ODRŽIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA

-KORAK KA ZDRAVLJU I OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE Grupa ekonomista okupljena u Svetskoj komisiji za životnu sredinu i razvoj (“Brutland komisija”) je 1987. godine uvela u svetsku ekonomiju pojam održivog razvoja. Ovaj novi koncept razvoja ljudskog društva uveden je zbog potrebe da se preispita dosadašnji koncept u ekonomiji (posebno u visoko razvijenim zemljama), koji se zasniva na stalnom povećanju stope rasta i profita. Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetu Zemlju u celini pa i za ljudsko društvo. Posledice su katastrofalne, naročito po neobnovljiva prirodna bogatstva, kakva su zemljište, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju u tolikoj meri, da će malo šta ostati za buduće generacije. Ljudsko društvo, kao deo prirode mora da se uklapa u njen noseći kapacitet, a čini sve da ga premaši i na taj način direktno ugrožava zdravlje i opstanak svih živih organizama na Zemlji. Održivi razvoj je nova, opšte prihvaćena koncepcija razvoja ljudskog društva koja se zasniva na razvoju bez rasta koji će premašiti sposobnost životne sredine i prirode u celini. Održivost znači život u uslovima razumnog komfora unutar prirodnih granica, znači živeti sa prirodom ne ostavljajući za sobom velike tragove.

Mnogo je programa i načina da se postigne princip održivosti u svim segmentima ljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan je održiva poljoprivreda. Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor zagađivanja i degradacije pre svega zemljišta ali i voda. Gubitak površinskih slojeva zemljišta je opasnost po proizvodnju hrane u budućnosti i za sledeće generacije. Ogromne površine u našoj zemlji su zahvaćene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljišta i zabarivanje su osnovni problemi u nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preterana ispaša i iskorišćavanje zemljišta za biljnu proizvodnju vode njegovom sabijanju i iscrpljivanju, a velike površine zemljišta su zagađene. Ključni problem u intenzivnoj (konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti zemljišta, koje je u bliskoj korelaciji sa dužinom njegovog iskorišćavanja. Erozija i gubitak organske materije iz zemljišta je povezano sa konvencionalnim načinima obrade, koje ostavlja ogoljeno i nezaštićeno zemljište. U modernoj poljoprivredi, najčešće se gaji jedna vrsta useva na većim površinama, kod svih vrsta useva. To vodi ka smanjenju biološke raznovrsnosti u zajednicama useva i ima mnoge negativne efekte: povećanje pojave bolesti i štetočina, što rezultira većom upotrebom pesticida i većom zagađenošću životne sredine.

Izbegavanjem zagađivanja i degradacije životne sredine mi obezbeđujemo uslove za primenu održivog sistema “Zdravlje za sve”. Uvođenjem ekoloških principa u proizvodnju hrane vrši se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili održivu koja je mnogo prihvatljivija za životnu sredinu.

U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljišta pripada posebno mesto. U konvencionalnom (klasičnom) sistemu obrade, primenjuju se teške mašine i oruđa, koja velikim brojem prohoda troše veliku količinu energije, a pored toga negativno deluju na fizičke i druge osobine zemljišta. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno preispitivanje i određene izmene u obradi zemljišta za važnije ratarske useve. Smatra se da će se konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaženja racionalne tehnologije. Buduća rešenja u racionalizaciji klasičnih sistema obrade ići će ka smanjenju potrošnje energije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima. U konceptu održive poljoprivrede, obrada zemljišta će imati konzervacijski karakter, (kod kojih ostaje preko 30% žetvenih ostataka na površini zemljišta), i imaće značajnu ulogu u očuvanju plodnosti i sprečavanju degradacije zemljišta kao prirodnog blaga.

2

U sistemu održive poljoprivrede plodored (smena useva u prostoru i vremenu) ima najznačajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada štetočina, bolesti i korova je od izuzetnog značaja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je višestruko povoljno na: strukturu, vodni i vazdušni režim zemljišta, bilans organske materije, sadržaj i pristupačnost mineralnih materija i biološku aktivnost zemljišta. Primenom organskih đubriva obogaćuje se zemljište hranljivim materijama, čime se nadoknađuje izostavljanje mineralnih đubriva. Pored toga, za podsticanje rastenja primenjuju se biostimulatori dobijeni iz prirodnih materijala. Za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina u ovom načinu proizvodnje se primenjuju, pored plodoreda, agrotehničke i biološke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnih materijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i štetočine i konkurentni u odnosu na korove. Posebno je pitanje koje se odnosi na preuređenje strukture useva. U cilju uspostavljanja ekološke ravnoteže u zajednicama useva potrebno je povećati njihovu biološku raznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti. Povećana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli i korišćenju prirodnih resursa. Često se u održivim sistemima zemljoradnje koriste sistemi združenih useva. Ovaj način gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanja stabilnosti i pokušaja oponašanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja biljaka u združenim u odnosu na čiste useve: povećanje produkcije biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih faktora (vode, zemljišta, hraniva, rada i vremena), manje štete od bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (veća stabilnost sistema, sigurniji prihodi, bolji i raznovrsniji način ishrane ljudi i životinja). Mnogobrojne poteškoće u široj primeni ovog sistema gajenja na velikim površinama leže u činjenici što su sredstva visoke tehnologije (mehanizacija, sredstva za zaštitu, sorte i hibridi) prilagođena sistemu gajenja samo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanih za gajenje biljaka u združenim usevima.

Uvođenjem međuuseva postiže se usavršavanje plodoreda i racionalnije korišćenje zemljišnih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka (navodnjavanje) u toplijem delu godine, može posle žetve strnina, da u velikoj meri utiče na opštu produktivnost naših njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenja moguće je potpuno izostavljanje obrade zemljišta, čime je smanjen utrošak rada i energije. Moguće je smanjiti i upotrebu mineralnih đubriva i samim tim smanjiti troškove proizvodnje i preterano zagađivanje zemljišta.

Treba istaći da će uspeh u iznalaženju ekološki prihvatljivih rešenja u tehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od ekološki obrazovanih kadrova u poljoprivredi i njihovog angažovanja u prenošenju ekoloških saznanja i tehnologija u poljoprivrednu praksu. To je naročito značajno, ako imamo u vidu naše velike prednosti zbog, još uvek očuvanog i manje zagađenog zemljišta u odnosu na razvijenu Evropu. Zbog toga je daleko veća naša šansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njen izvoz na strana tržišta.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Sastavni deo sistema održive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske

poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, života zemljišta, biljaka, životinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su izbegavanje upotrebe veštačkih materija u proizvodnji i promovisanje isključivo prirodnih materija koje se koriste kao đubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Ključni princip je uzajamno delovanje svih komponenata koje učestvuju u ciklusu proizvodnje hrane.

3

Održavati i uvećati dugoročnu plodnost zemljišta, promovisati pravilnu upotrebu i brigu o vodi, vodnim izvorima i životu u njoj, raditi koliko je to moguće u zatvorenom sistemu. Najefikasnija proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskim farmama, tj. farmama koje imaju biljnu i stočarsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu. Deo biljne proizvodnje se koristi za ishranu stoke a stoka obezbeđuje organska đubriva za ishranu biljaka. Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije između čoveka i prirode, koja je upotrebom prljavih tehnologija ozbiljno narušena.

AGROTEHNIČKE MERE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Veliki je uticaj čoveka u agroekosistemima koji su nastali i održavaju se uz njegovo stalno i raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekoloških činilaca u formiranju prinosa značajno utiču agrotehničke mere. Preko agrotehničkih mera čovek deluje na klimu, zemljište i biljku. U tom smislu značajna je odgovornost agronoma za rešavanje problema narušene ravnoteže u ekološkom sistemu: biljka-zemljište-čovek. Agrotehničke mere koje se danas primenjuju u postojećim tehnologijama gajenja useva imaju brojne mogućnosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omogućavaju nova, racionalnija rešenja zasnovana na manjim ulaganjima i nižoj ceni proizvoda uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa pre svih zemljišta. OBRADA ZEMLJIŠTA

Obrada zemljišta je uvek u sistemima zemljoradnje imala posebno mesto. Pri razradi novih, perspektivnih tehnologija obrade zemljišta mora se voditi računa o uslovima u kojima će te tehnologije ispoljiti najveću moguću efikasnost. U našim klimatsko-geografskim uslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljište, široko su prihvaćene različite varijante sistema obrade u kojima se koristi raonični plug, te se ovakav sistem naziva konvencionalni, klasični, ili tradicionalni. Glavna kritika tradicionalnom sistemu obrade je nedovoljna efikasnost zbog mnogobrojnih prelazaka mašina i agregata preko zemljišta, što dovodi do promene strukture. Istraživanja pokazuju da je optimalna zbijenost zemljišta u direktnoj vezi sa obradom. Smanjenjem broja prelazaka znatno se mogu smanjiti troškovi obrade i zbijenost.

U konceptu organske poljoprivrede obrada zemljišta posmatra se ne samo sa proizvodno-ekonomskog već i sa ekološkog stanovišta. Sistemi konvencionalne (tradicionalne) obrade zemljišta sve više trpe kritike zbog mnogobrojnih prelazaka mašina i oruđa preko zemljišta. Modernim oruđima, velike snage i različitih konstrukcija vrši se obrada zemljišta, unose žetveni ostaci, đubriva, priprema zemljište za setvu i kontrolišu bolesti i korovi. Medjutim, veliki broj prohoda traktora do setve, naročito težih, različitih pneumatika izaziva promene u fizičkim osobinama, izazivajući preveliku zbijenost pojedinih slojeva zemljišta koja deluje ograničavajuće na neke činioce rasta, širine, pritiska, treba voditi računa i o broju prohoda odnosno redukovati broj prohoda naročito u zonama stalnog gajenja biljaka. Smanjenjem broja prohoda naročito teške mehanizacije, znatno se može smanjiti zbijenost zemljišta, a sa njom i energetska efikasnost obrade.

4

Centralno pitanje koje stoji u osnovi svih ovih proučavanja o zbijenosti zemljišta je reakcija kulturnih biljaka na njene promene. Dosadašnji rezultati pokazuju da u zavisnosti od osobina zemljišta, svakoj pojedinačnoj vrsti odgovara odredjena optimalna zbijenost, pri kojoj su i ostali uslovi za rast i razviće najbolji.

Poslednjih godina velika je pažnja posvećena redukciji obrade tj. smanjenju dubine oranja i smanjenju broja prelaza preko površine. Redukovana obrada za razliku od konvencionalne ima niz prednosti ali i mana. Kao prednosti se navode bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veću efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Mane uključuju smanjenje temperature zemljišta u proleće veće probleme u zaštiti, naročito od korova i smanjenje efikasnosti herbicida. Na povoljnim zemljišnim tipovima (černozem i aluvijum) u normalnim godinama ako su prethodno duboko obrađivana za izvesno vreme, moguće je proizvoditi pšenicu, kukuruz i soju bez obrade. U oblastima koje su izložene eroziji vetrom, sistem obrade se razlikuje od tradicionalnog. Da bi se povećala plodnost zemljišta loših vodno-fizičkih i hemijskih osobina (pseudoglej, zasoljena zemljišta) potrebno je razraditi specijalne sisteme za njihovu obradu. Kod nas za minimalnu obradu postoje još uvek brojna ograničenja za širenje u praksi zbog nedostatka odgovarajuće mehanizacije i efikasnije zaštite pre svega od korova, ali isto tako mora se naglasiti da ni sva zemljišta nisu pogodna za minimalnu obradu. Kao najpogodnija se smatraju zemljišta lakšeg mehaničkog sastava, a teška su izuzetno nepovoljna. Kod nas je rađeno uglavnom na boljim zemljištima kao što je černozem.

Potreba za snižavanjem cene koštanja glavnog proizvoda nalaže modifikaciju koncepta i sistema obrade i razvoj novih oruđa. Kod nas se poslednjih decenija teži redukciji postojećih konvencionalnih sistema i adaptaciji novih sistema obrade zemljišta za pojedine useve, koji bi najviše odgovarali specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Redukovani sistemi obrade imaju neke prednosti nad konvencionalnim, koje se ogledaju u boljoj kontroli erozije, čuvanju zemljišne vlage, uštedi u energiji i radnoj snazi. Najčešći problemi u ovakvim sistemima su slabija kontrola korova, naročito višegodišnjih, problemi u zaštiti useva od bolesti i štetočina, mineralnoj ishrani. Jedno od rešenja može biti i periodično razoravanje u cilju optimizacije vodno fizičkih osobina i rešavanja fitosanitarnih problema. Adaptacija i uvodjenje u praksu redukovanih sistema obrade otežana je i zbog nedostatka adekvatnih orudja na našem tržištu i njihove visoke cene, kao i drugih problema vezanih za organizaciono ekonomske momente. Nekada je neophodno u redukovanim sistemima ostaviti veću količinu žetvenih ostataka preduseva na površini zemljišta i u tom slučaju ovi sistemi imaju karakter konzervacijskih.

U konzervacijskim sistemimima sa redukcijom obrade zemljišta, ili pak sa njenim potpunim izostavljanjem, direktan uticaj obrade je minimiziran, a žetveni ostaci prethodnog useva se nalaze na samoj površini zemljišta, ili neposredno ispod nje. Neobrađeni površinski sloj zemljišta je manje porozan, nego kod obrađenih zemljišta, što rezultira većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta i većim učešćem vodostabilnih agregata, te većom zapreminskom masom od konvencionalnih i manjom količinom kiseonika. Zahvaljujući žetvenim ostacima na površini zemljišta, povećani sadržaj vlage usled smanjenja evaporacije i povoljan temperaturni režim pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, te se na taj način ostvaruje brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Sadržaj hranjivih materija je izmenjen po dubini orničnog sloja. Kalijum i fosfor su prisutni bliže površini zemljišta, dok se kalcijum i magnezijum više ispiraju. Tokom zimskih meseci niže temperature zemljišta uslovljavaju manju mineralizaciju azota i njegovu delimičnu denitrifikaciju, ali ukoliko praktikujemo gajenje pokrovnih useva, onda su oni u funkciji vezivanja mineralizovanog azota i sprečavanja ispiranja nitrata u podzemne vode.

5

Kovačević navodi prednosti konvencionalnog sistema obrade zemljišta u poređenju sa konzervacijskim sistemima, kako u pogledu smanjenja broja korova, tako i u pogledu smanjenja njihove biomase uglavnom. Ove prednosti izrazitije su kod jarih useva kukuruza i soje. Naime, jesenjom obradom uništi se i stavi u nepovoljne uslove dobar deo korovskih vrsta, naročito višegodišnjih. Kod konzervacijskih sistema za jare useve poseban problem je taj što zemljište ostaje dugo neobradjeno, praktično od žetve preduseva, pa sve do setve narednog useva. Zahvaljujući tome nesmetano se javlja veliki broj korova iz prolećnog spektra, od najranijih do poznih. Upravo ova okolnost nameće potrebu za nalaženjem pravih rešenja u zaštiti koja vode dodatnom mehaničkom uništavanju u samim usevima, ili eventualnom gajenju nekih pokrovnih useva kao preduseva, koji bi svojom gustinom to mogli sprečiti.

Sisteme obrade uključujući sve vidove redukovane naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa sistemom biljne proizvodnje tj. plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenjem.

ĐUBRENJE

Intenziviranjem i koncentracijom stočarske proizvodnje, kao i uvodjenjem novih načina gajenja stoke dobijaju se ogromne količine organskih đubriva (razni oblici stajnjaka) koji mogu da se racionalno koriste u ratarstvu i povrtarstvu i vinogradarstvu. Organska đubriva su nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljišta odnosno poboljšanje njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. U konceptima organske poljoprivrede njima se pridaje veliki značaj kao i simbiotskim i nesimbiotskim azotofiksatorima (bakterijska đubriva) budući da se izostavljaju mineralna đubriva.

Organska đubriva

Kao organska đubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glisnjak, zelenišno đubrenje, treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji. U svetu se koristi čitav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih đubriva. Krvno brašno (15% N, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno đubrivo (1,5 kg na 10m2) ili se dodaje pri kompostiranju, razlaže se 3-4 meseca. Koštano brašno (3% N, 20% fosfora, 24-30% kalijuma) dobro fosfatno đubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost zemljišta, razlaže se 6-12 meseci. Riblje brašno (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5 kg na 10 m2) u proizvodnji rasada, efekat traje 6-8 meseci. Granitni prah (3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u tragovima) je sporodelujuće đubrivo, pogodno za popravljanje strukture zemljišta (5 kg na 10 m2). Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je pogodan za cveće i lukovičasto povrće (2,5 kg na 10 m2). Brašno od kopita i rogova (14% azota, 2% fosfora) azotno je đubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlaže (4-6 nedelja posle upotrebe), a efekat je dug (12 meseci). Brašno i rastvor morskih algi (1% azota, 12% kalijuma i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se I za folijarno prihranjivanje (0,5 kg na 10 m2). Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35% kalcijuma) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci.

6

U našoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smeša treseta sa zeolitom kao i organska đubriva nastala biokonverzijom (korišćenje mikrobioloških kultura) različitih vrsta organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Tako je razgradnjom goveđeg stajnjaka, dobijeno đubrivo teravita visole biološke vrednosti (veliki broj korisnih bakterija) sa visokim sadržajem humusa, makro i mikro elemenata. Iz komine i živinskog stajnjaka dobija se organsko đubrivo kofuna superfin. Pored toga na tržištu se javljaju tečna organska đubriva teramin, humusin i kombinacije treseta i organskih đubriva sa zeolitom. Bez obzira koje organsko đubrivo se koristi ono mora da bude bez štetnih ostataka pesticida, hormona I teških metala, kao i bez semena korova i štetočina. U organskoj poljoprivredi i đubriva mogu biti iz organske proizvodnje. Nužni su čistoća i kvalitet organskih đubriva jer u suprotnom mogu da zagade zemljište, vodu i biljke.

Stajsko đubrivo (stajnjak)

Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i starosti đubriva. Konjski i ovčiji stajnjak pogodniji su za teža i hladna zemljišta, jer su zbog većeg sadržaja suve materije topliji, a sadrže i više azota, fosfora i kalijuma. Goveđi i svinjski stajnjak sadrže više vode, hladniji su i kiseliji pa se sporije razlažu. Zato su pogodniji za laka peskovita zemljišta. Svež i poluzgoreli stajnjak unosi se pred osnovnu obradu u jesen, a zgoreli može i u proleće, odnosno u leto, neposredno pre setve ili sadnje. U organskoj bašti se zgoreli stajnjak rasprostire po površini zemljišta uz neznatno rahljenje (vilama) samo delimično unosi u gornji setveni sloj zemljišta. Najveći deo stajnjaka ostaje kao malč (prostirka) na površini zemlišta (1-4 kg na m2). Đubrenje stajnjakom se još može vršiti u redove i kućice. To je nešto racionalnije ali se dobija neravnomeran raspored hraniva u zemljištu. Količina stajnjaka koji se koristi zavisi od plodnosti zemljišta, vrste i načina gajenja biljaka. Laka zemljišta đubre se 2-3 godine a teža svakih 4-6 godina, zavisno od plodoreda. Najčešće se đubri sa 3-4 kg i to u skladu se plodoredom, a na zemljištu sa malo humusa sa 5-8 kg na m2.

Kompost-đubrivo od otpadaka

Kompost se najčešće u bašti koristi kao organsko đubrivo i za spravljanje zemljišnih smeša za gajenje povrća i cveća u zaštićenom prostoru. Po sastavu je sličan stajnjaku i koristi se kao osnovno đubrivo u količini 3-6 kg po m2. Priprema se od otpadaka biljnog i životinjskog porekla, od gradskog smeća. Mesto gde se priprema kompost mora biti zaklonjeno od vetra i u senci. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti kompostiranjem ne uginu. Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina. Kompost u proseku sadrži 0,35-0,5% azota, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. Kompostiranje se može obaviti u humci koja se pravi na površini zemljišta bez okvira i sa okvirom od žice (u obliku korpe), daske, pruća ili u jami. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150-180 cm, širina pri dnu 150 cm, a dužina proizvoljna. Kod dugačkih humki se na svakih 150 cm ostavlja otvor za ventilaciju. Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta (8-10 cm), postavi drenažni sloj od grančica ili stabala suncokreta, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemljišta. Već posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50-60oC), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje.

7

Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije zemljištem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ. Za brže kompostiranje (4-6 nedelja) humke treba da su niže (50 cm) a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se iseckana kopriva, preslica, kameno brašno, bio komposter ili odgovarajući biološki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore maslačka, valerijane) čiji je cilj brže i kvalitetnije kompostiranje. U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje probavljajući organske materije kompost mešaju i mineralizuju. Danas se za brzo kompostiranje organskoj masi dodaju smeše mikroorganizama.

Razni načini kompostiranja

Zelenišno đubrenje

Zelenišno đubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. U ovakvom načinu đubrenja

koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture, a ređe cele godine. Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen i to: uljana repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao malč. Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota.

8

Glistenjak

Poznato je da su kišne gliste dobar indikator plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagađenom zemljištu ima košnih glista. To je i osnov da se specifične kompostne gliste koriste za proizvodnju organskog đubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadrži visoke količine fosfora (do 240 mg na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i značajne mikroelemente (cink, bakar, mangan, gvožđe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema 10 delova zemljišta, a za plodna zemljišta u odnosu 1:6. Ove smeše se koriste za uzgoj rasada i u zaštićenom prostoru, a kao đubrivo koristi se u količini od 0,2-5 kg na m2.

Biološko đubrenje-simbiontski i asocijativni azotofiksatori

Biljkama neophodan azot mogao bi se nadoknaditi pored simbiotskih jednim delom uključivanjem nesimbiotskih azotofiksirajućih bakterija, koje koriste azot iz vazduha. Bakterijalna đubriva proizvode se u laboratorijama. Ona sadrže bakterije koje slobodno žive u zemljištu ili u kvržicama na korenu graška, boranije, pasulja, boba, detelina, lucerke i sličnih vrsta. Bakterijalno đubrivo azotobakterin koristi se za sve povrtarske biljke (osim leguminoza), a za leguminoze se koristi nitragin i slični preparati. Uspešno korišćenje bakterijalnih đubriva moguće je na stukturnim zemljištima. Đubri se unošenjem bakterijalnog đubriva u zemljište ili se češće inokulira (seme se kvasi rastvorom đubriva) u senci a seje se u vlažno zemljište.

SETVA I SADNJA

Biljke se u organskoj proizvodnji mogu gajiti iz semena, rasada ili kalemljenjem i u novije vreme kulturom tkiva. Seme u ovom načinu gajenja biljaka mora imati vrhunski kvalitet: treba da bude sveže, u granicama u kojima zadržava klijavost i potpuno čisto od primesa naročito semena drugih biljaka koje mogu da zakorove usev. Od krupnoće semena zavisi količina semena i dubina setve. Vrlo krupno i krupno seme (kukuruz, tikve, pasulj, grašak, lubenica, krastavac i dr.) seje se na dubini od 3-4 cm, Srednje krupno (kupusnjače, paradajz, paprika) na dubini od 2-3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (mrkva, peršun, salate, celer) na dubini 0,5-1 cm. Na lakšim zemljištima se seje dublje a na težim pliće. U organskoj proizvodnji koristi se samo seme proizvedeno u organskoj proizvodnji. Da bi brže i ujednačeno niklo seme se pre setve može podgrevati, kvasiti i naklijavati. Podgrevanje semena nekih vrsta povrća (krastavca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza) se vrši na temperaturi od 60oC, uz stalno mešanje, tokom tri časa, omogućuje brze nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno povećava. Kvašenje se primenjuje za seme više vrsta povrća, toplom vodom (oko 25oC). Seme u vrećicama se potapa u vodu ili rastvor agrostemina, uz povremeno vađenje dok ne nabubri. Naklijavanje se obavlja između dva sloja nakvašene tkanine i pri temperaturi oko 25oC. Seme se redovno vlaži i povremeno meša, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki pojave klice (do 5%). Nakvašeno i naklijalo seme seje se samo u vlažno zemljište.

9

Za maksimalno iskorišćavanje uslova spoljašnje sredine neophodnih za rast i razviće (svetlosti, vode, hranljivih elemenata) potrebno je biljkama obezbediti povoljan prostorni raspored. Tako se setva može obaviti na nekoliko načina u zavisnosti od vrste potreba biljke. Setva se može obaviti u redove, pantljike, kućice i omaške. Setva u redove je najčešći oblik i omogućuje pravilan razvoj biljaka i njihovo negovanje tokom vegetacionog perioda. Setva u pantljike je modifikovana setva u redove, gde se između nekoliko redova ostavlja širi prostor (staza) pa je omogućeno korišćenje mehanizacije.U kućice se često seju neke vrste povrća (krastavac, lubenica, dinja, tikve, pasulj). Obično posle nicanja vrši se proređivanje useva na jednu do dve biljke po kućici. Setva omaške se vrši ručno po celoj površini. Nije povoljna za rast biljaka zbog neujednačene gustine i otežane primene mera nege. Vreme setve zavisi od vrste i načina proizvodnje. U organskoj proizvodnji često se vreme setve (posebno u bio-dinamičkoj prozvodnji) određuje prema lunarnom kalendaru po kojem su se nekada obavljali svi poljoprivredni radovi (pasulj i kupus seju se kada je mesec mlad, krompir i grašak kada je zadnja četvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvrđeni su i kosmički uticaji na rast i razvoj biljaka. U organskoj bašti gde je u jesen zemljište rastreseno vilama i pokriveno biljnim ostacima, u proleće se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljište rastrese. Posle uobičajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljište naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom.

NEGA USEVA

U toku vegetacionog perioda gajenih biljaka primenjuje se više mera nege: prihranjivanje biljaka, navodnjavanje, međuredna obrada, zaštita biljaka od korova, bolesti i štetočina. Pored ovih opštih mera, primenjuju se i specijalne mere nege: malčiranje zemljišta i zaštita od visokih i niskih temperatura.

Prihranjivanje daje bolji porast i veći prinos. Ono se obavlja u zavisnosti od vrste, sorte, načina i vremena gajenja useva. Prihranjivanje se u organskoj poljorivredi vrši samo organskim đubrivima o kojima je već bilo reči.

Navodnjavanje je obavezna mera nege, naročito osetljivih vrsta na sušu (povrće i neke vrste ratarskih biljaka). Količina vode i učestalost navodnjavanja zavise od potreba biljaka, tipa zemljišta i spoljašnjih uslova. Bolje je navodnjavati obilnije (20-30 mm/m2) a ređe. Za zalivanje useva u proizvodnji organske hrane koristi se samo čista voda, najbolje kišnica, koja ne treba da sadrži više od 0,1-0,15% rastvorljivih soli, bez primesa pesticida, mikroelemenata i drugih štetnih organskih i neorganskih materija. Navodnjavanje može biti: gravitaciono, potapanjem, veštačka kiša i kapanje.

Međuredna obrada zemljišta omogućava održavanje njegove dobre strukture i bolji rast biljke. Posle navodnjavanja stvara se pokorica na površini zemljišta koja onemogućava disanje korena biljaka. Zato se vrši prašenje, plitka obrada na dubini 2-3 cm. Kultiviranje je dublja međuredna obrada (5-8 cm) i vrši se ili ručno ili kultivatorom. Sličan postupak je okopavanje kojim se postiže obrada oko same biljke u redu. Sve mere nege radi održavanja zemljišta u rastresitom stanju sprečavaju i razvoj korova. One se obavljaju sve dok je moguće ući u redove. U organskoj bašti nema međuredne obrade, jer bi zemljište trebalo da bude prekriveno biljnim ostacima.

10

Malčiranje i značaj žetvenih ostataka

U scenarijima organske poljoprivrede malču se pridaje važna uloga. Malčiranje, kao postupak koristi se sve više u ratarstvu, a naročito u povrtarstvu. Za malčiranje se koriste organska materija odnosno razni žetveni ostaci, PE folije, fotorazgradive folije i malč papir kao i živi malč. Neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom ili tzv. vlies folijom (agril, kovertan, nec folija), i tufbelolom koriste se dosta u povrtarstvu za ranu proizvodnju povrća. Ovi materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta obrade zemljišta. U povrtarstvu, malčiranje je značajno jer se njime stvara povoljniji mikroklimat za biljke. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura zavisno od materijala od koga su napravljene. Ova okolnost omogućava raniju proizvodnju 10-30 dana što otvara put novom tipu proizvodnje rano-prolećnom i kasno-jesenjem bez podizanja skupih objekata. Na pokrivenom zemljištu smanjuje se broj zalivanja jer se čuva vlaga u zemljištu. Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima, kada se kvari njegova stuktura.

Pored toga, na ovaj način mogu se efikasno eliminisati i korovi. Naime, pod uticajem sunčane svetlosti (solarizacijom) preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište, podstiču semena korova na nicanje, potom mladi klijanci stradaju na visokoj temperaturi. Ovo saznanje pruža mogućnost za borbu protiv korova malčiranjem tamnim folijama u biljnoj proizvodnji. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid ali kao apsolutno netoksičan, bezopasan po biljke, zemljište i čoveka.

Upotreba malča od biljnih ostataka

Materijal Osnovna korist Kada se primenjuje Kako se primenjuje Kompost Obogaćuje zemljište,

povećava plodnost, guši korov, greje zemljište

Pri sađenju i tokom cele godine

Pokriti jednom ili više puta oko biljke

Pokošena trava Obogaćuje zemljište azotom i organskom materijom

Pri sađenju i tokom cele godine

U sloju od 1-4 cm oko biljke

Listinac iseckani Obogaćuje zemljište, guši korov, reguliše temperaturu zemljišta

Pri sađenju i kao zimski pokrivač

U sloju od 3 cm

Novinski papir Dobro guši korov, zadržava vlagu

Pri sađenju Položiti list i učvrstiti zemljom ili org. malčem

Iglice bora Dobro guši korov, deluje protiv gljivičnih bolesti

Pri sađenju i kao zimski pokrivač

U sloju od 2-4 cm, ne koristiti za biljke koje ne vole kiselo zemljište

Slama Obogaćuje zemljište, dobro guši korov, hladi zemljište

Pri sađenju i kao letnji pokrivač

U sloju od 8 cm oko biljke, ali da je ne dotiče. Najbolja slama ovsa

Strugotina, iver drveta i iseckana kora

Dobro guši korov, hladi zemljište i zadržava vodu

Pri sađenju i tokom cele godine

Najbolje da se kompostira pre upotrebe, koristi se u sloju od 1-2 cm

11

PLODORED

Plodored je smena vrsta useva u vremenu i prostoru. U konceptu organske poljoprivrede, veliku ulogu ima plodored s obzirom da se u njegovom delovanju nalazi sinteza eko-bioloških i nekih antropogenih faktora. Plodored omogućava da se održi ravnoteža prirodnih sila i da ne dodje do poremećaja u zemljištu kao posredniku između biljke i čoveka. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskorišćava se zemljište tako da se mora voditi računa o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju. Odgovarajućim plodoredima bi trebalo obezbediti ne samo održavanje, nego ako je to moguće i povećanje zemljišne plodnosti na duži rok. Sve ovo može se postići pre svega delovanjem agrotehničkih mera na fizičke, hemijske, a samim tim i biološke osobine zemljišta.

U našoj zemlji najviše je zastupljen dvopoljni plodored (ozima pšenica - kukuruz). Dvopoljni, tropoljni i višepoljni plodoredi pokazuju niz prednosti u pogledu fizičkih osobina zemljišta u odnosu na gajenje u monokulturi.

Promenom fizičko-mehaničkih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje menjaju se vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta tj. mikroklima, što se posebno odražava na karakter i intenzitet mikrobioloških procesa. Neka istraživanja potvrdjuju da je zemljište mnogo aktivnije i rizosfera useva gajenog u plodoredu je mnogo brojnija mikroorganizmima (bakterijama, gljivama i aktinomicetama). Brojna istraživanja pokazuju vezu izmedju sadržaja humusa i mikrobiološke aktivnosti, zemljišnih osobina temperaturnog režima i dr.

Poštovanjem pravih plodoreda dolazi do izražaja njihovo pozitivno dejstvo na zemljište. Osim toga plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. Prema nekim podacima u rotaciji plodoreda u kome uključuju leguminoze energija se čuva u odnosu na monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktično najjeftinija biološka mera sa fitosanitarnom funkcijom, jer sprečava širenje bolesti i nagomilavanje populacija štetočina.

Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i organskih sistema gajenja je upotreba više vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su po mišljenju mnogih stručnjaka osnovna komponenta održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem medjuuseva sa različitom namenom.

Združeni usevi Sa uvodjenjem moderne tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju sistemi gajenja bilja

su prešli sa polikulture na monokulturu. U zemljama sa razvijenijom poljoprivredom polikultura se uglavnom zadržala na prirodnim i veštačkim livadama i pašnjacima, ređe kod krmnog bilja. Za razliku od dosadašnjih shvatanja da je budućnost poljoprivrede u specijalizaciji, pri čemu bi se jedan usev gajio sa još većim intenziviranjem tehnologije višeg nivoa i gde bi dobijanje visokih prinosa neminovno povlačilo visoka ulaganja, danas se javljaju mišljenja da združivanje useva nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji već naprotiv, ovo može biti jedan od dobrih alternativnih načina zaštite i očuvanja prirodnih resursa. Ovaj pristup je iznad svega ekološki, a što je vrlo značajno racionalan, jer pored nešto nižih prinosa značajno smanjuje ulaganja. Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se: povećana produkcija biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih resursa, manje štete od korova, bolesti i štetočina, veća stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i životinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu već i u povrtarstvu Združivanje useva ( intercropping ) je praktično gajenje dva ili više useva istovremeno na jednom polju. Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj površini u isto vreme je istovremeno kompetetivan i kooperativan.

12

Širenje gajenja združenih useva na većim površinama i njihovo uklapanje u postojeće plodorede za sada je ograničeno zbog brojnih poteškoća, a glavni razlog je u tome što je postojeća klasična tehnologija za razliku od ove alternativne, sa vrlo razrađenim pratećim sredstvima počev od mehanizacije, pesticida vezanih za zaštitu bilja, kao i postojanja velikog broja sorti različitih useva za takvu namenu. Postoji nekoliko sistema združenih useva, koji se nalaze u ekspanziji u svetu: ozima pšenica-soja; leguminozni pokrovni usev u sistemu sa kukuruzom, pšenicom i sojom; združeni usevi kukuruz/soja ili srak i soja sejani u trake; intenzivno korišćenje sistema u kome se vegetacioni periodi delimično preklapaju. Gajenjem združenih useva može se postići veća efikasnost nego kada se usevi gaje kao čist usev u korišćenju ograničenih resursa (hraniva, vode, svetlosti, borbi protiv korova). U gajenju povrća najčešće se koriste intenzivni plodored sa gajenjem mešanih kultura. U intenzivnom plodoredu razlikuju se predkulture (rana prolećna ili ozima vrsta: salata, spanać, rotkvica, grašak); glavne kulture, koje imaju najduži vegetacioni period (paprika, kupus, crni luk) i naknadna kultura (salata, spanać, mladi luk).

Združivanjem različitih biljaka uglavnom niskog rasta kao pokrovnog useva u glavni usev može se napraviti pokrov od živog malča koji pored ostalog može imati ulogu i u zaštiti od nekih bolesti i štetočina. Kao takav jedan primer može se ističu gajenje brokolice sa živim malčem izmedju redova sa biljkama poput bele deteline, crvene deteline ili žutog zvezdana koje smanjuje napad od kupusne vaši u odnosu na gajenje u čistoj kulturi sa kultiviranjem izmedju redova. Pravilo združivanja je da su vrste komplementarne (međusobno se podnose), različite visine, različitih potreba za toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od bioloških svojstava i uslova gajenja.

Dobre vrste za mešane kulture

VRSTA SA VRSTAMA Beli luk paradjz, cvekla, mrkva, pasulj Blitva rotkva, rotkvica, mrkva, boranija Celer paradajz, pasulj, spanać, krastavac, boranija Crni luk crni luk, keleraba, beli luk, krastavac,

boranija Grašak rotkva, rotkvica, salata, kupusnjače, mrkva,

komorač Krastavac crni luk, niska boranija, pasulj, celer, cvekla,

salata, kupusnjače, komorač Krompir spanać, keleraba, boranija Mrkva crni luk, cikorija, paradajz, rotkva, blitva, beli

luk, vlašac Niska boranija paradajz, celer, cvekla, rotkva, blitva, salata,

krastavac, krompir, rotkvica Paradajz cikorija, spanać, celer, rotkva, rotkvica,salata,

kupusnjače, mrkva, pasulj Peršun paradajz, rotkva, rotkvica Salata crni luk, cikorija, paradajz, boranija, špargla,

rotkvica, krastavac, grašak, pasulj Spanać paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica,

krompir

13

VRSTA NEMOGUĆI SUSEDI Visoka boranija, pasulj crni luk, beli luk, grašak, komorač, vlašac Grašak paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, kompir Krastavac rotkva, rotkvica Krompir paradajz, celer, cvekla, grašak Beli luk niska ili visoka boranija, pasulj, grašak Praziluk pasulj, cvekla, grašak, boranija Peršun salata, celer Cvekla praziluk, krompir, vlašac Celer krompir, mrkva, peršun Crni luk boranija, pasulj Niski pasulj crni luk, vlašac, beli luk, grašak, komorač Paradajz krompir, komorač, grašak

Mešane kulture u povrtnjaku Pokrovni usevi su usevi koji se gaje u toku zimskog ili drugih perioda godine kada zemljište ostaje slobodno. Oni imaju ulogu zaštite zemljišta od erozije i uticaja ekstremnih meteoroloških faktora. Takođe se mogu iskoristiti i kao zelenišno đubrivo.

14

BIO-ZAŠTITA-ZAŠTITA BILJA BEZ HEMIJE

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali

osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Vec duži niz godina na ceni je "neprskana hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički peticidi i herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva. Takođe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju štetočine od useva.

Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a još više kod voća i povrća koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Oni su značajni i zbog činjenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su podjednako i za njih, koliko i za štetočine. Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujuci da ona pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva štiti površinu od 1 m2. Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće. Za suzbijanje belog crva može se koristiti i neven, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet moze sušiti za čaj.

Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i moze se koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2m. Dve biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba. Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a posađen izmedju redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće. Ren posađen po obodu zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu monolije, izazivaca truljenja. Kim u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a peršun blizu paradajza ukus plodova. Peršun takodje pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. Đurđevak pored ogrozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka.

Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a postoje i gotovi preparati.

Oparak od nadzemnih delova krompira

Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.

Oparak od crnog luka

200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40o) i drži 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.

Oparak od maslačka

300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40o) drži 1-2 sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.

15

Oparak od kamilice

Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.

Oparak od belog luka

700 g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.

Macerat od koprive

Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.

Macerat od duvana

400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 l vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši.

Standardi IFOAM-a

Međunarodna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) ja dala standarde prema kojima se može vršiti proizvodnja organske hrane. Ovo su samo neki izvodi iz njihovog pravilnika o dozvoljenim materijama koje se mogu koristiti u organskoj zemljoradnji.

Proizvodi za korišćenje u đubrenju i popravci osobina zemljišta

• Stajnjak sa farmi, osoka, urin Ograničeno • Guano Ograničeno • Izvor izdvojen iz ljudskih ekskremenata koji su bili pod Ograničeno kontrolom zbog kontaminacije • Lumbrihumus Ograničeno • Krvno brašno, brašno od papaka i rogova, meso, mesno Ograničeno brašno, kosti, koštano brašno, brašno od perja, riba i proizvodi od ribe, vuna, krzno, dlaka, mlečni proizvodi • Biorazgradljivi nusprodukti poreklom iz mikroorganizama, Ograničeno biljaka i životinja, tj. nusprodukti iz proizvodnje hrane, stočne hrane, proizvodnje ulja, piva, destilerija ili iz tekstilne proizvodnje • Ostaci ratarskih i povrtarskih useva, malč, zelenišno đubrivo, slama • Drvo, kora drveta, piljevina, drveni pepeo, drveni ugalj Ograničeno • Morska trava i proizvodi od morske trave Ograničeno • Treset (zabranjen za popravke zemljišta) • Kompost napravljen od sastojaka koji se nalaze na listi u ovom dodatku utrošeni ostaci gljiva, humus od glista ili insekata, gradski kompost iz različitih izvora gde je kontaminacija kontrolisana

16

• Biljni preparati i ekstrakti • Preparati dobijeni od glista ili mikroorganizama koji se baziraju na organizmima iz prirode • Biodinamički preparati • Šljaka Ograničeno • Popravka kalcijumom ili magnezijumom Ograničeno • Kalcificirana morska trava • Krečnjak, gips, lapor, kreda, lepak od repe, kalcijum hlorid • Magnezijumski kamen, kieserit, magnezijum sulfat • Mineralni kalijum (kalijum sulfat, kainit, silvanit, patentkali) Ograničeno • Prirodni sulfati Ograničeno • Mleveni kamen Ograničeno • Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit) • Natrijum hlorid • Elementi u tragovima Ograničeno • Sumpor

Proizvodi koji se koriste u kontroli biljnih bolesti, štetočina, korova i regulatori rasta

• Preparati od algi • Životinjski preparati i ulja Ograničeno • Bakterijski preparati (Bacillus thuringiensis) • Pčelinji vosak Ograničeno • Biodinamički preparati • Kalcijum hidroksid • Ugljen dioksid • Hitinski nematocidi (prirodnog porekla) • Krečni hlorid Ograničeno • Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit) • Talog kafe • Soli bakra (sulfati, hidroksidi, oksihloridi, oktanoati) Ograničeno Korišćenje bakra će biti smanjeno posle 2002. na maksimum 8 kg/ha godišnje (prosečno), ili manje postupajući po nacionalnim zakonima ili privato označenim standardima. • Kukuruzno glutensko brašno (kontrola korova) • Mlečni proizvodi (mleko, kazein) • Zemlja od diatomea Ograničeno • Etil alkohol • Preparati od gljiva Ograničeno • Želatin • Lecitin • Laka mineralna ulja (parafin) Ograničeno • Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) • Prirodne kiseline (sirće) • Neem (Azadirachta indica) Ograničeno • Feromoni-samo u klopkama i dispenserima • Fizičke metode (hromatske klopke, mehaničke klopke)

17

• Plastični malč Ograničeno • Biljna ulja • Biljni preparati Ograničeno • Repelenti na bazi bilja Ograničeno • Kalijum bikarbonat • Kalijum permanganat Ograničeno • Propolis • Piretrin (Chrysanthemum cinerariaefolium) Ograničeno • Quassia (Quassia amara) Ograničeno • Živi kreč Ograničeno • Materije koje ispuštaju paraziti, predatori Ograničeno i sterilisani insekti • Rontenone (Derris elliptica, Lonchocarpus spp. Thephrosia spp.) • Morska so i slana voda • Silikati (natrijum silikat, kvarc) • Natrijum bikarbonat Ograničeno • Tečni sapun • Sumpor Ograničeno • Sumpor dioksid Ograničeno • Čaj od duvana (čist nikotin je zabranjen) Ograničeno • Preparati od virusa (virus mozaika) Ograničeno

Životna sredina Bezbednost životne sredine Materija koja se koristi u organskoj poljoprivredi ne sme biti štetna ili imati negativan uticaj na životnu sredinu. Materija ne sme da poveća neprihvatljivo zagađenje površinskih ili podzemnih voda, vazduha i zemljišta. Sve faze u proizvodnji moraju biti proverene. Sledeće karakteristike materije koja se koristi moraju biti uzete u obzir: Razgradljivost Sve materije koje se koriste moraju biti razgradljivi do CO2, H2O i/ili do njihovih mineralnih oblika. Materije sa visokom akutnom toksičnošću na druge organizme moraju imati život polu-raspada pet dana. Prirodne supstance koje nisu označene kao toksične ne moraju biti razgradljive u ograničenom vremenu. Akutna toksičnost prema drugim (ne-ciljnim) organizmima Kada materija ima relativno visoku akutnu toksičnost za ne-ciljne organizme, potrebna je ograničena upotreba. Mere koje se preduzimaju moraju da obezbede preživljavanje takvih organizama.Treba da budu određene maksimalno dozvoljene doze za primenu. Ako ne postoji mogućnost za primenu adekvatnih mera, korišćenje te materije se ne sme dozvoliti.

18

Dugoročna hronična toksičnost Materija koji se akumulira u organizmima ili sistemima organizma i ona koja ima ili se sumnja da ima mutagene ili kancerogene osobine ne sme biti upotrebljena. Ako postoji bilo koji rizik, potrebne mere se moraju preduzeti da se smanji rizik na prihvatljiv nivo, da bi se sprečili dugoročni negativni efekti na životnu sredinu. Hemijski sintetisani produkti i teški metali Materija ne treba da sadrži štetnu količinu hemikalija koje je napravio čovek (ksenobiotički proizvodi). Hemijski sintetisani produkti mogu se prihvatiti jedino ako su jednaki prorodnim. Mineralni produkti treba da sadrže malu količinu teških metala, ako je to moguće. Zahvaljujući nedostatku alternative i dugotrajne tradicionalne upotrebe u organskoj poljoprivredi, bakar i soli bakra su bili izuzetak do sada. Upotreba bakra u bilo kojoj formi organske proizvodnje treba posmatrati kao privremenu i ona mora biti ograničena u smislu uticaja na životnu sredinu.

Prednosti i mane alternativnih (organskih) sistema zemljoradnje Osnovna prednost organske poljoprivrede je u proizvodnji visoko vredne i

zdravstveno bezbedne hrane, koja će biti izvor zdravlja ljudi i životinja. Poznato je da mnoge bolesti savremenog čovečanstva potiču od nepravilne ishrane i upotrebe zagađene i neispravne hrane. Druga velika prednost je očuvanje i zaštita životne sredine, čime smo obezbedili čisto zemljište, vode i vazduh i za naše potomke. Osnovni postulat u konceptu održivog razvoja je ostaviti životnu sredinu nenarušenu i za sledeće generacije.

Nedostaci ovakvog načina proizvodnje hrane su u nedovoljno razrađenim tehnologijama (nedostaju mašine, sredstva za zaštitu, seme i drugi materijali) i samim tim manjoj produktivnosti ovakvih sistema gajenja biljaka. Potrebno je mnogo truda i istraživanja da bi se unapredila organska proizvodnja i otkrili svi složeni mehanizmi u prirodi da bi se postigla ravnoteža između potreba čoveka za hranom i drugim materijalima i prirode.