Siirr imamija üsna 'aöerija

Es-SejjidMuhibbuddinEl-Hotib

\ä|\blbL\,"f

J4lr-t)ll-Jl. t, \+J.ltU. :l.r-ir

()sn.'ve vcenla,Jfa rhra,4,r|Ja rsna aser|Ja

Es-Sejlid Muhibbtddin El-Hatib

B TSMILLA H IR -R AHMA NIR RA HIM

Utocl profesora Se'kl Ismaila

Hvala Allahu koji nds je upurio na ispravne puteve ipodario nan blagodar slijedenja najbolieg i najodabranijegNjegova roba Muhanrm€da a.s. posljednjeg poslanika ivjerovjesD;ka.neka je Allahov salavar i s€lam na niega,njegovuporodicu,ni€gove dobre ashabe ione koj i ihsl i jedeudobrusve do Sudnjeg dana.

Autor ovog diela- Al lah uru se smilovao- u. jednom odnaslova "Nj ihove ideie se nisu proDri jeni le" kaie:" öut i s lno.iednog od njihovih propagatora, koji i€ pokuKrvao dauspostavi priblizavanje izüedu njih i nas, kako kaäe da su ovanj ihova ubjedenja-akaidi bi l iu prol losr i ida se ovo sranie sadaizmij€ni lo.Medutim, to moze govori t i onima koi i nisupodrobni je izuöaval i ove stval i ,a prava ist ina . i€ da su ovetvrdDj€ la.Z i prevara..."

Ka;enr: Da. ie Zivio Mehabuddin El-Harib do danäini ihdana, svo.jim oöi a bi vidio istinitost öjnjenica koje je iznlo usvom djelu,posl i je ut jelovl ien. ia dokrr ina i i tskog akidera uiitskoj drzavi u lranu dänas. Jedan od glavnih ciljevaitarrpan_ia ovog diela ieste potvrda onoga na Iro je ukazao iupozorio ElHat ib pr i . ie vise od 40 godina, i ro natemeLju(osläniajui i se na) publ;käci ia koje je " ls larrska

R€publ ika l ran" d;str ibuirala ukl iuiujui i u to i ni ihov Ustavpreveden na alapski jezik.

Sfiatlam da se ovi nepobitri i neoborivi dokazi ne noguniöim neghati i osporiti,osim da sam Sija ili onaj ko je obmanuti zaslijepljen si'tskom driavom i "lslanskom revolucijom"zaijete paragrafe'odredbe njihova Ustava koje je Si'itskadrZava uskladila sa nadelima dije je osnove utemeljio Zidov poinenu Abdullal bin Sebe'. Ove osnove sadinjavajukombinaciju i njesavinu ljubavi preDa nekina od ehlul-bejta(porodice i potomaka Muhammeda s.a.v.s.) i teZnje kaprivrzenosti PeEijskoj imperiji,a od öijih preostalih tragovaje iproslavljanje praznita "Nejroz" kao zvaniöni ddavni praznikpod okriljem "lslanke Republike Imn".On je ogranidiovladavinu i vodstvo nadrinuslimana poslÜe Husejna r.a.naneke od njegovih potomaka, i to na one koji su Potomcinjegove Zene Perzijanke kojaje bila kdi perzijskog inperatoralezdedZerda,

Ovu öinjenicu potvrduje Sirazi.

vel i UzviSeni Allah u suri El- lsra' 8l aiet:

4bi 3i1yitiil&3r,qi g; '"*t'ci; Y" I reci : " Doila je istina, a nestalo je laäi; laZ, zaistL

Dohtor Se'id.Istua'il

21.11.1401 hidtuetske

rtj eö profesora Muhammed

ala Allahu Gospodaru svijetova, nekaje salavat i selamodabranijeg poslanika Muhannneda s.a.v.s,na njegovu

i sve ljegove ashabe.

dnjil godina upuiivano je mnoftvo poziva ladirja izmedu vjere Ehli sunneta ivjere Sija imamija

üa, zejdija i ibadüa.Ovi pozivi su skrenuli paänju nai na neophodnost nauCne studije o ovoj telni.To je uöinio, islamski pisac i alior Muhibuddin el-Hatib sa ovom

izuöavajudi izvome i "vjerodostojle" li'tskejuöi u njima $edstva i naöine medusobnog

vanja. Medutim, postalo mu je jasno da je to

ik s.a.v.s. i öemu je pozivao svoje ashabe i ostavio ih

ier, autori (sastavljaöi) temelja Si'tske vjerc nisui u niihovirn osnovana udenia nikakvo sredstvo i nadin

pribliz avanje.Razlog tonle je Sto su oni principe svojeuspostavili na tenreljima opreönim onome s öinl je doSao

e sebe na jasnom i osvijetljenoü putu, sakojeg nedeneko a da ne sirada.

ih knjiga kod sekte lmamija isna'aierija i navedenii stanica knjiga iz kojü su uzinane, üiko ib ne üoie

oriti i negirati.Stoga smo uvidjeli neophodnost da ovurju predstavino nalim öitaocima.

Neka pozive oni koji slijede jasne dokaze, a neka shadajusu prokleti oni koji slijede puteve zablude,a Allah je

zastitnik onih koji su na pravom putu !?

Posto su öinjenice navedene u ovoj studiji uzete iz

D äiAA^, .1 4, ReA teb 1 3ao. \ iAtet"k-

Muhammed Nesif

meihtsobnog prfüIi"öauanja medui islamskim frakcijama

bno pribliZavanje medu nusliüaninra u njihovuu, razmisljaoju, ubjedivanju, usmjerenju i ciljevima,

mjestu i u svako vrijeme.

biV ovom zbli.Zavanju, ukoliko je rczultat öiste namjele ii ukoliko iz njega ne proizilazi zlo koje nadmasuje

korist. tada ie svaki muslinran duian da se odazovepozivu i da dadne svoj doprinos u njegovoj realizaciji iuspjehu.

ednjih godina uöestile su priöe o ovonl pozivu zaanje tako da su tragovi tih poziva dosegli toliku mjeru,ova tenu postala akluelna i u El-Azharu koji je

Fatüi i najvedi vjerski centar ehli sunneta ko$eaju letiri filhska rne^eba-pravca. El-Azharje izgradioovog pribtüavanja u mnogo Sirefr obl iku negostojedo sada bila jos od vre ena Salahuddin El-Ejjubija pa

do danalnjih dana- El-Azhar je Dasao iz' dosadasnjihu Zelji za upoznavanjem drugil mezheba-pravaca a uredu sa nrezhebom lija Inranija isna aserija.

Azhar je, sve do ovog nronrenta, na samom poöelku'pgta,

i stoga ova opasna i veoma vaina tenra zasluiuje daiito isüaZuje i naudno izutava kako bi svaki muslinan

oznat sa üjonr i saznao sve tajne koje je okruiuje, i sta je

iini zapreku i kamen spoticanja u dijalogu i sto spredavaie konkretnib rezultata.

su vjerska pitanja ones'ele), sama po sebi, veonastoga je za njihovo rjesenje neophodno potebna

st, pronicljivost i razboritost, i da onaj koji se prihvati

bd najvedih i najvainüih ciljeva IslamE a ujedno iod najva.Znijih sredslava za sticanje snage, uspona i

la. Ono je veliki hajr za narode i njihove zajednice na

'F

iz ' raLr!r lnir ni ihove re, rr ike n)ofr dr budc dobfo Lrpuaen u sven. lcrrc r l jne. I i rkodcf. on sL'Al l i |ho! im nufonr s! jer lonr nof i ldr Lrudc reprist f i rs ln i pfn!edLtn pr i l ikorn istraZivLrnja uposebno pr l l ikonr don,: , ierr j , r odlukc i presude,krko bi tLrf spr, \ ,LL i l i sr ' ,d i i tL dcr! . l r nrs do:el . ienog cj l j . r i rezult i f . r l . r . UzA I l a h o ! u p o n r o a . k o f i s n i n r i p l o d o l v o r i n f c z u l t . r t i n r l .

Pr!o ;ro zLrprZ.rnro kod oie str i l | i i kod svLLke drugcst! i r f i u koloi uiesr! ' , ie \ ic st f i rnir dt ' ie. jedln od nLLivuzni j ihfozlog,t ntego!r usl , ieh,L spfcnrnost nr n,ed'rs. ,b,r i r rzgovof is l x g L r n . i , r d ! i i ' r i l i ! i ! e s r , r ' n u k o l c u ö c i t v u j u L r t o n r e . r

P r i n i i e r l o r r e n i l ! c ( a c n r o p o k u ( r l z b l i Z . t v l l r l i L r n r e c l u c h l is ' r n n e r o n r i i i . j r i m r . O n o i t o p r i i [ i i p r ü n i u . j c s t c i i n i c I i c . r d x i eu F i g i I t u . r r d i t ) o z i ! x o v o n r z b l i : i r r u n i L r . o l \ o i e r r i n s L i r r l t i r i i s ci ( i \ . I h , r , , r r . i . I r / . r . ' ' . . l , , . ' , j . . . t . . . .O \ i r " p i c n r c n i l i r ' S j r s k x t l , t r ! r u l , ' z i L l i ' , r d , , c f u ( x s , s ! ! r , l

l r . " r r ' r l l . . ld f z i r \ n o m d x r e ; l i i \ o i a u . i s k l i , t i ! o \ i u n , r u k o f i s r s e t r e is l i e d b e n j k i ' , r j i h o ! r , r e z h c b n . A z l ! r n I i . j e f o k x z r ' l l i s r uo\ xk\ ü dl fc: l i !osl i I leurenitL 'sr or\ rrr iuai is lLL t i rk\ uinsr iru. i iü frdl l l ,e,1us.trno! z i l r : l ! 1 i l u I i ,hcf lnu. i l ; Kon,! .i l L \ c d : c l i r . i l i k o i c n r d r g o n r c € r r r u 7 r i i r c r r e d r ' $ ' c i L r ( ' c n i i rS i r s k o g r u r : z h c L . , r ? l

Ovi i i ' i rski ccnlf i z iL propirgi lndu posltednt ih godint ' \u

izdal i mro; l \ 'c ' kn. i iga. koje dirckrno fuie ideju i bi lo kakuv

p o l r r i . r i . e l u . o b n o ^ r . r / J r ) r . ( r : r ' ' . . r z b l r : r . r t . r . r k o , e , r

. v o n r . r d r z r i ' r ' r o , e . , k ' e t v . , l ' . l ' e e / ( o / . r i , , . r o l r (

l iudskir rr lerrr '

JednLL od t ih kn. l igL' . ie i kn. i igr koi ,r nosi nrslo! 'Bz Zchf l '

sastar l ien.r od 1f i lonLr kojü s 'r jzdnl j skuPinn "öen. i t 'kLt iz

NedZefl , iu kojo. i nrtvodc dir ic vodlr pf ivoviernih Orrrer ibnul-

Haf lr l r Lr l l . , doveden t ' iskuicnic sir bolci6u kotr se rre rroie

niöinr drugim rzl i jet i l i do nru;konr nlokrt 'aom. Ovu kni ig 'r icsvoi inr odinrr v idio i i i t i ro uvirzcni f rol tsor lJe( ir el- lbrLrhinr i

i€. ih Al: i rsf ie ulcure. pr i l ikonr njegove pfve postete l f i lku.

Pok!rrene duie od koi ih poriöe ov.rkav nczhcbski r tzrrr t ipokvarenost. ovc duic su u rrr . ,go !eio. i polrebiza pozivonr

z b l i z r ! r n i r i r r z u m j r ! r ' n i t ' n e g o i r o s n r o 1 o n , i p , i f r d n i c i e h l isunner,r l Pr. ukol iko le osDovr r i lz i l .üent i t rnedu rrrnrrrzasnovanir f r ! ni iho! i rr r ! r ' r ln. inmr dü tc ni ihovr l iublL\ prerrt tehl i -be. i tLr (pofodici Ntuh. ln, ,r€dl s Lr. \ ' .s.) \ 'cair od nirsc. i d.1nrrni iho! inr tv n.t l l l lL ' dr orr i sk, i ! r ' t ' r r Lr stvnr i i rvno iskazutus v o i u n r r l n j L r i p r k o s r p f c m i r d r u g o ! r x A L l r h o ! , r P o s l t l l t i k ls.a-v.s. nr ' rr i i rnr ledinLr. te podignut ls l .ur. do tc rrr . icfc d.1i z m i s l c o v l k \ ! L f r k o s n u l r ü n a \ D d u p r l o r i c r n i h O r r r e r i b n L t L 'Hntt .rbLr. Osn.r\ ' r r pf i rv iLiL ncpri \ l rxsrosr j i prr !de n.Llr ;u dt ' ick r r i n j e r r i c n r c d r o n i I o d n u s m r n i i ! r ' r i s v o i ' r f r Z n i u I l ) r k o s lp . c n r . r p | \ i n r i s l l r n s k i n r l r r l i i a | n r i ! o d r 1 I u . i d i r b L r d u z r h \ x l , r Le h l i s u n n e r L r n r n j i | o y o m p l e n r e r r i r o n r s r r ! u t f c n r i r A i l b c i l u(obitel . j l ' luhLIrrnredn s.n.! .s.) ukxluiurr i i , r t duzno poirovtLnlc ipoaasr, osrr ukol iko oni smll ]1r iu dr s l Io nr i gf i ic ini i lc,nisnro uzel i porodicu MLLhlnrmetlu s.a.! .s. boi . tnsrvonr i dir i i robo:avr lro skup.L su Uzvi;euirr ,AlLrhom. kirc ' i lo je 1o trrsrrov i d l . i i v o k o d n i i h .

N,1edu\obnr s | ,c nro l r i \hgrn ic nro l tL iu b i r i ob icdi , r ic i . oLrr l rzno

r .vczuc- sr orvofcno<(:u i ls r ln l ro iau. , \ ukol iko jednr od dr i lLrsr f rox inr ubi .dcnic . t r sc .k !c l d(s(r ; r . r ! ioc s lsro i i od ' rek i iF ip fc \xr f . x d,ugr s lnnr sDr l r r dr . i f lo ! i isuni , r rn,ünr l ik luk(r rdr . u isr inu sr \ ub)eni r | r ( l i rd i n i rdt rsobnr zbl l ; r ! rn i r r )osr t l icbeskor lsr rn iu s !moi su i r l . i o !c s1!u inenrxnikrkvc nrosuanosi i,b l i :xvx,1 i r isr inr i Iü i l ( Dr . Se' jd Isnr i l )

o \ rkxv nr . ln n j ihovr d i€ l .v$ j r l ,onrv l i r se \ e l nekol iko r rurr l , roz

, rLz l ia i lc v ,e. ,enske r )er iod. . Ni ihove dr ' iF koje su onis lu l ipodokr l l icnr ovrkv ih i s l ian ih c i l icvr (zb l i : !v . rn i r ) uai i i l i su dr $. 1nkkxo vel ikx sunj rskr drzryr sx Dtür i idsknn i i i rsk ln i sr rnoln i ih .or ,p lcobr l l i u i i i rsko dür !ü u koio j su suni ic poni l i th i i i rUvr i icüe Dzelr l c+Suiur i i r u Egjpr l ic iz Lxna doi ro iedth od

nj iho! ih dn ' r l i nr kogr lc ukuro ErSuJul i t r s lonr d ic lu 'E l hus ' i l i lic r rwi l /330 srr ! n ,prL i i r E l -Munir ;ü€ I zbog o log is logi i ' i lskog dr ' r je Es-Suiur i jc drp isro d ic lo N{ i f idhu1 dzenncr i f i l .i'risLtl)ri bis-sunneri 'Kljüi dzenncrr je u pfivüenosri sunncru',uk:v-uju(:i na opasnosl njjhole i.leologiic i da Ne koion, se oni sl!'z€

1 i

ar-

Osnovni uviet zr bi lo kakvu rezonänci iu is laginjc ieste7 e l . , . r : . l r ( . I o . r o L r . , l \ r i , r . r . , r . r , , . , / L ' l ; r \ . I r . e r . r L , , U . u r r , Irrzumievanjent. P,oces sl 'g 'Lnia se desi sa,rr . ukol iko se spoiep o z i t i v i n e g r t i v t i . n r i n u s i p l u s , i u k o l i k o s e n e s v e d e t aLrkt ivnost sauro nt poz- iv krnjcnu i feal izrci iu s.uro s. l iedneshLrne dok d|xga str . lna ne poduzinrr nikakvu irkt ivnost nu tonrpol ju. kro !ro ie ro sluöai u ovoDr pfocesu.

O ovonre i . rsno govori öinicnica dr ie ujednom od centaraehl i sunnet l l ! .g iptu orvoren inst i tut za zbl izav.uie dok to ni iefe.r l izo!ano ni u . iednom ve6em i i ' i l rkonr gladu i1i u veomaakrivnim centf inra za pfop.rgandu ! i ' iznra i blaaenia iomalozavan. i lL svega dmgoglr Slo ni ie i i ' i tsko. Iakodef. upf i log ovonre govori öinj l )nica dr. ic u progrlm El AzhurskogLlnivcrzi tet ;r uveden pf€dmet "mezhebsko zbl izavanie" dok l roni ie uf.rdeno kod druge strnne u cer lr f ina i i ' i tskog n1€zheba.Mcdut im, ukol iko se rkt i rnost svede st l | Io nr iednu od dvi . iustränn. kao i to ie to sluöai ovdie, tadi zasigu ronemI|njk.Lkvihre.r luih i . rnsi zn uspichoDr. Osim ukol iko drugr snrn.r u o!orrprocesu imu sLrsvim dr 'uge zlonnnt ierne ci l ieve. Bezniöatno. lc ibesl l r is leno poiet i nredusobno ufoznrvi ln. ie niL sporedninrosrrovrnrr pr i je upoznr! l rnj i tenel jnih i osnovnih uien. jn.

Islamsko zokon otkt t stt o-fikh

ts l rnrskog zrkonodrvstva kod lhl i -sunnetn i Si i . r ne

zasnivr iu se nu zr iednidkim medusobno pr iznLLt i In i

pr ihyl löeninr osnovaura i tenrel i i r rra.r ls lanrskozLLkonodavsrvo

kod öervorice inr. lnr.r thl i -sunneta ( l r Ian Bbu Hanife, Saf i ' i ,

Mal ik i lDran Ahmed ibn l l rnbel) z.$novan ie na fazl iöi t inr

osnovamr od onih na koi inr ie zasnovano f ikhsko

zakonodavstvo kod ! i ' i t . r . Sve dok u niuöno vjerskinr

inst i tut ima i centf iura obldvi . iu st fmr ne dode do nredüsobnogslagan. i i r u c 'v im temel i i r r . r i o!novana, t f i ie bi lo kak!ogzalazenia u rporedue gr irne. i dok nc dode pr ihvutrn. ie ireal izaci je dogovorenog od stf . rn€ obidva pfavcu, sve dot lenel l lA nikrkve kof ist i od gubl ieni vfe'ren'r u fasprt 'v l ianiu ospoledninr granrma izostrvl j ' r iu6u n. i ihove tenlel . ie i osnove.Pod ovinr osnovalrr ne nisl imo na f ikbske-zakonodavneosvone nego nr tenrel . ie iosnc've viere kod obrdvi . iu st frn.r odnj ihovih pNih kor ienr.

Kur ' . rn i l 'os lanikov sunner s t r dvLr osnoln. r ;z lofx f ;khr in jego! i

renrelji. N4cduriD, sve dok sc ehli-sunner i ii ije nc slo;e. usrvurnosr i iu praksi . nr lednon) KuI . u i ied ins lvenint izyot i rnrsunnerr Alhho!r Posl$ikn s.n.v s. l)eskorisno jc uopire sovorili obilo krkvoD nrdusobnonr zbli;l,lthju drriu fikholl-zukonodxvsrrvr. Mnogi liudi predi)os'ivljrju dr ic Luila:cDjcdv4u fLtvrca{rezhebr srnro fikhske pfifod€ i ro zbog roga iroi i ' i je odhöno dr ;e do s!og nuivr da su oDi s l jedbenic i ! ; ' i rskog i l idzr'leriskog nrezhebr N4edurnD ftzlos ie sßynr drogi r to.ic d!su oni pf ipaddic i i ! l jedbenic i i i ' i lskog !k ideta-ubpdor j r ko ic ienespoj i lo sr nr i i rD. ( Df . Se' id ls lnr i l )

L ]) . 2

ar-

Pi t o r t je,, e l- L e k äj e " -p rel t:arcutj ct

Pr !a preprckr iskrenog iplodorvomog dogovof i izmedunus i n. i ih iestc ono i to oui nrziväjLr "eL,tcki i . je ' r kojr je opirsno

v j e r s k o u b j e d e n i e - i k i d e k o i i n r i e d o z v o l . i e n o d r s c o f i n r n r aprerv r i l iu i skf ivuiLL ono iro Lr srv.rr i ur is le. I t . rko neke odIai ih neisk\ ' . r fenrh dui l povief ' , iu u nj ihove robo:n. ie Zet ie zlruredusobnorr s i ' fadn. ionr izbl i : rvrniem. a oni, u srvaf; nc Zcl€to, nisu zt 'dovol. in i s t inr, i n i ; ra ne r i rde nir osr!ar ivnniu izt 'Ziv l i t 'vt 'n. iu re idcjc. Izuzev okol iko oni sDlrrrrLiu d.r se s!e tenkt ivnosrj t rebl iu feir l izov.r t j srr lo kod. iedne(nr lc)st f t 'ne, d. 'kdfug.t str l ln ir ol t r ie pLLsivIa i r ic pomiöe se sl s!og \r i lnovi ! t l n jz i i e d n u d l n k u . K . t d b i z g o v o ü r i c i " p r e t ! l r i r n . j l ' , i u b i e d i l i n r sdLr su ui i r) i l i nekol iko kofnku ka zbl i : lv i rniu sr nuurr, ip irk svirtu i i i tskLr nrrsr-nrfo( l osr.r je dl leko od svoi ih zLrgoro r ik l ipfesh!rr ikr k. ,nredi ic i \ In i i rv lnia "medusobnog

z b l i Z t L ! t ' n i i l ' , i 1 r I r . r s r n i k i i r n e i e p r i h v a r i t i d i o u i g o v o r e L ri u r e s v i h I j j h i i ' i r ! r .

El Kr f i je rckno: t l is r inu ie delet desdin. Al lxhole ! je f . u cr rck i i i i ,

i r o n i e , , c r , - . n r r ' . - r ' r , . . 1 : t r r t ' i ' i t ' , L e l r , i . 1 . / . . , t n ' , .nrcshtr l )o nrcsrv lDr . ' E l t js l l : l / I l7 I19 sr f . izdanic 1963. god.

tloiEjni ie rkro:' Da se i; ili ne sluUe tekiiioDr prex,rnnJcrriskor i ien i lo b isc i i i rsko rLk idc ubj .dcnic i pra l rc ( Is l r l rsk l v lasr ,l:r.l srrani Fhn)id el Krr |eE iisko-ens leski priie! od )

Vriie cfu n-i e I{t u' tu t i I{ erim ct

Kur'Lrn rrebr dr bude sveobuhvrnr i i tenrel jni izvor nirnr i r i

n j i r i ra. podst ic ir i i o, jnov mcdLlsobnog sl"gu' l i t ' i pf ibl i : "v lnj . r .

M e d - i n , . c : r k i r . e r i . s ' t e r l r ' r e L e e J r e e e e \ ' . | r .

osnovrma tunrxaeni i l tL iel i ! i f f i r rr tcni nicgorih znröcnia

razl iöi to od izvo,rog fuumie!t 'n iu rogt ' od srfrue rLshrbr f . r .

koi i su ro pr ihvLrt i l j od Al lLLhovr Poslrr ikLr s.r .v.r . , i razl iöi to. te

od shvarani iL is lx l l lske ulenre koi i su ' r7el i znlnie od pfvih

generaci . j . l l1 lusl imtu

koj i ru do: iv ic l i i 'pLLirurte objxve

K u r ' L r n a i k o t i s u r i n , e n r i k o n , p e r e n r n i i i d t ' g L L n l i i s p f i t v n i j c

ruoraie. Ne snnro to. nego . i \ r . iedun od !cl ik ih LröenitLka

Nediefa po imcnu i ludZ NIirzr l lusein ibn Muhrmnlcd

Teki i tun nur Er- ' fubr is i kot i le koi i L. ih do. j l ig.ro lol ik i srepen

uzvi ienost i dr su gi t posl i ie r iegove slnIt i L:1f0. hid:retske,ukopal i u sklop'r s!cr i (1.1(grobnice) El Mult€dt '$, i i koi i se

n a l a z i ü \ e i l z e l L r , i t o L r s o b i p . t l t t ö e k o t r r r o s i n l z i v P o k a c f k iS u l t a n r E n - N r s i r L i d i n i l l t ' h k o j u s e z v r l r V e l i k r B i n u . O v r tsah se inlöc nulrui u tu:noi sobi s desne srf lnF ulaza rrdvori l te El Muftcdirwi ie\og s!et i ! tn, ul iün kotL se nr lzr!r lBnbul Kible. O!o nr iesto lc iniröc iedno od rr isvet i . i ih micsl .rkod ni ih i ko se ukopir nx ovrkvonr pc'öirsnorr miesru znaöi dLLje dost ig.ro \el ik i stepeD svetost i . Ovai üöenjak iz Ncd:cia,dok ie sjedio kod kxbuf! , kot i se pf ipisujc Ir l rxrrr ,Al i . i ; r . tL. kol ise nalazi u Nediel i , . nrpisro je 1291. hid:ferske kni igu koiu ienazvao "FLrslul hi tabi l i isbtLt i t .üf i l i Kirrbi Rubbi l Er l) . tb" i tc 'bi znaöi lo "Jasna prcsudr u doklzivaniu iskf iv l lv i rn. ia Kni igeV r h o v n o g C o s p o d r f r " u k o i o j i e s r k u f i o s r o r i r r e r e k s t o ! a . a i l isu autor i i i ' i l ' ikr ulenrLr i ui ihovj mudZlehidi iz rul i t i l ihvrenrenskih |er i tdl , koj i ukazui" dir Kur 'rn nr ic of igirral . rnnego dr. tc od niegr neito oduzelo i neSto dodrto. ht l br i ; i iei tampiro ovu knj igu ü I f .Lnu 1.289. hidZretskc. i p l i l ikorrn j e n o g i l r P r i n i n d i g l a s c ! e l i k . L g r l i r n i j e f s u o n i , i i ' ! l i ,:e l ie l i da rur iruic u jspf i lvnost Kur 'rnir osl t t l re medu nj inrL's.rnr inrr , i d ir sc !re to ne s.L[upi u iednu knj igu koi . tae se

l 5

i rampati u hi l iade pr imierrka. rc ie trko neki od r ihpr irr jernka doai u fuke n. i ihovih r iv ir la supnrnika i tako 6ekni iga postLrr i . iasninr i nepobinr im dokazonr pfor iv nj ih s.rnjh.Nl lkon i to su neki nj ihovi uöeniaci izni jel i ove pr inr. iedbeni im.r se suprostnvio navedeni pis,rc uapisavi i novo dielo podnrslovoor: "Redd ba'di i iubuhat ' rn f lLsl i l -hi tab f i isbariuhf i f i Ki tLrbi Rrbbi l -erbab". Ovaj svo. i odgovo. on _ie napisaoD r k r i u : i v o t a , d v i i e g o d i n e p r i j e s n r i . N i g r a d i l i s u g a z a r ofto ie pc,kufuo dokazat i da. ie Kuf 'an iskf iv l jen r ine i to su gaukopal i na tom izvrurcdni r ür iestu alevirskog meshedä uNedZefu.

Medu urguurent inra koie navodi ovai al imizNediefaonedosrtrci i ra u Kur 'anu. ieste i njegov navod na strani 180. ovekni ige gdie spominie suru koi i I i i t i nazivaju "Sureru l -wi laye"Bdte ie spominje wi la,et Al i je; "Ja eyyuhel lezin€ i lmenu aminub i r - I e b i ) ) r w ( l q e l , y ) i . . . / O r r c r n r . r . r j e r r r r e uV.jc lovjesl1ika i wel iyyä koie snlo poslal i dn vas upute na Praviput. . . i td. Jedan od pouzdanih uöen. iaka. protesor MuhammedAli es-Su'udi, kao jedan od vel ik ih ekspenta Minisräfstvaprüvde Egipta i i l , taknul ih uöel1ika ieiha MuhamnredaAbduhua. pfegledao ie jedrn l f . tnski pr imjefak Kur 'nna urukopisu kod of i ientr l iste Bfai .rna i fbtografski snimio iz n. iegnnavedeni tekst sa pr i . ievodonr iznad njeg.r na perzi jskonl

. ieziku. To is lo ulvrdio. ie i l i rbiz i u svoln d. ielu 'Faslu l -hi t bf i isbrt i t iür i f i Kir .rbi Rabbi l -erb b", a to je evidentno,takoder. u kni iz i 'Debustan-i nezahib" na perzi ;skom.jezikuod rutora Muhsinn Famija El-Kainir i ia, i tanlpanoi u l fanu uvi ie navr i l t i . lz ove knj ige navedene l i rzne Lt iete prenosipozlrr t i of i . ientr l ista Noldeke u svo'r djelu "Histor i ja

Mushai 'a". / l l d io, srf . 102./ i to g.r je objavio francüski iasopi!J o u f n r l A s i ä t i q u e 1 8 4 2 . g . / s r . 4 3 1 - 4 3 9 . /

"';""]:

:al'ü) iP''ni\r.JI Lo.

1 6

.-,...1. :r',J"

K.ro i to navedeni Nedief;k i al im navodi suIu "El-Wilaye"

kiro argurrent da . ie Ku. 'an kf ivotvoren, isto iako, on kaodokaz navodi tekst ko. i i se nalazi na strani 289. u dielu "El-

Kaf i" / izdanje I fän, 1278. god., str . 289. / , djelu koje kod nj ihinra statüs Buhari ic kod nas nusl inrana. Na navedenoj straniovog djela sloj i : "Vi ie ashaba prenosi od Sehla ibn Zi jada, odMuhrurmeda ibn Suleimana, od nekih ashaba koj i prenose odEbu l-Hdsana a.s.( t j . Ebu Hasana drugog, Al j ie j , ina Musa'aeL Ride /umro 206.9- l da ie rckao: "Rekao san lnu (Al i ibnMusau): "Öujenro i öiramo ajere iz Kur 'ana koje re öujemc,k o d n a s , i n e n a l . t z i m o i h i n e ö i t m o k o d n a s u v e z i j i k o i a . i enrma dospi€la. P", . jesmo l i gr i ie ini '?" on ie rekaor "Ne, öi tr i tekio i lo sie poduteni. D()6i 6e varr Deko ko 6e vrs poLröi t i . "

Nemr sumnje da su I i i t i ovo iznisl i l i pf ipisujuai to svonlimamu ALi ibn Mulau ar-Ridiu, al i ie pfoblenl l to slr njegovoznaöen. ie pr ihvrt i l i kao ietvu da onai ko öi taKur 'an prenaöit nju iz Osrranovog Mushaf

ne öir i gf i ieh, te da 6e Si i tskiodabranici pokazat i iedni dfugima suprotno od toga i to onisnutrLiu da ie dio Kur ' ina, odnosno, kako je bi lo kod ni ihovihi l ranr. t iz Ehl i bej ta.

Poredenje ovog toboZn.ieg Kuf 'ana kojeg oni medu sobourkr i . iu, ne pokazujnöi ro dfugima f l rdedi u skl i rdu svog akidelr" teki j . ior l r p ferv aran j : r . ' Porede u ie ove veIzi je Kuf 'ana sa onim

opöeprihva6enim i poznat in Os anovi ln Mushafom najboLiese ogleda u ni lvedenour djelu Huseina ibn MuhanruredaTeki i j in-nuI eF' f ibr iz i ja " [ras]u I+i trb. . ." . Stog.r, lna kol iko! i ' i t i pokuirval i dä gluDre svoie nei lnganje srkni igoln El' I ibr iz i . i . r pr lkt ic i r i iuai pr i !onre svoje akide-ubjedenje' leki i iepretvrranie", oni ne nogu zrni jekut i stot ine tek! lova ni ihove

ülene, iz nj i l rovih autor i tat ivnih djela, koja sLr nivedena u ovo. ikr j iz i , i to potvrduje dr su oni odluönj i uvjereni ukr ivotvorcnost Kur 'an.r iako ne vole da se oko tog nj ihovogüvjefen. ia dize p i ina. Nakon svega ovoga,. jasna. ie i in jenicada postoje dva Kur 'una, . jcdan opöi i opiepozn.rr i , idrugi,poseban, skr iveni u konre . je

"suretu 1 wi laye". Oni t ine upraksi sprovode r i je i ina koje su ismisl i l i na svog irnama Al ilbn Musa er-Rida'a: "Citajrc kao l to ste nauöi l i , a do6i6e vamonaj koj i 6e vas pouöit i " . Medu ajer ina za koje i i i r i snatfajuda su izostavl jeni iz Kur 'ana jeste i s l iedeöi: "We dze'alna'Al iyyen s hrcke" - "Al i ju srro uöini l i tvoj inr züonf ' Onisnatfr ju da . ie ovai a 'ct izosrrvl jen iz sufe "E leln ne!.ah" bezimalo st ida i sfam?r iako znaiu da . ie navedena sur-a "E leurneirah" nrekkanska, a da Al i i r ni ie bio zer Vjero! iesnikovs.a.v.s. u Mekki jer ie on u to vr i . jeme imao sarno iednog zetr, at o j e b i o A s i b n i r l i e b i ' e l - U n r e w i i k o g a j e o n p o h v l l i o s lninberr svo. ie dZüIni ie kadä je Al i ia ht io dr o:eni k6erku EbuD:ehla poredf t in ler]ai to se I-r t inrr Zal i la svorr ocu. Jer-akoje Al i zet Vierovesnikov s.a.v.s. t ime I to je on muZ jednenjegove kde.ke, Uzvi ieni Alhh poöast io je OsDran ibn Affan.rPoslanikovim zetonr dva puta, sa dvi ie njegove k6erke, iVjerovjesnik s.a.v.s. . ie rcklo knda ie dfugr od nj i l unr la: "Da

nnanlo trefu, ozeni l i b i s o tc n. ione"

Nj ihov al im Ebu Mensuf Ahl)ed ibn Al i ibn Ebi Tal ib eFTibr iz i jedrn od fejhova tbn Sehra Aiuba, umro 588. g. Lrsvon djelu 'El iht idZadz 'ala ehl i I l idzadi" isr i te da. ie Al lrekao nekorr z indiku öj ie iure ne navodi: "Tvot istup prot ivmene suprotan . ie r i jeöiDr.r Uzvi lenog: "We in hi f tum el lataqsitu. . . "Ako se boj i te da prenr Zenamll s irora a neaete bi t iPcavedni, ondr se Zenite sa oni l r Zenarra koie su vamdopultene"6 Apsolurno ie nelogiöki da se uspor.er lujep r r \ e J r o . r p r e n . J , r o ö i d i . . 1 ; e r d b o l , ; e r . r

' e r , v e , i e | e . L r

si lot ice. Navedeni ln f i iedinra uknzi. ie se da su rrunaf ic i -Medu acsrinl nnennna kod njih je i rek;jj nredu koji'n ieiorac

Nurija er TibLizija, luiora n.redenog djela "F.tslu fhirabfi isbar;hh.ifi Kitabi Rabbi l-erbrb" ito izvode od rijcöi 'rek;jje-prelv armJe ,a ne od fijeöi "er'rakwa-bogobojü.osf'. Slogo rodirelj koji da svonrsinD in,€ Tckilj oöekuje dr bude vjcxt u "rekiiii", odnosno uvjerovanju suprohon) dNgin tnuslnnbnnr.

6 Sura En Nisa' 3 rjer.

, b

l l c e r n l e f l r , , o n r v l r d r o K J r a r r . l . I o

. ietalna-o siroöadi" i r i iet i 'n ikahun{isai ' -iznredu ove dvi ie r i jedi postoje lekstovr

saöinj t lvaiu vi ie od tre6ine Kuf ' rnr ' .

izmedu r i ieöi " f i l

v. jenöan. ia:ena". ai p r i p o v j e s t i k o i e

Ä . , . . I

öt tisKo lagunle caK I rra , 'r l t- lu r.(.

Corc navedeni tekst predstavl ia . iedan od n jasni j ih

dok.ua d.t s i ' i r i la;Lr i nr Al i lu r .r . f to dokazuie iöinjenicadaon ni ie, u vr i jene svog hal i feta, objavio ovu izostavl ienutrc6iDu Kur 'ana na njenom lnjeslu, ni t i ie Dafediomusl imanina, dr se ovr idio pr ibi l jezi i pr ipoj i or iginalu, te da\ e J o t e r , u r . r \ r . r . r i d r e l r r t u | , k t r o u s . r n i e S o \ i r . , p r o . r i ' i r r : r i

Ebu N'r.nsuf er-Tirbizi pod iicenjerima ütisli nr ashabe Bozijeg

Posl$ik., sr.v.s. koji su sabnli KufJn i po.ijcn osm.!$ko 'pr;jcpisu je radio i vl.rdro Ali il,n Ebi Trlib dok je bio halifa Da suove lJune rjjeöikoie se pLipisuju Aliiu u knjizi "E1- ihridäadz '.ih eh li

I lid;adz" srvarno njegove. s njcgove sta.ae bi bilo izdajniöki da seizsubi lrciina Kur'.rn.," d.l se ro .e objelodmi. da se po njemu nc

lid; ili, u n.rj aiju ruku. da se Uudinrne n.\edi dr sr korisre. je(,

uislinu. nije bilo nikrkve preprtke dr se ro ne aiDi. Srog! slrivffrjeovolikog dijeh Kuf'anu po svom izbofu i volji Predsravlj.r öinliccmjcLju ( krdi bi bilo raöno dr ie on rekao ovu gadosr ).Iz ovosase vidi daje Ebü Mensu' El"l'ibrizi. auror knjisc "El-ihridzlzd; '11.r

ehli 1-l ;rtdä" ovnn dielotD brcu ljrgu na sanos Alija PL;Pisujuaimu izdaju inevje,srvo viie nego iro tini prcma .lshabiora BoäijegPosl . rn ika pr ip isu ja i in : l icenlerstvo.

Veli BL-Kafif'Zaisla Kür'M kojegje doslavio Dribril.ts

MuhnNnedu x.s. srid;i 17000 tücra.l ( El Usul od Dl Kafija. Brbu

Raclost misionan'a

Nakon pojave knj ige "Faslu 1+itab f i isbat i tahr i f iKi tabi

Rabbi l -erbab" i niene pronloci je u i i i tskin, al i iu druginl

krugovilna u lranu, Ned:efu i drLrgiln zel1rljama prÜe

osamdeset i nekoliko godina, a saüa knjiga sadräi desetine i

srorin€ la;i prerrra Allahu i odabranom Njegovu stvorenju

Muhannnedu a.s, ln is ionari . nepri iatel i i ls lanla su se

obradoval i tone i uzel i da to prev€du na *rane . iezike. To

navodi Muhamnred Mehdi el Asfehani el-Kazimi u svoioi

knj iz i "Ahsenu l-wedi 'ah" / I l ,90. str . a ovo dielo ie dodat.rk

uz knj igu "Rewdatu ldzennaf ' .

Postoje dv.r . i . rsna teksu u ni ihovoj Buhari j i poznatoJ pod

ndzivom "El-Krf i" od Kuleini ia, pr 'v i , na st fani 54. i on glasi : '

' O a D ; , b r , : i | . - D , , , . i . , ' e r , \ o I " - c . . k , o . Ö ' o - . , .Ebu DZa ferr a.s. kako kale: "Ni jedln od l judi ni ie tvfdio daje rakl lpio cio Kuiun onako kako ie obl iavl jen, a da ni je lazac.I ni je gt l skupio ni saöuvao niko drugi do Al i ibn [biTal ib iinami nrkon ntega".

S v a k i l i i t k o j i 6 i t a k n i i g u ' E l K n f i ' k o i a z a n i i h i m astupan. i tsuhari ie kod nl ls v jeruje u ove f i ieai . Medut in, mipr ipadDici Ehl i Sunneta krzemo: " Uisr inu, i i ' i t i su ro shgrl ina Ebu Dzafef. t Al lah mu se snr i lovao, i to dokl\zuje i öinienlcrda nxi vel ikrn Al i ia r . l l . zavr i icne svoie \ , l . ldavine dok. ie biou Kuf i nj ie fadio ni po kLrkvom dLugour Mushafu, osiur poMushafu svoga bral .r Osnr.rnr f . r . koga je Uzvi ienj Al l . rhpoöast io dr u vf i ienre njegove vlad.tv ine budc sakupl ienKur'an, bude dist l ibuiran !p|oi i ren u sve veae ls lamske cenrfei gradove. i dr budc izvr lena njegovu general izrci iauop6avan. je i d po n. ienu u svim vremeninra do dart . tdlnain. ieg, i l i rko ae bi t i , uz Al l rhovu, pomoi do Sudn. icg

fad l i l Kur 'u i . ( Dr. Seid Isnrail ) Izdf i r je I r rn, 11.73. g, odnosno. sr r l l3 . / izd. tn je l rm. 133l .god

daüa. Da . je kod AI i ie, uist inu, postoiao drugi Mushaf dok. je

on bio hal i t 'a i v lädar koIne se niko ni je suprostavl jao, on bi

Iadio po rr ler11u ina.ediobi musl imani lna da ga svi pr ihvate iposrupa. ju po {enu. Da . je kod niega postojao drugi Mushrf

koi i . i€ on kr io od musLimana, on bi t ine izdao Al laha,Njegova Poslanika i Is lam kro vjeru.

Gri jelne r i ie i i zakoie Däabir EI-DZa'f i ist iöe da ih je öuood Ebu Diafera Muhamm€da El-Blki .a, mäkar on i biopouzdan kod ni ih, on ie kod rrusl imanskih autor i teta - inama

okarakrerisan kao lnzov. 8bu Jahja El Hamani kaze: "Cuo salnEbu Hanifu kako kaie:

' 'Do sada nisaln vidio pouzdani je i ist in i t i je osobeod'Ata'a ni t i veieg lazova od DZabifa El-Dta' f i ja!"" '

Drugl leksl koi i se pr ipisuje sinu Ebu Di ir fera u "Kaf i i i "

io i . je neist ini t i j i od gore navedenog, a n.t i . rz i se, takodef, u

djeLu "El-Krf i"" LL gl ts i : "Od Bbu Besira se navodi da . je

rekaoi "LISao san kod Bbu Abdul laha ( t l . Dzafera Es Saadikr)kxda. je govorio: "Kod ut ls ie Mushaf Fat i lne a.s.-- "Rekao sam:"Str je to Mushaf Frt ime?" On.ic odgovorio: "Mushat u komeima Kur 'ana kol iko l r i puta onog i to je pfed var lr i r ( u vaienlKur 'anu ) l ] 'LLko mi ALlaha, u njelnu nenra ni jednog slova odovog vr ieg Kur 'aral ."

Ovi lazni ! i ' i tski tekstovi koi i se pr ipisuju imanl i rra Ehlul-Bejta dat i iu odavno- Z. lpisao ih je Muharr l red ibn Jakub El-KuLeini er{azi u rvorr djelu "Al-Kaf i" pf i ie vi ie od hi l jadLrg o d i r t L i a k o s u o n i i s t a r i j i o d l o g a i e r i h o n n a v o d i o d s v o j i hpredhodnika, vel ikann ldi i rZinjera i proiekmnata o!nivanit tI i ' izma. U vr i jeme kada . ie Spani ja bi la pod .rrapskoislamskonr vladavinorn, kada je : iv io Bbu Muhamrred ibn

Haznr polemizirao . ie sa tanroini inr sveaeniclra o tekstoviura

ni ihovih pouzdanih kni iga, donoseöi jasne dokrze o n. i ihovoi

k; ivorvorenost i i DeaLrtent iönost i , a oni su njel l lu odSovarül i

dokazujuöj da ; i i t i polvrduiu da . je Kur 'an, takoder,

kr ivotvofcn. lbn Hazm im je nalo odgovorio datvrdn. ie Xi ' i t l l

n i s u d o k a z p " o r i r K u r ' J I t r . I i r I r u . l I r , d | | , r i e r o r r i ' L. . . , 1 2

. MiÄIjenje o L,lodoime

ZntLöaino pi tanje na koje :el imo da ukaiemo na; iuris lamski ln vladarna jeste öinjenica da . ic osnovni postulatimanri tskog duodeci l1lalnog i i ' izura ( poznat, takodcr, podnazivon "Dzafer izaln" a koj i henutno vlada u l f rnu )zasnovan na stavu dr sve is lamske vl .rst i , od mornent l snrrt iVjerovjesnika s.a.v.s. do dana danai jeg, s izuzetkom vlada! ineAl i ibn Ebi Tal iba, da su to nezakonite vlast i tako da i i ' i tu ni . tedozvol jeno da irr iz lazi lo jalrrost i iskrenu pokomo!t.Naprot iv, svako je obavezan da prenra t i ln vl . rst i lna podmukloiskazuie svoiu mrznju i da i rr se pretvrrr ipr ikr iva s\ojulojalnost övrsr in uvjefenierr da su sve one, kako one proi le,tako i sadasnje i buduaenasi lno narnetnut€ i uzuryator i tudihprava, . ier pfem i i iznlu i ni ihovorr uvierenju, iedini legainizakonski v ladari su sarro dvanaest i l rama, svejedno dal i iübi la omoguöena vladavina j l i ne. Svi dfugi, kol i lna supoviereni interesi nusl iurana, poöev od Ebu Bekra i Onrera,odnosno, nj ihovih rrasl jednik.r , do d.rnas, oni su pobunienici ,

Vidj€ri nai rek$r u ö$opjsü 'Medieuelu l-Azh,I'. broj 1372, srr.

307.

Izd.urjc I.s. 11.73 sod., srr.57. odnosno, 138 st. u izdtmju iz

1 3 8 1 . s o d .

'' vidjeri djelo Et-fßlu fi

izd.|rlje. Kairo. lI/78. srr.

l-nriteli rve n-nihali" od Ibn l-Iunta/ptvo

i lV/ l8 l .s1r .

22

- = . { -

2 3

uzurpl tor i i nanretnut i v ladlr i do Sudnleg dana, lr bez obzir-a

na nj ihov doprinos 1s1amu, n. jegovom ! i feniu, uzdizaniuAl lahove r i ieöi i p.o! i renir prostorä Ishrra.

Mri.nja prema Ebu BekttL i Oment.

Si ' i t i p rok l i n ju Ebu ßek | i r , O r re ru iOsn rma isve d rugeislanske vladllre koj i su inral i !hst nltd l l lusl inrrnima, osinr. . l lA l e - . ) \ l I i . . , , , r l J L h r l - H . r ' . , r : ^ i L \ 4 L l . . r r e d . r l t A ' i

i b n V u { - r r z r o s e . - L , n u r ' f d n i u o . . L j e o n p o r v r d r o ' v o i i i i / - r I

, i , r ,e l ro je Eo ' Bs^r ' : r i Orr 'e_" n rrv:o i r rer nr ' DZ br nerer <

, l t r g r ' . r l , . ' i l . U n . r h o t o l n J ' e i o i r r J l / n r a r i n r i o k r r i . '

i "kr ivt iavanja i modif ikaci ie sa stanovi; ta kr i t ike PredaiÄ,..Tenkihu I mekrl fi ahwali I ridzal", öiii ie äutor ieih

dza ftriiske sekle i nijhov drugi .rutoriret Aj,rtoliah

Al 'Mamkari j ' ' prema predaj i koju navodi od Sejhn

Muhanlmeda ibn ldr isa al-HaUiia, odnosno, njegova diela "E!-

Sera' i r" i posl . iedice "Mes^' i lu r-r idzal we nrekat ibaluhum"

dielo upuieno Mevla Ebu l-Hasanu Al i ibn Muhantutedu ibn

Äti i t n Mut, " ." . ' . Medu broinin Pitänj i |ntr upu6eni|n

M u l r f l r n r e d u r b . r A l i i D n l ' J u r . . \ o J r : P : ' r c n o ' I I g J p i - r " o"nasibu". t i . onolI ko nosi u sebi nepri ia lel istvo Prenrrölanovim.r ALi Bejra, u smislu. dr l i l febanr Pf i l ikonr PC' laganlaispi ta kod niegu dl ;h okv.r l i f ic i r . rn neöim iuöinr nego ! to ie

kvel i f ikaci i r "DZibf '+eret ik i "Tugut"-nrsi ln ik / l i .pr ipis ivanie

ovih dvi ju osobina dv.: , i ic i ishrbr Al lahovrr Porlanika i

niegova dvr !czi fa i Pfva Pomrgiröa, Ebu IJekfLr iOmeru/ i

dal i t feba ! jerovir l i u rr i ihovo inramstvo-vodstvoi l Dobio ics l i e d c ö i o d g o v o r : " K o t o r v t l i . o n . j c n . r s i b l

' , t j . d . ' v o l l n o l e d ' '

s e b i l o k o i i ö o v e k . k o t i P o i t u i e i d . L i e P r c d n o s t E b u B e k f u F l s -

Siddiku i Omeru Fxruku i pr izn.L ih inranri ln i . kao t lkxr

okval i f ic i f r nepf i ja lel jenr Al i Be. i t r ' . Pog,dne izraze "DZibf -

heret ik i " ' f rgut" nis iLnik i i ' i r i ' rPotfcbl javl iLl u svoloj dor i

k o j u n a z i ! L r t u ' D u a u s a n e m c i K u r e j i " d o v a o d v u K u r e j i i t i k a

i d o l a - p o d k o t o r t m i s l e n l L b u t s e k t l i O n e r r ' O v . r r r l i h o v i Ld o v a ü a l i v i s e L r k n i i z i . ' M i 1 1 . t h u I d Z r r r r n " / s t r ' 1 i 4 / k o i a i 1 1 r "

rang diela "Del.r ' i lu Ihl l j r rC' u is lanrskinl zel I l . lurrra. IglLrsr:" Moj BoZc, bl,lgoslovi Muhaor teda i njegovu potodrcu' tt

l'osrojijedrn I'dni ii'nski hrdis kogr su liüno i ncistiniro pripisrli

D)r'feru es Seediku. pod nrslovonr"M'kbulciu Umcr ibnulH'Hz:rle iz kogx s zrkljuöuje dr drlrhje vlaslinckonr drugosrosin i i - i r iuü sanro po sebi znrö j dxvrn je i pr i ,xvuje v lasr i r i t th in!i ,1rL\ i ln iku Nr osnovtr o\og Lünog hrd isx Honrein i je izgüdiorcof i iu ' ls lanBke ! l ' rsr i ( V id i d l€ lö Ishnr \krvhsr '70 9 lsr r . ) rzirhn le doiao lLtnski uslrv koii ic ovo sproveo u dielo. U uslavu seix{o nrvodi dr pfesjednik L üske Reputrl;ke mo(r biriii'ij!.( raakrl l6 . l l l ) Trkod€r, dr b i Tr i r i r i l i s !xkog i i ' i l r od b i lo kukvogsudcnix po dt r ,sonr z lkoniku s€r , i i ' l rskog, zrbrrn i l isu Nrc ionr lnoiZrkonod.r!Doj Skupilini uvodenje bilo koßS zrkonr koji je opreöani suplo lan pf . r ! i l inra i t ro t isnr , r i i ' i lskog rk iderr i i j iho l rmczhcba.( l!ökx 7l lrnn\kog uslrlx) ( DL. Seid lsnril )

I'osledrj n.i p,i,rje, srd,ztLj dorc " Zijürru ruz .!iur!' kojrje

poscbnr dolir u povodu dan,r po-gibje Hnsejnr f.r. i s njon, sc ii'iripribliTüju tjzli(enonr Allahü krko ro oni misle- a u njoj se Jllsnoprokl in ju druso! i A l l :üo!r Po\ l th ikr s . r .v .s . v i ic od dvMcsct puru.u 'o i dovi sc nr pfnnicr k 'üer" I A l l rh je zr isrx prok leo nrrcd koj i jei r ' r r ' r d o p , e , . / r o \ 1 . . . r . , , . . , 1 i e i r 1 . . r . r , . ' , , - n r r r "ehlu l bc i r ( po,odlco Poshn,ko!r ) . I A l l , rh ie r rok leo l i t rde kot jsu! . i ! uk loni l i sxpokr :L ' j r ( ! lasr i ) i !k loni l i !as su poiasr i nx koje \ : !s

. ie on Uzr i ien i Al l rh tosLNio iuzdigro l rs nrd dfu-s inrx. Kldrspohin iü polozr i o idr oni r lud i , r iu nr uprrv l j . rn je nrdDrusl i 'D&nru u p. r iodu posl i ie snnl i Poshnikove s.a.v.s . pa sve do

Sudnics . lhx. PtL zN je osrao i rko izure! i i i l ! r dr srn i jeobulr !xr i lo ovo prokle\ l !o l1 U isro idovi nr j rsür i s |ec i f iöan nr 'nr

se ktdcr" l A l l rh jc l ) rck leo Porcdicu Bcnu Unic i lc . . o Alhhu o ' in i

prck lcr inr I lbu Suf j , rnr . NIurv i j t r iJez idr s inovc Nluxvi i i t rc i ncka Jtnr n i ih zxuvjek Tvoie r rok lesrYo / l l l { Dr ' Seid Isnrr i l )

Izdxnjc gl-Mrrbx .lü I Inurred!*iyyr u Nedtcfu lJ5l sod .

sr r ' lo7 2\

neka je Tvoje proklestvo na dva kureriütska idola, dvanjihova 'Dzibta'\heretika i "Taguta"- nasilaika i dvijenjihove köeri..."! Pod dvije njhove kieri oni ovdje misle namajke vjernika AiSu k6erku Ebu Bekra r.a. i Haisu köerkuOmera r.a.

Veliöanje Omerot og ub :e

Njihova zloba i mrznja prena onome ko _ie ugasiovat.opoklonstvo u Iranu i doveo do prelaska njihovihpotomakä u lslan, Omeru ibnul-Hattabu r.a. ide dotle da sunjegovog ubicu, vatropoklonika Ebu Lu' lua prozvat i inrenoul"Baba SudZa'ud dir" -"Otac hrabrost i u vjer i" . At i ibnMuzahir , jedan od 'pouzdanih' osoba kod Si i ta prenosi odAhnreda ibn lshaka el-Kotlliia el Airvesa, !i'itskog Sejha dajerekao:" Uistinu dan ubistva Ornera ibn Ha$aba predsravlja zanas vel ik i pr.snjk, dan dostojanstva, dan vel iöine i vel ikogöii6en.jr, dan blagodati i zabavl janja!"

I{ompleks vlasti

Poaev od Ebu B€kra i Omera, preko Salahuddina El,Ejubi ie isvih drugih koj i su za ls lam osvoj i l i d i je love svi . jerauvode6i u njih ovu vjeru, koji su vladali u ime Islama do danadanaxnjeg, svi oni se u ii'izmu smatraju nametnutin inasi l i ;nr v ladarina, i svi oni 6e bi t i stanovnici Vatrcjer suoni, po niihovom milljenju, nelegalni i ne zasluzu.ju da ift !i'iribudu lojahi i isrhskj pokorni , ni t i da suraduju sa nj inaudobru, izuzev u roj mjeri koiu dozvotjava njihovo akide

2 6

ntekijja", njihovo pretvaranje i gralnzivost prenra ononre lto se

moie od reJi'ita prisvojiti i radi licentjerstva prelna drugjma.

Medu ni ihova osnovna vierovania - akide spada i pojava

ptehdija ( njihovog dvanaestog inalna ) koji.ie, po Diihovonr

lrr is l jenju Ziv i koga oni oöekuiu kako bi zajedno sani inta

ZvrSio revoluci iu. Kada ga oni spolnenu u svoj iDr diel ina,

pored njegova irrena kao nadiru:rk ipo(asn,r l i lu lu onr ndpiIJ:a.g.- r j . Edz dtelel l , rhu feredzehu da Al lah pozui injegov.r

pojavu'"1 Kada se ovaj Mehdi pojavi nakon dugog sna koji

traie vile od hiljadu i sto godina, Allah ie pred niiln i

njegovim predina(predcimä-oöevirna i di€dovima), u poöast

nj€gova po.iavliivania oZivjeti sve predhodne ;slamske vladare

zajedno sa vladarina njegova vremena, na öelü sa "DZibtonl"

heretikon i "Tägutonf' nasilnikon tj. Ebu Bekrom i

O erom-

Tada ie ih sudit i zato sto su uzurpiral i v last otnnaiui i . ie od

njega i njegova predhodnika- jedanaest irrama, budu6i da ta

vlast po nj ihovon mi5l ien. lu pr ipada njnna od Al laha nakon

s$rti BoZijeg Poslanika, pa do Sudnjeg dala i niko osim njihnenra pravo na tol Nakon sLrdenja ovim "Tagutima"-

nasi lnic iDra i uzurpator ima, on 6e naredit i da se ubi iu i pogube

zajedno nj ih pet stot ina da bi , potom, bi lo pogubl jeno tr ih i l jade l judi koi i su bi l i na vLast i u razl iöi t i r r vrcmenima u

To ie bi t i ra Dunjaluku pr i ic posl jednleg proZivl jenja naSudnjem danu, a potom, nakon smrti oDih koji unrlL ipogubl jenia onih koi i 6e bi t i pogubl jeni desi t 6e se vel ikoprozivljenje na MahIeru, da bi se, potom, ljudi uputili uDzennet i l i DZehennem. DZennet je namjenjen samozaAl ibejt-porodica Allahova Poslanika i one koji vjeruju zajednos nj inra, a v^tf t ie za svakog onog ko ni je Si ' i t . ovo

" Peta taöka Irbskog usiava glasi:" Upravljanje nad unnreron u

odsusrvu Imami Mehdijr Allah ubaao njegovo pojävljivanje- uIstan)skoj Republici lran. prjpada pravednon frkihu." ( Dr' Seidlsma;l )

2.1

prozivljenje, sudenje i kaänjavanj€ Iiiti nazivaju "Er-redz'a" -'?ovratak" i to spada u temelje njüova akideta-vjerovanja ukoie ne sumnja nijedan Si'it. Liöno sa r sleo neke nale naivnei dobrodulne ljude koji tvrde da su se si'iti odrekli ovilvjerovanja ved odavno ( nekoliko posljednjih sroljeda),nedutim, to je velika greska i zabluda kojaje opreöna i neodeovara stvamosti!

Oil öi'izma do komuninna

Od vremena safavidsk€ dräave do danas Siiti dräe do ovihuvjerenja, öak danas övr!6e nego itada ranije. Danas su oniizmedu dva eksfena, ili vjeruju u sva ova iskrivljena uöenja ilisu sljedbenici modemistiökih-savremenih ideologija napusriv!iove legende i priklonivli se komuniznru. Tako komunizaDlvlada Irakom gdje su si'iti vefinsko sranovniirvo i Tudehpartija u lranu, sastavljena je, uglavnon, od si'ira koji su,nakon sto su se uvjerili da su ta uöenja u stvari legende, postalikonrunisti. Oni nenaju unjerene süanke ili partije izuzev onilzasnovanih na "tekijji"-pretvaranju u skladu sa nrezhebskin,diplonatskin, partijskiD ili laZniD interesima koje prikrivajun€ nanifestjuöi ih javno ili u skladu sa njüovim uöenjen oPovratku- redZ'a. Brate muslinanul Kako bi sooznao nravuist inu o nj ihovoDr uöenju er-redi 'a -Povratak, navodirrro t itekst iz njihovih "pouzdanih" djela, navodino rijeöi jednog odSe.jhova Siizma, Ebu Abdullaha Muhammeda ibn Muhamn1edaibn Nu'mana poznatog kod njih pod inenom 'E5-Sejhu I,lnufid"._iz njegovog djela "El-lrlad fi tarili hudzedzillahi 'ale

l-ibad"" stranice 398-402, ova knjiga je Stampana u lranu

17 Stampa'.1" ove knjise je obnovila orsaniza.ija Musrala Zapan".

posveru ovoj knjizi nrpi$o je sralni prcdsravnik IslanNke Republikelran pri Ujedinjenin, Nfiodina. Ovu lmjisu j. iranskr vlada

2 a

davno tako da nije poznata godina njenog izdanja, ali.ie

Ebu Abdullah ( tj. Dza'fer es-Sadik ) koga nazivaju "El-'inr"( tj. dvanaesti imam za koga smatraju daje roden Prije, od jedana€st stoljeda i dajos nije umro bududi da öe on

i - pojaviti se" da bi preuzeo vlast ) koji se ovim imenoüdvadeset üeiu nod u nrjesecu, a pojaviti öe se na Danuistinu kao da sam .ia sada sa njin tog desetog

ühaffema i stojim izmedu rukna (iedan od ioikova Ka'be) ianra dok DZebrail s nj€gove desne strane govori: "Prisega

bey'at pripada Allahu, a Siiti k njeüu hrle sa svih strarada bi mu izrazili vjemost." Postoji predaja prema kojoj

ide od Mekke prema Kufi dabi, zatin, stigao u Nedzef irasporedio svoju vojsku u razliöite zemlje. El-Hadzali od Sa'Iebe a on od Ebu Beka el-Hadremija, on od

Däa'fera a.s. tj. Muhammeda el-Bakira daje tekao: "Kao

sam sa Qa'imo|ll a.s. ( onaj koji je ustao) u NedZefuod Kufe kada je on iz Mekke dosao sa pet hiljadaDiibriloln s desne, a Mikailom s lijeve strane i

iciüra ispred, dok on rasporeduje i Salje vojnke u razliöitai gradove. Abdul-Kerim el-DZa'fi prenosi: "Rekao sam

Abduuahu ( tj. Dzaferu as-Sadil(tl ) : "Koliko de vladati

'im a.s.tj. Mehdi? Odgovorio jei "Sedam godina, oduljiti 6edan tako da de jedna jegova godina biti duga koliko vasih

Tako de vrüene njegove vladavine biti sedamdesetgodina." Ebu Besir rtu je rekao: "Moliu vas da nri

kako öe Allah produZiti ove godhe?" Odgovorio je:

Allah 6e narediti Kosnosu da se smiri i snanii ketanie öin1ese produziti trajanje dana i godina. Kada dode vrijeme

o da ju je pisao Muhanrnred Ali Muhanrned el-Hasanababekatij. Prenosi FadI bin Sazan od Muhannneda ibn

el-Kufija, on od Vehba ibn Hafsa, a on od Ebu Besira, da

besplatno djelila kao poklon i u njoj se nalazi hadis kojin s€ njinadaje dozvola za ditanjeo i uöenjem muslinanskoe( sunijskos)Kur'ana svc dok ne dode M.hdi. koji de ih Poduöiti sL'itskomKur'anu!! Vidi shanicu 553. ovos dltla. (Dr' Seidlsmail )

,o

njegove pojave / uskrsnuia, prosude se na liude nevidene kiseu nriesecu DZunradu fahiri i prvih deser dana nrjesecaRedzeba , da bi, potolll, Allah dao da iznitnu rijela vjernika iznjihovih kaburova. Kao da ih gledan kako hrte izlazeti izprasine oh€saju6i svoj€ prainjave kosel" Abdullah ibn Mugiraprenosi od Ebu Abdullaha /rj. Dzafera es,sadika/ a.s. da ierekro: Kada \e pojavi Qa' i | l r nredu sl iedbeoicinrJMuhäDnnedovim, on 6€ podi6i-ozivjerj i per storina KurejSijakoje öe pogubiti, zatinr joS per srotina drugih ponavljjuii to Sestputa!" Rekao sall1 mu: "Zar je niihov broj toliki?"( To gaj€iznenadilo jer bro.j svib hulefa i rasidina, umeviiskil jabasijskih vladara, te drugih muslinanskih vladara do vrcDenaDiafera es-Sadika, ne dostze ni desetinu ovog broja ) Rekao.je:

"Da, tu spadaju oni i njihove sluge" U drugoj predaji sroji;"NaSa je drzava posliednja, i nede pripadnici Ehli Bejta osraripod njihovon vlaSöu. Oni (Ehlul bejr-Poslanikova porodica )su vladali prvj i vladade posliednji kako ne bi Drogli re6i kadavide na! kurs i naöin vladavine: "Da nt i budeno ponovnovladai j , bi t i ieno kao oni t j . uze6emo nj ih kao nax uzor!"DZabir EJ-DZa'f i prenosi od Ebu Abdul laha daje rekao: , ,Kada

se pojavi Qä' in od porodice Muhannneda, on 6e pogradovima podiöi velike latore u kojima Ce poduöavati KLrr'anonako kako je originalno spulten'o i najtde 6e proii oni kojisu ga udili napamet u danasnjem vaktu rj. kako su ga ljudinauöili napamet prenta Osmanovom Mushafu, u odnosu naone iz vremena Däafera es-Sadi](a jer se Kur'iul iz togvrenrena razlikuje u sadrZaju." Abdullah ibn Adzlan prenosiod Ebu Abdiilaha a.s. da je rekao: "Kada se pojavi ea'inizmedu sljedb€nila Muhanm€dovih, on öe vladari u skladu saDavudovinr Propisimal" le

Mufeddal ibn Omer prenosi od Ebu Abdullaha da je

lekao: "Iz Kufe öe izaii sa Qa'inrom a.s. dvadeset sedan ljudi

od Musaova naroda, sedanr od stanovnika peiine ( el-kehf ),zadm Juia'bin Nun, Sulejman, Ebu DudZana el-Ensari , el-

Mikdad i Malik el-Eiter da bi rru bili suradnici, sudije i vrsiocivlasti."

Svi ovi tekstovi navedeni su doslovno i pouzdanopreneSeni iz djelajednog od njihovih najodabranijih i najvedihuöenjaka, le.jha El-Mufida koje je on prenio sa laänimsenedoD (lanciDra prenosioca ) u üto nefia nikakve sumnje, ukojima iznosi velike lazi na Poslanikovu porodicu. Najvedanesreia je Ito se ovakvj lazovi snatraju najodabraniiinlljudima kod Si'ija. Spomenuto djelo iejha El-Mufida Stanpanoje u lranu, a njegov nonofientalni primjerak i dan danaspostoji i dobro se öuva.

Vjerotonje tt Poaratak

Vjera u Povratak (er-redz'a) i sudenje muslimanskimvladarima ubrajaju se u teneljne principe Si'itskog vi€rovanja.U to je vjerovao i Si'itski uöenjak Es-Sejjid El-Murtedi, autordjela "Emali l-Murtedi" a on je brat Serifa er-Rida'a, pj€snika ibliskog mu suradnika u pravljenju falsificiranih-kivotvorenihdodataka uz djelo "Nedzhu l-belaga". Ovi dodaci predsravljajLrskoro treiinu ovog djela i uglavnon sadrze lazne podatke ioptuzbe na ashabe i podstiöu netrpeljivost i nrznju premaojilna. Es-Sejjid El-Murtedi kaz€ u svojoj knjizi "El-Mesa'il

en-nasirijie": U vrij€me Mehdija ( njihovog dvanaestog iinanakoga nazivaju Qa'im sljedbenika MuhanDedovih ) Ebu Bekr i

od Gospodara svoga zarnoli, pade licen narle i Pokaja se"sadr 24 )

11

13 Posiavtja s€ piraDje zairo ro nüe uöinjo njesov djed Ali ibn Ebi Talibdok je sJlr. bio hrlifl? Dr tije njesov d\an3e('i poronut \jemüi i

,., oomUr Kur anu i tsl$ru od njegc 5m)ogr?l

' Iako je Allah Uzvi\€niuk.rz.ro nanedosrarke ovok oblika vladavjnerekavxi: " Davud se uvj€ri da snro Mi baj njesa na küjnju sraviti, pa

3 0( süra

YOnrer öc bi t i r izapet i rrr drveru koie 6e, pf i je nj ihovog raspeöa,bi t i zeleno, da bi se odnlah nakon toga osul i lo iuveh1o."2tr

Nistt se promijenili

Oduvi jck su ! i i rski prvaci i sveaenici imal i ov.rkav srannistav prenrr dva vel ika alhaba i vezira Al lahola Poslanika, EbuBekru i Omeru, kao i prcnra dr.uginr vel ikanima, hal i fanra.vladarinra, vodana, borcinra i onima koi i su oöuval i ls lmrrr.Öul i smo nj ihovog ve)ikog uöenjaka koj i je r .rdio na podizaniuinst i tuci je zbi izavanjr uldu6i u niu znraainr sredstva iv. i jenre, kako tvrdi da su ro bi la vjerovanjä u prostosr i . r l i da seto drnrs pronri jeni lo. Medurim, to. ie dista laZ i prevar.a budu6id.r ;e i danas u svim n. i ihovinr obr.azovniur i znansrvenirnrnst i tuci j . rnra to predrje klo nuzni dio i temel. jnietemenär ovog

Si, i rskog mezhelra i nj ihovlL u6eni i .

d ielu koia danarobiavl . iu iu uaentrci Nedzef l , t f rnr i DZebel l Anri la su aak igora i r izorni iu z.r pr ibl iZrvlLI l ie od srLrr ih d. iela.Zapriur jernavodiüro lednog od onih koj i se s!uko iLrrro. javl i .L pozivajüaijedinstvu r medunrezhepskom zbl iZavanju. ' Io je fc ihMulränmed ibr Muhanrned Mehdi el Hlt is i koi i inra nogopri jatel ia u F,giptu i dfugiur zenrl iama u koj in ! i ' i t i pozivaiu nriedjnsrvo i zbl i :Lrvrnje nrL koiem f i rde nredu pr ip.rdniciur.L Eht iSurrnerr. O!r i iov. jek ko; i poziva nr iedinst!o iDreduDrezhepsko fazumlevanie negifr Ebu Bekfu iOlneru örki blagodat imirnl pi iu i i u svojoi kn. i iz i " thia 'u i ier i ' r f imezhebi i -Si a" /1, sLr.6J 64/: " lL*o navode drL su Ebu Bekr iOmef f . iudi iz grupe "Bei 'aru r-r idwan" koj i sc u Kuf 'anuspominiu klo l . iudi s koj inr ie Al l . lh zadovol i rnj , ,Al lah. iezadovol. i rn vicrnicima koi i su r i d l i p l isegu"I mi tvrr l imo

sl jedeae: 'D.r ie Uzvi ieni fckiroi 'Al l rh

. ie z.rdovot inn oninrkoi i su t i d.r l i pr isegu' to bi bio . j lsun dokrE dr . te Onzadovol jan sn svinl l koi i su dal i pf i rcgu. Medurinr, u tLieru icn a v e d e n o : " L E K A D R ! . D I J E L L A f t U A N I L , M U ' M I N I N EAllah . je zidovol i . rn sd v. iernjcinra' , i ro jasno dokazuie da. ieOn zadovol. jan samo sl onim.r i i . i i . ie inran öi \ t .

I{onstruironje Iistotije

Cofnt i rekst zniröi dr imi l r Ebu Bekf.r iOsmanl ni te öisr ida n. i ih Ie obuhvLl l r AlLl lhovo z-.rdovot istvo. Pr i je ovogauöeniakr.Da ie on

En Ned:ef i , nutor diel . r Ez,Zebr, \ . ie rekaooOurcru: '

r! Jrsno sc vidi, drje olo pruzero iz k,itmskos yjc,o!Jnja o rxspeöu.

I N,lnogobrcjni su prinrjeri za ro j vconrasu upeölrljivi, posebno udJeljmr koir ilanrp.r Iihska!lrdr Jcdth od rih priDjerrje ii'irskapotlor.r n! Llshrbe da su se odnrehruli od Altrhova postlrlikx s.a.v.s.i prekriili niegolu naredbe. a u isro vrüe re iporvorrnasmrogPoslüika dr Je on prip,errio zavie.u, rrko ito jc postuo vcainußhlbr sr vojskonr Usrme bnr Zejda daleko od Medine r', K*o bjisprJznio Medinü prijestolni.u lsl nro- dtL Alijr u miru preüzmeupravu hilafet- nad trnrlnetom, rc kadr se vrate ash$jjz pohodrpirüte hiltLfirr bi vei bilo rijeieno i Aliju bi vr!io duinosr koj.r mu ipr ipadu." ( DlMuüdie 11 : 133-187. sr r . )I kako nrvodj (i nski öasopis El Diihrd: ' da gcne cija ashrba nijeotrla .ßse i precizir.ure poglede ir.k i u vjerskiü pirmjnnr kotajeAurhor poslnik s.a.v.s. stotine pulx prukticn.ro pfed njilolinroaiür i triirna. ( Broj I l. Seprehbaf I981. god.) lidi cl Askeri 6-14. sr,.. vidi örsopis Ei lehid gl$ lslamske revotucljc 53. sr.. vididjelo HoreFi 143 srr. vidi Ali Serijari fi Fatilne 203 107. slr. i. tsopis Ei Sehidujekunru 18,30. s t r . ( D. . Se, id tsnra i t )

3 2

im.ro bolest kotLL se iedho Drogh iz l i ieöir i l l lu ikonr' Ova dvu i i i rska uöeni lk.r su nir i i suvfenren,cr r

onc ko. i i na dugo i n.r i i rok. ' pozi \ , .Uu nr

' - Sura El-Ferf i l3 r ier

dostoi i rnstvo is lanrr i musl iur i rna. o(hosno, br ig 'r zLr svoia l i6nld o b r r i i n r e f e s e . ^ k o . i e o v o r o o n o l t o o n i p o r v r d u j u u s v o i i msuvremcnim d. iel imx koia su i tamprna ipubl ic i f .üa, ni ihovigomii stavovi o Bbu Bekru i Onreru, dvoi ic i nr ibol . i ihnrusl inr.nir nakon Al l I |hovr Poslanika i l i koj i su. u naimrniufuku. nredu nr jbol t i r

nrusl i rraniurr u histor i . i i ls1rn.! öemu dase nirdnmo nr i dln s u pogledu sanrog procesi lmcdul l rezheb!kog fazumi. ievanit , spof l 'zLrnr. l i pr ibl iZa!.rnirnred mezhelr inl l . Post irv l la se pir 'Lnie, . je su l i svi ovi ; i tskiuien. i rc i s iLmo peta kolona medu musl imlnima-r i

I dok su oni rshube tsot i . ieg Poslanik1\ t rbi ' ine i svcniego!e sl jedberr ike u dobru, k o i sve musl iuranske vladarenitkou ni ih, !pusl i l i n l ovako nizi lk isf i l | l rot i rn stupirni iako suoni bi l i pf ! i nosioci Is lrnlr i osnivt 'ö i postoteaeg ishnrskogsvi jet i r . oni i t tovfenleno o svoi i ' I imtnlr i ' r l i l ILLi" uöenie or lkoicg se sami i ' r" ' r i ogf i 'duiu . ' l ' t 'ko Kule. ini u svo. ioi kn. i iz i"El K.r f i " koir ie kod n.t ih nr srupn. iu Slhihul Buhrr i kodnrusl i l l r . rnt ' z"bi l iet io ie osobine i , rr f ibute in,am.rduodecinralnog-isuarler i iskog ( i iznra uzdi:uai ih iznadst"pnl. ' l iudi i rk do stupnir st .r fogrökih bozanst.r \ , .1 iz dob. lprgirrst ! i r . Kirdir bisno :el ie l i d ir pfencsemo to iz die1.r "El

K , L f i ; n . t i h o ! i h d r u g i h L L U r o r i r a r i ! n i h d i e l r , r o b i z r h r i i e v a l o!el ;ku kni igtr . Zxro öen,o se zr. iovoi j i r i srLrrro s.r nr!oderjenrrrrsLovr nckih poglavl j . t iz orog dieJr i 'Pogl.rvLic o imlrr jmirkotL znaiu svo znanic koje . ie dostupno rnclecimn.! . jefoviesnicimr i poslaniciuru."2r zlr im pogL'vl je: " lmami

zn.r iu krLdr 6e umri . ier i ioni ne umirrr bez svog izbo'a'25,

pogl. ' ! l ie: " lnumiznl iu Srr. je bi lo i i t i r 6e bi t i in. i i rnr niStr ni . ie

skr iveno z' , poglavl ie: " lnrarr i posieduiu sve kni lge koie

pozf laiu, bez obzira rra . iezike"27, poglavl je; "Niko, osirn

i n r d | n r t t i i e ' . , k J p . o c r o k L r r ' r ' r r i d r o f i z l l J . J \ r ! | l . e ; o v

sadrZqi" ' " , pogl i lv l je: ' lmtrnr i posieduiu neke :r jere znakove

pe;ganberl '2e poglavl ie: " lmauri6e kada doalu na vl .Nt vladat i

po odredbirna vlast i -zakoniku Davudai, ,n. iegovih sl iedbenika;

oni nete pi tat i ni za kakvo objainjenje" " , poglavl ie: "Ljudi ne

posi€duju nikakvu ist inu koi .r ne dolazi od iurrnra, a lve Sto ne

dolazi od str l rne inr lna neist ini to je ' rr , poglavl je "Ci jela

zent ja pr ipadLL inrauru".J ' �

Nexide tto/gc1jb za intante

Dok svoi im dvmaestof ic i imana pr ipisuiu dä oniposjeduiu z 'ranje o nevidenon / g.r jb, koje oni sami zr sebenisu tvrdi l i , takoder tvfde dä su oni na rrepenu iznad l . iudi . Oni5 i ' i t i negifaiu V. iefovicsniku s.a.v.s. znante o nevidenoDr koiemu le AlLah obiavio, popul znrnja o stvLLraniu Nebesa iZemlje, osobinanra DZennetn iDzehennema. To bi l jeZi dasopis"Risaletu l - ls lanr" / "Mir i ia ls lama" koje izdi je Dom za

"' lbid. srf. 260.

r? Ibid. srr. ll7.

a lb id. s t r . l l3 .

j ' Ib id, sr r . 131.

" ' Ib id, sh 397.

' r lb id, sr , .399.

" Ib id. . r ! .407.

Perr koronu je izü koii upudLlic

El Küi. sr, 155.

lb . srr . 153.

n. , i r i iunc koi i r rdc d J ihn

) 4 l 5

nealumezhepsko priblüavaD.i€ iz Kajra, koii objavljuje u brojutetvrtog godilra lstt. 368.1 iz pera predsjednika VrhovnogIeriatskog Ji'itskog suda u Libanu i koga oni snatraju jednirlrod svojih nabriljantnijih suvremenih uöenjaka, u teksru podnaslovom: "lz idätihada !i'ih lmamija" gdje prenosi rijedinjihovog poznarogg ntudZtehida iejha Muharrnt€da Hasana el_l l t i jani ia jz njegovog di i€la "Bahru f fewa' id" / ] .s. . l � .261. l l"Ako Poslanik iznosi leriatske propise, kao npr. o ononte Ktokvari abdest, propise o mensrruaciji i pranju poslije porodaja,to treba prihvatiti i posrupiri po njegoviü rijeöima- A akosaopili stvari vezane za nevideno / gajb kao sto su vijesti ostvaran.iu Nebesa i Zenrlje, o hurijana i dvorcimadiennestkim, ro se ne Dora pr ihvat i t i iv jerovat iunjegovuistinjtost poslij€ saznanjtvrj. i nakol saznanja ovJerodostojrosti predaje od Poslanika/ s obzi.om na sumnjukoja se u vezi s tim javlja.

I za öudo, dok iznose lazi na svoje imame pripisujudi inrznanje o nevidenonl i iznose da vjeruju u to, iako to nijeapsolutno pouzdana preda_ja, oni dozvoljavaju sebineot'aveznost prihvatanja vijesti o nevidenolr od poslanikamakar bile vjerodoltojne i zasnovane na polrzdanin dokazinakao ito su ajeti i vjerodostoini hadisi o rtvaranju Nebesa iZemlje i opisLr DienDeta i Dzehennema uprkos dinjenici daPoslar;k, u vjerodosto.jnim predajama, ne govori po svom hiru"jer to je objava koja se njemu objavljuje"l. Ko uporedi onoito oni pripisuju svoiim iüauril1la ivjerodostojniln predajanao nevidenon svi jetu od Poslanika s.a.v.s. znaöejasno daonoSto . ie utvrdeno od Poslanika u Kur 'anu i pouzdanin iv jerodostojnin hadisina ne dosrize ni nat l dio onoga Stonavode li'iti od svoiih dvanaest ifiana o nevidenon svijetunakon prekida Attahove objave na Zenlji. Svi prenosjocitradicije o nevidenom od dvanaesr imaira kod kidöaraehlisunnetske hadiske tradicije poznati su kao lazovi i nepouzdani,ali niihovi sljedbeDici ii'iri na to se ne obaziru prihvaraju6i sve

o nevidenom Jto se prenosi od inanla. U isto vriiefie öasoDis"Risaleru l - ls larn" kot i ;zdaje Donr za nredunrezhebslopribliZavanje i sudiia njihovog Vrhovnog Serijatskog sudauLibanu, t€ njihov Dudzrehid Muhanmed Hasan El,lsriiani.aplaudirr ju i vel i ia ju po./ iv za neobavezno\t pr ihvaian.yavjerodostojnih riiedi Poslanika s.a.v.s. o nevidenom nastoie6ida svedu Muhatulnedovu nr js i ju .anro na fonDalno pravnapitarja kvarenja abdesta, propise o Drenstruaciji, pranju posliieporodaja i sliöna druga fikiska sporedna piranja.

Poloäaj imama je iznacl Poslanikct

Dok oni uzdizu svoje imaDes.a.v.s. iako je on priDao objavu ito

iznad stupnia Poslanikaoni za sebe nisu tvrdili-,

" Su|a En-Ned;.r: 3-4 ajer.

3 6

Problen se ne svodj smro na Lrzildienje o gajb nevidenin slvarirna,jcr Hom.jni je rckaor' od obaveznjh osnova nai.s mezh€bä jeuöerje da nali imami inaju srepen kojes ne mo;€ dosri6ina.iodabraniji melek niri posl.rri Pejgarnb€/. Tdkoder je rekaor' Naiirmami su bili prije ovos sviera svjeriljke pa je Uzvß.ni uöinio däbudu oko Njesova Äriä i u neposredrcj Njeeovoj bl;zini, i odredioim je uzviien€ sr€pn€ koje ne zna niko drugi do on A ah. Drebraijj€ rckaor" Kad bih se priblizio njinü izsorio bit" od njih(irnama) seprmosir' Mi posjeduj.no srepene koje ne rnoz€ dosriai ninajodab.aniji melek nni poslati P€jsambcr.' Vidilslanskavl.rsr 52srr. On rakode r isroj knjizi kaie:' Uöenje o ina'ninn je uisrinu kaouöcnje o Kur'dnu' I I 3 srr.U opisu dosadaja koji je vezan za jednoepobotnos ii'iju koji se zvao Harun i koji se bacio u vdru kada muje ro llllanl n,lredio, a ro s navodi u knjizi Mudhederu tl arnit t-Hus€jn na €nslesko jeziku. navodi s. reksil, H.fun M.kij jevconü dobro znao da je inanl satuvdn od bilo knkv€ sr€ike itidedosrarka i daj€ on- za nas;i'üe- jedini kone s€ pokoravamo, öakiako narn naredi da nismo duZni öiniti ibadel Allahu, njcmulmmuse i tnda pokoravamo i izv*avamo q:egovc narcdbe!!!" ( 5-6. srl

ne znlrro ki lkvo. je pr ibl i :a\ ,un. jc medu narrI suni. lanra inj inr iLi i i t imir uop;te nrogudcl?

Islr lnrski l l r v l id i lDlL jc poznrto da su i i j l t . kao niuodnetuko j nj ihovi pra!ci , u svim periodim.r povi jesr i

izfr i rvr l i lo jr lnosr is lurnskinr vt i rdl | l l r l r ukol:ko su one bi le jakei erbi lne, nrsro. ie6i t iko dr! purenr, ,reki . i ie- l i rznog pretvafIn. iLr, .kof iste nj ihovLr dobl. l izr luznru viüne pozici . ]e. Ako bi t r vt l |sroslabi l t ' i l i b i la napldnLrra od srr .urc Depri jatet. tn oni bi sep J i k l i i i l i n e p f i i t l l c l j u i o k r e n u t i s c p r o r i v m u s l i m i t l r s k e ! l a s r jI 'Lko ie bj lo krujenr vl i rd.L! jnc Unre! i i kLLdasu prot iv n. i ihovihhrl i l r ! ust | l i Ab si je. C.rk se stobodno nroze re6i dl su Ab sjdiusr ir l r pror iv Llnre! i i i r uz uieiae. pod!r ic lnie i sptdke i i ' i ra, . t i rl r I , porom. nr i ! r i z lc,dinl laki nai in posrupit i sn rbLLridsko| ld| i rvorr k ldr ic bi l i r ugfoienir od f l i , luguu i ntego! ihn r o n g o l s k j h p . r g l n l k o j i s u T e t i c t i d u u J r i i r e i s l . r n s k i t r i l ! f e r ls f e d i i t e r j e g o v e 1 I o a i . k u l r u r e i c i v i l i / l c i i c . \ ü k o n i c i i i r s k ;mudrLrc i uien. iLrk \asir err l 'usi pisLro pie\nre dod!o,. t lvLr iuai \e.r tr ts idskonr hl l i f i Fl-Mu'tesjnru. on se 655. god okfenuopfot iv nicga. Iu!kl l i ' r i i r )r uicgLL I porpieiLr iui i r i rko Iesrcau lpird Is l l lnr i r ü Bagdi ldu. Doi lo ie na öcl

kolonc kf !nik irl l u l L t g u l s k o i i m . i e n x d z i f u o o r ) a i p o k o l i r u d n u s l i n r r n i u r r inruslrnrLl k irnr l , dieconr i srLrcjmir. OdobJio ic i b io zldovol iur ls pol | 'p i ln lenr knt igir is lLrnrskih znrn. isr i u f i icku Tigr is, tLrkc, dxi e n j e n u ! o d , 1 d x n i m l i n o a i n r r b i t l c , n r o d n r . ! 1 i t , r r u k o p j s r skoi im su ol j i l t ' vr i iedJrx dieLr is l , lmske t frdjc i ie, d. iel . r izhisror i ie. kni i .Ze!nosri . iezik . poezi ie j i i lozof i ie ukt iuöu. iuai I!cr i i i rske znlnosri i d. jc la vel ik ih l l r rof i rera iz prve generaci . icnru\ l i r r . rnr koia su do tadiL bih o6uv.rnd LL vet ikonr tr foiu.Plopal l su. kLLc' ; lo su propxl.r brojn

dNga sl i in.L dieLa, u toive l iko i kulrüfnoi krrLrsnof i k ikvir do rrdr ni . ie videna.

IzcIrLie Alkamiict I Ibn Ebt l'[Iadidct

U o v o j v e l i k o i i z d r j i . z i ' i c d n o s r ( j ' i r s k i n r i e i h o n r N . L s j r o u re r - t u s i i e n r L r i r s r v o ! l l i r \ u d ! u I i c g o v l p r i i L i t e l i . i e d r n o d n j i h ,l i ' i r s k i ! e 7 L r M u h i r n r I r e d i b n ̂ h n r e d e l , ^ l k L L r n i . . r d r n g i ,

u ' t e z i l i t s k i p ; s l c k o i i i c b i o v e a i p o b o r n i k i j ' i z u L i o d l i l l l j hI i ' i l . l . A b d ' r l h r , D i d i b n U . b i L I l l d i d , d e ! n i r r r k r e l - A t a n r i i u .Z i v i o j e k t o l t u r i n e p f i i u r e l t L ' r h t ' b u , ^ l l u h . v i r P o \ l u | i k x i r o s cvidi iz r t ic i :ovog groznog konrenrLr l dic l t ' "Nedihu l-bcl lgLr"k o i i s r d ü j l a i i k o i e i s k f i v l i u j ' , l r j n o f i i u I s L r l I L r i l o i o ( ' r v i i e kzavir f i rv iL one kotr ne poznir iu pfLr!e öjnjcrr icc iz pf. , ! lost jls lar l rr I srfLlne €lL'nrcntc u nloi . k l iu iui ' rai I re(1Lr I j i l r po cdinen i r i e u g l c d n c l i d n ' r ! r i i t r s c c I L U A l k a n r i k o t i j e i 7 d ! i o n r j

nrt-nt . ,nr odgovori . , na lolerx| | rosr i p lenrenitosr ElN 4 u . . ' Ik o t i I n u c l ) r ' ' r Z i o . r e l i l o d . , b r o ( ' i n \ t ! o . \ l o v r i I l a i n i i l r i s edo d,urr drnir injeg ,rrs lx{ lL, i ' , ln: inrLr i t ,sovkr ' rnl i ' r i i ! , r iu un e p r i i i r t e l l s r y u k o i e i c z r ! s r l o l s L r r o . l s t f a n c M o n g o L x rl l u l t L g u L r K o T e l l n . k i r p f o i i t r b j o g , r l i i u N x s i r . u d d i n e r f u s i i !u s v i n , i i h o v i n r b i r : , g l 1 r l s k i n r r l l f u t n i c i n r i r k o i e s ' r p i s r l i p o p u ld i e i , t ' l i e r d r t L r l - d 7 e n n i , r ' o l l l v I n s L r f i i , L k o i e i c p r c p L L n c ,p o h ! r l , r r r k n n i k f i i z d l l i , r i k e . z l o l l c n l I s l L r r io n r L ' l o v r L : r l t u r i c n e ! j r ; h : r r l ! i r . k i r k , : , n l r o d r i 1 r k . p r ! i r k i r L ,t o i v e l i k o i k , l , L S r r o l i . f c f i r d c , v a n i r p L , k o l ; l I r . r k o i i s u z u r l e s r l in l u s l i r r r r r . i n r L r s l i n l l r n k e . k L r k . d i e c u r r k o L s l i r f c c ö r g . L s e s r i d ei n r i v c a i n e L r f i i r r e l i ; i n L r j o k , t r r r r i r l d i v l l r L c i .

hko snro :€l ie l i drL o!tr fcmLr prrzenri lu lo u i ro krr ienro b l i k u z r d o v o l i r ! u i u a i s c s r m o n l v o d i n l . i z n , q p o u z d , r n i j i hd i i c i u ; i i z n r i r , n x i p f i k . u . i e d o s r r d u g . Z r r o b i \ l l r ( , Z c l i e L i d r i r ozL' !r i inro iedninr rekst!nr koi i l fc l i f i l p ir iLn. ic pf ibl i : l ! ! ' tx.kako bi svaki rrusl jni i rn znlo rrroguinosr pr iLr l i i - r \unir izmcdL,P , ' p r d n i k r p o i e d i r i h s e k r i i r ) f r ! n i h ( k o L L / n r c r h e b r , r ' l i ir r L r r . g r . r . , . ' 1 . ' . . \ . n t . ' . r . ; i . , . o I i . , . , t ' ? r . , r . .

Muaheder! lLnxnr i l l jur j ' r . prevod nr( Dr . Seid lsnüi l )

ensleski iezik )

3 8

- L

l 9

Bl,Havrnsiui , poznl l l i i i ' i t rk i hisror iaaf, u \vour dielu' 'Rewdltu I ,dzennat" r i

u duioj biogral i j i Nlsir l er-Tusi ianrvodj: " lz c iel ine niegov.r govorr koi i ie sav ist inj t i iezgrovi t ,proisteklog od onog koj izüröi ist inour i povjefenjen, nr!odinrn i c g o v e r i j e ö i o s p x i e n o j g f u p i m c d u s e d a u r d e s e t i n i k o i e s uspomcnute u h'rdisu Alhhovl | Poslanik4 a rr grupa su ! i ' i . ieinr i rmi ie: "P.ouöavlo sam sve pravne ikole / nezhebe,upoznuo se sa tenrel inim osnov.rnlr n. i ihorr udenia kao isapoie. l jnost inr j doiro sum do z.rkl juöka d,r rve koje susuprotne imanit i r l r l imaiu zr iedniöke j , rdr:r ie i osnovevterovinjr , i r razi iku. iu se sanro u poiedini ln pi trnj ima koja sepodjednäko mogu porvfdi t i inegif l r i . Utvrdio sam zarinr da seim.tnr i t i f t lz l ikuiu od svih drugih u renret. in irn uöen. i iüra. Stog.r.rko . iednr grupl, koi . t . ie suprornir n. i inra bude spaiena, onda susve ove grupe sekle spl lene. On. ie ovour logikonr doktuao drsu . iediro i i ' i t i inr lni ie iedino spl ieni , ; r da 6e svi d.ugi ud i e h e n n c n r s k u v x t r u . '

Spas doktzi se Llileietotn Ali bejkt

El HLLveIsari k iüei "Nirkon iro je nnveo gorniu reori . iuSej j id Ni 'nretul lah el ,Musavi krüe: "Zapi;ano je da se svegrupe sl .rzu u tom dl l su dvl iehadeta osnc'v spasir , i to sezrsnivr n: l r i jeöinra Poslanika s.a.v.s. : "Ko kaie: Nerra drugogbogtt osirr Alhhr, ui i ae u Dienner". Medut irn, sekta lnlLLmjjaisna i lxef i ia sla:e se da nema sparn bez vi la jer. t Ehl i Beita dodvanirestog imaDra i dirrancir lx l . i r od ni ihovih nepf i jarel ja /r i .Od Ebu Bek|r iOnrefa do posl jednieg vladartr koj i se veZe zalsl m nr imo i i i ta. bi lo da je vl . rd.rr i l i podrnik/ . Ova sekt i r

suprotna ie svinr drugi grupaura u v. jerovaniu nrkone le

Süzant se rezlikrlie odQ ne samo

muslim.ana uu spot'ednim.osnollamQ,

piktnjinta

E r ' I u s i . M u s e v i i f l a v e n s a i L 1 n e k i n p i t a n j i m a s u i s t i n urekl i . . . u druginl s lagr l i . . -

Oni isr inu govore kad.r kazu da su is lamske grupenledusobno bl i \ke u o\novama, a da se razl ikuiu u sporedninlstvar inrr . Z.ro . ie lnoeude füumiievanie ibl iskosr medu ovinrglupama bl iskirrr Ll osnovni l r i najva.Zni i iur pi lan. j iur l l .Meduri jn to ruzumtevunie ie nemogu6e sa I lnaDri tskinri i ' iz ronr ief se on r. lz l ikuie od $vih rrusl imälra u osnovninlpi tan. i inra jer oni nisu zadovol ini sa mrr! l iurani a ukol iko neprokl iüiu 'DZibtr" i " laguta". t i . Ebu Bekra i Onera r .a. i sveone koi j ih sl i iede do d.r1l ls. ni t i saonimkoj i se ne distancif i r iuod svrkogr ko ni ie ( i ' i t . p.r nLrk.r f to bi l i i pr iprdnici Al i Bejtakro i to su k6erke Bo: i ieg Poslrnik.r koie su bi le udate za Zunnurc. ina Ormana ibn Ai l ima, te ci jenienr str i je la UDrevi jska,El-As ibn Rebi ' r ' kog.r . ie VjeroviesDik s.a.v.s. pohval io sminbefa \voje dzanl i je, pred sviul urusl imanima, kada. je Al i jar.a. ht io o:enit i k iefku Ebu DZehlr iuöini t i je svoion drugonrZenom pored Frt ;ne, kterke svog anidze- Poslanika s. i .v.s-koiLr se zato Zr l i l r svone ocu Muhammedu s.n.v. ! . zbogAl i j ine nrnr iere. Ovo distunciran. ie obuhvatd i i lnalnir Zejdu ibnAl i . ja Zeinu I Abidina ibn Huseina ibn Al i ja ibn Ebi Tal iba iostale pr iprdnike Al i Beita koi i nisu ui l i pod bairak Raf idi i r r

'r Sr,ü.i 579, drugo izdrnje, Teherm 1367. god

4 0

-L---�

A I

k.rdr ie u piraD.iu nj ihovo i , 'kr iv l ieno viefovanie'" u koie spada

i ro da Kuf 'an ni je or igin" lrn. To su oni s lnälrul i u svinlstol ieainr.r is lojevima kLLko to od nt ih prenosi izapisLr ie n. i ihovvel ikrn i uöenjnk, H.td: Mifza Husejn ibn Muhanrmed'Ieki i ien Nuf i eFl ibr iz i u svolI dielu "F. 's lu l -hi tab f i isbat i tah. i f iKir i rbi Rlbbi l -erbab" r 'Jasn.r presuda u dokazivanjuiskf iv l ieniLr Knj ige Vlhovnog Cospodulr" koj i je poöiniovel ik i gr i ieh kudL'. ie svaki redrk ove kn.t ige zapisao poledk : r L r . f : r u \ i r l e n o B : r . h . , o r . e n r r l r K - l r . t l M L g r c r : l b , n S J o ( r If . i r . z koga(i ' ; t i snraüriu dLL ie k"burAl i . ie ibn Ebi ' l 'a l ibu r .n.

Zn razu r jevanje i naie nredusobno pr iLr l izrvan. ie i i i t iuv. ietu. iu da, zaiedno s nj ima. prokl in. iemo;rshirbe Al lahovnPoslrnikr s. .r .v.s, dr se distLücif i rno od svlkog ko ne sl i iedini ihov,:) v jerovnn. ie, pa dIk i od kaef i AlLrhov.r Poshnikls.r .v.s. i odabI1l l le gfupe niegovitr s l tedbelr ikLL, med' l koi i ' r t ' s"

prvonr fedu Zeid ibn Zejnul"bidin i d,ugi koi i sLr bi l i uznjega u ostrdr I taf idi ia inj ihova iskr iv l jenog uier. j i r . To. je onaisr ini t r st fLur nävedenog Ieksftr NrsirLr er I usi i l kogt ' s l i . iede ut o m e N i ' m e t u l l a h e l - M u s e v i , M i l z a M u h a m n r e d B r k i r e lMusevi el Hi lvcnsari el lsbirhmi, i tome sc ne supfostrvl . i i r ni

. iedLrn i i i i .L koi i . iavno proprsirr i pI1'kt ic i rn ' teki j . iu

prctvr ' fLrn. le" i l i to öini t r lDo.

A o n o S t o o n i l ü u . . i e s t e t v f d n i t ' d u . i e s t L | r o i z g o v o r d v liei dett l osnov sp sa n AhifetLr kod s! ih nusl inünu izuzevi i i rä. Da oni im:r lu pameri i l i znLLnir t rebulo bi da znaiu da sudva iehaderu kod nas simbol ushskr u Is lalr . a onri ko ih

izgovof i , i . rk käda bi bio i voinik(nept i iatel i ) u fatu postaie

zast iöenim kako u pogledu Zivota tako i i lnoviDe na dunjaluku.

5 r o ' e t i ö e ' p " ' , . | L , A ' r e r u , o r r l c ! e , , . r n / d ! . t c J o ' 1 r ) j e i | L , I . r l

v je.a, k.1o i to krze poznat i hal i fa Omer ibn Abdulaziz ima

svoie slroge obaveze f trzove, sunnete, svoi€ ier i jatske propise

o zabrirnana- haraure i nrekr 'uhe. Onri ko to upotpuni

u p o l p u r ; o i e ; . r - f i \ t e r u . r l o r h n e u p o , p u t r r . I e r p o ' p , r r ' r o

ioran viefu- A i to se nj ih t iöe, oni nenläjLr öak ni dokaza z.rpostoi nje nj ihovog dvanaestog iurama koj i je u stv"r i

iz lni l l . icnr 1iönost hzno pf ipis.rn.t Flasanu el-Askeri ju koi i je

uurro bez potom*va tako da. ie niegov bfLLt Dtr ' t 'er nasl i jedio

niegovu oelvi t inu kao öoviekn bez polomstva. Alevi t i inrr iukn. i igu rodenih iz tog vfencnr koiu ie vodio ni ihov pisrr i L 'koio i ie rpis.rno svako di iete koi€ se rodi lo, i r r i ie upisxno tLLdadä ie Hirsim el-Askeri inrä di . tete. Ni dar l i r in i i Alevi t i ne 7-rr . l jud . ' i e H . r , : u r c . A . k e r ' - I ' r o ' : ' r r ' r l l I r . ' o o r r . . t , o r t r ' . . ' e r - i ' t

da on ni . ie imro poronrstva!- . . Trko, poi lo . ie on unlfo neoslrvl i r iu6i iz iL sebe polonrstvo, imrmitski l . rnac ie l täo kodnj ihovih inr r i rskih sl jedbenlk. t koj i su uvidiel i dr t ine i ovaimezheb unrire su njegovom snndu, t . rko da su onr u stvunpostal i neinuuri t i iernisuir al i inranra. Stogasu izmist i l i ovulegendu o dv.rnLLestorr hi l . i i rd. ra godina Zivonr i nestr lontimrnru, koi i ac se poiavi l i pred Sudni i d. ln.

O < It' ai a nj e N t tsa.i fii a

Jedan od n. i ihovih !ei tana, po imenu Muhänmed ,bnNüsair koi i je bio sluga u pleurenu Benu Nunejr s lr l is l io ieideiu da je Hasan inrro sira skf ivenog u podrumu kuae s!oga

' U osnovi, öak iii'irski illr,rnri nisu poiredeni njiholr lfijcdrnjr TrLo

zt' Alijx r.r. küu dx .ie zrnemnrio Bot$rsku nrredbu upravli"nianrushrrhskid kom)ilo

posliie st li Poslrnika s.a.v.sll Nc srmoro, dego orvoreno krzu dx je Aliir r.u. krda ie pfcuzco hilüfd,z nemrio sprovodenje Allahovih p.opis.r iz srraha da ne izgubi vltlrriz svojih .uku. re sn nrü h:no pripisali Lijeöir" Zaisra su hdifc priienene sviesno ndili stvad koje se kosc sa r:uedban)a Posltbikas.a.v.s. a da jr pokulmr prisilni ljude dn slijede Alhhove nrredbe in cdbe Njegovr Posl,üika nrpusrili bi nre i ok.ennli se proriv

4 2mene. ( VidiEl-Askefj 37-41. slr.) ( D, . Seid I !n , . ' i l )

4 3

vne ni u gdkoj mitologiji. Oni Zele od svih muslimanaojiNa je Allah podario pamet da prihvate ovu larnu priöu

bi dollo do zblüavaija izmedu njil i Si'ira. To je,dutin, daleko od rcalizacije i nemogude, izuzev da se cio

islamski svijet prctvori u ludnicu u kojoj ie se lijeöiti psiliökebolesti. Zato posebno zahvaljujemo MilostivoD Allahu nablagodati razuma kojin nas je obdario i koji je osnovbbaveznosti-teklifa, Slo je nakon ispravnog inana, najveöa ioajplenenitija blagodat.

Vjernost muslimana

Musli,nani su doista odani svakon vjemiku sa ispFvninrilnanonr. Tu ulaze svi dobri pripadnici Ali B€jta bez obzha nabroj, a na prvon njestu su desetorica koje je Vjerovjesniks.a.v.s. obradovao Dzennetofi. Kad bi se Si'iti suprostavl_jaliVjerovjesniku s.a.v.s. samo u pitanju Dzenneta ove desetoricebilo bi dovoljno da ih tinr€ proglasinro i snratramo kafrima-[evjemiciDa! lsto tako, nuslimani izrazavaju svoju odanost idrugi ashabima na öijin je pleiima podignut lslam i islamskisvijet, uz öiju je krv iznikla istina i dobro na du islamskogsvijeta. To su oni koje ii'iti laino optuzuju da su okrenuliprotiv Alije i njegovih sinova, odnosno, da su njilovineprijatelji iako su oni sa Alijom Zivjeli kao brada medusobnovoleii se i suraalujuöi, a i unuli su u duhu nredusobne ljubavi isuradnje s njim. Najbolje i najautentidnije je njih opisao AllahUzviseni u 29. ajetu surc "El-Feth" Svoje Knjige u koju ni sajedne strane ne dolazi neistina. Allah Uzviieni o njinra kaie:"Elidda'u ale l-kufibri, nhaaü'u beinehunf':' Sttogi supreüa nevjemiciDa, a sanrilosni su nedu sobom", zatim, usuri "El-Hadid": "Ve lillahi nirasu s-semevati ve l-erdi Iajestevi minkum men ent-eka min kabli l-fethi ve katel. Ula'kee'zar u deredZeten nine l-lezine erfeku !üin ba'du ve katelu

oca37 kako bi üogao on i njegov prijatelj da zavedu li'itskemase i njihove bogatase uzinajuii od njih zekat u ime"postojeieg inranra", odnosno, kako bi oni nastavili da tvrdelaäno da su imaniti. On je Zelio da sanr bude uz vrataiznlisljenog podruma tako da se nalazi izmedu iz|risljenogiürana i niegovih sljedbenika, kako bi tako preuzeo duznostsakupljanja zekata. Mealutim, njemu su se suprostavili njegovibliski suradnici u ovoj Sejtanskoj mboti insistirajudi da jenajpodobnije da na kapiji bude trgovac uljem ili ügovacpovftem koji.ie imao dufan uz kapiju kude Hasana el-Askerijai od koga su dlanovi Hasanove obitelji i njegov otac uzimalistvari za svoie kudne Dotrebe,

Priöaokapäiipod.ntmu

Poito je doSlo do ßzilaäenj^, od ovih ljudi se izdvojioöovjek koji je to smislio osnivajudi tako sektu Nusajrija prenasvoft ilnenu. Njegovi suradnici su, nedutin, nastojali dasmisle priöu za pojavljivanje izmisljenog dvanaestog imamakoji bi se ozenio i imao sina i potomsrvo koje ie naslijediriinamet, öime bi bio nastavljen mezheb inaftita. Ali, posto sepokazalo da de njegova pojava dovesri do njegova negimnjaod strane alevitskih pisara koji su precizno vodili knjigenovorodenih, odnosno, svih alevita kao i abasidskih halifa ienira, oni su izasli sa tvrdnjom daje on ostao u podrumu, reda postoji malo i veljko odsuswo i skrivenosti i tako dalje dokraja ove legende koja je upotpunjena na naöin dajoj nenra

" Podrum kud€ njcsova oca ako je kuda i inala podrun, bio je udatjcnod njih i onj nisu nosli u njcga uluiri buduci dajc bio u rukanraDrafeu. bran l-Hasana cl-Askcrija On. rncdr'tim. potvrduj. da ct-Has& ct-Askeri nijc imao sina unurar izmßtjenog podnrn; kao niizvan njesa.

4 4

ve kullen va'dellahu l-lrrMa"-"Allahu pripada nriraz nebesa iZemlje. Nisu jednaki oni medu vama koji su davali prilogeprije pobjede i liöno se borili oni su na visem srupnju od onihkoji su poslije davali priloge i liöno se borili, a Allah svimaobedava nagradu najljepsu;- Allah dobro zna ono lto mdite's.Da li de Allah pogaziti Svoje dato obeCanje? U suri Ali lmmnUzviseni Allah o prvoj generaciji muslifi,fila kaäei " Kuntunlhajrc ummetin uhidZet li n-nasi"- V i ste narod najbolji od svihkoji se ikada pojavio'Je. Pajesu li si'iti dolli do tog sr€pena dabolje znaju stanje prve generacije tuuslimana od NjihovaStvoritelja?!

Iljttbau i pijateljstto medtt praueclnimhalifama

Jedan od znakova ljubavi vode pmvovjernih Ali ibn EbiTaliba prena svojoj braöi, rrojica halila prije njegajeste i to !!oje on svojim sinovinla nakon el-Hasanejna (Hasana i Husejnar.a.) i lbn Hanefiije dao Djihova ilnena. Jednom od svojihsinova Ali ibn Ebi Talibje dao ime Ebu Bekr, drugoor Omer, auedenl Osman.

Svoju najstariju kderku Unmu Kulsum on je udao zaOmera ibn Hattaba. Ona se poslije njegove lehidske smrtiudala za Muhammeda ibn Dzafera ibn Ebi Taliba koii ieposlije urrrro. pa se udala za njegovog brata Avna ibn Dz;fe;auz kojeg je i umrla. lsro tako je Abdulah ibn Dzafer ibn EbiTalib (pozoat kao zi l-dZinahajn - dvokrili) daojednom svonlsinu ime Ebu Bekr, a drugom Muavija. A ovaj Muavija tj. lbn

3a Sura El-Hadid 10. aj.r.

Sura Ali Inrm 110 ajer.

llah ibn Däafer ibn ebi Talib dao je svom sinu ime Jezid,misljenju nekih kao Ito je Muhammed ibn Han€fiija ibn Ali

Ebi Talib, Jezid sin Muavijin je bio poznat kao dobar,vjek.*

7,aÄto cla se oclriöem.o?

'itr dalas, bi]o .iedina cijena koju trebano platiti zaI Kada bi distanciranje (odricanje) koje od nas zahtijevaju

izrvanje, onda bi \e lnoglo reCi da je pogreSno radioihov prvi inarn, Alij ibn Ebi Talib r.a. zato Sto je dao svojiut

,'" Sejhül lslan, Ibn Tej jjie je rekaof'Ljudi $sutrtßljenjuo

I Jezidu ibn Muaviji ibtr ebi Sufjanu podjelili u tri grupe: dvije

i ekstrenme i jedna unjer€na-sednja.Jedni kJiur On je bio katu i ülmalik, priprcnio je ub;stvo

' Poslnnikova unuka iz mrrnjc i osvel€ prena Allaho\rl Poslaniku

Drugi kazu: On jebiodobar öovjek, pravedan vladar i ubraja s€ uashabe koji su s rodili za vrijeme iivora Poslnika s.a v.s.Treöa srupa veli: On jc bio j€dan od musline'ski vladara kraljeva

. in,ip je dobre a i loxe osobine. Rodio se u vrjjemc vladavine rredeg'

hatif. osrnan ibn Affrna nijö bio kaffr-nevjemik, alijc nj;govirn'

sebcbom-uroko desilo se ubistvo hazreli Husejna i drugi, dosad.rji vczani za ovaj. On se ne ub4a u ashabe niti u odabrane

I Allahove robove. Ovo mßljenj€ zastupa velika ve6ina uöenjaka ehlisunneia vel d;dna'alä.Shodno ovom.. lri grup€ su se podüclil. ne one koji ea proklinju.oni koji sa pretjer.rno hval€ i vol6, i oni koji sa n. proklinju niii gavo l€. Ovo posljednje nü{ljenje zastupa tnarni Ahmed, ostali imarni isvi priznali muslinunski nuloriteii.Podrobnije o ovome pogledaj u dj€lu "Sual fi Jaid ibn Muavije" odIbn Tejmijje lI25-27. srr. . verifika.iju djela izvßio dr. salaüuddinel-Mmetlicd.

4 7

sinovina imena Ebu Bekr, Omer i Osman, tedajejosvisepogrijelio time Sto je svoju kierku udao za Oner ibn Hattaba.Isto tako, i Muhanhed ibn Hanefijja bi bio lazac zato Sto jesvjedoCio daje Jezid bio dobar öovjek kada je kod njega dosaoMuhemmed ibn Muti' kao glasnik lbn Zubejra tvrdeij da Jezidpije vino, ostavlja nanaz i krSi Kur'anske odredbe na sto flu jeMuhammed ibn Ali ibn Ebi Talib odgovorio: "Bio sam kodnjega, boravio u njegovoj kuöi i vidio saür da r€vnosno obavljanaDaz i öini dobro, da se zaniDa za fikhska pitanja i pridrzavasunn€ta i nisam vidio nista od toga sto vi tvrdite... lbn Muti' iIjudi s njinr su nru rekli: "To se on pred tobom pretvaraol" Onie na to rekao: "Sta bi ga noglo navesti da se boji od mene iliöemu da se nada ako ne bi imao strahopostovanje prenaAilahu? Da li vasje on liöno upoznao o ono re sto navodite uvezi pijenja vina? Ako vas je upoznao s tinle onda ste vinjegovi ortaci, a ako nije, onda vi ne moZete tvrditi ono 5to neznat€! Oni su mu kazali: "Mi posjedujeno isrinu, iako tonismo vidjeli!", a on im je rekaor " Tako vaDr Allaha, zar takogovore oni od kojih se prina SehadeFsvjedoöenje, a zatim j€citirao rijeöi UzvisenoB : "MoCi Ce se zauzimati samo onikoji istinu sujedoöe budu.i da je znaji'at, alijasa vama

nenrarn nista i i ist sam od onoga slo vi Nrdite! . . . i rd.+ Ako leto ono Ito svjedoöi sin AIij ibn Ebi Taliba za Jezida, postavliase pitanje gdje je tu istina u onome Sto Si'iti hode od nas kadaje u pilanju njegov otac Alija, odnosno, oni koji su bolji odnjegovog oca i svih stvorenja, znaöi: Ebu Bek, Omer, Osulan,Talha, Zubejr, Amr ibn As i drugi veliki(znameniti) ashabi koiisu nanr saöuvali Allahovu Knjigu, sunnet Njegova Poslanika iKoji su konstituisali ovaj postojeii islamski svijer, öle plodovei danas poslije XIV stoljeda ubiremo, i ka kom€ reziüo ubududnosti i za koga Zivimo. Cijena koju od nas traze si'iti zapribl;avanje njina je izuzetno v€likajer tine gubifio sve, a

sura Ez-Zuhruf: 86 ajer.

Vidi El-Bidaje vcn-Nihaje 8/233 str. Ibn Keir.4 8

dobijamo niita. Stoga.je idiot svaki onai ko suruduje s oninr

ko od njega trazi da sklopi ugovor iz koga izläz; kao potpunigubirnrk.Jer' . vi l4irt{pravo vladarirre n.rd urtrnrerorn pripadasa$o njima)i bera'e( odlicuuje od temeljnih islamskih uöenja)su osnovne dvi ie doktrine na koiim se zasoiva i i ' izanr kao 5toro tvrdi Nasr er-Tusi i u lome ga poddavaju Ni'metullah el-Musevi i El-Havansari. Ovo uöenje nema nikakvog znaöenja i

ls niinl se Zeli promij€ni izvorno islamsko vjerovanje, i stvoriti'nepri iatel istvo preora onina koi i su izgradi l i prve tenlel jeIslamske drzave i na svojim ledin izniiel; naiteze brenelslama.

Oni l iüno tvrde daje rr j ihov.r grupajedino spalena bududida se ona u tenleljnim uöenjilnä suprcstavl.,a svima drugima.

I nh, ctj a nj e I sm.ailit a

Ismail j t i ru I i ' i t i kao ioni. buduöu da se razl ikuj 'r odmusliüraDa u sveDru onome u öeDtu se fäzl ikuju i lnranit i ,izuzev u pitaoju odrcdivanja nekih ölanova Ali Bejta kojin oniiskazuju svoiu v.iernost. Tako it1lämiti iskazuju vjernost svimakojin iskazuiu vjernost i isnräiiiti sve do Dza'fera es-Sadikanakon kojeg se oni razilaze buduii da imamiti iskazujuvjernost (uzimaju za svog velijia Musa ibn Dza'fera i lanacnjegovih nasljednika dok i$ma;liti uzimaju lsnraila ibnDia'fera i lanac njegovih na$liednika. Ekstremizanr €l-guluvvu koji su se upustili isnailiti nakon lsmaila i (postije)nakonnjega, predDet .ie zavisti inranlitajos od vrenrena Safavidskedrzave, a mod isnlailita palaje na najniäu taöku u vriieme El-Medilisija i njegovih sljedbenika, onosno, njihovarukovodstva. Nainre, Dakon Ito su njihovi ekstreDristi bili umanjini, oni su nakon toga perioda pa sve do danas, postali svi,bez izuzetka, ekstremisti Gulat. To priznaje njihov naivedi

p o z r r r ! r o c k r i t i k c I r i d i c i i c ( A i r t u l a h e l - M u , r k a i ) u \ \ n rb i j o g ü l i l u n

c k \ r f c n r n i h i i i ( r . U s v a k o n r I o g a v l i L r s ! r s!el ikog dielr on lsrLöe {/ i / ono po öettu 'u r tr i t t i , : !d!1^' l;i izrtt l,ili c*:ttcDti.tri ?o:tuie .'ada obavazr zt sr'. trbrd ikcn ; t)itt, i sxstuni dio tliiltoy! nezhebr. l)renrl tonrc.ekslrenriz irnr po konre su se isnrai l i t i r iü l iko! i r l i od inl l rnr i t r lposrao je p.,dledr.rko obi l . ie: ie i . jedDih idlugih s izLrzetkor lrl iöüosri inr l l ] l r r koic oni strvl i r iu na prvo nr. iesro, posravl iujuaiih n vi i i stupirn. i od $.urog V. ierov. iesnikovu zl kog suimdnri t i . to f j ic i imr Muhrnrmeda el l i t i j n i . tu. rr l |Zi l i d.r seispira pi l . ! r tc repr ihv.r trni . r njegovih vjerodostoinih hadi$n-r i jeöi u vezi sa stvaf ima Nevidl i ivog (Caib) kl lo i to su pirrnjüsrvur.rnj i Nebesr i Zemlie, opi \ D:enneia i vatre. Dok oni.is lovrelneno, pr ipisuju svoi i ln in).rn) inra i iznr i i l ienonrdvanaeslour inanru, stvaf i koje ih uzdizu iznad l iudi iposl i rnik.r istavl j r ju nl f lng grökih boztrnsinva.

Nenroguanost pr ibl i : . rvrnir izrredu nrLtsl imrura i i i i rskihgruprci tx dohzi zbog ni ihovih fr |z l ika od ostul ih nrüsl innra uosnovnim uö€ni inrLr kl lo i io to pf izn ie iobznrniuje Nxsr etl u s i . z r r i u r p o t v r d u j u N i ' n e t u l l a h e l - M u s e v i i B a k i r e lHt lvnnsari , odnosno ro potvrduje, svaki pr ipadnik i i ' izmr. Akoie to bi lo iako u vr i icme Nusl. l r et-Tusi ja, ro ruzi ldenie utenrl in inr uöenj imr . ie od vrcnrena Baki l i l e l Medzl is i ja dodrnrs postt l lo ioi ve6e a nepri i t l rel jstvo. i öe iZei6e.

Surni \i'iti ne iele lnibliiaae4ie nego LeleEirenje stog mezlaebe

Nenta tuinnie dx .;i'iti itltentiie ne Zele pibli:itvanie. pir se.t tog oni Zrtruiu i uLt'u !t'l rrspoloziva rredstva i napareD)po|u ;netiia ideie o zbfiZavan_iu tedu nutt i nr na(insunitskint prcstorina i u Duiiilt ceDtriDtit, x odbiiaiu to i

5 0

bt r t i r i t , l : ! \ . t ) t i t / t : rk : , . t i l ! : . . tpx\ I hih l t ! l . t r La,r l l uill!t nr!ü '1.. f it,t'.r zbliignh u ii i^^int..| 't||i.)/!t:t ilt t1sc \ i l t br l t , 11k.1\. t r ' r : t t ) : . .1 u t t i t l ) t ) \ i r t i . . r1r, ! \Lni l t l

in\ t i f l tL t t . r !1t , t . Z.r lo ie I)or! \ n.r I r i i ' r . i .LL rrr e Lrsl i r ' le l rL)\Lr!nk r o i r o s r r o l o n r L I e l i i i i n i r r j f . u r ) r I r J t k r ' l f t ; l j r r t , o a e r k ! . r \ .

s r ( l i . j c . r r l o d r i e t o t i l o i o s L r o p o p u r e l c l l r i i r i h ; i r r g d l c s en e g . 1 r ; ! n i I r l c s . L \ l l i c s i r p . , T i l i v r r i n r . n i 1 i . t ) r f i . p o z i t i \ n i ! i rn e g r r i v n i r r . l r k o a e s v r L k i p ! s L r o b i l i u z , r l r L d l l | r k r o i r o i cu z r l u l n r ! l i c a i i r L g r r r . s v e d o k ! i ' i t i n c o ! l u s l i u r u o dp f o k l i n j r n j r l : b r U e k r r i O n r e . o d n o s n o . o d o d f i c " n j L ' iDegif i rn. i . r r !cgi l ( to ni ic i i i l | iko. od ! fer l rerr ! srrr l rVief, : ,v icsnikt ' s.a.v.s. do Sudrjcgir dani | , odnonro. lok sc i i l l irue od,eknu dr uzdi:u dobre inr lnre Al i Bci tr iznrd *ufni r t u ' l ' . . , r , . , r : , , r i t l r L , o ) . . r . . . . \ J . J e f . ' \ c o \ - ( | ' , \ . ,ts l t tnru i direktni . ie napLrd n Al lahovu ! ieru, i pokuirLisk|etanir ore viere s.L putLL koi im . ie us'r ier io donosi lac iutenrcl . i i lc l i is l i rnr!kog (er i iara V. iefov. iesnik s.a.v.s. i n. iegoriash.rbi medu kot irr . ie i Al i i t ' f .x. i n jegovi s inovi . Ukol iko ! i ' i t in e n : , t r \ r e o \ . , k . , \ o d ' r o . l o t l e , , r h r o v : I r r . r r i f ; r , ' : p r e r , . rl ' . . r . L . r ' 1 . r , . . 1 1 . d c ( r r t r . ] L r c o \ r e i l r . o n .supfotni l l r i iskf iv l ienim uöenj i rr l ls lamü, ostr t i izol i rani iodbaaeni od svih nrusl inrLür.

Postoi i . iednr 6inienicr n" koju sDro u ovon tekstu ovakoukrur l i , a to . ie. dr se komuniz m inf i l t r i rao u l faku, apo' fedsrvorrr prr i ie Tudeh i u Iürnu dLLleko vi ie nego u drugedi jelove is lanrskog svi ier.r käo iudo i i ' iznra. U ove dvl iezeml. ie komunist i su! ugl i tvnom, bivl i pr ipadnici ! i ' izma koi isu vidievi i da ie i i ' izä,r l prepun legendi, hrnt. tz i ia inepoiml. i iv ih l iü i , t rko dt | su se pLikl juöi l i u korrunist iökeorg.ui?-aci je koie su ih uspiele pr idobit i sa rnz nrni . ionr' I is i jon koi , ' r r di dieh n.r f r \z l iö i t i ln jezicimir zasnovrnr nanrutni l1r osnovrma ekonomi. ie, p. ivfede, sociologi . ie i drugih

D.L su oni poznav.r l i izvomi ls l t ln l i n iegovu suir ini , da suga spoznLLl i isp|1rvno minr. ' i i ' i tske neispr i | !ne sPoznrte. to brih r l rau! i r lo od pirda u ovu provr l i . iu neviefslva i sekulaf izrra

-, \ -

5 I

Smutnja i iskuienje Babinna

Kada je u Imnu, pri ie vi le od sro godina, doilo do pojavebabizrlra, Ali Muhammed Sirazi tvrdio je, kako je onprethodn'k (bab) Mehdija, a zatiln poslüe kratkog vremenaunapriiedio je sebe i prozvao se oöekivaninr Mehdijem. On.ieinrao veliki broi r l jedbenika medu iranskim ! i ' i t ima. Tadajelranska vlada donijela odluku da ga protjera u Azerb€jdzan ukome su Zivjeli suriti hanefijskog mezheba koji su imuni odzapadaDje i vierovanja u izl11illjotine i legende popur ovihizvedenih iz Iiitskih korijena Sto je olaksnvalo zavodenje Si'itai prihvatanie babizDra. Onj ga nisu protjerali u neku Ii'irskusredinu buduii da su Iiiti, po prirodi stvari, bili skloniprihvatanju ovih izmii l jot ina. Medutin, i po.ed toga nnogi odniih su postal i sl iedbenici ovog lünog poroka tako da senjegov djelokrug bio poöeo veoma brzo Siriti.

Stoga, kao ito su Ii';tske legeDde bili uzrokom;irenjanjima sliönih. babaijsklh i behaüskih legendi u proslonstoljedu, one su, isto tako, danas, bile osnov reakciieobrazovanih Si'ita koji su se probudili iz ovih lainih vjerovanjako.ie razunnin ljudiola ne pfiliöe, prihvatajudi konunizam idruge sekularistiöke ideologije koje su ih iirokih rukuprihvatile. Tako je konunizafi u lraku i lranu inrao visepristalica nego u svim drugin islamskiln sunitskim zemljaua.

S oviü zavrsavaDro naSe izlaganje o li'izmu ukazjudi nasnrjernice i upute Allaha i Njegovog Poslanika muslimaninabilo da se radi o vjsoko obrzovaninr, srednje obrazovanin ilimasafia u oplte. Uzvileni Allah öe zasigumo saöuvati Svojuvjeru, Svoje sljedb€nike i nale islanlsko biie od desüukcije ispletki nasih neprüatelja do Dana Sudnjeg

5 2

C) sn.'vme ft)zlike i=wr,e.ä u

<:'kidetc', sr^,1ia i 6i/ta

Kur'an öasni

Kod sunija:

, Svi pripadnici Ehli Suneta su saglasni da je Kur,anodostojno prenelen i da je saöuvan od bilo kakvoeavanja i l i oduzimanja i da se on razumüevo nuornouJhatiökih pravila arapskog jezika. Oni vjeruju u svakiov harf i vjeruju da je on Allahov dZ.!. govor koji nijero i koji nije stvorcn i da neistina nilako do nj"ga n" moz"

rprijeti. I on-Kur'an je prvi izvor cjelokupnog akidetaußlinrana i naCina njihovog ponaxanja.

' Kod !i'ita:

Pojedini od njih sumnjaju u njegovu vjerodostojnosf ako se odredeni Kur'anski ajet sukobljava sa bi lo öimeodjihovog ubjedenja oni ga na öudan naöin tumaöe kako bi saskfadiii sa svojjm uvjerenjima. ZboB LoEa.u n-uuii'ewile", i veoma nrnogo vole da spominju razlile koje

se pojavile prilikom sabiranja i zapisivanja Kur'ana, i istiöuäeke svojih inana koje se nalaze u njihovim izvorima na

se oni oslanjaju.

Medutin. mnögi od njih 1o nesiraju i ncmogude je suditi o rjihovinpravin ubjedcnjirna zato &o oni upotr€bljavaju 'lekiüc" -doä,oÜnaju laZ i pdhivanjc istine ukoliko je to u id.rcsu njihov!vFre.

Hadß

Kod Sunija:

Hadis je kod sunija drugi izvor lslama i tumaö Kur'ana, ipo niiDla nije dozvoijeno raditi suprorno ni jednom hadisu kojise vjerodostojno prenosi od Poslanika s.a.v.s. po pitanjuocjene vjerodostojoosti hadisa koriste se poznata pravila kojasu odr€dili islanski alillli, najveai struönjaci u nauci poznatojpod ioenonr "Mustalehul hadis", Na osnovu tih pravila seprouöava lanac prenosioca bez ikakve razlike izmedunuSkarca i äene, jedini krirerij .je svj€doöansrvo pravednihliud; (po islanskin kf;rerijina) o niihovoj iskrenosti. Zasvakog raviJu (prenosioca) se zna kada .je Zivio, broivjerodostoinib hadisa koje je on preoio i broj hadisa kojeprenosi a koji nisu zadovoljili usranovljene krirerije. Sve se rosakupilo kao rezultat najveöeg nauönog truda u historiji uopie.Hadis se ne prihvata od onoga koji nije isken ili odnepoznatog prcnosioca, jer je to velika obaveza i emanet kojisu iznad svih tih r€lacija nacionahe i mezhepske pripadnosti.

Kod 3i'na:

Oni priznaju samo hadise koji se prjpisuiu porodiciPoslanika s.a.v.s. i poneke hadise pojedinaca od ashaba koji subil i sa Al; j inu r.a. stranu u njegov;n) polir iökiDr sukobinla, asve Sto ie mino toga odbacuju. Oni, uopCe ne pridaju vaznostvjerodostojnosti seneda (lanca prenosioca), niti u tonle koristenauönu lnetodu. Oni veona öesto kazu, na prirder: "Prenosi seod Muhanrnleda bin lsDra' i la koj i prenosi od Dekih nasihashaba koji, opet, prenose od jednog öo\aeka daje rekao..."N.iihove knjige su prepune desetjne hiljada hadisa öijuvjerodostojnost je nemoguöe utvrditi. A oni su na njinrasagradili svoju vjeru. Na raj naöin su oni zanijekali viSe od rri

5 6

Ashabi

: Kod Sunnija:

Sunniie cijene i postuju sve ashabe i prilikom spomenabilo kojeg od n.iih kaZu: "Radijaltahu 'anhu,, (A ah biozadovoljtul s niim). A nesuglasice koje se nedu njima desile'shvataju kao njihov lidni iditihad koji su umdili sa najboljomamjeron i to ie stvar proslosti. Nama niie dozvoljeno da na

osnovu niih gradiDo rrrznju ko_ja ie se prctezati na bududegeneracije. Naprotiv, o njilnaje Allah dZ.S. kazao bolj€ nego obilo kakvoj drugoj skupini liudi i na viSe mjesta u Kur,anu ihpohval;o. N€ke od njih je poiedinaöno odbranio od optuZbiko-ie su im bile prjpisivane, re poslije svega toga nikome niiedozvoljeno da ih za bi lo lro opruzuje nit i u tomeiDabitokakve koristi.

Kod Si'ita:

Oni snatraju da su se ashabi odmernuli i postali nev.jernicinakon snrrti Poslanika s.a.v.s. izuzev manjine njih öiji broj neprelazi broj prstiju na rukuma. Oni Aliji r.a. pripisuju pos€bnomjesto. Jedni snatraiu da je Poslanik s.a.v.s. jos za svogaZivota oporuöio da ga on naslijedi nakon nj€gove snrti, drugiga snatraju poslanikom, a tredi bogom. I na nluslimanegLedaju shodno niihovom odnosu p.ema Aliii r.a. Pa onaj ko jeizabran za halifu prije nj€gaje zalim ili kafir, a ouaj ko se nijeslozio sa niine u n.iegovin stavoviDa_ie zalim ili kafif ili fasik.lsti .je sluöaj i sa onima koji se nisu slozili sa njegovinlPotonciira. Zbog tog su stvorili veliku prePreku

vrtine hadisa Poslanika s.a.v.s, i ovo.ie jedna od najva.Znijihaka razlaza izmedu niih i ostalih nluslirnan..

5 7

neprijateljstva i porvore u istoriji lslana i ii'izaDr postajeideinim pravcerr koji gaji ove ltetne rendencije kroz generacijei gene.aci ie.

Teu:lürl - Lierol,onje u Alkthoxu.iednoöu

Kod Sunnija:

V. jeluju da . fe Al lah jedan i svemogud, da mu niko ni ieravan nir i s l iöÄn ni t i postoj i posredDik izmedu Niega iN.fegovih robovLr. Vieruju u sva ajera koja govore o Njegovirnsvojstvi f ta bez ikakvog iskr iv l j ivanja ni ihovih znat€nia i t inegiranja bilo lta od niih, ili poredenja sr ljudskin osobinana(" NJ:enu ni,ita nUe Nliöno')- Da je On poslao poslarik€ koie jezaduzio da dostave Njegovu objavu, Iro su oni uöinili beztLr i€nja bi lo tega od nie. V. jeruju dä samo Al lah dZ.S. zna gajb-nevidl j ivo. Da . je zauzimanje kod Njega usjovl jeno (. .Ko remoze pred Njim zauzimati za nekoga bez dopuitcnjaNjegova' r da se dova, zaviet, klanje Zrtve, i nlolba neupuiule nikom drugom seur Njenu dz. i . t da bi to sra od togani je dozvol ieno uput i t i b i lo kome drugonr. Da samo Onposjeduje dobrc i z lo i da niko pored Njega nista ne posieduje ine moze uraditi, bio on Ziv ili rnrrav i da su svim srvoren.jimapotrebne Njegove blagodat i i mi lost i . Spoznaja AtLaha dZ.! . . ie,kod n. j ih obavezna ler i jaton pomodu Al lahovih dZ. l . znakova izuamenja prije mzuDa koji iDdividualnin putent uto:e da i nestigne do istine i upure. A nakon toga doviek raznliKlja svoiimr z u u r | l o n r k a k o b i b i o s i g u r n r i i r p o r r o l u n i l i u s v o o t v t e r i .

Kod Si'ita:

Oni v jeruiu u ALlaha dZ.S. i da. je On jedan, ai i oni to svoieubjedenie tuijeiaju sa pojediniur stvarina koje su !irk. Oni

5 8

priz ivaiu Al lahova srvorenia i upu6uju dove l judiüa mi l l loNjega i govore: "O Al i ja, o Husejne, o Zejneb" is1. Dajuzavjet i kol ju kurbane u ine dfugih nr i lno Al laha. Traäe odumrl ih da i r I ispune ni ihove iel ie i oni i l l la iu dorra dova ikasida koje to porvrduiu. ODi sve ro snarraju ibadetom ivjeruiu da su nj ibovi imani nepogrexivi , da oDi znaju gajb i daoni imaju ut jecaja na kr€ranja u svemiru. Si ' i t i su i rovjral itesavuf kako bi ova iskrivliena shvatanjä zasadili i nlealusl jedbenike sunizIna. Oni tvrde da evl i je, kutbovi-aur.or i tat ivnel iönost i i ehl j be. j t inaiu posetrnu nlo6. Oni su svoi i |1sl jedbenicima potvfdi l i postojanje stateza u vjer i i da setaodl ika prenosi na ni ihovu diecu nasl. jedstvom. Sveronenrirnikakve osnove u vjer i . Spoznaja Al laha dZ. i . je po nj jnarazuurska obaveza a ne ier i iatskr i ono j to. ie doslo u Kur 'anuje samo potvrdu zakl iuöka razuDla, i n i i ta novo razumu

Rttjetr lah - ttidenje Allaha di,.S.

Kod Sunnia:

Videnje Allaha dZ.i. ie nrogude s lno na Ahireru,. jer Al lahdZ.:. ki'ei " Tog dana 6e neka lica blistava biti, u Gospodaftsvoga 6e gledati." (El-K ijane, 22.)

Kod Si'ita:

Ni. ie nroguaebudui€n svi jetu.

Allaha dZ.X. ni na ovonr

Gajb

Kod Sünniß:

Jedino Uzvi l€ni Al la,h zna gajb-nevidi i ivo, a nekin odposlanika je otkr jo ponej lo od gaiba, kao jroje to uöinio saMuhanrmedonl s.a.v.s. iz posebnih razloga za to.Vel iUzväeni:" Dngi znaju samo onoliko kotjko On Zeli ..( El-Bekare,255.)

Kod Si'ita:

Oni tvrde da gajb [rogu znali samo njihovi imami j kazuda poslanik ne nroZe i nerla pravo obaviiestiti o bilo öenru odgajba. Zbog loga neki od niih pripisuju boäanstvo njihovinr

Poroclic.a Posktnika s.a.b.s. (Ali Resul)

Kod Suutnija:

U Ali Resul po vedini islanske ul€me spadaju svi njegovisLiedbenici koi i ga dosljedno sl i iede u vj€ri lslamu. N€kismatraju da su to sanlo nluttekije bogobojazni od njegovoguDneta, a drugj oper snatraiu da su oni njegova rodbinavjernici iz potomstva BeniHaXiD i Beni 'Abdul Muftal ib.

Kod Si'ita:

Po nl inra se u porodicu Poslanika s.a.v.s. ubrrLja sauronjegov zet Ali ja r.a. i samo pojedini njegovi potonrci i nj ihovadjeca i unuci posli ie ni ih.6 0

Setijat i Hakikat

Kod Sunnia:

Surrije smarfaju da .je Seriiar ujedno i hakikar, i daPosldnik s.a.v.s. ni je niSta sakrio od svog ufiDleta. Danijeostavio r i l ta od dobra, a da nas na niega ni je uputio, nit i bi losta od zla, a da nas na njega nije upozorio. A Allah di.i. kaze:"Danas sam vatu upotpunjo vaiu ujenl,a, aznamodasuizvori viere Kur'an ; Sunnet, |e oni nisu u potrebi ni zakakvom dopunom. Naöin rada, ibadeta i konluniciranja saAllahoü dä.!. je potpuno jasan i nije porrebno nikakvoposredniltvo. A jedino Allah di.X. zna pravu isrinu (hakikat) oroboviDa (slanje njihova srca) i niko od njih ro nije u stanjusaznati. Od svakog öovieka se priDa i odbija tj. prihvara iodbija miSljenje, osim Poslanika s.a.v.s. koji je saduvan odgr; jeha i . jedino snro or l njega duZnipr ihvat ir i sve;to kaze ustvannta vler€.

Kod Si'ita:

Ori smatraiu d.r Seri iat pied$tavl ja propise sa koj ima ledoiao Poslanik s.a.v.s. i da re oni odnose samo na obiöannarod ineuk€ l jude. A hakikat i l i posebno znanje o Al lahudZ.S. ne poznaje niko osinr imama Ehli bejta (Jedan dioporodice Poslanila s.a.v.s.) i oni znanje o hakikatu zadobijajunasljedno, sa generacije na generacüu, i ono ostaj€ tajnoü kodniih. Oni vjeruju da su njihovi inami nepogr€Iivi i da sve itoöine ili kazu prcdstavlja zäkon-Serijat, da je sve \to oniöinedozvolieno i da se v€za sa Allahom ne moze uspostaviti izuzevpreko posr€dnika (prcko ni ihovih imanla). Stoga oni olahkosvoie i rranle nazivaiu t i tu lama u koj i lna . ie pr imjetnop.€t ier ivani€, kao l to. je poznato da kazui Vel i i ju l iah (Al lahov

'r'1 Sura El-Maide: 3 aja.

6 1

niljenik), Babullah (Allahova vrara), El-Ma'sum(Nepogresivi), HudädZerulah (A[ahov dokaz) i st.

Fikh

Kod Sunnija:

Sunnije se precizno pridrzavaju propisa Kur'ana. Tepropise pojalnjavaju rijeöi i djeta Poslanika s.a.v.s. koja sejednim inenom nazivaju Sunnet, zatin rijeöi ashaba i tabi,inakoje se uzimaju njerodavne zato sto su oni vremenski najblziPoslaniku s.a.v.s. i lro su bili najdosljedni.ji i najustrajniii upodnoSenju svih iskulenja zajedno s njim.

Niko nenra pravo da bilo Sto uvodi u ovu vjeru nakon Stoiu .ie UzviKeni Allah upotpunio. A po piranju deraljnüegrazumjevanja, rjelenja novonastalih problema i vaganja ve6egintercsa, konsultuje se pouzdana muslinanska ulema i njihovonillienje se prilvata sanro ako je u granicaDa Kur'ana iSunneta.

Kod 3i'ita:

Oni se oslanjaju na svoj€ posebne izvore koje pripisujusvojiflr imamima (koje su poilnenice i pojedinaöno odredili iiüenovali) i u kojiLna su na poseban naöin protunadilipojedina Kur'anska ajeta i svjesno napisali ono, öime su uradilisuprotno ve6jni islanrskog ullrmeta. Oni s at8ju danjihovinepogrijelivi imami mudztehidi inaju pravo na uvodenjenovih propisa, kao fto su to uradili sa sljede6in stvarinra:

a) Ezan i njegov tekst, vrijeme i naöin obavljaja nanaz a.

b) Vrijeme posra i mrienja.

6 2

c) Hadiski obredi i üaöin posjere Medini.d) Pojedini propisi

raspodjele i utroika.

e) Nasljedno pravo.

Oni uvijek nastojepovedavaju polje i oblike

vezani za zekat i naöin njegove

oa raoe suptotno Ehli Sunnetu i darazliöitosri sa njima

EI-Veh'

Kod SunDija:

El-Vela' j€ potpuna pokornost, i Ehli sunnet snralra da sev€la u toDr sftislu moz€ dati sano Allahovoü poslanikus-a.v.r. ler Allah d2.(. kaiei,,Ko se pokori Resulu pokorio seje i Al lahu.'" A (ro se l iör osral ih t judi nj inra se roze bir ipokomn samo u skladu sa lerijatskim pravilom: .,l/enapokomosti stvoreaju u nepokonosti Stvoritelju.'.( Hadjs )

Kod Si'ita:

.. Oni EI-Vela' snarraju remeljeft irnana-vjerovanja i podnjim nisl€ na vjerovanje u dvanaest njihovih inama izmedukojil je dvanaesri nestao ujednoj pedini u lraku gdje ga öekajuda se pojavi. Po nj ihovonr ubjedenju onaj koj i ni je dao svojvela AL bejru za njega se ne rnoze kazarj daje vjerni l . . izanjiüe se ne klanja namaz, niti mu se moze dati zekat, nego muse nloie dati samo od obidna (neobavezna) sadaka kao isvakonr drugon kafiru.

as Sura En,Nisa: 80. ajer.

5 3

Et-Tekijje

Kod Sunnüa:

Tekilie je da öovjek kaäe suprotno onome Ito misli da bis€ satuvao zla. Kod Sunniia nrusl imanu ni je dozvoli€no davara drug€ nlusliDane svojin rijedinla ili svojon vjestinom,jer.ie Poslanik s.a.v.s_ rekao:',Ko nas van Dije od naj,.-fekijjeni.ie dozvoliena osint prenra nevjernicima, n€prijateljima vjere,i samo za vrijenre rata,jer ratje varka. Muslinan je duZan dabude iskren i h.abar u istini i da se ne prctvara niti laze ili vara.Duzan je da sav.ietuje i upuöuje na dobro i da odvra6a od zla.

Kod Si'ita:

Oni, iako ih je viSe sekti, tekiije smatraiu farzom bez kojegnjihov mezheb ne bi mogao posrojari. Oni svoje sljedbenikepoduöavdju tekijji tajno i javno i po njoj postupaiu, naroöiroako se na(lu u rexkinl uslovinra. Prenaglaleno i otvoreno hvaieone koie snatraju nevjemicil1la i koje po njihovonl vjerovanjutreba pobiti i uniititi. A neviernikom snatraju svakog onogako nije sljedbenik njihovog nezheba fi. Si'izDa. Kod njjh ,,Ciljopravdava srcdstvo" i oni dozvoliavatu svaku vrstu laZi,obmane i varke,$

Oni prenose od svojih inarna da su rcklir "Er-Tekilje je nDja vji.ra ivjerä n'ojih ota.a'. "Ko nemarekiüe nenani vjere". U knjizipodn.rslovoh "Islan je pur ka sreai innu" koja je jednä od njifiovihpriznalih knjisa, na srrani 109. sroji: "Ako s€ pmoljetan X€rüarskiobavedn öovjek nade u situacijj da prelry; Itetu na s€bi ili svomimelku, iii u jävnoni rcdu i mn!, on je dutan da oslavi na'ediva,1j€dobra i odvracanje od zh. ovaj pLopis je posebar za li'ire i nazivas€ "Tekijje".

Iz navedenog se Jasno vidi dä ove rijeöi nüeöuolraveznost öihada;da su suprorn€ Allahovin dZ.X. rijeöinra.

Imamet i uprattljan je dtiauom

Kod Sunnija:

. . D r i a v o n r u p r a v t , a h a t i t a l o i e g b i r a j u r n u s t i n r a r i . U s l o r z a

h a r i r u J e , i a d o r i a u a o s o b a b u d e \ p o s o b n a i p o d o b n a z a l a k \ uobavezu.-' Dakie, da bude rat unan, sposobatr, uöen, poznat polijepoir ponasanju j posrenju i da je dostojan da se prihvaritakve odgovornosti. Njega biraju odgovorni medunuslimaniüa i on; ga snljenjuju ukoliko ne bude pravednopostupaoJ i l i ukol iko izad€ iz okvira Kuf,ana i Sunnera. Njemusu se duzni pokoravat i svi rrusl inani. Vlast. je kod Dlusi i l1 laDaobavrza iodgovorno.t . a re ooöaqr ipovlasr icd.

Kod Si'ita:

Vlast. ie kod nj ih rasl j€dna srvar Al i je r .a. i s inova Fat ir l€r.a. iako se i oni sanli razilaze po ronr pitanju. Zbog ovognj ihovog stava po piraniu vlast i oni nikada njsu bi l i odanivladaru iz spolnenute loze. PoSto se r j jhova teor i ja ni ieostvarila u praksi kroz historiju, kako su se oni nadati, oni sudodali joK i vjerovanie u povrarak, rj. da 6e se posljednji njihovrlnam, kog nazivaju El Kairl, vratirj pred kraj ovog svijeta,kao _jedan od predznak{ Sudniega dana, izaöi iz poznate peiinei poklat i sve nj ihove pol i t iöke prot ivnike i 5i ' i r ina povrar i t injihova izgubliena pfava koja su iDt uzurpirale druge sektekrcz ciiela stoljeöa.

srunerÄ uslovljava iro da 'nor.rbili od potomakaJedan dio Ehli

Kurejievicr.6 4 5 5

Saclröaj

Uvod prof. Seida lsmaila .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Uvodna ri jed prof. Muhannteda Nesifa .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jProblenr medusobnog priblizavanjamedu mezhebina i islairskim frakcijana.......lslanlsko zakonodavstvo - f ikh .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ._.1 3Pitanj€ "Er-teki i je" - pretvaranja... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l4Vri jedanje Kur'ani-Kerima ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l5Si ' tsko laganje öak i na Ali ju .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2O

Radost nrisionara ... . . . . . . . . . . . . . . . .--. . Zl

Misl jenje o vladaina.. . . . . . . . . . . . . . . . .23

Mrinja prenra Ebu Bekru i Omeru ... . . . . . ._._... . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Veliöanje Onnlerovog ubice ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . .26

Konrpl€ks vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,26

Od Siizma do koft unizma ... . . . . . . . . . . . . . . .-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Vjerovanje u povratak. .. . . . . . . . . . . . . .31

Nisu se prontjenuli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .-. .32

Konsdtuiranje historij€ ...-...........33

Nevideno / gaib za imartle .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

PoloZai imama je iznad Poslanika.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3?

lzdaie Aklamija i lbn Ebi l-Hadida ... . . . . . . . . . . .-. . . . .-. . . . . . . . . . . 39

Spas dolazi sa vi laj€ton Ali Bejta... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40Siizam se razlikuje od rruslimana u osnovam4a ne sanro usporednin pitanj ima.... . . . . . . . .-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

6'�7

O d v u j a n j c N u s r j r i j a . . . . . . . . . .

P r i ö ä o k a p l i i i p o d f u I r u . . .

V i j e n o s t n r u s l i n r a n a . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 5

LiLrbav i pr i iütel jstvo nredu pr.avednim halrran1rr. . . . . . . . . . . : ]o

Z r i t o d i r s e o d r i ö e m o ? . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

l z d ! n n i . r n . i e I s n r L r i l i r a . . . . _ . . . . . . . . . . . . . . . . . _ . . . . . . . . . .

Sunri Si i t i ne:ele pr ibl iZavan;e, nego Zele

. . . . . . . _ . . . . . . . . . . . . . . . . . : l : 1

; i renje svogl nezheb.r. . . . .50

6U

T e ! v h i d ' v i e r o y n n . i c u A l l a h o v u i e d n o t i u . . . . . . . . . . . . 5 8

Ru' jetulLrh - v idcnie Al laht ' di . r . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

6 8