OBLICI VLADAVINE MONARHIJA I REPUBLIKA

PAGE 1

OBLICI VLADAVINE MONARHIJA I REPUBLIKA

Monarhijaje takav oblik vladavine u kojoj je vrilac i nosilac najvie dravne vlastistalno krunisana osoba monarhkoji nije pravno odgovoran, ve jesuvereni iznadprava, ne podlee pravnim sankcijama, a njegov poloaj je po privilegijama koje uivasutinski razliit od ostalih graana. U irem smislu monarhija je takav oblik vladavine ukome osnovnu vlast vri jedan ovek. U uem znaenju monarhija je oblik vladavine ukome funkciju efa, odnosno poglavara drave obavlja jedna linost kojane podlee pravnoj i politikoj odgovornosti, koja svoju funkciju vridoivotno, i ta funkcija je popravilunasledna.Monarhije se dele naneograniene iograniene.Neogranieneili

apsolutnesu one monarhije u kojima su vladari jedini nosioci suverenevlasti. Oni nisu ogranieni nijednim drugim organom; vrei zakonodavne, upravne isudske funkcije i nadzirui delatnost niih dravnih organa koji su im odgovorni, onirukovode itavim drutvenim ivotom u dravi. U grupu neogranienih ili apsolutnihmonarhija u starom veku ubrajali su se Vavilonsko carstvo, Egipatsko carstvo, dravaAleksandra Velikog, Rimsko carstvo i Kinesko carstvo, a u srednjem veku Vizantijskocarstvo, Franaka drava i Papska drava, Osmanlijsko carstvo, Dingis-kanova dravaitd. Kasnije, u novom veku, neograniene monarhije bile su Rusko carstvo, Persija,Francuska do 1789. godine, Napoleonovo carstvo itd.Uograniene monarhije ubrajaju se one drave u kojima su vladari ogranieni u svojimpravima nekim drugim organom sa kojim zajedno vre suverenu vlast. Ti organi su ranije,u starom ili srednjem veku bile skuptine narodne ili staleke, ili parlament umodernom vremenu i savremenom dobu. U novom veku se ograniene monarhijenazivaju ustavnim zbog toga to ustavi ograniavaju vlast monarha i drugih dravnihorgana. Ustavne monarhije mogu biti parlamentarne i dualistike ustavne monarhije. Uparlamentarnim monarhijama ef drave, monarh ili dravni poglavar, po pravilu vladaali ne upravlja. On ima preteno reprezentativne zadatke i uloge, dok je parlament onajdravni organ koji stvarno vri bitne funkcije vlasti. Takve parlamentarne monarhije u EUdanas su Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Danska, Norveka,vedska, Holandija, Belgija i panija.

Dualistikamonarhija je ona ustavna monarhija ukojoj se vladar nalazi na elu upravnih organa sa ovlaenjem da postavlja i otputaministre. Dravna delatnost se odvija na dva koloseka. Na jednom koloseku jezakonodavna delatnost koja je u nadlenosti parlamenta, a na drugom, upravna i izvrnadelatnost koja je u nadlenosti monarha (ranije je dualistika monarhija postojala uNemakom carstvu, u Austrougarskoj i u Japanu).

Republika je naziv za oblik vladavine koji je suprotan monarhiji i u kojem je izabranaveina nosilac vlasti (demokratska republika), a poglavar drave (ef drave, predsednikrepublike) vrilac odreenih funkcija bez linih privilegija, politiki i pravno odgovoran inajee biran na taj poloaj. Ako je ef drave u republici fiziko lice, tada on ima nazivpredsednika republike. U novovekovnoj politikoj teoriji, pod pojmom Republika oznaava se kako oblik drave tako i nain organizovanja vlasti.Prema nainu uspostavljanja odnosa izmeu izvrne i zakonodavne vlasti, razlikuju serepublike sa skuptinskim (vajcarska),parlamentarnim(brojne zemlje u svetu) ipredsednikim sistemom(SAD). U republikama sa jedinstvom vlasti teite vlasti je naskuptini ili konventu, u republikama sa parlamentarnim modelom podele vlasti postojiravnotea vlasti izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, a u predsednikim republikamastroga podela vlasti: izvrna vlast je nezavisna od zakonodavne vlasti a teite vlasti seesto pomera prema predsedniku republike kao efu upravne vlasti i egzekutive.16

16. OBLICI DRZAVNEVLASTI-SISTEM PODELE VLASTI I SISTEMJEDINSTVA VLASTI

Idejapodelevlastijavlja se jo u antikoj politikoj i filozofskoj misli. Platon uDravii kasnije uZakonimatumai politiko naelomeovite vladekoje u draviomoguava unutranju ravnoteu snaga. Aristotel jeideju meovite vlade video uuravnoteenju tri osnovna oblika dravne vlasti:savetodavne izvrne isudstva. Ovomtrijadom vlasti nagovetena je kasnije, zapravo savremena, demokratskim drutvimaprimenjena podela vlasti na zakonodavnu , izvrnu isudsku.Dva su osnovna oblika podele vlasti: predsedniki i parlamentarni

PREDSEDNIKI SISTEM VLASTI

Predsedniki iliprezidencijalnisistem odlikujestrogapodelaVlasti izmeuzakonodavnogtela,egzekutive koju izraava ef drave isuda

. U XIX veku predsednikisistem postojao je jedino u SAD, dok je u XX veku ire prihvaen i praktikovan zbogsvoje jednostavnosti i stabilnosti.Predsedniki sistem vlasti odlikuje:

1.

Monocefalna egzekutiva oliena u efu drave (predsedniku republike) kojeg, popravilu, neposredno biraju graani; predsednik republike istovremeno vrifunkcijuefa drave i efavlade

2.odsustvomehanizamaili instrumenata kojima jedna vlast moe uticati na egzistencijudruge vlasti parlament ne moe oboriti predsednika, a on ne moe raspustitiparlament3. stroga podela poslova

znai da u predsednikom sistemu sudska vlastpripadasudovima koji svoju funkciju obavljaju u skladu sa naelom samostalnosti inezavisnosti;

PARLAMENTARNI SISTEM VLASTIParlamentarni sistemposeban je oblik organizacije vlasti zasnovan na

podeli vlasti.Odlikuje ga politika odgovornost izvrne vlasti (vlade) prema predstavnikom telu(parlamentu), koji je bira. Vlada mora uivati poverenje parlamentarne veine da biostvarila svoja ovlaenja. Parlament raspolae instrumentima kojima moe kontinuiranonadzirati i kontrolisati rad vlade.Parlament, po pravilu, raspolae sledeim ovlaenjima:1.

ustavotvorna nadlenost parlamenta2.

zakonodavna nadlenost parlamenta3.

ovlaenja parlamenta vezana za kontrolu rada vlade4.

ovlaenja parlamenta vezana za izborePored optih pravnih akata parlament moe donositi pojedinane pravne akte (odluke,zakljuke) i politike akte (deklaracije, rezolucije)

Sistem jedinstva vlastiiliskuptinski sistemodreen je centralnim i dominantnim mestom predstavnikog tela skuptine u sistemu organizacije vlasti. Upravo takva pozicija skuptine oslonjena je naneposredan izbor njenih lanova od strane graana. Egzekutivna pozicija skuptine usistemu organizacije vlasti uvruje njeno pravo da izvrnu i sudsku vlast poveriizvrnim i sudskim organima vlasti, ije lanove neposredno bira. Organi izvrne vlastiodgovaraju za svoj rad skuptini, ali sami ne raspolau instrumentima kojima biskuptinu prinudili na odreeno postupanje.Postoji

apsolutni irelativni oblik jedinstva vlasti. U apsolutnom obliku naelo jedinstvavlasti postoji kada sve dravne funkcije vri jedan isti dravni organ. Takav apsolutnioblik jedinstva vlasti je gotovo nezamisliv i praktino neostvariv. U relativnom oblikujedinstvo vlasti postoji kada nije obezbeena nezavisnost neke od dravnih vlasti. Naime,svaku od dravnih funkcija vri poseban dravni organ, pa u tom smislu postoji jedinstvovlasti.Princip jedinstva vlasti ostvaruje se u modernom politikom sistemu samo u svomrelativnom obliku i nije esto praktikovan. U istoriji politikih sistema princip jedinstvavlasti u obliku skuptinskog ili konventskog sistema postojao je u vreme Pariske komune1871. godine, u nekadanjem Sovjetskom Savezu, u bivoj SFR Jugoslaviji, a danas jezastupljen u vajcarskoj.