РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА …polj.uns.ac.rs › wp-content ›...

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Дипл.инж.пејз.арх. Проф. др

Марина М. Вајагић Јелена Нинић-Тодоровић

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА

„ДЕКАНСКЕ БАШТЕ“ У СРЕМСКОЈ

МИТРОВИЦИ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

Комисија за оцену и одбрану дипломског – масетер рада:

Др. Јелена Нинић-Тодоровић,

редовни професор за ужу научну област

хортикултура и пејзажна архитектура,

ментор

____________________________________________________

Др Владислав Огњанов,

редовни професор за ужу научну област воћарство,

председник комисије

____________________________________________________

Др Саша Орловић,

редовни професор за ужу научну област

хортикултура и пејзажна архитектура,

члан комисије

____________________________________________________

Марина Вајагић Мастер рад Садржај

1

Садржај:

РЕЗИМЕ ........................................................................................................................................... 2

SUMMARY ...................................................................................................................................... 4

1. УВОД ........................................................................................................................................ 6

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА ..................................................................................................... 9

3. МЕТОД РАДА ....................................................................................................................... 10

4. РЕЗУЛТАТИ РАДА ............................................................................................................. 11

4.1. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА .................................................. 11

4.1.1. Историја Сремске Митровице ........................................................................... 11

4.1.2. Историја насеља Деканске баште ..................................................................... 15

4.1.3. Климатски услови ................................................................................................ 19

4.2. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................... 21

4.2.1. Анализа поплочања ............................................................................................. 21

4.2.2. Постојећи мобилијар ........................................................................................... 23

4.2.3. Анализа вегетације .............................................................................................. 26

5. SWOT АНАЛИЗА ................................................................................................................. 31

6. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА „ДЕКАНСКЕ БАШТЕ“ ... 35

6.1. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ПОПЛОЧАЊА ...................................................................... 35

6.2. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА МОБИЛИЈАРА ..................................................................... 37

6.2.1. Канте за отпатке ................................................................................................... 37

6.2.2. Клупе ...................................................................................................................... 38

6.2.3. Игралишта ............................................................................................................. 42

6.2.4. Осветљење ............................................................................................................. 43

6.3. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ВЕГЕТАЦИЈЕ ....................................................................... 44

6.3.1. Врсте биљака......................................................................................................... 50

7. ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 53

8. ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................................... 54

9. ПРИЛОЗИ .............................................................................................................................. 56

Марина Вајагић Мастер рад Резиме

2

РЕЗИМЕ

Сремска Митровица се налази на северозападу Србије. Административни је

центар Сремског округа. Један је од градова са најбогатијом историјом, врло

привлачан туристима између осталог и због ископина, некада богатог и моћног града

Сирмијума. Сремска Митровица има веома добар положај, удаљена је од Београда

око 74 km, од Новог Сада приближно 59 km, а од Хрватске границе је удаљена само

35 km. Код Сремске Митровице је обала Саве најприступачнија, што је још једна од

предности овог града.

„Морфологија градова је резултат континуираног процеса историјског развоја.

Технике ратовања, економска моћ, историјско друштвени контексти утицали су на

различите ставове у погледу планирања градова, формирања уличног система и

тргова“ (Б. Тепавчевић, 2008., Тргови у Војводини)

Насеље „Деканске баште“ се налази на јужној страни Сремске Митровице, само

приобални насип га дели од градске плаже, а на 10 минута хода је од главног градског

трга. Насеље се простире на просечној надморској висини од 60 метара. Унутар самог

насеља нема моторног саобраћаја.

Деканац је окружен стамбеним зградама, које су спратности 4 или 4+ПК. Зграде су

намењене вишепородичном становању. Ни један улаз у зграде није прилагођен

особама са посебним потребама, јер су постојеће рампе изузетно стрме. Изграђеност

овог насеља је око 60%.

Приликом изласка на терен примећено је да је насеље „Деканске баште“ изузетно

богато разноликом дендрофлором (преко 30 различитих врста). Дендролошко

богатство, пада у сенку због лошег поплочања и не одржаваног партерног зеленила,

као и због недовољно одржаваног мобилијара.

Циљ мастер рада је да се, предлогом идејног решења ревитализације насеља

Деканац, овај простор учини пријатнијим и лепшим, да се ревитализује у складу са

Марина Вајагић Мастер рад Резиме

3

применом универзалног дизајна, како би не сметано простор могли користити и

особе са инвалидитетом. Посебна пажња се посвећује очувању богатства

дендрофлоре и истицању естетских вредности.

Кључне речи: Сремска Митровица, насеље Деканске баште, Деканац,

ревитализација, универзални дизајн, дендрофлора.

Марина Вајагић Мастер рад Summary

4

SUMMARY

Sremska Mitrovica is located in the northwest of Serbia. Mitrovica is the

administrative center of district Srem. It is a town with very rich history, attractive to

tourists, due to the excavation site of once rich and powerful city of Sirmium. Sremska

Mitrovica has a very good position, about 74 km away from Belgrade, 59 km from Novi

Sad and only 35 km away from the Croatian border. Banks of the Sava river are the most

accessible in Sremska Mitrovica, which is one more advantage of this town.

"The morphology of cities is the result of a continuous process of historical development.

The techniques of warfare, economic power, social and historical context influenced the

different views of urban planning, forming squares and street system "(B. Tepavčević,

2008, Trgovi u Vojvodini)

The estate ’’Deans garden’’ is located on the southside of Sremska Mitrovica, with the

riverside embankment dividing it from the beach, and about 10 minutes walk from the

main square. The estate sits at an average altitude of 60 meters. There is no motor traffic

inside the estate.

Dekanac is surrounded by residential buildings,which are four-storied or four-storied +

PK. The buildings are designed for multi-family housing. None of the entrances to the

buildings are adapted for people with special needs, because the existing ramps are

extremely steep. Lot coverage of this estate is about 60%.

After the site visit it was noted that the estate ’’Deans Garden’’ is extremely rich in varied

dendroflora (over 30 different species). Bad pavement, lack of maintenance of parterre

greenery as well as poor maintenance of mobiliary cast a shadow over dendrological

wealth of this estate.

The aim of master’s thesis is to make this space more comfortable and beautiful by

proposing the conceptual design of revitalization of estate Dekanac in accordance with

universal design, so that it could easily be used by people with mobility impairments.

Марина Вајагић Мастер рад Summary

5

Special attention is paid to the preservation of trees and shrubs, as well as emphasizing the

aesthetic values.

Key words: Sremska Mitrovica, estate Deans gardens, Dekanac, revitalization, universal

design, dendroflora.

Марина Вајагић Мастер рад Увод

6

1. УВОД

Предмет мастер рада је насеље „Деканске баште“, познатије под називом

Деканац. Назив „Деканске баште“ потиче јер је земљиште на коме се налази насеље

некада припадало породици Декански. Неки од потомака породице Декански и данас

живе у Сремској Митровици.

Насеље „Деканске баште“ налази се на јужној експозицији града Сремске Митровице.

Насеље je у урбанистичкој зони 1, а типичној градској целини 4 (ТГЦ4).

„Урбанистичка зона 1 - Центар града на Сави: Зона захвата простор између улица:

Стари шор, Арсенија Чарнојевића, Кузминска, Водна, река Сава. Површине око 110

ha. Простор ове зоне карактеришу Компактни блокови старог града, Блокови строгог

градског центра, затим Блокови са слободним унутрашњим просторима за

потенцијалну градњу у централној градској зони – прве локацијске категорије, као и

Мешовити блокови централне градске зоне. Oва зона садржи најатрактивније

елементе отворених градских простора као што су Пешачка зона у виду система

градских тргова. Из овог простора крећу и доминантни правци постојећих дрвореда.

У близини је и најатрактивнији део приобаља реке Саве у зони градског језгра са

уређеним кејом и објектом пешачког моста „Св. Иринеј” на реци Сави. Циљеви

урбаног развоја ове зоне су изузетно комплексни и слојевити, од заштите споменика

културе, преко решавања мирујућег саобраћаја, просторног развоја пешачке зоне и

повезивања са савским кејом, до перманентне трансформација компактних блокова

центра града према конкретним правилима уређења и грађења за сваку типичну

целину зоне центра града“ (Интернет 1). Локација урбанистичке зоне 1 се може

видети на карти 1.


7

Карта 1. Урбанистичке зоне града Сремска Митровица

(извор: Интернет 1)

ТГЦ 4 - „Ову типичну градску целину карактерише мешовита приватно-јавна намена

простора у великим блоковима са ивичном индивидуалним стамбено-пословним

структурама, док су у унутрашњости блокова реализовани јавни урбани садржаји

(насеља колективног становања или специјализовани градски центри) изразитог

урбаног интензитета. Такође не мали део унутар блоковског простора представљају

неактивни простори башта-окућница и низак терен - баре. ТГЦ4 у Сремској

Митровици формира континуирани појас (заједно са ТГЦ3) и ствара просторни

систем у односу на градско језгро-нуклеус (просторну ТГЦ1-2). Простор ТГЦ4

подразумева површине центра града и то: насеље колективног становања „Деканске

баште“ (Интернет 1).

Приближнија локација насеља се може видети на мапи број 1. Од главног градског

трга и пешачке зоне, под називом, Трг Ћире Милекића удаљено је на 10 минута хода,

а од градске плаже, на обали реке Саве, га дели само приобални насип. Чим се пређе

улица Променада, која је јужна граница овог насеља, излази се на кеј, односно

шеталиште уз градску плажу.Самим тим сви кафићи и ресторани, који се налазе на

обали Саве су на 5 минута хода од насеља.


8

Мапа 1. Насеље Деканске баште


Велики потенцијал насеља је у његовој локацији. У радијусу од 10 минута хода налазе

се: градски трг, градски парк, хотел Сирмијум, три средње школе (од постојећих 6 у

Сремској Митровици), висока школа, артешки бунар, терени фудбалског клуба Срем,

терен за мини голф, градска плажа и кеј, као и две најпознатије локације римских

ископина. На мапи број 2 плавом бојом је обележен Деканац, а црвеном бојом радијус

од 10 минута хода.

Мапа 2. Насеље Деканац


Марина Вајагић Мастер рад Задатак и циљ рада

9

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Циљ рада је предлог идејног решења ревитализације насеља „Деканске баште“ у

Сремској Митровици. Идејно решење треба да оплемени простор, да га учини

пријатнијим, лепшим и приступачнијим за становнике насеља и пролазнике.

Приликом израде идејног решења, ревитализације насеља, велика пажња се поклања

универзалном дизајну, како би се овај простор учинио приступачан особама са

сметњама у кретању. Тренутно стање поплочања, мобилијара, као и улаза у зграде

чини овим особама кретање скоро немогуће.

Мастер рад треба да упозна становнике самог насеља као и полазнике са пореклом

имена „Деканске баште.“ Да их информише са историјом породице Декански, као и

са историјом самог насеља у коме живе или кроз које пролазе.

Најважнији задатак рада јесте очување богатства дендрофлоре Деканца. Као што је

већ напоменуто, насеље је изузетно богато разноликом дендрофлором, која треба да

се очува и мерама неге поправи визуелни ефекат.

Марина Вајагић Мастер рад Метод рада

10

3. МЕТОД РАДА

Како би се испунили задатак и циљ рада, коришћена су два правца истраживања:

Теоријско истраживање,

Теренско истраживање.

Теоријско истраживање (научно-истраживачка метода) обухвата систематско

прикупљање података из стручне литературе, документације државних институција

(метеоролошке станице, урбанистички завод) и графичих архивских извора и са

интернет страница.

Теренско истраживање обухвата, снимање и картирање дендрофлоре, фотографисање

постојећег стања, детерминацију дендро врста.

Након теоријског и теренског истраживања врши се анализа добијених података.

Креира се SWOT анализа и даје се предлог идејног решења.

Сви планови 2D приказа су рађени у AutoCad-у 2014, док су за 3D приказе коришћени

SketchUp 2014и PHOTOSHOP C6.

Марина Вајагић Мастер рад Резултати рада

11

4. РЕЗУЛТАТИ РАДА

4.1. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

4.1.1. Историја Сремске Митровице

Сремска Митровица је један од градова са најдужом и најбогатијом историјом у

целој Србији. Први знаци организованог живота на простору Срема, јављају се управо

у Митровици. Знаци праисторијског живота јављају се око реке Саве, која је,

праисторијском човеку обезбеђивала храну. Ту су историјски локалитети Калверија

(Слика 1), Мала Страна и Легет.

Слика 1. Калварија данас (извор: Интернет 3)

Материјални остаци старије фазе неолита

констатовани су на локалитету Калварија, тзв.

нултој тачки и центру развоја будућег насеља у

праисторији и старом веку. Узвишење Калварија,

(данас са малом католичком капелом - криптом

подигнутом 1921. и гробљем из 19. века)

потковичастог је облика и висине око 12 метара и

једино је природно узвишење видљиво из ближе и даље околине Сремске Митровице.

Поред њега, са западне стране, протиче поток Чикас, који долази са Фрушке горе и

улива се у Саву. Веома повољан положај, близина питке воде и Саве, били су идеални

услови за почетак масовнијег насељавања.

Најпознатији историјски период Сремске Митровице је у време Римљана, када град

носи назив Сирмијум. Као римско насеље Сирмијум у периоду између 69-96. године

наше ере добија статус колоније. Од колоније, која због повољног положаја постаје


12

често седиште римских војника, Сирмијум се претвара у раскошно, луксузно

империјално пребивалиште. По речима древног историчара Амианус Марцелинуса

Сирмијум је „Славна и густо насељена мајка градова.“

Након поделе Источног и Западног Римског царства, Сирмијум бива припојен

Источном царству, а 441. године га освајају Хуни. Више од једног века на овој

територији су се смењивала разна варварска племена.

Након 579. године када Сирмијум освајају Авари, историја овог насеља, наредна два

века, је непозната. Од 1018. године Сирмијум је поново под влашћу Византије, а од

краја XI века почиње борба Мађара за превласт над овим античким градом. Борба

између Византије и Мађарске је трајала више од сто година, са променљивим

исходом, да би коначно 1180. године Византија заувек предала Срем Мађарима, а са

њим и древни град Сирмијум. Најповољнији период за развој града је после 1358.

године када се ствара колонија трговаца, о чему сведоче бројни документи из архива.

Доласком Турака 1396. године Митровица бива спаљена и разорена. Под турском

влашћу овај град остаје више од два века. У другој половини XVI века Митровица се

спомиње као касаба под називом Сехер (Шехер), у том периоду је најразвијеније и

највеће насеље, у Срему, са муслиманским становништвом.

Након протеривања Турака, Митровица се, према одредбама уговора из 1718. године

налази под Аустроугарском влашћу. Због свог положаја је имала веома важну улогу

у трговини између Аустрије, Србије и Босне. Када је избио рат долази до велике борбе

аустријске и српске војиске, у области Легет (6.09.1814.), где је уништен читав српски

пук Тимочке дивизије. Коначно 1.11.1918. године грађани успевају да збаце

аутроугарски режим и успостављају ауторитет народног већа. Овим чином, после две

стотине година дошао је крај доминације Хабсбуршке империје на простору Сремске

Митровице. Након Првог светског рата, Митровица је у оквиру граница Краљевине

Срба, Хрвата и Словенаца.

У периоду између два рата овај град бива позната по затвору у којем је смештен

велики број комунистичких затвореника. У Другом светском рату Митровица се

налазила у саставу Независне Државе Хрватске. У периоду између 1941-1944. град

носи име Хрватска Митровица.

Након рата етничка структура града се потпуно изменила, Јевреја више нема, Немачко

становништво је исељено, а већинско становништво постају Срби. Град доживљава

нагли развој након рата захваљујући положају на најважнијем правцу тадашње СФРЈ

(пут „Братства-јединства“). У овим годинама утростручио се број становника,


13

изграђени су сви значајнији објекти (насип, два моста преко Саве, стамбена насеља и

тд.).

Мост светог Иринеја отворен је 1994. године, сматра се најдужим висећим, пешачким

мостом у Европи (262,5 метара). Повезује центар Сремске и Мачванске Митровице.

Мост је приказан на сликама 2 и 3.

Слика 2. Пешачки мост Слика 3. Мост Св. Иринеја

(извор: Интернет 4) (извор: Интернет 5)

Историјски развој Сремске Митровице, њено ширење, напредак као и мењање тока

реке Саве се може видети на картама број 1 и 2.

Карта 1. Митровица у периоду 1763-1787. године Карта 2. Простор насеља Деканац


Приказ Сремске Митровице из периода 1806-1869. године приказан је на картама број

3 и 4.


14

Карта 3. Митровица Карта 4. Деканац између 1806-1869. год. (извор: Интернет 6) (извор: Интернет 6)

Изглед Сремске Митровице између 1869-1887. године види се на картама 5 и 6.

Карта 5. 1869-1887. год. Карта 6. Насеље Деканац у XIX веку (извор: Интернет 6) (извор: Интернет 6)

Оно што данас чини Митровицу атрактивном за посетиоце јесу ископине из Римског

доба. Некада древни град Сирмијум данас се налази испод површине Сремске

Митровице. Једна од најбитнијих ископина из доба Рима, налази се на 10 минута хода

од Деканца, царска палата. Грађевински комплекс палата Сирмијум је једно од

најважнијих археолошких налазишта у Сремској Митровици. Подигнут је крајем II

или почетком IV века, уз реку Саву. На локалитету се данас може видети само један,

стамбени, део комплекса, тај део је приказан на сликама 4 и 5. О луксузној декорацији

сведоче фрагменти фресака, мозаички подови, архитектонска декорација од разних

врста камења донетих са разних страна света: Египат, Мала Азија, Грчка, Италија.

Инсталације за загревање топлим ваздухом откривене су скоро испод сваког пода. О

честој употреби ове палате сведоче бројне преправке (мозаички подови у неколико

нивоа) и бројни археолошки налази.


15

Слика 4. Царска палата Слика 5. Остаци Сирмијума


Слика 6. Палата, изглед са улице


Царска палата се данас налази унутар нове грађевине како би била заштићена од

пропадања. Изглед објекта унутар ког се налазе ископине царске палате види се на

слици 6. Унутар те грађевине се налази и кафић, који викендом ради као дискотека.

Тако да се преко дана овде може пити кафа и уживати у погледу на античку грађевину

из доба Рима. Царска палата данас још служи и као место за одржавање разних

културних дешавања као што су дани вина, етно фестивали, разне изложбе.

4.1.2. Историја насеља Деканске баште

Историја насеља Деканац (Слика 7) је уско повезана са историјом породице

Декански, одакле потиче и име овог насеља. Историју ове старе Митровачке породице

откривамо из књиге Eo Ipso, аутора др. Александра Деканског (Слика 8)


16

Слика 7. Деканац Слика 8. А.Декански


Породица Декански живи у Сремској Митровици више од 130 година. Први члан те

породице, Вукашин Декански, дошао је у Сремску Митровицу 1884. године. Прво

имање породице налазило се у данашњој улици Бранка Радичевића. Та улица је,

данас, западна граница насеља Деканац, што се може витети на мапи 3.

Мапа 3. Улице око насеља Деканац


Временом се имање породице Декански ширило. Према подацима уписа у други

разред гимназије, Вукашиновог сина, Лазара наводи се сталеж оца – баштован. У то

време звање баштован се подразумевало за особе који поседују већи комад земље.

Након смрти оца Лазар преузима све послове. Био је изузетно успешан баштован и

најпознатији Митровачки цвећар. Годинама је био градски вртлар и зачетник главног

градског парка, који је тада био много већи, јер није постојао трг (Декански, 2014.).


17

Градски парк из периода кад га је одржавао Лазар види се на слици 9. Ова фотографија

је разгледница Сремске Митровице са почетка 20 века.

Слика 9. Градски парк са почетка XX века

(извор: Декански, 2014.)

Паркови су се тада уређивали другачије него данас, имали су много цветних рондела,

стазе оивичене ниским дрвеним оградама, а поред клупа налазили су се салетли. Како

би што боље обављао свој, вртларски посао, Лазар је често путовао широм

Аустроугарске, обилазио градске паркове и сајмове. Набављао је ново семе и расад, а

стечено искуство примењивао је у парковима Сремске Митровице (Декански, 2014.).

Да Лазар Декански није био само градски вртлар, сведочи стари печат на коме се

препознаје раскошни буклет цвећа из ког се пружа трака на којој је исписано: Лазар

Деканскй –цветар / вртлар – МИТРОВИЦА Срем. Према причама старих Митровчана,

некад се није могао замислити одлазак у посету, поготово на славу или свадбу без

одласка код Лазара Деканског по цвеће, које је било могуће добити у свако доба дана

и године (Декански, 2014.).

Лазар је наставио ширење свог имања, а купљене плацеве је претварао у воћњаке.

„Тако је временом сав простор од пиваре до Саве, постао његово власништво са

напредним и уређеним воћњаком. Гајио је скоро све врсте воћа, од шљива, крушака,

јабука, трешања, вишања и кајсија, до дуња, рибизли, мушмула и понеке брескве“

(Декански, 2014.).

Лазар једном сину отвара трговину, на месту где се данас налази маркет, на самом

улазу у насеље. Локација некадашње трговине, а данашњег маркета се види на слици

10, у доњем десном углу означена светло наранџастом бојом


18

Слика 10. Инфотабла на улазу у насеље

(извор: М. Вајагић, јун 2015)

У периоду између 1941-1944 године, власти доносе одлуку да се на простору воћњака

породице Декански гради насеље. Сума коју је породица добила за воћњак је била

изузетно мала. Од огромног воћњака остали су само окућница са највише десетак

стабала, скромна башта и име. Стамбена четврт, које је изграђена, одмах је названа

Деканске баште или скраћено Деканац. Од 1965. године, породица Декански живи у

једној од зграда подигнутој на тлу некадашњег воћњака (Слика 11) (Декански, 2014.).

Слика 11. Насеље из периода 1960-е

(извор: Декански, 2014)

„Од имања: две куће, виле, трговине са крчмом, ораница, великог воћњака и баште,

остало је само име – Деканске баште“ (Декански, 2014.).


19

4.1.3. Климатски услови

Према подацима хидрометеоролошког завода Сремске Митровице клима је

умерено континентална. Одликује се топлим и сушним летима, умереним зимама и

прелазним добима са доста падавина.

4.1.3.1. Температура

Просечна годишња температура 10,8°С. Најхладнији месец је јануар, а

најтоплији је јул. Екстремне температуре лети достижу 38°С, а зими – 25°С. Први

мраз јавља се у октобру, а последњи у априлу. Учесталост топлих и јако топлих дана

је 96 дана годишње, а у вегетационом периоду 92 дана.

4.1.3.2. Влажност ваздуха

Средња релативна влажност ваздуха је 76%. Максимална је у јануару 89%, док је

у априлу минимална и износи 70%.

4.1.3.3. Падавине

За Сремску Митровицу је карактеристична не равномерна расподела падавина по

месецима, као и појава летњих пљускова и непогода, просечно 39 дана годишње.

Висина падавина у вегетационом периоду износи 341 mm.

Најкишовитији месец је јун са 88 mm талога, а фебруар има најмању количину

падавина са 32 mm талога. Снежне падавине се могу јавити од 30. септембра до 20.

марта. Максимална констатована висина снежног покривача је 78 cm. Магла се јавља

током целе године, просечно 35 дана, а највише у децембру.

4.1.3.4. Облачност и осунчаност

Просечна облачност износи 57%, тако да нема велику вредност. Највећа је зими

у децембру, а најмања лети у августу. Просечан број облачних дана је 106.


20

Средња годишња осунчаност износи 2024 часа или 41% од укупне могуће.

Најсунчанији месец је јули, а најкраће просечно осунчање има децембар.

4.1.3.5. Ветар

На овом подручју преовлађује источни ветар, који има средњу годишњу брзину

од 3,42 m/s. Око 40 дана годишње дува јак ветар од најмање 12,3 m/s.

4.1.3.6. Хидролошке одлике

На хидролошке одлике подручја директно утичу подземне воде и река Сава.

Подземне воде се налазе плитко испод површине терена. Сава има велики утицај на

осцилације нивоа подземних вода. Минимални и максимални нивои подземних вода

се поклапају са минималним и максималним водостајима реке Саве.


21

4.2. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

Након обиласка насеља „Деканске баште“ и разговора са пролазницима долази

се до сазнања да нико не зна од када тачно ово насеље носи то име, а разна су

нагађања зашто се баш тако зове. Нико није упознат се чињеницом да се на том

прстору некада простирао велики воћњак једне породице.

Насеље је уређено у пејзажном стилу, уочавају се криволинијске стазе које прате

природну форму, округле цветњаке и разнолико зеленило које је неплански сађено.

Разноликост и богатство дендрофлоре овог насеља је изузетно велико, у неким

деловима ствара се осећај као да се шета кроз природни парк, пре него кроз стамбено

насеље ширег центра града. У оквиру насеља постоје два дечија игралишта, а

слободне травнате површине су реткост и изузетно су мале. Тренутни изглед насеља

се најбоље види на графичком прилогу број 1.

4.2.1. Анализа поплочања

На терену се уочавају три врсте застора: бетонске плоче, бехатон плоче и асфалт

који преовлађује. Различите врсте застора су приказане на сликама 12, 13 и 14. По

целом насељу јављају се дивље стазе. Поплочање је у лошем стању, постоје разлике

у нивелацији, на местима где је асфалт пукао јавља се трава.

Слика 12. Бетонске плоче Слика 13. Бехатон плоче Слика 14. Асфалт

(извор: М. Вајагић, септембар 2014)


22

На неким местима где је асфалт поправљан, постављен је нови асфалтни покривач

који је друге боје, није нивелисан, а на саставу новог и старог асфалта појављује се

трава. Не постоји јасна граница краја стазе и почетка зелене површине јер трава

прелази преко стаза (Слика 15).

Слика 15. Застор


Бетонске плоче су такође зарасле у траву, једва су видљиве и врло неравне (Слика

13). Није реткост да су на стазама постављени шахтови који нису у нивоу висине

стаза, тако да су потенцијална опасност за кретање корисника. Примери оваквих

шахтова се могу видети на сликама 16 и 17.

Слика 16. Стаза Слика 17. Шахт

(извор: М. Вајагић, септембар 2014) (извор: М. Вајагић, јун 2015)

За бехатон поплочање ситуација је слична као и код других застора. Површина није

равна а између плоча јавља се трава. Прелаз са асфалтиране стазе на стазу поплочану

бехатон плочама је врло неугледан (Слика 13).


23

На игралишту за старију децу, односно терену за фудбал/кошарку поплочање је

асфалтно. Као и код пешачких комуникација и овде се појављују пукотине у застору

које обрастају травом.

Из свега приложеног јасно је да је кретање особа са инвалидитетом у овом насељу

јако отежано. Још једна велика препрека за особе са сметњама у кретању су и

постојеће рампе. На улазу у насеље, са јужне стране, постоје две рампе, које су

ширине око 30 cm (Слика 18), изузетно кратке, тако да нису погодне ни за бициклe, а

свакако ни за инвалидска колица. Само на улазу једне зграде постоје рампа али она

нема никакву фукцију јер је изузетно стрма и кратка (Слика 19).

Слика 18. Рампа на улазу у насеље Слика 19. Рампа на улазу у зграду

(извор: М. Вајагић, јун 2015) (извор: М. Вајагић, септембар 2014)

4.2.2. Постојећи мобилијар

На простору насеља Деканске баште постоји мали број клупа које су од

материјала метал/дрво. Клупе су постављене нефункционално, што се може видети

на слици 20. Све се налазе на травнатој површини која се од коришћења уништила па

се сада ту налази само земља, а за време кишних дана блато. Све клупе су без наслона.

Највећи број клупа концентрисан је око игралишта за малу децу.


24

Слика 20. Клупа


Канте су бетонске, налазе се уз стазе али их нема довољно. Већина канти су ишаране

графитима (Слика 21). Постоје и метални елементи за одлагање бицикала, они се

налазе поред улаза у зграде, нема их испред сваког улаза.

Слика 21. Канта


На игралишту за старију децу запажена су два коша и два гола (Слика 22). Кошеви су

са оронулим таблама које су ишаране графитима (Слика 23). Голови су од зарђалог

метала, без мрежа. Голови су мобилни и када се не игра фудбал они се померају на

травнату површину. Игралиште је окружено вишегодишњим стаблима липе.


25

Слика 22. Игралиште Слика 23. Кош

(извор: М. Вајагић, септембар 2014) (извор: М. Вајагић, септембар 2014)

Игралиште за млађу децу је постављено на травнатој површини (Слика 24). Како се

игралиште интезивно користи, траве одавно нема, а деца се љуљају и клацкају у

прашини. Елементи за дечију игру (метал, пластика, дрво) су ведрих боја и у добром

стању. На јужној граници насеља се налази предшколска установа „Маја“, која има

врло лепо дрвено игралиште за најмлађе (Слика 25).

Слика 24. Дечије игралиште Слика 25. „Маја“

(извор: интернет 11) (извор: М.Вајагић, јун 2015)


26

Осветљење у овом насељу су најједноставније уличне сијалице

(Слика 26). Чак и на терену за кошарку нема рефлектора, већ

је постављено исто осветљење као у целом насељу.

Слика 26. Осветљење

(извор: М.Вајагић, јун 2015)

4.2.3. Анализа вегетације

Насеље Деканац је изузетно богато разноликом дендрофлором. На терену је

уочено преко 30 различитих представника дрвећа и жбуња. Преовладава високо

растиње од ког више има лишћарских врста али има и четинара, посебно младих.

Зеленило се јавља у виду група (Слика 27) и као солитерна стабала (Слика 28).

Слика 27. Зеленило у групи Слика 28. Солитерно стабло

(извор: М. Вајагић, јун 2015) (извор: М. Вајагић, јун 2015)

Постоје како лисно тако и цветно декоративне врсте, има и различитих форми дрвећа.

Има доста младих стабала, што говори да се и даље ради на озелењавању овог насеља.

Жбунасте врсте нису добро одржаване, па су се или превише рашириле или је резидба

обављена ниско па изгледају неугледно. Због непланске садње појављују се жбунасте

врсте засађене без реда тако да не могу да дођу до изражаја (Слика 29).


27

Слика 29. Непланска садња жбуња


Постоји неколико цветњака. Већина се налази испред самих зграда, тако да се

предпоставља да су их станари сами садили како би простор испред прозора, терасе,

улаза учинили лепшим. Оно што је проблем код оваквих цветњака је што изгледају

неугледно и не одговарају градском насељу. Што се може видети на сликама 30. и 31.

Слика 30. Цветњак 1 Слика 31. Цветњак 2


Постоје два цветњака са ружама кружног облика (Слика 32. и 33). Оба ружичњака су

окопана али руже нису у добром стању и нема их довољно. Због лоше резидбе су

изузетно ниске и слабо су цветале. Од цветне флоре у овом насељу преовлађују руже,

мада има другог сезонског цвећа и перена.


28

Слика 32. Ружичњак 1 Слика 33. Ружичњак 2


На овом насељу се стално ради, тако да су приликом другог изласка на терен затечене

младе лишћарске врсте посађене дуж „главне“ пешачке стазе (Слика 34). Осим уз

пешачку стазу млада стабла су присутна и на травнатим површинама. Стиче се утисак

као да су стабла на травнатим површинама постављена само да попуне слободну

површину, без неког предходног плана (Слика 35). Сва млада стабла су заштићена

металном конструкцијом од ломљења, вађења и других природних и људских фактора

која их могу оштетити. Доминирају саднице гинка (Ginkgo biloba L.), липа (Tilia sp.

L.), сребрнолисног јавора (Acer saccharinum L.).

Слика 34. Стабла уз стазу Слика 35. Стабла на травнатој површини


Богатсво дендрофлоре овог насеља се може видети у табели 1, где су приказане све

врсте лишћарског и четинарског дрвећа, као и жбунасте врсте које се налазе унутар

насеља. У насељу Деканац преовлађује ситнолисна липа (Tilia cordata Mill.).


29

Табела 1.

ЛИШЋАРСКО ДРВЕЋЕ

Acer dasycarpum Ehrh. Сребрнолисни јавор

Acer platanoides L. Јавор

Acer pseudoplatanus L. Горски јавор

Aesculus hippocastanum L. Дивљи кестен

Albizia julibrissin Durazz. Албиција (мимоза)

Betula alba L. Бреза

Betula pendula Roth. Жалосна форма брезе

Celtis australis L. Аустралијски копривић

Celtis occidentalis L. Копривић

Cercis siliquastrum L. Јудино дрво

Crataegus monogyna Jacq. Бели глог

Ficus carica L. Смоква

Fraxinus excelsior L. Бели јасен

Ginkgo biloba L. Гинко

Juglans regia L. Орах

Platanus x acerifolia Јаворолисни платан

Prunus cerasifera Ehrh. “Atropurpurea” Црвенолисна шљива

Quercus cerris L. Храст цер

Quercus robur L. Храст лужњак

Rhus typhina L. “Laciniata” Руј

Robinia peudoacacia L. Багрем

Salix alba L. Бела врба

Syringa vulgaris L. Јоргован

Tilia cordata Mill. Ситнолисна липа

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Antonio_Durazzini&action=edit&redlink=1

https://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Linnaeus

https://en.wikipedia.org/wiki/L.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5




30

Tilia platyphyllos Scop. Крупнолисна липа

Tilia tomentosa Moench. Сребрнолисна липа

Ulmus effusa L. Брест вез

ЧЕТИНАРСКО ДРВЕЋЕ

Abies concolor L. Дугоигличава јела

Picea abies L. Смрча

Picea pungens L. Бодљива смрча

Pinus nigra Arn. Црни бор

Taxus baccata L. Тиса

Thuja orientalis L. Источна туја

ЖБУНАСТЕ ВРСТЕ

Cotoneaster horizontalis Decne. Дуњарица

Euonymus europeaeus L. Обична курика

Hibiscus L. Хибискус (сиријска ружа)

Laurus nobilis L. Ловор

Mahonia aquifolium Nutt. Махонија

Spirea japonica L.f. Спиреа


https://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Decaisne

https://sh.wikipedia.org/wiki/Carolus_Linnaeus

Марина Вајагић Мастер рад SWOT анализа

31

5. SWOT АНАЛИЗА

Творац SWOT анализе је Albert S. Humphrey (1927-2005.). Назив SWOT анализе

представља почетна слова четири енглеске речи, које у преводу значе:

S – Strengths – Снага;

W – Weaknesses – Слабост;

O – Opportunites – Могућност;

T – Threats – Претња.

Циљ SWOT анализе је усресредити се на снагу, искористити све могућности које се

пружају, исправити слабости које су уочене на терену и „спремни дочекати“ све

претње.

Након анализирања резултата теоријског и теренског истраживања за насеље

„Деканске баште“ добијена је следећа SWOT анализа (Табела 2)


32

Табела 2.


33

Како се у табели 2 може видети као снаге насеља Деканац наведене су близина

важнијих објеката у граду. Опште је познато да вредност неког насеља као и

некретнина унутар истог расте што је насеље ближе центру града, образовним

установама, здравственим објектима и др. Следећа снага овог насеља је погодан

стамбени простор. Првенствено због локације, а затим и због чињенице да унутар

насеља нема моторног саобраћаја, па родитељи могу своју децу без страха пустити да

се играју. Чињеница да нема моторног саобраћаја одговара и старијим особама јер

могу не сметано да шетају, без склањања и освртања да ли им се приближава моторно

возило. Можда и највећа снага овог насеља се огледа у великом богатству

дендрофлоре. Вегетација је оно што даје осећај природности посебно у урбаним

срединама. Биљни материјал у насељу има три основне функције, а то је структурна

(дефинише и организује простор, усмерава визуре и делује на правце кретања),

амбиентална (утиче на микроклимат насеља, обезбеђује станиште птицама и

животињама) и визуелна (коришћење биљног материјала као реперне тачке или као

визуелне споне, у зависности од његових карактеристика, величине, облика, боје и

текстуре). Посебно треба истаћи амбијенталну функцију зеленила односно утицај на

микроклимат насеља. Биљни материјал утиче на микроклимат насеља тако што:

смањује температуру ваздуха,

штити од ветра,

изолује од буке,

повећава влажност ваздуха,

пречишћава ваздух.

Слабости насеља Деканац су приказане у табели 2. Већ је наведено да насеље нема

довоњно урбаног мобилијара као и да је постојећи у врло лошем стању. Само насеље

нема садржаја који би привукли посетиоце да прођу или се задрже у њему. Непланска

садња, неугледни цветњаци, недостатак мобилијара свакако су ово насеље учинили

не атрактивним. Велика слабост насеља је неприступачност за особе са посебним

потребама.

Могућности насеља се поклапају са циљем мастер рада. Насеље Деканац треба

учитинити препознатљивим, информисати људе о историји истог, учинити простор

атрактивним, лепшим како би се људи више задржавали у њему. Такође треба


34

посебну пажњу посветити особама са посебним потребама и ускладити простор са

правилима универзалног дизајна.

Приликом израде SWOT анализе нису установљене посебне претње (Табела 2.).

Највећа претња је близина реке Саве и опасност од њеног изливања. Како у насењу

преовлађују стабла липе, постоји опасност за особе алергичне на полен. У близини

дечијег забавишта постоје стабла тисе. Тиса је биљка која се, због своје отровности,

не користи у близини дечијих игралишта и обданишта. Још једна реална претња су

шахтови који нису у равни са стазама па представљају опасност за пролазнике,

посебно у вечерњим сатима.

Марина Вајагић Мастер рад Предлог решења ревитализације

насеља „Деканске баште“

35

6. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА

„ДЕКАНСКЕ БАШТЕ“

Предлог идејног решења највише се базира на ревитализацији, пре свега,

партерног уређења и на давању идентитета (препознатљивости) овом простору.

6.1. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ПОПЛОЧАЊА

С обзиром на затечено стање, најбоље решење за стазе у насељу Деканац јесте да

се уради ново поплочање. Да би се санирале разлике у нивелацији, лоше постављени

шахтови и испуцале плоче. Поштујући правила универзалног дизајна, зна се да

површина пешачких комуникација треба да буде чврста, равна и отпорна на клизање.

Уз стазе су постављени ивичњаци како се не би опет десило да травнате површине

прелазе стазе.

Предвиђени материјал за нове засторе су гранитне плоче (Слике 36 и 37), због своје

функционалности и естетског изгледа. Код поплочавања на добро сабијену подлогу

ставља се слој шљунка дебљине 20 cm, затим слој песка дебљине 4 cm. На тај слој се

стављају плоче. Да би се затвориле фуге, потребно је да се направи смеса од песка и

воде или се употреби специјални малтер за фуге у плочнику, који ће знатно

редуковати појаву и ширење корова. За постављање ивичњака довољно је да се већа

плоча или ивично камење поставе у бетонски темељ.


насеља “Деканске баште“

36

Слика 36. Постављање стаза Слика 37. Гранитне плоче

(извор: Интерент 12) (извор: Интернет 13)

Како би несметано кроз насеље могли да се крећу и особе са инвалидитетом ширина

стаза је минимално 180 cm. На главним стазама је предвиђено постављање тактилних

трака које воде од тачке А до тачке Б. Тактилне стазе се не смеју прекидати због

шахтова јер то онемогућава несметано кретање слепих и слабовидих људи. Предност

Деканца је што нема моторног саобраћаја унутар насеља, па не треба посебну пажњу

обратити на заштиту од возила најмлађих и особа са инвалидитетом.

С обзиром да се насеље налази на једној коти, унутар самог насеља нема потребе за

рампама, али на улазу у насеље са јужне стране предвиђена је промена постојеће

рампе. Нова рампа је дужине 4,6 m, са падом од 6,5% што је по принципима

универзалног дизајна дозвољен пад за кратка растојања (до 6 метара). Рампа је

заштићена са спољне стране ивичњацима висине 5 cm и ширине 5 - 10 cm. Са обе

стране има двовисинске рукохвате на висини од 70 cm, односно 90 cm. Пример како

треба да изгледа рампа која одговара принципима универзалног дизајна види се на

слици 38.

Слика 38. Пример рампе




37

Собзиром на неприступачне улазе у зграде, предлог је да се испита у којима од зграда

има особа са сметњама у кретању. Уколико постоје особе са одређеним

инвалидитетом на том улазу треба обезбедити рампу са одговарајућим падом, а

уколико нема услова за постављање рампе предлог је да се поставе платформе.

Пример платформе може се видети на слици 39.

Слика 39. Платформа


6.2. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА МОБИЛИЈАРА

Мобилијар је у лошем стању и предвиђено је доста измена. Првенствена промена

се огледа у већем броју канти за отпатке и другачијим просторима за одмор.

6.2.1. Канте за отпатке

Предвиђено је да се постављају бетонске канте јер су дуготрајније и теже их је

уништити. Висина канти је 0,90 m, како би одговарала принципима универзалног

дизајна. Пример канте види се на слици 40.



38

Слика 40. Канта за отпатке

(извор: М. Вајагић, април 2014)

6.2.2. Клупе

У овом насељу клупи, скоро да нема уз стазе, све су лоциране око дечијег игралишта

и испред улаза у зграде. Идејним решењем ревитализације насеља повећан је број

простора за седење и одмор. У насељу, на главној стази се налази 7 округлих зелених

површина (Мапа 4, приказано црвеном бојом), могу се видети на сликама 28,32 и 33.

Од тог су два ружичњака, један цветњак, са сезонским цвећем, а четири травнате

површине са стаблом засађеним у центру.

Новим решењем предвиђено је да се сви ти

простори издигну и буду претворени у

просторе за седење. Пример таквог

простора за седење се може видети на

слици 41.

Мапа 4. Елементи за седење

(извор: М. Вајагић, Photoshop)



39

Слика 41. Простор за седење

(извор: М. Вајагић, SketchUp)

Како се ови кружни елементи налазе на сваких 20-30 по главној стази, само је у једном

потезу та раздаљина већа па је предвиђено постављање клупе. Пример те клупе се

може видети на слици 42. Поред клупе је остављен поплочан простор (80 x 110 cm)

како би ту могле несметано да стану особе у колицима или да мајке сместе колица

своје мале деце док се одмарају на клупи. Клупе су смештене и код игралишта за малу

децу, у хладовини старих платана, родитељи могу да седе и посматрају своје

малишане.

Слика 42. Клупа у цветњаку




40

Испред сваког улаза у зграде обезбеђен је простор за седење. Негде су то само клупе,

негде клупе и столови за шах, а на два места предвиђене су и салетле. Салетле (Слика

43) су једна од иновација у овом насељу, које су постављене као успомена на Лазара

Деканског, првог баштована Сремске Митровице који их је често користио у

парковима које је стварао и одржавао.

Слика: 43 Детаљ салетле

(извор: М. Вајагић, AutoCad)

Примери различитих простора за седење су приказани на сликама 44, 45, 46 и 47.



41

Слика 44. Простор за одмор


Слика 45. Столови за шах


Слика 46. Простор испред зграде




42

Слика 47. Уређен простор испред улаза


6.2.3. Игралишта

Елементи у игралишту за малу децу су од материјала метал/дрво/пластика. До

игралишта су предвиђене стазе, са северне и са југо-западне стране. Омогућен је

прилаз игралишту са три стране. Предлог је да се игралиште постави на гумираној

подлози и да се оронули елементи за игру замене новим. Предлог како би игралиште

требало да изгледа види се на слици 48.

Слика 48. Дечије игралиште




43

Код игралишта за старију децу, пресвучен је нови слој асфалта како би се подлога

изравнала, санирале пукотине и зауставила трава која је кренула да ниче у

пукотинама. Табеле изнад кошева су замењене и постављене су мрежице. Голови су

префарбани како би се зауставила даља корозија и постављене су мреже на њима. На

слици 49 се може видети како је предвиђено да терен сада изгледа.

Слика 49. Спортски терен


6.2.4. Осветљење

Осветљење унутар насеља је углавном остало исто. Уведена је промена код

игралишта за старију децу, где су постављени рефлектори како би им се омогућила

игра и у вечерњим часовима (Слика 49). Са досадашњим осветљењем и густином

зеленила увече није била могућа игра. А управо због високог, густог растиња

рефлектори неће сметати становницима околних зграда.



44

6.3. РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ВЕГЕТАЦИЈЕ

Како је један од главних циљева мастер рада очување богатства дендрофлоре, већина

стабала, вегетације, се задржава. Највеће промене су код цветњака испред улаза у

зграде и код дечијег игралишта.

Као што је већ речено, округли зелени простори су сада претворени у елементе за

седење, у средишту којих се, као и до сад налази стабло, али је површина употпуњена

и цвећем којем одговара полухлад. Од цветних врста коришћене су Hydrangea

(хортензија), лиснодекоративне перене Hosta sp и Coleus (украсна коприва) (Слика

50).

Слика 50. Hosta sp.


Округли простори у којима су биле засађене руже остају ружичњаци. Досађују се

руже како би простор изгледао богатије и лепше, а по земљи се поставља малч да се

спречи брз раст корова и олакша становницима одржавање ових цветњака.

По целом насељу, предвиђена је садња цветних површина, које ће симболисати

некадашње цветне рунделе, које је Лазар Декански примењивао у „својим“

парковима. Планирано је да цветне површине буду меандрирајуће, Шетњом кроз

насеље видимо цветну површину која нам се затим губи из видеокруга нестајући иза

групе стабала (Слика 51).



45

Слика 51. Цветне површине.


Изласком на терен уочено је да испред скоро сваког улаза постоје мањи или већи

цветњаци са оронулим клупама. Цветне површине испред зграда углавном одржавају

старији, људи у пензијама, јер они имају довољно слободног времена. Сходно томе,

предвиђено је да се испред сваког улаза налази цветна површина, у оквиру које ће се

налазити клупе, салетле и столови за шах како би старији људи имали још неку

разоноду. Како је предвиђено да изгледају неки од ових простора се може видети у

подпоглављу 7.2.2. на сликама од броја 44-47. Ови уређени простори испред зграда,

замишљени су тако да корисницима дају, колико је то могуће, приватност. Цветне

површине су ограђене негде жбунастим врстама, негде жардињерама, а негде

перголама уз које су пуштене биљке пузавице, како би људи били колико-толико

заклоњени од погледа пролазника.

Мапа 5. Уређен простор за одмор


У средишњем делу насеља затечена је

највећа површина под цвећем. На мапи 5 се

види где се тај цветњак налази (означен је

црвеном бојом). На том простору је и сада

предвиђен највећи простор за одмор. Сва

висока вегетација је задржана, а партерно

уређење је прилагођено дрвећу које је

остало. Како је тај простор изгледао пре, а

како је предвиђено да изгледа може се



46

видети на слици 52. Овакво уређење понавља се и у јужнијем делу насеља, разлика је

у високој вегетацији, које је у јужном делу старија, па прави већу хладовину, те су с

тога коришћене другачије цветне врсте.

Слика 52. Тренутно стање и предвиђено

(извор: М. Вајагић, јун 2015, SketchUp)

Мапа 6. Простор за одмор


Следећи по величини прстор за одмор

се налази између два улаза (Мапа 6,

означено црвеном бојом), тако да га

могу користити станари оба улаза.

Простор се налази на 32 m² поплочане

површине. Простор је са јужне стране,

куда пролази стаза ограђен

жардињерама са цветним врстама

средње висине. На централном делу

овог платоа налази се издигнути,

округли простор за седење у чијем



47

центру је посађена Magnolia stellata 'Rosea'. На остатку слободног простора, платоа,

постављени су четири стола за шах са клупама (Слика 45).

У SWOT анализи наведена је група тиса (Taxus baccata) као претња јер се налазе у

близини дечијег вртића „Маја“. Како би се спречло да деца прилазе овим стаблима

око њих су посађене жбунасте врсте. Да би простор добио што бољи визуелни ефекат

од жбунастих врста кориштенe су Spirea“Magic Carpet”и Berberis thunbergii

atropurpurea. Комбинацијом ових биљака добија се леп колоритни ефекат због тамно

зелене боје четина тисе, црвених листова бербериса и зелено-жуте боје листова

спирее.

Једна од највећих промена, што се вегетације тиче, десила се непосредно уз

игралиште за малу децу. На месту где су се налазиле оронуле гараже, које су

представљале опасност за пролазнике подигнут је мали воћњак. Поред стазе која води

до воћњака и са северне и са јужне стране стоји инфо табла, на којој је исписано:“

Воћњак подигнут у сећање на Лазара Деканског, једног од најпознатијих

Митровачких вртлара, цвећара. Власника воћњака који су се некада простирали по

целој површини данашњих

Деканских башти.“ Испод натписа

стоји грб Лазара Деканског

(Слика 53).

Мапа 7. Воћњак




48

Слика 53. Грб Лазара Деканског

(извор: Декански, 2014)

Како је у поглављу о породици Декански већ напоменуто, Лазар је у свом воћњаку

гајио око 10-ак различитих врста воћака. У новом воћњаку (Мапа 7), предвиђена је

садња 7 различитих врста и то:

4 стабала вишње,

8 стабала стубасте јабуке,

4 стабла мушмуле,

4 стабла оскоруше,

2 стабла крушке,

2 стабла дуње,

6 стабала шљиве, џанарике

Све врсте које су горе набројане су се налазиле и у воћњаку породице Декански. Врсте

су биране тако да буду отпорне на штеточине и болести, да им не сметају

температурна колебања (зими и до – 25°С, а лети преко +30°С).

Саднице вишње зсађене су уз стазе како би се нагласио улаз у воћњак. Коришћене су

две сорте вишања, Лара и Келерис 14. Лара је новија домаћа сорта. Сазрева у другој

половини јуна, цвета средње рано, самооплодна је, рађа обилно и редовно, рано

пророди. Сорта Келерис 14 је Данска сорта која сазрева почетком јула. Отпорна је

према већини болести које нападају вишњу. Самооплодна је, рађа редовно и обилно.

Стабла стубасте форме су засађене тако да представљају природне баријере и упућују

на површину прекривену малчем преко које се долази до стабала воћa. Стубасте

форме су изузетно атрактивне последњих година, јер омогућавају гајење великог



49

броја садница на малој површини. Висина ових стабала не прелази 3 m, а саде се на

растојању 1,2 x 0,5 m. „Приликом избора сорти мора се водити рачуна да је јабука

странооплодна воћна врста и да поред основне сорте морају постојати и опрашивачи

сађени по неком распореду. За опрашиваче најбоље је бирати сорте раног и средње

раног времена сазревања јер се они саде у мањем броју а њихови се плодови поједу

директно са стабла у току лета и ране јесени“ (извор: Интернет 16). Сорте које су

предвиђене у овом воћњаку су Румено вретено, Ђердан и Весна. Сорта Румено

вретено сазрева око 5 септембра, одликује се крупним плодовима. Ђердан сазрева око

1 септембра, док је Весна карактеристична по раном времену сазревања, почетком

септембра.

Домаћа мушмула је предвиђена за овај воћњак јер се гаји без било какве хемијске

заштите. Када је свежа месо јој је бледосиво или зеленкасто и тада није за јело. Тек

када одстоји и угњили постаје слатко, а унутрашњост воћке претвара се у браонкасту

кашу. Ово воће је изузетно богато витамином С. Мушмула се сади на растојању 4 x 2

m.

Оскоруша је стара врста, која се ретко среће у градовима, не захтева никакву заштиту

и отпорна је на аерозагађења. Некада се оскоруша гајила скоро у сваком домаћинству

због лековитости плодова, посебно сушених. Има благотоворно дејство на нервни

систем и на рад срца. Као и код мушмуле и оскоруша се конзумира тек када плодови

угњиле. Сади се на растојању 4 x 2 m. Стабла оскоруше су, за разлику од осталих

врста, посејана како би се могли међусобно укрштати.

Крушка која је планирано да се користи је селекција RŠ 1, која се калеми на неке од

старих сорти (караманка, јечменика, лубеничарка, итд). Ова селекција спада у

отпорне сорте. Сади се на растојању 4 x 3 m. Као опрашивач за ову селекцију,

посађена је врста јунска лепотица. Врста се одликује ситним плодом, изузетне

сочности, сазрева крајем јуна, почетком јула.

Лесковачка дуња је коришћена јер је отпорна на мраз и спада у ред најбољих сорти на

свету. Опрашује је врањска дуња чије је стабло, због крупних листова декоративно.

Обе врсте сазревају у октобру, а саде се на растојању 4 x 2 m.

Као најчешће сађено и коришћено воће у Србији, предвиђено је да се засади 6 стабала

шљиве. „Џанарика је најстарија воћна врста Балканског полуострва. Плодове

највишег квалитета даје без икакве хемијске заштите“ (извор: Интернет 16). Сади се

на растојању 5 x 4 m. Џанарика се одликује изузетном декоративношћи у цвету, а и



50

касније када плодоноси јер постоје врсте са различитим бојама плодова (Кримскаја

31 – плод црвене боје, Кримскаја црна, Кримскаја жолтаја – жут плод).

Распоред воћака се најбоље види на прилогу бр. 3, а изглед воћњака је приказан на

слици 54.

Слика 54. Воћњак


6.3.1. Врсте биљака

У досадашњем тексту су спомињане неке од врста које су предвиђене предлогом

решења ревитализације насеља „Деканске баште.“ У табели 3 приказане су све врсте

које се овим предлогом решења планирају у насељу.

Табела 3.

ЛИШЋАРСКО ДРВЕЋЕ

Magnolia stellata Maxim. 'Rosea' Магнолија

ВОЋАРСКЕ ВРСТЕ

Cydonia oblonga Mill. Дуња

Malus domestica Borkh. Стубасте јабуке

https://en.wikipedia.org/wiki/Moritz_Balthasar_Borkhausen



51

Mespilus germanica L. Мушмуле

Prunus cerasus L. Вишње

Prunus cerasifera Ehrh. Џанарика

Pyrus L. Крушка

Sorbus domestica L. Оскоруша

ЖБУНАСТЕ ВРСТЕ

Berberis thunbergii DC. atropurpurea Берберис

Euonymus fortunei Hand.-Maz

'Aureomarginata'

Евонимус

Photinia fraseri Lindl. 'Red Robin' Фотинија

Spiraea L. “Magic Carpet” Спиреа

Thuja occidentalis L. “Globosa” Туја

ВРСТЕ ЦВЕЋА

Ajuga reptans L. “Artropurpurea” Ива/Ивица

Arenaria verna L. caespitosa

Armeria maritima Mill. Армерија

Aster amellus L. “Violet queen” Астер

Astilbe Buch.-Ham. hybrida hort. Астилбе

Campanula glomerata L. “Superba” Звончић

Carex L. “Canyon prince” Царекс

Coleus Украсна коприва

Delosperma cooperi (Hook.f.) L.Bolus Делосперма

Festuca L. gautieri Фестука

Gaillardia Foug. Гајлардија

Helleborus L. “Red lady” Хелеборус

Hydrangea L. Хортензија

Hosta sp. Хоста

Iberis sempervirens L. Снежак

Lavandula spica L. Лаванда

Nepeta L. mussini Непета

Paeonia suffruticosa Andrews Божур

https://hr.wikipedia.org/wiki/Carolus_Linnaeus

https://hr.wikipedia.org/wiki/Carl_Linne

https://en.wikipedia.org/wiki/Lavandula_angustifolia


https://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Charles_Andrews



52

Rosa L. Ружа

Salvia splendens Sellow ex J.A. Schultes Салвија

Sedum herbstfreude Седум

Vinca minor L. “Variegata” Винка

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5

https://en.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Sellow

https://en.wikipedia.org/wiki/Josef_August_Schultes

Марина Вајагић Мастер рад Закључак

53

7. ЗАКЉУЧАК

Из плана генералне регулације за град Сремску Митровицу сагледава се да “У

самом градском ткиву велики део простора заузимају зелене површине окућница

руралног становања, односно објекти ниског становања. Насупрот томе, изразит је

недостатак јавних слободних уређених површина.Површина паркова центра града је

изразито мала ( 0,2 – 0,1 ha).Готовo сви градски паркови су у стању да јенеопходна

потпуна сукцесивна реконструкција“ (Интернет 1).

Површина насеља Деканац је око 7 хектара.Предлогом ревитализације, Сремска

Митровица би добила највећу уређену зелену површину у центру града. Идејним

пројектомсу предвиђени, простори за одмор, предложена је санација дендрофлоре и

уношење генотипова ради увећања биолошке разноврсности. Пројектовање се

руководило принципима универзалног дизајна, јер је у Србији изузетно мало

простора који су прилагођени стандардима универзалног дизајна.

Предвиђени простори за одмор представљају места социјализације и окупљања

станара, који иста не доживљавају као просторе јавног карактера, већ као своју

окућницу.

Колоритни ефекат постојеће дендрофлоре је обогаћен средњом, ниском вегетацијом

и воћњаком. Цветне форме планиране у меандрирајућим облицима дају динамику

просторном уређењу и пружају природни контраст геометријским формама

стамбених објеката. Воћњак засађен као подсетник на знамениту Митровачку

породицу, омогућава становницима да уживају у свежем, органском воћу и

доприноси разноврсном спектру боја и облика.

Предлогом ревитализације насеље је функционално и естетски уређено у складу са

интересима и потребама старосних структура становника.

Марина Вајагић Мастер рад Литература

54

8. ЛИТЕРАТУРА

Анастасијевић, Н., Анастасијевић, В. (2003): Функционалност зелених површина Београда.

Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Секретаријат за заштиту животне средине, Београд.

Вујковић, Љ. (2003). Пејзажна архитектура - планирање и пројектовање. Београд: Шумарски

факултет.

Гудурић, И., Томићевић, Ј, Konijnendijk, C.C. (2011). A comparative perspective of urban forestry in

Belgrade, Serbia and Freiburg,. Urban Forestry & Urban Greening , xxx-xxx.

Декански, А. (2014).Eo Ipso. Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица.

Иванчић, Ј. (1981). Све о кућном врту. Београд

Прошић Бранислав (1973). Мој врт. Издавачко предузеће Нолит, Београд.

Schipperijn, J., Stigsdotter, U. К., Randrup, T. B., & Troelsen, J. (2010). Influences on the use of urban

green space - A case study in Odense, Denmark. Urban Forestry & Urban Greening, 25 - 32.

Тишма, А., Нинић-Тодоровић, Ј., Огњанов, В. (2010). Студија зелених и рекреативних површина у

циљу израде ревизије генералног плана Новог Сада. Нови Сад, АП Војводина, Република Србија:

Пољопривредни факултет.

Интернет извори:

Интернет 1: http://www.sremskamitrovica.org.rs/files/File/planovi/plan.pdf

Интернет 2: https://www.google.rs/maps/@44.9663223,19.6122587,16z?hl=sr

Интернет 3:

https://www.facebook.com/permalink.php?id=1492765354286671&story_fbid=1579564462273426

Интернет 4: http://www.vojvodinacafe.rs/attachment.php?attachmentid=1659

Интернет 5: http://www.orthphoto.net/photo/201005/54143.jpg

Интернет 6: http://mapire.eu/en/

Интернет 7: http://static.mondo.rs/Picture/78859/jpeg/

Интернет 8: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0d/Sirmium,_Imperial_Palace.jpg

Интернет 9: http://www.komunalije.co.rs/Slider930x300/Sremska%20Mitrovica%20-

%20Carska%20palata.jpg

Интернет 10: http://www.arhivsrem.org.rs/site/wp-content/uploads/2014/11/IMG_2156-e1417089348642-

682x1024.jpg

Марина Вајагић Мастер рад Закључак

55

Интернет 11:

https://irs3.4sqi.net/img/general/width960/73981407_K_tmQWyksv3O8JLAaxLRAox57mDAFNTJ_IoNW

oLLbrY.jpg

Интернет 12: http://www.lisa.rs/moja-lepa-basta/uredjenje/3074-sigurne-staze-dugi-niz-godina.html

Интернет 13: http://www.graniteline.com/wp-content/gallery/granitne-ploce-

masinski/granitne_ploce_2_big.jpg

Интернет 14: http://www.econ.bg/photo/n6idsurt_2003_109_017.gif

Интернет 15: http://www.noois.rs/usvojeni-propisi/184-pravilnik-o-tehnickim-standardima-pristupacnosti

Интернет 16: http://www.mavmrasadnik.com/home

Марина Вајагић Мастер рад Прилози

56

9. ПРИЛОЗИ

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА …polj.uns.ac.rs › wp-content ›...

Documents