OSNOVI PSIHIJATRIJE I NEUROFIZIOLOGIJE BOLA SA ZDRAVSTVENOM NEGOM

PSIHIJATRIJSKIH PACIJENATA

Dr ZORAN TOMIĆ

• Psihijatrija (grčki psyche - duša,

iatrea - liječenje) klasično je određena :

• kao medicinska struka koja se bavi nastankom, razvojem, manifestacijama bolesti čovekove ličnosti .

• koji proizlaze iz subjektivnog individualnog života ili njegovog odnosa s okolinom.

DIJAGNOSTIKA MENTALNIH POREMEĆAJA

• Psihijatriji se pripisuje da nema pouzdanedijagnostIčke kriterijume kao druge medicinske discipline.

• U cilju usaglašavanja dijagnostičkekvalifikacije mentalnih oboljenja (da bi se izbegla subjektivnost psihijatara), razrađenisu precizni dijagnostički principi.

Psihički život čoveka se, u cilju proučavanja,

raščlanjuje na tzv. PSIHIČKE FUNKCIJE

kojih ima deset .

• SVEST

• PAŽNJA

• OPAŽANJE

• PAMĆENJE

• MIŠLJENJE

• INTELIGENCIJA

• EMOCIJE

• VOLJA

• NAGONI

• MORALNOST

• SVEST je najviša psihička funkcija čovekovog

mozga. Ona obezbeđuje jedinstvo i istovremeno funkcionisanje ostalih psihičkih funkcija, a registruje i odvijanje čovekove psihe u celini.

• Svest bi mogla da se definiše najjednostavnije kao"subjektivna svesnost samoga sebe i okoline".

• Ne postoji opšta saglasnost o pojmu svesti.

• Uža psihijatrijska definicija (koristi se i u sudskoj psihijatriji) :

- određuje svest kao sposobnost davanja tačnih podataka o sebi, o drugim ljudima, o

vremenu,prostoru i sredini u kojoj se čovek nalazi.

• Medicinska definicija svesti podrazumevasposobnost održavanja budnog stanja -pojam svesti se poistovećuje sa pojmombudnog stanja naročito u somatskoj medicini.

• Ako ispitivana osoba ima očuvanuautopsihičku (prema sebi) i alopsihičku(prema drugima) i spaciotemporalnuorijentaciju (u vremenu i prostoru), govorimoo očuvanoj ili pribranoj svesti.

Poremećaji svesti

1.kvantitativni (somnolencija,sopor, koma)

2.Kvalitativni

-depersonalizacija, derealizacija, transformacija

– autizam, dezorijentacija, delirijum,sumračno stanje

– somnabulizam(mesečarstvo),

– fuge (stanja sužene svesti praćenaimpulsom za lutanjem),

– hipnoza (veštački izazvano stanje suženesvesti)

• Delirijum se karakteriše poremećajem orijentacije

prema sebi, u vremenu, prostoru i prema drugimosobama.

- Postoji i poremećaj opažanja (iluzije i halucinacije) isnažan strah.

- Praćen je psihomotornim nemirom, vegetativnimporemećajima (tahikardija, povišeni krvni pritisak,širenje zenica, znojenje).

- Za period trajanja delirijuma postoji delimična ilipotpuna amnezija (nesećanje).

- Javlja se kod:

- alkoholičara (delirium tremens),

- usled povreda mozga (posttraumatski delirium),

- usled infekcije-febrilnog stanja, intoksikacije...)

• OPAŽANJE je psihička funkcija kojom se postiže

prepoznavanje informacije, prepoznavanje predmeta kao celine, prepoznavanje njegove upotrebne vrednosti.

• Osnovni poremećaji opažanja su:

-agnozije (nemogućnost prepoznavanja informacije pri očuvanosti čulnog aparata, tj.nemogućnost sinteze čulnih doživljaja; javlja se kod organskih oštećenja mozga)

-iluzije (pogrešno prepoznavanje informacija (npr.umesto žbuna, osoba"vidi"čoveka...isl.)

-halucinacije (opažanje bez prisustva informacije)

(optičke, akustičke, mirisne, taktilne...)

• PAŽNJA je psihička funkcija pomoću koje čovek može

da usmeri svoju psihičku energiju na nešto određenotj. na neku informaciju.

• Pažnja se ispoljava kroz VIGILNOST (sposobnost da sepsihička energija brzo prenosi sa informacije nainformaciju) i TENACITET (sposobnost da se pažnja, tj.psihička energija zadrži onoliko dugo na informacijikoliko to zadatak zahteva).

• Osnovni poremećaj pažnje je RASEJANOST(aproseksija).

• PAMĆENJE je izraz sposobnosti mozga da zadrži

otiske ranijih draži.

Imamo: a)Upamćivanje

b)pamćenje u užem smislu

c) sećanje i reprodukcija upamćenog sadržaja

• Poremećaji pamćenja

1. kvantitativni-amnezija i hipermnezija;

2. kvalitativni-alomnezija, kriptomnezija, patološkalažljivost, konfabulacije, tzv. "već viđeno", "nikadviđeno" (fenomeni)

• UČENJE (posebna forma pamćenja koja se sastoji u aktivnom, voljnom, ponavljanom upamćivanju saciljem da se informacija koja se uči trajno zadrži).

• MIŠLJENJE je psihička funkcija pomoću koje

čovek, koristeći misaone operacije, sagledava realneodnose između predmeta i pojava i na osnovu togadonosi odgovarajuće zaključke.

• Poremećaji mišljenja se svrstavaju u dve grupe:

1.poremećaji mišljenja po formi (bolesna opširnost,usporen misaoni tok, ubrzan misaoni tok, tzv."rasulomisli"-"perseveracija, verbigeracija.

2. poremećaji mišljenja po sadržaju (precenjene ideje,sumanute ideje-proganjanja, veličine, uticaja, odnosa,ljubomore, erotomanske- depresivne sumanutosti,nihilističke, hipohondrične sumanutosti, sumanutostipogrešne identifikacije.

• INTELIGENCIJA je sposobnost razlikovanja bitnog

od nebitnog, shvatanja i razumevanja redosleda iuzroka zbivanja, sposobnost shvatanja problema ipronalaženja rešenja, naročito novih rešenja, odnosno,snalaženja u novim situacijama..

• Inteligencija je više urođena nego stečena osobina.Nasleđuje se predispozicija za određeni stepen razvojainteligencije, a sredina može delimično da utiče na tajrazvoj.

• Poremećaji inteligencije (intelektualni deficiti)obuhvataju: mentalnu retardaciju, demencije ipseudodemenciju (oštećenje inteligencije bezorganskog uzroka, najčešće uzrokovano depresijom).

• EMOCIJE (OSEĆANJA) označavaju specifičan odnos

(doživljaj) čoveka prema informacijama i pojavama sveta kojinas okružuje (subjektivan, lični odnos prema svakom sadržajusaznanja).

• Postoje mnogo osećanja (radost, žalost, očajanje, ravnodušnost,strah, bes, strepnja, zavist, mržnja, ljubav, stid, poniženje,nostalgija, ponos, briga...)

• Posebna stanja emocija su: - AFEKTI (kratkotrajna, snažnareakcija emocija praćena spolja vidljivim telesnimmanifestacijama)

- RASPOLOŽENJA (manje-više trajna stanja emocija (euforično,depresivno, eutimično-normalno, ljutito, uplašeno...)

• Poremećaji emocija se dele: na kvantitativne i kvalitativne.

1.Kvantitativni –

- euforija,mania, depresija, apatija,

- emocionalna razdražljivost ("emocije na kvadrat"),

- patološki afekat-uočljiv nesklad između stimulusa i reakcije-"emocije na kub",

- emocionalna labilnost

2.Kvalitativni –

- paratimija, paramimija,

- defekt emocionalnog odnosa.

• NAGONI su nasleđeni, nenaučeni, složeni obrasci

ponašanja specifični za određenu životinjsku vrstu

- Dele se na vitalne i socijalne.

1.Vitalni (nagon za ishranom-glad, žeđ, seksualni nagon, roditeljskinagon)

2.Socijalni (afilijativni tj. tzv "nagon čopora" tj. potreba da se živi uzajednici sa drugim ljudima. nagon za igrom, nagon za takmičenjem,altruistički nagon, motiv radoznalosti i saznanja)

- Poremećaji nagona mogu biti:- kvantitativni (po svojoj jačini):ugašeni, oslabljeni, prosečni, pojačani

- kvalitativni :po pravcu usmerenja i načinu realizacije a)mogu bitiusmereni ka prirodnom-uobičajenom cilju b)načinu realizacije,odnosno, neprirodnoj i neuobičajenoj realizaciji

• VOLJA je sposobnost čoveka da mobiliše i upotrebi

svoju psihičku energiju za realizaciju nekog svesnopostavljenog cilja, ali i sposobnost da se odlažu iliodbacuju neprihvaćene želje.

• Poremećaji volje:

– slabost volje (abulija, hipobulija)

– sugestibilnost

– kolebljivost (ambivalencija)

– katatoni poremećaji - bolesnik nije u stanju dasvojom voljom odabere način kako da se ponaša.

– impulsivne radnje-poremećaji kontrole impulsa

– prisilne radnje (kompulzije)

– automatska poslušnost.

• MORALNOST je sposobnost čoveka da sam sebi

utvrđuje norme kojih se pridržava i da sam sebekažnjava za nepridržavanje tih normi.

- Moralnost se sastoji od moralnog rasuđivanja

i moralnog ponašanja.

• Poremećaji moralnosti (socijalno-patološke pojave)

– poremećaji moralnog rasuđivanja se odnose naneispravne, nezrele, asocijalne moralne odluke(nezrelo moralno rasuđivanje i bezosećajno moralnorasuđivanje).

– poremećaji moralnog ponašanja -sniženje iliodsustvo griže savesti, prevaga negativnih emocijakao što su antipatija, zloba, zavist, ljubomora, mržnja,dominacija koristoljublja i egoizma u moralnomrasuđivanju i ponašanju.

KLASIFIKACIJA PSIHIČKIH POREMEĆAJA -OBOLJENJA

• MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI-X revizija (MKB) je obavezna za upotrebu u našoj zemlji i sve psihijatrijske bolesti (i poremećaji) su razvrstani u "F" klasu sa šiframa od F00-F99.

• Velike klasifikacione grupe su:– Organski, uključujući simptomatski mentalni poremećaji– Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe

psihoaktivnih supstanci– Shizofrenija, shizotipski poremećaji i poremećaji sa sumanutošću– Poremećaji raspoloženja– Neurotski, sa stresom povezani i somatomorfni poremećaji– Bihejvioralni sindromi udruženi sa fiziološkim poremećajima i

somatskim faktorima– Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih– Mentalna retardacija– Poremećaji psihičkog razvoja– Poremećaji ponašanja i emocija sa početkom obično u detinjstvu i

adolescenciji

SHIZOFRENIJA• SHIZOPHRENIA je najčešće psihičko (duševno) oboljenje iz grupe

psihoza (osnovna karakteristika psihoza-gubitak kontakta sarealnošću)

• Schizophrenia (schizein-rascep; phrenos-duša)-Blojler 1911g.

• Postoji: pozitivni-produktivni i negativni-neproduktivni tipoboljenja)

• Osnovna karakteristika ovog oboljenja je da podrazumeva opštutendenciju ka dezorganizaciji ličnosti kroz razvoj tzv. poziitivnih inegativnih simptoma tj. specifičnih psihopatoloških fenomena kojise tiču praktično svih psihičkih funkcija.

• Potrebno je naglasiti da su kod shizofrenije psihičke funkcijeizmenjene-poremećene na karakterističan način, specifičan za ovooboljenje.

Karakteristični znaci shizofrenije su:• autizam (vrlo slaba ili potpuno odsutna socijalna interakcija i

komunikacija)• poremećaj asocijacija (poremećaj mišljenja koji remeti

logičnost i smisaonu povezanost koja odražava tendencijuka određenom cilju)

• nepovezan, alogičan govor• rasulo misli, eho misli, oduzimanje misli (drugi poremećaji

mišljenja karakteristični za sch)• karakteristične sumanute ideje (sindrom uticaja, odnosa)• ambivalencija• afektivni nesklad• atimija• anhormia (slabljenje/gubitak bioloških i socijalnih nagonskih

snaga)• karakteristične slušne halucinacije• intrapsihička ataksija (gubitak koordinacije psihičkih

funkcija)• apragmatizam života

• Smatra se da 0,5%-1% stanovništva boluje odschizofrenije.

• u urbanim sredinama -kod rizične populacije zbogherediteta, mnogo je više oboljenja nego u ruralnim(negativan uticaj strersogenosti svakodnevnog življenjau urbanoj sredini)

• bolest počinje rano - pre 30-e godine.

ETIOPATOGENEZA SHIZOFRENIJE

• Biološki faktori (genetska predispozicija,konstitucionalni faktori, metabolički poremećaj)

• socijalni faktori

• faktori individualnog životnog iskustva

• REZIMIRANI ETIOPATOGENETSKI STAV bi mogaoda se definiše kao "STRES-DIJATEZA" modelkonstitucionalni činioci određeni nasleđem tj.DIJATEZA u interakciji sa sredinskim uticajima -STRES-dovodedo pojave manifestne schizofrenije.

KLINIČKA SLIKA SHIZOFRENIJEOsnovni znaci shizofrenije obuhvataju:

• poremećaji svesti-kvalitativni (depersonalizacija,derealizacija, transformacija, "fenomen ogledala")

• poremećaj emocija (nivelacija afekta. atimija,ideoafektivna disocijacija

• poremećaj mišljenja (autizam, poremećaj asocijacija,eho misli, blok misli, fenomen. tzv. krađe misli,emitovanje misli, ubacivanje misli, sindromi uticaja,odnosa)

• poremećaj voljno-nagonskih snaga (ambivalencija,hipobulija i abulija, apragmatizam života, anhormija,katatoni poremećaji, kvalitativne izmene nagona zaishranom, izmene seksualnog nagona-češće sniženje ilidevijacija, retko povišenje)

• poremećaji opažanja - karakteristične halucinacije

KLINIČKI OBLICI SHIZOFRENIJE

• Paranoidna shizofrenija

• Obična shizofrenija

• Hebefrena shizofrenija

• Katatoni tip shizofrenije

• Rezidualni oblik shizofrenije

• Akutna shizofrena epizoda

• Postshizofrena depresija

• Druge shizofrenije (Propf-sch, tzv. "oneiroidna sch"

• Shizoafektivni poremećaj

• Shizotipalni poremećaj

TOK I PROGNOZA SHIZOFRENIJE• Potrebno je pratiti bolesnika oko tri do pet godine

da bi se formirala procena očekivanog daljeg toka i prognoze

- Može se reći da postoje tri grupe shizofrenog toka:

1-Epizodično-remitirajući (oko 25% obolelih)

2-Epizodično-sekvelarni (šubovni) (oko 25% obolelih)

3-Procesni (kontinuirani) (oko 50%obolelih)- ima velike poteškoće tokom ispoljavanja simptomatologije tj.lošiju prognozu

• SAVREMENA ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA U DUGOM VREMENSKOM PERIODU(15 i više godina)sledeće:

- PREKO 2/3 SHIZOFRENIH BOLESNIKA, UZ ODGOVARAJUĆI TRETMAN, DOŽIVE KOMPLETNU ILI TZV. "SOCIJALNU REMISIJU".

TERAPIJA SHIZOFRENIJE

Je naporan i dugotrajan poduhvat i za pacijenta, zalekara kao i za pacijentovu porodicu.

- Indikacije za hospitalizaciju

– suicidalni rizik

– agresivno ponašanje

– ekstremni nemir

– dezorganizovano ponašanje

– stabilizacija psihofarmakoterapije

– dijagnostičke dileme

– socijalne poteškoće (privremeno rešenje)

• OSNOVNI TERAPEUTSKI EFEKAT U LEČENJUSHIZOFRENIJE OČEKUJE SE OD PSIHOFARMAKA.

• UDEO PSIHOTERAPIJE, OKUPACIONO-RADNIH I SOCIO-TERAPIJSKIH METODA JE ZNAČAJAN (ALI, SAMOPOMAŽUĆI ČINILAC U TERAPIJI)

POREMEĆAJI RASPOLOŽENJA

Poremećaji raspoloženja (poremećaji afektiviteta,afektivne psihoze) predstavljaju grupu psihijatrijskihporemećaja kod kojih je dominantno poremećenapsihička funkcija EMOCIJE (naročito RASPOLOŽENJE).

Prema MKB (deseta rev.), poremećaji raspoloženja obuhvataju:1. Bipolarni poremećaj raspoloženja

A. Manična faza (Manija)B. Depresivna faza

2. Stalni (perzistentni) depresivni poremećajA. CiklotimijaB. Distimija

3. Maskirane depresije4. Reaktivne psihotične depresije5. Involutivna melanholija6. Ostali depresivni poremećaji (povratni depresivni poremećaj, kratke depresivne epizode, sezonske depresije)

ETIOPATOGENEZA POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA

• Hereditet (nasleđe), prema većini autora, kod ovegrupe poremećaja ima najveći uticaj na oboljevanje (uodnosu na druge psihijatrijske poremećaje)

• Pol (poremećaji raspoloženja se javljaju češće kod osobaženskog pola (2:1)

• Premorbidna struktura

BAP se češće javlja kod osoba koje imaju tzv. ciklotimnustrukturu ličnosti, ekstrovertovanih, preduzimljivih osoba

1. Biohemijske teorije poremećaja raspoloženja- Dominiraju teorije o poremećaju na nivou monoamina

(noradrenalin, serotonin), ali i na nivou dopamina(depresija kod Parkinsonove bolesti)

2.Individualno životno iskustvo (gubitak značajne osobeu detinjstvu)

3.Psihodinamske teorije :-poremećaj na relaciji super Ego-Ego, i to strog rigidan

super Ego, a slab vulnerabilan Ego.

4. Kognitivne teorije (potenciraju negativanuticaj svesnih nepovoljnih faktora na Ego smatrajući gavažnijim od nesvesnih konflikata)

5. Bihejvioralne teorije (depresija je "naučenabespomoćnost")

BIPOLARNI POREMEĆAJ RASPOLOŽENJA (BAP)

• Dominantna karakteristika je smenjivanje MANIČNIH i DEPRESIVNIH faza

• Naglašen hereditarni faktor

• Nema intelektualnog propadanja

Klinička slika MANIA-e, odnosno, MANIČNE FAZE BAP-a:

• -Povišenje raspoloženja (hipertimija)-bezrazložma, prenaglašena veselost/razdraganost

• -brzi,nagli pokreti, živa mimika,sjajne oči

• -osobe su stalno u pokretu, spremne za razgovor,šalu,akciju

• -gubitak samokontrole može dovesti do promiskuiteta, zloupotrebe alkoholnih pića i PAS

• -ukoliko se neko suprotstavi obolelom, može postati neprijatan,sarkastičan,čak fizički agresivan

-Na osnovi poremećenih emocija, poremećene su i drugepsihičke funkcije:•ubrzano MIŠLJENJE ("bujica ideja", tzv. ekspanzivnesumanutosti)•-Poremećaji PAŽNJE- povišena vigilnost, snižen tenacitet•-NAGONI (sve vitalne funkcije su pojačane i ubrzane)•-VOLJA (nesposobnost mobilisanja za trajniju aktivnost-započete radnje se ne završavaju)•-Generalno smanjena KRITIČNOST i UVIĐAVNOST usopstveno ponašanje•-Poremećaj SPAVANJA (danima ne spavaju, ili samo po parsati)•-HIPOMANIJA (prisutni svi navedeni simptomi, ali u blažojformi i/ili kraćeg trajanja•-MANIJA SA PSIHOTIČNIM SIMPTOMIMA

LEČENJE MANIČNOG SINDROMA

• Antipsihotici

• Litijum

DEPRESIJA-DEPRESIVNA FAZA

• Veoma često oboljenje svih starosnih grupacija (više od 33 miliona ljudi u Evropi pati od depresije)

KLINIČKA SLIKA DEPRESIJE

• Depresija je bolest koju karakteriše sniženoraspoloženje, manjak energije, interesa ili zadovoljstvau svakodnevnim aktivnostima koje su prethodnopredstavljale zadovoljstvo za osobu.

• Smanjeni su sposobnost osećanja zadovoljstva, interes ikoncentracija, a često je izražen umor i nakon najmanjihnapora.

• Spavanje je obično poremećeno i apetit je smanjen.

• Samopoštovanje i samopouzdanje gotovo su uveksmanjeni, a čak i u blažem obliku često su prisutne nekeideje krivnje i bezvrednosti.

• Sniženo se raspoloženje menja pomalo iz dana u dan,okolnosti na njega ne utiču, a može biti udruženo s tzv.somatskim simptomima (što je posebno često kod starijihbolesnika i u slučajevima maskiranih depresija)

• kao što su gubitak interesa i osećaja zadovoljstva

• buđenje ujutro nekoliko sati pre uobičajenog vremena,

• depresija je teža ujutro,

• izraženi su psihomotorna usporenost, agitacija,

• gubitak apetita, gubitak telesne težine i gubitak libida.

• Depresija je vrlo često praćena anksioznošću izloupotrebom alkohola.

• U većini slučajeva bolesnici su izrazitopsihomotorno usporeni, iako ponekad mogu biti iagitirani, što se često vidi kod starijih bolesnika.

• Klasična je slika depresivnog bolesnika koji sedivrlo oskudnih pokreta, klonule glave i pogledausmerenog u pod.

• Klonulost i nepokretnost takvog bolesnika u nekimslučajevima može imitirati stanje bolesnika skatatonom shizofrenijom

• Simptomi agitacije uočavaju se u nemirnom premeštanju na stolici, kršenju prstiju, a ponekad i čupanju kose.

• Kod depresivnih bolesnika mogu se ponekad javiti sumanutosti ili halucinacije, pa se tada to opisuje kao

psihotična depresija.

• Depresivni bolesnici doživljavaju sebe ili okolinu izrazitonegativno.

• U njihovom misaonom sadržaju stalno se javljaju idejegubitka, krivice, patnje, suicida i smrti.

• Većina njih smanjeno komunicira s okolinom, a napitanja uglavnom odgovara jednosložnim rečima iliklimanjem glave, a ponekad uskraćuje odgovor.

• Njihovo mišljenje je usporeno. Izraziti poremećaji mišljenja mogu se javiti kod gotovo 10% bolesnika.

• Među delom takvih bolesnika javlja se zaboravljivost, nesposobnost da se prisete čak i uobičajenih svakodnevnih radnji.

• U depresivnog bolesnika velika opasnost preti od suicida.

• Zavisno o broju i težini simptoma, depresivna epizodamože se označiti kao blaga, srednja ili teška.

• U blagim depresivnim epizodama radna je sposobnostjoš očuvana, ali izvršavanje radnih obaveza predstavljaznačajan napor za depresivnu osobu,

• u srednje teškim depresivnim epizodama zakazivanje naposlu je evidentno.

• u teškim depresivnim epizodama bolesnik radnonesposoban.

• Radna nesposobnost povezana je sa smanjenjemživotne energije, brzim zamaranjem, gubitkommotivacije, smetnjama koncentracije, slabljenjem voljnihdinamizama, gubitkom kritičnosti i sposobnostiodlučivanja.

• oko 120 miliona ljudi u svetu pati od depresije

• Depresija može biti pouzdano dijagnostikovana ilečena u ambulantama opšte prakse

• Manje od 25% je onih pacijenata koji su imaliefikasnu terapiju.

• Antidepresivi i strukturirane forme psihoterapijeefikasni su u 60-80% pacijenata pa se oni mogu lečitiu ambulantama opšte prakse.

• Depresija nije nešto što je samo u tvojoj glavi. Ona nije izmišljenabolest, nije lenjost ili tuga koja traje nekoliko dana. Ona nijepremenstrualni sindrom-PMS ili stres.

• Depresija je poremećaj u raspoloženju čije su karakteristikerazličiti stupnjevi tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa,sumnje u samoga sebe i osećanje krivice.

• Ova osećanja mogu biti vrlo intenzivna i mogu trajati duževremena. Svakodnevne aktivnosti mogu postati otežane alipojedinac još uvijek može da se nosi se s simptomima

• Ipak, na ovom nivou osećanje bespomoćnosti može postati takointenzivno da se kao jedino rešenje vidi samoubistvo.

• Depresija je bolest koja čini da se osoba oseća tužno i beznadežnokroz neko duže vreme. Ona se razlikuje od normalnog osećanjatuge, žalosti ili osećanja nedostatka energije.

• Svako može da ima depresiju. To se često dešava kod više članovaneke porodice ali takođe se može desiti i kod nekog ko nemaistoriju porodične depresije. Depresija se može javiti jednom iliviše puta u toku života.

Sezonski afektivni poremećaj

• To je stanje kada nastaju velike promene raspoloženja u različitim godišnjim dobima. Postoje zimske i letnje depresije.

LEČENJE POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA

• Biološka terapija (elektrokonvulzivna terapija)

• Psihofarmakoterapija

• Psihoterapija

• Okupaciono-radna terapija

Zablude vezane za depresiju

– Da će depresija brzo proći sama od sebe, pa lečenje nije potrebno.

– Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne.– Pramenom okoline, proći će i depresija.– Da čovek može sam da se izleći.

NORMALNA TUGA (tugovanje, žalovanje)

• Normalna emocionalna reakcija, ne bolest/poremećaj• Javlja se tipično neposredno posle smrti bliske osobe i

odvija se u nekoliko faza (faza neverice, faza dezintegracije,faza reorganizacije

• Traje i do godinu dana• oko 50% osoba ima halucinacije umrlog (posebno tokom

prva dva meseca)• Porodični i kulturni obrasci utiču na dužinu i oblike

ispoljavanja

POREMEĆAJI SUMANUTOSTI

(PSIHOZE SUMANUTOSTI)

• Grupa psihotičnih poremećaja gde dominirapostojanje poremećaja mišljenja po sadržaju u viduSUMANUTIH IDEJA.

• Sumanuta ideja je verovanje koje nije zasnovano narealnim činjenicama i koje je nepodložno korekciji.Sumanutost postoje osnov nerealnog doživljajastvarnosti i otuđenja od stvarnosti.

• Uglavnom postoji saglasnost da se u zavisnosti odstrukture sumanutosti, razlikuju.

a. PARANOIČNA struktura sumanutosti podrazumevavisoku sistematizovanost sumanutosti, čvrstideoafektivni blok i nepristupačnost korekciji.

b. PARANOIDNA struktura sumanutosti podrazumevamobilne, lakše promenljive sumanute ideje. Dakle, nepostoji sistematizovanost,ideo-afektivni blok je labav,postoji mogućnost da se bolesnik pokoleba u svomsumanutom uverenju.

Elementi sumanutog, pa i simptomisumanutosti pojavljuju se u mnogim psihijatrijskimoboljenjima (paranoidna sch, manija ili depresija,organskog oštećenja mozga, pod uticajem PAS, npr.Amfetaminom uzrokovane psihoze itd.

• Kod SUMANUTIH PSIHOZA, sumanutost je pogotovo u početku,praktično jedini psihopatološki fenomen i izvan toga, mogu bitirelativno dobro adaptirani na realitet.

• U daljem toku, prema stavovima koji preovlađuju, sumanutostzahvata celu ličnost i duboko dezorganizuje celo biće (mada tonije uvek očigledno i postoji očuvana tzv. "fasada ličnosti"). Oni sučešće klijenti advokata nego psihijatra.

• Osnovna karakteristika ovih psihoza je DUGOTRAJNOSTSUMANUTE IDEJE koja NIJE u vezi sa shizofrenijom, poremećajimaraspoloženja niti sa organskim oštećenjem mozga.

• Sadržaji sumamutosti su: ideje proganjanja, veličine, patološkeljubomore i erotomanije, hipohondrijsko-somatske sumanutostiitd.

• Ideje su relativno logične, nisu bizarne, u vezi su sa realnimživotnim događajima sto ih odvaja od sumanutosti kod drugihpsihijatrijskih oboljenja (npr.sch).

ETIOPATOGENEZA SUMANUTOSTI

- poremećaj logičnog mišljenja (nedovoljna moć rasuđivanja)- poremećaj percepcije (izmenjene predstave sećanja)- teorija tzv. mentalnog automatizma (abnormalni organskinadražaj koji nije svesno prepoznat i postaje osnov sumanuteprodukcije)- teorije koje sumanutosti svode na poremećaj emocija iprimarnih instinktivnih snaga reprezentovanih u određenimoblastima mozga

- socijalni činioci u razvoju sumanutosti se svode na postojanjePARANOIDNE PSEUDOZAJEDNICE (osoba ne vidi svoju okolinurealno). Takve situacije su npr. socijalna izolacija, situacije kojepovećavaju zavist i ljubomoru, situacije koje povećavajunepoverenje i sumnjičavost,smanjuju samopoštovanje i sl.

- značaj PRECIPITIRAJUĆIH STRESOVA u genezi sumanutosti

Sva oboljenja iz grupe sumanutih psihoza se dele na dvegrupe:

1. Paranoične psihoze (hronična, sistematizovanasumanutost)

2. Paranoidne psihoze (struktura sumanutosti nijesistematizovana, polimorfne su i podložne korekciji).

- oboljenja iz grupe poremećaja sa sumanutosću imajuhroničan tok .

PARANOIČNE PSIHOZE

1. Razne sumanutost (procesni kverulenti, sumanuti pronalazači, fanatični idealisti, sumanuti megalomani)

2. Strasna sumanutost (sumanutost ljubomore-patološka ljubomora, erotomanska sumanutost-erotomanija)

3. Senzitivna sumanutost odnosa

4. Hronična interpretativna sumanutost

PARANOIDNE PSIHOZE

1. Hronična halucinatorna sumanutost

2. Parafrenija (involutivna paranoidna stanja)

- Sumanute ideje mogu da se pojave kod mnogih drugih psihijatrijskih oboljenja:

-shizofrenija

-mozdani organski psihosindromi

-intenzivan emocionalni stres

-progresivna paraliza

-poremećaji raspoloženja

-simulacija i umišljeni poremećaji (sudska psihijatrija)

TERAPIJA PSIHOZA SUMANUTOSTI

1.Psihofarmakoterapija

2.Preporučljiv stav terapeuta "stav objektivnog,nepristrasnog sudije“.

- ne savetuje se ni odobravanje ni negiranjesumanutih ideja pre zadobijanja potpunogpoverenje od strane pacijenta.

- Tek tada, postepeno i blago, činiti pokušaj da seutiče na sumanuta verovanja.

ANKSIOZNI POREMEĆAJI

• Ova dijagnostička kategorija se nekada nazivalaNEUROZE.

• Međutim, uvođenjem termina "poremećaji" upsihijatrijsku dijagnostiku, postepeno se napuštajumnogi raniji pojmovi .

• umesto pojma NEUROZE, ova kategorija se naziva"NEUROTSKI, STRESOGENI I TELESNO MANIFESTNI(SOMATOMORFNI) POREMEĆAJI.

U POREMEĆAJE ANKSIOZNOSTI (ANKSIOZNE POREMEĆAJE) se svrstavaju

1.Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

2.Fobični (fobično-anksiozni poremećaji)

a. agorafobija

b. socijalna fobija

c. specifične fobije (nož, igla, prašina, šibice, medicinskeinvazivne intervencije, visina, mostovi, let avionom,samoća, javni saobraćaj, tunel, pas, mačka, zmija, insekti,miš... itd.)

3.Panični poremećaj

4.Mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj

5. Opsesivno-kompulsivni poremećaj

6. Konverzivni-disocijativni poremećaji

7. Posttraumatski stresni poremećaj

8. Somatomorfni poremećaj (hipohondrija)

9. Drugi neurotski poremećaji-Neurastenija-Sindrom depersonalizacije-derealizacije

• Anksiozni poremećaji predstavljaju grupuporemećaja kod kojih je anksioznost permanentniklinički fenomen.

- Savremeni stavovi koji preovlađuju je da jeanksioznost posledica bioloških (na nivouneurotransmiterskih sistema)

- i psihodinamskih uticaja (reakcija ličnosti nadugotrajne svesne i nesvesne konfliktne situacije).

• ANKSIOZNOST se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodnolebdeća opasnost, koja nema u osnovi realnu opasnost.

• ANKSIOZNOST podrazumeva specifična ispoljavanja napsihološkom, psihomotornom i vegetativnom planu.

• ANKSIOZNOST je do izvesnog stepena, iskustvo koje poznaje svakičovek, ali izazvano realno "anksiogenim" uticajima iz realnog životai praćena je izvesnim telesnim (somatskim) ispoljavanjima("lupanje"srca, drhtanje, "knedla" u grlu, bol u želucu, smetnje ufunciji creva, smetnje mokrenja...) Ova "normalna anksioznost„ neangažuje previše osobu, zadržava se sposobnost funkcionisanja usvakodnevnom življenju, u stanju je da slobodno odlučuje, da sesuoči sa izvorom strahovanja, najčešće ga stavlja pod kontrolu iprevazilazi.

• PATOLOŠKA ANKSIOZNOST se karakteriše iracionalnošću jer nijezasnovana na realnoj opasnosti.

• Kvalitativno je mnogo SNAŽNIJA od tzv. "normalne anksioznosti",skoro stalno prisutna i teško se kontroliše i redovno je praćenaozbiljno narušenom opštom funkcionalnošću u svakodnevnomživljenju.

PSIHODINAMIKA ANKSIOZNOSTI

• strah od nečega u budućnosti

• strah od gubitka objekta

• strah od "ispadanja iz grupe„ (ugroženost širihinterpersonalnih odnosa)

• reakcija na nezadovoljene nagonskepotrebe/"moralni strah"/osećanje krivice

• potiskivanje intrapsihičkih knflikata u nesvesno

• nespremnost i nevoljnost čoveka da prihvatineizbežnost sopstvene smrti.

NEUROFIZIOLOGIJA I NEUROHEMIJA ANKSIOZNOSTI

• -NEUROTRANSMITERSKI SISTEMI

(adrenergički, serotonergički i GABA-ergički sistem)

• Supstrat emocija i emcionalnog života je oblast mozga koja se naziva LIMBIČKI SISTEM.

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

(GAP)

Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom,odnosno, anksioznošću koji ima kvalitet preplavljujućestrepnje, napetog iščekivanja, zabrinutosti, "slobodnolebdećeg straha"

• Osoba ima određeni realni anksiogeni uticaj izživota, ali ne pronalazi odbrambene mehanizme.

• Leči se psihofarmakoterapijom u kombinaciji sapsihoterapijom

FOBIČNI POREMEĆAJ

• (Fobos.grč.-bežanje,užas,panika,strah)

• Iracionalni i stalni strah od specifičnih objekata,aktivnosti i situacija(fobični stimulusi) što zaposledicu ima svesno izbegavanje izlaganja njima.

• -Agorafobija (Agora-trg- strah od otvorenih prostora,gužve, mesta sa kojih se ne može lako pobeći)

• -Socijalne fobije (strah da ce se osoba zbuniti iponiziti u različitim socijalnim situacijama, izolovane idifuzne)

• -Specifične fobije (5%-10% stanovništva ima nekioblik specifične fobije; svi su znatno češći kod žena,naročito fobije od životinja)

PANIČNI POREMEĆAJ

Karakteriše se iznenadnom pojavom PANIČNIHNAPADA (epizode snažne anksioznosti, relativnokratkog trajanja-20-30min. "vrh„ oko 10min. manje odsata, praćene somatskim simptomima).

PANIKA: paroksizmalana provala vrlo intenzivnogstraha-užasa pracena brojnim telesnim simptomima iidejom vitalne-životne ugroženosti.

• znatno češći kod žena(2/3)

• Komplikacije paničnog poremećaja:

- Depresija(50%)

- Alkoholizam(20%)

KONVERZIVNI I DISOCIJATIVNI POREMEĆAJ

• Nekada se nazivao Histerična neuroza

-(sa dva podtipa. konverzivni i disocijativni).

• Karakteriše se parcijalnim ili potpunim gubitkomintegracije izmedju sećanja na prošle događaje,svesnosti identiteta i neposrednih sećanja i kontrolepokreta tela-

• Konverzivni simptomi se odnose na voljno motorne isenzitivne funkcije-neurotični konflikt se preobraća-konvertuje u psihički simptom-tzv. "primarnadobit"/svesno poricanje traumatičnih uticaja.

-Javlja se kao: senzorni simptomi ili simptomi deficita(slepilo, gluvoća, afonija, paralize, diskinezije,pseudokonvulzije, psihogene konvulzije, tikovi.

• Disocijativni simptomi se odnose na pamćenje iidentitet-simptomi nisu u svesnom uvidu

- To su: disocijativna amnezija, disocijativni stupor,stanja "transa", "višestruke ličnosti“.

OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMEĆAJ

(OKP)

Karakteriše se pojavom povratnih prisilnih misli iprisilnih radnji.

• KOMPULZIJA je povratni, neobuzdani impuls(podsticaj koji je vrlo teško kontrolisati) da se učinineka radnja ili serija radnji.

• OPSESIJA (pojedinačna misao ili npr. jedna reč kojadolazi u misao u bilo koje vreme; opsesivnaruminacija stereotipne i ponavljane misli o jedomobjektu koje se ne završavaju zaključkom)

- Spada među najteže nepsihotične poremećaje (velikibroj obolelih se kasno ili nikako ne javlja na lečenje)

• Anksiozni poremećaji se,kao i ostali psihijatrijskiporemećaji, leče se:

• kombinacijom PSIHOFARMAKOTERAPIJE I PSIHOTERAPIJE.

PSIHOFIZIOLOŠKI POREMEĆAJI

• Su oboljenja različitih organa i sistema kod kojih emocionalnifaktori igraju važnu, možda čak i jedinu uzročnu ulogu. Usvakodnevnoj praksi još uvek je u upotrebi nazivPSIHOSOMATSKA OBOLJENJA. Naravno, ova oboljenja imajusvoje etiološke (uzročne) faktore koje proučava somatskamedicina, ali su PSIHOLOŠKI ČINIOCI ZNAČAJAN POMAŽUĆIFAKTOR U ETIOPATOGENEZI OVIH OBOLJENJA.

• Vecina psihofizioloških poremećaja su

• u vezi sa poremećenom funkcijom autonomnog nervnogsistema (simpatičkog i parasimpatičkog).

• CNS je zadužen da reguliše odnose sa spoljnjim svetom(senzorni i motorni sistem),

• dok AUTONOMNI nervni sistem reguliše procese u samomorganizmu.

• Parasimpatički nervni sistem reguliše anaboličke procese, čuva irekonstruiše organizam, stimuliše digestivne procese ugastrointestinalnom traktu i formira rezerve glikoze u jetri,funkcioniše pretežno tokom spavanja,

• Simpatički nervni sistem reguliše odnose unutrašnjostiorganizma sa spoljnjom sredinom u situacijama kada spoljneopasnosti prete organizmu. Stimuliše rad srca i pluća, bubrega,povećava krvni pritisak, jednom rečju, pomaže tzv. kataboličkeprocese.

- U upotrebi je i izraz - REAKCIJE SOMATIZACIJE

- Najnoviji izraz je - PSIHIJATRIJSKI POREMEĆAJ MANIFESTOVANTELESNIM SIMPTOMIMA.

Klasifikacija ovih poremećaja se zasniva na organu kojije zahvaćen tj. čija funkcija je poremećena.

1. Psihofiziološki poremećaji kože (dermatitisi, nekioblici alopecije i psorijaze)

2. Psihofiziološki poremećaji respiratornog sistema(astma; uloga stresa u egzacerbacijama TBC pl.)

3. Psihofiziološki poremećaji kardiovaskularnog sistema(Hypertensio art. Koronarna bolest).

Odlike su:

• potiskivanje ljutnje i agresije,

• savesne, vredne, stalno napete ličnosti ("ne mogu dase opustim")

• frustrirana ambicija, osećanje preteće slabosti utakmičarskim situacijama

• hronični stres

• "Menadžerska bolest" (intelektualne preokupacije,veliki radni kapaciteti, stalna oskudica vremena, jakemoralne norme, stalna kontrola emocija, latentnoosećanje anksioznosti zbog nesigurnosti.

4. Psihofiziološki poremećaji gastrointestinalnog trakta

• peptički ulkus

• gojaznost (hrana zamena za nedostatak ljubavi)

• kolitisi

• spastični kolon

5. Poremećaji ishrane

• Anorexia nervosa (namerni gubitak težine; osobasama izaziva i održava smanjenu telesnu težinu)

• Bulimia nervosa

• Većina osoba je doživela psihofiziološki poremećaj(npr. proliv pred ispit).

• Mehanizam nastanka psihofizioloških poremećaja:

- Prolazna emocionalna promena proizvodi oštećenjefunkcije nekog organa ili org. sistema;

- Ponavljana emocionalna stanja mogu da proizveduhronične funkcionalne promene koje, u daljem toku,mogu da dovedu i do strukturnih lezija-oštećenja).

LEČENJE PSIHOFIZIOLOŠKIH POREMEĆAJA:

• Somato-terapija (pre svega, internistička) potrebna je u mnogimslučajevima psihofizioloških poremećaja. Međutim, ako jeemocionalni faktor duboko uključen u uzrok poremećaja, tegobese ponavljaju.

- Pre svega, neophodno je prepoznati stresogene činioce. Često sukorisne psihoterapijske metode (autogeni trening, metoderelaksacije, bihejvior terapija, suportativne i reedukativne metodepsihoterapije.

• Kada je tokom psihoterapije, identifikovana emocionalnapotreba, pacijent treba da nađe manje destruktivan način zanjeno zadovoljenje.

• Utvrđeno je, npr. da "ličnosti borbenog duha" u lečenju malignihoboljenja imaju povećan procenat preživljavanja.

• Kako su su brojni psihofiziološki poremećaji (psihosomatskebolesti) dugotrajne, potrebno je da se pacijent osposobi

DA "POBEDI SVOJU BOLEST".

POREMEĆAJI LIČNOSTI

• Sinonimi: psihopatije, karakter neuroze, nastrane ličnosti,patološke ličnosti

• Ova dijagnostička grupa obuhvata ona psihička stanja koja senalaze između normalnog i patološkog i koja postaju domenpsihijatrijskog lečenja samo u stanjima tzv. dekompenzacije tj.raspada njihovih odbrambenih sistema kojima je postizankompromis

• između njihovog disharmoničnog (neusklađenog) voljno-nagonskog i afektivnog života i ponašanja, s jedne strane i mikroi makro socijalnih normi i interpersonalnih relacija i zahtevasredine, s druge strane.

Osnovne zajedničke karakteristike svihporemećaja ličnosti su:

1. Ponavljano patološko, loše prilagođeno ponašanje.2. Maladaptivno ponašanje se proteže kroz ceo život (često sezapaža već u detinjstvu, a po pravilu u adolescenciji), mada sesmatra da dijagnozu ne treba postavljati pre 18 godina života.Oni su od svoje okoline označeni kao čudaci, egocentrični,nastrani, hladni, agresivni, uplašeni, stidljivi, narcistični,razdražljivi, eksplozivni itd.3. Ovakvo ponašanje osobe vodi u ozbiljne probleme , remetinjihovo profesionalno i socijalno funkcionisanje .Pitanja za brzu dijagnostičku orijentaciju u pravcu poremećajaličnosti:

-Da li često menjate raspoloženja?-Da li odlažete zadovoljstvo ili tražite odmah?-Da li se osećate loše kada niste u centru pažnje?-Imate li poverenja u druge ljude?

-Da li se lako poveravate?-Da li ste uplašeni pred drugima?-Da li lako sklapate prijateljstva?-Kako biste sebe opisali (povučeni, stidljivi...)?

• 4. Simptomi koji se javljaju kod poremećaja ličnosti suobično "ego simtomi"-osoba ne prepoznaje da je bilo štaloše kod nje što bi trebalo menjati. Najčešće sveprobleme smatra posledicama grešaka drugih (kaže se daovakve osobe ne pate, već pate drugi zbog njih) Kod "ego-distonih" simptoma, osoba ih prepoznaje kao problem iželi da se menja.

• 5. Nezadovoljavajuće funkcionisanje (neobičan i nastranživot) je posledica loših prilagođavajućih mehanizama.Stresne situacije se veoma teško podnose (jače frustracijemogu da izazovu i psihotične epizode)

ETIOLOGIJA POREMEĆAJA LIČNOSTI

• Nasledni elementi u sadejstvu sa nepovoljnimuticajima iz individualne životne istorije.

• Epidemiološki podaci ukazuju da 10%-13% opštepopulacije ispunjava kriterijume da se okvalifikujekao neki od poremećaja ličnosti.

KLASIFIKACIJA POREMEĆAJA LIČNOSTI

Postoji ČITAV NIZ PRELAZNIH OBLIKA (od gotovonormalne ličnosti do ekstremno izraženog patološkogponašanja).

-Veliki broj ličnosti koje su zadužile čovečanstvo

(heroji, revolucionari, umetnici, naučnici) mogli bi sesvrstati u neki od poremećaja ličnosti.

-Svaka zdrava osoba ponekad može da ispoljipsihopatsko ponašanje.

Postoji više formi patološki strukturisanihličnosti (poremećaja ličnosti):

1. Paranoidni poremećaj ličnosti2. Shizoidni poremećaj ličnosti3. Anankastični (opsesivno-kompulsivni) poremećajličnosti4. Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti5. Histrionični (teatralni) poremećaj ličnosti6. Antisocijalni (disocijalni) poremećaj ličnosti7. Anksiozni (izbegavajući) poremećaj ličnosti8. Zavisni poremećaj ličnosti9. Narcistični poremećaj ličnosti10. Granična ličnost (Borderline)11. Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti12. Seksualno-devijantna ličnost

MOŽDANI ORGANSKI PSIHOSINDROM (MOPS)

• sinonimi. psihoorganski sindrom, organski moždanisindrom, simptomatske psihoze

• U ovu grupu oboljenja spadaju oni mentalniporemećaji koji su uzrokovani ili udruženi saoštećenjem funkcije moždanog tkiva

• Velika grupa mentalnih poremećaja

• MOPS se obično klasifikuje ili prema etiologiji iliprema kliničkim manifestacijama

Klinička slika MOPS-a

Može da bude:

a. akutna

b.hronična

a.psihotična

b. nepsihotična

KLASIFIKACIJA MOPS-a :

MOPS uzrokovan:

1. intrakranijalnom ili sistemskom infekcijom

2. trovanjima (alkohol, droge)

3. traumama mozga

4. cirkulatornim poremećajima

5. udružen sa epilepsijom

6. poremećajima metabolizma, ishrane i razvoja

7. kod senilnih i presenilnih demencija

8. tumorima mozga

9. degenerativnim oboljenjima CNS

10. za vreme generativnih faza kod žena

BOLESTI ZAVISNOSTI (TOKSIKOMANIJE)MENTALNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA ZBOG ZLOUPOTREBE PAS

Definicija SZO:• ZAVISNOST je stanje periodične ili kontinuirane

intoksikacije prouzrokovano ponovoljenim uzimanjemprirodnih ili sintetičkih droga uz obaveznokompromitovanje socijalnog, profesionalnog iinterpersonalnog funkcionisanja.

• Navode se sledeće karakteristike zavisnosti(toksikomanije. adikcije).

1. Habituacija - snažna želja ili potreba (žudnja, kompulzija)da se nastavi sa uzimanjem psihoaktivne supstance .2. Tolerancija- tendencija ka uzimanju povećane količinePAS-e zbog gubljenja efekta prethodno uzimane količine.

3. Štetni efekti po zdravlje ličnosti i društva zbog uzimanjapsihoaktivne supstance.

4. Psihička i fiziološka (fizička) zavisnost od efekta psihoaktivnesupstance.(fiziološka-fizička zavisnost podrazumeeva postojanjetolerancije i apstinencijelnog sindroma).

5. Želja da se prekine sa uzimanjem, bezuspešni pokušajiostavljanja ili kontrole doze PAS-e.

6. Kontinuirana upotreba supstance uprkos saznanju da je onauzrok telesnog ili psihičkog oboljenja ili pogorsanja neke bolesti(npr. alkohol pogoršava petički ulkus).

7. Progresivno zanemarivanje alternativnih životnih zadovoljstavaili interesovanja zbog korišćenja psihoaktivne supstance.

8. Apstinencijalni sindrom - prestanak uzimanja PAS-a dovodi doapstinencijalnih simptoma

• INTOKSIKACIJA (akutna) predstavlja prolazno stanjekoje se razvija neposredno nakon unošenja alkoholaili drugih PAS. Karakteriše se poremećajem svesti,kognicije, percepcije, emocija, ponašanja u celini.

• ZLOUPOTREBA PAS (štetna upotreba, abusus)podrazumeva oštećenje zdravlja i ostalih obeležjaproblema sa upotrebom PAS, ali manjeg stepenanego kod zavisnosti.

• APSTINENCIJALNI SINDROM predstavlja grupusimptoma koji se javljaju nakon obustaveponavljanog/produženog uzimanja psihoaktivnesupstance.

VRSTE ZAVISNOSTI

MENTALNI POREMEĆAJI ILI POREMEĆAJI PONAŠANJA ZBOG ZLOUPOTREBE PAS:

• Alkohol

• Opijati

• Kanabinoidi

• Sedativi

• Hipnotici

• Kokain

• Stimulansi (uključujući i kofein)

• Halucinogeni

• Isparljivi rastvarači

• Duvan

Mentalni poremećaji uzrokovanizloupotrebom PAS :

Supstancom uzrokovani :

• Delirijum

• Demencija

• Amnestički poremećaj

• Poremećaj raspoloženja

• Anksioznost

• Seksualne disfunkcije

• Halucinacije

• Poremećaj ponašanja

ALKOHOLIZAM

• Alkoholičari su one osobe koje zbog nekontrolisanedugotrajne upotrebe alkoholnih pića ispoljavajuznake raznih telesnih oboljenja (jetre, srca, želuca) ilipsihičkih-duševnih poremećaja (izmene karaktera,specifična psihijatrijska oboljenja uzrokovanaalkoholizmom-delirium tremens, alkoholne psihoze).

• Narušavaju svoj socijalno-profesionalni status(socijalna degradacija, zanemarivanje radnihobaveza-ekonomsko propadanje, sukobi sa osobamaiz okruženja, sukobi sa zakonom...)

• Dakle, sama činjenica da neko uzima alkoholna pića,povremeno, odmereno i razumno, ne dopušta da seto okvalifikuje kao alkoholizam, ukoliko nisuispunjeni prethodno navedeni uslovi, tačnijeŠTETNE POSLEDICE.

PRETOKSIKOMANSKA FAZA

• povišenje tolerancije

• razvoj psihičke zavisnost

• nema socijalne i etičke deprivacije ličnosti

TOKSIKOMANSKA FAZA

• sistematsko alkoholisanje

• fizička zavisnost od alkohola

• karakteristični fenomeni

1. alkoholna amnezija

2. gubitak kontrole

3. pad tolerancije

4. nemogućnost apstinencije (znak fizičke zavisnosti kojau osnovi ima "ugradnju" alkohola u metabolizam CNS tako da se bez njega razvija APSTINENCIJALNI SINDROM)

APSTINENCIJALNI SINDROM

Razvija se u slučaju nagle obustave uzimanjaalkohola u toksikomanskoj fazi

Simptomi:- napetost, uznemirenost- tremor (podrhtavanje) pojedinih delova tela- Razdražljivost - psihomotorni nemir- Glavobolja - znojenje- gađenje, povraćanje- autonomna hiperaktivnost (tahikardija, povišen krvnipritisak)- iluzije. halucinacije- bolovi u raznim delovima tela- epi napadi (G-mal)

KOMPLIKACIJE ALKOHOLIZMATELESNE KOMPLIKACIJE ALKOHOLIZMA-Karakteristično pojačan kapilarni crtež na obrazima i nosui "zakrvavljene" oči- Gastrointestinalni poremećaji (alkoholni gastritis)- Oštećenje jetre (ciroza jetre i masna infiltracija)- Oštećenje pankreasa (pojava šećerne bolesti)- Oštećenje srca (alkoholna kardiomiopatija i povišeni krvni pritisak)- Smetnje potencije- Opšte telesno propadanje i pad odbrambenih snaga organizma- oštećenje perifernog nervnog sistema (alkoholna polineuropatija)- toksična oštećenja pluća i bubrega-oštećenja vida i sluha

- tzv. fetalni alkoholni sindroma(kod novorodjenčadi čije su majkeekscesivno konzumirale alkohol tokom trudnoće:manji oblik glave,usporen psihomotorni razvoj,pojava mentalne retardacije)

PSIHIJATRIJSKE KOMPLIKACIJE ALKOHOLIZMA

- poremećaj psihičkih funkcija (koncentracije,pažnje,pamćenja,opštih intelektualnih sposobnosti, emocija,voljno-nagonskih snaga)-karakterne izmene (pad pozitivnih moralno-psihološkihosobina ličnosti-etička deprivacija)

-Patološko akutno napito stanje-Delirijum tremens-Patološka ljubomora alkoholičara-Druga sumanuta ispoljavanja alkoholičara-Alkoholna halucinoza-Korsakovljeva psihoza-Alkoholna demencija-Alkoholna epilepsija

LEČENJE ALKOHOLIZMA

• Prosečno traje 3-5 godina

• Kompleksno je i obuhvata:

- medikamentoznu terapiju

- individualnu i grupnu psihoterapiju

- porodičnu terapiju

- okupacione terapije-socioterapiju

- korišćenje terapijskog potencijala izlečenogalkoholičara je važan dodatni faktor i koristi se u terapeutskoj taktici tzv. grupa za pomoć.

ZAVISNOST OD DROGA (NARKOMANIJE,

TABLETOMANIJE)• Narkomanija ili zavisnost od droga je snažna vezanost osobe za

neku psihoaktivnu supstancu, koja se ispoljava kao neodoljivastrast za njenim konzumiranjem. 1957. godine Svetska zdravstvenaorganizacija definisala je narkomaniju kao: „stanje periodične ilihronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“.Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanjetolerancije. Koliko će brzo nastupiti i kakva će biti priroda ijačina zavisnosti zavisi od mnogih činilaca: vrste droge i njenihfarmakoloških svojstava, od načina, učestalosti, količine i dužinekonzumiranja, od ličnosti zavisnika i njegovih potreba, njegoveporodične i društvene sredine.

• Toksikomanija je stanje periodične ili hronične intoksikacijeizazvano potrebom osobe za nekom psihoaktivnom, toksičnomsupstancom, kao i njenom dužom zloupotrebom. Toksikomanijamože dovesti do oštećenja organizma i do fizičkog, intelektualnog,duhovnog i moralnog propadanja ličnosti toksikomana.Najpoznatije toksikomanije su alkoholizam, narkomanija inikotinska zavisnost.

• Habituacija droge je patološka želja za zloupotrebomhemijskih supstanci koja rezultuje pre psihološkom negofiziološkom zavisnošću. Habituirani korisnik može iskusitinelagodnost sličnu povlačenju droga.

• Intoksikacija drogom je maladaptivno ponašanje i drugisimptomi specifični za određenu psihoaktivnu supstancu kojaje skoro uneta u organizam. Ovi simptomi mogu uključitinemogućnost rasuđivanja, slabije socijalno funkcionisanje,depresiju, euforiju a u ekstremnim slučajevima i komu i smrt.

- Zavisnost od droge se deli, prema vrsti droge, na sledeće:1. Narkotici (opijum i njegovi derivati-morfin, heroin, sintetskianalgetici (metadon, petantin)2. Anksiolitici i hipnotici3.Psihostimulansi(kokain,amfetamin)4.Halucinogeni(LSD)5. Preparati kanabisa-indijske konoplje (hašiš i marihuana)6. Organski rastvarači (aceton, lepak, boje za slikarstvo,terpentin, tutkalo, mastilo, lakovi, eter, benzin itd.)

• U Srbiji se ne zna tačan broj narkomana, ali jedno je sigurno,droga je uzela velikog maha, naročito među mladompopulacijom.

• U želji da se dokazuju u društvu, da probaju nešto novo, nerazmišljajući o posledicama, mladi ljudi, nedovoljno zreli,priklanjauju se raznim vrstama droga. Kako prepoznati narkomanana vreme postaje ključno pitanje.

• Droga je put u sigurnu smrt ili trajno i ozbiljno narušavanjezdravlja! Posledice ne trpe samo osobe koje konzumiraju drogu,već i cela porodica.

• Narkomanija je bolest zavisnost koja je prisutna bez obzira nauzrast, pol, imovinski ili društveni status.

• Veoma je bitno da roditelji stalno prate svoje dete i da bududovoljno edukovani da na vreme prepoznaju simptome ukoliko jenjihovo dete počelo da koristi neku psihoaktivnu supstancu. Kakoprepoznati narkomana na vreme je ključ prevencije.

• Jaka i stabilna porodica, pravilno vaspitanje i dovoljnoposvećivanje vremena, omogući će izrastanje Vašeg deteta uzdravu i jaku ličnost.

Kako prepoznati narkomana putem

fizioloških simptoma:• Povećana budnost, zenice su proširene. Deca se bude mamurna, a

ne osećaju se na alkohol. Imaju jaku potrebu za konzumiranjeslatkiša.

• Zenice su dosta sužene, gubitak apetita i kilaže. Stalno češanje, jerih sve svrbi. Umrtvljenost i odsutnost.

• Osobe koje koriste ovu drogu su energične, pričaju sto na sat,osećaju veliku euforiju. Ponašanje je nestaloženo i nasilno, nemirnisu, razdražljivi i zabrinuti. Manje spavaju, manje jedu, imajuvrtoglavice i grčenje u mišićima.

• Ubrzano disanje, povišen krvni pritisak, visoka temperatura,gubitak apetita, mučnine, grčevi u licu, pojačano znojenje. Osobekoje koriste ovaj narkotik imaju velik osećaj zadovoljstva, empatiju,povećanu bliskost sa ljudima iz okruženja.

• Kod osobe koja zloupotrebljava narkotike pre svega će stradatisposobnost za samoprocenu i samokontrolu. Osoba postepenoprestaje da procenjuje pravilnost svog ponašanja u komunikaciji sdrugima.

• Najčešće gubitak adekvatne samoprocene počinje saprecenjivanjem samog sebe. U prvoj fazi mlada osoba kojaupotrebljava heroin ili opijum oseća da je iznad drugih ljudi. Činijoj se da je našla viši izvor zadovoljstva zbog koga zna i razumestvari bolje nego njegovi prijatelji i rođaci. Njeno ponašanjepostaje provocirajuće.

• Osoba čak prestaje da troši snagu na ubedljivo laganje. Njeniizgovori zbog večernjih i noćnih nestanaka iz kuće ili zbog mutnihočiju i teturanja postaju primitivni i jednolični.

• Pritom sam narkoman smatra da on toliko dobro laže da niko drugine može to da nasluti.

• Gubitak sposobnosti da posmatra sebe sa strane dovodi dogubitka distanciranosti u kontaktu sa drugim ljudima. Mladi čovekse ponaša familijarno, provocirajuće i prema roditeljima i premapotpuno nepoznatim ljudima na ulici, što dovodi do mnogobrojnihkonflikata, čak i tuča.

• Pritom u svakom konfliktu, nezavisno od njegovog ishoda,narkoman će uvek smatrati da je u pravu. Pretvara se u savršenogegoistu a da to ni sam ne primećuje. Osećaj „ja sam u pravu“postaje za njega sredstvo, instrument za nalaženje novca zanabavku redovne doze heroina.

• Sve druge sfere života prestaju da ga interesuju. Pritom rasteuvredljivost koja nije jasna ljudima sa strane. Naravno – pa većinabliskih ljudi ne želi da igra po pravilima narkomana. Zato svinjegovi bližnji apsolutno „nisu u pravu“, „ne razumeju“, „ne vole“,„ne veruju“, „ugnjetavaju“.

• Mladi čovek iskreno veruje da mu svi bližnji neštoduguju. Oni su dužni da ispunjavaju sve njegove hirove,a on zauzvrat može da ništa da ne radi.

• . Pritom se samom narkomOn nema obaveza, imajedino pravaanu čini da svi ljudi oko njega ništa ne vide,ophode se prema njemu kao i pre, vole ga i obožavaju.

• Sve ispovesti narkomana mogu biti ispričane jedinonakon što su prestali da uzimaju heroin.

• Dok čovek uzima heroin sistematski, čini mu se da jenjegov odnos sa spoljašnjim svetom apsolutnonormalan i da je on sam dobar i pažljiv prema porodici.

• Zato je narkomana, kad nije u krizi, veoma teško nagovoriti da se leči.On ne oseća da je bolestan. On živi jednostavno, lepo i veselo. A mi –lekari, porodica, prijatelji – pokušavamo da ga nagovorimo da treba daživi „dosadno“: da uči, radi, misli, stvara porodicu, to jest isto kao štožive njegovi bližnji. On nije u stanju da razmišlja o tome da se svakozadovoljstvo u životu plaća.

• To je zbog toga što je potpuno nesposoban za samoprocenu. Kajanje,sposobnost da postane svestan problema nastupa samo onda kadapočinje apstinencijalna kriza. Ali pri dugotrajnoj upotrebi heroina ovasposobnost je delimična. Lekare, bolnice, pomoć rodbine narkomanpočinje da koristi samo da bi skinuo krizu, da smanji potrebnu dozu ikad izađe iz bolnice da počne opet da uzima heroin.

• Veoma je tanka i krhka granica između sposobnosti osobe da shvatida treba zauvek da prestane sa uzimanjem narkotika i nesposobnostida shvati čak i ovu činjenicu.

• Ona zavisi od individualne sposobnosti mozga da se suprotstaviheroinu. Ova granica se neprimetno pojavljuje. I kod svakognarkomana dolazi do zloupotrebe narkotika na određeni period.

Najvažnija osobenost ove granice je laganje samog sebe. Kada osobapočne sama sebe da laže, ona gubi poslednju nit koja je povezuje sastvarnošću. Ovo je početak „puta smrti“. Druga po značaju promena upsihi obolelog od narkomanije je njegova nesposobnost da kontrolišesvoje emocije.

„Emocionalna brbljivost“ takođe postepeno raste. Ona prvoomogućava da se za nju sazna samo u periodima apstinencijalne krize,ali se postepeno pretvara u karakternu crtu ličnosti i praktično se nemenja tokom upotrebe heroina. Mladi čovek postaje razdražljiv ignevan, što ne odgovara njegovom uzrastu. On počinje da viče i mašerukama zbog svake sitnice koja, u suštini, nema nikakve veze s njim.Isto tako on počinje da se smeje iz nekih razloga koji su apsolutnonejasni njemu bliskim ljudima.

• Zapravo se smena raspoloženja događa naglo i bez bilokakvih vidljivih razloga. On je čas zatvoren inedruželjubiv, bez ikakvog povoda se oseća uvređenimi ceo dan ne izlazi iz svoje sobe; čas je, suprotno tome,do nepristojnosti veseo i svima dosađuje neukusnimšalama.

• Periodi utučenosti i lošeg raspoloženja sa svakimmesecom uzimanja heroina postaju sve veći, a dobroraspoloženje nastupa sve ređe. U emocionalnimreakcijama mladog čoveka nema sredine. On ili plače ilise kroz sekund radosno smeje.

• Njegov bes postaje buran. Na ljude koju ne mogu damu uzvrate, među njima i bližnje, on može da krenepesnicama bez ikakvog povoda.

ZAVISNOST OD ANKSIOLITIKA I HIPNOTIKA

• Živimo u dinamičnom i stresogenom vremenu, u kojem je„normalizovano“ da se istovremeno radi više poslova, pri čemu jeuspeh merilo vrednosti čoveka, a strah od gubitka posla je stresorbroj jedan! U nekim delovima sveta ljudi ne smeju da odu naodmor da im neko ne bi zauzeo radno mesto, a sistem obilatokoristi novonastalu (kreiranu) situaciju i koristi ljude kao potrošnurobu.

• Zapostavljene su suštinske vrednosti, porodica kao stub razvojadruštva je gurnuta u zapećak, a ispoljavanje humanosti neretkopredstavlja „znak slabosti“. Evidentno je da suštinsko rešenjeproblema leži u promeni sistema vrednosti u društvu, životnefilozofije pojedinca ili bar loših navika i disfunkcionalnog stilaživota.

• Međutim, s obzirom da su napred navedene promenedijametralno suprotne protežiranoj filozofiji globalizacije(profita), sistem ih marginalizuje i ignoriše ljude koji zagovarajuhumaniji i pravedniji svet.

-U novonastaloj situaciji visok nivo stresa najčešće se kupira

„hemijskim putem“, tj. ljudi posežu za supstancama koje veštački

smanjuju nivo stresa.

-Anksioznost, kao korelat hroničnog stresa, vrlo je neprijatno stanje

tako da svaka supstanca koja eliminiše ovaj neprijatni osećaj postaje

„Božiji dar“.

-Kulturološki, za „Srbiju među šljivama“, već godinama sedativ broj 1

je alkohol, međutim, s obzirom na to da je anksioznost simptom

mnogih psihijatrijskih bolesti, farmakoindustrija je razvila paletu

lekova koji neutrališu anksioznost – anksiolitike.

-S obzirom na njihovo blagotvorno dejstvo, ti lekovi su vrlo brzo postali

veoma popularni u društvu, tako da mnogi posežu za njima bez

konsultacije sa psihijatrom, čime privremeno „rešavaju“ problem

anksioznosti, ali često stvaraju novi (pa i veći) problem – zavisnost!

-Sedativi, hipnotici i anksiolitici spadaju u grupu lekova koji

se koriste za uklanjanje napetosti, radi postizanja stanja

smirenosti, kod nesanice, za relaksaciju mišića, itd.

- Benzodiazepini spadaju u veliku grupu lekova koji se zovu

anksiolitici. Osim benzodiazepinskih postoje i

nebenzodiazepinski anksiolitici. Ranije su korišćeni i

barbiturati.

-Benzodiazepini su ubedljivo najzastupljeniji lekovi iz grupe

anksiolitika, međutim i među njima postoji velika razlika po

pitanju adiktivnog potencijala, tj. potencijalnog rizika od

razvoja zavisnosti.

-Tako npr. alprazolam ima veliki adiktivni potencijal, dok je

adiktivni potencijal bromazepama relativno mali.

-Benzodiazepini su najkorišćeniji, ali inajzloupotrebljavaniji lekovi uopšte, jer se često koristeneodgovarajuće i dugotrajno.

-Upotreba benzodiazepina bez lekarskog recepta, i poredpooštrenih mera (nekoliko godina unazad) je uobičajena,što zahteva funkcionalno sistemsko rešenje. Tolerancija nabenzodiazepine može se razviti već za nekoliko nedelja, ajatrogena zavisnost (tj. zavisnost kao rezultat regularnoglečenja kod lekara) je široko rasprostranjena.

- Zbog potencijalno ozbiljnih simptoma odvikavanja, strahaod „života bez leka“ ili nerešenih pitanja koje dugotrajnaupotreba lekova maskira, mnoge osobe traže stručnupomoć kako bi smanjile ili prekinule uzimanje anksiolitika,sedativa i/ili hipnotika.

-Nažalost, to se često dešava kada je zavisnost uvelikorazvijena, a prateći problemi u raznim životnim oblastimaveoma izraženi.- Prevencija uvek predstavlja najbolji i najefikasniji vidrešavanja problema, a s obzirom na kompleksnost priče o zavisnosti/ zloupotrebi sedativa, u ovoj oblasti ona bi morala biti sistemska i sveobuhvatna.

- Pored pravnog aspekta koji se ogleda u jasnoj proceduriza propisivanje, izdavanje i manipulaciju lekovima, neophodno je edukovati lekare o opasnostima koje sasobom nose sedativi, kao i o principima racionalnefarmakoterapije.

- Naravno, podizanje nivoa svesti društva u celini je uveknajdelotvorniji, ali i najteže ostvariv cilj.

Bolesti zavisnosti, kako ih izlečiti?

• Veliko pitanje postavlja se na samom početku, a to je da li trebaverovati da se zavisnost od alkoholizma, psihoaktivnih supstanci,cigareta ili kocke može izlečiti bez vraćanja na staro. Malo ljudizaista veruje da je to moguće, ali jeste. Kada govorimo o bolestizavisnosti i lečenju iste, svakako možemo da kažemo da lečenjenarkomanije spada u najteže poduhvate u medicinskoj praksi. Zalečenje potrebna je volja, koju zavisnici neretko imaju.

• Vođeni tom činjenicom lekari su svesni da je jako teško lečitipacijenta koji ne želi da bude izlečen. Zavisnik nema motivaciju zalečenjem jer mu psihoaktivne supstance pružaju u početnomperiodu zadovoljstvo, on uživa u konzumiranju, dok sa pojavomprvih komplikacija prilikom uzimanja supstance kao što je recimomučnina i povraćanje, narkoman uviđa da postoji problem kojitreba rešiti ali i dalje ne traži stručnu pomoć lekara.

• Suočen sa činjenicama, uživaoc psihoaktivnihsupstanci se neretko opredeljuje zatakozvano samolečenje.

• Narkoman je podozriv i krajnje nepoverljiv, on neveruje u medicinu i lekare. Naviknut daeksperimentiše sa drogama i raznim medikamentima,pokušava sam da nađe određenu kombinaciju koja bimu pomogla da prestane sa konzumiranjemnarkotika.

• Ovakav vid samolečenja završava se bezuspešno uvelikom broju slučajeva. Samolečenje u zavisniku kojije pokušao ovakav vid lečenja i u tome nije uspeomože da izazove obeshrabrenje i sumnju u samogsebe da neće nikada uspeti da se otisne od ovogproblema.

• U početku drogu uzima zdrav čovek da bi mu bilolepše, odnosno da bi mu bilo drugačije.

• Na kraju, drogu uzima bolestan čovek da bi bionormalan, a normalan može biti samo podoptimalnom dozom psihoaktivnih supstanci, jer tadanema krizu.

• Kada narkoman konačno shvati da mu supstance nepredstavljaju pomoć ili podsticaj, shvata da drogapostaje neodoljiva potreba i gospodar ličnosti.

• Svestan činjenica, narkoman se jako retko odlučujeda zatraži pomoć jer je svestan da sledi stanjeapstinencijalne krize, a to je stanje kojeg senarkomani najviše plaše.

• Lečenje narkomanije sprovodi se u bolničkim iambulantnim uslovima, u specijalizovanimbolnicama za lečenje bolesti zavisnosti.

• Proces lečenja narkomana je svakako postepen idugotrajan proces. Uloga roditelja ili porodice utoku terapijskog procesa je vrlo važna. Najveći brojroditelja je iznenađen nakon što terapeut ili lekarpredlože da u proces lečenja stupi cela porodica.

• Prilikom lečenja vrlo je bitno da porodica osobe kojaje zatražila stručnu pomoć ispravno reaguje i ne pravigreške.

• Prilikom saznanja da je baš njihovo dete problem,roditelji se suočavaju i sa prebacivanjem krivice.

• To je apsolutno pogrešno, u bilo kome tražiti krivca.Uzroci narkomanije su brojni i kompleksni, i nalaze sekako u ličnosti zavisnika, tako i u razvojnim faktorimai vaspitno nekompetentnim ponašanjem jednog ilipak oba roditelja, kao i u nekim nepovoljnim spoljnimfaktorima.

• Deo pojedinačne krivice, ne treba tražiti u bilo kompojedinačnom faktoru, jer se nalazi u svakome odnas.

• Vrlo zastupljen, kako kod nas u zemlji tako i u svetu,je proces lečenja grupnom terapijom. Grupnaterapija sačinjena je od grupe zavisnika od narkotikasa kojima rade tim lekara, psihologa, psihijatara isocijalnih radnika.

• U grupnim terapijama tim stručnjaka nastoji da krozodređene faze pokuša da grupi zavisnika pomogne ipriđe vrlo profesionalno. Prilikom lečenja zavisnikajako je bitno naglasti da postoje dve vrlo važneetape.

• Prva etapa predstavlja lečenje apstinencijalnogsindroma koji se javlja nakon obustavljanja droga, kaoizraz ozbiljnog metaboličkog poremećaja uorganizmu.

• Sa završetkom apstinencijalnog sindroma, počinju dase javljaju problemi ličnosti i tada započinje drugaetapa lečenja u kojoj se glavni akcenat stavlja napsihološke vidove pomoći.

• Put lečenja zavisnika od narkotika do njegovog izlečenjaje dugotrajan i krajnje neizvestan.

• Prvobitno treba pružiti ruku ukoliko vidimo da je topotrebno, ali to dobronamerno pružanje ruke ne značiuvek put ka izbavljenju.

• Onaj ko se odluči da preuzme ulogu vođe mora dobropoznavati put, a za to nam je potrebno da posedujemodovoljno informacija o lečenju kako bi znali kojimputem povesti nekog kome je to putovanje potrebno.

DEČIJA PSIHIJATRIJA

Psihijatrijski poremećaji u detinjstvu i adolescencijimogu da se klasifikuju na sledeći način:

A. RAZVOJNI POREMEĆAJI

I Specifični poremećaji govora i jezika

II Specifični poremećaji školskih veština (učenja)

poremećaji čitanja i spelovanja

poremećaji matematičkih veština-računanja

III Specifični poremećaji motornih funkcija

IV Pervazivni (prožimajući) razvojni poremećaji

1. Infantilni autizam• Poremećaj autističnog spektra kod dece je razvojni

poremećaj mozga koji može pogoditi svakoga, bezobzira na socijalni status ili inteligenciju.

• Autizam se ponekad naziva i pervazivni razvojniporemećaj ili poremećaj spektra autizma i to je terminkojim se obuhvataju neki specifičniji poremećaji kojiimaju mnogo fundamentalnih sličnosti ali takođe i nekihsuptilnih razlika.

• Autistični poremećaj (takođe nazivan Kanerov sindromili klasični autizam), Aspergerov sindrom, pervazivnirazvojni poremećaj drugačije nespecifikovan, Retovsindrom, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu (Helersindrom) su sve poremećaji koji ispoljavaju simptomepovezane sa autizmom.

2. Rettov sindrom (RS) je progresivni neurorazvojni poremećaj koji se

javlja isključivo kod ženske dece. Karakteriše ga stečenamikrocefalija, mentalna retardacija autistično ponašanje , ataksija,karakteristične stereotipni pokreti ruku i gubitak njihove funkcije.

3. Aspergerov sindrom je vrsta autističkog poremećaja, koji senaziva skraćeno ASD. Medicinski stručnjaci kažu da je ovaj sindromblaga vrsta autizma koja se manifestije bez ekstremnih mentalnihpoteškoća. Glavne karakteristike osoba sa Aspergerovim sindromomsu loše snalaženje u društvu i odnosima sa ljudima, manjakneverbalne komunikacije i smotanost.

-Asperger sindrom, kao ni drugi oblici autizma, nije mentalna bolest,a lekari ga nazivaju „visoko funkcionalnim“ oblikom poremećaja

autističnog spektra, odnosno visoko funkcionalnim oblikom autizma.

4.Hellerova bolest (dečiji dezintegrativni poremećaj)

- Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, takođe poznat kao Hellerovsindrom, je stanje u kojem se deca razvijaju normalno do dobi od 2 do4 godine, ali onda dolazi do teškog gubitka socijalnih, komunikacijskihveština.

- Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu je vrlo sličan autizmu. Obaspadaju u skup poremećaja poznatih kao pervazivni razvojniporemećaji i uključuju normalan rast i razvoj iza kojeg sledi gubitakgovora, društvenih veština i motoričkih sposobnosti.

- Međutim, dezintegrativni poremećaj u detinjstvu se obično javljakasnije od autizma i uključuje više dramatičan gubitak znanja iveština. Lečenje dezintegrativnog poremećaja u detinjstvu uključujekombinaciju lekova, bihevioralne terapije i drugih pristupa.

B. POREMEĆAJI PONAŠANJA I EMOCIJA

I Hiperkinetički poremećaj

II Poremećaji ponašanja

III Poremećaji emocija

1.Anksiozni poremećaj

2.Fobični poremećaj

3.Konverzivni poremećaj

4.Opsesivno-kompulsivni poremećaj

5.Poremećaj u vidu suparništva sa bratom ili sestrom

C. POSEBNI SIMPTOMI U DETINJSTVU

1. Enureza i enkompreza

2. Mucanje (Battarismus)

3. Tikovi

4. Noćni strah (Pavor nocturnus)

5. Poremećaji ishrane odojčadi i deteta

6. Manipulacije sa delovima tela-stereotipni poremećajipokreta

7. Selektivni muitizam-probiračka nemost

8. Reaktivni poremećaj vezivanja u detinjstvu

9. Zlostavljanje i zanemarivanje dece

D. ADOLESCENCIJA I POREMEĆAJI

• 1.Karakteristike adolescentnog sazrevanja

• 2.Poremećaj u adolescenciji

• 3.Adolescentna kriza

ETIOLOGIJA PSIHIČKIH POREMEĆAJA U DETINJSTVU

1. Genetski činioci

2. Oštećenja mozga

3. Temperament i individualne specifičnosti

("teška deca","laka deca")

4. Sredinski činioci

- Autizam je neurorazvojni poremećaj. On je češći kod dečaka nego

kod devojčica, a jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat.Smatra se da je u pitanju grupa srodnih poremećaja sa mnogorazličitih uzroka, koji se ispoljavaju kroz klasične simptome u govoru,komunikaciji i ponašanju. U najvećem broju najverovatnije se radi ogenetskim faktorima, ali specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.

-Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine,najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećujukarakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta.

-Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilokoji način može da uzrokuje ovaj poremećaj. - Takođe, glutenska ilikazeinska intoleracija, i ostale moguće intoleracije na hranu, lekove,gljivice i slično, nisu uzrok poremećaju. Ovi poremećaji mogu bitipridruženi autizmu.

- Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine moguprimetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, simptomi iznaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku, teje pouzdana dijagnoza moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana.Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenihkarakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva i da dijagnozupostavi dečiji psihijatar.

Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obratepažnju:

-Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12. meseci,

- Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16. meseci,

- Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2. godine,

- Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,

- Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,

- Majci se čini da dete ne prepoznaje njen glas od 6. meseca pa nadalje,

-Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,

-Dete ne gleda ljude u oči ili ne prati ljude pogledom,

-Dete se ne smeje, ili

-Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite

Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokomprvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditeljitreba da obrate pažnju:

-Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,

-Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednognajboljeg druga,

-Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stojipored druge dece,

-Dete se ne idra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,

-Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije suneobične

Preokupacije određenim predmetima, njigovom teksturom, mirisom islično,

-Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili

-Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojihpotreba

- Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanjeili dijagnozu autizma.

- Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta uodređenim situacijama, psihološkom testiranju i procenirazvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uzprimenu strukturisanih intervjua sa roditeljima.

- Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar,pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped

- Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazujeznačajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijimperiodima života.

-Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način kojiuključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnihveština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenjepridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja.Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih, ipsihoterapijskih tehnikama i primenom lekova kada postojepridruženi poremećaji.

-Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne budedijagnostikovan, jer dete bude nedovoljno sagledano samo od stanedefektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešavada deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporenousvajanje govora i jezika.

- Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesupostavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvojave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja opoteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ilikomunikacije.

HIPERKINETIČKI POREMEĆAJ (POREMEĆAJ DEFICITA PAŽNJE)

•Hiperkinetički poremećaj je razvojni poremećaj psihomotorike sasimptomima koji ukazuju na oštećenje pažnje, motornuhiperaktivnost i impulsivnost. Simptomi su takvi da su jasnoneprimereni razvojnom uzrastu deteta i u potpunosti sunefleksibilni.

• Simptomi su istrajni i dovode do značajnih teškoća u različitimoblastima svakodnevnog funkcionisanja (školski uspeh, socijalneinterakcije, posao itd.).

• Poremećaj počinje rano u detinjstvu, oko treće, četvrte godine, iotkriva se najčešće pri polasku deteta u školu, može se produžititokom adolescencije i odraslog životnog doba (uz promeneinteziteta).

• Hiperkinetički poremećaj (hiperaktivni poremećaj(nedostatka pažnje-ADD),je stanje za koje jekarakterističan vrlo visok stepen motoričkeaktivnosti kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma.

• ADD se uglavnom smatra poremećajem. Ljudi s ADD-om najčešće su vrlo inteligentni i izrazito maštoviti.

• Neuklapanje u uobičajena pravila društva oko njih ihčini na neki način nepogodnima, te se medicina bavitime u cilju „izlečenja“ hiperaktivnosti.

• ADD najčešće nestaje posle puberteta, ali kod nekihljudi ostaje celi život. Za njih se može reći da su „pravi“hiperaktivni ljudi.

• Veliki broj poznatih naučnika, umetnika i glumaca imaoje ADD. Albert Ajnštajn, Tomas Edison, BilGejts, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo daVinči, Van Gog, Salvador Dali, Alfred Hičkok, StivenSpilberg, Tom Kruz, Džim Keri i Vil Smit samo su neki odnjih.

POREMEĆAJI PONAŠANJA

•Poremećaje ponašanja karakteriše stalno ponavljanoantisocijalno, agresivno i izazivačko ponašanje. Takvo ponašanjemože dostići najveće prestupe (od očekivanog za taj uzrast) istoga je ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka ili adolescentnogbunta. To su trajniji oblici ponašanja (šest ili više meseci).

• Primeri ponašanja na kojima se zasniva dijagnoza uključuju:preterane tuče, zastrašivanja, surovost prema drugim ljudima iliživotinjama, žestoku destruktivnost prema imovini, podmetanjepožara, krađu, povavljano laganje, izostajanje iz škole i bežanjeod kuće, neobično česte i teške napade besa i neposlušnost.

• Svako navedeno obeležje, ako je naglašeno, dovoljno je zadijagnozu, ali to nisu izolovani antisocijalni akti.

• Poremećaji ponašanja u porodici Poremećaj ponašanjaobihvata antisocijalno ili agresivno ponašanje (ne samoopiruće, prkosno, rušilačko) i ovo nenormalno ponašanjeje u potpunosti ili skoro u potpunosti ograničeno na kućui na interakciju sa članovima najuže porodice ili sačlanovima domaćinstva.

• Poremećaj ponašanja uzrokovan nepotpunomsocijalizacijom. Poremećaj ponašanja karakterišu:

• trajno prisutno antisocijalno ili agresivno ponašanje iznačajno rasprostranjeno oštećenje odnosa sa drugomdecom.

• Disordo aggressivus, non socialisatus Disordo morumsolitorum aggressivus

• Poremećaj socijalizovanog ponašanja. Poremećajponašanja karakterišu stalno asocijalno ili agresivnoponašanje (zadovoljava sve kriterijume za F91.- a nesastoji se samo od suprostavljajućeg, izazivačkog irušilačkog ponašanja pojedinca,.

• Poremećaji protivljenja i prkosa. Poremećaj ponašanjase, obično, javlja kod mlade dece. Osnovna obeležja:nepokorno, neposlušno i provokativno ponašanje, a bezdelikventne aktivnosti, teškog antisocijalnog iliagresivnog ponašanja. Klinički značajni poremećajiponašanja starije dece su, obično, praćeni antisocijalnimili agresivnim ponašanjem.

• Drugi mešoviti poremećaji ponašanja i emocija Ova kategorijazahteva kombinaciju: poremećaja ponašanja (F91.-) i trajnonaglašene emocionalne smetnje. Poremećaj emocija sa početkomu detinjstvu U normalnim razvojnim tokovima dece, u većini, srećuse samo preterivanja normalnog toka, a ne nenormalni kvalitativniporemećaji, sami po sebi.

• Anksiozni poremećaji odvajanja u detinjstvu Ovaj poremećaj trebadijagnostikovati kada strah od odvajanja čini osnov anksioznosti ikada se ta anksioznost pojavljuje prvi put tokom ranog periodaživota.

• Razlikuje se od normalne anksioznosti odvajanja, kako po stepenujačine, koga je statistički neuobičajena (uključujući nenormalnodugo zadržavanje posle uobičajenog uzrasta) tako i po značajnimproblemima u socijalnom funkcionisanju.

• Fobijsko anksiozni poremećaj u detinjstvu. Strahovi dece kojipokazuju jasnu specifičnu razvojnu fazu i javljaju se (do izvesnogstepena) kod većine dece, ali nisu normalni u stepenuispoljavanja. Druge strahove kod dece ali koji nisu normalni deopsihosocijalnog razvoja (npr. Agorafobija) treba prepoznati i lečiti.

• Socijalni anksiozni poremećaj u detinjstvu. U ovom poremećajudete se plaši nepoznatih osoba, ispoljava određeni stepensocijalnog opreza ili anksioznosti pri susretanju sa novim,nepoznatim ili socijalno zastrašujućom situacijama. Ovu kategorijutreba upotrebljavati samo kada se strahovi jave u ranom životnomdobu, kada su neobično jaki i kad su praćeni problemima usocijalnom funkcionisanju.

• Poremećaj suparništva sa bratom ili sestrom. Većina male deceispoljava izvesni stepen emocionalnih poteškoća, običnoneposredno posle rođenja mlađeg detea ili sestre. Poremećajsuparništva, sa bratom ili sestrom treba dijagnostikovati samoako je patološki po stepenu i trajanju teškoća, statističkineuobičajen i udružen sa oštećenjem socijalnih interakcija.

POSEBNI SIMPTOMI U DETINJSTVU

1.Probiračka nemost Poremećaj karakteriše selektivan govor,uglavnom uslovljen emocijama, pa dete ispoljava govornesposobnosti u nekim situacijama, dok u drugim određenimsituacijama ne uspeva da govori. Poremećaj je, obično, udružen sanaznačenim crtama ličnosti, kao što su: anksioznost, povlačenje,senzitivnost ili otpor.

2.Tikovi – nevoljni pokreti mišića Sindromi pri kojima je glavnisimptom neki oblik tika. Tik je nevoljan, brz, ponavljajući,neritmički pokret pojedinih mišića ili nagla glasovna produkcija,koja ne sluti jasnom cilju.

- Tikovi teže da budu uporni ali, obično, mogu biti zaustavljeni tokomrazličitih vremenskih perioda, pojačavaju se stresom i iščezavajutokom spavanja.

- Najčešći tikovi mišića su:

• žmirkanje, trzaji vratom, sleganje ramenima igrimasiranje.

• Najčešći glasovni tikovi su: kašljucanje, lajanje,šmrkanje i šištanje.

• Složeni tikovi su obično: samoudaranje, skakanje icupkanje, a složeni glasovni tikovi su: ponavljanjeodređenih reči, upotreba nepristojnih reči (čestopogrdnih sa koprolalijom) i ponavljanje sopstvenihglasova ili reči (palilalia).

• Prolazan tik Ispunjava opšte kriterijume za poremećajkarakterističan za tik, ali tikovi ne traju duže od 12meseci. Tikovi se, obično, javljaju u obliku žmirkanja,grimasiranja ili trzanja glavom.

• Kombinovani glasovno motorni tik

- Oblik tika pri kome postoje (ili su postojali) složenitikovi mišića i jedan ili više glasovnih tikova, ali se nemoraju pojavljivati podudarno. Tik se obično pogoršavatokom adolescencije i teži da traje i tokom odraslogživotnog doba.

- Glasovni tikovi, obično, složeni su sa eksplozivnompojavljujućom vokalizacijom, kašljucanjem, groktanjemi upotrebom, nekada, nepristojnih reči i izraza.

-Ponekada ovo prati gestikularna ehopraksija, koja,takođe može biti nepristojne prirode (copropraxia).

3.Nevoljno umokravanje, neorgansko (enureza)

- Poremećaj karakteriše nevoljno umokravanje, danju ilinoću, neprimereno za duševni uzrast i nije posledicaloše kontrole mokraćne bešike (neurološki poremećaj), epileptičkih napada ili bilo koje strukturne promenemokraćnog sistema.

- Enureza može biti prisutna od rođenja ili se može pojavitiposle uspostavljane kontrole mokraćne bešike.

- Enureza može, a ne mora, biti udružena sa izraženimporemećajem emocija ili ponašanja.

4.Nevoljno ispuštanje stolice, neorgansko- Ponavljano (voljno ili nevoljno) ispuštanje fecesa,obično normalne ili skoro normalne konzistencije, nazato neprikladnim mestima, u socijokulturnoj srediniosobe.

- Stanje može da predstavlja nenormalan produžetaknormalne dečje inkontinencije, gubitak već stečenekontrole ili namernu defekaciju na neprikladnimmestima, uprkos normalne fiziološke kontrole creva.

- Enkopreza može biti monosimptomatski poremećaj ilideo drugih poremećaja, naročito poremećaja emocija iliporemećaj ponašanja

5.Reaktivni poremećaj vezivanja u detinjstvu

• Počinje u prvih pet godina života, a poremećajkarakterišu:

- trajno nenormalnosti u detetovim obrascima socijalnogodnosa,

- poremećaji emocija i reakcije na uslove okoline(strašljivost i nemir, loše socijalne interakcije savršnjacima, agresija prema sebi i drugima, nevoljnost izaostajanje u rastu u retkim slučajevima).

- Sindrom, verovatno, nastaje kao direktna posledicateškog zanemarivanja od strane rositelja, zloupotrebeili veoma lošeg postupanja.

6.Poremećaj ishrane odojčadi i deteta Poremećaj ishrane različitihmanifestacija su obično specifični za period odojčeta i ranogdetinjstva. Prisutni su odbijanje hrane, ekstremne ćudljivosti uprisustvu adekvatne količine hrane i sposobne osobe koja sebrineo detetu i svako odsustvo telesnog oboljenja. Može, a nemora, biti izražena i ruminacija (ponavljano preživanje bez muke iželudačno crevnih bolesti).

7. Pika u ranom i kasnijem detinjstvu Uporno jedenje supstanci kojenisu za ishranu (kao što su zemlja, komadići okrunjene boje itd.).Ovo može biti samo jedan od simptoma šireg psihijatrijskogporemećaja (kao što je autizam), ili relativno izolovanopsihopatološko ponašanje . Pojava češće kod duševno zaostaledece.

8.Stereotipni poremećaji pokreta

- Voljni, ponavljani, stereotipni, nefunkcionalni (ali čestoritmički) pokreti, koji nisu sastavni deo bilo kogpoznatog psihijatrijskog ili neurološkog stanja.

- Pokreti koji nemaju karakter samopovređivanjauključuju: klaćenje tela, klaćenje glave, čupanje kose,uvrtanje kose, učestalo pucketanje prstima i lepršanjerukama.

- Stereotipno samopovređajno ponašanje obuhvata:ponavljano udaranje glavom, šamaranje lica, bidenjeočijui griženje šaka, usana i drugih delova tela.

- Svi stereotipni poremećaji pokreta se najčešće srećuzajedno sa duševnom zaostalošću.

9. Mucanje

- Mucanje je izmenjeni ritam govora, a karakterišu ga:često ponavljanje ili produžavanje glasova (slogovaili reči), često odugovlačenje govora ili česte pauze ugovoru, koje remete ritam govora. Ovo trebaregistrovati kao poremećaj samo ako je njegovaizraženost takva da ometa tečnost govora.

10. Eksplozivni govor sa prekidima

- Ubrzan govor sa prekidima u tačnosti, ali bezizraženih ponavljanja ili odugovlačenja, koja binarušila njegovu razumljivost.

- Govor je nepravilan i disritmičan, sa naglimpovećanjem brzine, što, obično, uslovljava pogrešnoobrazovanje izraza.

11. NOĆNE MORE

• Javljaju se češće u detinjstvu nego noćni strahovi i najprisutnije suu predškolskom uzrastu. Obično se javljaju u drugom periodu sna(pred jutro) i bude dete iz sna. Noćne more su veoma realističnepa, pored toga što veoma uznemiruju dete, dete se može setitidetalja svog ružnog sna. Dete je obično veoma uplašeno, plače ipotrebno ga je umiriti i utešiti. Nakon buđenja iz sna, prisutna je iblaga konfuzija i dezorjentisanost deteta. Neke noćne more mogusprečavati dete da nastavi da spava zato je važno da ga roditeljiumire.

• Povremene noćne more mogu biti reakcija na neke stresove (svađeroditelja, razvod, selidbe, vršnjačko nasilje…) ili ono što uznemiravadete (događaji u vrtiću ili školi, strašni filmovi i crtaći, zvuk nekemašine…), ali ako je pojava noćnih mora učestala tada je potrebnopotražiti savet stručnjaka.

• Kada se dete probudi iz sna zbog noćne more, treba gazagrliti, maziti i umiriti ga. Ne razgovarati o ružnom snutog trenutka već sutradan.

• Napustiti sobu, ali ne zatvarati vrata. Dati detetu njegovuigračku ili ćebence koje će ga utešiti i pružiti mu sigurnost.Možete mu dati da popije čašu vode ili mleka.

• Ako je dete iz straha došlo u vaš krevet, vratite ga unjegovu sobu i umirite.

• U toku dana, zaštitite dete od gledanja strašnih filmova ilicrtaća, razgovarajte o ružnim snovima, pričajte o lepim izabavnim stvarima pred spavanje.

• Mazite svoje dete pred spavanje.

12. Noćni strahovi - Pavor nocturnus;

• Za razliku od noćnih mora, javljaju se u prvom delu sna – uprava 4h, kada je dete u dubokom snu, od prilike 90 minutanakon uspavljivanja.

• Karakteriše ih dramatično ponašanje deteta – dete vrišti,veoma je uznemireno, „baca“ ruke i noge (kao da se od nečegabrani), znoji se, srce mu ubrzano kuca, može ustati i šetati posobi.

• Za razliku od noćnih mora, dete ne reaguje na umirivanje jer idalje spava, a može biti konfuzno i dezorjentisano ako seprobudi. Iako su mu oči otvorene, dete spava i ne treba gabuditi već umirivati.

• Epizoda noćnog straha može nekad trajati i do 30 minuta,nakon čega se dete umiri i vrati da spava. Dete nije svesno štase dešava i zato ubrzo nastavi da spava. Ujutro se dete ne sećaničega.

• Postoji više tumačenja nastanka noćnih strahova.Razlozi za nastanak mogu biti razvojna faza, genetskauslovljenost, nedostatka sna, umor, stresni period itrenuci, u stanjima povišene temperature.

• Najčešće se javljaju u periodu između treće i petegodine života deteta, a potpuno isčezavaju u pubertetu.

• Kada se javi noćni strah potrebno je otići kod deteta,zagrliti ga, maziti i pokušati da ga umirite. Pošto sedete „bacaka“ (brani od nečega) i šeta po sobi, treba gazaštiti od povreda.

• Nikako ne buditi dete jer to može produžiti noćni strah.Možete upaliti noćno svetlo.

• Iako je ovo dramatičan prizor, ostanite smireni jer akoste i vi anksiozni možete probuditi dete

• Važno je da dete ide u isto vreme na spavanje i da imadovoljno sna jer se noćni strahovi često javljaju kada jedete umorno.

• Izbegavajte da dete pred spavanje igra igrice ili gledacrtane filmove koje ga mogu uznemiriti.

• Napravite raspored buđenja – procenite kada se noćnistrahovi javljaju i onda budite dete na od prilike 30minuta pre nego što se noćni strah javi.

• Ne treba ga potpuno probuditi, već samo nežno, daotvori oči i neka onda nastavi da spava. Ovo ponoviteuzastopno 7 noći, pa pokušajte da preskočite jednu noć unarednih 7 dana.

• Ako se noćni strahovi i dalje javljaju, nastavite sarasporedom buđenja.

• Kako dete odrasta, noćne more i noćni strahovispontano sami prolaze.

• Ali ako se javljaju učestalo i narušavaju kvalitetdečijeg sna, potrebno je konsultovati dečjegpsihijatra jer problemi sa snom mogu imatimedicinske uzroke poput problema sa disanjem islično.

13. Zlostavljanje i zanemarivanje dece

• Zloupotreba i zlostavlјanje deteta obuhvata sve oblikefizičkog ili emocionalnog zlostavlјanja, seksualnuzloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kaoi komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi dostvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovogzdravlјa, ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstvau okviru odnosa koji uklјučuje odgovornost, poverenje imoć.

• Na planu, pa tako i u Srbiji, poslednjih nekoliko godinaintenzivno se radi na osiguravanju uslova ostvarivanjelјudskih prava i posebno, dečjih prava. U isto vreme unašoj državi, iz evidencije MUP-a zadnjih deset godinavidlјiv je višekratni porast broja evidentiranih prijava zazlostavlјanjenje i dece.

• Fizičko zlostavlјanje deteta

• Emocionalno zlostavlјanje deteta

• Seksualno zlostavlјanje deteta

• Zanemarivanje dece

PORODIČNO NASILJE• Problem nasilja u porodici je sve veći. Najčešče su žrtve žene i deca,

stare osobe. Nasilnik je muž, otac, sin.

• Uzroci: su u faktorima društvene sredine , faktorima ličnosti nasilnika i same žrtve.

• Faktor društvene sredine:;- je višestruki izvor agresije. Masivno ispoljavanje i tolerisanje agresije u društvu, tradicionalno shvatanje podele polnih uloga, kriza porodice, siromaštvo, nezaposlenost, afirmacija nasilja kroz mas medije doprinosi ispoljavanu agresije kao prihvaćenom obascu ponašanja

• Ne postoji karakterističan tip ličnosti nasilnika. To nisu ,, vidljivi bolesnici,,već su to neupadljivi, naizgled obični, normalni ljudi u očima svoje okoline, slični drugima, odaju sliku dobrih domaćina i uzornih građana. Ali ih odlikuje nisko samopoštovanje, nesigurnost, odsutvo kontrole nagona i impulsa i agresivnost, uz odbijanje da prihvate odgovornost za učinjeno uz banalne izgovore. Nasilnik smatra da ima pravo vlasništva nad ženom i porodicom i oni postoje samo da bi zadovoljili njegove potrebe

• Veruje da je nasilje opravdano i ponavlja ga, a ustvari ponavlja model ponašanja svoje primarne porodice ili uže sredine iz koje potiče.

• Ličnost žrtve: takođe nisu prepoznatljive na prvi pogled. To su žene svih godina starosti, svih obrazovnih nivoa, rasa, svih socijalnih staleža i ekonomskog stanja. Zajedničko im je da imaju nisko samopouzdanje i samopoštovanje, tradicionalno shvatanje uloge žene u porodici i društvu, istoriju porodičnog nasilja itd.

• Žrtve ostaju u nasilnoj vezi različito dugo zbog straha, osećaja stida i krivice, dece, ekonomske zavisnosti, nedovoljne informisanosti o zaštiti države,zbog stava sredine da je sramota da se razvede.

• Oblici ispoljavanja nasilja su : verbalna agresija, psovke, uvrede, vika, fizička tuča, uskraćivanje hrane i spavanja, silovanje, psihičke torture, kinjenja. Suštinu čini moć i kontrola. Gde se smenjuju faze nasilja kada moć ima nasilnik i faza kajanja u kojoj žena ima privid svoje moći i kontrole situacije.

• Psihodinamika u 3 faze: Prva faza je porast napetosti.Druga faza je sam nasilni čin, kada dolazi do nekontrolisanog pražnjenja agresije od strane muža.Treća faza je faza,, medenog meseca,, i ponovnog uspostavljanja veze. Jer nasilnik ispoljava žaljenje, stid, kajanje, moli za oproštaj, obećava i tehnikama manipulacije uspeva da ponovo pridobije ženu.

• Ona ima ,, iluziju moći,, veruje da može da kontroliše situaciju i da spreči ponovno nasilje, samo ako se bude dovoljno trudila, pa čak ii opravdava nasilno ponašanje i prikriva od okoline.

• Kroz vreme razmak između faza je sve manji, ljutnja i bes se brže ispoljavaju, nasilje je veće i tada se žena javlja za pomoć.

• Intervencija društva:

• Odvija se preko Centra za socijalni rad, policije i sudstva, zdravstva, nevladinih organizacija. Postoje centri za žene i decu žrtve nasilja u porodici, SOS telefoni,sigurne kuće

• U sigurnim kućama lokalna samouprava omogućava smeštaj, ishranu i sigurnost žrtvama porodičnog nasilja uz zabranu prilaska nasilniku, dok se ne okonča sudski postupak protiv njega.

• Bitno je da se intervencijom prekine spirala nasilja pa čak i ubostva

• Često nažalost muška deca zbog preuzimanja modela nasilnog ponašanja kasnije i sami postaju nasilnici u sopstvenim vezama a ženska deca postaju žrtve nasilnog ponašanja izabranih partnera.

VRŠNJAČKO NASILJE• Svakoga dana smo sami svedoci povećanog stepena nasilja među

školskom decom, a pogotovu omladinom u srednjim školama

• Naime imitirajući ,, svet odraslih,, nasilje koje se promoviše prekoraznih TV kanala sa nacionalnom frekvencijom, pada morala udrušvu, gubitka pravih društvenih vrednosti, osnovci i adolcentni sveviše među svojim vršnjacima sprovode razne vidove vršnjačkognasilja.

• Ono može biti verbalnog karaktera:verbalna agresija, psovje, uvrede,omalovažavanje, do fizičke tuče, silovanja, psihičke torture.Uz to svese to snima mobilnim telefonom, postavlja na društvene mreže, pričemu veliki broj korisnika vidi šta mu rade vršnjaci uz prećutnoodobravanje samog čina, smejanje,hvalisanje, što još više dotučežrtve nasilja.

• Imamo i primer iz novina gde jedan osnovac nije mogao da više izdržinasilje,, drugara,, i pored upozorenja majke direktoru škole, ništa senije promenilo i dečko je izvršio samoubistvo. I ko je kriv za to.

• Krivo je samo društvo, jer sve je izgubilo svije vrednosti, škola se višene ceni,pomodarstvo je biti ,, in,,koristiti alkohol, drogu itd..

• To je veliki i ozbiljni problem u našem društvu. Potrebno je veliki angažman policije, sudstva, zdravstva, prosvetnih radnika, da se stane na put tom zlu, koje potpuno izjeda najmlađe generacije

• Ponekada kada u novinama ili na TV-u vidimo snimak maltretiranja dece, u kojem aktivno učestvuju i dečaci i devojčice ,,nama se povraća,, i čudimo se gde smo i dokle smo došli kao društvo.

• Ali to brzo prođe, kao vest, sve dok ne pogodi naše dete, i dok se našoj porodici ne desi nešto loše, tek tada uzimamo aktivnu poziciju ali na žalost ne možemo naći rešenje.

• Potrebni su i timovi stručnjaka, psihologa, pedijatra, dečjeg psihijatra, psihijatra, socijalnih radnika, prosvetne inspekcija, Ministrastva, da svi zajedno pokušaju da obuzdaju to zlo, koje svakim danom sve više i više raste i uništava našu mladost.

MARGINALIZOVANE GRUPE • To su grupe koje ne zadovoljavaju određene ,,standarde,, koje

nameće dominantna kultura i većinsko stanovništvo. To su uvek

,,drugi i drugačiji ljudi,,

• Svaka grupa koja je socijalno ugrožena, ne uključena u ekonomiju, odstupa od opštevažećih kriterijuma, ne ponaša se u skladu sa konvencijalnim normama, biva sankcionisana stigmatizacijom, diskriminacijom.

• Ona se doživljava kao asocijalni deo društva kome je mesto na marginama, jer često parazitira na račun drušva.Društvo izopštava stare, hendikepiurane, siromašne, duševne bolesnike, obojene, imigrante, prosjake, prostitutke, alkoholičare i narkomane itd.

• U odnosu na niih postoje brojne predrasude, zablude i negativna vrednovanja. Ono su uvek krivci za brojne društvene probleme i sukobe, te bivaju objekat pražnjenja nezadovoljstva i agresije većine.

• Najizraženiji vid marginalizacije ispoljava se u odnosu na Rome. Oni su uvek na civilizacijskim marginama. Često su predmet mržnje, surovih progona, duhovnog i fizičkog genocida, jedini cilj im je bio oduvek samo da prežive.

• Za Rome je uvek bila negativna slika da su lutalice, neradni i prosjački narod, prljavi, lenji, lopovi, prevaranti, kriminalci. Nemaju svoju pisanu istoriju, jezik i književnost

• Pokušaj integracije u društvo je vrlo kompleksan. Neromsko stanovništvo pruža jak otpor, ali i samni Romi su nespremni da artikulišu svoje ciljeve jer su neobrazovani, bez zanimanja, kulturno i vaspitno zapušteni, nepoverljivi.

• Sledeća grupa marginalizovanih su siromašni. Osim materijalne strane strane tu spadaju i sledeće karakteristike:učestalo oboljevanje, neuhranjenost, neobrazovanost, društvena i politička marginalizacija, društvena izolacija.

• Biti siromašan znači nemati uslove za dostojantven život. Živeti na marginama društva i biti žigosan

• Posledice siromaštva su i značajna kršenja dečjih prava na obrazovanje, razvoj, prava na igru( pojava dečjeg rada), na zdr. zaštitu

• Kao i kršenje osnovnih ljudskih prava-prava na rad, na dostojanstvo, na zdravstvenu i socijalnu zaštitu

• Smanjenje siromaštva dece i mladih je od posebnog značaja, jer blagostanje dece predstavlja osnovno merilo nacionalnog razvoja.

Položaj LGBT populacije

• LGBT je skraćenica koja se odnosi na lezbejke, gej, biseksualne itransrodne osobe. Ponekad se termin koristi za sve one koji nisuheteroseksualni, a ne samo za gej muškarce, lezbijke, biseksualne itransrodne osobe, te se iz tog razloga koriste i skraćenice LGBTI iLGBTIQ, kojima se dodatno obuhvataju i interseksualne i queer (kvir) osobe

• Termin LGBT je brzo ušao u širu upotrebu, te su ga počeli koristitičlanovi tadašnje gej zajednice, mediji u SAD, a brzo je ušao u upotrebu i u većini zemalja engleskog govornog područja.

• U društvu opterećenom brojnim predrasudama i stereotipima, najčešće žrtve su marginalizirane grupe, oni koji pripadaju kategoriji“drugih” i “drugačijih”. LGBTI populacija je, u najvećem brojuslučajeva, predmet žestokih rasprava, popraćenih brojnimuvredama u svetu.

• Homoseksualnost se može definisati kao seksualna orijentacija kojapodrazumeva izbor seksualnog partnera istog pola

• Lezbejka – žena koju emotivno, romantično i seksualno privlačežene; • Gej – osoba koju emotivno, romantično i seksualno privlačeosobe istog pola, češće se koristi za muškarce, a nije pogrešno ni zažene;

• Biseksualna osoba – osoba koju emotivno, romantično i seksualnoprivlače oba pola;

• Transrodna osoba – osoba čija je rodna prezentacija i rodnoizražavanje u suprotnosti sa biološkim polom i tradicionalnim rodnimulogama za njen pol;

• Transseksualna osoba – osoba koja namerava, koja je u procesu ilikoja je promenila (tj. prilagodila- iz subjektivne perspektive) pol;

• Interseksualna – osoba koja je rođena sa nedefinisanim izrazitomuškim ili ženskim polnim organima;

• Queer – izraz koji se koristi da opiše sve osobe koje nisuheteroseksualne,odnosno odstupanje od heteropatrijarhalnih normii principa, preispitivanje i konstantno remećenje svega što je društveno pretpostavljeno i uslovljeno.

• Danas se odnos nekih društava prema homoseksualnosti evidentnopromenio na bolje. Promovisanje ljudskih prava, i sve jači glas gejpokreta u javnosti doveli su do sve veće prihvaćenostihomoseksualnosti u društvu

• Smatra se da je danas tema istopolnih orijentacija postala deo temeljudskih prava. Više se ne postavlja pitanje kako promeniti osobu, već kako prilagoditi društvo, da bi bolje odgovaralo potrebama svihsvojih članova

• Zakon o zabrani diskriminacije (2009) u definiciji pojmadiskriminacije seksualnu orijentaciju izričito određuje kao jedno odličnih svojstava čime je terminološki ali i praktično ostvarennapredak u zaštiti LGBT osoba. U ovom zakonu propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti prozvanda se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji;

• Pojam homofobije označava strah ili mržnju orjentisan premaosobama homoseksualne orjentacije. Homofobija podrazumevaspektar različitih osećanja koja se kreću od odbojnosti, anksioznostika gađenju i preziru, a dovode čak i do zločina iz mržnje usmereneka osobama homoseksualne orijentacije

• Nasilje je prisutno u svim društvima, u brojnim oblicima i na višenivoa. Bilo da se govori o fizičkom, verbalnom, seksualnom ilipsihološkom nasilju, bilo da ga nanose grupe, pojedinci ili institucije, uvek se pretpostavlja zloupotreba moći, agresije i ugrožavanjeljudskih prava.

• Nasilje nad LGBT populacijom obuhvata razne oblike homofobnogponašanja koje ima za cilj poniziti, povrediti sigurnost i bezbednost, integritet osobe koje su deklarisane kao LGBT.

• Može biti učinjeno od pojedinca, grupe, državnih institucija, iuključuje sve oblike nasilja: fizičko, emocionalno, seksualno, ekonomsko, a često se koristi i termin zločin iz mržnje

Osobe sa posebnim potrebama• Tu spada veliki broj podgrupa sa raznim stepenima invaliditeta kao

dece tako i odraslih lica i to:

• Dete bez roditeljskog staranja i dete čiji je razvoj ometenporodičnim prilikama

• dete ometeno u mentalnom razvoju stepena umerene, teže i teškementalne ometenosti, višestruko ometeno u razvoju, dete obolelood autizma,

• kao i dete sa smetnjama u telesnom razvoju koje nema uslova daostane u svojoj porodici (slepo dete; gluvo dete)

• dete sa teškim telesniim smetnjama u razvoju – paraliza, cerebralnaparaliza, distrofija, plegija, paraplegija, kvadriplegija, multiple skleroza i ostale urođene i stečene telesne smetnje;

• odraslo invalidno lice sa telesnim i čulnim oštećenjima, teškohronično obolelo lice i lice ometeno u mentalnom razvoju

• Tu spadaju i odrasla slepa i gluva lica, sa paraplegijom, mišićnomdistrofijom, multiplom sklerozom i drugim raznim vidovimainvaliditeta

• Oni se suočavaju sa problemima kao što su nemogućnost kretanja, jer u većini lokalnih ustanova i institucija nisu postojali i ne postojeprilazi za njih. Jedan od ogromnih problema je i nezaposlenost, nepostojanje baze podataka i samim tim i društvena nevidljivostdece i odraslih sa invaliditetom.

• Loš materijalni status, siromaštvo, nemogućnost adekvatnog lečenja, stigmatizacija društva, otuđenost od svih, psihičke komlikacije osnovne bolesti,

• Neimanje invalidskih kolica ili drugih pomagala, nemogućnost da imaju personalnog asistenta, nemogućnost da odu na banjsko lečenje,nerazumevanje okoline uz izbegavanje ili preterano žaljenje njihove sudbine, sve su to problemi sa kojima se sreću.

Uputstvu, u vezi sa osobama sa invaliditetom piše:

• Izbegavati sve što je uvredljivo, diskriminativno, sažaljivo iomalovažavajuće u pogledu osoba sa invaliditetom

• Ne koriste se pojmovi invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnimpotrebama.

• Ne govoriti „zdravi i bolesni“. Treba imati u vidu da je invaliditetstanje, a ne bolest.

• Uvek koristiti izraze „osoba sa invaliditetom“, „dete sa smetnjama u razvoju“, nikako termine invalid, ometeno dete...

• Ne koristiti termin „smetnje u razvoju“ kada govorimo o odraslimosobama, jer je njihov razvoj završen.

• Ne koristiti izraze osoba/dete sa posebnim potrebama jer su nampotrebe svima iste, samo imamo različite načine zadovoljavanja tihpotreba.

• Ne koristiti termine koji potiču od dijagnoza – autističari, cerebralci, paraplegičari, daunovci

• Ovi termini su nekorektni, a vremenom su počeli da se koriste i kaouvrede (slepac, retard i sl.)

• Izbegavati upotrebu skraćenica kada govorimo o osobama sainvaliditetom (, MNRO), čak i kada same organizacije osoba sainvaliditetom ili same osobe te skraćenice koriste. Ne nazivati odrasleosobe sa intelektualnim/mentalnim invaliditetom „decom“

• Ne govoriti „osoba u kolicima“, „vezana/prikovana za kolica“, većkoristiti izraz korisnik/ca kolica.

• Ne koristiti izraz „parking za invalide“ već „parking za vozila osoba sainvaliditetom“, „invalidne organizacije“ već „organizacije osoba sainvaliditetom

• Ne izražavati sažaljenje prema osobama sa invaliditetom, ali niizveštačeno, preterano „divljenje“ (npr. „fantastično kako vi svudastignete i toliko ste uradili a u kolicima ste...“).

• Koliko je napredovalo neko društvo upravo se ceni odnosom prematoj najranjivijoj i najosetljivijoj društvenoj grupi, koliko država možeda učini za niihov dostajnstveni nivo života, za njihovu sreću iblagostanje.A plašim se da mi u tome nismo daleko odmakli.

ADOLESCENCIJA• Je razvojna faza u životu ljudi koja podrazumeva period od

dvaneste do dvadeset šeste godine i koju karakterišu dubokebiološke, psihološke i sociološke razvojne promene. Perioduadolescencije prethodi pubertet, faza života koja je biološkiuslovljena. Za razliku od puberteta koji je više proces fizičkih ibioloških promena, u toku adolescencije više su izraženepsihološke promene.

• Psihološke promene karakteriše ubrzani kognitivni razvoj iuspostavljanje karakteristika ličnosti. U toku ovog perioda životaadolescent ima sledeće “zadatke“:

- treba da stekne osećanje samostalnosti,

- da razreši problematiku tela i prevaziđe odnose sa

idealizovanim roditeljskim objektima iz ranijih faza;

- takođe treba da reši neka druga pitanja-problem autonomije.

- Zbog bioloških i psiholoških promena koje se dešavajuadolescenciju karakterišu psihički nemir, bure i stresovi. Novi oblici ponašanja koji se javljaju u adolescenciji čestose nalaze pored starih.

- Ni u jednom životnom dobu nije tako teško odreditigranicu između normalnih i patoloških pojava.

- Adolescent je i sam ponekad iznenađen svojimponašanjem i promenama raspoloženja

• Telo adolescenta se menja te tako u toku adolescencijedolazi do integracija nastalih promena u identitet i slikutela, kao i prihvatanje seksualno zrelog tela.

• U ovom periodu života dolazi do reaktivacije edipalnihodnosa i oživljavanja konflikata iz tog doba štopovećava zbunjenost, nesigurnost i anksioznost, kojebrze i nagle promene tela izazivaju same po sebi.

• Telo sve više liči na telo odraslog, stiče nove potrebe isposobnosti.

• Nagonski impulsi se intenziviraju, a ego i superego mladeosobe funkcionišu pod pritiskom što dovodi do psihičkeneravnoteže.

• Erotske ali i agresivne težnje usredsređuju se na roditeljei figure roditelja.

• Odnos prema roditeljma postaje veoma komplikovan. Adolescent sa jedne strane želi samostalnost i teškopodnosi brigu roditelja.

• A sa druge strane odsustvo podrške od strane roditeljapredstavlja gubitak potpore.

ADOLESCENTNA KRIZA

• Adolescentna kriza je prolazan psihički poremećaj kojije karakterističan za period adolescencije, koji trajekratko, najduže nekoliko meseci i nije posledicapoznatih psihijatrijskih oboljenja.

• Sam pojam – adolescentna kriza je veoma nejasan te jeopravdano napušten u psihijatrijskoj literaturi izamenjen nazivom poremećaj prolagođavanja uadolescencji.

• Poremaćaj se javlja kao posledica teškoća mladih daodgovore na razvojne zadatke adolescencije.

• Za mnoge adolescente odrastanje je teško ikomplikovano.

• Ova faza života može prolaziti kroz mnogobrojne teškoćekoje otežavaju odgovarajuću adaptaciju na promene.

• Strah koji se javlja prevazilazi snage ega a to vodiusporavanju ili čak zaustavljanju razvoja i regresivnomponašanju.

• Ovaj poremećaj karekteriše regresivno ponašanje uzizraženo osećanje straha, poremećaj spavanja, gubitakapetita, pojavu psihosomatksih simptoma i impulsivnoponašanje

• Zabrinutost i preokupiranost svojim telom napetost i anksioznost

• Promenjivost raspoloženja: od povišenog u hipomaničnom dopovišenog u derpesivnom smislu

• Promena ponašanja: buntovno, prkosno, opoziciono ponašanje,posebno prema odraslima, njihovom mišljenju, sistemu vrednosti,stavovima, ograničenjima i idejama

• Teškoće u školskom funkcionisanju, slabost koncentracije,poremećaj pažnje, gubitak motivacije, burne reakcije na neuspeh

• Povremeni nastupi nasilnog i agresivnog ponašanja, sporadičnodelikventno ponašanje, povremena zloupotreba alkohola ipsihoaktivnih supstanci

• Naglo i neobjašnjivo odustajanje od aktivnosti koje su do sadadonosile zadovoljstvo (hobi, sport i sl.), preterano slušanje muzike,krstarenje internetom ili igranje kompjuterskih igara i sl.

• Preterana vezanost i odanost grupi vršnjaka, čak i kada je grupa sasocijalnog i moralnog stanovišta problematična.

• Danas jedan od pet adolescenata ima prolazneprobleme mentalnog zdravlja a svaki deseti imaproblem koji ga onesposobljava u obrazovnom,socijalnom ili emocionalom razvoju.

• Depresija je vodeći uzrok smrti kod mladih uzrastaod 11-24 godine.

• Više od 90% pokušaja samoubistva mladih direktnose dovodi u vezu sa depresivnim poremećajem,odnosno zloupotrebom supstanci.

PSIHOPATOLOŠKE REAKCIJE NA STRESNE SITUACIJE

Sinonimi :

• POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ

• REAKCIJA PRILAGOĐAVANJA

• PROLAZNI SITUACIONI POREMEĆAJ

• REAKCIJA NA TEŽAK STRES

• Stres je, u stvari, alarm za određeni deo mozga-hipotalamus. On preko svojih posrednika šalje porukuhipofizi da pojača i ubrza produkciju hormona kojipojačavaju rad drugih endokrinih žlezda.

• Kada se aktivira hipofiza i nadbubrežna žlezda pojačanose proizvode hormoni stresa adrenalin i kortizol.

• Sa druge strane pokretanjem štitne žlezde i hipofizestvara sve više tiroidnih hormona.

• Stimulacijom hipofize utičemo i na rad polnih žlezda iremetimo lučenje testosterona i estrogena..

•Najčešći simptomi stresa jesu glavobolja, nervoza,nesanica, pojačana razdražjivost, smanjena radnasposobnost. Stres prate i probavne tegobe (dijareja –proliv, zatvor stolice i sl.), povišen i visok krvni pritisak.

- Osobe koje su stalno pod stresom karakteriše i pojačanapetit koji često završava prejedanjem. To je još jedan odočiglednih znakova kako prepoznati stres.

- Simptomi stresa takođe mogu biti i znojenje dlanova,stopala i veoma često prekomerno znojenje ispod pazuha.Osobe koje se pojačano znoje osećaju se veoma nelagodno.

• U suštini, stres je odgovor organizma na nešto što sedoživljava kao pritisak ili napad. Uzrokuje ga širokspektar različitih situacija, od porodičnih svađa, prekorazvoda ili pak otkaza na poslu. Ponekad razlozi za takvastanja i ne moraju biti veliki, dovoljno je samo da vamstignu računi.

- Smrt nekog bliskog člana u porodici, je jako čest uzrokza njegov nastanak. Usled takvih događaja, ožalošćeninajčešće traže odgovore na pitanja kako smanjiti stres inervozu.

-Ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme posledicemogu biti i te kako teže po celokupno zdravlje. Stoga jejako važno da se obratite stručnom licu, odmah kada seprvi simptomi jave.

• Naučnici su uspeli utvrditi kako to pojedini sistemiorgana reaguju na stresne situacije. Sve to može bitidobar putokaz za izbor konkretne terapije.

• Naime na ovaj način prikazani simptomi ukazuju naproblem i mogu značajno pomoći u sprečavanjuozbiljnijih zdravstvenih tegoba.Kada smo pod stresom, simpatički nervni sistemstimuliše nadbubrežnu žlezdu.

• Ona tada proizvodi hormone kortizol i epinefrin(adrenalin). Konstantno visok nivo ovih hormonautiče na pamćenje i sposobnost učenja.

• Ukoliko su vrednosti stalno povišene to će povećatisklonost ka depresivnim raspoloženjima.

•Živimo u turbulentnom materijalističkom svetu, gdesu nam stalno nametnuti neki rokovi i podrazumeva seradimo po ceo dan.•Taman i kad niste na poslu, stigne vam važan email nakoji trebate odgovoriti odmah. Ili situacija kad pred samkraj radnog vremena morate na jako bitan sastanakkoji se ne sme odložiti.Sve su to situacije koje doprinose nastanku stresa.

-Stres simptomi se ne mogu trajno eliminisati, ali ipakmožemo uticati na to kako ćemo reagovati na problemesa kojima se suočavamo.

-To je priznaćemo mnogo lakše reći nego uraditi. Svakood nas ponaosob mora pronaći tkz. „izduvni ventil“ ilinačin da „napuni baterije“.

-Sami ćete najbolje otkriti šta pozitivno utiče na vašeraspoloženje. Ujedno ćete naći i odgovor na pitanje kakosmanjiti stres na poslu i kod kuće.

-Za neke osobe to je slušanje omiljene muzike, čitanjeknjiga, crtanje, druženje sa prijateljima, vežbanje joge,svi smo mi specifični.-Ipak neka opšte mere se moraju ispoštovati, a to jerecimo svakodnevna fizička aktivnost. Jako je važnoupražnjavanje nekog sporta, a postoje i mnogobrojnevežbe protiv stresa.-Ono što se svima preporučuje jesu redovne šetnje nasvežem vazduhu i suncu.

• Posttraumatski stresni poremećaj se ispoljava krozpsihopatološke fenomene koji predstavljajuproduženi ili odloženi odgovor na stresne situacije(obično dužeg trajanja) izrazito ugrožavajućegstepena ili katastrofične prirode.

• U takve situacije spadaju neke koje su izvan okvirauobičajenih ljudskih aktivnosti (npr. prirodnim ililjudskim faktorom uslovljena nesreća, izloženosttorturi, ratovima, silovanju)

• i koji bi bio upadljivo nepovoljan za svako ljudskobiće.

Na ovako stresne događaje odnosno psihičke traumenormalne reakcije su sledeće:

• prolazna depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, psihosomatske reakcije (do nekoliko nedelja posletraume),

• intelektualna obrada traume koja uključuje razmatranja ipotiskivanja tema vezanih za trauma,

• obrađivanje i razumevanje značaja i smisla traumatskogdogađaja

• ovladavanje emocijama i sećanjima koja su vezana zatraumu i razmatranje planova za suočavanje sabudućnošću.

Simptomi koji pokazuju da je ovaj poremećaj prisutan se javljajuneposredno nakon traume, ali je moguć i produženi period (ali neposle 6 meseci od trenutka kada se događaj odigrao). Ipak, zarazliku od kratkotrajne reakcije na stresnu situaciju trajanjesimptomatologije je produženo i može da traje i više godina.

Sledeći simptomi karakterišu posttraumatski stresni poremećaj:

• “flash back”-ovi odnosno uznemiravajuća sećanja, košmarnisnovi o događaju, osećanje kao da se traumatski događaj opetodigrava, kao i ponovno proživljavanje traume ako se osoba nađeu situacji koja joj liči u nekom aspektu na traumatičnu.• emocionalna otupelost na okolinu, depresivno razmišljanje obudućnosti, poslu, karijeri, porodici, javljaju se rizici od suicida kojiprate depresiju i nesanicu• anksioznost, strah, razdražljivost, bes, agresija• teškoće u koncentraciji, preterano stanje opreza, rasejanost,zamor, iscrpljenost.• prekomerno uzimanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci• izbegavajuće ponašanje i doživljaj odbačenosti od drugih

• Terapija ovakvog poremećaja se fokusira na to da seosobi pomogne da se suoči sa traumom koju jedoživela.

• Ona se ohrabruje da prizove u sećanje traumatičnidogađaj i da doživi i ponovo oseti traumatičnoiskustvo a ne da sve to izbegava.

• Radi se na osećanju krivice i nepoverenja. Zatim se učikako da se prevladaju i kontrolišu ugrožavajućasećanja na traumu.

• Ukazuje se na probleme koje posttraumatski stresniporemećaj nanosi kvalitetu života osobe i njeneokoline.

REAKTIVNE (PSIHOGENE) PSIHOZE

1. Depresivni oblik reaktivne psihoze (Depressio reactiva)izazvan je ozbiljnom traumom kao što je gubitak bliskeosobe, razočaranje u ljubavi ili neka druga teška stresnasituacija.

• I normalno, posle takvih događaja razvija se izraženemocionalni poremećaj u vidu tuge ili žalosti.

• Tuga, odnosno žalost je po svom intenzitetu trajanja uskladu sa događajem koji ju je izazvao.

• Ova normalna emocionalna reakcija je po trajanjusamoograničena.

• Posle izvesnog vremena žalost gubi od intenziteta ipovlači se. U nekim slučajevima, međutim, žalost trajeduže, a njen intenzitet može čak vremenom i da se pojača.

• Tako reakcija žalosti, preko stanja žalosti može da se pretvori u psihotičnu reaktivnu depresiju. Očigledanuzrok ove depresije, to jest patološke žalosti postoji.

• Žalost je patološka zato što je po intenzitetu i trajanjuneuobičajena.

• Klinička slika ove reaktivne psihoze umnogome odgovara onome štose sreće kod depresije iz kruga manično-depresivne psihoze.

• Patološko neraspoloženje je osnovni simptom, a oko njega se nižudrugi psihički i somatski simptomi i znaci. Jedna od karakterističnihrazlika je u tome što su varijacije u izraženosti simptoma u tokudana ovde manje nego kod depresivne faze manično-depresivnepsihoze.

• Sumanute ideje mogu i ovde da se nađu, ali one su razumljivije itiču se događaja koji je depresiju izazvao. Rizik od samoubistva je iovde visok.

• Reaktivna psihotična depresija traje nekoliko nedelja i ređe nekolikomeseci. Prolazi spontano.

2.Reaktivna psihotična uzbuđenostKlinička slika odgovara psihomotornom uzbuđenju koje sevidi u maničnoj fazi manično-depresivne psihoze, ali jeočigledno izazvana emocionalnim stresom. Ovapsihotična reakcija prolazi za nekoliko nedelja ili meseci.

3.Reaktivna psihotična konfuznostPsihoza izazvana očiglednom emocionalnom traumomkoja se karakteriše pomućenjem svesti, dezorijentacijom(mada manjom nego kod zbunjenosti organskog porekla),smanjenom mogućnošću shvatanja i često pojačanompsihomotornom aktivnošću, koja može ići do agitacije.Ove reakcije nazivaju se još i psihogenim sumračnimstanjem.

Prognoza je kao i kod drugih reaktivnih psihoza dobra.Simptomi se spontano pose izvesnog vremena povlače.

4. Akutna paranoidna reakcija•Reaktivna psihoza koja se razvija posle neke teške emocionalnetraume ili iznenadne promene uslova života. Paranoidne reakcijestranaca, gluvih i zatvorenika svrstavaju se, takođe, ovde.

•Kliničkom slikom dominiraju sumanute ideje proganjanja.Bolesnik je ubeđen da ga prate, špijuniraju, proveravaju, da sedogovaraju kako da mu naškode i sl. Ove sumanute ideje koje seiznenada posle traumatskog događaja javljaju dovode i doupadljivih promena u ponašanju. Bolesnik ispoljava nepovjerljivo,podozrivo, sumnjičavo, zabrinuto, uplašeno, a u nekimslučajevima i agresivno ponašanje. Povlači se i zatvara u sebe, apreduzima i druge mere da bi se obezbedio. U stanju izraženogstraha može da dođe do afektivnog suženja svesti kada je isposobnost logičnog rasuđivanja ograničena.

•Prognoza je dobra. Psihoza se spontano povlači za nedelju dana.Psihički i fizički zamor, tj. iscrpljenost, pogoduju razvoju ovepsihoze.

HITNA STANJA U PSIHIJATRIJI

• U psihijatriji su to stanja koja snažno remete bolesnikovupsihosocijalnu egzistenciju i predstavljaju opasnost pobolesnika ili njegovu okolinu.

- Hitnost znači i pravovremeno pružanje pomoći kako bise sprečio hronicitet ili prelaz u teži psihički poremećaj.

- U svojoj biti duševne bolesti i poremećaji sadrže stalnunepredvidivost i opasnost po bolesnika i okolinu.

- Hitni psihijatrijski bolesnici su često uznemireni,provokativni, preteći i agresivni.

Kako se postaviti, preduzeti• Razgovor, strpljenje, smirivanje

• Pažljivo posmatrati bolesnika, pokazati zaštitnički,

ne-kažnjavajući stav

• Ukloniti iz okoline sve oštre i opasne predmete

• Pozitivan terapijski odnos s bolesnikom (dozvoliti da svojbes ili revolt verbalizuje)

• Pokrenuti socijalizaciju i komunikaciju kroz grupni rad(razgovor s drugim bolesnicima, pomoći da sagleda ipozitivne aspekte života, te da sasluša njihova iskustva)

• Povećavati samopoštovanje i samopouzdanje bolesnika

• Timski rad stručnjaka i duhovna pomoć, te rad sporodicom bolesnika

• Započeti dugoročni proces rada s bolesnikom nasuočavanju s problemom

STANJE PSIHOMOTORNE UZBUĐENOSTI (agitiranost, agitacija)

• - lat. agitare - micati, terati, poticati, nagovarati.

- U medicini, označava svaki nemir, svako stanje unutrašnje napetostikoje se ne može protumačiti spoljnim uticajem; užurbanauzrujanost.

- Intervencija uključuje:

• Psihološka pomoć• Primena ordinirane terapije• Konstantni nadzor• Razgovor, strpljenje, smirivanje• Ukloniti iz okoline ono što bolesnika plaši• Ne izazivati• Ponekad je potrebna i fizička imobilizacija• PPD = Posmatrati - Planirati - Delovati

• Agresivnost je ponašanje koje se ispoljavaneprijateljskom akcijom prema osobama ilipredmetima.

- Agresiju mogu izazvati prepreke (frustracije), konfliktii doživljaji lične ugroženosti (interpretacija određenesituacije).

- Agresija može biti:

• očevidna tj. manifestna (fizička ili verbalna)

• pasivna agresija

• latentna (fantazije, afekti i emocije)

SINDROM AKUTNE ANKSIOZNOSTI (uplašenosti)

- Termin anksioznost se u kliničkoj praksi koristi kada jeprisutan strah ili zabrinutost koji prelaze uobičajenstrah i zabrinutost koji proizlazeiz životnih situacija. Bitno su obeležje povratni napaditeške anksioznosti (panike), koji nisu ograničeni ni nakoju određenu priliku ili skup okolnosti i stoga sunepredvidivi.

– dominirajući simptomi uključuju iznenadni početaklupanja srca, bol u prsima, gušenje, vrtoglavicu iliosećaj nestvarnosti (depersonalizacija iderealizacija);

• često postoji sekundarni strah od umiranja, gubitkakontrole ili strah da će poludeti

PATOLOŠKO PIJANO STANJE

- Je patološka reakcija i na male doze alkohola, kaopreosetljivost, uz razvoj sumračnog stanja

-Patološko pijano stanje, sumračno stanje ualkoholom intoksicirane osobe, poseban je oblikkomplikovanog trovanja alkoholom.

- praćen agresivnim i često nasilnim ponašanjem, atipičnoza osobu u treznom stanju.

- nastaje vrlo brzo nakon pijenja malih količina alkoholakoje kod većine ljudi ne izazivaju jaču intoksikaciju.

Postoji amnezija za celi događaj i smatra se da jeosoba bila u stanju sužene svesti, transa iliautomatizma.Nakon epizode sledi dugotrajni san.

U stanju patološke intoksikacije osoba može bitiverbalno i fizički agresivna, pa čak počiniti i ubistvo.

Patološko pijano stanje traje od nekoliko minuta donekoliko sati, retko nekoliko dana.

Tretman: obično samo suportivan. Kodagitacije hlorpromazin ili haloperidol, davanjevitaminskih preparata, te opservacija eventualnihozleda.

ALKOHOLNA INTOKSIKACIJA

Alkoholna intoksikacija nastaje jednokratnim unosomalkoholnog pića, koja u srazmeri s količinom unesenogalkohola dovodi do poremećaja nivoa svesti, kognicije,poremećaja opažanja, poremećaja raspoloženja.

- Dok blaga intoksikacija može proizvesti određenoponašanje, pri čemu bolesnik postane opušten, pričljiv,euforičan-

- teška intoksikacija često dovodi do teških poremećaja,kao što su agresivnost, labilno raspoloženje, pogrešnoprosuđivanje te socijalna i radna nesposobnost.

• Intoksicirane osobe pokazuju barem jedan odnavedenih simptoma:

• neujednačen i nerazumljiv govor,• smetnje koordinacije,• nistagmus,• poremećaj pamćenja,

• somnolenciju,• sopor,• koma.

– Komplikacije pri akutnom pijanstvu:• povrede glave (subduralni, epiduralni i intrakranijski

hematom),• frakture ostalih koštanih sastava,• udisanje povraćenog sadržaja,• saobraćajne nezgode,• kriminogeno ponašanje,• Homicidi

– Intervencija:• Preporučljivo je neko vreme davati vitamin B grupe i

C vitamin (parenteralno), uz 50% glukozu.• U slučaju psihomotornog nemira i agitacije

ordinirati promazin, odnosno haloperidol.• Ako je reč o težim akutnim intoksikacijama, potrebno

je opservirati pacijenta, uz merenje alkoholemije(alkohol u krvi)

-Koncentracija alkohola u krvi (u promilima):

• 0,2-0,3 ‰ - mogući poremećaji

• 0,3-0,8 ‰ - spora motorna aktivnost tesmanjenje sposobnosti mišljenja

• 0,8- 2,0‰ - povećani motorni i kognitivni problemi

• 2,0-3,0 ‰ - slaba koordinacija pokreta, greškeu prosuđivanju, promene raspoloženja

• > 3,0 ‰ - nistagmus, neujednačen, nerazumljivgovor, alkoholne amnezije, nepravilan rad vitalnihfunkcija, moguća i smrt (somnolencija, sopor, koma)

DELIRIUM TREMENS

- Delirijum je akutna nespecifična psihoza, organskiuslovljena funkcionalnim poremećajem u CNS-u.

Karakteriše ga:• fluktuirajući poremećaj svesti, (zbunjenost, delirantna

svest, somnolencija, sopor, koma)• poremećaj percepcije, (vidne i slušne halucinacije)• formalni poremećaj mišljenja (usporeno, inkoherentno

mišljenje - nema ciljne tendencije)• poremećaj ciklusa budnost - spavanje,• halucinacije,• poremećaj psihomotorike (nemir),• poremećaj orijentacije i pamćenja• poremećaj afektiviteta (strah, razdražljivost, agresivnost)• neurovegetativni poremećaji (tremor, profuzno znojenje,

tahikardija, hipertenzija )„

Tipične klasične slike delirijuma:

• Halucinantna slika: nemir, iluzije, halucinacije,intenzivan strah (opasnost od nekontrolisanog bega)

• Anksiozno-panična slika: nemogućnost kognitivnekontrole s posledičnom anksioznošću i paničnimreakcijama na beznačajne podražaje (nemir,tahikardija, crvenilo lica, znojenje, hiperventilacija,učestalo mokrenje)

• Slika konfuznog stanja: miran, smeška se,usporenost, površnost, konfabulacije, zbunjenost.

Sinonimi za delirijum:

- Akutni moždani sindrom (akutni Brain-sindrom)- Toksična psihoza- Metabolička encefalopatija

APSTINENCIJSKA KRIZA ZAVISNIKA

• Javlja se nakon prekida uzimanja droga

• hiperaktivnost centralnog i autonomnog NS

• zavisnik se žali na bol, neraspoloženje, uznemirenost,

• midrijaza, suzenje očiju, prolivi

• želja za sredstvom zavisnosti

• Nakon apstinencije gubi se tolerancija na učinkedroge (moguća smrt pri ponovnom uzimanju istihkoličina kao pre prekida).

– Th: Naloxon ( antidot)

– analgetici, anksiolitici, antipsihotici

– Metadon

PSIHIČKI POREMEĆAJI KOD

INTOKSIKACIJA

- Lekovima, metalima, gljivama. Simptomi su:

• Promene stanja svesti (somnolencija, sopor, koma)

• Insuficijencija disanja

• Halucinacije

• Promene kvaliteta svesti (psihotična stanja, derealizacije…)

• Mučnina, glavobolja

• Grčevi mišića

• Poremećaj rada srca

Zavisnost od lekova• Zbog ,, ubrzanog tempa života,, mnogih socijalnih,

ekonomskih, ljubavnih, egzisticijalnih i drugih kriza kojima su izloženi mnogo godina unazad mnogi ljudi pribegavaju nekontrolisanoj upotrebi tj. zloupotrebi lekova za smirenje.

• Najčešće su to: barbiturati, benzodijazepinski preparati, antidepresivi, hipnotici, zato se ta zavisnost i zove:Tabletomania ili Sedativomania.

• Treba reći da nekontrolisana i prekomerna upotreba tih lekova dovodi do neuroloških ispada u vidu : nistagmusa, paralize kranijalnih nerava, poremećaja govora, gubitka koordinacije, slabosti pažnje nili pamćenja, poremećaja svesti čak do kome.

• Ukoliko posle dužeg uzimanja nastupi prekid u korišćenju dolazi do prave apstinencijalne krize u vidu konvulzija i pravih Epi napada ( naročito kod barbiturata).

• Može da se javi: hiperaktivnost ANS, tremor, insomnija,anksioznost, prolazne vizuelne, taktilne ili slušne halucinacije ili iluzije, psihomotorna agitacija.

• Zato je obavezno postepeno smanjivanje doza, ukoliko se ukida lek ili menja za neki drugi.

• Neki zavisnici koriste istovremeno i narkotike i barbiturate kao i alkohol. Tada se javlja potencirano dejstvo, često je predoziranje, pokušaj suicida pa čak i letalan završetak ukoliko se na vreme ne interveniše.

• Ova zavisnost takođe je teška za lečenje kao i ostale a sprovodi se u bolničkim uslovima timskim radom(psihijatar, psiholog, socijalni

radnik, porodica)

JATROGENO IZAZVANA URGENTNA STANJA

-nestručno ili zadesno datim lekovima ili nekimnuspojavama, kao što je npr. agranulocitoza;

– Kod uzimanja disulfirama (Tetidis)

– Simptomi:

– edemi, urtikarija, gušenje, anafilaktički šok,

– promene krvnog pritiska i srčanog ritma

PSIHIČKA ILI PSIHOSOCIJALNA KRIZA

• je stanje u kom se pojedinac ne snalazi u novoj situaciji i li ne javlja adekvatan odgovor na stres. Dolazi do remećenjapsihološkeravnoteže.Npr. kod smrti voljene osobe, razvoda, prekida emocionalne veze, gubitka zdravlja, posla, vlasti, ugleda...Javlja se teskoba, anksiozno stanje, ili euforično raspoloženje, depresija, ili agitacija, "beg u san", ili nesanica, preterano jedenjeili odbijanje hrane, osećaj da će poludeti...

• Najvažniji znaci i simptomi suicidalnog rizika su:

1. raniji pokušaji suicida2. anksioznost, depresija, iscrpljenost3. dostupnost sredstva izvršenja4. zabrinutost za efekt suicida na članove obitelji5. verbalizacija suicidalne ideje6. rezignacija nakon agitirane depresije7. znatne krize i bolesti8. porodična anamneza suicida9. pesimizam i bespomoćnost

TERAPIJA:

- Pomoć u sticanju intelektualnog razumevanja krize,u pokazivanju aktualnih osećanja,- u prisećanju ranijih događanja, novog društvenogživota;- anksiolitici i antidepresivi- spokojna sigurnost terapeuta,- optimistički stav terapeuta,- aktivno vođenje čoveka u krizi,- biti pomalo nametljiv,- otvoreno empatičan,- iskreno saosećati s razumevanjem.

KONSULTATIVNA PSIHIJATRIJA

(Liaison psihijatrija)

• Konsultativna psihijatrija je oblast psihijatrije koja sebavi dijagnozom, lečenjem, proučavanjem i prevencijom psihičkihporemećaja kod fizički obolelih bolesnika hospitalizovanih nanepsihijatrijskim (somatskim) odeljenjima.

• Nastala je iz zahteva vremena, kada je psihopatologija na svim„somatskim” odeljenjima opštih i specijalnih bolnica, sve višeraširena. Imajući u vidu da se kod velikog broja bolničkog lečenjasomatskih bolesnika u toku terapije javljaju psihijatrijskisimptomi, prisustvo konsultativne psihijatrije postalo je veomaznačajno i u drugim medicinskim oblastima, kako sa stručno-metodološkog, tako i sa ekonomskog stanovišta zbog njihoveisplativosti.

• U najširem smislu gledano, u konsultativnoj psihijatriji, psihijatar jedeo medicinskog tima koji daje specifični doprinos sveukupnom iuspešnijem lečenju bolesnika.

SUDSKA PSIHIJATRIJA

• Forenzička psihijatrija

-Forenzička ili sudska psihijatrija je grana psihijatrijekoja se bavi pravnim pitanjima vezanim uz duševneporemećaje.

- Sudsko psihijatrijski veštaci izrađuju ekspertize tj.sprovode veštačenja osoba koje zbog duševnihporemećaja dolaze u kontakt s pravnim normama,kaznenog i građanskog prava i u vanparničnim

postupcima.

20 tajni neurofiziologa: Kako se osećati bolje

John Arden neurofiziolog, lekar sa velikim iskustvom,govori kako možemo da koristimo znanjeneurofiziologije da popravimo svoje raspoloženje,smanjimo napetost i češće doživljavamo radosneemocije.

Njegovi saveti zasnovani su na najnovijim dostignućimau nauci koji su dokazani u medicini.

John Arden: pokušajte da se pretvarate da ste srećni -to će vam pomoći da se osećate bolje!

1. Osmehujući se i mršteći se, šaljete signalpodkortičkim oblastima ili korteksu, što se poklapa sasrećnim ili tužnim osećanjima. Zato pokušajte da sepretvarate da ste srećni - to će vam pomoći da sebolje osećate!

2. Ako neprestano obraćate pažnju na mogućnostiumesto na ograničenja, moći ćete da preusmeritemozak. Kada počnete da se fokusirate na mogućnosti,umesto da se koristite uobičajene veze kojepovećavaju negativne emocije, formiraće se nove vezeizmeđu neurona u mozgu.

3.Neophodno je odoleti iskušenju da se izbegnuneprijatne situacije, čak i ako se čini da će tada bitibolje.

- Ovaj princip ja nazivam prevazilaženje paradoksa.Prevazilaženje paradoksa podrazumeva da se čovek srećesa strahom licem u lice. Umesto da ga izbegava,otvoreno mu ide u susret.

- Namerno dovodeći sebe u neugodne situacije, čovekse navikava na njih, a njegov osećaj zabrinutosti ineugodnosti postepeno se smanjuje.

4. Suština ovih metoda je u interesantnom paradoksureakcije na bol: umesto da pokušava da ne razmišlja onjemu, zadatak je da ga prihvati. Ovo može izgledatičudno.

• Zašto se truditi da se prihvati bol?

• Zar to ne vodi do još oštrijeg osećaja bola?Odgovor je ne, bol se smanjuje.

- Praktika osvešćenosti menja rad mozga i povećava pragbola. Posmatrajući i prihvatajući bol, na paradoksalannačin se distancirate od stepena njegovog intenziteta.

5. Ako je čovek sklon da bude češće u određenomraspoloženju, možemo reći da to raspoloženje formira njegovupercepciju svih događaja. Ovo je bazni emocionalni fon, toraspoloženje po defaultu, je centar privlačenja u njegovomživotu. Većina onoga što se dešava u životu zasniva se na tomei vrti oko toga.

6. Pokušajte što je moguće više da podržite emocionalnoraspoloženje, u kom želite da budete uvek, kako bi vam nakraju krajeva to uspevalo lako i bez prisile.

7. Što češće ciljno usmereno izazivate u sebi određeno stanje,na primer, smirenost ili nadu, veća je verovatnoća da će tostanje postati navika. Što se češće dešava aktivacija neuronaodgovornih za to stanje, to će biti lakše ponovo izazvati tostanje .

• Ako je tuga, depresija ili ljutnja konstantnoemocionalno stanje čovjeka, onda on izgleda kaoizgrebana gramofonska ploča.

• Igla gramofona upada u ogrebotinu na površiniploče, i jedna te ista muzička fraza počinje da svirabez kraja.

• U tom je suštini izraza "zvuči kao pokvarena ploča".

8.Da bi pesma prestala da se ponavlja, treba podići iglu i premestitije za nekoliko žljebova. Ako je čovek upao u stanje depresije, tuge ililjutnje, on mora naći način da "pomeri iglu".

9. Ako se fokusirate na ono što ne postoji, blokirate percepciju onogašto je zaista. U tom slučaju vas vodi negativni koordinatni sistem.

Pretpostavimo da očekujete određeni rezultat, ali sve se ispostavljadrugačije. Umesto da ocenite trenutnu situaciju, vi ste opsednutičinjenicom da se sve ispostavilo drugačije nego što ste se nadali.

Ova dilema podseća na fenomen, koji se u psihologiji zove kognitivnadisonanca: kada je vec formirano mišljenje o nečemu biva teško da seprihvati drugačije mišljenje po tom pitanju, koje se ne poklapa sanašim.

10. Nedavna istraživanja su pokazala da se u hipokampusu dešavaproces formiranja novih neurona - neurogeneza. Ranije seneurogeneza smatrala nemogućom. Otkrivanje novih neurona u tomdelu mozga gde postoji akumulacija poslednjih informacija, naglašavavažnost treniranja rada memorije za preusmerenje mozga.

11. U stanju stresa, značajan deo energije troši se na održavanjenapetosti mišića, pa se stoga čovek oseća napeto i iscrpljeno.

12. Još jedan način kako pokušavate da izbegnete zabrinutost, koji jezapravo samo povećava, je što pokušavate da čvrsto kontrolišetesvoje stanje. Opsesivna želja za kontrolom svega dovodi doizbegavanja.

U nastojanju da kontrolišete dešavanja, kako bi izbegli zabrinutost,upadate u zamku da stalno pokušavate da predvidite budućnost,kako ne biste dopustili čak i ni mogućnost nespokojstva.

U tom slučaju izbegavajuće ponašanje poprima složenu formu.

13. Ako nepristrasno posmatrate svoje doživljaje, dešava seinteresantna stvar: " lanac nespokojstva " nestaje.

14. Ako se stalno žalite na neke probleme i neuspehe, to ne samoda čini nesrećnim vas i okruženje, već se i negativno odražava navašu sposobnost da pamtite, zato što ste zauzeti uzaludnim poslom.

15. Ako ste skloni depresivnom stanju, trebalo bi da aktivirate leviprednji deo mozga, baveći se nečim konstruktivnim - to će pomoćida se promeni konstantno negativan emocionalni fon.

16. Negativan lični stav lišava vas bilo kakve nade ili očekivanja daste u stanju da se nosite sa neprijatnom situacijom. On vas unapredusmerava na neuspeh, jer ne ostavlja nikakvu nadu.

Ako ste uvereni da ne možete da započnete novu vezu,preformulišite takav lični stav na sledeći način: "Ja sam dobarčovek, i kada me ljudi bolje upoznaju, to će shvatiti.„

17. Promena ličnih stavova je ozbiljniji zadatak negorekonfigurisanje automatskih misli i uverenja. Ali uz istovremen radkoji je usmeren na reformisanje ličnih uverenja, dva manja nivoamogu biti harmonizovana za efikasan rad.

18. Što češće čovek na određeni način govori o događajima u svomživotu, tim su jače neuronske veze koje predstavljaju

Izjave bivaju pozitivne ili negativne. Na primer, akostalno tvrdite: "To je teško", "Ja ne znam da li mogu topreživeti" ili "To se neće dobro završiti," - vreme je dapromenite način na koji razmišljate.

19. Ako razvijete u sebi nezasitnu radoznalost, svakookruženje u kom se nađete postaće za vas izvor novihutisaka i znanja. Emocionalno i intelektualno bogatasredina stimuliše neuroplastičnost mozga, dok sredinakoja je lišena ovih osobina dovodi do degradacije.

20. Ambicioznost i radoznalost igraju važnu ulogu utome koliko efikasno radi mozak. Razvoj ova dvakvaliteta u sebi pomoći će da imate energiju i žeđ zaživotom.

SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE KOD ORGANSKIH MENTALNIH POREMEĆAJA

• Zdrаvstvenа negа je bаzičnа disciplinа u nаuci i prаksimedicinskih sestаrа, čiji je predmet interesovаnjаnegovаnje zdrаvljа ljudi u interаktivnom odnosu sаnjimа, nа svim nivoimа njihove stаrosti, zаvisnosti ipotrebа zа negom, uz primenu svog sistemаspecifičnih znаnjа, iskustаvа, veštinа i stručnihkompetencijа kаo i uz delovаnje ličnosti medicinskesestre.

1. Zdrаvstvenа negа je disciplinа i prаksа medicinskesestre u pružаnju profesionаlne pomoći pojedincu,porodici i zаjednici, kаdа njimа nedostаje snаgа, voljаili znаnje.

2. Zadaci zdravstvene nege

-Održаvаnje higijene bolesnikа i njegove okoline.

- Ishrаnа bolesnikа i obezbeđenje povoljnih uslovа bolesnik uzme određenu hrаnu

.- Posmаtrаnje bolesnikа i uočаvаnje znаkovа koji kаrаkterišu oboljenjа, kаo i urgentnih, koji zаhtevаju hitnu lekаrsku intervenciju.

- Medicinsko-tehnički poduhvаti, koji se sprovode u toku lečenjа i nege bolesnikа.

- Zdrаvstveno vаspitаnje bolesnikа.

3. Principi zdravstvene nege

- Princip humаnosti (osnovno nаčelo dobronаmernost i humаnost

uobličeni profesionаlnim kodeksom etike)- Princip poštovаnjа ličnosti (prof. znаnje, veštine, nаvike

prepoznаti osetljive i rаnjive kаtegorije nа nepаžnju i povrede

ličnosti)- Princip socijаlizаcije nege (pаcijenti ne trаže jednаkost zа sve

već prаvo nа lični kontаkt i dogovor sа med. sestrom)- Princip individuаlizаcije u pristupu nezi (informisаnost o

pаcijentu, potrebаmа kroz posmаtrаnje individuа)- Princip pozitivnih doživljаjа (kаko se odnosi porodicа, prijаtelji

premа činjenici dа je bolestаn, kаko je primljen u

zdrаvstvenu ustаnovu, itd)- Princip pomoći rаdi sаmopomoći (neophodno je dа m.s.

poznаje bolesnikа i njegovu porodicu – usklаđenost mogućnosti i

potrebа)- Princip kontinuiranog usаvršаvаnjа sestаrа

- Princip sistemаtičnosti i postupnosti (4 prаvilа:od poznаtog kа

nepoznаtom; od lаkšeg kа težem; od jednostаvnog kа složenom;

od bližnjeg kа dаljem)

ORGANSKI MENTALNI POREMEĆAJI

Ova podgrupa obuhvata niz duševnih poremećaja grupisanih naosnovu zajedničke, dokazive etiologije bolesti, povrede ili drugogoštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga. Disfunkcijamože biti:

a) primarna, koja direktno ili selektivno pogađa mozak, kaošto je to kod bolesti, povreda i oštećenja; ili

b) sekundarna, koja napada mozak samo kao jedan od višeorgana ili sistema tela.

Demencija – je sindrom oboljenja mozga, obično hronične iliprogresivne prirode, u kome postoji višestruko oštećenje višihkortikalnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje,orijentaciju, shvatanje, računanje, sposobnost učenja, govor irasuđivanje. Svest nije izmenjena. Kognitivna oštećenja su,obično, praćena deterioracijom kontrole emocija, socijalnogponašanja i motivacije, što može nekada i da prethodi. Ovaj sesindrom javlja kod Alzheimerove bolesti, cerebrovaskularnebolesti i u drugim stanjima koja primarno ili sekundarnopogađaju mozak. .

Dementia in morbo Alzheimer

• Demencija u Alzheimerovoj bolesti

• Alzheimerova bolest je primarno degenerativnooboljenje mozga nepoznate etiologije sakarakterističnim neuropatološkim i neurohemijskimodlikama.

• Počinje, obično, podmuklo, i razvija se sporo alisigurno u periodu od nekoliko godina.

Dementia vascularis

• Demencija se javlja kod pacijenta koji su imali jedan veći ili više manjih moždanih udara.

• Dolazi do postepenog intelektualnog propadanja kao i izmena u ponašanju tih pacijenata koji najviše smetaju porodici.

• Uglavnom je to glavni razlog zašto ga dovode lekaru, zbog psihijatriskih manifestacija vaskularne demencije.

BLAGI KOGNITIVNI POREMEĆAJ

• Poremećaj karakterišu oštećenje pamćenja, teškoćeučenja i smanjena sposobnost koncentracije na nekizadatak, za duže vreme.

• Postoji, često, izražen duševni zamor, kada su u pitanjumentalni zahtevi.

• Učenje novoga je subjektivno otežano čak i kada jeobjektivni test mogućnosti u granicama normalnogopsega.

ZDRAVSTVENA NEGA U PSIHIJATRIJIOna se sastoji u sledećim, aktivnostima:

1) Pomaganje pacijentu da diše

2) Pomaganje pacijentu da jede i pije

3) Pomaganje pacijentu da defecira (i urinira)

4) Pomaganje pacijentu da održi optimalni položaj pri ležanju, sedenju, šetanju kao i pri promeni položaja

5) Pomaganje pacijentu da se odmara i spava

6) Pomaganje pacijentu pri odevanju i svlačenju

7) Pomaganje pacijentu da održava telesnu temperaturu

8) Pomaganje pacijentu da održava higijenu

9) Pomaganje pacijentu da izbegne opasnost

10) Pomaganje pacijntu da komunicira sa drugima

11) Pomaganje pacijentu u upražnjavanju religijskih obreda

12) Pomaganje pacijentu u radu

13) Pomaganje pacijentu u rekreativnim aktivnostima

14) Pomaganje pacijentu u učenju

• Zdravstvena nega je opšta i osnovna ljudska delatnost, proistekla iz primarne potrebe za pomoć, usled nedovoljnosti čoveka da živi sam i brine sam, i podrazumeva stručno određen odnos dva ljudska bića

U vremenskom smislu- kada?

1. Primarna prevencija - sprečavanje bolesti -unapređenje zdravlja

2. Sekundarna prevencija

3. Tercijalna prevencija

U odnosu na tip pomoći- ko?

1) Osposobljavanje subjekta za samonegu

2) Organizovanje nadzora nad nedovoljno osposobljenim subjektima nege

3) Sprovođenje profesionalne nege u svim situacijama kada je to neophodno

Sestrinska Dg➢ Identifikuje ljudske reakcije

➢ Može da se menja

➢ Često se rukovodi bolesnikovim željama, potrebama i problemima

➢ Moguće je tretirati unutar delokruga sestrinske prakse

OPŠTI PRINCIPI:

Princip sistematičnosti i postupnosti svesne aktivnosti

• Povezivanje teorije i prakse naučnost

• Očiglednosti trajnosti znanja

SPECIFIČNOSTI PSIHIJATRIJSKE ZDRAVSTVENE NEGE

1) POSEBNOST PSIHIJATRIJSKIH PACIJENTA

2) POSEBNOST NAČINA LEČENJA

3) POSEBAN ODNOS KOJI SE USPOSTAVLJA

4) UČEŠĆE SESTARA U TIM ODNOSIMA

RAZLIKE1. Telesni bolesnik (Ponašanje)

- Uobičajeno . Razumljivo . Na nivou logike

- Očuvane psihičke funkcije

Psihijatrijski bolesnik (ponašanje)

-neuobičajeno, nerazumljivo

-poremećene psihičke funkcije

-odnos “zdravog” i “bolesnog” dela ličnosti

2. Telesni bolesnik (svest o bolesti)

- Zna da je bolestan

- Zna šta ga boli

- Zna da to iskaže

- Dijagnozu postavlja lekar

Psihijatrijski bolesnik (svest o bolesti)

- paradoks: najteži psihijatrijski bolesnici sebe smatraju ZDRAVIM

- Dijagnozu postavlja: lekar, socijalna sredina, sam pacijent

3. Telesni bolesnik (realitet bolesnika)

- Govori istim jezikom kao sestra

- Odnos prema realitetu je očekivan u uobičajen

Psihijatrijski bolesnik (realitet bolesnika)

- Smatra se drugačijim nego ranije

- Smatra se zdravim

- Smatra druge ljude drugačijim nego ranije

- Koristi sopstveni jezik

4. Telesni bolesnik (potrebe)

-ume da ih prepozna i definiše

Psihijatrijski bolesnik (potrebe)

- Ne oseća određene potrebe

- Ne zna da ih zadovolji

- Ima potrebe koje drugi nemaju

5. SOMATSKO ODELJENJE

• PRIJEM: - Planiran, dogovoren

• OTPUST: - “zbogom”, jednokratnost hospitalizacije

• KUĆNI RED: - Red, mir, tišina, bolesnici u posteljama, vreme nije strogo struktuisano

• TERAPIJA: -Dnevne doze leka . - Ne postoje grupe

• VIZITA: Frontalna

• POSETE:- Poželjne, manje kontrolisane

• KOMUNIKACIJA- :Uobičajena,očekivana

6. PSIHIJATRIJSKO ODELJENJE

• PRIJEM: - Uz ubeđivanje, nekada prisil

• OTPUST: -doviđenja”, ponovljene hospitalizacije

• KUĆNI RED: - Poštovanje kućnog reda je terapija, bez ležanja u postelji, vreme struktuisano (okupaciona, radna terapija

• TERAPIJA: Pojedinačna doza leka Grupa kao terpapijsko sredstvo

• VIZITA:frontalna, individualna

• POSETE:Poželjne, uz kontrolu

• KOMUNIKACIJA: Specifična

LIČNOST PSIHIJATRIJSKE SESTRE• SAMOSPOZNAJA: -kontrola nad situacij -veća sloboda izbora

-mogućnost prevencije nepovoljnog toka

Osobine psihijatrijske sestre:1. “neposesivna toplota”

2. Sposobnost empatije

3. Autentičnost

4. Sticanje posebnog znanja

PROFESIONALNOST:

1) Odgovornost

2) Ozbiljnost

3) Poštovanje

4) Zainteresovanost

5) Strpljivost

6) Izlaženje u susret

7) Stalna kontrola i analiza postupaka i korekcija grešaka

1. Poremećaj komunikacijeUZROCI

• Smetnje u verbalnoj komunikaciji (paranoidnost, autizam, mutizam)

SIMPTOMI

• Nerazumevanje svog i tuđeg govora

CILJEVI

• Da se laganim metodama postigne poboljšanje u verbalnoj komunikaciji, najpre na elementarnom nivou, a kasnije i u složenijim zahtevima

AKTIVNOSTI SESTRE

• Procena oštećenja komunikacije

• Uključiti i potencirati neverbalnu komunikaciju

• Shvatiti logiku pacijenta u smislu odnosa sa drugima

• Pokušati uvesti realnu logiku u odnos

• Proširivati i unapređivati uspostavljene logičke modele

2. Socijalna izolacija

UZROCI Lica sa posebnim potrebama, način života, emotivna problematika, derealizacija, krize, strah, antisocijalno ponašanje, odnos prema sebi (stidljivost, način života-narkomanija)

SIMPTOMI Redukcija verbalne komunikacije, povlačenje, izbegavanje kontakta, nezainteresovanost

CILJEVI Postupno osposobiti pacijenta za saradnju, najpre sa sestrom a potom i sa osobama na koje je upućen (iz sobe, sa grupe...)

AKTIVNOSTI SESTRE Procena pacijenta (izraz, psihomotorika, njegov doživljaj sebe i okoline, njegova osećanja, ponašanje)Ohrabriti i podstaći odnos sa drugimaPomoći u kontaktima sa drugima

3. Smanjena sposobnost staranja o sebi

UZROCI Mentalna retardacija, telesna oštećenjaDemencijaSCH, depresija, paranoja

SIMPTOMI Smetnje u ishraniSmetnje u fiziološkim funkcijamaSmetnje u pokretljivostiSmetnje u održavanju lične higijene

CILJEVI Aktivirati postojeće potencijalne pacijenta Osposobiti ga za samonegu

AKTIVNOSTI SESTRE Odrediti uzroke smanjenih sposobnostiOdrediti sposobnosti pacijentaObezbediti pomoć pri svakodnevnim aktivnostimaUključiti porodicuHrabriti pacijenta

4.Izmenjeni porodični odnosi zbog duševnog bolesnika

UZROCI

• Promena u porodici i u odnosima

SIMPTOMI

• Narušene emotivne veze

• Narušena verbalna i neverbalna komunikacija unutar porodice i prema spoljnom okruženju

• Narušene uloge članova i osećaj sigurnosti

CILJEVI

• Sagledati situaciju

• Pomoć članovima u prepoznavanju i sagledavanju promene

• Pomoć članovima u reorganizacijikako pojedinačno tako i porodično izmenjenim odnosima

AKTIVNOSTI SESTRE

• Razgovori sa pacijentom i članovima porodice, pojedinačni i grupni

• Podrška pacijentu i članovima

• Objasniti bolest i lečenje

• Saveti na šta obratiti pažnju po izlasku sa bolničkog tretmana

5. AgresivnostUZROCI Struktura premorbidne ličnosti

Sama bolest (TU, sumračno stanje, EPI, pijanstvo, upotreba psihoaktivnih supstanci, halucinacije, delirantna stanja....)Odnosi na odeljenju između pacijenata i odnosi sa osobljem

SIMPTOMI Pokazatelji kontrolisane agresije (socijalna izolacija, napetost,preteći gestovi, povišena motorna aktivnost)Pokazatelji nekontrolisane agresije (verbalne pretnje, udaranje u predmete i bacanje istih, fizički napad na druge osobe)

CILJEVI Smiriti agresivnost i pomoć u samokontroli

AKTIVNOSTI SESTRE

Preventivni rad na odeljenju u smislu održavanja organizacije i redaProcena pacijentaInformacije sa odeljenja i od drugih pacijenataSaradnja sa članovima porodiceAktivnosti na zaštiti drugih i sebeNeophodna je prostorna distancaDavati jasne i direktne naredbeNeophodno samopouzdanje - Po poterbi fiksirati pacijenta

6. Strah i anksioznostUZROCI

• Strah od smrti, od traume, od ludila, od odvajanja, od promene....

SIMPTOMI

• Telesni (tahikardija, podrhtavanje, povraćanje, ubrzano disanje, glavobolja, mučnina, dijareje, motorni nemir, bledilo, suva usta, često mokrenje....)

• Psihički (uplašenost, bespomoćnost, odsutnost, gubitak koncentracije, neprijatnost, razdražljivost, izmenjen izgled lica,

CILJEVI

• Smanjiti anksioznost i uspostaviti samokontrolu

AKTIVNOSTI SESTRE

• Pružati kontinuiranu podršku i negu

• Osmisliti fizičke aktivnosti

• Sagledati eventualne realne faktore koji su doveli do straha

• Naučiti pacijenta relaksacionim tehnikama

• Obezbediti mirnu atmosferu

7. SuicidalnostUZROCI

• Svi oblici depresije, halucinacije, osećanja obezvređenosti, nerešivi problemi, traume koje smanjuju funkcionalnost i utiču na fizički izgled, samooptuživanje, delirantna stanja, potvrda teških somatskih bolesti

SIMPTOMI

• Koji ukazuju na navedena stanja - Podaci o prethodnim pokušajima

• Socijalna izolacija, gubitak apetita

• Nesanica, rano jutarnje buđenje, pisanje oproštajnih pisama

• Negativni bilansi, odsustvo planova za budućnost

• Gubitak volje za životom, pad funkcionalnosti. Disimulacija suicidalnosti

CILJEVI

• Poboljšati komunikaciju, vraćanje svakodnevnim aktivnostima, planovi za dalje

AKTIVNOSTI SESTRE

• Obezbediti celodnevnu pažnju i negu

• Procena ponašanja i sledstvene aktivnosti

• U kontaktima: strpljenje, razumevanje, podrška, ohrabrivanje

• Uključiti podršku šire okoline diskretno

• Imati mere u svim aktivnostima

8. ParanoidnostUZROCI

• Povlačenje, izdvojenost, nepoverenje, proveravanje, ćutljivost, anksioznost

SIMPTOMI

• Sumljičavost, povučenost, provere....

CILJEVI

• Poboljšanje komunikacije, pridobijanje poverenja, uključivanje u aktivnosti.....

• .... Podrška za spontane radnje i ideje

AKTIVNOSTI SESTRE

• Razgovor, podrška, strpljenje, objašnjenje...

9. Tugovanje UZROCI

• Realni i nerealni

SIMPTOMI

• Potenciranje gubitka ili negacija

• Promene ritma budnosti i spavanja

• Gubitak apetita

• Povlačenje, izolacija

• Suicidalnost, zapuštanje u izgledu .Usporenost, plač....

CILJEVI

• Racionalisati tugu

• Uključivanje u dnevne aktivnosti . Razgovor o budućnosti, planovi.....

AKTIVNOSTI SESTRE

• Podrška

• Hrabrenje

• Realistična procena sadašnjosti i budućnosti

• Razumevanje...

10. Duhovne smetnje

UZROCI

• Smrt bliske osobe, odvajanje, prekid emotivne veze, promene na poslovnom planu, neuspeh u životu, samooptuživanje za ishod neke intervencije....

SIMPTOMI

• Socijana izolacija, pad funkcionalnosti, zapuštena spoljašnjost, smetnje nagonskih potreba, odsustvo motivacije i planova, u misaonom iskazu besperspektivnost.....

CILJEVI

• Poboljšati odnos sa pacijento, podstaći saradnju i davati zadatke vezane za navike, higijenu, svakodnevne aktivnosti

AKTIVNOSTI SESTRE

• Opservacija . Procena

• Aktivnosti, od strane sestre i postavljenje zadataka pacijentu

• Motivacija

• Podrška

• Stimulacija

• Hrabrenje......

11.Manično ponašanje

UZROCI

• Bipolarni af poremećaj i manija, adolescentna kriza, reakcija na stres, predoziranje psihofarmacima, stanje intoksikacije

SIMPTOMI

• Neusklađen odnos sa realitetom

• Nesposobnost samokontrole, izrazita govorljivost i motorne manifestacije, razdražljivost, namtljivo ponašanje, poremećaji spavanja i ishrane

CILJEVI

• Da se svi apekti gore navedenog ponašanja približe realnim okvirima

AKTIVNOSTI SESTRE

• Kontrolisati pacijenta i uz neprekidni dobronamerni nadzor omogućavati planiranim aktivnostima redukciju navedenog ponašanja i omogućiti stabilnost u bihejvioralnim odgovorima

12.Savladavanje- lična neefikasnost

AKO POSTOJI

• Očuvana svesnost Očuvan odnos prema sebi .

• Očuvan odnos prema realnosti . Uvid u stanje

UZROCI

• Fobije histerije klimaks

• Opsesije početna demencija rasejanost

• Blaže depresije umor

• Anksioznost neispavanost

SIMPTOMI

• Mišljenje, govor, prisilne misli, prodor afekta, tuga, nesposobnost donošenja odluka- slabost volje

CILJEVI

• Angažovati potencijale pacijenta na prevladavanje definisanih problema

AKTIVNOSTI SESTRE

• Prepoznati uzroke, simptome i osmisliti individualni program za prevazilaženje neefikasnosti

13. Otpori u učenju kao alkoholičara

UZROCI

• Antisocijalno ponagšanje, negativna motivacija, apstinencijalna kriza, afektvna reagovanja, kognitivne smetnje

SIMPTOMI

• Nije disciplinovan, pada na ispitu, ometa druge, ne uči, zaboravlja, ismeva druge, vređa sestru....

CILJEVI

• Korekcija i poboljšanje ponašanja, pažnje, motivacije, saradnje, učenja....

AKTIVNOSTI SESTRE

• Jasni zahtevi i očekivanja

• Individualni razgovori

• Analiza motiva

• Preporuke za učenje

• preslišavanja

14. Otpori u lečenju kod alkoholičara

UZROCI

• Poremećaji ličnosti

• Mehanizmi odbrane: projekcija, minimizacija, negacija, racionalizacija

SIMPTOMI

• Suprotstavljanje redu i radu terapijske zajednice (TZ)

• Ne prihvatanje alkoholizma. Mehanizmi odbrane

• Negacija i minimiziranje problema

• Nepovoljan odnos prema osoblju i drugim pacijentima

CILJEVI

• Da koriguje i popravi stav prema drugima

• Da prihvati rad na TZ

• Da prihvati svoju bolest i započne lečenje na grupnoj terapiji

AKTIVNOSTI SESTRE

• Individualni razgovori

• Rad u grupi

• Analiza tekućeg rada i izrada planova za dalje

Specifičnosti nege u dečjem dobu i adolescenciji

- Postoje brojni poremećaji kako razvojni, tako i reaktivni kod male dece, o čemu je već bilo govora.

- U čemu se sastoji uloga medicinske sestre u tim stanjima:

• Komunikacija se smatra kliničkom veštinom koja se uči, trenira, vežba.Posebno je važno usvajati funkcionalne načine i modelekomunikacije u raličitim odnosima: sa obolelom decom imladima, sa njihovim porodicama, unutar timova sa kolegamarazličitih profesija.

• Zbog podložnosti profesionalnom stresu, simptomima sindromaizgaranja, visokim tenzijama i konfliktima umeđu članovima tima, konfliktima sa porodicama dece i mladih, tematski seminari suneophodni za timove koji rade na ovim teškim odeljenjima kojiiziskuju emotivno stabilno osoblje sa dobrim kapacitetima zaempatičnu komunikaciju i adekvatno reagovanje u skladu sapotrebama obolele dece i porodica.

• Verbalna komunikacija (jezik – reči, govor) Neverbalnakomunikacija (intonacija, izrazi i pokreti lica, gestovi, držanje ipoložaj tela, fizička blizina, prostorni raspored učesnika, teritorijalno ponašanje) • Osnovni cilj svake komunikacije je postizanje razumevanja

• Empatija je složen saznajno-afektivni proces u kome subjekatdoživljava i razume unutrašnja mentalna stanja, afekte i potrebeobjekta i ostaje pri tom svestan svoje odvojenosti i diferenciranostiod datog objekta.

• Savetuje se da se osoba gleda u oči, da se koristi persiranje, otvorenost, toplina i dobronamernost, a da se izbegava optuživanje, osuđivanje, procenjivanje, vređanje i agresivnost (naročitoimpulsivno reagovanje - ,,na prvu loptu”). Važno je negovatiravnopravnost, a ne nastupati iz pozicije osobe koja je nanadređenom položaju (,,pozicija moći”).

• Uvek valja imati na umu da svako krizno stanje (u koje spadaboravak u bolnici praćen medicinskim intervencijama) kod osobepored toga što predstavlja potencijalnu opasnost i rizik, takođepredstavlja i potencijalnu šansu ili mogućnost. Jedan isti događaj se može doživeti na veliki broj načina, što je posledica individualnihrazlika između ljudi

• . Da bismo razumeli ponašanje dece i mladih, važno je da shvatimoda njihove reakcije zavise od uzrasta, specifičnih karakteristika iliosobina ličnosti (samopoštovanje, slika o sebi, introvertnost), kao i odspecifičnih iskustava stečenih u primarnoj porodici

• Deca ranog uzrasta u potpunosti zavise od svojih roditelja. Njihovereakcije na stres najčešće obuhvataju plač, očaj i bespomoćnost. Najizraženiji je strah od odvajanja (separacioni strah). Na ovomuzrastu je uobičajeno da dete, kada prolazi kroz težak period, počinjeponovo da koristi odavno prevaziđene oblike ponašanja (sisanjepalca, ponovno mokrenje u krevet-regresivni oblici ponašanja).

• Dok će veliki broj dece koristiti neverbalne kanale komunikacije, kaošto su igra, crtanje ili imitiranje, pomoću kojih će kanalisati svojaosećanja

• Deca osnovno školskog uzrasta (6-11 godina) Deca ovog uzrasta ćezahvaljujući svojim većim kognitivnim sposobnostima i emocionalnimkapacitetima biti u mogućnosti da u većoj meri shvate značenjeonoga što se desilo. Veoma su skloni fantaziranju

• Usled traumatskih iskustava, moguće je da će doći do pojaveodređenih regresivnih oblika ponašanja (noćno mokrenje) zatim do nastanka psihosomatskih reakcija (stomačne tegobe, glavobolje), kao i do promena na nivou ponašanja u dva smera(povlačenje u sebei pasivnost ili agresivnost i impulsivnost usmereni ka spolja).

• Tokom komunikacije je dozvoljeno ostvarivati fizički kontakt u vidudodira ohrabrenja, a poželjno je pokazivati interesovanje za ono štodete voli (knjige, igrice).

• Adolescenti su u sve manjoj meri zavisni od svojih roditelja. Vršnjačka grupa postaje izvor sigurnosti i podrške. Zahvaljujućidostignutoj kognitivnoj i emotivnoj zrelosti, oni su u potpunostisvesni značenja traumatskog događaja.

• Intenzivne reakcije mogu da budu okrenute ka spolja (bes iimpulsivnost u odnosu na druge osobe) ili ka sebi (preosetljivost, strahovi i povlačenje). Psihosomatske reakcije su često prisutne, kao ipotreba da se želje odmah ispune (,,Hoću sada i hoću sve!“). Adolescenti su u pojedinim uslovima primorani da preuzimaju ulogeodraslih i zrelih osoba

•

• U odnosu sa njima je važno biti iskren i spontan, prihvatati njihovenegativne emocije, kao i poštovati njihova interesovanja, aktivnosti iizbore.

• Da bi komunikacija bila uspešna neophodno je da se između osobauspostavi odnos poverenja. Zato je važno nastupati iz ravnopravnepozicije. Zadatak je da se razume dete, kako bi se osetiloprihvaćenim, a ne da se procenjuje, osuđuje ili opravdava.

• Razumevanje se postiže razgovorom u okviru koga dete ima pravada otvoreno iznosi svoje mišljenje i osećanja, dok druga osoba trebada aktivno sluša i pruža pouzdane informacije. Prilikom iznošenjaintimnih i bolnih emotivnih sadržaja poželjno je upijati osećanja iprihvatati date. Ponekad se dešava da adolescenti o neprijatnimtemama govore kao da je u pitanju druga osoba (bez emocija), što je očekivano, jer bi ulaženje u kontakt sa osećanjima moglo da budebolnije. Takođe nije poželjno davati savete ili vrednovati reakcijeosobe.

• Slušati dete da biste ga dobro čuli. Pokazati detetu da mu verujete. Dozvoliti ispoljavanje osećanja.

• Osluškivati svoja osećanja.

• Specifični vidovi komunikacije: Humor: U određenim situacijama se savetuje da se tokom komunikacije u što većoj meri koristi humor. Dokazano je da šala može da dovede do relativizovanja određenihneprijatnih situacija, a samim tim i i do osećanja olakšanje

• Razgovor o temama koje nisu u vezi sa boravkom u bolnici ilečenjem: razgovara o događajima i stvarima koja se tiču njihovihiskustava. Na taj način im se skreće pažnja sa neprijatnih trenutnihsituacija i omogućava da uđu u kontakt sa prijatnim sećanjima koja sutakođe bitan deo njihovog života

• Zaključak: U odnosu sa roditeljima, decom i adolescentima sahemato-onkoloških odeljenja je poželjno pokazati: razumevanje, toplinu, bliskost, podršku, toleranciju i otvorenost, a izbegavatioptuživanje, procenjivanje, vređanje, nadmen stav, agresivnost ihladno

• Efikasna komunikacija između zdravstvenih radnika, deteta iporodice u okviru bolnice, pruža temelj za saradnju i poverenje, kojena kraju rezultira ozdravljenjem.Predstavljanje detetu i porodici iobjašnjenje vaše uloge je početak odnosa poverenja, a učenjem odporodice o tome šta su njene brige i prioriteti kada je je zdravstvenanega u pitanju unosite ravnotežu u vaš novi odnosra ozdravljenjemdeteta

• Zašto je dobra komunikacija toliko važna u zdravstvenomambijentu?

• Nepoznato povećava anksioznost i stres. Saznanje o tome šta će se dogoditi služi da bi se smanjila anksioznost, ona daje mogućnostdeci da se prilagode situaciji i razviju i i koriste strategijeprevladavanja

SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE KOD DEMENCIJA

• Pri planiranju sestrinskih intervencija posebno treba

voditi računa o činjenici da degenerativne bolesti mozgakao i životno doba bolesnika ne dopuštaju planiranjeintervencija koje bi bile usmerene oporavku i izlečenjuod bolesti.

• Degenerativne bolesti mozga kod ljudi starijeg dobaimaju ireverzibilan tok. Ovo je važna činjenicaposebno stoga što te intervencije treba menjati sprogresijom bolesti i pogoršanjem stanja bolesnika.

• Posebno važne intervencije su one koje su usmereneedukaciji bolesnikove okoline

• podsticati i održati kod bolesnika samostalnohranjenje što je duže to moguće.

• pripremiti i servirati hranu tako da je bolesnik možesam uzimati,

• pripremiti hranu koju je bolesnik inače voleo,

• pripremiti hranu u obliku u kojem će je bolesniknajlakše moći gutati,

• poštovati vreme obroka i osigurati dovoljno vremenaza uzimanje obroka

• održavati i podsticati u bolesnika samostalnoodržavanje higijene što je duže moguće,

• pomoći u održavanju higijene bolesniku nedostupnihdelova tela,

• osigurati dostupnost prostorija i sredstava zaodržavanje higijene,

• prilagoditi pribor za održavanje higijene

• podsticati i održavati u bolesnika samostalno odevanje štoduže je moguće.

• omogućiti odeću i obuću sa patentnim zatvaračima,• pomoći bolesniku prilikom odevanja,• omogućiti bolesniku njegov vlastiti izbor u odevanju ukoliko

je moguće.• podsticati i održavati kod bolesnika samostalnost

u obavljanju nužde što je duže moguće,• osigurati bolesniku dostupnost sanitarnih prostorija

i pomagala (sani-kolica)• održavati pređašnje pozitivne bolesnikove navike• osigurati dovoljno vremena• podsticati kod bolesnika samostalnost u održavanju

domaćinstva koliko je duže moguće,• osigurati bolesniku mogućnost da određuje aktivnosti u

održavanju domaćinstva

• podsticati porodicu da održi iskrene i tople odnose sasvojim bolesnim članom bez obzira na njegovo ponašanje.

• Pri planiranju sestrinskih intervencija posebno trebavoditi računa o činjenici da degenerativne bolestimozga kao i životno doba bolesnika ne dopuštajuplaniranje intervencija koje bi bile usmereneoporavku i izlečenju od bolesti.

• Svaka promena i svako pogoršanje stanja bolesnikazahteva novi pristup i nove sestrinske intervencije.Svaka intervencija mora biti individualiziranai primjenjiva u odnosu na bolesnikovo trenutnostanje.

• Sve brojniji psihijatrijski poremećaji prisutni su u svimsegmentima današnjeg društva iz čega proizilazi ipotreba za dodatnom edukacijom medicinskihsestara, kako za rad na psihijatrijskim odjelima tako iza rad s psihijatrijskim bolesnicima u zajednici.

SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE SUICIDALNOG

PACIJENTA

• Suicidalnost je prisutna mogućnost da se pacijentubije. Poseban oblik vitalne ugroženosti pacijenta kojiproizilazi iz njegovog sopstvenog delovanja.

• Nepovoljno je sto se suicidalnost kao motivacionoponašanje pacijenta povećava i kada je pacijentubedljivo svestan i orjentisan.

• Da bi bolje razumeli samoubilačke težnje bolesnika,njihovu jasnu izraženost (govorom ili akcijama) iliprikrivene oblike (kada su svesni i orjentisani, aporiču ili ne govore o suicidalnosti ili kada sukonfuzni,

• ali suicidalna motivacija ih goni u suicidalnoponasanje), važno je da znamo neka pravila:

• dobro planirana, uspešna potencijalna suicidalnost, podrazumevadobar odnos prema realnosti: snalažljivost, dobru motoriku,korisćenje svih dodatnih olakšica iz realnosti za ostvarivanje ideje;

• maksimalnu uspešnost ostvaruju pacijenti koji su sposobni daplaniraju i da odlože svoju nameru, da donesu svoju odluku a daje nikome ne saopšte;

• najnepovoljniji suicidalni pacijent za osoblje je onaj za koga seproceni da je suicidalan, ali on koristi “dismulaciju”, tj.koristi sveracionalne oblike ponašanja, da bi oslabio pažnju osoblja: govorio svom poboljšanju, svojim budućim planovima, negira bilo kakvupomisao o suicidu, a sve to da bi oslabio pažnju osoblja;

• pokušaj ubistva i suicidalnosti nisu posledica samo jednogmučnog doživljaja, već više različitihi dugotrajnih opterećenjaličnosti;

• odluka o samoubistvu ne donosi se u trenutku, već je kraj drame,koja često počinje u ranoj mladosti u nepovoljnim uslovima životau porodici, koji deluju na oblikovanje ličnosti;

-Pokušaj samoubistva nosi u sebi suprotne motive:težnju i želju da se umre, poziv za pomoć-što jepovezano sa željom da se živi;

-Pokušaji uspešnog samoubistva česći su kod osoba kojeu anamnezi imaju podatke o ranijim pokušajima isuicidima (ličnim ili porodičnim);

-Vrsta samoodbrane od samoubistva je i strah od smrti;

- Postoji i impulsivna suicidalnost kao reakcija naiznenadni, neočekivani gubitak ili traumatski doživljaj,pri čemu i nema procesa donošenja odluke;

• Uspešno odlaganje i dobijanje u vremenu mora sešto više koristiti u terapijske svrhe, ali nikako zaodbacivanje niti za predviđanje mogućnosti suicida;

• Suicidalnost kao proces strukturisanja odluke možepočeti tokom započetog psihijatriskog tretmana,posle prijema na kliničko odeljenje,

• što zahteva preispitivanje celokupne terapijskesituacije, procenjivanje postojeceg stanja iprilagodjavanje terapije izmenjenom stanju.

• Ovo je posebno važno zato što je uobičajno da sesuicidalnost pretpostavi na prijemu, a da se opasnostod suicida uglavnom smanjuje tokom lečenja.

Suicidalno ponašanje

Suicidalno ponašanje sastoji se od sucidalnihradnji (suicidalne radnje koje nisu fatalne), suicidalnih

pokušaja (radnje koje bi trebale biti fatalne ali ne uspevaju)

i uspešno izvršenog suicida (radnja koja dovodi do oduzimanja

života).

Suicidalno ponašanje učestalo je kod starije dece pogotovo

adolescenata. Učestalost suicida (samoubistva) kod dece,

pogotovo kod dečaka i adolescenata je u porastu.

Nakon nesreća u adolescenata, samoubistvo je drugi razlog

smrti. Gotovo svaki 14 od 100.000 adolescenata pokušao jesamoubistvo, dečaci 4 puta češće nego devojčice.

-Pokušaj samoubistva jasni je znak duševne bolesti i to često

depresije. Suicidalno ponašanje često je potaknuto nekim

gubitkom. U većini slučajeva to su gubitak dečka ili devojke,

gubitak znane sredine (škola, susedstvo, prijatelji) nakon

preseljenja, gubitak samopouzdanja nakon svađe u porodici.

Briga zbog neplanirane trudnoće isto može dovesti dosuicidalnog ponašanja.

-Drugi uzrok može biti gubitak pravca, strukture i granica koje

su bili postavili roditelji ili neke druge autoritativne osobe. Nekeporodice vrše intenzivan pritisak na dete da mora uspeti.

-U tom slučaju detetovo verovanje da ne uspeva prema

očekivanjima može dovesti do pokušaja samoubistva.

- Čin u kojem je dete poniženo može isto dovesti do pokušaja

samoubistva. Česti motiv samoubistva je želja da se manipuliše

ili kazni druge fantazijom “biće im krivo kada umrem”.

Uticaj ekstremnog stresa na decu• Deca i adolescenti proživljavaju stresove kao i odrasli.

Dete kojE doživi snažan stres može pokazivatisimptome depresije, anksioznosti ili samoubilačkog(suicidalnog) ponašanja

• Poremećaj prilagođavanja i postraumatski stresniporemećaj dva su načina (oblika) kojima ekstremni strespostaje vidljiv kod dece.

• Stresni događaj u detetovom životu kao što je promenamesta stanovanja, razvod roditelja, smrt u porodici ili smrtkućnog ljubimca može izazvati poremećajprilagođenosti.

• Poremećaj prilagođenosti je akutni odgovor na stresnusituaciju okoline. Dete može imati simptomeanksioznosti (npr. nervoza, teskoba, strah), simptomedepresije (npr. osećaj bespomoćnosti) ili probleme uponašanju. Simptomi i problemi se umanjuju kako sestresna situacija ublažava.

• Posttraumatski stresni poremećaj može se dogoditi

nakon prirodne katastrofe (npr. uragan, tornado ili

potres), nakon nesreće, ili posle besmislenog nasilja.

• Dete najčešće neuspešno nastoji zaboraviti taj događaj i

pati od anksioznosti s prisutnim ekstremnim i bizarnim

simptomima i ponašanjem. Obično je potrebna

intervencija za vreme kriza. Premda odmah pokažemo

sasećanje i brigu, najčešće je potrebno duže razdoblje

individualne, grupne ili porodične terapije da se ublaži

detetov poremećaj i anksioznost.

• Ponekad se samoubistvo dogodi kada dete oponaša

delovanje drugih. Na primer, medijski jako popraćeno

samoubistvo neke poznate osobe često dovodi do drugih

samoubistava. Može se dogoditi i grupni suicid među

ljudima u školi ili spavaonici.

• Roditelji, lekari, profesori i prijatelji mogu biti u poziciji daotkriju decu ili adolescente koji će verovatno pokušatisamoubistvo.

• Oni mogu primetiti razlike u ponašanju. Svakojsuicidalnoj radnji mora se ozbiljno pristupiti. Reči kao“želim da se nikada nisam rodio” ili “da barem odem daspavam i da se više nikada ne probudim” mogu nasupozoriti na mogući suicid.

• Kod deteta postoji povećani rizik od mogućeg suicida akoje član porodice ili prijatelj počinio samoubistvo, ili akoje član porodice nedavno preminuo, ili je dete uživateljdroge ili ima problema s ponašanjem.

• Ispitivanje deteta o njegovim suicidalnim razmišljanjima iplanovima smanjuje rizik da će dete pokušati samoubistvo

.

• Mogu pomoći i društvene organizacije koje pomažumladim ljudima sa suicidalnim mislima. Telefonske linijeza pomoć u mnogim zajednicama rade 24 sata.

• Svaki je pokušaj samoubistva hitan. Nakon što se otkloni

opasnost po život, lekar odlučuje da li dete potrebno

hospitalizovati. Odluka zavisi o veličini rizika da dete

ostane u kući i koliko mu porodica može pomoći. Ozbiljnost

pokušaja suicida može se razlučiti po tome je li pokušaj bio

pomno planiran ili spontan, koja se metoda koristila

(pištolj je ozbiljniji od prekomerne doze droge) i je li bilo

ikakvih povreda.

• Bolji će se rezultat postići ako porodica pokaže ljubav i

brigu. Negativno i obeshrabrujuće ponašanje roditelja

pogoršava situaciju. U nekim slučajevima hospitalizacija je

najbolje rešenje. Hospitalizacija se posebno preporučuje

ako je dete jako depresivno ili na neki drugi način duševno

bolesno, npr. shizofrenično.

• Psihijatar i porodični lekar zajedno se brinu za dete.

Oporavak uključuje ponovno izgrađivanje morala i

uspostavljanje jedinstva i mira u porodici.

• Gotovo da nema osobe koja baš nikada nije razmišljala o

samoubistvu. Ipak samo neznatni broj osoba koje

razmišljaju o samoubistvu, suicid pokušaju ili učine. Pokušaj

ili uspešan suicid najčešće je obuhvaćen teškim depresivnim

osećanjima.

• Već je rečeno da se depresija javlja u okviru depresivnih

epizoda koje obično traju od nekoliko nedelja do godinu dana

.

• Ustanovljeno je da se pokušaj suicida obično događa na

početku ili na kraju depresivne epizode, kada pacijent tek

ulazi u depresivnu epizodu tako da simptomi još nisu

zastupljeni sa svojom punom snagom, ili kada simptomi

počnu da jenjavaju pri kraju depresivne epizode.

• Ova pojava objašnjava se time da na početku ili na kraju

teške depresivne epizode pacijent još uvek ima volje i

sposobnosti da izazove samoubistvo, kao i velikom

oscilacijom raspoloženja karakterističnom za ove faze.

- Opasnost kod teških depresivnih epizoda iz istih razloga

predstavlja mogućnost suicida tokom poboljšanja

prouzrokovanog lečenjem. U depresiji, subjektivni doživljaj

patnje može varirati iz dana u dan i iz časa u čas. Kada pod

dejstvom antidepresiva i psihoterapije dođe do povećanja

energije i živahnosti pacijenta, nalet negativnih misli i osećanja

može, naime, dovesti do pokušaja suicida.

- Istraživanja pokazuju da se suicid najčešće pokušava

izjutra. Ovaj fenomen objašnjava se jutarnjim strahom pred

izazovima života i bolom koji nosi novi dan. Kada je pred

nama novi dan a mi se osećamo kao zatočenici unutrašnje

tame, svetlost novog dana pada nam teško, kao kada

zatvoreniku pokazujete da napolju vri šareni život pun radosti i

boja, život u kome on ne može uzeti učešće.

- Postoji i biološko objašnjenje takozvanih jutarnjih suicida.

Ujutru je naime metabolizam i toniranost organizma

prirodno snižena. Osećamo se dremljivo i mlitavo, a to je

upravo u suprotnosti sa našim očekivanjima za borbom sa

sobom i sa sredinom koja je potrebna kako bismo izašli na kraj

sa novim danom.

-Druga vrsta situacije kada dolazi do opasnosti od sucida su

nagli i dramatični gubici. Gubici voljenih osoba uslednjihove smrti, raskidi, nagla i duboka razočarenja s elementom

iznenađenja, neočekivani negativni događaji, veliki finansijskigubici mogu rezultovati suicidalnim težnjama i na kraju suicidom.

-U ovu kategoriju spada i suicid pod pritiskom osećaja

krivice. U situacijama kada su drugi našom greškom ugroženi,

naročito životno, naš svet se može naglo srušiti a osećaj krivice

može biti snažan do potpunog gubitka osećaja smisla života ido suicidalnosti.

-Tako su, na primer, poznati primeri lekara koji su sebi

oduzeli život u naletu bola i krivice, jer je pacijent, najčešće

dete, umrlo njihovom očiglednom greškom.

• Kada našom greškom ili krivicom izgubimo člana

porodice ili bliskog prijatelja, suicidalni impuls može

biti veoma jak.

• Suicid je nekada odgovor ne tešku i neizlečivu

bolest sa kojom osoba više ne želi ili nema snage da

se nosi.

• Poznat mi je primer čoveka koji je sebi oduzeo život

kada je saznao da usled bolesti mora ostati bez

noge.

• Bolesti ili povrede koje izazivaju veliku količnu

subjektivne patnje, često se željom da se drugima

ne bude na teretu ili u kombinaciji sa nedostatkom

onih koje volimo i za koje bismo živeli, situacije su u

kojima je opasnost od suicida velika.

-Procena opasnosti od samoubistva kod depresivnihpacijenata spada u jedan od najdelikatnijih i najrizičnijihposlova u psihijatriji. Mnogi psihijatri se odlučuju dapotencijalno suicidalne osobe preventivno zadrže napsihijatrijskom odeljenju (u bolnici), nekad i protiv njihovevolje.

-Mera bezbednosti tada obično traje između 30 i 60 danabolničkog lečenja.

-U psihijatriji se smatra da postoje četiri stepena pretnjeod samoubistva.

- Ovi stepeni takođe se koriste i kao deo modela zaprocenu opasnosti od samoubistva.

1. Suicidalna želja je prvi stadijum i obično se javlja uz misli da

je život bezvredan, da se ciljevi ne mogu ostvariti (depresivni

pesimizam) i da je borba sa životnim problemima previše

tegobna a pri tome uzaludna. U ovom stadijumu još ne postoje

konkretna razmišljanja o smrti kao o rešenju problema niti načinu

na koji bi se izvršio suicid.

2. Suicidalne ideje karakterišu drugi stadijum. Kao posledica

ovakvog stanja javlja se ideja da se problemi “reše” a patnje

zaustave tako što bi se život okončao. U ovom stadijumu

takođe još ne postoji konkretna namera i plan, već je čitava stvar

u domenu “filozofije”.

3. Suicidalna namera

- Je treći stadijum napredovanja ka suicidu u kojoj već postoji

odluka da se suicid pokuša.

- U ovim stadijumu kuju se planovi, donosi se strategija i

razmišlja se o konkretnim načinima na koji bi se suicid mogao

pokušati

- U ovom stadijumu osoba takođe sprovodi i konkretne

pripreme za suicid. Na primer nabavlja veću količinu lekova,

nabavlja uže kojim bi se obesila i pokušava da napravi omču,

-Posmatra mesta na kojima bi vešala instalirala, obilazi

mostove ili visoke zgrade sa kojih bi mogla skočiti, šeta po

takvim mestima i razmišlja o suicidu, koncipira ili ispisuje

oproštajne poruke.

- Izgleda da ova faza nekim pacijentima pričinjava posebnu

vrstu zadovoljstva. Konačno se javlja neko uzbuđenje i osećaj

olakšanja zbog kraja patnji koji će uskoro da dođe.

- Zamišljaju se drage osobe kako oplakuju beživotno telo i kako

sa bolom čitaju oproštajne poruke. U takvim fantazijama neki

pacijenti se osećaju osvetnički.

- Vratili su svetu milo za drago, pokazali su najbližima koliko su

ih povredili, naterali su ih na bol i kajanje. Izgleda da na ovaj

način pacijenti pribavljaju sebi osećanje da u srcima bližnjih još

uvek postoji neka iskrica ljubavi.

-Treba napomenuti da ovakve ideje ponekad imaju i osobe koje

nisu stvarno suicidalne i da one same po sebi ne moraju

predstavljati poremećaj.

4. Pokušaj suicida (tentamen suicidi)

-

predstavlja stadijum u kome se pristupa samom činu izvršavanjasamoubistva u kome se međutim ne uspeva.

- Na pokušaj samobistva ponekad se gleda kao na svojevrsno

uvežbavanje čina samoubistva ili kao na pokušaj da se okoliniuputi ozbiljan vapaj za pomoć .

- Dok su neki pacijenti sasvim rešeni da izvrše suicid drugi još

uvek imaju unutrašnji konflikt, strah od smrti ili poslednju nadu

da će se nešto promeniti, da će njihove patnje biti ozbiljnoshvaćene.

- Izgleda dakle da neki pacijenti pokušavaju suicid bez stvarne

želje da sebi oduzmu život. Tada se uzima veća količina lekova ali

se ipak ne popiju svi lekovi. Skače se sa mosta u reku a ne na

beton u nadi da će nas neko ipak spasiti. Vene se režu ali ne

dovoljno i uvek u situaciji u kojoj ima ko da pozove pomoć.

• Problem sa pacijentima koji pokušavaju suicid, a da

pri tome nisu načisto da zaista sebi žele da

oduzmu život, je u tome što pokušaj na njih deluje

kao neka vrsta droge, pa su velike šanse da će posle prvog pokušaja uslediti i drugi ili više njih.

• U nizu pokušaja, međutim ne zna se koji će biti uspešan.

• Ovakvi pacijenti izgleda neretko pogrešno

isplaniraju čitavu stvar i moguće je da mnogima

pođe za rukom da sebi oduzmu život a da to zapravo

nisu stvarno želeli.

• Pacijenti sa depresivnom simptomatologijom

mogu biti veoma uporni i čak vrlo maštoviti u

nastojanju da se samopovrede ili da izvršesamoubistvo.

• Samoubistva i samopovređivanje depresivnih

pacijenata događa se čak i u specijalizovanim

psihijatrijskim ustanovama gde se pacijentinalaze pod strogim nadzorom.

• Najčešći način na koji depresivni pacijenti

pokušavaju suicid ipak nije tako egzotičan i sastoji

se u gutanju velike količine tableta, lekova kojesu dobili u cilju lečenja.

- Kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja, suština

depresije je u usamljenosti. Stoga je kada osetimo

depresivne simptome od suštinskog značaja da ne

čekamo dugo, već da tražimo nove sistemepodrške i nove izvore smisla.

- Razvoj novih sistema podrške i izvora životnog

smisla, međutim nekada može biti veoma teško.

- Smisao našeg postojanja u svetu koji je ispunjen

samoćom i patnjom zaista je upitan.

- Ako su se suicidalne misli razvile veoma je važno da

nađemo način da u tome ne budemo sami.

- Psihoterapeut i saradnik u lečenju (najčešće član

porodice ili prijatelj) tada moraju biti upoznati sa

našim suicidalnim sklonostima.

• Moraju biti dobro informisani i spremni da budu tu za nas

tako da možemo da ih pozovemo u svako doba dana i noći,

ako osetimo da nam je jako teško i da ne znamo da li ćemo uspetida kontrolišemo svoje postupke.

• Ovakav hitan poziv i spremnost osobe koja je saradnik u

lečenju ili psihoterapeuta da momentalno bude sa nama, lično ili

makar preko telefona ili skajpa, u sto od sto slučajeva sprečićesuicid ili pokušaj suicida u toj prilici.

• Važno je da je osoba kojoj šaljemo SOS već unapred

upoznata sa situacijom, spremna i voljna da nam se nađe kada

dođe do najtežeg.

- Ovo je međutim, često teško izvodljivo jer su nezdravi socijalni

odnosi, često u kombinaciji sa materijalnim teškoćama često deo

suicidalnog polja.

• Građanima na raspolaganjnu stoje i SOStelefoni koje je moguće pronaći na internetu, ali jeponekad teško dobiti vezu.

• Na raspolaganju nam stoji i poziv hitnoj pomoćiili nekoj drugoj medicinskoj službi, a osobe koje suveć na lečenju mogu uvek doći do svoje bolnicegde će biti dočekane, saslušane i po potrebiprimljene na dalje lečenje.

• SOS telefoni naročito su značajni kod osoba kojese još uvek kolebaju oko suicida.

• Poznat je slučaj osoba koje pokušaju da se otrujupilulama, a zatim se uplaše pa brže boljepozovu hitnu pomoć.

• Kako je usamljenost često suština depresije, kada

je u pitanju opasnost od suicida više nego išta

postaje jasno koliko je dragoceno ako imamo jedan i samo jedan odnos,

• jednu i samo jednu osobu od poverenja sa kojom smo izgradili zdrav i zadovoljavajući odnos.

• Samo jedan takav odnos značajno smanjuje

opasnost od suicida i u slučaju teške depresije može biti ono što će sačuvati naš život.

• Jer čovek je čoveku potreba i čovek je čoveku

lek, kako glasi stara latinska poslovica.