8/11/2019 Odnos Etike i Vere

1/16

dnos etike i vere kod Kjerkegora

katarina | 01 Avgust, 2012 10:44

Uvod

U jednom od svojih najpoznatijih i najznaajnijih dela, Strahu i drhtanju, jerkegor dajesvoje vi!enje ljudske egzisten"ije, koja se ostvaruje kroz pose#an odnos prema $ogu% &a#ismo razumeli taj autentian i su#jektivan odnos, kakvog ga jerkegor prikazuje,moramo prvo da predstavimo dve grani"e izme!u kojih taj odnos #alansira i koji, samimtim, predstavlja nekakav sredi'nji put ( to su grani"e estetikog i etikog% ako do)i dosamog se#e, kako spoznati svoj identitet i kako pravilno *iveti jesu pitanja koja su muilajerkegora u njegovom linom *ivotu, 'to je kasnije predstavljalo okosni"u njegove+ilozo+ije% U te'kim emotivnim periodima u svom *ivotu, kada se #orio protiv gu#itkadu'evnog mira i zdravog razuma, jerkegor je pru*io svetu odgovor na to kako iznesre)e, #ezna!a ili apsurda dospeti do unutra'njeg mira i #la*enstva% U ovom delu, on

opisuje kako skokom u apsurd i prihvatanjem paradoksa dolazimo do najdu#ljih istinasu#jektivnosti%omenula sam da se taj sredi'nji put odnosi na $oga, ali da #ismo ga razumeli, moramoprvo videti na 'ta se odnose ona dva druga puta% -stetiki put se ne tie teorije o lepom iliteorije o umetnosti, nego vi'e teorije o ulnosti% .iveti estetiki znai predati se upotpunosti ulnom svetu, voditi se raznim pojedinanim prolaznim zadovoljstvima itrivijalnostima% A po'to je ovek takvo #i)e da mu zadovoljstava nikad nije dosta, onuvek traga za novim da #i zadovoljio svoju glad% /e!utim, po'to nikada na tom putu nemo*e stati, on uvek te*i za nekim ve)im zadovoljstvom u *ivotu, 'to ga dovodi u stanjekonstantnog oajanja i neispunjenih *elja% akav *ivot je plitak i prazan, vi'e dostojan

*ivotinje nego oveka% ovek esteta *ivi samo u pojedinanom trenutku, zato 'to onuzima ono 'to mu se pru*a sada i odmah% o'to kod njega ne postoji istinski iz#or, jer onuzima sve 'to mu se pru*a, takav ovek ne poseduje neko svoje duhovno ja3% n nemo*e dostignuti nikakvu op'tost, zato 'to smisao *ivota nalazi samo u ogranienomtrenutku% 5ako svi ljudi imaju prirodnu predispozi"iju za ovakvim nainom *ivota (uve)anjem i tra*enjem zadovoljstva i iz#egavanjem #ola, moramo se truditi da uvidimomane ovakvog *ivota i da ga prevazi!emo% $olji iz#or #i de+initivno #io etiki put, gde #ise ovek kao individua podredio onom op'tem, dru'tvenim normama i univerzalnimzakonima% ada govorimo o iz#orima koje se postavljaju pred oveka, na ovom stupnju tiiz#ori jesu ono kru"ijalno, zato 'to etiki stupanj nije ni'ta drugo do pravljenja moralnihiz#ora%

&ok smo u estetskom stupnju #ili otvoreni za sve iz#ore i nismo pravili razliku izme!udo#ra i zla uop'te, nego samo izme!u zadovoljstva i #ola, u etikom stadijumu postojijasna polariza"ija vrednosti, pri kojoj pojedina" gu#i se#e kao pojedinanost utapanjem u#ezlinu op'tost du*nosti% 6azliku izme!u estetikog i etikog puta naj#olje mo*emovideti na primeru lju#avi i odnosa sa partnerom ( estetski stupanj #i imao svogpredstavnika &on .uana koji lju#av shvata kao ne'to prolazno i koji vezu ostvaruje upojedinanim trenut"ima seksualnog akta sa *enom% ostoji u*ivanje, ali ono je svedeno

8/11/2019 Odnos Etike i Vere

2/16

da pojedinanost koja se zavr'ava jo' ve)om *eljom da se opet pone sa zadovoljavanjemnagona% 7a razliku od toga, u etikom stupnju imamo #rak, institu"iju gde smo se vezaliza jednu oso#u do kraja *ivota% $rak prevazilazi prolazne &on .uanove avanture, zato 'tou njemu imamo apsolutno sva zadovoljstva, strast i lju#av kao i u estetikom stupnju,me!utim u njemu postoji trajnost i postojanost tih iskustava% roz #rak, ovek se a+irmi+e

u so"ijalnoj zajedni"i, podvrgava se nekim univerzalnim naelima, ui se samokontrolizato 'to vi'e ne *ivi sam sa so#om, nego deli *ivot sa jo' jednom oso#om%jerkegor, me!utim, smatra da ovek gu#i svoje 3sopstvo8 utapaju)i se u etika naela%7apravo, istinska pojedinanost se ne mo*e na)i ni u esteti"i ni u eti"i, jer u prvom ona jesamo prolazna kategorija, a u drugom uop'te i ne postoji, i #a' zato je potre#no ne'totre)e% A to tre)e je, po jerkegoru, religioznost% jerkegor smatra da se taj put naj#oljeoslikava u prii koju on navodi na poetku svoje knjige, a to je #i#lijska pria o Avramu injegovom sinu 5saku% jerkegora je opinjavala ova pria, a Avram je za njega istinski3vitez vere8 na koga ljudi tre#a da se ugledaju, koji je uspeo da prona!e svoje 3ja8 uspajanju pojedinanog i op'teg u jednoj vi'oj +ormi, i na taj nain prevazilaze)i o#a taputa%

Pira o Avramu

&a #ismo razumeli veliko meta+iziko znaenje ove prie, moramo prvo da vidimo oemu se u njoj radi% $i#lijska pria o Avramu i njegovom *rtvovanju svog sina jesteveoma stara i poznata, ali nije toliko omiljena me!u religioznim tumaima i verni"ima%6azlog tome je njena kontroverznost i pote'ko)e u tumaenju% ote'ko)e nastaju zato 'toje ova pria de+initivno u suko#u sa raznim etikim normama, a u ovom radu ja )upoku'ati da prika*em kako jerkegor vidi suko# 9ili odnos religije i morala, i 'ta je ono

'to preovladava u njegovoj +ilozo+iji% &akle, pria o Avramu govori o tome kako je $ogstavio Avrama na veliko isku'enje, zapovediv'i mu da mora da *rtvuje svog sina 5saka%Avram i njegova *ena Sara su "elog *ivota poku'avali da do#iju dete, i samo uporna verada )e $og usli'iti njihove *elje, dovela je do toga da oni do#iju sina kada su ve) #ili udu#okoj starosti 9imali su po 100 godina% /e!utim, $og se o#ratio Avramu zahtevaju)iod njega da tako te'ko do#ijenog sina *rtvuje, ne daju)i mu nikakvo o#ja'njenje nitira"ionalan razlog za'to #i to Avram uradio% Avram se nije dvoumio i postupio je po *elji$oga, zato 'to je vera u $oga i lju#av prema njemu prevazilazila sva ovozemaljskaose)anja koja je Avram imao prema svom sinu i uop'te prema svojoj porodi"i% ;eizgu#iv'i veru do samog kraja, do momenta kada je podigao no* na svog sina 5saka,Avram je tim apsurdnim postupkom do#io natrag i sina i veni onozemaljski *ivot%

7a'to jerkegor navodi #a' ovu priu i koja je njena sim#olika i poruka< jerkegor ka*eda se ova pria tre#a posmatrati doslovno, da je ne tre#a tumaiti alegorijski% n tu mislina slede)e ( ne tre#a davati opravdanja $o*jem zahtevu da Avram *rtvuje svog sina, 'tose esto sre)e u literaturi% 7ajedniko o#ele*je ve)ine tumaenja svodi priu o Avramu najedan ispit pred $ogom, gde se pokazuje ovekova odanost prema $ogu i, u skladu satim, $o*je zaslu*eno milosr!e i po'te!ivanje sina, na kraju prie% jerkegor smatra da jetakvo tumaenje previ'e #lago tako da se gu#i su'tina prie ( a to je razumevanje o'trine

8/11/2019 Odnos Etike i Vere

3/16

zadatka koje $og postavlja pred Avrama i te*inu ostvarenja tog zadatka% ;e tre#aopravdavati Avrama 'to je hteo da u#ije svog sina, tre#a razumeti Avramov in i za'to jeon z#og toga veliki = 3>, ali Avram #e'e ve)i od svih, velik z#og mo)i ija je snaganemo), velik z#og mudrosti ija je tajna glupost, velik z#og nade iji je o#lik ludost,velik z#og lju#avi koja je mr*nja prema samom se#i8% ada neki o#ian itala" ita priu

o Avramu, on je svestan da je to neka vrsta ispita, ali on mora da ima u vidu da Avram tonije znao, a upravo u tome se sastoji veliina njegovog postupka% n nije imao tupsiholo'ku prednost koju ima itala", on je jednostavno verovao do zadnjeg momentaispunjenja svog zadatka% red jerkegorom sada stoji te*ak zadatak ( kako da opravdajedan tako gnusan postupak, koji #i svaka etika 'kola osudila kao nemoralan ineprihvatljiv, sa najve)im mogu)im dru'tvenim sank"ijama