Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за

воћарство,виноградарство,хортикултуру

и пејзажну архитектуру

Кандидат: Јелена Јовић Ментор: Доц. др Ксенија Хил

Пејзажно-архитектонско уређење крова

Српског народног позоришта

У Новом Саду

Мастер рад

Нови сад, 2015

2

РЕЗИМЕ _____________________________________________________________ 4

SUMMARY____________________________________________________________ 5

1. УВОД ______________________________________________________________ 6

2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И МЕТОД РАДА ____________________________________ 7

3. ОПШТИ И ЕКОЛОШКИ ПОДАЦИ О НОВОМ САДУ ___________________ 8

3.1.Нови Сад данас _________________________________________________________ 8

3.2.Климатски услови средине ______________________________________________ 9 3.2.1.Температура ________________________________________________________________ 9 3.2.2.Падавине _________________________________________________________________ 10 3.2.3.Ветрови __________________________________________________________________ 10 3.2.4.Снежни покривач __________________________________________________________ 11

4. ИСТОРИЈА И ТИПОВИ КРОВНИХ ВРТОВА __________________________ 12

4.1. Историја кровних вртова ______________________________________________ 12

4.2. Типови кровних вртова ________________________________________________ 13 4.2.1.Екстезивни кровни вртови ___________________________________________________ 13 4.2.2. Интезивни кровни вртови ___________________________________________________ 14

5. БЕНЕФИТИ КОРИШЋЕЊА ЗЕЛЕНИХ КРОВОВА ____________________ 17

5.1.Кров као заштитна мембрана ___________________________________________ 17

5.2.Звучна изолација ______________________________________________________ 18

5.3.Пречишћавање ваздуха апсорбовање воде ________________________________ 18

5.4.Смањење "урбаних топлотних острва" ___________________________________ 18

5.5.Заштита од пожара_____________________________________________________ 19

5.6.Стварање станишта ____________________________________________________ 19

5.7.Употреба у медицинске сврхе ___________________________________________ 19

6.КОНСТРУКЦИЈА КРОВНОГ ВРТА ___________________________________ 21

6.1.Дизајн ________________________________________________________________ 21

6.2.Кровна изолација ______________________________________________________ 21

6.3.Кровне мембране ______________________________________________________ 21 6.3.1.Мембране за заштиту од корења ______________________________________________ 22

6.4.Дренажно-акумулационе плоче __________________________________________ 23

6.5.Супстрат кровног врта _________________________________________________ 24

6.6.Иригација ____________________________________________________________ 25 6.6.1.Наводњавање кап по кап ____________________________________________________ 26 6.6.2.Распрскивачи ______________________________________________________________ 26

6.7. Вегетација ____________________________________________________________ 27 6.7.1. Садња садница ____________________________________________________________ 27

7. ПРИМЕРИ КРОВНИХ ВРТОВА ______________________________________ 30

7.1.Примери кровних вртова у свету ________________________________________ 30

3

7.1.1.Хај Лајн (High Line) ________________________________________________________ 30 7.1.2. Скај Лајн плаза (Skyline Plaza) _______________________________________________ 31 7.1.3. Кровни врт интернационалне болнице (St. Luke' International Hospital roof garden) ____ 33

7.2.Примери кровних вртова у Србији ______________________________________ 35 7.2.1.Приватни кровни врт у Београду ______________________________________________ 35 7.2.2.Кровна башта кафића "Ђардино" (il Giardino) у Новом Саду _______________________ 36

8.РЕЗУЛТАТИ РАДА __________________________________________________ 38

8.1.Историја Српског народног позоришта __________________________________ 38

8.2.Постојеће стање Српског народног позоришта ____________________________ 39

8.3.Опис новопројектованог стања __________________________________________ 42 8.3.1.Вегетацијски материјал коришћен у пројекту ___________________________________ 46

9. ЗАКЉУЧАК _______________________________________________________ 56

10.ЛИТЕРАТУРА _____________________________________________________ 57

11.ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ ____________________________________________ 59

4

РЕЗИМЕ

Почетак 21. века у Новом Саду, означио је интезивни урбани развој. Велики обим

изградње стамбених и стамбено-пословних објеката пружио је прилику

реконструкцији урбаног језгра и ширег центра Новог Сада. У том периоду написан

је велики број планских докумената који нису јасно прецизирали смернице и

правила за изградњу као и уређење традиционалних градских зона што је

резултирало промени идентитета града. Претераном изградњом објеката

вишепородичног становања смањиле су се површине под зеленилом, а попречни

профили улица показују несразмерност висине објеката и ширине улица. Изражена

је велика потреба за преобликовањем односно бољим уклапањем постојећег и

новог. Не треба да постоје круте границе између архитектуре и природе већ да се

њиховом интеграцијом створе предели који ће својом формом и функцијом

задовољавати потребе будућих нараштаја.

Кључне речи: урбани развој, нормативно планирање, индентитет, архитектура,

природа, Нови Сад.

5

SUMMARY

The beginning of the 21st century in Novi Sad, marked the intensive urban development.

The large volume of construction of residential and residential-commercial buildings

provided an opportunity for the reconstruction of the urban core and the wider center of

Novi Sad. During this period, there was written a large number of planning documents

that were lacking in clear design frameworks and building standards which resulted with

irreversible altered image of traditional urban areas, and therefore changing the identity

of the city. Excessive construction of buildings and housing facilities decline green areas

and cross-sections of streets show disproportionality height of buildings and width of

streets. They expressed a great need for redesign and better integration of existing and

new. There should be no rigid boundaries between architecture and nature, but with their

integration we need to create landscapes where function meet the needs of future

generations.

Key words: Urban development, normativ planning, identity, architecture, landscape,

Novi Sad.

6

1. УВОД

Уметност испуњава различите функције у оквиру јавне сфере, пружа могућности за

уметничко самоизражавање, дијалоге заједнице, образовање и уживање.

Позориште представља просторно и временски ограничен тренутак, који је од

стварности издвојен сценским чином. Кроз динамички процес визуелног подстиче

и изискује емоције од стране посматрача. Уметност преношења емоција

позориштем, огледа се и у томе што је тренутак јединствен и непоновљив.

Почеци позоришта јављају се још код примитивних народа где су представе биле у

оквиру обреда, међутим историјски основ траги-комичне представе настаје у V

веку п.н.е у Грчкој, у Атини. Саставни делови античких позоришта јесу orkestra1,

theatron или cavea2, skaenae 3и parodoi4. Грци су подизали позоришта најчешће на

обронцима, усецајући степенице у чијем се подножју налазио простор за игру.

Позоришта су углавном била смештена природи или њеној непосредној околини.

Претпоставља се да се на предњем делу сцене-зграде налазио трем са стубовима,

међу којима су биле уклопљене сликане плоче, које су заправо дочаравале средину

у којој се драма одигравала. (Молинари, 1972.). Кроз историју, срж која провоцира

емоције остала је иста.

Слика 1. "Епидаурус" позориште из IV века пре н.е. (извор: http://www.gtp.gr)

1 Orkestra-igra, место на коме се игра 2 theatron ili cavea- степенице на којима седе гледаоци 3 skaenae-scena- у грчком позоришту односило се на целу зграду 4 parodoi- нагнуте површине на двема крајњим међама степеништа којима хор, долазећи споља,

улази у оркестру, исто тако parados се зове и приступна песма хора.

7

2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И МЕТОД РАДА

Предмет истраживања обухваћен овим радом је историјски, функционални,

биолошки и обликовни аспект уређења равног крова Српског Народног позоришта

у Новом Саду. Кроз анализе приказани су резултати истраживања којима се дошло

до могућности односно правца трансформације овог простора. Обзиром на

недостатак података о кровним вртовима у Републици Србији било је потребно

упоређивање изведених кровних вртова у свету како би се проналашло

најповољније решење за овај предмет истраживања. Главни циљ истраживачког

рада није само да предложи идејно решење већ да допринесе интеграцији

уметности позоришта и културе природе односно да истакне важност повезивања

објекта са околином. Споредни циљеви који су произашли из главног циља свакако

јесу утврђивање специфичних законитости које се јављају приликом изградње

кровних вртова. Након утврђивања могућности за изградњу односно реализацију

кровног врта треба дефинисати циљне групе корисника и одговорити на њихове

потребе. Под потребама корисника се свакако подразумева безбедан боравак на

крову као и осећај повезаности са природом.

Сазнања и закључци који су изнети у раду омогућавају практичну примену

реализације кровних вртова како у Новом Саду тако и у читавој Републици Србији.

8

3. ОПШТИ И ЕКОЛОШКИ ПОДАЦИ О НОВОМ САДУ

Нови Сад је изграђен на левој обали Дунава, на алувијалној тераси састављеној од

флувијалног дунавског песка који је веома плодан. Регионални положај града, као и

ранијих насеља везан је за његове саобраћајне функције. Кроз Нови Сад пролази

пут који спаја Београд и југоисточни Балкан са Будимпештом и Бечом (чувени

"Царски друм"). Подручје које данас обухвата Нови Сад везује се за период

протеривања Турака 1687. године. На петроварадинској стени 1692. године

започета је изградња тврђаве услед чега почиње насељавање војника, трговаца,

занатлија и градитеља који даље оснивају насеље из којег је настао град. Нови Сад

као компактна градска целина настао је формирањем више насеља уз "старо

језгро". (Србуловић, 2002.)

Бачки владика Висарион Павловић био је од изузетног значаја за урбанизацију и

културни напредак Петроварадинског шанца (Новог Сада) до елибертације. У

његово време изграђени су православни храмови односно, стварао је основу из које

ће се Нови Сад развити као културни центар српског народа. Године 1793. на месту

данашњег Трифковићевог трга изграђена је стална позоришна дворана која је

представљала зачетке позоришног живота Срба. Обзиром на број нација који су се

налазили у граду стил градње је био различит, а имао је одлике оријенталног као и

западног света.

Почетком XX века Нови Сад поприма изглед градова Средње Европе, а требало је

30 година да се град врати у стање пре бомбардовања. Уз домове становника

грађене су репрезентативне јавне установе као и нови сакрални објекти.

(Србуловић, 2002. )

3.1.Нови Сад данас

Нови Сад и градска насеља у његовом окружењу, смештена су, са једне стране у

бачкој равници, а са друге на обронцима Фрушке горе. Током свог постојања, град

је променио више држава. Главни град Војводине, а други по величини у

Републици Србији јесте управо Нови Сад. Град има изузетно развијену културу и

заузима истакнуто место на културној мапи Србије. У Новом Саду налазе се

9

културне институције међу којима, посебно место заузимају Матица српска и

Српско народно позориште. Универзитетски је град, са девет факултета, огранком

Српске академије наука и уметности, три научне институције и три више школе.

Има тридесет и три основне и четрнаест средњих школа. Научни потенцијал је

велики и остварује светске резултате. Нови Сад јесте значајна саобраћајна

раскрсница. Налази се на трансконтиненталној евроазијској трансфезали, која

повезује западну и средњу Европу и Балкан са земљама блиског истока, како са

жељезничким, тако и друмским саобраћајницама. Значајну улогу у међународном

саобраћају, такође има, река Дунав.

3.2.Климатски услови средине

Услови средине веома су важни приликом развоја насеља. Климатске

карактеристике подручја условљавају одређене специфичности, које даље

условљавају карактер зелених површина. На основу климатских карактеристика

одређује се избор биљних врста, густина садње, мере неге и одржавање зелених

површина.

Нови Сад се налази на 19˚ и 20˙ источне географске дужине и 45˚ и 46˙ северне

географске ширине, на надморској висини 75 до 238 м, што је и одредило његове

климатске карактеристике. Клима Новог Сада прелази из умерено-континенталне

у континенталну, што одређује четири годишња доба. (Србуловић., 2002.). Нови

Сад обухвата различите геоморфолошке облике, који се међусобно разликују по

генези, геолошком и педолошком саставу.

Преглед климатских услова на подручју Општине Нови Сад користиће се подаци

метеоролошке станице Римски Шанчеви који се налази у северном делу на 84м

надморске висине.

3.2.1.Температура

Температура ваздуха представља један од важнијих климатских елемената. Она

одређује климатске сезоне, испаравања односно размену влаге као и ледене појаве.

10

Температурни режим у Републици Србији првенствено је условљен Сунчевом

радијацијом, географским положајем и рељефом.

Мерења хидрометеоролошке станице Римски Шанчеви 2014. године показују

температурне осцилације, односно, да је средња годишња температура ваздуха

износила 13° С. Минимална температура износила је -20° С и то у децембру месецу

док је маxимамум подељка износио 40° С у јулу и августу. Годишње трајање

сијања сунца за 2014. у Новом Саду износило је 2050х. (Републички

Хидрометеоролошки завод Србије)

3.2.2.Падавине

Падавине су један од најважнијих климатских елемената. Од посебне су важности

приликом одређивања заливног биланса за вегетацију. Обзиром на атмосферске

процесе и карактеристике рељефа, падавине су на територији Србије неправилно

распоређене у времену и простору. Нормална годишња сума падавина за целу

Републику Србију износи 896 мм. Годишње количине падавина у просеку расту са

надморском висином. Сувље области, са падавинама испод 600 мм, налазе се на

североистоку земље а њима припада и Нови Сад.

Годишња сума падавина за Нови Сад 2014. године износила је 900мм/м2 што

показује да је прилив падавина био већи од уобичајеног. (Републички

Хидрометеоролошки завод Србије)

3.2.3.Ветрови

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха које настаје услед температурних

промена ваздуха. За разлику од осталих климатских елемената, ветар није скалар,

већ је векторска величина. Дефинисан је са три елемента: правцем, смером и

интензитетом. У пракси је ветар одређен са два елемента: правцем (који

подразумева и смер) и брзином или јачином. Правац ветра представља страну света

са које ветар дува. Брзина ветра је пут који ваздушне честице пређу у јединици

времена (м/с) док се под јачином ветра подразумева ефекат његовог дејства на

одређене предмете (Бофорова скала). (http://meteoplaneta.rs) Праћење руже ветрова

је од изузетног значаја за садњу вегетације, њен распоред и анкерисање (детаљније

описан у даљем тексту.)

11

Ветрови који дувају у Новом Саду у топлијем делу године јесу ветрови са

северозапада и запада, док у хладнијем делу године доминира источни и

југоисточни ветар-кошава. Према мерењима за 2014. годину у хидрометоролошкој

станици Римски Шанчеви, средња брзина југоисточног ветра износила је 3.7 (м/с)

док је средња брзина западног ветра износила 2.8 (м/с). Број дана приликом којих је

јачина ветра прелазила јачину од 6(Бф) је укупно 10, за 2014.годину. Највећа

брзина ветра 9.4 (м/с) била је у јануару месецу и дувао је југоисточни ветар.

(Републички Хидрометеоролошки завод Србије)

3.2.4.Снежни покривач

Снег представља падавину која настаје под утицајем сублимације водене паре на

температури испод 0° С. Представља важан климатски елемент. Падањем снега

настаје снежни покривач који се формира на тлу уколико је температура тла испод

0° С.

Појава снежног покривача карактеристична је за хладнији део године који је у

опсегу новембра до марта. Највећи број дана под снежним покривачем је у јануару.

Снежни покривач је веома важан за вегетацију због конзервирања топлоте

приликом које не долази до измрзавања кореновог система. Мерења

хидрометеоролошке станице Римски Шанчеви из 2014. године показују да је

највиши слој снежног покривача био у децембру а износио је 12цм. (Републички

Хидрометеоролошки завод Србије).

12

4. ИСТОРИЈА И ТИПОВИ КРОВНИХ ВРТОВА

4.1. Историја кровних вртова

Термин кров представља финалну заштиту простора за становање. Штити од

временских непогода и ствара конфорне услове живота. Материјали су од

прошлости па до данас еволуирали од лишћа, сламе, дрвета па све до савременог

система вештачких материјала. Традицијална изградња кровова нуди најчешће две

врсте крова: нагнути или раван. Нагнути кровови много брже спроводе кишу и

снег. Углавном се употребљавају за покривање мањих површина, док су равни

кровови погоднији за покривање објеката већих димензија, међутим оба типа крова

при директној изложености сунцу стварају неповољне температуре, нарочито лети.

(Weiler, Scholz-Barth, 2009.)

Зелени кровови нису феномен новог века. Они су били практиковани још пре

стотину и хиљаду година у многим земљама. Коришћени су пре свега ради

изолације крова. У хладним климатским условима Исланда и Скандинавије зелени

кровови помагали су да се задржи топлота у кући док је у топлим земљама попут

Танзаније коришћен да би хладио просторије. Примери раних зелених кровова

јављали су се у Канади, имали су их Викинзи и касније француски колонисти.

Могу се наћи у провинцији Њу фудленда-а и у новој Шкотској. (Peck, Kuhn 2010.)

Модерни заговорници зелених кровова били су Ле Корбизије (Le Corbusier) и

Френк Лод Рајт (Frank Llod Wright). Иако је Ле Корбизије говорио да су зелени

кровови друга локација урбаних зелених површина а Рајт користио зелене кровове

као алатку која би спајала његове грађевине са пејзажом, нико од њих није био

свестан колико би ова технологија имала утицаја на животну средину и економски

утицај. До средине 20. века зелени кровови били су посматрани као нека врста

народног грађења. 1960.-тих свест је подигнута и уочена је деградираност градске

13

средине и нагло смањење зелених површина у граду. Становници Северне Европе

понудили су " зелено решење" у виду зелених кровова. (Peck, Kuhn 2010.)

Изградњом објеката и саобраћајница пејзаж се мења. Смањују се зелене површине,

те зелени кровови додељују нови значај, односно екстензију савременој

архитектури.

Зелени кров или кровни врт, јесте зелени простор направљен додавањем слојева

медијума и биљака.

4.2. Типови кровних вртова

У зависности од дебљине супстрата, избора вегетације и интезивитета одржавања и

коришћења (иригација, фертиригација) постоје интезивни и екстезивни кровни

вртови. Интезивне карактерише већи интезитет одржавања и дубина супстрата већа

од 25цм док екстезивне карактерише нижи степен одржавања односно мања дубина

супстрата. (Dunnet, Gedge, Little and Snodgrass, 2011.)

Слојеви који су потребни зеленом крову како би нормално функционисао су

следећи:

- вегетација,

- подлога за раст вегетације.

- дренажни слој (аерација, задржавање воде, баријера за корење),

- мембранска заштита (хидроизолација),

- кровна конструкција са традиционалном изолацијом.

4.2.1.Екстезивни кровни вртови

Екстезивни кровни вртови јесу кровни вртови које одликује мала тежина због тога

што је дубина супстрата мала (може да износи свега 5цм). Према Стивену Пеку

(Steven Peck) и Моники Кун (Monica Kuhn) просечна тежина екстезивног кровног

врта износи од 72,6 до 169,4 кг/м2. Супстрат може бити начињен од мешавине

песка, шљунка, ломљене опеке, тресета, органске материје, и мало земљишта, а

може бити фабрички упакован, где постоји више врста супстрата у зависности од

14

мешавине вегетације. Обзиром на плиткост супстрата треба бирати вегетацију у

складу са истим. Вегетација која се користи при подизању екстезивних кровних

вртова свакако јесте она која је отпорна на екстремне микроклиме и плиткост

супстрата и углавном је то ниска вегетација у виду перена или покривача тла.

Овакви вртови имају мање захтеве за одржавање и често немају потребу да

додатним наводњавањем већ се наводњавају атмосферским водама, наравно, треба

напоменути да све то зависи од предела у коме се налази кровни врт, односно треба

пратити климатске факторе обухваћеног подручја. Два пута годишње треба вршити

контролу мембрана као и уклањање инвазивних врста уколико постоје. (Peck, Kuhn

2010.)

Слика 2. екстезивни кровни врт на музеју у Индианаполису у коме су биљке

посађене у фабричке модуле контејнера са фабричким супстратом

(извор: www.greenmaltese.com)

4.2.2. Интезивни кровни вртови

Интезивни кровни вртови представљају вртове које карактерише супстрат дубљи

од 25цм и имају све карактеристике конвенцијалног врта. Услед дубљег супстрата

избор биљака је разноврснији те засади могу бити високи, али се мора водити

рацуна и о тежини самог супстрата односно његовог оптерећења на објекат (1m3

земље тежи 1.4т/m2). Услови за одржавање захтевају посебан систем заливања и

редовну фертиригацију. Приликом избора вегетације треба водити рачуна њеној

издрживости према екстремима микроклимата и да притом има висок естетски

ниво. Интезивни кровни врт такође одликује мултифункционалност, јер осим

15

основних функција које врт врши (прочишћава ваздух, утиче на микроклиму,

спречава ерозију, утиче на квалитет воде, смањење буке, итд.), такође испуњава

захтеве и потреба корисника у смислу да представља важан визуелни елемент.

Треба напоменути да у зависности од локације и њених специфичности, капацитета

самог објекта, буџета, клијентских захтева и избора биљних врста, сваки кровни

врт је различит и уникатан.

Слика 3 и 4. Интезивни кровни врт “Пунгол” на коме се врт не разликује од

конвенционалног врта (Punggol roof garden), (извор: www.asianurbanepicenters.com)

Одабир типа кровног врта зависи пре свега од карактеристика објекта, које

функције треба да врши, односно да испуни потребе корисника. Подизање кровних

вртова може се извести како на објектима вишепородичног становања тако и на

објектима једнопородичног становања.

Табела бр.1 Упоредни приказ екстезивног и интезивног кровног врта

Екстезивни кровни врт Интезивни кровни врт

Танак слој супстрата, мало или нимало

наводњавања, мали избор биљака

Дубок слој супстрата, систем за

наводњавање, бољи услови за раст

биљака.

Предности:

-Лаган,

-Погодан за велике површине,

-Погодан за кровове нагиба од 0 - 30 °,

Предности:

-Већа разноврсност биљака и станишта,

-Добра изолација,

-Може бити симулација "дивљине" у

16

-Лак за одржавање и дуготрајан,

-Углавном нема потребе за посебним

системима наводњавања и дренажним

системима,

-Може се оставити да вегетација

спонтано расте,

-Релативно јефтин,

-Делује природно,

-Лакше планирање-пројектовање,

Недостаци:

-Мање енергетске ефикасности,

-Мањи избор биљака,

-Обично нема приступа за рекреацију и

сл.,

-Не атрактивно у зимском периоду.

урбаном сегменту,

-Веома атрактиван,

-Доступан свима, може бити

мултифункционалан (рекреација,

забава..),

-Више енергетске ефикасности и

апсорпције атмосферских вода,

-Дуготрајност.

Недостаци:

-Веће оптерећење на крову,

-потреба за наводњавањем и

одводњавањем,

-Већи трошкови и утрошена енергија за

одржавање,

-Комплексији је и захтева стручност.

17

5. БЕНЕФИТИ КОРИШЋЕЊА ЗЕЛЕНИХ КРОВОВА

" Дивно је искуство бити у могућности да будете у врту који је високо изнад земље,

изузетно је зато што интуитивно знамо да врт не може бити ту. То је као да смо

закорачили у бајку у којој је све могуће, тајанствено и магично!" Лејла Толдерланд

(Leila Tolderlund)

Највећи разлог подизања кровног врта јесте еколошки бенефит који кровни врт

пружа.

Током лета зелени кров штити објекат од соларне радијације и кроз процес

евапотранспирације може редуковати топлоту и самим тим охладити околни

простор. У зимском периоду, представља додатну изолацију и помаже смањењу

количине енергије која је потребна да се тај исти простор загреје. Његова функција

зависи од величине објекта, локације, дубине супстрата и избора биљних врста.

5.1.Кров као заштитна мембрана

Кључни показатељ бенефита које кровни врт пружа јесте стамбена зграда. У

комплексу зграда где је кров велики део омотача зграде, уштеда енергије је веома

значајна. Дебљи слој супстрата има велику улогу у самој изолацији чак и веома

ниским температурама јер супстрат конзервира топлоту.

Кровни вртови помажу заштити кровне мембране од екстремних температурних

колебања, и негативног утицаја ултравиолетног зрачења. Продужује животни век

конвенционалног крова и на тај начин смањује потребу за обновом кровова, а

самим тим смањује и количину отпадног материјала који настане приликом

реконструкције крова. Дакле, смањују се трошкови власника објекта. (Peck, Kuhn

2010.)

18

5.2.Звучна изолација

"Психолошки угођај који пружају биљке чини да гледањем у исте не чујемо штетне

звукове, већ само звукове природе" Едвард Бенис (Edward Bennis)

Зелени кровови су изузетно ефикасни и као звучна изолација. Према

истраживањима асоцијације архитеката из Онтарија (Ontario Association of

Architects) доказује се да са само 12цм супстрата може редуковати звук од 40дб.

5.3.Пречишћавање ваздуха апсорбовање воде

Приликом јаких падавина киша оптерећује се канализациони систем и често долази

до плављења, нарочито у обухваћеном подручју овог мастер рада. Због високог

нивоа подземних вода у Новом Саду често долази до поплава приликом јаких

падавина. Кровни вртови би били значајно решење за поменуту проблематику због

супстрата који у великој мери апсорбује падавине, те спречава, директно и нагло

отицање атмосферских вода у канализационе системе. У размерама града потребно

је више од једног зеленог крова како би његова функција дошла до изражаја.

Штетне честице које се јављају у ваздуху а последица су индустријализације, у

великој мери апсорбују биљке, те је јако важно њихово присуство како урбаним

тако и у руралним срединама. (Dunnet, Gedge, Little and Snodgrass, 2011.)

5.4.Смањење "урбаних топлотних острва"

"Урбано топлотно острво" представља прегревање градских и приградских

подручја у односу на околни пејзаж, због повећаних изграђених и асфалтираих

подручја. Током дана акумулира се соларна енергија, која се преко ноћи ослобађа,

међутим долази до проблема када у датом подручју има више поплочаних предела

него зеленила па тиме долази до вештачког прегрејавања. Ова појава се најчешће

19

изражена у густом урбаном ткиву. Вештачке високе температуре лети имају

изузетан значај на квалитет живота, поред тога троши се енергија приликом

коришћења расхладних уређаја. Због велике моћи апсорпције штетних гасова и

сунчеве радијације зелени кровови смањују “урбана топлотна острва” (Peck, Kuhn

2010.)

5.5.Заштита од пожара

Кровни вртови знатно успоравају ширење пожара, нарочито у деловима где је

супстрат дубок и засићен водом, такође неке врсте биљака односно сукуленти

природни су колектори воде па самим тим учествују у спречавању ширења пожара.

(Peck, Kuhn 2010.)

5.6.Стварање станишта

Заменом једноличних, вештачких материјала природним односно вегетацијом

повећава се биодиверзитет. Самим тим добија се на квалитету живљења многих

организама.

Кровни вртови могу бити дизајнирани као прихватљива алтернатива станишта

неких врста птица, инсеката и микроорганизама, али наравно ово не треба бити

оправдање за уништење природног станишта. (Dunnet, Gedge, Little and Snodgrass,

2011.)

5.7.Употреба у медицинске сврхе

Болнице и друге здравствене установе, углавном изазивају депресивно стање код

корисника (пацијената) нарочито ако се налази у густом урбаном ткиву где не

постоји тампон зона између саобраћајница и објекта болнице. Од најраније

историје па до данас човек је приликом боравка у природи осећао олакшање у

психолошком смислу. Здравствене установе би требало да осим медицинске

пружају могућности "хортикултуралне терапије" јер осећај релаксираности у

великој мери утиче на опоравак пацијента.

20

Како дубље залазимо у 21. век уочавамо да зелени кровови могу решити многе од

изазова пред урбаним и руралним становништвом. Поред свих еколошких

бенефита кровни вртови имају изузетан естетски ефекат и након свега визуре које

се не могу сагледати са тла. Цена изградње зеленог крова јесте мало већа од

конвенционалног покривања крова, али зелени кровови имају много, социјалних

као и економских бенефита. Ти бенефити пре свега укључују повећану енергетску

ефикасност као што је хлађење лети и додатну изолацију зими, дуготрајност самог

крова, звучну изолацију, лепши изглед и нове могућности за очување

биодиверзитета и стварање нових станишта.

21

6.КОНСТРУКЦИЈА КРОВНОГ ВРТА

6.1.Дизајн

Први корак у пројектовању кровног врта јесте да се одреде јасни циљеви изградње

врта на изабраном објекту, односно да се одреди сврха кровног врта и потребе

корисника. Изузетно важна ставка јесте доступност врта за све кориснике.

Функцију одређује и чињеница да ли је врт приватног, јавног или полујавног

карактера. Када се одреди функционална визија онда се приступа естетском

уклапању у функцију, у којој треба испунити све потребе, естетски квалитет и

финансије. Дизајн зависи и од висине објекта, јер што је зграда виша услови

микроклиме су суровији те се мора добро размотрити избор биљака и материјала. У

наставку текста приказани су слојеви кровног врта и начин њихове уградње која је

од изузетне важности како би кровни врт без тешкоћа функционисао.

6.2.Кровна изолација

Кровна изолација представља саставни део крова. Приликом подизања кровног

врта кровна изолације се поставља изнад кровне конструкције а понекад изнад

хидроизолације. Изолација мора бити отпорна на влагу и на високе температуре.

Уколико није отпорна, мора се поставити додатни слој заштите који ће бити

отпоран на врући битумен, течну гуму, или смоле катрана (као хидроизолација се

користи фолија или поменути битумен). (Weiler, Scholz-Barth. 2009.)

6.3.Кровне мембране

Кровне мембране се праве од специјалних геотекстила и служе за раздељивање

слојева кровног врта односно филтрирање воде и различитих честица.

Геотекстил израђен је од влакнастог полипропилена поступком филцања са иглама,

који су изузетно погодни за раздељивање, филтрирање, заштиту и упијање воде у

22

саставу зелених кровова. Имају више функција на зеленим крововима, и због тога

представљају саставни део кровног врта.

Постоје геотекстили који раздвајају неспојиве материјале уколико има таквих

материја у саставу кровног врта.

Геотекстили помажу истицању вишка воде из тла, спречавајући испирање ситних

честица и запушавање састава одводњавања. Нису термички фиксирани, а мекана

влакна упијају већу количину воде. Веома су отпорни на киселине, и захваљујући

својој еластичности издрживи су према различитим оптерећењима, такође,

одликује их висока водопропусност. (Weiler, Scholz-Barth. 2009.)

Приликом уградње геотекстила, површину на коју се поставља треба припремити.

Нечистоћу, облутке и остало треба одстранити са површине крова. Геотекстил се

полаже са преклопом од 10 цм. Уздужно треба рачунати с преклопом од 30 цм, при

том, преклопи се варе и изузетно је важно обрачати пажњу на слојеве испод

геотекстила да се не оштете. По ветровитом времену непосредно после полагања,

као и у случају одложеног извођења следећих слојева који иду на геотекстил, траке

треба привремено оптеретити баластом. За оптерећење на кратко време изврсно је

решење поливање геотекстила водом, али на дуже време сврсисходније је

користити материјале у врећама или бетонске плоче. (DIADEM 2013.)

6.3.1.Мембране за заштиту од корења

Екстензивне биљке обично не представљају опасност по грађевинску конструкцију,

међутим ветар може донети на кров и биљке са агресивним корењем или са

ризомом које могу оштетити класичну хидроизолацију. Због тога сваки зелени кров

треба да има заштиту од продора корења. Заштитне траке, спајају се, односно

фиксирају топлим или хладним поступком варења како не би дошло до померања

односно стварања међупростора. Приликом постављања подлога мора бити чврста,

равна и без нечистоћа. Изузетно треба водити рачуна приликом постављања

мембрана (нарочито приликом ходања по истој) да не дође до механичких

оштећења. Слој мембране треба да је непрекинут испод целог подручја са биљкама,

и по могућству да се продужи још 1,5 м изван тог подручја. Продужени део трака

треба заштитити од штетних утицаја слојем шљунка. На екстензивним крововима

23

користи се до ширине која се може прекрити једном фолијом, без варења. За веће

ширине треба преклоп од 1,5 м ради сигурне заштите од корења. (DIADEM 2013.)

Предности ових мембрана су бројне а неке од њих су свакако висока отпорност на

битумен и корење биљака, при том је изузетно лака уградња. На тржишту се могу

наћи различитих димензија што омогућава прилагодљивост различитим типовима

(величинама) крова.

6.4.Дренажно-акумулационе плоче

Дренажно-акумулационе плоче примењују се на зеленим крововима и користе се за

одводњавање. Најчешће се користе обострано профилисане плоче за дренажу и

апсорпцију воде а сачињене су од полистиролне фолије. Велике су носивости и

перфориране су по целој површини. Осигуравају трајно функционирање и

континуирано аерисање слојева кровног врта. Примењују се како на непроходним

зеленим крововима тако и на крововима оптерећеним пешачким саобраћајем

односно саобраћајем возила, чиме осигуравају неометан одвод воде. На тржишту

постоји више типова дренажно акумулацијских плоча различите дебљине у

зависности од потреба. (DIADEM 2013.)

У даљем тексту биће наведене примери стандардизоване дебљине дренажно-

акумулационих плоча који могу варирати од подручја до подручја (тржишта).

Дренажно-акумулацијске плоче дебљине од 60mm, служе као дренажни слој

великог капацитета за кровне вртове који се наводњавају подземним натапањем,

односно најчешће се користе при интезивним кровним вртовима.

Дренажно-акумулацијске плоче дебљине од 40mm примењују се на екстензивним

и полуинтензивним зеленим крововима, где нагиб не мора бити уједначен.

Дренажно-акумулацијске плоче дебљине од 25mm примењују се на екстензивним

зеленим крововима уједначеног нагиба.

24

Приликом постављања дренажне плоче треба положити преко слоја механичке

заштите по целој површини крова, са преклопима од 1-2 реда. Продоре треба исећи

тако да одвод воде буде континуиран. У случају етапног извођења радова плоче

треба привремено оптеретити да их ветар не однесе. За правилну поставку понекад

је потребно сечење плоча, том приликом довољан је оштар ножић (скалпел), али

треба пазити да се не оштете изолационе траке.

Погодно је урадити тест пропустљивости воде пре уградње зеленог крова, тако што

ће се кров плавити под великим притиском воде. Иако је ово дужи пут реализовања

кровног врта, тест пропустљивости даје сигурност да кров неће пропуштати ни

када на њему буде био изграђен врт. (DIADEM 2013.)

Дренажно-акумулационе плоче имају доста предности а неке од њих су свакако

велика апсорптивна моћ, лакоћа одводњавања и аерације, мала конструктивна

тежина, велика носивост и на крају, једноставна уградња.

6.5.Супстрат кровног врта

Најважнија компонента кровног врта јесте управо медијум за раст вегетације

односно супстрат. Одабир вегетације условљава дубину и запремину супстрата.

Количина супстрата потребна за изградњу кровног врта рачуна се по стандардима:

површина x дубина супстрата. Супстрат мора бити лаган и одржив на више година,

са тим у вези мора да садржи висок проценат минерала. Мешавина плавог и

вулканског камена има поре у којима може да се задржава вода потребна биљкама.

Органска материја је такође важна за исхрану биљака. Однос органске материје и

минерала је 20% (или мање) за органску материју и 80% (или више) за минералну

материју. Органски материјал се у кратком временском периоду разложи што

резултира смањење медијума за раст биљака. Однос 20:80 даје довољну хранљиву

вредност а са друге стране довољну дубину самог супстрата. Фаза разлагања

органског материјала траје од 3-5 година, међутим, делови биљака које отпадну

приликом различитих фенофаза, такође врше попуну поменутог органског

25

материјала. Минерална материја и органска материја се мењају у зависности од

тржишне понуде, али се углавном у њој налази органско ђубриво односно малч.

Постоје фабрички модели мешавине супстрата и биљака који су већ спремни да се

уграде на кров. Углавном су у питању прекривачи тла односно вегетација за

екстезивни врт. Лаки су и прилично мобилни. Ова функција олакшава даље

операције на крову односно реконструкције. Постоје модули од чврстих и меких

материјала. Чврсти модули теже се уклапају у неправилан односно "енглески стил"

пројектовања, али се њима добија готов зелени покривач. Модули од меких

материјала лако се уклапају у све врсте дизајна, али нису тако мобилни већ морају

расти на месту где су постављени. Модули су погодни уколико желимо да имамо

правилан распоред и густину биљака. (Weiler, Scholz-Barth. 2009.)

Транспорт супстрата

Важна ставка приликом подизања кровног врта свакако јесте транспорт потребних

слојева. Супстрат има велику масу те се транспорт мора извршити посебном

механизацијом. Величина и тип возила одређује се на основу запремине супстрата.

Када супстрат стигне на место градње потребно је подићи на жељену спратност

односно кров те је и ту потребна специјализована механизација. Приликом

подизања кровног врта од изузетног је значаја опрема и заштита радника посебно

зато што се ради на објектима односно на одређеној висини. (Weiler, Scholz-Barth.

2009.)

6.6.Иригација

При пројектовању кровног врта важно је размишљати о наводњавању. Иако постоје

врсте биљака којима је смањена потреба за наводњавањем систем наводњавања

мора да постоји у случају да се појави недостатак у атмосферском заливању.

Нарочито у подручјима са малом количином падавина. План наводњавања почиње

чињеницом да се спроведе вода на кров. Наводњавање мањих површина лакше је

јер се користе једноставне прскалице. Веће површине под вртом захтевају

26

комплексније наводњавање. Вода мора доћи до сваког дела под биљкама. То су

углавном системи кап по кап или заливање распрскивачима.

6.6.1.Наводњавање кап по кап

Наводњавање кап по кап представља равномерно и споро наводњавање биљака.

Лако се уграђује и свакој биљци даје потребну количину воде. Једна од највећих

предности овог типа наводњавања је додавање воде директно на корен биљке. Цеви

се постављају да стоје непосредно поред биљака, тако да се наводњава само зона

кореновог система. Вода одлази директно на корен биљке и тим се ефикасно

искоришћава вода. Самим тим што се наводњава само зона кореновог система, не

квасе се стазе и не заливају се делови на којима нема биљака, а самим тим се троши

само потребна количина воде за заливање. Систем кап по кап такав је систем да

нема стреса за биљке услед наглих промена режима влаге. Због наводњавања

искључиво у зони кореновог система, смањена је појава корова јер нема

беспотребног влажења околне површине. Наводњавање кап по кап користи се за

различите типове земљишта. У тракама се налазе емитери који пропуштају

различиту количину воде (од 2-12 литара по метру). На основу карактеристика

супстрата, воде и потреба биљака за водом, одређује се правилан режим

наводњавања, а при том се врши и правилан одабир трака за наводњавање. Овај

систем је изузетно погодан за прихрану биљака, не захтева посебно одржавање,

али је важно да се одреди правилан режим наводњавања како би биљке добијале

потребну али не и прекомерну количину влаге за раст и развој.

(http://www.ulis.co.rs)

6.6.2.Распрскивачи

Распрскивачи наводњавају у виду вештачке кише. Приликом наводњавања губи се

део воде испаравањењем, али се истовремено хлади део кровне конструкције што

може бити повољно у летњим месецима. Наводњава се део по део, те постоји

могућност да неке биљке остану не заливене.

Обе врсте наводњавања могу бити аутоматизоване. А може се изводити и

сакупљањем кишнице, односно кружењем атмосферских вода. Тиме се знатно

27

смањује количина воде коју градска канализација треба да прими. Постављају се

одређени колектори у којима се скупља кишница, те филтери који ту воду

пречишћавају и даље шаљу у заливни систем. (http://www.ulis.co.rs)

6.7. Вегетација

Како би кровни врт заиста био "врт" потребна је вегетација. Први корак при избору

вегетације јесте да се мора прилагодити временским условима датог подручја.

Најбоље је бирати оне врсте које су аутохтоне или врсте које су се добро показале у

датој околини а нису аутохтоне. Обзиром на специфичне услове које кров пружа

специјално треба водити рачуна о ружи ветрова и инсолацији, такође дубина

супстрата за раст вегетације је ограничена. Када се испуне сви услови за раст и

развој датих биљака, онда се приступа одабиру боје, текстура, облика листова и

хабитуса, времена цветања, листања и осталих фенолошких појава. Избор биљака

не треба бити монокултуран из разлога не успеха поједине врсте (неодговарајућим

условима, фитопатолошким или ентомолошким оштећењима), такође треба

прилагодити да у сваком периоду (годишњем добу) постоји занимљив пејзаж.

Вегетација треба да одговара свеукупном дизајну пројекта, да врши одређене

функције (структурне, амбијенталне и визуелне) и испуњава потребе корисника.

6.7.1. Садња садница

Сађење садница мора се извршити у јесен по завршетку или у пролеће пре почетка

вегетационог периода. Садни материјал мора бити расаднички однегован, са

кореновим системом и надземним делом, без обољења ентомолошке и

фитопатолошке природе. Приликом садње, саднице треба оријентисати према

обележеној страни света-север, односно онако како је расла у расаднику да би се

обезбедио правилан даљи развој.

Саднице лишћара причврстити уз штап одређене висине (водећи рачуна да се

постави тако да не дође до оштећења кореновог система) управно на правац

доминирајућег ветра. Положај врата корена при засађивању треба бити за 2-3цм

испод нивоа на које је био приликом "школовања" у расаднику, рачунајући на то,

28

да ће се земља после заливања слећи и доћи на исти ниво на коме је био у

расаднику. Учвршћивање саднице уз штап треба извршити пар дана после садње.

Четинарске саднице анкеровати из три правца помоћу кочића, жице и гумене

обујмице постављене око стабла.

Уколико је садња биљака обављена у пролеће потребна је већа заливна количина,

док је у јесен потребна мала количина воде која треба да је уз стабло, како би се

слегањем земљишта заштитио коренов систем од каснијег имрзавања.

Код лишћарских садница (зависно од врсте) корисно је проредити круну 1/3 ради

успостављања боље равнотеже између дотицаја сокова од корена и испарења

(транспирације) путем лишћа.

Како би вегетација добро напредовала и развијала се, потребно је прве године

садње примењивати низ мера неге, нарочито прехрањивање и заливање.

Приликом подизања кровног врта монтери морају имати искуства са прављењем

зелених кровних система. Морају се ускладити сукоби међу професијама, односно

да тим професионалаца добро функционише. Потребно је ускладити трошкове и

потражњу као и време изградње. У зависности од локалне климе, садња у касно

лето се углавном не препоручује зато што захтева додатно наводњавање и пре него

што је зелени кров успостављен. Јесења садња ће зависити од расположивости

биљних врста, које могу да преживе зиму. Много је фактора који утичу на

правилну изградњу, рецимо, уколико се припреми земљиште током зиме за

пролећну садњу постоји могућност од ерозије супстрата услед ветра и падавина.

Покривање крова одређеним материјалима може решити овај проблем. Важно је да

се кров испарцелише тако да постоје простори са којих ће се вршити лакша

инспекција слојева и мембрана, како не би подизали целу конструцију приликом

сваке контроле.

29

Слика 5. Графички приказ слојева кровног врта (извор:www.ekokuce.com)

30

7. ПРИМЕРИ КРОВНИХ ВРТОВА

Порастом броја становника у одређеном подручју условљава и пораст градње

објеката и озбиљно нарушавање природних екосистема. Потребно је повезати

зелене површине са објектима. Уколико постоји мањак простора за изградњу

конвенкцијалног а постоји потреба за зеленим простором, тада треба узети у

разматрање изградњу кровног врта. Највећи потребу за зеленим просторима

свакако имају становници урбаних средина због преизграђености урбаног ткива. У

наставку текста биће приказани поједини примери реализованих кровних вртова

који су подстакли аутора да напише овај рад. Навођењем следећих примера

приказана је разлика између поимања важности кровних вртова у Републици

Србији и иностраним државама.

7.1.Примери кровних вртова у свету

Реализованих кровних вртова заиста има много али су се поједини издвојили због

своје функције, форме или историје. У наведеним примерима приказани су кровни

вртови који се налазе у Европи, Америци и Азији. Сваки од њих представља један

од важнијих репера у граду а изабрани су управо због тога што су изузетно

прихваћени од стране корисника који су бројни.

7.1.1.Хај Лајн (High Line)

Хај Лајн или "Висока Линија" представља линијски кровни врт који се налази у

Њујорку. Овај врт, заправи није конвенцијалан кровни врт који се налази на објекту

али се налази на надвожњаку, те је сврстан у категорију кровног врта. Простире се

у виду линије на 2,33 км. Његова аутентичност лежи у томе што је дизајн везан за

његову историју односно повраћен је "genius loci"5. Својим дизајном равних линија

асоцира на пругу која се ту некада налазила, а чак су и унете инсталације односно

сегменти шина како би употпунили доживљај. Занимљиво је то да се својим

5 genius loci- представља дух места, односно враћање историјског духа у садашњост.

31

линијским пружањем смењују различити пејзажи града који укључују и реку

Хадсон, а шетајући вртом постигнут је управо осећај вожње возом, при чему се

најчешће смењују занимљиви предели. Засађене су различите врсте биљака, које су

инспирисане пољским пејзажом. У Хај Лајн-у је изузетно добро укомпонована

архитектура у пејзаж. Врт је јавног карактера и доступан је свим корисницима.

На кровном врту постоје многобројне инсталације и простори за организовање

перформанси. Многи американци ово дело називају „ренесансним” због тога што

им је донео препород у пределу који дуго нису видели. Хај Лајн представља

изузетно дело и репер града Њујорка али и узор многим пројектантима.

(http://www.thehighline.org/)

Слика.6,7,8. Сегменти Хај Лајн парка који приказују интеграцију вегетације и

архитектуре на веома занимљив начин. (извор: Весна Приморац, 2014.)

7.1.2. Скај Лајн плаза (Skyline Plaza)

На крову тржног центра у Франкфурту налази се кровни врт под називом "Скај

Лајн Плаза". Становници овог града сликовито називају овај врт петом, зеленом

фасадом тржног центра. Врт се простире се на 1500м2. Обзиром да је цео објекат

32

услужног карактера фокусна тачка овог врта представља ресторан. Дизајн

метафорички приказује тржни центар који у понуди има разноликост боја,

разноврсност вегетације и функција. Основни циљ је свакако био да корисници

овог простора остваре дубљи контакт са природом која им је одузета приликом

изградње овог објекта. Различитом спратношћу биљака постигао се ефекат

несагледивости што изазива у посматрачу радозналост да испита све делове врта.

Јасне црте линија наглашене на овом простору употпуњавају (омекшавају)

различите текстуре, облици и боје. Врт је јавног карактера а посећују га становници

и туристи разноврсних структура. Овај простор заиста представља место

социјализације чак и у хладнијим данима. Са крова се пружају јединствене визуре

на град Франкфурт који у неку руку представља Европски "Њу Јорк" својим

"небодерима". (http://www.skylineplaza.de/)

33

Слика 9,10,11. Сегменти кровног врта “Скај Лајн Плаза” на којима се види склад

различитих текстура, облика и боја.(извор: Јелена Јовић, 2015.год)

7.1.3. Кровни врт интернационалне болнице (St. Luke' International Hospital roof

garden)

На крову интернационалне болнице у Токију налази се кровни врт. Како су Јапанци

одувек били испред времена говори и овај кровни врт који је реализован давне,

1994. године. (http://archive.metropolis.com.)

Због великог обима изградње објеката губила се драж традиционалног Јапанског

вртларства. Постојање кровног врта на интернационалној болници добија посебан

карактер, због тога што је пацијентима и запосленима који се свакодневно сусрећу

са стресом од изузетне важности боравак у природи. Јапански врт пре свега

представља повезаност човека са такозваним "вишим силама" и сваки елемент у

врту представља неко значење. Контакт човека са природом или "природним

силама" важан је у тешким тренуцима који се свакако јављају у просторима

болнице. Стилизовани облици и текстуре дају овом врту изузетну чар. На овом

простору распоред елемената је јасно дефинисан и представља хармоничност и

веселост. Склад и једноставност не морају нужно да буду монотоне, што овај

кровни врт свакако то и потврђује.

34

Слика 11,12 Склад и једноставност кровног врта на интернационалној болници у

Токију (извор: http://ianluntecology.com, 2015.)

Одабрани примери кровних вртова у иностранству показују да су становницима

градова великих размера заиста битне зелене површине а то доказује чињеница, да

су ови кровни вртови заиста посећени и одржавани. Сваки од њих је различит и

аутентичан али им је порука иста: "боравак у врту чини да се сва чула пробуде."

35

7.2.Примери кровних вртова у Србији

Реализација кровних вртова у Републици Србији још увек није развијена, иако

одређени корисници схватају њихов значај. У наставку текста биће приказани неки

од примера реализованих кровних вртова код нас, на којима се заиста уочава

разлика у односу на кровне вртове у иностранству. Наредни примери приказаће

кровни врт приватног и јавног карактера.

7.2.1.Приватни кровни врт у Београду

У недостатку слободних површина за подизање конвенционалног кровног врта,

корисници приватног објекта у Београду желели су да тај проблем реше тако да

испуњава њихове потребе. Како им објекат има раван кров дошли су на идеју да на

њему направе кровни врт. Носивост овог објекта није велика па су у договору са

пројектантом кровни врт извели у виду жардињера које се по потреби могу лако

уклонити. (http://www.greendecor.co.rs/)

Употреба вегетације који представља важан структурни елемент врта није у

потпуности искоришћен те се не добија осећај да се налазите у правом,

конвенционалном врту.

36

Слика 13,14.Сегменти приватног кровног врта у Београду (извор:

www.greendecor.co.rs,2015.)

7.2.2.Кровна башта кафића "Ђардино" (il Giardino) у Новом Саду

"Ђардино" или "врт" у преведеном значењу налази се на крову тржног центра

"Базар" у Новом Саду. Појава првог кровног врта, 2006. године у Новом Саду

изазвала је позитивне реакције становника овог града. Већи део овог простора је

поплочан те је вегетација присутна у виду жардињера. Овај врт налази се у старом

урбаном језгру Новог Сада те поседује заиста јединствене визуре на град, међутим,

мала употреба вегетације оставља превише отворених (очигледних) визура које не

маме радозналост посматрача да обиђе цео врт. У овом случају униформност и

једноставност чине овај простор монотоним и очигледним, али због положаја на

коме се налази башта кафића и његова доступност односно јавни карактер чине да

посетиоци овог простора заволе ово место.

37

Слика 15,16. приказ кровне баште кафића "Ђардино" (извор:www.giardinoclub.com)

Приказом појединих реализованих кровних вртова у Републици Србији указује на

то да је свест о значају зеленила још увек неразвијена. Не познаница о утицају

природе на човека нарочито је изражена урбаним срединама где се становници не

виде пуно "природе" па им се недостатак зеленила чини нормалним и

свакодневним. Бојазан од новог треба превазићи односно треба указати на

повољности и лепоте које пружа вегетација. Обзиром на преизграђеност одређених

градова кровни вртови би представљали зелену екстензију објеката која би могла у

одређеној дози униформности да ублажи различитост стилова градње који се често

појављују у Републици Србији. Наравно, овим се не указује на то да све треба да

буде по утврђеној униформности, већ да се складно уклопи у постојећу средину.

38

8.РЕЗУЛТАТИ РАДА

Анализом постојећег стања истраживаног подручја утврђено је постојање

могућности за изградњу кровног врта односно ревитализовање равног крова

Српског народног позоришта. Због своје историје, положаја и облика објекта

подизање кровног врта, само би утврдило важност постојања ове институције.

8.1.Историја Српског народног позоришта

Српско народно позориште основано је 1861. године у Новом Саду, тадашњој

Аустроугарској, уз Српску православну цркву, Матицу српску и Српску гимназију.

Основано је у време буђења национале свести и борбе за националну слободу, иако

је до тада већ постојала позоришна традиција. Јован Ђорђевић (оснивач)

предложио је назив "Српско народно позориште" желећи тиме да допринесе

признавању Срба као народа у Угарског. Поред представа са националном

тематиком биле су и представе страних писаца. Објекат позоришта налазио се

првенствено на месту данашњег Трифковићевог трга, а срушен је 1892. од стране

мађарских власти. После рушења објекта Српског народног позоришта, трговац и

индустијалац Лазар Дунђерски био је инвеститор новог здања позоришта које се

градило у дворишту његовог хотела "Јелисавета". Позоришна дворана грађена је у

класицистичком стилу од стране архитекте Владимира Николића. Објекат је имао

салу која је могла да прими 600 гледалаца, међутим, имао је много недостатака те

је морао често да буде затворен. Локација такође није била најбоља, али је идеја о

градњи позоришта на главном тргу била онемогућена од стране државних власти.

Дунђерсково позориште, како су га многи називали изгорело је у пожару 1928.

године. До изградње новог позоришног објекта представе су биле путујућег

карактера. Српско народно позориште је поред других културних институција у то

време представљало бастион националне културе, посебно због својих гостовања у

мањим срединама и ширења националне свести у изузетно тешким временима.

39

После Првог светског рата позориште је радило у потпуно новим друштвеним

условнима, пре свега зато што је Војводина била у саставу нове државе. Први

глумачки ансамбл састојао се од предратних чланова. (Србуловић, 2002.)

Српско народно позориште добија статус државне установе тек после Другог

светског рата. Од децембра 1944. године па до 1951. године ради под именом

Војвођанско народно позориште. Представе су првобитно игране у згради

Мађарске римокатоличке читаонице у порти католичке цркве, а 1945. године

отворена је Летња позорница у самој порти. Дом културе (данашње Позориште

младих) служио је представама од 1947. године до 1981. када је позориште

пресељено у данашњи објекат. Поред сцена у Дому културе, позориште је

поседовало Малу салу у Улици Јована Суботића, данас Новосадско позориште.

Опера је основна 1947. а балет 1950. године.

Почев од 2006. године па до данас Српско народно позориште јесте члан Европске

театарске конвенције и члан Асоцијације Квартет, у којој су и театри из Мађарске,

Републике Чешке и Француске. Српско народно позориште иницирало је оснивање

других културних институција као што су " Стеријино позорје 1956.", Академија

уметности 1970. и Позоришни музеј Војводине 1982. (http://www.snp.org.rs/)

Објекат Српског народног позоришта обновљен је 2011. године где је и кров

реновиран.

Историја Српског народног позоришта приказала је успоне и падове позоришта код

нас. Како је и данас позоришна сцена у паду односно смањена је посећеност,

потребно је поновно буђење свести становништа посебно из разлога што Српско

народно позориште представља важну институцију у историји Србије.

8.2.Постојеће стање Српског народног позоришта

Предмет овог мастер рада јесте садашњи објекат Српског народног позоришта,

односно његов, раван кров. Налази се у самом центру Новог Сада, на Позоришном

тргу, окруженим улицама: Јована Суботића и Милоша Хаџића. У непосредној

близини налази се окретница аутобуског стајалишта те је овај објекат повезан са

40

свим деловима града. У северозападном делу налази се сакрални објекат док се у

јужном, источном и западном делу смењују објекти јавног и приватног карактера.

Својом импозантном величином, обликом и положајем објекат позоришта

представља једну од важнијих фокусних тачака у непосредној околини.

Приликом анализе предметног подручја узет је у обзир број запослених и њихове

потребе. Запослених у позоришту има близу триста, не рачунајући хонорарне

сараднике. Стални репертоар подразумева: драму, оперу и балет. Објекат има три

игране сцене од којих највећа има 935 места, средња 373 и најмања (камерна) 118

места. Током летњих месеци позориште не одржава представе услед високих

температура и превеликог прегрејавања објекта. Простору не сумњиво фали летња

сцена. Прилично простран раван кров позоришта није искоришћен, а визуелни

ефекат објекта је потпуно монотон. Јединственост овог крова свакако јесу визуре

које се са њега пружају на град и тврђаву. Састоји се из пет сегмената (и терасе),

односно шест нивоа. Постоје три излаза на кров и један на терасу. Последње два

нивоа крова недоступни су свима осим службеницима одржавања. Површина крова

износи 7000м2 са тим да се последњи ниво од 500м2 не може искористити у виду

кровног врта, због неприступачности. Анализом постојећег стања, истраживаног

објекта утврђено је постојање могућности за његово ревитализовање у циљу

подизања квалитета простора.

Предложеним решењем крова објекта, планирано је подизање кровног врта

полујавног карактера (корисници би били посетиоци позоришта и запослени), а

служио би за одвијање представа на отвореном, односно простор за одмор са

одговарајућим урбаним мобилијаром и вегетацијом. Посебан нагласак даје се на

подизању свести грађана о значају културе, забаве и повезаности зеленила са

архитектуром.

Како би се понуђено идејно решење уклопило у постојећу (околну) средину била је

потребна и анализа постојећег вегетацијског материјала који се налази испред

објекта.

Постојећи вегетацијски материјал који се налази у непосредњој околини објекта је

следећи:

41

Лишћарско дрвеће:

Сребрнолисна липа (Tilia argentea DC.),

Црвени храст (Quercuss borealis Ache.),

Џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.),

Платан (Platanus x acerifolia Willd.),

Ликвидамбар (Liquidambar styraciflua L.),

Млеч (Acer platanoides L),

Софора (Sophora japonica "pendula" L.).

Четинарско дрвеће:

Гинко (Gingko biloba L.),

Западна туја (Thuja occidentalis L.),

Источна туја (Thuja orientalis L.) ,

Тиса (Taxus bacata L.) ,

Лавсонов пачемпрес (Chamaecyparis lawsoniana Parl.).

Слика 17. Главни улаз у Српско Народно позориште (извор: Јелена Јовић, 2015.)

42

Слика 18,19. Поглед са постојећег стања крова (извор: Јелена Јовић)

8.3.Опис новопројектованог стања

Током креативног процеса стварање идеје нешто је што се дешава спонтано.

Приликом стварања идеје кровног врта Српског народног позоришта надахнуће је

дошло приликом посматрања објекта и простора око објекта. Габарити позоришта

навели су да у дизајну буду присутне геометријске форме, а сегменти који су јасно

дефинисани на крову асоцирају на слагалицу која је складно уклопљена у целину.

Инспирација која је црпљена управо из самог објекта резултирала је настанку

дизајна кровног врта, у том смислу да би један део слагалице представљао живи

(органски део) а други, пак, неживи део (вештачки) чијим би спајањем настала

слика кровног врта. (слика 20,21.) Прожимањем органских и неорганских

материјала створило би јединство о којем је било речи у претходним поглављима.

Циљ естетског дела пројекта био је да се на симболичан начин осети присуство

позоришта те су употребљене црвена6 и браон боја7. Црвена боја се на овом

идејном решењу огледа у виду подног црвеног осветљења (3/15/200 цм) и

већинског дела вегетације у одређеној фенолошкој појави (гранање, листање,

цветање), док се браон боја која симболизује сцену огледа у поплочању (декинг

плоче 3/15/200 цм). Подне светљке "уметнуте" у декинг плоче дају динамичност

простору и приказују пут стваралаштва који мора проћи кроз све фазе да би дошао

до циља (у овом случају у све делове врта). Важан материјал који се такође

6 Црвена боја асоцира на позориште због сценске завесе и столица које су у већини случајева

црвене. 7 Браон боја асоцира на застор у позоришту односно сценски "паркет" .

43

појављује у решењу јесте кортен челик чијом се применом ствара утисак да је

нешто старо, због његове "рђасте" структуре. Иако се употреба кортена често везује

за индустријска наслеђа у овом контексту је употребљен тако да својом

"старошћу" симболизује поновно "рађање" позоришта, овог пута у склопу

савременог друштва. Подизање кровног врта на поменутом објекту покренуће нове

теме за разговор и размишљање, јачајући везу између уметности и грађана,

истовремено подстичући радозналост.

Слика 20,21. "Слагалица" понуђеног решења, органски материјал (лево) и вештачки

материјал (десно)

(извор: Јелена Јовић,2015.)

Кров се састоји из пет сегмената и терасе односно из шест нивоа. Функционалном

шемом приказани су:

-простор за запослене односно извођаче представа (интезивни врт),

-кафе-галерија (интезивни врт),

-позорница на отвореном (интезивни врт) и

-екстезивни врт чија је функција релаксација.

Простор за запослене налази се у северном делу, а састоји се из два просторно

одвојена дела који имају своје засебне излазе. Приликом стварања сценарија за

позориште, као и за сваки кретивни процес потребно је надахнуће односно нека

врста изолованости, због тога је важно да запослени у позоришту имају свој

44

"тренутак усамљености". Замишљено је тако, да запослени своју паузу искористе у

природном окружењу односно да свој, креативан рад учине што продуктивнијим.

Партерно решење ове зоне приказује непрестално преплитање "узвишених"

(жардињера) и "равних" делова (тло). Висинско преплитање елемената уноси

динамичност у простор а самим тим и просторну одвојеност односно делове

потребне за осаму.

Део за извођаче, такође припада зони за запослене са том разликом да је посвећен

представама односно простору за одлагање материјала потребног за представу.

Налази се у северном делу објекта, тик испод позорнице на отвореном. Има свој

сопствени излаз што представља прилично важну компоненту извођачима

приликом уласка/изласка на сцену. Заправо просторија која има излаз на овај део

крова се и у постојећем стању користи као простор за одлагање различитих

реквизита, те са тим у вези не би било неких промена приликом извођења

понуђеног решења.

Кафе-галерија налази се на јужном делу равног крова, обухватајући и терасу која се

налази на најнижој коти. Идеја о кафе-галерији родила се тако што је циљ био да се

окупи што већи број посетилаца позоришта на једном месту и тиме промовише рад

позоришта, такође, посетиоцима је потребан простор на коме би адектватно могли

да дају свој суд и мишљења о одређеној представи. Приходи од кафе-галерије ишли

би позоришту а самим тим и побојшању културног уздизања корисника. Најнижи

спрат кровног врта односно тераса има свој посебан излаз, и замишљено је тако да

се може користити у смислу предаха (паузе) између чинова. Већи део кафе галерије

налази се на крову, на истој висинској коти као део за запослене са том разликом да

је просторно издвојен од поменутог дела.

Идеја је да то не буде класичан прототип кафића који се може наћи свуда у граду,

јер је посебан акценат стављен на изазивање субјективног осећаја да се борави у

парку/врту. Не постоје столови и столице већ за то служе клупе и дрвене талпе које

се налазе на ободима жардињера. Апарат за вентилацију објекта који заузима

велики део овог простора послужио је као реперна тачка овог простора а обложен

је даском од тиковине на коју се поставља позоришни репертоар како би посетиоци

45

увек били у току дешавања. У овом делу се такође преплићу различити висински

елементи у виду жардињера и вегетације. На овом простору пружа се могућност

промовисања и стварања нових позоришних дела.

Позорница на отвореном налази се на западном делу крова. Представе би се

одржавале у вечењим часовима од пролећа до јесени, наравно у зависности од

временских прилика. Позиционирана је тако да обликом и просторно одговара

публици, место где би пажња била највише усмерена на сценски чин, и оно

најважније, да баш на овом простору најмање допиру нежељени звукови у

вечерњим часовима. До позорнице се долази преко кафе-галерије док извођачи

излазе на сцену преко дела за извођаче. Обзиром да се налази на 1.85м висинске

разлике од кафе-галерије, прилази су морали бити решени степеницама и

екстерним лифтовима. Партерно решење симболично приказује реминесценцију

грчког театра (који је детаљније описан у поглављу 1) са елементима полукружних

трибина које оквирно садрже осамдесет и пет места са том разликом да места нису

просторно издвојена. Сцена је планирана тако да није структурно издвојена од

остатка композиције већ је визуелно ограничена подном светиљком, и стубовима

од кортен челика преко којих би била "пуштена" повијуша. Стубови од кортен

челика осим што визуелно раздвајају сцену и простор за гледаоце такође

симболично представљају „ позоришну завесу“. Фон односно позадина саме сцене

направљена је од кортенских конструкција на које би биле пуштене повијуше те би

правиле „живи зид“ (детаљније приказан у графичком делу) а уједно би биле и

параван иза кога би се извођачи појављивали и смењивали, што такође

симболизује грчки театар у коме је фон у већини случајева био природан. У

разговору са извођачима, односно запосленима, добијене су информације да је

зелена површина засађена непосредно поред сцене, изузетно повољна зарад сцена

(којих има заиста много) које су много уверљивије ако се налазе у „правој“

природи. Суштински, позорница на отвореном омогућила би поновно „рађање“

успаваних емоција из прошлости када су позорнице у природи биле једино место

социјализације и културализације.

46

Највиши део крова који је уједно и централни део обухваћеног предметног

подручја, решен је у виду екстезивног кровног врта. Предвиђена су два прилаза од

којих се један налази на позорници а други са стране зоне за запослене. Прилаз са

позорнице решен је у виду степеница и екстерног лифта, док је прилаз за стране

простора за запослене решен лифтом за запослене и постојећим мердевинама

(којима имају приступ само службеници одржавања крова). Екстезивни кровни врт

замишљен је као оаза мира и релаксације. Предвиђено је да већински део буду

засади у које су „усађене“ стазе. На овом месту визуре су најупечатљивије јер се у

потпуности огледају силуете старог и новог дела града. Због јединствених визура и

отежаног одржавања на овом простору предвиђени су ниски и отпорни засади

биљака.

8.3.1.Вегетацијски материјал коришћен у пројекту

Сходно амбијенталним карактеристикама предметног простора као и ограничених

могућности садње приступило се пажљивом одабиру вегетације која је пре свега

отпорна на екстремне услове микроклиме (смањени супстрат, појачано дејство

ветра, кише и инсолације). Одабир вегетације је, такође одређен и на основу

колорита, текстура, облика и функција. У понуђеном решењу преовладава црвена

боја управо из претходно наведених разлога, такође предвиђа се вегетација

различите спратности како би композиција била складна и динамична. Треба узети

у обзир и то да вегетација у условима који се јављају на крову неће нарасти онако

као што би то било у природним условима, и то посебно важи за категорију дрвећа

које ће се развијати онолико колико то супстрат дозволи. Детаљније

карактеристике предложене вегетације детаљније су описане у наставку текста.

Памуковац (Cotinus Coggygria Scop.)

Памуковац припада категорији жбуна, или ниског дрвета, које у најоптималним

условима може да нарасте до 3м висине. Кора је црвенкасто сива а у старости

47

испуца. Лист је прост и јајастог облика који је на лицу тамно зелен а на наличју

плавичасто зелен. Листање као фенолошка појава јавља се касно у пролеће а оно

што је изузетно декоративно код њега јесте то што листови у јесен добијају ватрено

црвену боју. Цвета у мају и јуну месецу а цветови су мали, зеленкасто бели, и у

лабавим терминалним метлицма. Најдекоративније код ове врсте јесте то да се

дршке неплодних цветова по цветању продужују и покривају гране белим или

црвенкастим длачицама које чине да дрво изгледа као да је "памучно“ по чему је

заправо и добило име. (Vermeulen 2006.)

Управо због велике декоративности и текстура цветова и листова као и његове

отпорности на градске услове средине, изабрано је баш ово дрво (жбун).

Слика 22. Памуковац (izvor: www.imamuseum.org)

Јапански јавор (Acer palmatum Thumb. " artropurpureum")

Јапански јавор као и Памуковац припада категорији жбуна или ниског дрвета који

у најповољнијим условима средине нарасте до 4м. Њега одликују веома танке гране

црвенкасте боје. Лишће је дубоко режњевито и црвене боје. Цвета око јуна месеца.

Плод је крилата орашица чија крилца заклапају туп угао. Изузетно је декоративан

због своје "грациозности“ коју поседује због својих танких грана, дубоко

режњевитих листова и "крилатих“ плодова. Јапански јавор како и само име каже

представља незаобилазан елемент како у јапанском тако и у осталим вртовима

(Vermeulen 2006.)

48

Слика 23. Јапански јавор (извор: http://dbiodbs.univ.trieste.it)

Кривуљ, клековина или планински бор (Pinus mugo Turr.)

Кривуљ је најчешће јавља у виду полеглог жбуна односно ниског дрвета. Због свог

природно ареала распрострањености који се налази у планинским пределима добио

је карактеристике полеглог хабитуса због тежине снежног покривача којим је

прекривен скоро целе године. Четине су дуге, праве, мало око себе повијене, и

веома дуготрајне (од 5-10 година). Интезивно су зелене боје, а са обе стране

поседују линије стома које су беле боје. Шишарице су седеће односно

хоризонталне. (Vermeulen 2006.)

Осим декоративности коју поседује током целе године овај бор је изабран и због

свог занимљивог хабитуса и отпорности на зимске појаве.

Слика 27.Кривуљ(извор: http://rasadnikmihalek.com)

49

Берберис, Тунбергова жутика (Berberis thunbergii L. "artropurpurea Nana" )

Берберис односно поменути култивар јесте листопадни, понекад зимзелени жбун

висине до 0.5м. Листови су овалног облика, зашиљени на врху и пурпурно-црвене

боје. Често током целе зиме, на гранчицама, остану листови те се понекад овај

жбун свртстава у зимзелени. Цвета у пролеће, а цветови су ситни, бело црвене боје.

Осим декоративних црвених листова Берберис красе и црвене бобице (плод) које се

јављају у јесен. (Vermeulen 2006.)

Није захтеван према земљишту, одговарају му сунчани или полусеновити

положаји, отпоран је на дим и прашину па је из тог разлога предложен као једна од

биљака која ће се наћи у понуђеном решењу.

Слика 29. Берберис (извор: http://plants.gertens.com)

Сибирски дрен (Cornus alba Lood. "sibirica")

Сибирски бели дрен јесте варијетет белог дрена, односно жбун који је висок до 1м.

Лишће је елиптичног облика, зашиљено на врху, на лицу длакаво док је на наличју

беличасто. Цветови су жутобеле боје. Карактеришу га усправне гране, које у јесен

или преко зиме добијају сјајно корално црвену боју. Отпоран је на зимске непогоде

и мраз. (Vermeulen 2006.)

Због упечатљивог зимског колорита који сибирски бели дрен даје треба га садити

на уочљивим местима.

50

Слика 30. Сибирски дрен (извор: http://rasadnikmihalek.com)

Петолисна лозица (Parthenocissus quinquefolia L.)

Петолисна лозица припада категорији листопадних повијуша. Карактерише је

изузетно брз и робустан раст. Лист је подељен на пет режњева, са назубљеним

ивицама, зелене боје док у јесен поприма тамно црвену боју. Својим хабитусом

може покрити велике површине па је изузетно захвална за вертикално зеленило.

Лако се прихвата за подлогу и нису јој потребни додатни подупирачи. Плодови су

у виду гроздова, плавољубичасте боје. Добро подноси, сунчане и сеновите

положаје и нема посебних захтева према земљишту. Отпорна је на снег и мраз.

(Vermeulen 2006.)

Због своје изражене отпорности према неповољним условима средине као и брзим

растом и покривањем површина ова биљка је искоришћена у виду вертикалног

зеленила на предметном подручју.

Слика 31. петолисна лозица (извор: http://plants.gertens.com)

51

Јапанска црвена трава (Imperata cylindrica " Red baron")

Јапанска црвена трава припада категорији украсних трава, а висину може достићи

до 40цм. Листови су у доњем делу зелене боје, при врху црвене. Интезитет црвене

боје листова се појачава са јесени. Класови траве су мали и беле су боје. Воли

сунчане или полусеновите положаје. (Eržebet, Geza, 2005.)

Треба је садити у ограничени простор због брзог ширења, што је управо

примењено и у предложеном решењу.

Слика 32. Јапанска црвена трава (извор: http://www.prodajasadnica.com)

Хеухера, корални звончић (Heuchera sanguinea " Leuchtakafer")

Хеухера је трајница, са црвеним цветовима који се налазе у растреситим цвастима.

Заједно са цветовима може достићи висину 50-70цм, а цвета од маја до јуна. Корен

је разгранат те се биљка брзо шири по тлу. Листови су зимзелене боје, српастог

облика и посебно декоративни када биљка није у цветању, односно у јесен.

Погодна је за покривање тла. Одговарају јој сунчани као и полусеновити положаји,

хумозни супстрат, мада успева и на другим супстратима. Веома је трпељива према

ниским температурама што представља изузетну повољност приликом сађења на

кров (Eržebet, Geza, 2005.)

52

Слика 33. Корални звончић (извор: www.99roots.com)

Приморски каранфил (Armeria maritima)

Приморски каранфил може да нарасте од 10 до 20цм. Листови су изузетно уски и

тамнозелене боје због чега се ова трајница назива и "холандском травом". Цветови

су у лоптастим цвастима који се налазе изнад лисне розете, а боја цветова је

тамноружичаста. Изузетно је отпоран на суше, и добро подноси сиромашан

супстрат. (Eržebet, Geza, 2005.)

Обзиром на велику отпорност и одличног прекривања тла, приморски каранфил је

употребљен на екстезивном врту предметног подручја.

Слика 34. Приморски каранфил (извор: https://www.99roots.com)

53

Хималајска клека (Juniperus squamata “blue carpet”)

Хималајска клека припада категорији четинарског жбуња. Пореклом је са

Хималаја што објашњава њен полегли хабитус (исто као и код бора Кривуља) који

може досегнути до 50цм висине и 150цм ширине. Варијетет „Плави тепих” има

игличасте четине сребрно плаве боје. Изузетно је отпоран на мразеве, добро

подноси различите типове супстрата и не захтева пуно заливања. Због свог брзог

раста изузетно је погодна као покривач тла те заиста образује плави „тепих“.

(Vermeulen 2006.)

Слика 35 Изглед клеке на подлози траве (извор: http://www.baumschule-

horstmann.de)

Седум миx. (Sedum acre, Sedum album, Sedum rupestre)

Седум миx представља мешавину седума која се у овом раду посматра као

монокултура. Седуми су пре свега изузетно отпорни на сушу и способни на раст у

плитким и слободно дренажним супстратима. Због својих природних станишта

који се углавном састоје од каменитих, шљунковитих и пешчаних површина као и

њиховог природног појављивања на одређеним крововима, седуми су изузетно

захвални за екстезивне кровове. (Dunnett, Gedge, Little Snodgrass, 2011.)

Без обзира на то што ће се овај засад посматрати као монокултуран детаљнији опис

сваког употребљеног седума биће приказан у даљем тексту.

54

Жедњак 1. (Sedum acre)

Жедњак који је висок од 5 до 10цм. Расте на сувим падинама или ливадама

камењара. Због својих коренастих врежа које се налазе на полеглим стабљикама

жедњак се брзо шири по тлу. Листови су златно-жуте боје, јајастог облика и веома

су ситни и меснати. Обзиром да изузетно добро подноси сушу и брзо расте

изузетно је погодан као покривач тла. (Eržebet, Geza, 2005.)

Слика 36. Жедњак (извор: http://www.monrovia.com)

Жедњак 2. (Sedum album)

Бели жедњак припада трајницама. Расте до 10цм у висину. Листови су ситни,

сочни, ваљкастог облика и обрастају целу биљку. На врху стабљике цветају

цветови беле боје чије цветање траје од јуна до октобра месеца. (Ержебет, Геза,

2005.)

Слика 37. Бели жедњак (извор: http://elite-pets.narod.ru)

Жедњак 3. (Sedum rupestre)

Овај планински жедњак припада зимзеленој трајници која може да нарасте од 10 до

20цм. Биљка својим растом односно ширењем образује растресити "тепих".

55

Занимљиво код овог жедњака то што нису све стабљике полегле већ има и

усправних. Веома је отпоран на јако сунце као и на ветар, такође нема посебних

посебних захтева за супстрат. (Eržebet, Geza, 2005.)

Слика 38. Планински жедњак (извор: https://www.99roots.com)

Мешавином ова три жедњака ствара се визелни ефекат "тепиха" који својом

текстуром, бојом и висином чини складни елемент који се уклапа у целокупну

композицију предметног простора.

Табела 2. Табеларни приказ зелених површина на понуђеном решењу

Дрвеће

Жбуње

лишћарск

о

Покривачи

тла Цвеће

Повијуш

е

Украсне

траве

Травња

к Укупно

Лиш

ћар

(ком)

Четин

ар

(ком)

Ком м2 ком м2 ком м2 ком ком м2 м2 м2

9 7 408 204 613

0

120

0

213

4 371 4 104 52 1889 3732

56

9. ЗАКЉУЧАК

Сценски тренутак непоновљивости односи се на живот сваког индивидуалца. Од

давне историје па до данас на сатиричан начин провлачила се филозофија живота

кроз представу, обреде и свечане чинове који су се одвијали увек у непосредној

околини природе. Живописност тренутка огледа се у повезаношћу са природом.

Настанак новог света односно доминантност вештачких материјала над природним

учинила је губитак живописности и непоновљивости. Синтезом вештачког и

природног дошло је до настанка кровних вртова. Поред свих функција кровног

врта, најважнији је тај, субјективни осећај непоновљивости приликом боравка у

истом. Пропорционално губитку додира са природним такође настаје губитак

културе одласка у позориште. На овом пројекту тежило се поновном спајању

сценских тренутака са природом, прожимајући историју и савремено доба. Спој

вештачких и природних материјала резултирао је креацију кровног врта који би

испунио основне функције свог постојања односно подигао (вратио) културу на

ниво достојном сваком индивидуалцу.

57

10.ЛИТЕРАТУРА

Balaž Eržebet, Purčai Geza (2005.): Баштенско вишегодишње цвеће, МК Панониа,

Нови Сад;

Cesare Molinari (1972.): Историја Позоришта, Вук Караџић, Београд;

Kelly Luckett (2009.): Green roof construction and maintenance; Green Source, St

Louis, USA;

Leila Tolderlund (2010): Design Guidelinesand Maintenance Manual for Green Roofs

in the Semi-Arid and Arid West, University of Colorado Denver;

Marta Serrats (2010) : Terraces, balconies, roofgardens and patios, Loft publications,

Barselona, Spain;

Nico Vermeulen (2006.): Trees and shrubs, Rebo publishers, Nederland;

Nigel Dunnett, Dusty Gedge, John Little and Edmund C. Snodgrass (2011.): Small

green roofs, Timber press, Portland, London;

Optigrün International AG (2010.) : Green Roof Handbook, Conservation Technology

Göggingen, Germany;

Steven Peck and Monica Kuhn (2010.): Design guidelines for green roofs, SCHL,

Canada;

Србуловић Ђ. (2002.): Кратка Историја Новог Сада, Прометеј, Нови Сад;

Weiler. S., Scholz-Barth K (2009.): Green roof systems, Wiley, New Yersey.

Приручници и чланци

Climate Protection Partnership Division (2009.): Reducing Urban Heat Islands:

Compendium of Strategies Green Roofs;

DIADEM (2013): Зелени кровови, кровне терасе, изведбена рјешења, Загреб;

Landscape show news, септембар 2013., Лондон ,УК;

ZinCo (2013.) System Solutions for Thriving Green Roofs, Germany.

58

Законска документација:

План детаљне регулације зоне заштићеног старог језгра у Новом Саду " Сл.

гласник РС", бр. 17, 2011.

Правилник о техничким стандардима приступачности "Сл. гласник РС" бр. 19,

2012.

Интернет извори:

1. http://www.snp.org.rs;

2. http://landarchs.com;

3. http://www.greenroofs.org;

4. http://zelenasrbija.rs;

5. http://www.skylineplaza.de;

6. http://www.thehighline.org;

7. http://archive.metropolis.co;

8. http://www.greendecor.co.rs;

9. http://www.giardinoclub.com;

10. http://www.hidmet.gov.rs.

59

11.ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

1. Прилог 1. Положај предметног простора у односу на градско језгро Р 1:1000;

2. Прилог 2. Постојеће стање вегетације испред објекта Р 1:500;

3. Прилог 3. Функционална шема Р 1:500;

4. Прилог 4. Композициони план Р 1:200;

5. Прилог 5. Пресеци Р 1:100;

6. Прилог 6. Изгледи Р 1:100;

7. Прилог 7. Сегмент Р 1:50;

8. Прилог 8. Детаљи Р 1:50, 1:25;

9. Прилог 9. 3д визуализације.