SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!

ŠI BENI KČetvrtak,

23. srpnja 1953. Izlazi tjedno

God. U. Broj 49 Cijena 7 dinara

O R G A N S O C I J A L I S T I Č K O G S A V E Z A R A D N O G N A R O D A ZA G R A D I KOT AR Š I B E N I K

2 7 . srpnja - Dan narodnog ustanka i narodne revolucijeu Hrvatskoj

NA VRŠ ILO se 12 god ina o tkak o su u našo j zem lji p la n u le p rv e u sta n ič k e p u šk e k o je su n aro d im a Ju g o s lav ije n a v ije s tile tešk u , ali jed in o m oguću i p ra v iln u b o rb u za oslobođenje .

o iL up iran i od fa š is tič k ih za v o jev ača i m ed u n jim a ra sp a rč a - nim , izg ledalo je d a su n a ro d i Ju g o s la v ije ponovno v ra ć e n i u vjeK ovno rop stv o i d a su sve maae izgub ljene . M edu um , p o k a zalo se d a p o sto ji sn a g a k o ja je sposobna i sp re m n a da n aše n a -

■ ro d e su p ro s ta v i to j d a leko n a d m oćn ijo j s in . K o m u n is tičk a p a r t i ja Ju g o s la v ije b n a je ta o rg an i- z ira ju ć a sn a g a k o ja se beskom pro m isn o s ta v ila n a če lu borbe n aš ih n a ro d a p ro tiv o k u p a to ra i do m aćih izd a jn ik a . O ćeiićena u b o rb i p ro tiv n en a ro d n ih režim a, m o n o litn a i o rgan izaciono čv rsta o rg an izac ija rad n ičk e k la se J u goslav ije — k o ja je u svo jim r e dovim a, p o red rev o lu c io n a rn ih p ro le te ra , okupU a i n a jn a p re d n ije p rip a d n ik e se lja š tv a i in te ligen c ije — p o k azala se u tim su d bonosn im d an im a i kao je d in a dosljedno p a tr io tsk a o rgan izac ija . KK1 je u o d lučnom m o m en tu u - z e la s tv a r p r ip re m e i v o đ en ja o - ru ž a n e bo rbe u sv o je ru k e . O na je je d in a za to im a la snage , a n je n a ileg a ln a o rg an izac ija b ila je k o s tu r budućeg o p ćenarodnog o- .slobodilačkog ra ta .

P r ip re m a ju ć i o ru žan i u s ta n ak , n a sa P a r t i ja je o dgovorila u n u -

t t ra sn jim osjećajim a , težn jam a, v o lji i b o rb en o sti n aš ih h e ro jsk ih n a ro d a k o ji su b ili sp rem n i d a se po c ijen u n a jv e ć ih ž r ta v a su p ro s ta v e n e p r ija te lju . D rugog p u ta n isu im a li n a š i n a ro d i o - s im onoga, k o jim ih je povela K P J i d ru g T ito . Uipravo ta j r e v o lu c io n a rn i p u t om ogućio je u ■punoj m je r i o s tv a re n je onog što d a n a s im am o -slo b o d n u i nezav isn u zem lju , is tin sk u n a ro d n u v la s t i soc ija lis tičk u ekonom iku .

H is to r ijsk a je č in jen ica da sm o sm og li snag e d a se održim o kao n ezav isn a zem lja , d a s tim sn a g am a zav ršav am o izg rad n ju o - sno v n ih k lju č n ih o b jek a ta , k o ji su tem elj n ezav isnosti i b lagosta n ja . H is to rijsk a je č in jen ica d a n a lin iji soc ija lis tičkog dem o- k ra tizm a , a p u te m n o v ih rev o lu c io n a rn ih m je ra — d a v a n je tv o rn ic a n a u p ra v lja n je ra d n ic im a; a fak tičn e v la s ti lo k a ln im jed in icam a t. j. n ep o sredno ra d n im lju d im a i g rađ an im a — izg rađ u jem o is tin sk i socija lizam .

O sobeni p u t i o rig in a ln o s t ra z

v itk a n aše R evo luc ije s ru š ila je sve n ao p ak e te o r ije ru k o v o d ila ca S S S R -a. N jih o v i n ap ad i n a n ašu R evo luc iju i n jih o v i postu p c i u odnosu n a n ašu zem lju k ao i u odnosu n a one zem lje k o je je SSSR porobio, ra z o tk rili su ih kao očite k o n tra rev o lu c io - na re .

1 za to n ije n ik ak v o čudo da m eđ u n aro d n i p ro le ta r i ja t i slob o do ljub iv i sv ije t s v e iik im sim p a tija m a pram n aš soc ija lis tičk i razv itak , je r tek o v in e n ase R ev o lucije su u jed n o i tekov ine m eđ u n aro d n o g rad n ičk o g p o k re ta — to su zap rav o teK ovine k o je su p ro iz išle iz bo rbe čov ječ an s tv a za p rog res. O ni nas g led a ju sa s im p a tijam a , je r su n a sa zem lja i n a š i n a ro d i i d a n a s n e u s tra š iv i u b o rb i za p ra v a rad n o g čov jeka , za ra v n o p ra v n o st i su ra d n ju m eđu n arod im a, za m ir u sv ije tu .

U pravo zuog m eđ u narodnog m a c a ja nase evo lucije i d a ljn jeg razv i uKa socija lizm a n e sa m o ko d nas, n as i lju d i su po nosn i, je r sh v a ć a ju v e lič in u tog znača ja . TaKav naro d , prencaijen u bo rb i za svoj o p sta n ak i sio - bouu, n ije hiao a m u je m ogao d ru k č ije re a g ira ti n a po a l i n a s r ta j ru k o v o d stv a S S S R -a n a te k o v in e n ase R evoluc ije . O dgovor je bio od lu čan i beskom prom isan , o n ak av k a k a v m ože d a da sam o z em lja i n a ro d k o je p re d vodi rev o lu c io n a rn a P a r t i ja i ta k av borac kao što je h e ro jsk i T ito .

S laveći 27. s rp n ja , znača jnog i sudbonosnog d a n a u našo j h is to riji n a ro d našeg g ra d a i k o ta r a p r is je ć a se u s ta m ć k ih d a n a u k o jim a je i sa m učestvovao. P re k o d ese t h ilja d a dnugova i d ru g a rica u izravno j ili u ne iz rav n o j ■borbi p ro tiv om raženog o k u p a to r a i dom aćih izd a jn ik a , p rek o p e t h ilja d a p a lih u bo rb i za oslobođen je , n a jr je č it i je govore o ra z - b u k ta lo s ti p lam en a u s ta n k a na n ašem podru č ju .

T a s je ć a n ja sile n a ra z m iš lja n je . S o c ija lis tičk a iz g ra d n ja zem lje kao i užeg p o d ru č ja našeg g ra d a i k o ta ra tra ž i i d a n a s od n aš ih r a d n ih l ju d i odlučnosti, i- n ic ija tiv e i p re g a ra n ja n a po litičkom po lju , te n a p o d ru č ju p riv re d n e i d ru š tv e n e d je la tn o s ti. N e sam o o ču v a ti tek o v in e bo rb e nego p ro d u b ljiv a ti i d a lje r a z v ija ti ono što je u R evoluciji s ve lik im ž r tv a m a izboreno.

N ek a ž iv i D an n a ro d n o g u s ta n k a i n a ro d n e rev o lu c ije u H rv atsk o j!

O k ru ž n a p a r tijsk a k o n fe re n c ija za S jev e rn u D alm aciju o d ržan a je u s ije č n ju 1941. god. u one d an e k ad je

H itle r pustošio i po ro b ljav ao m i-

o n a paroista k o in iia za S i n i U ttj iipojav io u sv ije tu kao osnovna im p erija lis tičk a sila.

K ad je p o znata p e ta ko lona d je lo v a la gotovo u većin i zem alja , k ad su inozem ni agen ti p o t-

ro lju b iv e zem lje, k ad se fašizam pom ognuti dom aćim izdajicam a

T a k o /e p o č e l o ZAPIS O PRVOM ŠIBENSKOM ODREDUSA STA N A K POD TVRĐAVOMP od jednom od drevnih š i

benskih tvrđava, koje su nekad štitile sa sjeverne strane gradić, zbijen na

m orskoj obali, održan je 10. kolovoza 1941. sastanak šest članova Partije. To su biU: Pepo Po- lak-M arijan, Joso Vukičević, M i- ro Višić, K rsto Ljubičić-M eho, Zdravko Bego i Jere Belam arić. DogovaraU su se o posljednjim priprem ama partizanskog odreda koji je formirao MK Partije, za izlazak na planinu Prominu. R ukovodstvo odreda sačinjavan su Pepo Polak-M arijan — kom andant, Joso V ukičević — politički komezar, K rsto Lubičić-M eho —

zam jenik kom andanta i Miro Višić — zam jenik komesara.

Probiti se do Prom ine predstavljalo je izuzetno veliku o- pasnost. Pa ipak, odred koji su sačinjavali većinom om ladinci, provjereni u dotadašnjim akcijama, krenuo je 12. kolovoza iz Šibenika poslije podne. Odred je im ao 31 borca. N eki je ponio bombu, neki pištolj, nek i polugu, k ljuč za šarafe i slične d ijelove za rušenje pruga. Izašli su pojedinačno s tim da se sastanu sjeverno od Šibenika na n ajv išem brdu koje se zove Pisak. Tu ih je dočekao om ladinac Krsto Zlatović, koji je im ao zadatak da pribavi puške 1 m uniciju za o-

dred. Oko sedam sati kad je sunce klonulo zapadu stig li su na brdo. Pod njim a je bio grad n jihovog djetinstva. Mnogo uspom ena na njih sačuvale su zanatske r.»dionice, škole i vinogradi. U njihovim očima nikada ljepota mora, šibenskog kanala i otoka m isu bili tako zanosno lijepi. Pa eto, zato što su bili vjerni sinovi svoga naroda i svoje lijepe domovine, svrstali su se u partizanski odred i pošli — »u borbu za slobodu«. Tada je to bila parola koja se m ogla pročitati go tovo na svakom zidu kuća u slo bodarskom Šibeniku.

U PRAVCU PROMINE

U putili su se prem a Prom i- ni, prem a planini koja sa zapada zatvara P etrovo P olje kod Drniša. Sutradan izjutra došli su do sela Danilo. Tu su m orali predaniti.

Put ih je dalje vodio preko sela IConjevrata ka kanjonu rječice Cikole, čije je korito duboko, a obale strm e, visoke litice, na pojedinim m jestim a prohodne samo za spretnog i tome kraju vičnog putnika. A partizanim a je još valjalo nositi oružje, alat 1 m uniciju.

Da bi uspostavili vezu sa n ekim okolnim selim a, iskoristili

(Nastavak na a. strani)

po jačan im s po lic ijsk im i ž an - d arsk im a p a ra to m poduzim ali sve jače i o tv o ren ije re p re sa lije p rem a k o m u n istim a , a n tifa š is ti- m a i sv im d em o k ra tsk im o r ije n tira n im lju d im a, n a ša P a r t ija vodi u p o rn u b o rbu i p r ip re m a sv o je n a jb o lje sinove, k o ji su se kroz po litičke bo rbe očelićili, po kazavši h e ro js tv o i sam o p rijeg o r d a se s ta v e n a čelu n a ro d n ih m asa, d a tum ače n a ro d u k o ja o pasnost p r i je ti čov ječan stv u i našo j zem lji.

M jesto g u je se k o n fere n c ija o d rza ia doui'O je pozna to n aš im lju u im a . To su S lapov i K rk e . U ce n tra li K rk e rau io je Iv an D ruzic (V aient) č lan O K K PH , k o ji je ibio zduuzen za p rip re m u k o m eren c ije . u n je s tanovao u n eposredno j bnzm i c e n tra le i u tom s ta n u izv ršene su sve p r i p rem e za docent, d e leg a ta iz č ita ve S je v e rn e D alm acije .

P o o štre n a Duuuust. p o lic ije n ije. om eia o u rzav an je K om erencije, k o ja je u n a jvećo j k o n sp n a c iji t r a ja ia p u n a o v a dana . is.onie- ren c iji su p risu s tv o v a li drugovi, ko ji su ta u a im ah k o n sp ira tiv n a im ena: sa k o ta ra B io g rad a n /m k o ji je oounvacao i z a u a r A n te iaanm a, d an as g en e ra im a jo r, D anilo š ta m p a n ja (poginuo,), S ta n ko M icm (poginuo/, U'rane K u r- sa r, P rv ić b e p u r in a (poginuo), A iu e ivinu u n (stari/, K ra p a n j (poginuo;, A n te j u r im (iViarKo), se k r e ta r O K K K ti, P rv ić L u k a (poginuo), P e ta r G rub išić , Š iben ik (poginuo), Iv a n D ružić (V aient), A n te Bego (GUjak) i d e leg a t P K K t'H za D alm aciju d ru g Iv a n A - m ulić (B ajer).

V oaeci u p o rn u bo rbu , ra d n ič k a k la sa ru k o v o đ en a svo jom P a r t i jom , k o ja doiasKom d ru g a T ita ociscena od sv ih f rak c io n a šk ih e lem en a ta p o s ta je jed in stv en a , č v rs ta i sp rem n a d a se u h v a ti u koštac sa buo k a k v im teškoćam a. T ako u sep tem b arsk im dem o n strac ijam a P a r t i ja iz laz i sa p aro lam a : b o rb a p ro tiv drugog im p erija lis tičk o g ra ta , b o rb a za m ir i rav n o p ra v n e odnose, oslon n a d em o k ra tsk e slobodoljub ive naro d e .

N a sam u k o n fe re n c iju n e k i su d e leg a ti stiza li d an ra n ije , a n e k i p a k is ti d an u sam u zoru . D elegati, n e p o zn av a ju ć i se m eđ u sobno, p riča li su o teškoćam a n a svo jim područjim a . L ijep a slika, ž ivost i č e v r lja n je , a li u jed n o i opreznost. Točno u 8 sa ti A n te Ju r l in (M arko) poziv lje de leg a te n a ra d i p red laže ovaj dnev n i red ;

1. P o litič k a s itu a c ija n a o k ru gu, o c jen a se p tem b arsk ih d e m o n strac ija — re fe re n t A n te Ju r l in (M arko), — d isk u sija .

2. O rganizaciono s ta n je — p ro š iren je p a r tijs k e o rgan izac ije u n o v a m jes ta , naročito obuhv aćan je u P a r t i ju žen a sim patizera .

3. O m lad inska p itan ja .S v i su se delegati složili sa

dnev n im redom . Z a p re d s je d a v a ju ćeg k o n feren c ije jednoglasno je izab ran n a js ta r i j i č lan P a r ti je (po stažu i godinam a) d ru g A n te M ilu tin S ta ri.

A n te Ju r l in je izložio p r ip re m e i e fek a t sep tem b arsk ih d e m o n strac ija . D em on strac ije su po tv rd ile p riv ržen o s t lin iji naše P a r tije , t. j . d a su m ase sp rem n e da s lijed e P a r t iju , je r su u dem o n strac ijam a u Š ibeniku, I iu

M alom , Ižu V elikom , B io g rad u n /m , V odicam a, Z a to n u , i*rvić L uci, P rv ic s e p u ru u , T rib u n ju , K ra p n ju , Z la rin u i t. d.. rn s ie bez s tra n a od re p re sa lija . T u su č lanov i c a r u je , s& ojevci, k a n d id a ti i s im p atize ri po im za ii sv o ju borD enost 4 s p re m n o g o a o s tv a re p o stav ljen e zauauce. U dem o n strac ijam a je učestvovalo neK ouko h ilja d a lju d i.

ja s n o , re p re sa lije n isu p re s ta le, puncrj a, z a n u a rm e n ja 1 sac l- cu sp iju i.a o acn i »u se svom žestin o m d a uguše rev o lu c io n a rno st Kod m asa . l \a s to ja n su da U dare u g lavu . Poceia. su h ap še n ja n a ju o ijm d rugova.

S ioensk i z a tv o r p re p u n je n a - š'h. d ru g o v a k*ko o m n iz g ra d a tak o i iz GKonce. M oral u z a tv o ru je n a v isin i sto p onazu je o ancno d rž a n je d rugova, u u o o r crvene jpomoci o tvorio je s ta in u k u m n ju u k o jo j su SKOjevci dež u ra n i v o o n i b r ig u o puten ra n t za tvo ren ika .- TaKav s ta v ja č a o jo m o ra i &aKO u za tv o ru , ta* o i n a te ren u .

P o n c ija i ru k o v o d stv o HSS- b lje sn e zoog u sp je n a i s ta v a ko m u n is ta te o u iu c » d a d ru g o v e L nuoisica. i o su n e p o ša lju u i_.e- pog iavu , k ak o b i poK ooan i od vo jili m ase od kom u n ista . O rgan izac ija c rv e n e pom oći o rg an izira oo m an s la n je pajceta i d ru gu pom oć. T ak o v a o rg an iz iran o st ja c a p o v je re n je s im p a tize ra u P a r t i ju i u g ied P a r t ije sv e vide ra s te . ... .

N a k o n fe re n c iji s u tem eljito p re tre se n e p o n u ć k e i o rg an izacione p r ilik e ok ruga. D elegati su se n ak o n toga p o v ra tn i, n a svo je te ren e , d a b i p re n ije li zak lju čk e k o m eren c ije . P o u c ija i ž an d a rm e rija , uza sv u - svo ju sp iju n sk u m režu , n ije m s ta m ogla da dozna o ko m eren c lji.

U s ta n ak n a n ašem p o d ru č ju od raz je p rav iln o sti ru k o v o đ en ja i p r ip re m a n ja k a d ro v a sa n ašeg ok ruga. D an a 12. V III. 1941. g. Iz Š ib en ik a od lazi p rv i o d red k o ji se b o ri s da leko ja č im n e p r i ja te ljem ko d D rn iša (selo M iljev - ci) i v eć in a d ru g o v a u sp ijev a da se p ro b ije u B osnu i p r i ja v i d ru govim a iz v o jn ih jed in ica u D rv aru . G ru p a od 32 b o rc a n a čelu s A n to m B an inom i S tan k o m P arm ačem , d a n a šn jim k . a d m ira lom , k u je b ra ts tv o i jed in s tv o ’ sa o ru ž jem u rucL G ru p a iz Vodica, P rv ić a , Z a to n a i T r ib u n ja od lazi u L ik u . Iz Š ib en ik a g ru p a n a če lu sa A n to m K rO n jo m ' (Cenčo) i Z ik ijem B u la to m v rš i akcije , b aca ju ć i bom be n a ta lija n sk e kam ione, a za tim od lazi za L iku. G ru p a u g ra d u 1 n a te re n u v rš i razn e ak c ije : u b ija n je šp iju n a , b ac a n je bom ba, p isa n je p a ro la , b acan je u z ra k centra le K rke , o b u s ta v lja n je p ro izvo d n je u T vorn ic i a lu m in ija .

F o rm ira n je m I. p ro le te rsk o g b a ta ljo n a H rv a tsk e u laz i u n je gov sa s ta v č e ta drugova* iz ok ru ga Š ibenik . P rv i k o m an d an t p ro le terskog b a ta ljo n a bio je d ru g A n te B an ina , a p rv i k o m an d an t p ro le te rsk e b rig ad e d ru g R ade K ončar.

O ko 15—20 h ilja d a boraca, k o ji su sud je lo v a li u bo rb i za slobodu i nov i život, govori još jednom o sposobnosti p a r tijsk ih o rg an izac ija o k ru g a i n jen o m u d je lu u izg rad n ji nove, T itove so c ija lis tičke Ju goslav ije .

A N T S B E G O -G IU A K

S tra n a 2»SIB EN SK I LIST« Č e tv rtak , 23. s rp n ja 1953

| P R E G L E D

n u m ootfiiiiiiIi M l

O pei postoje ozbiljn i izgledi aa za k o ji dan u K oreji uude potpisano prim irje .

N edavne o štrije borbe u K oreji, koje su nazvane o lenzivom SjeveroKOrejaca i K ineza,' kao da i>u poKOiebaie one ko ji su očekiv a n skoro zaK ijučenje p rim irja . A li ta o ienziva pokazala se sam o siedsiVćim prftisKa, dem onstrac ijom da sje v e ro k o re jc i i K inezi im aju jos dosta vo jne snage, da m su osta li bez te Karte. .Borbe su,' aćao i- u v ije k ao sada, sp ia - inufe. O davno je po tvrđeno a a u K oreji n i jednoj m drugo j s tra n i nem a r je šen ja vo jn im sred s tv i- •ma, osim, naravno , ukoliko se ne ui risKiralo i po c ijen u svjetsKog

■rata, a li za što ne posto ji raspo loženje n i kod jeo n in n i kod d ru - •gm. f o svem u izgleda da s itu a - 'ciju" n a jv iše m u u Sing IVlan Ri, •prijeteći da će ju ž n a K o re ja po- uuzeii sam ostalne ko rak e (voj- 'm m snagam a), ako poslije p r i- 'm irja u određenom ro k u ne a o - ae do u jed in jen ja K oreje pod k a - -pom njegove viade. O d te osnovne ideje n e odstupa, iako je p r isiljen da tak tiz ira . D rugo je p itan je koliko je Ju ž n a K o re ja

. uopće sposobna da sam a silom -riješi ■ u jed in jen je K oreje . S tv a rn a opasnost je u tom e što bi je - anom takvom akcijom poslije p rim irja Sing M an R i ponovo i- zazvao ak u tn u k rizu n a D alekom ■istoku. .- K ra j takv ih n am je ra Sing M an R ija oh rab ru ju će je d je lo vao odgovor p red stav n ik a U jed in jen e kom ande na p itan je S je- -verokor.ejaca i K ineza k ak av će •biti- stav. U jed in jene kom ande u siuČaju da Ju ž n a K o re ja p rek rš i .pom irje . On je odgovorio da se -u Lom slučaju S jeverokorejci i K inezi .mogu sup rostav iti svojim vojnim snagam a, a U jed in jena kpm anda da će u sk ra titi pom oć Ju žn o j K oreji. N akon toga S je- .ve.rokorejci i K inezi iz jav ili su .Ja gu sprem ni po tp isa ti p r im irje .usprkos tom e, što je S ing M an Jjii, .p ustiv ši iz logora 27.000 zaro b lje n ik a , p rek ršio sporazum o zarobljenicim a.c Z ak ljučen je p rim ir ja ne će r ije š iti nam ah p ita n ja Dalekog I- stolca. Ono rje sam o uvod u r je - Jg v a n jg j tih,.v-pitaaja. Ali, bez d a- jj^ g g a * ,\j^ jp a a if7važan uvod. U - _Vod koji~--bi ojačao .nade u t r a j nije. .rješenje n a D alekom Istoku. .Upravo zato, se razne reak c io n a rne snage i odup iru zak lju čen ju p r im ir ja ko ji bi o tvarao v ra ta stabilizac iji D alekog Istoka, a t i me, i m ira u sv ije tu , odnosno n a sto je da rješav an je tih p roblem a podvrgnu svojim usk im in te resi- jn a . SSSR, Šing M an Ri, reakcio n a rn i . republikanci u A m erici, svi oni im aju razloga da tako pos tu p a ju . ‘- . N iie . sa sv im sigurno da se .ropžd.a p e će p o jav iti nova p re p re k a Aa m učpom korejskom p u - tU^ M p^da ovog p u ta ne će.

Sastanak ugostiteljskih

kom ora u Zadru

Iako j e p o č e l o(N astavak sa 1. strane)

su baš ta j kan jo n i u n jem u o- s ta li tr i dana. To su b ila tr i d a n a vo jne obuke, n a jsav jesn ijeg nožju p lan ine i n ije dozvolila n e - iskoriiilavan ja svakog časa da p rija te lju p red sobom ni g lavu

G ru p a od dvad ese t boraca kad 25. kolovoza, svega d ese t b o ra -

Proučavanje pisma CK SKI Zlarinuu

što bolje upoznaju svoje oružje. 16. kolovoza, u noći, izbili su,

se p rob ila iz obruča, ušančila se ca koji su dosp je li u selo Polaču, iza jedne kam ene ograde u pod- stig li su n a jzad u R isovac.

To je bilo za n jih i za b o san ske p a rtizan e velik i događaj. E- to, jed n a g ru p a H rv a ta p ro b ila se pod borbom d a kaže d a je i s loboda rska D alm acija b ila

da pom oli. Oko podne v a tra je već počela da je n ja v a . Je d an

pen jući se kozjim stazam a, na d rug je bio sm rtn o ra n je n . Jošra v a n ko ja vodi k a P rom in i. C i- jed an je zadobio lakšu ran u . Iz- sp rem n a za opću n a ro d n u borbunilo im se da je p u t s ig u ran i o- n u ren o st je b ila neopisiva . S unce za slobodu; d a u to j borb i n jen ir ije n ta c ija točna. Bili su n a do- m aku prve baze, odak le je t r e balo u spostav iti vezu s d rug im o- d red im a. N isu n i pom išlja li da

kolovoza vodili tešku borbu u K ošu tam a kod S in ja p ro tiv T a

je u g rija lo sivi k am en ja r. P re d sinovi im a ju s n arodom Bosne očim a se m aglilo od podnevne zajedn ičkog n e p r ija te lja i za jed - pak lene žege. O h ra n i ni govora, n ičk i c ilj i da su se d ig li u oslo- a za piće im ali su još ču tu ricu bod ilački r a t u p rv o m red u rad i

toga, je r su sv ijesn i d a im je je d in i p u t do slobode — zajed n ičk a

su p artizan i sp litske g ru p e 14. vode, ko ja je išla od ru k e do r u ke. P ili su prvo ran jen ic i, a za-

lija n a i u sta ša i da su sv i n jen i kap i kroz p ro b ijen i zapušač ču- borci ju n ačk i poginuli. Isto tako, turice.

tim su osta li po tegli po nekoliko bo rb a z b ra tim lje n ih i u jed in jen ihn a ro d a Ju g o s lav ije pod rukovod-

T ako su dočekali veče, a onda

I D A LJE DO DRVARA

nisu p redosjećali da i n jih čeka baš p rv a teška i n e rav n a borba. Su se dovatili p lan ine.

U zoru 17. kolovoza, dohvatili su se jednog m alenog g a ja kod sela Mi ljevača, 5—6 km daleko od podnožja p lan ine. D alje nisu m ogli p rije nego što isp ita ju te ren , je r je u M iljevcim a bilo u- s taša. No, n ep r ija te lj je v je ro ja tno, bio obav iješten

sstvom K om unističke p a rtije .

Za borce iz Š iben ika do lazak uD rv a r bio je veom a dragocjen .T u su oni v id je li kako d je lu jupozadinske u stanove naše p a r t i-

e l ja c i - H rv a t i i S rb i - b ili su zan$ke yo jske upozna |i u ta d a š .

n jim p rilik am a i p o treb am a sao- bražen ra d n a ro d n ih odbora ; v id je li su onu neobičnu ak tiv n o st n i , oslobođenoj te r ito riji, gd je je sve b ilo m obiliz irano od p rvoga

iznenađen i kad su v id je li i saznali kako se borio o - d red u kom su se nalazili

većinom H rvati. B ilo im je jasnon jihovom da jo u s ta n ak zahvatio ne sam o

p okretu . A pored t o p , zam orn i D rv ar i B osansku K ra jin u nego d an a u borb i za slobodu j a p r _

va isk u stv a i u tisk e iz Bosne, ko-

U Z la rin u je, po red sa s ta n k a O pćinskog k o m ite ta Saveza k o m un ista , održano sa v je to v an je sa sv im č lanovim a S aveza ko m u n is ta sa p o d ru č ja općine, n a ko jem je p ro učavano pism o CK S K J. P o slije č ita n ja p ism a i iz la g an ja se k re ta ra O pćinskog k o m ite ta o nedo stac im a u ra d u č la nova Saveza k o m u n is ta n a po d ru č ju općine Z la rin , razv ila se živa d isk u sija , k o ja je ug lavnom o tk r ila slab o sti u ra d u k o m u n ista .

U d isk u s iji naročito se govorilo o nedovoljnom in tezivnom političkom ra d u n a te ren u . I - s ta k n u to je, d a većina k o m u n is ta ne vodi gotovo n ik ak v o g r a čuna o svom ličnom o b razo v an ju , u slijed čega ja sn o i ne pozn a je p o litička zb iv an ja u zem lji i u sv ije tu , što im onem ogućava usp je šan po litičk i ra d u m asam a.

K o n s ta tiran o je, da se je d a n dio k o m u n ista u ruk o v o d stv im a d ru š tv e n ih o rg an izac ija uopće ne za laže u rad u , a naro č ito u o r g an izaciji S ocija lističkog saveza rad n o g naroda.

N a sa v je to v a n ju je donesen z ak lju čak d a se u to k u ovog m jeseca održe sa stan c i u svim o rg an izac ijam a S aveza k o m u n ista , na ko jem će se ta k o đ e r p ro u čav a ti pism o C e n tra ln o g k o m ite ta S K J-e , i k ro z d isk u s iju na tim sa stan c im a još d e ta ljn ije o tk r i ti s labosti u ra d u o rg an izac ija Saveza kom un ista , k o je -su k o čile po litičku i d ru š tv e n u d je la tnost ko m u n ista u n ašim se lim a, p ri čem u članovi O pćinskog ko m ite ta tre b a ju p ru ž iti p u n u po moć o rg an izac ijam a na te ren u ove općine.

A n te K az ija

m arš i neiskustvo p ridon ije li su i D alm aciju , iako u n jo j ta d a d a se odred našao u položaju u n ije još bilo m asovnog k la n ja i kom e bi jed in ica svake vojske, o- d e p o rtira n ja u koncen trac ione lošim vojske koju su sač in javali gore. O svjedočeni ju n aštv o m o- kom unisti Jugoslav ije , b ila ili u - d red a oni su bili sp rem n i da ga n išten a ili zarob ljena . N ep rija - pom ognu, da ga h ran e , da u - te lj je n as tupao već uzoru iz tr i spostave vezu, da ga o bav ijeste p ravca. N jegove snage bile su o p o k re tim a T a lija n a i t. d. A daleko nadm oćnije . K re tao se ce- T a lijan i zapravo , do lazili su do stom i n jegovi p ravci vodili su podnožja P rom ine a li n a p r ije d u pored g a ja u kojem se nanizao p lan inu , nisu sm jeli, i odred je odred . iskoristio o vaj p red ah d a se od-

N ep rija te lj je o tvorio v a tru , m ori, da po litičk i d je lu je m eđu O dred se raspo red io iza kam en ih se ljac im a i da uspostav i vezu sa og rada koje se ljaci u D alm aciji D rvarom .

ja je listom stu p ila n a spasonosni p u t oslobodilačke borbe izložili su drugovi M iro Višić i J e - re B e lam arić 3. ru jn a n a veliko j k o n feren c iji d e leg a ta L ike, K o rd u n a i K ra jin e n a k o jo j je u im e SK K P J govorio d ru g M arko O rešković.

Uorci šibenskog od red a bili su ra sp o ređ en i u b a ta ljo n »S tarac V ujadin«, ko ji je d jelovao u L ivan jskom Po-

SLO BO D A RSK I Š IB EN IK

podižu da ograde svoje posjede. 23. kolovoza došla je veza od Iju. Svojim ju n aš tv o m s te k li su Sačekali su da n e p r ija te lj p riđ e d ru g a L jube B abića iz D rv ara , velik i ugled m eđu bo rc im a i n a -

On im je poručio da se p rebace rodom . K ao članovi K om unistič

ke p a r tije m nogo su pomogU t a m ošnjim d rugov im a u s tv a ra n ju p a rtizan sk ih o rgan izacija i n p o litičkom rad u . A li, tu su i oni

što bliže. T ada, n a b liskom o d s to jan ju , otpočela je borba. Nisu do p a rtizan sk ih snaga k o je su većusp je li da odbiju n ep rija te lja , d rža le f ro n t n a R isovcu, a potom Bili su opkoljeni. T rebalo se p ro - u D rvar.biti. O dlučeno je da se borci po d ije le u g rupe, a li to je bilo to liko teško, je r u gustom n e p rija -

No n jih o v p u t još n ije bio s a m o p rebacivan je .

24. kolovoza, u noći oko 11 aa- sam i stek li d rag o c jen a isk u stv a te ljskom obruču n ije bilo lako ti, oni su k renu li. Cim su p rešli ko ja su nek im a od n jih m nogon az rije ti s la b ija m jes ta i pode- cestu, željezn ičku p ru g u i r je -siti p rem a tom e p rav ac proboja, čicu K osovicu u K osovom P o lju a ad su se ponovo u p ro-

j Gotovo slučaj je odlučio gdje će kod K n in a n a le tje li su n a ta li- 1942. godine, v ra tili u svojse naići n a s lab ije m jesto n ep ri- jan sk u zasjedu. Čuo se m etak , uži zav iča j d a ra z g a ra ju u s ta n ak ja te lja . B orba se već vodila p rsa o za tim poklič n a ta lijan sk o m jez i- i da se bore u red o v im a većp rsa , a od redu je n es ta ja la m u n i- ku, a onda je počela d a b ije ja - m nogih t jak Ih p a rtizan sk ih o-cija. B oj se m ogao rije š iti jed ino k a m itra lje sk a v a tra . K o m an

d an t M a rijan n ije dozvolio n ikak v u zabunu: »N aprijed , sam o

kra tk o m i odlučnom borbom . I u tom p o th v a tu tr i, od če tiri fo rm irane g rupe p rob ile su se na naprijed« . B orci su se osam osta-

, ̂ ju r iš — bom bam a. Č e tv rta , k ad a lUi — šesto rica su se p rob ili bom -■ 13; ,o. m j. n a in ic ija tiv u Ugo- je osta la bez m unicije, b ila je bam a preko se la B iskup ije i stig-

čtite ljske kom ore NR H rv a tsk e zarob ljena. Osam boraca, k o ji su li u selo Polaču isp red Risovca.

d reda .

M ile Despot, m ajo r

U D ugi kod P u cičan ja lo rm ira n a je k ra je m sv ib n ja 1942 . gomili: 1 . p r im o rsk a četa , k o ju su sa č in jav a li borci p re težn o iz Vodica, T rib u n ja , Z a to n a i P rv ić a , dok je k a sn ije o jačan a sa d ru govim a iz B eune, iv iu rtera i T ijesnog. C e ta je b ila p o d ije ljen a u uvd voaa, a b ro jn a je u to v rije m e oko 60 boraca.

U K iužm k o m ite t K irH postav io je za p rvog k o m a n d ira D ragu ' Z ivkovića, a za k o m esara K rešu M arasa , ko jeg je k ra tk o v rije m e naKon loga uslijed bo lesti zam ijen io G ojko Jakovčev .

*

F o rm iran jem I. p rim o rsk e čete započin ju i p rv i o zb iljn iji o- ru zan i n ap ad i n a o k u p a to ra i n jegove sluge, dom aće izdajn ike .

U noći izm eđu 2 /. i 2». sv ib n ja 1942. če ta d o b ije z a d a ta k da lik v id ira šp iju n e u se iu R aslin i, da p r ik u p i nešto p u ša k a u G aće- iezim a, k o je su usta še p o sa k riv a li i n a k r a ju d a u h v a ti ta lija n sk u učite ljicu k o ja je »širila« rim sk u »ku ltu ru« u D azlini. Sve t r i n a vedene ak c ije u sp je ie su u p o tpunosti. Ovo je T a lija n e up lašilo , je r su m islili da su se iz L ike sp u stile jače p a r tiz a n sk e snage.

*

R an im ju tro m 23. sv ib n ja k ren u lo je iz T ijesnog i P iro v c a 26 k a ra o in je ra u p rav cu D azline s n am je ro m da izbave učiteljicu , o n i su se u ko loni bo jaž ljivo k re ta li p rem a D ugi, n i ne slu teć i da se već nalaze n a n iša n boraca P rim o rsk e čete, k o ji su već ra n ije zauzeli položaje n a D ugi. P u s tili su ih još bliže, veom a biizu, a onda — u b itačn a p u ščan a i p u šk o m itra lje sk a v a tra . N akon k raće borbe ju r iš n aš ih b o raca tako reći sm rv i k a ra b in je rsk u kolonu. D vojica su zarob ljen a , a je d a n je uspio d a pob jegne u p rav cu T ijesnog, dok su o sta li poginuli, a m eđu n jim a i g la v a r Tijesnog, ta lija n sk i šp ijun .

O va usp je sn a ak c ija I. p rim o rsk e čete im ala je jak o g u tje c a ja u narodu , a to p okazu je i č in jen ica što je v e lik b roj om lad ine odlazio u partizan e .

N ep rija te lj je iz V odica o p sk rb ljiv ao svoj garn izo n u G aćele- zima. To je v ršeno pod zaštitom n jeg o v ih vo jn ih snaga.

P ošto je točno ustan o v ljen o k re ta n je ta lija n sk ih kolona. I. p rim orska če ta p ra v i 8. l ip n ja 1942. za s jed u n a K ovči u n ep o sred noj blizini rask rsn ice Vodice—G aćelezi—Z aton . K ad je n a iš la n e p r ija te ljsk a ko lona borci su je dočekali žestokom v a tro m iz p u šak a i pušk o m itra ljeza . U pan ičnom s tra h u , T a lija n i su tra ž ili spas u bijegu, o stav ivši za sobom 45 m rtv ih . N apro tiv , če ta n ije p re trp je la n ik akove gub itke.

S aznavši za ove usp jehe , kod n a ro d a je zav lad a lo veliko q- d u še v lje n je za N O P tako, d a u 1942. godini skoro n ije bilo čov jeka k o ji ne bi pom agao P o k re t i n aše borce.

*U n a m je r i da u n iš ti p a r tiz a n e k o ji su m u n a n ije li tako o sje t

ljiv e gub itke , n ep r ija te lj je dovukao zn a tn e snage k o je su bile po tpom ognute ten k o v im a i av ijac ijom . M eđutim , če ta se, doznavši da se p rip rem a ofenziva, n av rijem e p o v u k la n a d ru g i te ren .

N akon ofenzive I. p rim o rsk a četa ponovno se p o ja v lju je na svom te ren u da bi još in ten z iv n ije n a s ta v ila borbu p ro tiv o k u p a to ra i n jegovih slugu. T ako je neko liko d an a n ak o n ofenzive uz pomoć n a ro d a o rgan iz iran o ru še n je te leg ra fsk ih s tu p o v a od Š iben ika do P ro sik e (M odrave), p o ru šen je m ost n a P ro sik i, L ađ e- vački m ost i sv i m ostovi n a k o m u n ik ac iji S k ra d in —B rib irsk e M ostine, kao i te leg ra fsk i stupov i n a isto j kom un ikaciji. U to k u noći po tpuno je bilo un išteno oko 3000 te leg ra fsk ih s tu p o v a i oko 15 m ostova.

O va ak c ija je s tv o rila v e lik u zab u n u kod n e p r ija te lja , ko ji n ije m ogao d a p ro c jen i snage p a rtizan a . O ni su sm a tra li d a ih je u svakom slu ča ju m oralo b iti ve lik broj, k ad su u sp je li p r ič in iti onako veliku šte tu u toku sam o jed n e noći.

(N astavak u idućem bro ju)

pdržano je u Z adru sav je to v an je .p redstavn ika trgov insko -ugosti- te ljsk ih .k o m o ra i tu ris tičk ih b i- Xga ; iz ip jesta na našoj obali.

N a .tom sav je tovan ju p redm etom ra sp rav ljan ja bili su fin an cijsk i rjezultati poslovanja ugos t ite ljs k ih poduzeća, kao i sadašn je c ijene u pojedin im u gostite lj- £khn ob jek tim a. Poslije de ta ljne a n a liz e 'd o n ije ti su važni zaključci. M eđu osta lim je odlučeno, da se koliko god je moguće izv rši izv jesno sn ižen je cijena po jed in im 'uslugam a, a posebno pale d£ .se članovim a sind ikata , -u. ^vrijem e k o riš ten ja godišnjeg odm ora, om oguće p ris tu p ačn ije Cijeni.

je sačin javali, b ili su s tr ije lja n i Je d n a g ru p a sa kom andan tom K ra tk e v ije sti iz S k r a d in anekoliko dan a k asn ije u D rnišu. Neki od n jih povedeni su na s tr ije lja n je sa tešk im ran am a ko je su zadobili u borbam a.

prob ila su u d rugom p rav cu i stig la p reko veze u B ukovicu u S jev ern o j D alm aciji. T reća g ru p a

U p o s l j e d n j e v r i j e m e , p r e m a r a s p o l o ž i v i m

prob ila se su tra d a n preko K oso- f i n a n c i j s k i m s r e d s t v i -va P o lja u Polaču.

RADNOM NARODU GRADA ŠIB EN IK A č e s t i t a

27. s r p n j a ' DAN NARODNOG U STA N K A U H R V A TSK O J

G rad sk i odbor SSRN H — Š ibenik

GRA DSKI K O M ITET SK H RV A TSK E — ŠIB EN IK č e s t i t a

_ članovim a SK i ra d n o m n a ro d u Š ibenika 27. s r p n j a

DAN NARODNOG U STA N K A U H RV A TSK O J

m a, N arodni odbor općine, poveo je naro č itu b rigu čistoći m je sta. Veći dio kanalizacione m re že je očišćen, kao i p ro s to r uz ces tu iza sam og m jesta . P o red to ga, izvode se rad o v i i n a pop ra v k u vodovoda.

•

U z g r a d i o s m o g o d i š n j e š k o l e nedavno je o tv o ren a n a rodna čitaonica, u ko jo j se m ogu naći dom aće dnevne i t jed n e n o vine. Č itaonica tak o đ e r ra sp o la že i sa oko 200 raz lič itih kn jiga .

O v i h d a n a z a v r š a v a s e a d a p t i r a n je p ro s to r ija za po trebe poduzeća »G radski m a gazin« iz Š ibenika. P rodav ao n ica ce b iti sn ab d jev en a tekstilom i obućom . N jen im o tv o ren jem b it će znatno p ro širen a trgovačka m reža u S k rad inu .

zm ije« u p ro izvodn ji Z o ra-film . T om prilikom polučen je dob ar usp jeh . A p a ra t p ro jic ira n a d a ljin i od 5 m eta ra , a n jegovom u - potrebom u m nogom e će se po b o ljša ti k v a lite t nas tave . U p rav a škole a d a p tira t - će u to k u o- v ih lje tn ih p razn ik a p ro sto rije za p rik az iv an je film ova.

K r a j e m m j e s e c a l i p n j a o. g. o s m o g o d i š n j o j O p ć i n s k o p r i v r e d n o š k o l i do d ije ljen je, kao n a g ra - p o d u z e ć e » K r k a « o tvoriloda, jed an »m ikročitač« (a p a ra t . , . . . ... , je nedavno lijep o u re đ e n re sto -za p ro jic iran je d iafilm ova) ods tran e S av je ta za p ro sv je tu n a u - ra n n a R esto ran je sn ab -ku i k u ltu ru NRH. Izv ršen je p r - đeven top lim i h lad n im jelim a, v i - pokus sa film om »O trovne te pićim a. J . Ju r ić

Č e tv rtak , 23. .s rp n ja 1953. »ŠIBENSKI LIST« Strana 3

USTANAK NARODA NA SKRAD1NSKOJ OPĆININ aro d ovog k ra ja tešk o je ž i- o n ih lica, k o ji su im se p ro d a li d ilja — K om u n ističk a p a r t i ja jem e ra ta , bez obzira n a tešk o -

vio za v r ije m e s ta re Ju g o s lav ije , i p o sta li izd a jn ic i svog v la s tito g Ju g o s lav ije i svo jim glasom poz- će. N arod je im ao puno p o v je re -Bio je p o d v rg n u t iz ra b ljiv a n ju n a ro d a . K ao p rv i p lodovi šp iju n - zelenaša, nacio n a ln o z av ađ e n i u ske d je la tn o s ti p a li su d rugov i tak v o j s itu a c iji došao je i s ra m n i P a v le P ap-Sdljo i T rla ja , k o ji su k ra h v la d a ju ć ih k ru g o v a s ta re 15. V III. 1941. godine u h ap šen i i Ju g o s la v ije tr a v n ja 1941. godine, s tr i je l ja n i u S k ra d in u .

N aro d ove općine našao se u O vaj p rv i gest o k u p a to ra d u -

v a la n a ro d n a u s ta n a k u b o rb u n je u svo ju n o v u is tin sk u n a p ro tiv svakog onog, tko im a za ro d n u v la s t i k ao tak o v u je p o d r- c ilj d a u n iš ti n aš n a ro d i po rob i žavao, te m ora ln o i m a te r ija ln o zem lju . N arod ove općine p r ip re - pom agao.m ao se za u s ta n a k , p r ik u p lja ju - N aro d ovog k r a ja uz pom oć ći o ružje , m u n ic iju i o sta li m a - svo je n aro d n e v o jsk e n a svakom

ZAPAŽANJA 1 PRtJfD40ŽII ODOM Cll

v rtlo g u , j e r je bio p e sam o n a - boko je p o tresao p a tr io tsk e o sje - te r i ja l p o tre b it za b o rb u od lje - k o rak u zadavao je u d a rce o ku-cdonalno zavađen , već i p o litičk i ća je već in e n a ro d a ove općine i ta 1941. do p ro lje ća 1942. godine, p a to ru i n jeg o v im pom agačim an e jed in s tv e n , i n a ta j n ač in po - izazvao m rž n ju p rem a sebi. A li, k a d a je p rv a g ru p a om lad inaca — u sta šam a, četn icim a, šp iju n i-stao p lijen o m on ih e lem en a ta o k u p a to r je i d a lje za tv a rao , b a - iz B ra tišk o v a ca i G orica o tiš la m a i sv im a onim a, k o ji su ra d i-k o ji su n a jm a n je m isliti d o b ra tdmao i dav ao ric in u s naš im g ra - u b o rbu (D obro ta D rago, K ričk a li za o k u p a to ra , a p ro tiv svogsvom n a ro d u i svo jo j zem lji. dan im a. i L alić Cedo). D ruga g ru p a od 11 v las tito g n a ro d a i zem lje . Ističe

O vakovo s ta n je za tek ao je o - U ovakovoj a tm o sfe ri p ro laz ili o m lad in aca iz Sonkovdća k re n u la se b o rb a n aš ih jed in ica 2. s rp -k u p a to r , k ad je porob io n a šu ze- su dan i, a n a ro d u gorkom isk u - je 11. X. 1942. (Skočić K rste , M a- n ja 1943., k a d a je bio n a p a d n u t m iju i n a s tav io svo jom »m iro- šen ju , traž io je p u t d a dođe do tić N ikola, M atić S tevan , M atić ta lija n sk i garn izo n u P lasto v u , ljub ivom « tak tik o m , o rg a n iz ira - slobode. U ovom sudbonosnom N ikola d ru g i, M atić Božo, M atić a su tra d a n lik v id ira n p u n k a m i- ju ć i o b a v je š ta jn u službu p rek o v rem en u , g ra n u la je zv ijezda v o - P e ta r , Roško Ive, S lad ić A n te on ta lija n sk ih v o jn ik a n a p u tu________________________________________________________________________ D ragović A lek san d ar, K e ra n N i- D ubrav ice—S k ra d in . D ru g a po-

ko i M atić M artin ). T reća p ak b jed a p o stig n u ta je m jeseca k o -g ru p a od d v ad ese t om lad inaca, lovoza 1943. godine n a d ta l i ja n -o tišla je u b o rb u 19. X. 1942. iz skom kolonom u p re d je lu »K rivaV elike G lave i B ra tišk o v aca , a D raga«, k a d a je o k u p a to ru zadan28. II. 1943. godine g ru p a od 33 veom a težak u d a rac . Tom p r ili- bo rca iz S k ra d in a i B ičina i tak o kom , osim velikog b ro ja u b ijen ih sis tem a tsk i od lazili su b o r- v o jn ika , za ro b ljen a je ogrom na ei, sinovi i k ćeri našeg n aro d a ko ličina o ružja , m u n ic ije i d ru - d a se bore za svo je oslobođenje, ge oprem e, a u n išteno je i n e k o - I o sta la se la naše o pćine da la su itko kam iona. U p ro sin cu is te svoj udio u borbi, a kao n a ja k - godine u sp je lo je n aš im sn ag am a tiv n ije is tak lo se selo D u brav ice lik v id ira ti če tn ičk i garn izo n u k ro z svo v rije m e ra ta . P la s to v u i V elikoj G lavi, a neš to

Sa p o d ru č ja ove d a n a šn je o p - ra n ije izv ršen je u p je - ćine, dalo je svo je živo te za d a - šan n a p a d n a b an d u iz K u- n a šn ju s tv a rn o s t p rek o 300 bo- pa. J e u n a od z n ača jn ih bo rb i ra c a i ž r ta v a fašis tičkog te ro ra , sv a k ak o je o n a k o ja se od ig ra la S k rad in , B ičine i S k rad in sk o m jeseca s rp n ja 1944 . u p red je lu P o lje 47 b o raca i 35 ž rtav a , S on- »G uauca«. U to j bo rb i n ije se kov ić -G račac 40 b o raca i 23 ž r t - m ogao u s ta n o v iti b ro j p ogm ulin ve, D u b rav ice 64 borca i 15 ž r ta - če tn ik a i N ijem aca, a srazm je - v a fašis tičkog te ro ra , B ra tišk o v - r a n b ro j i naše vojske, cd, P lasto v o i V elika G lava 41 N aša n a ro d n a v la s t im a la je b o rca i 14 ž r ta v a , R upe-Ićevo n a jv eće teškoće oko ra d a na 40 b o raca i ž r ta v a fašis tičkog te - p ro sv je tn o m po lju , je r su gotovo ro ra , te V aćan i i Z d rap an j 10 sve ško le b ile za tvo ren e . D a ljn ja boraca. tešk o ća b ila je u o rg an iz iran ju

N ažalost, ovd je m oram o is ta k - zbjega, ali z a h v a lju ju ć i b riz i n a - n u ti, da je bilo i onih sela, k o ja rodne v las ti,, sv i oni k o jim a je su u čes tv o v a la u bo rb i p ro tiv p r ije tila opasnost, b ili su zaš ti- svog v la s tito g n aro d a , kao što ćeni.

27. s rp n ja n a D an u s ta n k a n a ro d a u H rv a tsk o j b it će o tk r iv e n a sp o m en p lo ča n a k u ć i u g rad u , gd je je o snovan p rv i G rad sk i NOO Šibenik .

U p rv o j po lov in i 1942. god. M jesn i k o m ite t K P donio je od lu k u d a se fo rm ira G rad sk i NOO Š iben ik . O dm ah n ak o n toga p ris tu p ilo se p r ip re m a m a za fo rm ira n je odbora . P riš lo se je o sn iv a n ju s ta le šk ih o d bora k ao n a p r im je r rad n ičk i, te žački, č inovn ičk i, zan a tsk i, t r govački, in te le k tu a ln i, a ov i su se p o sljed n ji o snova li po specija ln o s ti kao n a p r. liječn ici, p ra v n ic i i t. d. P re d sta v n ic i sv ih ov ih s ta le šk ih o d b o ra b ira l i su G rad sk i NOO. D akle, i u n en o rm a ln im uslov im a, k o liko su to ra tn e p r ilik e do zv o lja vale , izb o r se v ršio n a dem o k ra ts k i način . Z a p rv o g p re d s je d n ik a bio je iz a b ra n L u k a B e lam arić (Stevo), a p rv i sas ta n a k o d b o ra o d ržan je u k u ći, k o ja je b ila v la sn o st M a- tačića. In ače sa s tan c i su se u 1942. god in i o d ržav a li u k u ć i N ike R ad ića , a u 1943. g. u k u ć i V ice Ilja d ic e ko d s ta n a r a D r. V in k a Jo v an o v ića .

O dlaskom iz g ra d a L uke B e lam arića za p re d s je d n ik a G rad sk o g N O O -a, iz a b ra n je d ru g P e ta r Š karica .

Iak o je ovaj o dbor -radio ilegalno pod te šk im uslo v im a

ok u p ac ije , n a ro d ga je sm a trao sv o jim v lašću . On se za svo je ra z lič ite p o treb e i obraćao G rad sk o m N O O -u. K oncem 1942. g. a n a ro č ito 1943. g. G rad sk i NOO izdavao je g ra đ an im a razn e p o tv rd e , k o ji su im služ ile za o d lazak n a oslob ođeni te r i to r i j ra d i n ab av k e h ra n e . T e p o tv rd e služ ile su g ra đ a n im a k ao p rop u sn ice sa k o jim a b i se p ovezivali sa m je sn im N O O -im a i n ašom v o jskom .

Z n a č a jn u je u logu odigrao G rad sk i NOO u o k u p iran o m ■gradu. U pravo n jegovom zaslugom iz g ra d a su n a oslobođ en i te r ito r ij p reb ac iv an e velik e ko lič ine h ra n e , lijekova, p isaćeg m a te r ija la a i o ružja , novca, i tom e slično. N aročito je v e lik u u logu od ig rao G rad sk i NOO p rilik o m N arodnog za jm a, k o je je rasp isao A V N O J. T om p rilik o m je bilo izdato p rek o 2 h ilja d e obvezn ica N arodnog za jm a. O sim toga od b o r je od ig rao i n e m a n je v až n u u lo g u u o rg a n iz ira n ju zb je ga u k o ji su b ili o buhvaćen i d jeca , žene i sta rc i.

N akon k a p itu la c ije I ta lije G rad sk i NO bio je jed in a v la s t u g ra d u a što se n a jb o lje očitovalo u tom e, j e r su se ovom od b o ru g ra đ a n i o b raća li po sv im stv a rim a , k o ji su b ili od n jihovog in te resa .

su : R upe, g d je su se fo rm ira le u staše , te B ra tiškovc i, P lastovo i V elika G lava , o dak le je bio p r i ličan b ro j u če tn ic im a — jed n i i

H ero jsk a borba, k o ju su vod ili n as i n a ro d i i KomumstiCKa p a r t i ja Ju g o s lav ije n a čeiu s d ru gom T itom , p ousjeca n as n a te š -

T re b a b iti posebnog su s ta v a d a p r im i one lju d e u au tobus, p a u im e toga »da b i se n a ša Is tin a , au to b u s n ije z a u s ta v lje n ja v n o s t upo zn a la s p ra v im s ta - u Č istoj V elikoj nego u Čistoj n jem opisanog slučaja« toj isto j M aloj što uopće n ije b itno . B it- jav n o s ti p ru ž a ti n e to čn o sti kao no je to da je v eom a teško d isk u - is tin u , a zak lju čk e d e leg a ta »P« t i ra t i sa d ru g o m k o ji n e će da p ro g la siti jed n o sta v n o p ro izvo- p rizn a n i je d n o s ta v n u čin jen icu ljn im a . d a je au to zaustav io u Č istoj

U b ilješc i »Ne da m u gušta« M aloj, a n e sam o usporio vož- šo fer d ru g B ru n o A lić n ije o p tu - n ju , m im oilazeći je d n a sp režn a žen n i za u c je n jiv a n je p u tn ik a ko la . S p režn a k o la vožena su n i za tra ž e n je m ita . p rop isno desno. A u to b u s je zau -

N a m oje p ita n je zašto 'n e će d a s ta v lje n zato, je r j e čo v jek u ko - p rim i o n a d v a čo v jek a odgovo- lim a (inače d o b a r g ra đ a n in n a - rio je sam o to da ih on »dobro« šega g rada) m ah n u o ru k o m pa poznaje . T ek k a d a su on i l ju d i se m islilo d a m u nešto tre b a (u- izlazili iz au to b u sa (ili k a d a su s tv a r i je pozdravio). T om p r ili- te k b ili izišli) A lić je re k a o ono kom nekoliko d e leg a ta i ja sa što je naved en o u b ilješc i »Ne d a z a d n jih s je d iš ta re k li sm o; k ak o m u gušta«, a to je kazao v iše z a sm o se sa d a ip a k zau s tav ili u sebe. D rug A lić, po m om sh v a - Č istoj M aloj, a onom e čo v jek u ćan ju , im a k riv o k a d a sm a tra šo fe r je rek ao d a m u se n e će da on u tak v o j p rilic i n ije du žan z a u s ta v i t i P re tp o stav im o da je ob ja sn iti d e leg a tim a zašto n e će o n a j n aš g ra đ a n in u k o lim a iz

razio že lju d a s e vozi au to b u som , j e r d a m u se ž u r i d a što p r i je su g n e u SiĐemu, u v je re n sa m d a oi ga d ru g A lić prim io . DoDro b i postup io i u v je re n sam taK oder d a n u ito od deiegaca n e b i im a n iš ta p ro u v . iv ieouam , b u d u ć i d a n ije n tio p r im iti onu dv o jicu i t a j g e s t bio b i znak n jegove sam ovo lje po ono j: P r i m am koga noću!

A li sacia s e p o s ta v lja p ita n je : a što b i o n d a biio od uooonosti d e leg a ta o k o jo j p iše u odgovoru d n ig a u ć . S uv išno je is tic a ti da viuoDnost n e bi b ila OKrnjena, je r jo s o s ta ju t r i p ra z n a sjecusta, a m eđ u a e ie g a tu n a n i je Bilo n i jed n o g sa o u p n m tije iom .

N ije n im aio p o hvam o što d ru g A lic svoj p o grešan s ta v poK usava p re o b ra titi u sv o ju v rlin u .

O ni lju d i n isu d ru g u A iiću 1 n u d il i m ito , već su hcjeii p la tit i vožn ju , a on je- isp rav n o p o stu -

drugi'" .zaveden i od za jedn ičkog k a isK usenja a A siav n e d anen e p rija te lja .

U poredo s razv itk o m N O B -e, ra z v ija la se i ak tiv n o d je lo v a la n a ro d n a v las t. O dm ah u početku 1942. godine, fo rm ira li su se seosk i N O O -i u sv im se lim a, a k a sn ije 20. IX . 1942. i O pćinski NOO S k ra d in k o ji je kao leg itim n i p re d sta v n ik n aro d n e v las ti ak tiv n o d jelovao k roz svo v r i-

S jeca ju č i se t ih dan a , n e m ožem o z ao o rav iti ono zlo k o je n am je nan io o k u p a to r i n jegove s iu - ge. T a herojsica p ro šlo st n am n a laže da vonm o sv o ju zem lju i svoj n a ro d , d a čuvam o b ra ts tv o i jed in stv o i d a n e dozvolim o n ikom e da n am oduzm e n ašu slobodu. I. L alić

Vise mi uuuiiujb^icgAcuuiii Kcti'LUbCjtve b tctiiioe-

i ič r e i c ic iu e U iv l u č n o j e , u a K u c e - v i c t d i i i K i v a i l & jtia .uz .< i U ji.

v iu iju c e « D r. 6. i m a v i s e js u u ii- o e i iu g p r o s t o r a , n e g o s to j e to xdtom p uueun o.

jL>

Strana 4 »ŠIBENSKI LIST« Č e tv rtak , 23. s rp n ja 1953.

M a le n ali u s p j e š a n kolek tiv Za unapređenje turizma na MurteruU malenoj uvali nedaleko

Betine smješteno je brodogra-brod »Jadrija«, koji će moći ma bi trebalo povesti računa primiti do 400 putnika. Ovaj i navrijeme ih riješiti. Zasad

đilište »Vodopija Ivo-Srećko« sa svojom solidnom izgrad- se poduzeće snabdijeva stru-najveće d jedino .poduzeće njom i udobnim salonom ne- jom putem Vlastitog generato- stepen)< a kl: vrsti ma području šiben- sumnjivo pokazuje velik u- ra jačine 12 KW, a što se tiče napis; (’Da jj bi>g kotara. Ono je svoju dje- spjeh ovog marljivog radnog radionica ono posjeduje dvi- n e -to za razvo j

U b ro ju 45 »Š ibenskog lista« je već k ra jn je v r ije m e đ a se u k ao i m a lih bo ro v ih šu m a ra k ao b jav ljen je č lan ak pod n aš lo - T ijesnom e re s ta u r ira p ension k o ji se p ro s tiru uzduž plaže,vom : »T urizam Š iben ik a i oko- »Borovnik« i »Villa M azzura«. s tv a ra ju ć i ugodnu h ladov inu ,lice tre b a podići n a p re d ra tn i A u to r č lan k a k o ji p iše o p ro - U vala od »Slanice« o tv o ren a je

k o jeg a je uslijed io b lem im a tu riz m a u B e tin i, m e- p rem a m odrom »bazenu« k o ji jese m oglo u č in iti đ u osta lim kaže, k ak o b i se i u za tv o ren p re k ra sn im » K o rn a t-

razvoj tu riz m a u B e ti- »Zdračam a« m oglo r e s ta u r ira ti sk im arh ipelagom «. O vaj p re d -ni«. L ijepo je to što se govori o n eke k u će za pensione i t. d. s ta v lja bogatu a tra k c iju k ak o zaovom prob lem u , a i po treb n o je , M eđutim , obo jica ne govore n i- dom aćeg tak o i za s tran o g tu r i-j e r bez tr e t ir a n ja ov ih s tv a ri, n e - Šta o M u rte ru . P rv i, na im e, k o ji stu .

, . m oguće je što otpočeti. T re b a govori o općem p rob lem u i u i - P o re d obale p ro laze sv e po d a o n o o s o b i to u p o s l je d n je n a j e j e d n a i z v je s n a n o v č a n a z a in te re s ira ti lju d e , p red o č iti im m e za jed n ičk ih in te re sa , uopće m orske p ruge. D nevno pro laze

d a n o s iv o s t i o d p o 30 to n a v r i je m e n a i la z i ina te š k o ć e u p o m o ć o d s t r a n e N O - a k o ta r a gd je se n a laze p riro d n e ljep o te ga ne spom in je. U pravo sm iješno, ovuda sto tin e s tra n a c a , a li do d a -šrvfki li 4 d r v e n a p o n to n a . Go- r a d u : u p rv o m re d u p o m a n j- gjjjeniik; §to ,će ^ s u m n je 1 b o g a ts tv a k o ja bi se m ogla is- Izg leda da on uopće ne zn a d a u n a s je »Slanica« lje p o ta o ko jo j

kan je mehaničke radionice i

ove skoglatnost usmjerilo na izgradnji kolektiva,

“drvenih brodova različite nosivosti. Dosada je brodogradi

je: brodograđevnu, i brodosto- Iz razgovora našeg dopisni- larsku, što je nedovoljno za

ka s pojedinim drugovima u potrebe brodogradilišta. Da Ifšte izgradilo oko 80 ribarskih brodogradilištu doznali smo, bi se isto kompletiralo potreb- lađa, izatim dva motorna bro

tovo na isto toliki broj lađa kanj izvršen je radikalan popravak, ne

U poslijeratom periodu ono ja 'j€ iz godine u godinu uporedo s proširenjem pogonskog kapaciteta i uključenja stručne radne snage osjetno povećavalo svoju proizvodnju, tako da se može očekivati da će o- va godina, obzirom na pove-

! ćari j e sveukupnog kapaci te ta, značiti ozbiljnu prekretnicu u

"daljnjoj proizvodnji ovog ‘ mladog poduzeća. To očito ' pokazuju radovi koje ono sa- ' da izvodi. Taiko se u izgradnji nalaze dva motorna bro-

■ da nosivosti od po 30 tona■ svaki-, ~ Njihovo dovršenje •predviđa se do ikra ja ove godine, kada će istom biti predani

' na upotrebu obalnoj plovidbi Rijeka. U fazi dovršenja nalazi se i moderan 'kupališni

sumnjed o v o i i n a e le k t r ič n a e n e re i- p r id o n i je t i b o l j e m k v a l i t e tu k o ris titi kao izvor egzistencije okolici S iben ik a 1 to baš n a M u r~ se m alo zna , a li k o ja za to im a

J K n a ro d a ovog našeg sirom ašnog te ru p osto ji k u p a liš te S lan ica — velik e p ersp ek tiv e . N edaleko uglavni su faktori o kojli- rada u poduzeću. k ra ja . A u to r č lan k a k o ji p iše o jed n o od n a jlje p š ih p r iro d n ih susjedno j u v a li »Vrške«, n a m a - p rob lem im a tu riz m a u Š iben iku i p laža na Ja d ra n u . N jen a lje p o ta lom otočiću »Školjiću«, g ra d i se okolice, n a b ra ja m je s ta k o ja i- ogleda se u k ra sn im pejsaž im a: v e lik a r iv a 80 m e ta ra duga, g d je m a ju n a jb o lje u v je te za tu r is tič - u h a rm o n iji b o ja k o je se s tv a ra ju će m oći p r is ta ja t i sve, p a i tu r i- k i razvo j: Z la rin , R ogoznica i u p re lije v im a m o ra i p ijesk a , s tičk e p ruge. M eđutim , k roz T ijesno. U n a s ta v k u govori k ak o ža la i tam nozelen ih m as lin jak a , M u rte r će ove sezone p ro ć i oko------------------------------------------------------------------------------------------------------------še st do sedam sto tin a s tran aca ,

a d a se oko d v ije s to tin e ponu d a m oralo odb iti, zbog nem ogućnosti sm ješ ta ja . P ita m o se, da li je ovo p ro b lem o kom e tr e b a ju vo d iti ra č u n a i l ju d i iz cen tra , je r se m oralo u p rav o zbog toga izgub iti to liko stra n a c a , k o ji v je -

IIIZaštita od m eđa — rovca u istom e. P ro ž d rljiv i m eđo noću

vrtu. N a 1 kg m e k in ja jLli k u k u - n a ilaz i n a o tro v an e m ek in je k o - rur'nog b ra šn a s ta v iti 6 dk g B en- je ga om am e, te ih u ju tro tre b ato x a (m eže se n a b a v iti u p ro đ i - sk u p iti i spa liti. . , . . . ,. m . .. . . . . . . k . „ . . . . , ... . . . . n ro ja tn o ne ce o d sje sti u T ijesn o -vaom ci K o ta rsk o g zadruznog sa - Zaštita od gnjilenja rajcice -----—* —

S fc sE . .. ;• , . . __ , , , . / m e pa d a se re s ta u r ira ju n e znamveza}; ae b ro izm iješa ti, te n a v la - pom idora . U n ek im v rto v im a nal . , . . , -.-----7. . ._—•. . . . ,__ i _,., ’ . m _____ __________ '- 'k a k v i pensiom , je r t i b u d i tra ž e

B R O D O G R A D ILIŠTE U B E T IN I

N o v e k n j i g e

Dragutin Franković: srna u kojima Hitler i Musolini go-BITNA OBILJEŽJA SOCIJALI- vore o vojno-straleškim i diplomat- STIČKE IDEJNOSTI I POLITIČ- skim problemima Balkana i Podu- NOSTI NASTAVE n av ija , o n am je ra m a O sovine u

f ~ Pedagoško-književni zbor u Za- P ravcu t ih p o d ru č ja i o našo j h e - grebu je izdao ovu pedogoško- rojskoj Narodno-osiobodilačkoj bor- teoretsku raspravo, koja će dobro bi.poslužili profesorima, nastavnicima i Sir. 160, a cijena Din. 190.

SVEČANA AKADEMIJA

učitelj ima, kao I studentima te uče- . njcima učiteljskih ikoJa.

-TAJNA PISM A HITLER— M USOLINI »1940—

Uredio I predgovor napisao Dr. Bogdan Krizman.

U ovoj zanimljivoj zbirci

Vladimir Bayer:UGOVOR S ĐAVLOM

Procesi protiv čarobnjaka u Evropi, a napose u Hrvatskoj.

Djelo je pisano jasnim, svakome pristupačnim stilom. iPosabnu vrijednost daju mu brojni originalni

P rigodom dvanaestogod iš- n jice U s ta n k a n a ro d a H rv a tske — 27. s rp n ja , o rgan izac ija S ocijalističkog saveza rad n o g n a ro d a H rv a tsk e za g ra d Š iben ik p r ire d it će dne 26. ov. m j. u 20.30 sa ti u N arodnom k a z a liš tu svečanu akad em iju .

žit>. \o tic m to liko d a se m eđu p o d ru č ju g ra d a i k o ta ra p r im je -p rs tim a skupi. M jesta u v rtu , ćeno je kod pom idora su šen jeg d je se n a jv iše m edo ja v lja , do n jih lis to v a i g n jilen je p lodo-p red v ečer za liti vodom i p r ire d e - va. U zročn ik ove p o jav e je p e -no m ek in je ili b rašno ra z a su ti po ronospora n a ra jč icam a, k o ja se n a ®a su s jed n a m je s ta ra z v ija ju__________________________________ u s lije d v lažnog i toplog lje ta ja v - tu r is tič k i> već naProtiv- Mi sm0

l ja u većoj m jeri. V eć n a p a d n u ti g g j ®k ° n ° m sk a .cjeHî „ u, k ° jo j plodovi se n e m ogu iz liječ iti, već bo lest tre b a sp rije č iti (kao i kod v inove loze) povrem en im po lije v an jem rasto p in o m 1— 1.5% galice i v apna. R ad i sp r je č a v a n ja ove bo lesti važno je pod izan je s ta b a la ra jč ic a n a kolce, dovo-

N a svečanoj ak ad em iji, po red re fe ra ta , k o ji će p o d n ije ti d ru g a rica K sen ija Š karica , č lan G radskog odbora SSRN, b it će izveden i u m je tn ičk i p ro g ram , k o ji će izvesti R K U D Kolo.

»Slanicu«, gd je se tam o m ogu o k u p a ti kako i ko liko hoće.

Mi nem am o n iš ta p ro tiv , d a se

svako m jesto im a specifičn ih ekon om sk ih uslova.

U red u . N ap rav im o u Z d ra č a m a i T ijespom e p ensione i h o te le, a s tra n c i će se doći k u p a ti n a »Slanici«. Da:

Č e tv rtak , 23. s rp n ja 1953. »ŠIB EN SK I LIST« S tra n a 5

Sa sb o ro va b ira čaN a n ed av n im zb orov im a b ira

ča, k o ji su o d ržan i u sv im osnovn im o rg an izac ijam a SSR N na p o d ru č ju g ra d a izneseno je n e ko liko veom a k o risn ih p rije d lo ga za opće u n a p re đ e n je grada. Evo sam o neko liko n a jz n a č a jn ijih :

N ova školska godina nalazi se pred vratim a. S ad ašn ji ško lsk i p ro s to r ne zadovo ljava . S toga je p o treb n o da se za p ro š ire n je k a p a c ite ta ško lsk ih zg rada , a za p o treb e no v e osm ogodišn je šk o le, u p o treb i d a n a šn ja zg rad a s je m en išta , a n jegov im s ta n a rim a d ad u d ru g e p ro sto rije .

Zakidan ja na vagam a na tržn ici i trg o v ačk im ra d n ja m a n a š te tu p o tro šača n a dn ev n o m su redu . D a b i se isto u b u d u će sp r ije čilo, p o treb n o je izv rš iti p reg led sv ih vaga . T a k o đ er p o jača ti k o n tro lu n ad n esav je sn im p ro d a v a č im a i za u č in je n a z ak id an ja iste n a js tro že k ažn jav a ti.

Riba je jedan od najskupljih prehram benih artikala. D a bi jo j se c ijen a sn iz ila , sp rije č iti d a se ona ša lje u u n u tra šn jo s t, u ko liko je n em a u većim k o lič in am a; do čega do lazi d a je c ijen a u p rim o rsk im m je s tim a veća nego on im a u u n u tra š - - n jo sti.

Ljetno je doba i prašine na našim ulicam a im a sve više. G ra đ an i p o s ta v lja ju o p ra v d a n i zahtjev , d a se b a re m d v a p u ta t je d no p o lijev a ju u lice, a osobito o - ne u c e n tru (uk ljuč ivo i trž n ica, gd je je leglo p ra š in e i m u ha), kao i obala.

Večeri su dosta sparne, a grad je bez ljetnog kina i ove godine. M oglo bi se ono o tv o r iti u dv o r iš tu k in a »Sloboda«, n ak o n iselje n ja porod ice K ale k o ja b ro ji v iše od dese t članova, što je još n a v rije m e d a se učini.

U svrhu sniženja m aslinovog u l ja sp r ije č iti z a k u p ljiv a n je istog od s tra n e šp e k u lan a ta , k o ji za tim u lje p re p ro d a v a ju u d ru g a m jesta . R iječ im a trg o v in sk a in spekcija!

Privatni p iljari svakodnevno u času dolaska brodova sa obližn jih o toka p re k u p lju ju od p ro iz vođača razn e p o ljo p riv red n e a r tik le u m jesto da se bace na trž iš ta u u n u tra šn jo s ti. N a ta j n ačin sp r ije č a v a ju pad c ijena , a što im a o d raza i n a s ta n d a rd sa m ih g rađ a n a -p o tro ša č a . To od m ah tre b a sp riječ iti i n a js tro že kazn iti.

K valitet kruha je katkad v eo ma loš. S toga p o sv e titi veću b r igu p r ip re m i k ru h a i po m ogućno sti p ra v iti kom ade od p o la k ilogram a, a ne kao dosad od 1 kg.

N eke ulice u Varošu ispod tvrđava nalaze se u jak o lošem sta n ju . To osobito v r ije d i za Z ad a rsk u , č iji dio p re m a tv rđ a v i je za p ješak e veom a opasan , n a ročito noću. Z ato čim p rije o tpočeti rad o v im a n a u re đ e n ju ove i n ek ih d ru g ih u lica u tom p red je lu .

Ove školske godine na Školi učenika u privredi zapažen je v e lik b ro j đ ak a sa neg a tiv n im ocjenam a, što je d obrim d ije lom posljed ica p o m a n jk a n ja potre b n ih n a s ta v n ih sred s tav a . O tom e u novoj školskoj godini tre b a povesti m nogo v iše raču n a .

N ajstariji predio grada — D olac n e in a n ijed n e p rodavaon ice m esa ili p ak m ješov itom robom , za koje , obzirom n a u d a ljen o s t od c e n tra g rad a , n jegov i s ta n o v n ici o s je ća ju po trebu , za h tije v a ju ć i da im se o tv o ri b a rem je d n a p ro d av ao n ica m esa i jed n a m ješov itom robom .

U pravljači kola, prolazeći kroz Dolac, u p rav o ga »prelete«, što dovode u opasn o st p ro lazn ike, osobito d jecu , k o ja m ogu, i ne s lu teć i n iš ta pogibeljno , izići iz p o k ra jn ih ulica. K ra jn je je v r i jem e da m je ro d av n e v la s ti tom e s ta n u n a k ra j i n a ta j n ač in z a š tite g rađ an e .

izgradnja dviju pumpnih stanicaU jednom od p rošlih b ro jev a

ja v ili sm o da je g rađevno podu- zeše »Izgradn ja« započelo ra d o v im a na pod izan ju m oderne s ta n ice v is -a -v is ex h o te la »Kosovo«. K ako doznajem o, is ta će b iti

s ta v lje n a na u p o treb u u ro k u od dva m jeseca. O vih d a n a stić i će d v ije c is te rn e dužine če tiri i pol m etra , p ro m je ra je d a n i pol m eta r . Stanica,- k o ja će konačno r i je š iti p ita n je opsk rb e p rijev o z-

Na istočnom dijelu „Vrulja1* pristao prvi brod

P rošlog t je d n a n a istočnoj o- ba li g a ta V ru lje p ris tao je po p r v i p u t poslije ra ta p rekoocean-

Kretanje turistaU prošlom m jesecu b o rav ila su

u n ašem g rad u u k u p n o 702 tu r i s ta od* ko jeg b ro ja o tp ad a na dom aće 594, s tra n e 108. U istom razd o b lju bilo je 110Q noćen ja.

P rv ih 15 d an a ovog m jeseca Š iben ik je posje tilo 410 dom aćih i s tra n ih tu r is ta , sa u kupno 750 noćen ja. O d s tra n a c a n a jv eć im d ije lom su b ili z a s tu p lje n i E ng le zi, F rancuzi, N ijem ci, H o lanđan i, Š veđ an i i Š v icarci.

Odlazak regruta u JNA

S red inom prošlog tje d n a isp ra ćeni su od svo jih ro d jak a , p r ija te l ja i g ra đ a n s tv a re g ru ti ko ji su pošli n a o tslu žen je k a d ro v skog ro k a u JN A .

Cijene pensiona za članove sindikata

U u g o stite ljsk im o b jek tim a po duzeća » Jad rija« članovi s in d ik a ta , ko ji k o ris te god išn ji odm or, už iv a ju izv jes tan popust. Č itav dnevn i pension u k lju č iv o n o ćen je (u sezoni) iznosi 378.— d in a ra , ili 40#/o, dok v an sezone on iznosi 252.— d in a ra ili 60«/o po pusta .

sk i brod. To je bio »P oliphe- rao« — brod ta lija n sk e zas tave ko ji je doprem io iz inozem stva veću ko ličinu u g ljen a za koksi- ran je .

Izg ra d n jo m ovog d ije la , ga t V ru lje p o tpuno je ob n o v ljen i na u kupno j dužin i od 346 m e ta ra m ože od jednom p rim iti 3 p rek o oceanska b roda. S k lad išn i p ro sto r ovog g a ta iznosi oko 15.000 če tv o rn ih m eta ra .

n ih s red s tav a benzinom , b it će sn a b d jev en a d v jem a e lek tričn im sisa ljk am a. U sk lopu ove stan ice podići će se i k iosk u ko jem u ce b iti sm ješ ten benzin.

U vezi s tim p o sta v lja se p ita n je p reb ača ja sad ašn jeg sk la d išta »Jugopelro l« , k o je se na laz i u neposredno j b liz in i g rad sk e klaonice. N aim e, ovaj p ro sto r je novim regu lac ion im p lan o m p red v iđ en za p o treb e luke , č ije je p ro š iren je već u toku. B liz ina željezn ičke p ru g e i n ep o s to ja n je b ran ik a , a što dovodi u opasnost i vozila k o jim a je p o treb an b en zin, n esum njivo idu u p rilog da se u n a jsk o rije v rije m e od red i pogodnije m jesto za sk lad iš te benzina.

*

U skoro će o tpočeti rad o v i na p o sta v lja n ju e lek tr ičn e sisa ljk e za n aftu , k o ja će o p sk rb ljiv a ti naftom brodove obalne p lo v id be. O va će b iti sm ješ ten a na p ro sto ru isp red sv. D om enika. K re d it za ove rad o v e već je odobren .

Bez turistichosU tu ris tič k o j _ sm o sezoni,

ivinog! g rad o v i i k u p a liš ta ko ji su inače p oznati, re k la m ira ju svo je tu r is tič k e m ogućnosti i a tra k c ije p osebn im p ro sp e k tim a, k o ji se m ogu n a ć i kod »Putn ikov ih« b il je ta rn ic a i li h o tela . S v rh a im je d a i tim p u tem po v eća ju b roj gostiju , p a tim e i k o r is t k o je tu r iz a m sobom donosi.

Z a n aš g ra d takovog p ro sp e k ta n i jesm o v id je li od p re d ra tn ih v rem en a . K ao d a sm o i p red o b ro poznati, te n am n ije p o treb an ! M islim d a je s tv a rn o s ta n je baš o b ra tn o i d a su Š ib en ik i n jegove tu r is tič k e m ogućnosti slabo poznate , da im je stoga u p rav o i p o tre b a n je d a n d o b ar i u k u sa n tu r is tič k i p rospek t, k o ji b i se p u tem »Putn ikov ih« p o d ru žn ica p ro tu r io n a č itavom p o d ru č ju d r žave.

A ko p ostav im o p ita n je zašto tak o v ih p ro sp e k a ta još nem a, o n d a ćem o se m ožda m o ra ti odm ah u p ita ti, a tk o b i se t r e bao b r in u ti oko n jegovog š ta m p a n ja i r a s tu ra n ja . D a li je to NO g rad sk e općine ili »Putnik« ih m ožda ugostite ljsk o poduzeće »Jad rija« , k o je od tu riz m a im a d ire k tn e k o ris ti. M ožda su sv a tro jica , a m ožda n ije n ijed an . U g ra d u je p re d dva m jeseca osnovano T u ris tičk o d ru š tv o sa ciljem u n a p re đ e n ja tu riz m a n a p o d ru č ju g rad a . Z a r n ije to n jeg o v a dužnost? M islim d a jeste , p a ako je n a to zaborav io , on d a ga ovim podsjećam o, kao i d a se NO g rad sk e općine još sv o je v rem eno p obrinuo da se iz rad e potre b n e fo to g rafije i obećao s re d s tv a za š ta m p a n je . O stalo je da se te fo to g ra fije srede, sa s tav i tek s t, d ade u š ta m p u i ra s tu r i. B r.

P o s l j e d i c e n e g r a đ a n s k o g p o n a š a n ja

i G ospodin i gospođa P rou v o st, d v a m lad a b račn a p a ra iz F ra n cuske, in d u s tr ija lc i vu n e i izdavači popu la rn o g ilu s tr ira n o g lista »Pariš M atch« (jedan m iliju n čita laca) došli su u p o sje te J u g o - ' s la v iji n a jedno j m alo j jed rilic i. P o m en u ti lis t je u nekoliko n a v ra ta p isao o našo j zem lji veo m a k o rek tn o i pohvalno .

Im en o v an i su n a p u tu po n a šoj obali p o sje tili P oreč, P u lu , Z ad a r i Š iben ik . Do konca ovog m jeseca obići će S p lit, D ubrovn ik i K otor. N eobično su d irn u ti dočekom i gostoprim stvom u Ju g o slav iji, u v je re n i da se izm eđu Ju g o s lav ije i F ra n cu sk e , m ogu ra z v ija ti ekonom ske, k u ltu rn e i tu ris tičk e veze, je r to odgovara obim n arod im a, k o ji žarko lju b e slobodu s kojom žele don ije ti sreću svojim n arod im a.

G osti su p o sje tili S lapove K rk e k o jim a su b ili neobično oduševljeni.

JAVNA ZAHVALAN ajtoplije se zahvaljujem o ro

đacima, prijateljim a kao i svim m ještanim a se la Zablaća na n ji hovom sudjelovanju prigodom prijenosa posm rtnih ostataka naše drage m ajke i svekrve K ate i nikad nezaboravnog sina A nte u obiteljsku grobnicu u Zablaću, obavljenog dne .7. lipnja o. g.

Posebno pak izražavam o toplu zahvalnost Šibenskoj narodnoj glazbi i ostalim poznatim i n epoznatim građanima, koji su svojim prisustvom odali dužnu počast.

Ponovo svim a naiskrenija hvala.

U Newyorku, 8. srpnja 1953.

O ž a l o S ć e n i Lovre i M andalina Antolos

Š I B E N I Kk r o z t j e d a n

KinematografiTESLA : p re m ije ra am eričkog

film a — PO D V O D N I H E R O JI —■ D odatak : F ilm ske novostibr. 25. (2 3 .-2 8 . VII.)

SLOBODA: p re m ije ra ind ijskogfilm a — O L U JA — D odatak : P o sje ta tu rsk e delegacije . (23. do 27. VII.)A m eričk i film — N EPT U N O - VA K C l — D odatak : M jesečn ik JN A br. 23. (28.—30. VII.)

Dežurna ljekarnaS lužbu v rši I. n a ro d n a lje k a rn a

— ulica B ožidara P e tran o v ića .

Iz m atičnog uredaROĐ ENI

2 e ljk o , sin V lade i B ise rk e P a - jić ; Z la tko, sin D ane i M ilke E r- ceg; D anko, sin I lije i N evenke Topić; N eda, kći Iv a n a i T one L abor; N elson, s in N ikole i N e- d je ljk e T u rč in o v ; V inko, sin V iče i Z o rke V udrag ; B oris, sin V inka i S enke C v itan i M arko, sin B ogom ira i Je le n e Sasso.

V JEN Č A N I M rčela Mile, tek s tilac — B a lj-

k as B ran k a , m l. k n jigovođa; M a- rinkov ić Z ivojin , z id ar — G rg aš- S v irac Josipa, m an . rad n ica ; B e- šević Lazo, m in e r .— Cibola Mi-; lena, m an. rad n ica ; V ujović Vo- jis lav , šo fer — K on ti • D ragica,- k ro jač ica ; B ožinovski Slavkom vo dn ik JR M — P ro faca M ileva.j k u h a rica ; Z upanović Josip , , m e-j h a n ič a r — K ita ro v ić Z dravka,' k ro jač ica i Ju r ić B ogom il,.,po -| ru čn ik JR M — B ilić, M a rija ,^ ia -j s tavnioa.

U M RLIT riv ić A n d rija N ikolin , s ta r 2f

godine; F erić Z ivko M atln , s la r’ 34 god.; K ero M ate pbk. M ark a , s ta r 43 god.; S lad ić Zvonkina, s ta ra 1 god. i . K nežić N iko la pok. Tome, s ta r 43 god.

I I . ov. m j. K o ta rsk i su d iz re k ao je p re su d u R udo lfu Ju š ić u i Boži R a d lu ra d i d o g ađ a ja od 16. sv ib n ja o. g. p re d c irkusom u D rag i, k a d a se Ju š ić fiz ičk i su - p ro stav io m ilic io n erim a k o ji su v rš ili sv o ju dužnost, a R ad i u g ru p i lju d i, k o ja je p o k u ša la sp r ije č iti m ilic ionere d a u re d u ju p ro tiv Jušića* dobacivao se o š tr im i u v re d ljiv im izrazim a.

Ju š ić je osuđen n a d v a m jeseca z a tv o ra u v je tn o za god inu d a na, a R a d i n a m jesec d an a z a tvora.

S ud je Ju š ić u izrek ao blažu k azn u , je r je p rih v a tio m išljen je p s ih ija tra -v je š ta k a d a m u je u - raču n ljiv o s t b itno sm a n je n a u - slijed velike g luhoće, k o ja je n a s ta la kao p o sljed ica u d je tin s tv u p rebo lje log m en in g itisa , i u slijed zaostalog duševnog razv o ja , je r n ije bilo n iš ta ozb iljn ijeg p o d u zeto d a b i se ško lovan jem u b la ž ila ta fiz ička m an a , te je Jušić , iako v rlo m lad čovjek, ostao n e pism en.

R a d lu je su d kao o lakšav a ju će uzeo to što n jeg o v a n a m je ra u p oče tk u n ije b ila u p e ren a n a sp r je č a v a n je m ilic io n era d a v rše svo ju dužnost. O n sam je u dva n a v ra ta pozivao Ju š ić a d a ode s m ilic ionerim a u s ta n ic u N arodne m ilic ije . A li k a d a Ju š ić to m je h tio nego se i d a lje fiz ički o d u p irao m ilic ionerim a, k o ji su b ili p ris iljen i d a sa v la d a v a ju n jegov o tpor, o n d a je i sam R ad i stao v r i je đ a ti m ilic ionere i tim e d a vao p o d ršk u Ju š iću (koji je svojim n eg rađ an sk im po stu p k o m — besm islen im o tpo rom — izazvao č itav ta j n e p o treb n i sukob), a ta k o đ e r d je lovao i n a gom ilu l ju di k o ja je v ikom i u v re d ljiv im rije č im a p o k u ša v a la sp riječ iti m ilic ionere u v rše n ju službe.

Do svega toga n ije treb a lo doći. V iše je nego besm isleno d av a ti o tp o r m ilic io n eru ra d i toga, je r u re d u je p ro tiv d ru g ih i je r te je, za tek av ši u gužvi, pozvao da se leg itim iraš odnosno da, a je r

m u ne d a je š leg itim acije , ideš s n jim u stan icu N aro d n e m ilicije. Ju š ić n ije dao leg itim ac iju (b ran i se da n ije čuo što m u p ita) m ilicioneru , a k a d m u je ta j r ije č im a odnosno k re tn jo m pokazao d a ga s lijed i onda se fiz ičk i od u pro i m ilic ioneri su b ili p r is ilje n i da sa v la d a v a ju n jeg o v o tpor.

U ovom slu č a ju m je uopće b itno da li je Ju š ić za is ta su d je lo vao u n e re d u što su ga d jeca p ra v ila k o d c irkusa , o m eta ju ć i izvođače p ro g ram a i h tiju ć i silom u n u tra . B itno je da se o - dupro službenoj osobi u v rše n ju službene rad n je .

S lu ča jev i kao ovaj o kom e je K o ta rsk i su d donio p re su d u za is ta su v rlo r ije tk i. V elika već in a g ra đ a n a o p rav d an o će o štro o - su d iti izazivače ovakov ih nered a , k o ji m ogu d ovesti i do tež ih p o sljed ica . A li n ažalost, im a i pojed in aca k o ji ne sam o što n e o- su d u ju izazivače nego b i m ožda i oni to učin ili, i to n e iz nek ih p o litičk ih razloga. N jim a tak v o o d u p iran je izg leda kao n ek ak av ju n ačk i gest. N aopako sh v a ćan je , izraz a n a rh ičn o sti i g ra đ a n ske zaostalosti! T ak v im a tre b a o b ja šn ja v a ti sm iješnost n jih o v a sh v a ćan ja , je r im se m ože desiti da dođu u sukob sa zakonom pa on d a m ogu k r iv iti kam o sebe.

ISPRAVAKU prošlom b ro ju našeg lis ta u

n ap isu »Svečano p ro slav ljen a 105-godišnjica Š ibenske n aro d n e glazbe« p o tk ra la se g rije šk a . N aim e, r e fe ra t n a svečanoj sjedn ic i N arodne g lazbe podnio je D inko S tip išić, č lan O dbora za p ro sla vu, *a ne D om enik M ilović, kako je to bilo ob jav ljeno .

UREDNIŠTVO

MALI OGLASNIK PRODAJE SE RAZNI M EHA

NIČKI ALAT u v rlo dobrom s ta n ju uz u m je ren e cijene. Za in fo rm acije u p ita ti n a ad resu : D an te A leksa, m eh an ik a Š ibenik , Đ ačka po ljan ica.

Povodom 27. srpnja

R ad n i k o le k tiv T v o r n i c e e le k tro d a i fe r o le g u r a o b e ć a v a d a će i u b u d u će i z v r š a v a t i s v e p o sta v lje n e z a d a tk e z a n a p r e d a k n a š e

so c ija lis tič k e z a je d n ic e

NEKA ŽIVI

27. SRPNJAOan Narodnog

ustanka u Hrvatsko]!Radni kolektiv

Tvornice elektroda i ferolegura Šibenik

»ŠIBENSKI LIST« Četvrtak, 23. srpnja 1953.

c 'n r ^ 'n r q w n n ž r n n T / O Mn°s° ućesniba prvaci države u veslan juO 1 o r \ u u u ± s± n a r e g a t i PRVACI JUGOSLAVIJE U SKIFUN a Vili. državnom veslačkom prvenstvu

ii

»r

Regata »Narodnog ustanka«, koju organizira Pomorsko brodarsko društvo »Val« iz Šibenika, održat će se po drugi puta 27. o. mj. na pruzi Šibenik—

itu 25. i nedjelju 26. ov. Jugoslavije, a ujedno će se sve- vogodišnje veslačko prvenstvo Žirje—Šibenik. Uoči same regate :at će se u šibenskoj luci čano proslaviti i 30. godišnjica Jugoslavije bit će po broju ve- na Yic^a Krstulovića bit će > natjecanje za prvenstvo Veslačkog saveza Jugoslavije. O- slača, čamaca, i klubova najveće održana smotra svih učesnika.

Nastupit 25 društava sa 3 7 0 veslača

ft titot miitiH wtt»

1923. Crikvenica1924. Split1925. Beograd1926. Novi Sad1927. Split1928. Palić1929. Beograd1930. Bled1931. Beograd1932. Beograd1933. Beograd1934. Beograd

Veslački sport je jedan od najstarijih u našoj zemlji. Vec 12. god. osnovan je u Zagrebu prvi veslački kiub pod ime- im »Prvo hrvatsko veslačko i nuarsko društvo«. Ubrzo se anvaju organizacije i u drugim mjestima naročito u slivu lunava i na Primorju. Tano vec looo. god. osniva se VK Da- ubius u Novom bauu, a io o 2 . v rv ’i'orontal u Zrenjamnu.J Zadru već krajem prosiog vijeka »Hrvatski sokol« osniva veslački odjel, a kasnije se osnivaju i novi Klubovi u Osijeku 191)7., Zadru 1912., Vukovaru lbib. i t. d.

P rv i pokušaj okup ljan ja k lubova s te rito rija naših naroda izvršen je iy»z. g., k aa a je n a in ic ija tivu Kiuoa u Z ren jam nu osnovan »Potiski veslački savez« u koji su se učlanili k lubovi iz Tem isvara, Segedina, Z ren janm a i T itela. 1 VK J a d ran pokušavao je d a stvori H rvatsk i veslački savez, kao protivteZu talijanskom »Federadone aariatica«, no i pored dosta napora to n ije uspjelo.

T ek nakon Prvog svjetskog ra ta stvoreni su m inim alni u - slovi za stvarenje jedne jace organizacije, um prije što su pofcev od 1921. g. osnivani k iudovi i na te rito riju S rbije gdje in ran ije n ije bilo. TaKo je n a inicijativu drugova iz L jud- Ijane (sada "VK fciavica) dana 14. 8. 1922. održan u L jubljani sastanak n a kojem su se predstavnici, tada postojećih k lubova, sporazumjeli da osnuju savez koji Ce rukovoditi veslačkim sportom u Jugoslaviji, z a prvog predsjednika izab ran je O. Pajović, tadan ji potpredsjednik beogradske općine, a za tehn. referen ta Gustav Janda iz Osijeka.

Savez je sa stvarnim radom započeo tek 1923. g., kada je 8. 9. u Crikvenici organizirao prva takm ičenja za prvenstvo Jugoslavije u veslanju. Od tog vrem ena — a sa prekidom u vrijem e okupacije 1941—1945. redovno su održavan a svake godine prvenstva Jugoslavije — čije rezultate donosimo na drugom m jestu u našem listu. Naš veslački sport ubrzo kroči snažno naprijed. Već iduće godine 1924. naš veslački savez učlanio su u M eđunarodnu veslačku federaciju FISA i nastupio na takmičenjima za Sampionat Evrope i to s ekipom osmerca VK Gusara *iz Splita. Od prvog dana, kada

do sada održano natjecanje u na- Smotm če izyršiti predstavnilc šoj zemlji. Na njemu će sudjelo- N0_a gradske opčine> pQd ^ ^vati 25 društava iz čitave zemlje se pokroviteljstvom regata i odr- sa ukupno 370 veslača u 93 čam- žava Tom prilikom prošlogodiš_ ca. S najvećim brojem čamaca njem pobjedniku bit će predan sudjelovat će veslački klub »Cr- lovor vijenaC) koji će sutradan vena zvezda« iz Beograda (15), biti spušten u more u 2nak pQ_ zatim »Mornar« iz Splita (13), , asti palim borcima u Narodno.»Mladost« iz Zagreba (8) i t. d. oslobodilačkoj borbi. Na sam dan

Prvog dana natjecat će se ve- Narodnog ustanka Hrvatske u 5 slači I. razreda, podmladak i že- sati ujutrQ sye sudjelujuće je_ ne, dok će drugog dana natjeca- drilice uputit se ga starta g nja učestvovati veslači savez- spred gata ,Krka kk r t - , xi . ) . . ..r . K rstasi, R—5,5, R—5, Drag6n,larom s ta r ta t ce »Krka«, »Mla- Lr_ 5> Zvijezda i jedrUice slobod.dost« iz Zagreba, splitski »Mor- ae građe D drugQ. i t r e -oj g ru_ nar«, te »Crvena zvezda« i »Stu- pi učestvovat će o. jole 1936, Fi- dent« iz Beograda, dok će u čet- nac> Sljuke_ Cadet> om lad inac i vercu bez korm ilara učestvovati siobodne grad je .

i »Krka«, »Gusar« i »Mornar« iz -m« 4.- * ** vil Na ovoj ce rega ti uzeti učešća sli-Splita, te »Mladost« i »Lokomo- ■ ^ ^. * jedeca društva: »Galeb«,»Mornar«tiva« iz Zagreba. U najzanim lji- i )>Spliu | Spiita> zatlm »Z a k kvijoj točki osmercu nastup it će Betine> »Mornariaba ig ra

VARAŽDIN (tel. S. Z.) — Igralište TeKstuca. Gledalaca o k o 10UU. Vrijeme kišovit). Teren težak zu igru.* Kvalifikaciona u- takmica za ulazak i'ernaj, Kneza, teresa koji postoji u našem gra- Ancll'OVic> H raste , Latnpoij, Mai-

VK D anubius, Novi Sad VK D anubius, Novi Sad HVK Zagreb VK Gusar, Split VK Gusar, Split VK Beograd, Beograd VK Gusar, Split VK Beograd, Beograd VK. Gusar, Split VK Beograd, Beograd VK Gusar, Split VK Gusar-, Spiit VK Beograd, Beograd VK Gusar, Zagreb VK Gusar, Zagreb VK Gusar, Zagreb

1941—1945. nije održano prve nstvo1946. Šibenik VK Mladost, Zagreb1947. Beograd VK Mladost, Zagreb1948. Dubrovnik VK Mladost, Zagreb1949. Bled VK Hajduk, Split1950. Bled VK Crvena zvezda, Beograd1951. Bled VK Sava, Zagreb 7,571952. M aribor VK Sava, Zagreb 7.37,6

PRVACI JUGOSLAVIJE U DVOJCU SA KORMILAROM

10.22

8.01 8.12 7 .od

8.05.2

7.537.598.36.48.59.3

8.307.52.67.358.43.2

du za ova natjecanja, bilo bi po- k o v ić , Piesničar. S lttttN iK: Bašić,

s u se n a š e m o n ic a d i p o ja v i le n a m e đ u n a ro d n im ta k m ič e n j i m a , o n e s u b i le d o s to ja n p r o t iv n ik sv im in o z e m n im ta k m a c im a i n a s tu p a le s u s r e la t iv n o v e o m a d o b r im u s p je s im a . N a ro č ito z a p a ž e n b io je u s p je h n a S a m p io n a tu E v ro p e u B y d g o sc z u 1929. g., k a d a je o sm e ra c V K G u s a ra iz S p l i ta zau ze o u v e o m a ja k o j k o n k u re n c i j i d ru g o m je s to , a p u n u a f i rm a c i ju n a š e g v e s la n ja d o ž iv je li sm o 1932. god ., k a d a sm o k a p d o m a ć in i n a S a m p io n a tu E v ro p e u B e o g ra d u u s p je h d a o sv o jim o č a sn i n a s lo v p r v a k a E v ro p e u n a je l i tn i jo j v e s la č k o j d isc ip lin i- o sm e rc u .

is to v r i je m e b r o j o rg a n iz a c ija s ta ln o je r a s ta o , ta k o d a sm o p r e d r a t 1941. god. v e ć im a li ok o 20 k lu b o v a i s e k c ija k o je s u ra sp o la g a le re la t iv n o b o g a tim p lo v n im p a rk o m i z n a t n im b ro je m v e o m a d o b r ih v e s la č a .

P o d iz a n ju k v a l i te ta n a š e g v e s la n ja n a ro č ito je p r id o n io z d ra v r iv a l i te t n a š ih c e n ta ra , a n a ro č ito S p l i ta i Š ib e n ik a , g d je s u n a š i s la v n i k lu b o v i » G u sar« i »K rk a« u s ta ln o j i n e p o š te d n o j b o rb i p r in u d a v a l i je d a n d ru g o g n a sv e v e ć e n a p o re i sv e s is te m a ts k ij i r a d , k a k o b i s a č u v a li o sv o je n e pozic ije . T e k 1928. g. p o p rv i p u t u sp io je je d a n k lu b s D u n a v a d a o sv o ji i d u ž e z a d rž i č a s ta n n a s lo v p r v a k a Ju g o s la v ije u č e tv e rc im a (V K D u n a v iz P a n č e v a ) a po p r v i p u t je 1940. g. »G usar« iz Z a g re b a u sp io d a iz v o ju je i p o b je d u u o sm ercu .O v a j r iv a l i te t p rid o n io je to m e , d a sm o m i i a k o po b ro ju v e s la č a i k lu b o v a je d a n o d n a jm a n jih sa v e z a u F 1S I, u v ije k ig ra l i v e o m a v a ž n u u lo g u n a sv im m e đ u n a ro d n im ta k m ič e n jim a .

R a t i o k u p a c ija te šk o s u o š te til i i u n a z a d ili n a š e v e s la n je . M noge k lu p sk e k u ć e u n iš te n e s u i o p lja č k a n e , b ro jn i čam c i u p ro p a š te n i, a Šta je za n a s b ilo n a jte ž e -c v ije t n a š ih v e s la č k ih k a d ro v a o s ta v io je ž iv o t u n e ra v n o j b o rb i s o k u p a to r im a i izd a jn ic im a . I p a k n a s t a j u d a ra c n ije m ogao sk re n u ti s n ašeg p u ta . O d m ah 1945. g. poče la je u p o red o s obnovom n a še n ap aće n e zem lje i o b n o v a n ašeg v e s la n ja . V eć 1946. i to b a š u n ašem d ičn o m Š ib en ik u od ržan o je p rv o p rv e n s tv o d rž a v e u oslobođenoj so c ija lis tičk o j dom ovin i. B ro j k lu b o v a se o d ta d a skoro u d v o stru č io . Č am ci se iz g ra đ u ju v eć i u n ašo j zem lji. V eslan je je p o sta lo p ris tu p a č n o i š iro k im s lo je v im a n ašeg rad n o g n a ro d a i m i d an as , z a ra z lik u od p re d r a tn ih d a n a u n aš im o rg an izac ijam a, im am o oko 45“/ 0 ra d n ik a i služb en ik a . D ug p re k id u ra d u o d razio se i n a k v a li te t , no v eo m a b rzo — već 1949. g. izb ili sm o o p e t u p rv i r e d e v ro p skog v e s la n ja , a p ro šle 1952. g. d okazali sm o p o b jedom n ašeg č e tv e rc a n a O lim p ijad i u H e ls in k iju d a u v e s la n ju spadam o m e đ u n a jb o lje n a sv ije tu . K oliko sm o u v e s la n ju za is ta jak i, n a jb o lje n a m d o