288

anonimnosti pojavljivanja i neutralnom znanju o fenomenima, koje se razotkriva kao vetaka i samodopadljiva naivnost. Za samu fenomeno-logiju to znai da sve ono to nam se pojavlju-je mora biti eksponirano u odnosu na iskoeni pogled stranog. Podsticajna uloga Topografije

stranog lei u mnogim znaajnim putokazima u tom pravcu. Oni je preporuuju kao nezaobila-zno tivo koje nee biti interesantno samo filo-zofski orijentisanim itaocima, ve svima oni-ma to u multidisciplinarnosti vide neto vie od istroene floskule.

PETAR BOJANIInstitut za filozofiju i drutvene nauke, Beograd

Society for the Humanities, Cornell University

OD HUSERLA DO VALDENFELSA: STOGODINjI PUT UVEK NEIZVESNE FENOMENOLOGIjE PANjE

(bernhard Waldenfels, Phnomenologie der Aufmerksamkeit, Frankfurt am Main, Suhrkamp Taschenbuch Wissenschaft, 2004, str. 304)

Knjiga Fenomenologija panje, nedav-no penzionisanog profesora Rur-Univerzite-ta iz Bohuma i jednog od najuticajnijih filo-zofa danas, objavljena je u poslednjim mese-cima 2004 godine. Ona je dvostruko znaaj-na i obavezujua: i zbog svoje sasvim neizve-sne i sloene tematike Huserlova sintagma Phnomenologie der Aufmerksamkeit obele-ava u isti mah stogodinji napor konstituisa-nja i tematizovanja fenomena panje, i zbog vrlo neobinog znaaja koji ova knjiga pred-stavlja u okviru Valdenfelsovih radova posve-enih pojmu drugoga i filozofiji-fenomenolo-giji stranoga i stranca. Ve u svom drugom po redu objavljenom radu, programskom i habi-litacionom spisu iz 197 godine iji je naslov Das Zwischenreich des Dialogs, u poglavlju Otvorenost Ja i njegovog sveta, Bernhard Valdenfels (roen 1934 u Minhenu gde i da-nas ivi) otkriva tekou prilikom tematizacije objekta i razlikovanja interesa i panje, odno-sno razlikovanja izmeu panje kao bitno psi-holoke pojave i panje kao fenomena koji po-seduje transcendentalno znaenje1. Dugotrajni

1 B. Waldenfels, B. Waldenfels, Das Zwischenreich des Dialo-gs, Sozialphilosophische Untersuchungen in Ansc-hluss an Edmund Husserl, Den Haag, Martinus Ni-jhoff, 1971. Poglavlje II Offenheit des Ich und sei-ner Welt, strane 90 i 91. Valdenfelsova prva knjiga

Valdenfelsov rad u Huserlovom arhivu u Lu-venu koji je prethodio pisanju ove knjige i na-voenje poznatog 92 Huserlovih Ideja2, tre-bali bi da odmah uklone jednu vrlo vanu ne-doumicu koja se sada pojavljuje prilikom i-tanja poslednje Valdenfelsove knjige Fenome-nologija panje: bez obzira to nigde ne ana-lizira i ne navodi Huserlove spise i predava-nja o opaanju i panji, koji se igrom sluaja pojavljuju u isto vreme kada i nova Valdenfel-sova knjiga (Edmund Husserl, Wahrnehmung und Aufmerksamkeit, Texte aus dem Nachla-ss /1893-1912/, Husserliana, Band 38, Dor-drecht, Springer, 2004, str. 548, u redakciji R. Bernet i U. Melle), sasvim je sigurno da ih je on poznavao3; bez obzira to nigde u novoj

Das sokratische Fragen. Aporie, elenchos, Anamne-sis, objavljena je 191 godine kod malog izdavaa A. Hain-a (Meisenheim am Glan).

2 Ideje za jednu istu fenomenologiju i fenomeno-loku filozofiju /Ideen zu einer reinen Phnomeno-logie und phnomenologishen Philosophie/. U pita-nju je 92 (Die attentionalen Wandlungen in noe-tischer und noematischer Hinsicht) prvog toma iji je naslov Opti uvod u istu fenomenologiju i koji je objavljen 1913 godine (3. izdanje Halle, Max Ni-emeyer, 1928, S. 189-193.). Radi se o fusnoti 88 na strani 90 knjige Das Zwischenreich des Dialogs.

3 Na to pre svega ukazuju Huserlova detalj-

289

knjizi ne tumai kljuni Huserlov 92, izve-sno je da Valdenfels pokuava da izvri jedan od Huserlovih nedovrenih, najteih i istovre-meno, nemoguih zadataka zasnivanje i te-matizovanje fenomenologije panje.

Iako Huserl govori o panji u nekoliko razliitih fragmenata svojih objavljenih dela (Predavanja o Teoriji znaenja /1908/, drugi tom knjige Prva filozofija /1923/, Tumaenja koja se tiu pasivne i aktivne sinteze /1918-192/, Iskustvo i sud /1939/, itd.), upravo 92 Ideja i jedna mala beleka iz Huserlovih Li-nih zabeleki koje je 195 priredio i obja-vio Valter Bimel, ukazuju na poseban status i tajnu jedne eventualne deskripcije fenome-na panje4. Dakle, jo davne 190 godine Hu-serl svedoi da je ve pokuao da zasnuje eine Phnomenologie der Aufmerksamkeit, koja je vaan inilac na putu ka teoriji znaenja i teo-riji suda. Posle sedam godina, na samom kra-ju 92 (i u fusnoti) prve knjige Ideja za jed-nu istu fenomenologiju i fenomenoloku filo-

na razmatranja iz predavanja u zimskom semestru 1904/1905 koja su bila posveena pojmu Interes, kao i razlici interesa i intencije, odnosno razliko-vanju panje kao interesa i panje kao promiljanja /Aufmerksamkeit als Interesse und Aufmerksamkeit als Meinen/ (Cf. Wahrnehmung und Aufmerksamkeit, str. 103 i dalje; str. 114-119). Osim toga, Huserlov pokuaj da odredi sadraj i predmet panje ( 20 i 21 na stranama 8-98), mnotvo fenomenalnih i istananih varijacija teko prevodljivih na srpski je-zik (Merken, Bemerken, Mitmerken, Aufmerken, Unbemerkt(es),Unmerklich(es), Merklich(es); koren merk- /kod nas se neretko upotrebljava re merkati u znaenju ciljati, paziti, vrebati, pratiti i primeivati, nadzirati/ podrazumeva i beleenje a onda i pisanje, u-pisivanje), vidljivo su sadrani u Valdenfelsovom tekstu i njegovoj argumentaciji.

4 Edmund Husserl: Persnliche Aufzeichnun- Edmund Husserl: Persnliche Aufzeichnun-gen, Hrs. W. Biemel, u: Philosophy and phenome-nological research, Vol. XVI, No. 3, March 195. Huserlova beleka je napisana 25 septembra 190ka je napisana 25 septembra 190ka je napisana 25 septembra 190 godine i nalazi se na strani 298: Da stehen in er-ster Stelle die Probleme einer Phnomenologie der Wahrnehmung, der Phantasie, der Zeit, des Dinges. () In Zusammenhang damit habe ich auch Versu-che gemacht ber [eine] Phnomenologie der Auf-merksamkeit () Weiter bedrfte es einer systema-tischen Ausfhrung einer Phnomenologie der Be-deutungen () Weiter eine Urteilstheorie

zofiju, isezava ovo prolo vreme u Huserlo-vom iskazu. Nasuprot, Huserl kao da tek otva-ra jedno novo polje i imperativno se zalae za jednu sistematsku fenomenologiju panje koja bi pre svega trebala da bude suprotstav-ljena tadanjoj modernoj psihologiji. Atenci-ja (Huserl koristi i re attentio /attentionale/ i re Aufmersamkeit), kae dalje Huserl, nije nita drugo nego temeljna vrsta /Grundart/ in-tencionalne modifikacije (modusa)5. Da li je mogue jasno izdvojiti ova dva akta in-tencionalni i atencionalni kada postoje dosta uverljive pretpostavke da latinske rei atten-tio i intentio nemaju nimalo razliita znaenja i kada su u besprekornoj sinonimiji? I slede-e pitanje: kako razumeti ovo Huserlovo razli-kovanje o panji kao modifikovanom intenci-onalnom aktu (a ne panji kao intencionalnom aktu kao takvom), sa jednim drugim iskazom iz njegovih predavanja o Uvodu u logiku i te-oriju saznanja iz 190/1907 godine: Atencija nije intencija? A onda odmah, dalje, slede jo sve tea i tea pitanja: ta je sa fenomenolo-kom redukcijom, sa konstitucijom statikom i genetikom, u kontekstu (ne)razluivosti iz-meu attentio i intentio? Sva ova pitanja, koja bi trebalo da to preciznije lociraju atenciju iz-medju intencije (odnosno, ostalih fenomeno-lokih akata) i objekta, a u jasnoj diferenciji spram psiholoke strategije, skoro da podra-zumevaju da ne postoji nikakva intencija bez atencije. Valdenfels opisuje uee panje pri-likom ina opaanja koji kao takav nikada ne

5 Ideen zu einer reinen Phnomenologie und phnomenologishen Philosophie, str. 192-193. De- De-taljnim tumaenjem ovog paragrafa, kao i jo neko-enjem ovog paragrafa, kao i jo neko-enjem ovog paragrafa, kao i jo neko- neko- neko-liko Huserlovih paragrafa u ijem je sreditu feno-ijem je sreditu feno- feno-men panje u kontekstu nesvesnih kognitivnh proce-nje u kontekstu nesvesnih kognitivnh proce-nje u kontekstu nesvesnih kognitivnh proce-sa i pre-atencionalnih aktivnosti, bavi se laboratorija GREX (CNRS). Cf. tekstovi Pierre Vermersch Hus-serl et lattention, Phnomnologie de lattention selon Husserl i Husserl et les diffrentes fonctions de lattention koji su objavljeni od 1998 do 2000 godine u asopisu Expliciter, i koji su nastali u ko-asopisu Expliciter, i koji su nastali u ko-asopisu Expliciter, i koji su nastali u ko-operaciji sa N. Depra i F. Varela. Valdenfels potpuno neopravdano zaobilazi ova istraivanja.ivanja.ivanja.

E. H., E. H., einleitung in die Logik und erkenntnis-theorie. Vorlesungen 1906/07. Husserliana, Band 24. Hrsg. Ullrich Melle. The Hague, Martinus Ni-The Hague, Martinus Ni-jhoff, 1985, str. 250.

290

zapoinje posmatranjem, ve nasuprot - opa-anje nastaje na osnovu dogadjaja panje koji je opet provociran ili aficiran onim to me spo-pada /was mir auffllt, to mi privlai panju/. Atencija, kao nekakav pseudo zaetak i pokre-ta intencije, zapravo uvodi i lepi svest (na-stanak intencije) za objekt. Panja nije, dakle, mentalni odgovor na stimulus samoga objek-ta (psiholoki tretman panje), ve je atencio-nalni akt struktuiran trostruko, u tri sukcesiv-ne funkcije i zasnovan putem tri razliite neu-roloke strukture - a priori budnost u odnosu na svet7, odgovor na stimulus objekta, voljna panja ili svest (P. Vermersch). Ipak, napetost prilikom srastanja i odvajanja intencije za/od atencije, kardinalno se poveava ukoliko uve-demo neka nova merila koja bi jedan fenomen svakako trebao da ispunjava da bi bila mogu-a njegova deskripcija: dakle, da li je mogua atencija bez bilo kakve intencije, da li je mo-gu atencionalni akt koji se ne nastavlja u in-tencionalnost, odnosno, analogno, i iz jedne drugaije prizme, da li je mogue analizirati panju izvan svake intencionalnosti? Perfektni paradoks ovakvog propitivanja smera na po-slednje ienje fenomena panje od psiho-logije tako to bi se definitivno ukinula inten-cionalnost, odnosno to bi se devalvirala upra-vo sama fenomenologija panje. Da bi poka-zala da je ovo nemogue, Natali Depra pod-sea na zaboravljena istraivanja Eena Min-kovskog (starog Huserlovog sluaoca iz vre-mena Pariskih predavanja) koji je izneo dva vrlo vredna zakljuka: prvo, panja u sebi sa-moj sadri sutinsku nepanju (inattention, prvi uvodi Viljem Dejms), i potpuna je ilu-zija pokuaj fokusiranja same panje - u foku-siranju panje lei njena smrt - i drugo, panja je fenomen koji postoji kao dodatak, koji mora da bude pridodan /qui se surajoute/ drugom fe-nomenu da bi ga blie odredio dakle, panja

7 Entoni J. Stajnbok (A. J. Steinbock) ovu prvu funkciju opisuje i razdeljuje na takozvanu aktivnu koja se tie egoistike kognicije i pasivnu koja po-e egoistike kognicije i pasivnu koja po-e egoistike kognicije i pasivnu koja po-ke kognicije i pasivnu koja po-ke kognicije i pasivnu koja po-drazumeva pre-egoike oblike svesti. Cf. Affectionke oblike svesti. Cf. Affectionke oblike svesti. Cf. Affection and attention: On the phenomenology of becoming aware, u Continental Philosophy Review, 37, No. 1, 2004, str. 21.

ne moe da bude istraivana u odnosu na svoj objekt, ve u odnosu na druge saodnosne feno-mene8. Ovaj argument moda ipak ne isklju-uje mogunost atencionalnog akta bez ika-kvog objekta odnosno izvan intencije i sa nul-tom i mrtvom svesti /das sozusagen tote Bewu-ssthaben/9. Zar sutina i istina fenomena pa-nje (pazi!, oprez, budnost) nije iekivanje i okrenutost ka objektu koji jo uvek nije pri-sutan. Obratno, panja koja modifikuje inten-cionalnost i pojaava svest (pojaavanje svesti kao koncentrisanje, usreditenje, centriranje prelazak sa periferije u centar) i dalje pripada psihologiji.

Izgleda da bi osnovna tekoa konstituisa-nja fenomenologije panje trebalo da se nala-zi, upravo na ovom mestu njenoga roenja iz otpora prema psihologiji. Ako ove rei pod navodnicima (otpor i roenje) pribliimo i uprostimo injenicom da je u pitanju Huser-lov otpor ili, posle sto godina, Valdenfelsov ot-por, ako sasvim preeliminarno fenomenologiju ili fenomenoloki akt i novinu (novost feno-menologije) izjednaimo sa intencionalnou pozivajui se na Levinasa (Fenomenologija, to je intencionalnost /1959/), onda ostaje da uspeh i granice Valdenfelsovog poduhvata mi-slimo iskljuivo u okvirima ovog uvek aktuel-nog i komplikovanog susreta filozofije i psiho-

8 E. Minkowski, Vers une cosmologie, Paris, Aubier, 193, chapter 7, Lattention, pp. 88-9. Cf. N. Depraz, Where is the phenomenology of at-tention that Husserl intended to perform ? A tran-scendental pragmatic-oriented description of at-tention, u Continental Philosophy Review, 37, No. 1, 2004, str. 20. Argument Minkovskog Depra formulie na svoj nain: Atencionalna aktivnoste na svoj nain: Atencionalna aktivnoste na svoj nain: Atencionalna aktivnostin: Atencionalna aktivnostin: Atencionalna aktivnost subjekta jeste konkretni otelotvoreni nain kroz kojiin kroz kojiin kroz koji se svi ti dobro poznati metodoloki akti pojavlju-ki akti pojavlju-ki akti pojavlju-ju za mene kao subjekta. Drugim reima, panja jeima, panja jeima, panja jenja jenja je drugo ime, daleko vie konkretno, za istinskie konkretno, za istinskie konkretno, za istinski praxis intencionalnosti, za redukciju i genetiku konstituc-ku konstituc-ku konstituc-iju. str. 7. Ipak, Depra pronalazi daleko znaajnijuajnijuajniju ulogu fenomenu panje uvodei pojam inkorporaci-nje uvodei pojam inkorporaci-nje uvodei pojam inkorporaci-i pojam inkorporaci-i pojam inkorporaci-je i tela (13, 1). Ove analize prevazilaze ovu prigo-du. Nazalost, Valdenfels nije obratio panju niti nanju niti nanju niti na radove Depra niti na Minkovskog.

9 Ideen zu einer reinen Phnomenologie und phnomenologishen Philosophie, 92, str. 191.

291

logije. Meutim, Huserlov napor da tematizu-je svoj otpor prema psihologiji svoga vremena jednostavno nije analogan ili nimalo nije iden-tian Valdenfelsovom neprestanom zaobilae-nju itanja skoranjih studija iz neuro-nauke i razliitih istraivanja koja se bave pre-atenci-onalnim aktivnostima odnosno nesvesnim ko-gnitivnim procesima10.

Ali kako je i ime je Valdenfels nado-mestio svoje oklevanje pred kognitivnim na-ukama i da li je knjiga Fenomenologija pa-nje, uopte dostojna Huserlove velike name-re? Na koji nain Valdenfels pristupa panji pojmu koji pripada nomadskim pojmovi-ma kako stoji na samom poetku knjige, fe-nomenu koji nije fenomen panji za koju se ne zna da li je dogaanje /Geschehen/, do-gaaj /ereignis/, akt, dispozicija, sposobnost, zadatak ili dar11? Knjiga Fenomenologija pa-nje, koja na izvestan nain predstavlja dopu-nu i teorijski oslonac dvema njegovim naj-ambicioznijim knjigama iz poslednje decenije, Antwortregister (1994) i Bruchlinien der erfa-hrung (2002), metodoloki radije pripada her-meneutici, ili jo bolje, metodi p(r)opisivanja (registrovanja, registraciji) fenomena pa-nje unutar razliitih socijalnih praksi, kultu-re i medija, individualnih i kolektivnih oblika

10 Cf. I. Parasuraman, ed., The attentive Brain, Cambridge, MIT Press, 1998; H. Pashler, ed., Atten-tion, Hove, Psychology Press Ltd, 1998.

11 B. Waldenfels, Phnomenologie der Aufmerksamkeit, str. 9.

delovanja i iskustva. Osim uzornog istorijskog pregleda i geneze pojma panje (Valdenfels se vie usredsreuje na Dekarta, Merlo-Pontija, Gurvia, a mnogo manje na Wunta, Lipsa ili Dejmsa), analize panje u tehnici i medijima, presudna novina Valdenfelsa u odnosu na nje-gove prethodne knjige, odnosno na prethodna istraivanja atencionalnog akta uopte, tie se tumaenja vrlo raznorodnih knjievnih teksto-va. Dostojevski, Tolstoj, Flober, Valeri, Stern, Kafka, Nabokov, Muzil, apek, Po, Andri (str. 35, 109), imena su koja su veoma esto prisutna u tekstu (najpre u analizi pojma ne-pripovedno ili ne-priljivo).

Na kraju, po svojoj originalnosti, dva mo-tiva koja Valdenfels skicira, zasluuju da budu sada posebno izdvojena i pomenuta: to je po-glavlje IV koje se bavi takozvanim pokretlji-vim iskustvom i medju-dogaajem. Tumae-nja dogaaja, dogaanja, dolaska, nadolae-nja, presretanja, predusretanja i predusretljivo-sti, prilaenja predstavljaju jo jedan segment u obradi sloenog pojma ereignis, kome je po-slednjih godina posveivao posebnu panju; i poglavlje X, zavrno poglavlje, koje razmatra kardinalne oblike panje, kao sto su pozor, bri-ga, osvrt, oprez, opasnost, odsustvo i suspenzi-ja svake mogue panje.

arhe 4 288arhe 4 289arhe 4 290arhe 4 291