Op ti pravni akti u materijalnom i formalnom smislu

U evropsko kontinentalnom sistemu glavni izvori prava su pisani izvori Odnos nepisanih i pisanih izvora kroz istoriju Moderno vreme karakteri e entuzijazam prema prednostima zakona nad drugim izvorima prava (prednosti zakona)

pravni akt unutra nji aspekt (psihi ki akt, odluka-izjava volje) spolja nji aspekt (spolja nji materijalni izraz)

forma1.nadle nost 2.postupak 3.materijalizacija

sadr inaglavni element (izjava volje) akti-norme akti-uslovi sporedni element

akti nedr av. subjekata (najzna ajniji su pravni poslovi)

akti dr . organa: 1. zakonod. org.

1.op ti formalni IZVOR prava-ustav -zakon 1. 2. -

jo 2 zna enja materijalni izvor dru . odnosi dru . inioci vrednosni izvor sloboda pravda pravna sigurnost mir

2.

izvr ni org. - izvr no-politi ki

-podzak. op ti akti (uredbe)

2. pojedina ni- uprava 3. sud - upravni akt - sudski akt

Pojam akta u materijalnom i u formalnom smislu Svi pravni akti koji imaju jednaku sadr inu spadaju u istu vrstu akata u materijalnom smislu i ozna avaju se istim imenom Svi pravni akti koji imaju istog donosioca ili zajedni ki postupak ine istu vrstu akata u formalnom smislu i jednako se nazivaju

zakon u materijalnom i formalnom smislu ZAKON u materijalnom smislu: pisana op ta norma kojom dr ava na apstraktan i generalan na in ure uje celu jednu vrstu slu ajeva i kojom se ustanovljavaju prava i obaveze pravnih subjekata U moderno doba ulogu zakonodavca kroz primenu na ela narodne suverenosti preuzima parlament kao predstavni ki organ ZAKON u formalnom smislu akt koji se donosi po zakonodavnoj proceduri od strane zakonodavnog, predstavni kog organa

Elementi zakonodavne procedure: zakonodavna inicijativa, izrada nacrta, razmatranje u parlamentarnim odborima, rasprava na plenumu ( u celini i pojedinostima) i glasanje, promulgacija (i eventualno sankcija), objavljivanje, stupanje na snagu.

ustav u materijalnom smislu Ipak, nemaju sve op te norme koje donosi dr ava jednaku op tost, zna aj i logi ki i vremenski status: neke su op tije, druge su izvedene, neke mogu da postoje same za sebe, a neke ne, itd... Razlikuju se od ostalih normi (to je tzv. materia constitutionis) slede e norme: zakoni (op te norme) koji stvaraju samu dr avnu i zakonodavnu vlast (norme koje govore o obliku dr ave) norme koje ograni avaju sferu delovanja dr avne vlasti - katalozi ljudskih sloboda i prava norme o na inu revizije ovih osnovnih, temeljnih normi

Ove se norme nazivaju USTAVOM u materijalnom smislu (materijalni je ustav svagde isti u jednoj dr avi nalik na biolo ku konstitucijusvakog oveka dok se formalni ustav mo e i menjati, ba kao i odelo na istom telu)

ustav u formalnom smislu Ameri ki o evi osniva i smatrali su da ustav u materijalnom smislu zaslu uje i naro itu formu akta - trebalo je napraviti razliku izme u normi koje tvore vlast od normi koje vlast donosi a ona podrazumeva: ili naro it, ustavotvorni organ ili naro itu proceduru Cilj je bio: u initi ustavne norme stabilnim i otpornim na lake promene u parlamentu u initi te norme najvi im normama po pravnoj snazi vi im od obi nih zakona i na taj na in ustaviti, staviti formalnu branu dr avnoj vlasti Tako se USTAV u formalnom smislu defini e kao pisani op ti akt najvi e pravne snage, koji donosi ustavotvorni organ po ustavotvornoj proceduri - ustav kao OSNOVNI ZAKON

hijerarhija pravnih akata na elo hijerarhije pravnih akata (omogu uje jedinstvenost i delotvornost prava) op ti su vi i od pojedina nih mesto koje imaju op ti akti zavisi od njihove pravne snage

pravna snaga je mera uticaja koju jedan pravni akt ima na druge akte u tom smislu da akt ni e pravne snage mora da bude saglasan sa aktom vi e pravne snage ona zavisi od forme i to pre svega od nadle nosti, od toga KO donosi op ti akt, tj. od koli ine vlasti koju organ donosilac akta poseduje, a ponekad kad je nadle nost ista i od procedure.

podzakonski op ti akti To je grupa op tih akata razli itih naziva i karakteristika (uredbe, odluke, pravilnici...) a dve su im zajedni ke: to su op ti akti koje ne donosi zakonodavni organ ve drugi dr avni organi, naj e e izvr no-politi ki i upravni organi ( ija vlast nije originerna ve izvedena) manje su pravne snage od zakona Najva nije su uredbe - akti vlade; one su po svojoj materijalnoj strani sli ne zakonu (jer sadr e op te norme) ali su manje pravne snage od zakona. Vrste uredbi: uredbe koje izvr avaju (razra uju) zakonske norme i zato su one po pravilu izvedeni akti; one to ine bilo na osnovu izri itog ovla enja u konkretnom zakonu bilo na osnovu generalnog ustavnog ovla enja uredbe po nu di (imaju snagu zakona i donose se u te kim dr avnim prilikama) uredbe sa zakonskom snagom (podnose se po pravilu na odobrenje parlamentu)

o poklapanju materijalnog i formalnog pojma op teg akta Razlozi u prilog poklapanja: politi ki: sprovo enje principa podele vlasti - svaki akt tra i nadle nost ba odre enog organa stru ni: specijalizacija donosi kvalitet Iz same geneze pojmova materijalnog i formalnog ustava i zakona vidi se da sadr ina uti e na formu. Prvi slu aj: nepoklapanje izme u materijalnog i formalnog pojma ustava Naj e i slu aj nepoklapanja je tzv. formalni zakon (po formi zakon, ali po sadr ini ne) - primeri: tzv. individualni zakon: kada se form. zakonom reguli e pojedina an slu aj koji je ili izuzetno va an ili je izuzetak od op teg pravila pravni posao u materijalnom smislu kao predmet formal. zakona najva niji je dr avni zajam bud et kao pojedina ni upravni akt

Obi aj kao izvor prava Pojam obi aja uop te dugotrajno, neprekidno i op te pona anje, pra eno sve u o obaveznosti te radnje i spontanom, neorganizovanom sankcijom Dva glavna elementa:- spolja nji (ponavljanje, dugotrajnost, op tost) - unutra nji (subjektivni, psihi ki element opinio necessitatis ili op. iuris)

1) 2) 3) 4)

Bitna je praksa dr avnih organa...(sudskih i upravnih) Obi aj kao izvor prava (pravni obi aj): Pozakonjenje obi aja (obi aj kao idejni, materijalni izvor prava) Zakonsko upu ivanje na obi aj (obi aj kao posredan formalan izvor) Popunjavanje pravnih praznina (obi aj kao jedan od na ina za to) Obi aji kao izvori prava secundum legem (npr. kod tuma enja pravnih standarda u dispozicijama op tih normi) Sukob zakona i obi aja snagu fakti kog i samo pravo priznaje (npr odr aj, zastarelost)