objaŠnjenje evropske duŽniČke krize

7/29/2019 OBJANJENJE EVROPSKE DUNIKE KRIZE

1/6

UNIVERZITET U TUZLIEKONOMSKI FAKULTETkolska 2011/12. godina

ANALIZA I UPRAVLJANJE

FINANSIJSKIM RIZICIMA

- OBJANJENJE EVROPSKE DUNIKE KRIZE-

Predmetni nastavnik: Studenti:Dr.sc. Emira Kozarevi, doc. Ademovi Adela I - 1941/08

Tuzla, oktobar, 2011.

1


2/6

OBJANJENJE EVROPSKE DUNIKE KRIZE

Ogromni dugovi, visok budetski deficit, nizak ekonomski rast i rast nezaposlenosti glavni suuzroci dunike krize u eurozoni. Pravila EU nalau da budetski deficit ne smije da prelazitri odsto BDP-a, dok dravni dug ne smije da premai 60 odsto BDP-a, ali praksa je pokazala

da se svega nekoliko drava EU pridravalo ovih pravila, dok je veina probila ove limite.

1 STIGLITZ: TEDNJA NIJE RJEENJE

Prema miljenju Josepha Stiglitza, profesora na Univerzitetu Kolumbija, tednja nije rjeenjeza evropsku duniku krizu:

Kada je euro stupio na snagu, veina ekonomista je smatrala da se radi o nedovrenomzadatku. Izostavljeni su mnogi mehanizmi prilagodbe i nita nije stavljeno na svoje mjesto.Jedna od stvari koja ameriku zajedniku valutu ini funkcionalnom u cijeloj dravi jesteinjenica da mi imamo zajedniki fiskalni autoritet i visoku stopu migracije- spremni smodopustiti da Sjeverna Dakota bude prazna.U Europi nema fiskalnog autoriteta, mnogo je tee migrirati i veina zemalja nee dozvolitida se isprazni. Stoga ne postoji okvir za uinkovitu zajedniku valutu.Mogue je nadoknaditi nedostatke na jednoj strani ukoliko se uvrsti druga strana, to biznailo imati snaan fiskalni autoritet. Ali oni to nemaju.Uinili su to da su se fiskalno vezali za stabilnost i razvoj, to je vie pakt za recesiju nego zarast jer kada doe do oka, ograniavanje deficita je recept za recesiju, a to je upravo ono tose deava Grkoj.Postoji veliki broj institucionalnih naina za rjeavanje tog problema. Organizacija za

evropsku finansijsku stabilnost (EFSF) bi trebala imati vei znaaj i mo. To je najmanje tose moe uraditi.Dugorono gledano biti e im potrebne evropske obveznice i mnoge druge aktivnosti i morajushvatiti da tednja nije put kojim Evropa treba ii.Izdavanje obveznica bi trebao biti vaan dio njihovog fiskalnog okvira.Problem eurozone je samo jedan dio tog okvira. Mislili su da je ograniavanje fiskalnogdeficita ono to im je potrebno, ali sve je to samo produkt pogrene analize.panija i Irska su prije krize imale viak u budetu, ali su i dalje mislile da je ograniavanjefiskalnog deficita neophodno i dovoljno da se zatiti ekonomski okvir, to je potpuno

pogreno.Sporazum koji je donesen u junu bi bio dobar poetak da je brzo implementiran. Ali to se nije

desilo.Zapravo to i nije presporo za demokratske drave. Dva mjeseca za sprovoenje zakona nijedugo. Meutim, situacija na tritu se brzo mijenja. Stoga ne kritiziram to to je za to bilo

potrebno vrijeme, to je priroda demokratije.Kritiziram to to nisu uradili nita prije poetka krize, u proteklih deset godina.Smatram da postoji razumna ansa da za godinu dana eurozona bude manja nego to je danas.Mislim da emo u ovom sluaju vidjeti mnogo nestabilnosti. Teko je rei u ovom trenutkuhoe li eurozona preivjeti ili ne.Sve zavisi od politike. Iako smatram da postoji opredjeljenost lidera da se neto uradi,

politiki procesi nisu u skladu sa ekonomijom. Problemi su duboki.Ekonomisti se slau da bi najbolji nain da se to uradi bio da sjeverne evropske drave

napuste eurozonu. To bi bio najlaki nain prilagodbe.Ali veina smatra da se to nee dogoditi. Ope gledite je da e neke od slabijih zemalja

2


3/6

napustiti eurozonu, to e dovesti do ogromnih trauma na globalnom finansijskom tritu kaoto je zamrzavanje kreditnog trita odnosno repriza 15. septembra 2008. kada su braaLehman doivjela slom.

Ako Europa bude insistirala da nastavi sa planom tednje u Njemakoj bez pruanja pomoi

zemljama sa ozbiljnim ekonomskim problemima kao to je Grka, onda e se eurozonasigurno raspasti.Meutim, ako daju taj novac onda eurozona moe preivjeti, bar na neko vrijeme.Evropska centralna banka (ECB) je institucija koja ima onu vrstu fleksibilnosti koja je

potrebna da bi se izborilo sa krizom. To e biti apsolutno neophodno jer su oni u stanju dareagiraju prodorno i spremni su to uraditi.

2 SVE SE VRTI OKO NJEMAKE

Ni kriva i nimalo duna, Njemaka je upala u makaze svjetske finansijske i evropske dunikekrize: s jedne strane Evropska centralna banka (ECB) i ekonomski ugroeni evropski partneri

od Grke i Irske, preko Italije, pa sve do glavnog saveznika Francuske oekuju da najjaaevropska ekonomija jo vie odrijei kesu i spaava to se u eurozoni spasite moe; s drugestrane "radni, disciplinovani i tedljivi" Njemci pitaju se sve glasnije: zato bi oni preko svakemjere plaali za tue dugove i neiji ivot iznad sopstvenih mogunosti?

Koplja su nanovo poela da se lome oko nove "arobne rijei" u evropskom paketu zaspaavanje prezaduenih drava eurozone "euro-obveznica" (Eurobonds). Oko njihovogeventualnog uvoenja preventivno je izbila svaa u njemakoj koalicionoj vladi koja setome za sada protivi oko njih tek predstoji velika svaa na evropskom nivou. Princip euro-obveznica bio bi u sutini nita drugo do da zemlje eurozone zajedniki garantuju za novekredite zemalja lanica po ujednaenim kamatnim stopama, to bi prezaduenim, rizinimdravama omoguilo da dou do svjeeg novca za refinansiranje dugova po znatno niimkamatnim stopama nego do sada. Za Njemaku sa visokim kreditnim rejtingom, meutim,osim to bi bila glavni "irant" za nestabilne evropske ekonomije, to bi znailo da bi moralada plaa za preko dva odsto vee kamate nego do sada.

ta god uradila, Njemakoj prijeti opasnost da postane deurni evropski krivac: ako odbijeeuro-obveznice, optuie je za eventualno propast eurozone, ili makar ekonomsku propast

pojedinih drava; ako pristane, Njemaka e svakako pristati samo pod sopstvenim, jasnodefinisanim uslovima, a onda bi mogli da je optue da eli da dominira Evropskom unijom."Euro-obveznice su iskljuene, dokle god lanice eurozone vode samostalnu finansijsku

politiku", izjavio je njemaki ministar finansija Volfgang ojble. Cijena bi, dakle, bilapojaana evropska integracija, naglaeno politika unija, pogotovo u sferi finansijske politike.Naravno da bi u tom sluaju Njemaka traila vea prava u Evropskom parlamentu,nedodirljive kriterijume za finansijsku stabilizaciju i mehanizme za sankcionisanje dravakoje ih se ne pridravaju.

Osniva hed-fondova i "finansijski genije", koji se obogatio pekulacijama na berzi kada jefunta pala, Dord Soro u Njemakoj ve sada vidi "najveeg krivca za eskalaciju krizeeurozone". "Njemako oklijevanje je dovelo do toga da Grka kriza poraste, da se proiri i

pretvori u egzistencijalnu krizu Evrope", napisao je Soro za njemaki "Privredni list"(Handelsblatt). Po njemu, u startu je bila greka to za isplatu dugova nije garantovala

Evropska unija, ve pojedine drave lanice. Njemaka snosi posebnu odgovornost, jer "samoNjemaka moe da preokrene dinamiku evropskog propadanja". Politika "malih koraka"

3


4/6

kancelarke Angele Merkel je isuvie spora, pie Soro, a situacija sve vie postaje"neodriva". On objanjava da je aktuelna krizna strategija sa kreditima za Grku i paketomza spaavanje za koji garantuju pojedine drave neodriva, jer tako, na primjer, Italija ipanija moraju da plaaju vee kamate za svoje dravne obveznice nego to same dobijaju odGrke za kredite koji su joj odobreni kao potpora. Sada i Soro jedini izlaz vidi u zajednikim

euro-obveznicama, koje bi prezaduenim dravama omoguile povoljnije refinansiranjekredita. On kae da je ta "prljava" rije "euro-obveznice" neophodna, jer "euro moe dafunkcionie samo ako su lanice eurozone u stanju da veliki dio svojih dugova refinansiraju

pod istim uslovima". On kae i da bi euro-obveznice trebalo uvesti pod jasnim finansijskimpravilima, koja bi bila prihvatljiva za njemake birae i poziva Njemaku kao najjau dravuEU da formira i diktira pravila, koja bi drugi slijedili, jer "samo tako moe da se odbije nova

bankarska kriza i svjetska depresija".

Uprkos izrazitom protivljenju Njemake, Evropska centralna banka je samo u sedmici prije12. augusta za 22 milijarde eura kupila dravne obveznice dugovima optereenih zemaljaeurozone kako bi ih finansijski poduprla. Iako ECB detalje ne objavljuje, strunjaci tvrde da

su tom prilikom uglavnom kupljene obveznice Italije i panije. Prole godine je Evropskacentralna banka kupovala dravne obveznice, prije svega grke, portugalske i irske, te je saovom novom intervencijom nagomilala "trule" obveznice ekonomski i finansijski nestabilnihdrava u vrijednosti od ukupno 96 milijardi eura. Objanjenje za kupovinu dravnihobveznica poslije etvoromjesene pauze: poveao se pritisak na Italiju i paniju, koje sumorale povjeriocima da plaaju kamate vie od est odsto, a najnovijom intervencijom ECB-arenta na italijanske i panske obveznice pala je na pet procenata, ime je praktino omoguilada ove dvije zemlje ostanu likvidne i smanjila pritisak na lokalne banke. Programotkupljivanja dravnih obveznica prezaduenih zemalja eurozone zapoela je kao antikriznamjera ECB-a u maju 2010. godine. Kritiari smatraju da ECB tako indirektno dravama

pozajmljuje novac da bi ostale likvidne i da se na taj nain odrie sopstvene samostalnosti.

3 KAMERON: KRIZA OPASNA KAO ONA 2008.

Britanski premijer Kameron je rekao i da e njegova vlada ostati pri otrim mjerama tednje,uprkos mravom rastu zabiljeenom u nekim oblastima u Britaniji.On je naglasio da Britanijanee podrati fondove njenih ekonomski nestabilnih evropskih susjeda za davanje"beskonanih paketa pomoi".

"Prijetnja svjetskoj ekonomiji, i Britaniji, podjednako je ozbiljna danas kao to je bilo i 2008.kada je zapoela recesija", rekao je Kameron delegatima njegove stranke u Manesteru na

sjeveru Engleske.On je ukazao da su zemlje euro zone u krizi, da su francuska i njemaka ekonomija u fazi

zatija, i da je "ak i mona Amerika pod lupom zbog svojih dugova".

On je naglasio da e britanski program od 81 milijarde funti utede u javnom sektorueventualno uspjeti da vrati zemlju na put prosperiteta. U okviru mjera tednje ve jeotputeno hiljade zaposlenih u javnom sektoru, a skresana su i socijalna davanja.

4


5/6

4 DUNIKA KRIZA U EVROPI - ANSA ZA RUSKE BANKEEvropska dunika kriza donosi ozbiljne probleme velikim banakama regiona, otvarajui u

isto vrijeme nove anse ruskim bankama koje bi mogle da uestvuju u preuzimanjufinansijskih organizacija u Centralnoj i Istonoj Evropi.

Strahovanja zbog evropskih suverenih dugova, koji bi mogli da pogoraju stanje banaka uregionu zajedno sa pootravanjem strandarda za kapital, rezultirali su naglim padomvrijednosti akcija evropskih banaka.

Tako je na primjer trina vrijednost Raifaissen banke trenutno opala na 5,7 milijardi eura, ilibezmalo 35 odsto u odnosu na stanje pre dva mjeseca, podsjea ruska agencija Finmarket.

Mnoge evropske banke aktivno posluju u Centralnoj i Istonoj Evropi, koju aktuelni potresinisu ozbiljnije pogodili, a obzirom da je jednom broju finansijskih institucija neophodandodatni kapital, oekuje se aktiviranje procesa preuzimanja i fuzionisanja, uz uee ruske

Sberbanke, koja je nedavno kupila austrijsku Volksbanku a zainteresovana je za nove, pomogunosti jeftine objekte.

Eksperti smatraju da su za Sberbanku interesantne etiri evropske kreditne organizacijeprisutne u centralnoj i istronoj Evropi - KBC (Belgija), Raifaissen (Austrija), SocieteGeneral (Francuska) i UniCredit (Italija), koje su pretrpjele ozbiljne gubitke i u srednjoronoj

perspektivi planiraju prodaju dijela aktive.

U isto vrijeme eksperti istiu da su ove finansijske institucije najvee banke u Evropi sadugogodinjom historijom i vezama u svojim zemaljama. Evropske vlasti su u posljednjevrijeme pokazale zabrinutost zbog mogunosti da najvee nacionalne banke mogu da buduobjekat preuzimanja.

Analitiari smatraju da bi ruska Serbanka mogla da kupi podrunice evropskih banaka ucentralnoj i istonoj Evropi ili manjinske pakete matinih banaka, koje sve tee mogu daobezbjede dodatni kapital.

Kako je pisao "Wallstreet journal u prethodna tri mjeseca evropske banke su krajnjeproblematino plasirale dunike obaveze po prihvatljivim kamatama, tako da je poeo dapresuuje jedan od osnovnih izvora dodatnog kapitala.

Posmatrai upozoravaju na mogue produbljivanje takvih problema u srednjoronojperspektivi, sa teko predvidivim i nesumnjivo tekim posljedicama za evropske banke.

Ekonomisti Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) su u septembru proraunali da bievropske banke zbog dunike krize mogle potencijalno da pretrpe gubitak od oko 300

milijardi eura, pri emu su od poetka 2010. rizici porasli za 200 milijardi eura.U izvetaju o svetskoj finansijskoj stabilnosti MMF je pozvao evropske banke da poveajukapital kako bi sebe zaitile od kolapsa, a svjetsku ekonomiju od novih potresa.

U takvim za evropske banke tekim uslovima, ruska Sberbanka je poetkom septembrarealizovala svoju prvu veliku kupovinu izvan granica ZND1 i u Beu potpisala konanan

pravno obavezujui sporazum o kupovini Volksbank International (VBI).

IZVORI:

1 Zajednica Nezavisnih Drava (ZND), stvorena u decembru 1991. privredni, politiki i ekonomski

savez 11 bivihsovjetskih republika

Armenija,Azerbejdan,Bjelorusija,Kazahstan,Kirgistan,Moldavija,Rusija, Tadikistan,Turkmenistan,Ukrajina,Uzbekistan. ZND-u se 1993. godine pridruila i Gruzija, ali je nakon rata sa Rusijom

2008. napustila savez. Sjedite je uMinsku.

5
http://hr.wikipedia.org/wiki/1991http://hr.wikipedia.org/wiki/1991http://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbajd%C5%BEanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbajd%C5%BEanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kirgistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kirgistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moldavijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tad%C5%BEikistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Uzbekistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1993http://hr.wikipedia.org/wiki/Gruzijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gruzijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko-gruzijski_rat_2008.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko-gruzijski_rat_2008.http://hr.wikipedia.org/wiki/Minskhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minskhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1991http://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbajd%C5%BEanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kirgistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moldavijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tad%C5%BEikistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turkmenistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Uzbekistanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1993http://hr.wikipedia.org/wiki/Gruzijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko-gruzijski_rat_2008.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko-gruzijski_rat_2008.http://hr.wikipedia.org/wiki/Minsk


6/6

1. http://serbianforum.org/svet/262119-duznicka-kriza-u-evropi-sansa-za-ruske-banke.html

2. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1006601

3.

http://www.slobodnaevropa.org/content/joseph_stiglitz_stednja_nije_rjesenje_za_evropu/243

48618.html

4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Zajednica_Neovisnih_Dr%C5%BEava

6
http://serbianforum.org/svet/262119-duznicka-kriza-u-evropi-sansa-za-ruske-banke.htmlhttp://www.vreme.com/cms/view.php?id=1006601http://www.slobodnaevropa.org/content/joseph_stiglitz_stednja_nije_rjesenje_za_evropu/24348618.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/joseph_stiglitz_stednja_nije_rjesenje_za_evropu/24348618.htmlhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zajednica_Neovisnih_Dr%C5%BEavahttp://serbianforum.org/svet/262119-duznicka-kriza-u-evropi-sansa-za-ruske-banke.htmlhttp://www.vreme.com/cms/view.php?id=1006601http://www.slobodnaevropa.org/content/joseph_stiglitz_stednja_nije_rjesenje_za_evropu/24348618.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/joseph_stiglitz_stednja_nije_rjesenje_za_evropu/24348618.htmlhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zajednica_Neovisnih_Dr%C5%BEava

objaŠnjenje evropske duŽniČke krize

Documents