osetljivost studenata na fasizam - autonomija!instrument. na taj način konstruisana je skala...

Nikola BoriševTijana Vlaisavljević

Goran Andrejić

Osetljivost studenata na fašizam------------------------------------------------

Rad je nastao u okviru projekta „Suzbijanje ekstremizma i građanski otpor - Srbija 2018“ koji realizuje Centarza podršku ženama u partnerstvu sa Vojvođanskom an�fašis�čkom koalicijom, uz finansijsku podrškuFondacije za otvoreno društvo Srbija.

Srbija 2018-------------------------------------

MapiranjeMapiranjeMapiranjeekstremizma i

građanski otpor

Instrument. Na taj način konstruisana je skala Likertovog �pa koja sadrži 11 ajtema, nazvana SOF skala. Zadatak ispitanika bio je da zaokruže jedan od odgovora sa kojim se slažu na skali od 1 (1 - u potpunos� se ne slažem, 2 - delimično se ne slažem, 3 - neodlučan/na sam, 4 – delimično se slažem do 5 (5 - u potpunos� se slažem). Osim toga, upitnik sadrži i sociodemografska pitanja koja su se odnosile ne pol, uzrast i fakultet koji pohađaju ispitanici.

Podaci su analizirani u okviru programa SPSS 19 i to putem tehnika deskrip�vne analize i sta�s�ke zaključivanja. Svaka stavka upitnika SOF biće analizirana po zastupljenos� odgovora na njih, tj. rezulta� će bi� prikazani procentualno i to za sve ispitanike, kao i prema polu ispitanika. Polne razlike ispi�vane su primenom t-testa.

Analiza rezultata

Uzorak. Uzorak ispitanika čini 151 student Novosadskog univerziteta. Uzorak je polno ujednačen i čine ga 73 muških i 78 ženskih ispitanika. Uzrast ispitanika je u rangu od 18 do 29 godina, a prosečna starost iznosi 22 godine. U pogledu fakulteta na kojim studiraju najbrojniji su studen� Fakulteta tehničkih nauka (31.8%), za�m Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrka�ć (19.9%), Pravnog fakulteta (19.2%), Filozofskog fakulteta (13.8%), Prirodno-matema�čkog fakulteta (6.6%), a u najmanjoj meri zastupljeni su studen� Poljoprivrednog fakulteta (3.3%), Medicinskog fakulteta (2.6%), Fakulteta za fizičku kulturu (1.9%) i Tehnološkog fakulteta (1.9%).

Postupak. Istraživanje je sprovedeno u periodu od avgusta do oktobra meseca 2018. godine. Ispi�vanje je sprovedeno individualno uz nadzor anketara. Ispitanicima je saopšten cilj istraživanja, data su uputstva za popunjavanje upitnika i zagarantovana anonimnost. Jedan deo ispitanika izjasnio se da nema dovoljno mesta za ostavljanje komentara na sadržaj upitnika.

Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi nivo osetljivos� na profašis�čke pojave kod studenata Univerziteta u Novom Sadu. U svetlu ponovnog porasta značaja različi�h fašis�čkih paradigmi, ideja i pokreta, od velike je važnos� utvrdi� ideološko-vrednosnu poziciju budućih akademskih građana, kao društvenog faktora koji može doprine� inhibiranju, ili pak promovisanju, ovih društveno pogubnih tendencija. Smatrali smo da je važno ispita� stavove mladih koji žive na području Vojvodine, budući da ova pokrajina ima nacionalno, konfesionalno

UVOD

Varijable. U fokusu našeg istraživanja je osetljivost na događaje i prakse u našoj svakodnevici koje su u osnovi diskriminatorne, imaju za cilj da zaš�te nasilnike i profašis�čke ideje. Početna osnova za definisanje ove varijable i upitnika koji će ga meri� predstavlja lista Umberta Eka (1995) koja definiše veči� fašizam. Pomenuta lista odnosi se na kult tradicije, odbacivanje modernizma, iracionalizam, neslaganje kao vida izdaje, straha od razlike, individualnu ili socijalnu frustraciju, opsesiju zaverom, osećaj poniženja zbog moći neprijatelja, život kao permanentno ratovanje, prezir prema slabijem, kult heroizma i herojske smr�,mačizam, selek�vni/kvalita�vni populizam i novogovor. Koncipiranjem upitnika koji bi merio osetljivost percepcije na profašis�čke akcije u našoj zemlji želeli smo da preispitamo kakva je percepcija studentske populacije o važnim društvenim pitanjima koja se neće podves� pod svakodnevne poli�čke skandale, kako bismo izbegli indiferenciju mladih prema istraživanju. Dakle, izabrali smo pojave kao što su: prava nacionalnih manjina, bezbednost gej populacije, tretman pripadnika verskih manjina, mogućnost jednakih šansi pripadnika nacionalnih manjina u odnosu na većinsku populaciju, značaj pravoslavne veroispoves� za definisanje državljanstva, mogućnost napredovanja žena, odnos prema feministkinjama, postojanje profašis�čkih i neonacis�čkih grupa i odnos državnih ins�tucija prema njihovim pripadnicima.

i kulturno složen karakter, te specifične i često ambivalentne poli�čke i društvene pokrete u svojoj starijoj i novijoj istoriji.

2

Rezulta� frekvencijske analize odgovora na stavku SOF2 iz Tabele 2 ukazuju na to da se najveći broj ispitanika (75.5%) delimično ili potpuno slaže sa njom. Odgovori studentkinja ukazuju na sličnu tendenciju, tako da se veći deo njih (60.7%) delimično ili potpuno slaže, među�m, u manjoj frekvenciji u odnosu na studente koji su pokazali jaču tendenciju (84,9%) slaganja sa ovom stavkom. Ove razlike između muških i ženskih ispitanika dodatno smo ispi�vali putem t-testa kako bi utvrdili da li su ove razlike sta�s�čki značajne. Rezulta� ove analize ukazali su da postoje sta�s�čki značajne razlike (t=3.065; p<.005) između muških i ženskih ispitanika u okviru ove stavke, tako da se muški ispitanici u većoj meri slažu sa �m da žene i muškarci imaju istu šansu za profesionalno napredovanje.

Kao što možemo vide� iz Tabele 1 najveći broj ispitanika (66.9%) se u potpunos� ili delimično složio sa stavom da se Hrva� u Srbiji mogu slobodno izjašnjava� o svojoj nacionalnoj pripadnos�. Kada posmatramo odgovore poduzorka mladića možemo vide� sličnu tendenciju tako da ukupno 64.3% iskazuju delimično ili potpuno slaganje sa ovom stavkom. Istovremeno, ispitanici ovog poduzorka pokazuju veću neodlučnost u stavu u poređenju sa ženskim, ali i celokupnim uzorkom.

U Tabeli 1 prikazani su rezulta� frekvencijske analize podataka i to na nivou celokupnog uzorka i poduzoraka muških i ženskih ispitanika.

REZULTATI

Tabela 1. Frekvencijska analiza odgovora ispitanika na stavku SOF1


3

Odgovori ispitanica prate tendenciju celokupnog uzorka, ali su procentualno razuđeniji, dok odgovori ispitanika ukazuju na snažnije potpuno ili delimično neslaganje (63%) sa ovom stavkom.

Odgovori studenata Univerziteta u Novom Sadu na pitanje o bezbednos� pripadnika gej populacije prikazanih u Tabeli 3 pokazuju da je u najvećoj meri zastupljena neopredeljenost (31.1%) i delimično slaganje (26.5%), kakav trend možemo vide� i u okviru ženskog poduzorka. Muški ispitanici iskazuju slični nivo neodlučnos�, među�m i potpuno i delimično neslaganje sa ovom tvrdnjom u značajnom procentu (32.9%) u poređenju sa ženskim ispitanicima (17.9%).

Prema rezulta�ma prikazanim u Tabeli 4 možemo zaključi� da se većina ispitanika (59.6%) u potpunos� ne slaže i delimično ne slaže sa �m da pripadnici islamske zajednice imaju slobodu veroispoves�.



4

Rezulta� u Tabeli 5 odnose se na tretman Albanaca kao građana Srbije i na celokupnom uzorku pokazuju najsnažniju tendenciju delimičnog i potpunog slaganja (51%). Takva tendencija postoji u okvuru ženskog i muškog poduzorka.

Rezulta� u Tabeli 6 na nivou celokupnog uzorka pokazuju u najvećoj meri (49%) potpuno ili delimično neslaganje sa stavom da Mađari imaju previše olakšica u okviru obrazovanja i zapošljavanja. Među�m, trećina ispitanika (31.8%) je ostala neodlučna po ovom pitanju. Ispitanici oba poduzorka prate ovakav trend u svojim odgovorima.

Rezulta� analize odgovora na stavku SOF7 na celokupnom uzorku (Tabela 7) pokazuju podeljenost stavova, tako da se 40.4% ispitanika izjašnjava sa potpunim i delimičnim neslaganjem. Sa druge strane, gotovo iden�čni postotak (42.4%) ispitanika se delimično ili u potpunos� slaže da Romska populacija nema jednake šanse za uspeh kao i ostali građani Srbije.




5

Rezulta� analize odgovora na stavku 9 pokazuju da se preko polovine ispitanika (56.3%) u potpunos� slaže sa �m da svi građani Srbije treba da se prilagode dominantnoj pravoslavnoj veri. Ispitanice su pokazale dominantnije slaganje (74.4%: 67.1%) i slabije neslaganje (6.4%: 23.3%) u poređenju sa ispitanicima, te možemo zaključi� da su one u većoj meri usvojile stav o važnos� pravoslavne vere za sve građane Srbije.

Ispitanice su pokazale veću neodlučnost od ispitanika, ali i u najvećem broju neslaganje, potpuno i delimično (43.6%) kada je u pitanju ova stavka. Sa druge strane ispitanici u većoj meri (49.3%) naginju ka delimičnom i potpunom slaganju sa ovom tvrdnjom. Rezulta� frekvencijske analize odgovora na stavku koja se �če doživljaja feminis�čkih praksi kod svih ispitanika sugerišu dominantnost odgovora (41%) koji se odnose na delimično i potpuno slaganje, a za�m neodlučnost (26.5%) po tom pitanju. Interesantan je podatak da se ukupno 60.3% studentkinja delimično i potpuno slažu sa stavom da feministkinje mrze muškarce. Odgovori studenata se nalaze na drugom kraju skale slaganja tako da se 45.2% u potpunos� i delimično ne slažu sa istom stavkom. Nakon toga dominira neodlučnost u stavu, koja je u poređenju sa nivoom ambivalentnos� kod studentkinja značajno snažnija. Ove razlike u stavu kod muških i ženskih ispitanika dodatno smo ispi�vali t-testom, te utvrdili da su te razlike sta�s�čki značajne (t=.852; p<.01). To znači da devojke u većoj meri imaju nega�vniji stav prema feministkinjama od mladića.



6

Prema rezulta�ma u Tabeli 10 najveći broj ispitanika (60.3%) se delimično ili potpuno slaže sa stavkom SOF10, dok je trećina ispitanika (35.1%) neodlučna. Ukoliko pogledamo rezultate po poduzorcima možemo zaključi� da su devojke u najvećoj meri neodlučne (48.7%), dok se većina mladića (71.2%) slaže delimično i potpuno da u našem društvu ne postoje profašis�čke, neonacis�čke i druge ekstremis�čke akcije.

Po pitanju ocene rada ins�tucija na suzbijanju navijačkih grupa i ekstremnih desničara studen� su u najvećoj meri (55.6%) iskazali stav slaganja sa stavkom, a za�m je nešto manje od trećine (27.2%) ispitanika iskazalo svoju neodlučnost po ovom pitanju. Takav trend ambivalentnos� postoji i u okviru muškog i ženskog poduzorka, s �m da je veći broj studentkinja (60.3%) iskazalo delimično ili potpuno slaganje sa stavkom SOF11.



7

DISKUSIJA

Istraživanje koje smo sproveli dalo je važne uvide u stavove dela javnog mnjenja mladih u Srbiji. Imajući u vidu da je uzorak probabilis�čki i nije reprezenta�van možemo izne� izvesne zaključke koje iz rezultata proizilaze. Novokonstruisani upitnik osmišljen je sa ciljem da meri stavove mladih o važnim društvenim temama. U njegovoj konceptualizaciji težili smo izbegavanju ideoloških termina kako bismo izbegli problem subjek�vnog tumačenja od strane studenata. Sumirajući rezultate možemo reći da studen� obuhvaćeni ovim istraživanjem u najvećoj meri smatraju da Hrva� i Albanci kao pripadnici nacionalnih manjina nemaju probleme u iskazivanju svoje nacionalnos� i životu u Srbiji. Po pitanju jednakih šansi Roma za uspeh sa ostalim građanima studen� su podeljeni, tako da se po 40% ispitanika pretežno slaže, a isto toliko ne slaže da pripadnici romske nacionalne manjine nemaju iste šanse za uspeh kao i ostali. Po ovom pitanju studentkinje su u najvećoj meri neodlučne, dok su studen� iskazali viši nivo slaganja sa ovom tvrdnjom, Studen� Univerziteta u Novom Sadu u najvećoj meri se ne slažu sa tvrdnjom da Mađari imaju previše olakšica u obrazovanju i zapošljavanju. Ovakvi rezulta� govore o tome da se pripadnici mađarske nacionalne manjine u Vojvodini ne posmatraju privilegovano i da se pojedine afirma�vne prakse smatraju prihvaćenim. Kada se posmatraju slobode veroispoves� građana, studen� u najvećoj meri smatraju da pripadnici islamske veroispoves� nemaju punu slobodu u prak�kovanju svoje vere. Istovremeno, više od polovine ispitanika iskazuje stav da je neophodno da se svi građani Srbije prilagode pravoslavnoj veri. Na pitanje o bezbednos� pripadnika gej populacije u Srbiji studen� su pokazali neodlučnost u najvećoj meri i delimično slaganje sa formulacijom da ne mogu slobodno i bez straha za svoju bezbednost da žive u Srbiji. Imajući u vidu navedene rezultate možemo reći da je neophodno intenzivira� eduka�vne programe koji bi približili mladima znanja o ljudskim i građanskim pravima, pravima nacionalnih i verskih manjina i njihovom značaju za prevenciju ekstremis�čkih grupa i pojava. U istraživačkom smislu bilo bi korisno uradi� kvalita�vno i kvan�ta�vno istraživanje na ovu temu koje bi uključivalo ispitanike iz većinske i manjinskih grupa. Budući da su pojedini ajtemi konstruisani tako da mere procenu stanja na terenu, ostaje pitanje da li su pri odgovaranju ispitanici dali svoju subjek�vnu procenu tog stanja ili kakvo bi to stanje trebalo bi�. Ova dilema može bi� rešena sprovođenjem dodatnih istraživanja kao što su fokus grupe sa ispitanicima sličnih karakteris�ka kao u ovom istraživanju. Tema ženskih prava donela je interesantne rezultate. Pre svega, rezulta� vezani za iste šanse žena za profesionalno napredovanje u poređenju sa muškarcima ukazuju da je preko dve trećine ispitanika potvrdilo mogućnost jednakih šansi. Među�m, u daljoj analizi odgovora se može vide� manja uverenost devojaka u takav ishod u odnosu na procenu mladića. U okviru pitanja o feministkinjama i njihovom odnosu prema muškarcima, 41% svih ispitanika se složilo sa tvrdnjom da feministkinje mrze muškarce. Zanimljive su i utvrđene međupolne razlike povodom ovog pitanja, te se pokazalo da su studentkinje u većoj meri ubeđene da je mržnja prema muškarcima osnovno obeležje pripadnica feminis�čkih pokreta. Ovakav rezultat je zabrinjavajuće prirode, budući da su akcije različi�h feminis�čkih grupa usmerene upravo na rad sa mladim ženama. U tom smislu, smatramo da je potrebno korigova� pristup feminis�čkih grupa devojkama u njihovom emancipatorskom radu. Pored toga, smatramo da bi u okviru feminis�čkih akcija bilo dobro obra�� se i mladićima kako bi bili osetljiviji na temu mogućnos� i prepreka sa kojima se žene suočavaju na svom putu ka uspehu. Poslednji aspekt skale za merenje osetljivos� na profašis�čke akcije u Srbiji odnosi se upravo na prepoznavanje postojanja i rada različi�h neofašis�čkih, neonacis�čkih i ekstremis�čkih grupa u našem društvu. Većina studenata (60.3%) pretežno smatra da ovakve grupe u Srbiji ne postoje, a jedna trećina nije sigurna da li su one relik� prošlos�. Devojke su u većoj meri neodlučne po ovom pitanju u poređenju sa mladićima, koji u velikom broju (71.2%) zastupaju stav da pomenute grupe ne postoje.

8

Sve tendencije u razlikama pronađenih tokom deskrip�vne analize proveravali smo i putem t-testa. Od svih ajtema jedino su utvrđene sta�s�čki značajne razlike na ajtemima koji se �ču ženskih prava. Ove informacije su posebno važne u kreiranju novih neformalnih i formalnih oblika edukacije za mlade po pitanju rodne ravnopravnos�. Uzevši u obzir ograničenja ovog istraživanja ipak možemo zaključi� da je potrebno dalje i dubinski istraživa� ovu temu među studentskom populacijom. Osim toga, važno je kreira� eduka�vne programe u kojima će se studen� upozna� sa istorijskim razvojem fašizma i nacizma u svetu i u Srbiji, ali i njihovim savremenim pojavnim oblicima. Ovo istraživanje ukazalo je na važnost prepoznavanja diskriminatornih uredbi i inicija�va vlas� i ins�tucija, ali i pojedinaca i grupa, kako mladi ne bi oguglali na njih u svojoj svakodnevici. Smatramo da bi jedino putem takvih programa postali odgovorni građani koji se bore pro�v fašizacije našeg društva.

Malo drugačije stavove ispitnici su iskazali kada su upitani da procene rad ins�tucija u sprečavanju neofašis�čkih, neonacis�čkih i navijačkih grupa. Naime, preko polovine ispitanika smatra da ins�tucije ne rade na njihovom suzbijanju, dok je trećina neodlučna po ovom pitanju.

9

osetljivost studenata na fasizam - autonomija!instrument. na taj način konstruisana je skala...

Documents