PRAVILNIK

O TEHNI KIM NORMATIVIMA PRI RUKOVANJUEKSPLOZIVNIM SREDSTVIMA I MINIRANJU U RUDARSTVU

("Sl. list SFRJ", br. 26/88 i 63/88 - ispr.)

I OP TE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehni ki normativi za rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje urudarstvu.

lan 2

Eksplozivnim sredstvima za miniranje u rudarstvu, u smislu ovog pravilnika, smatraju se materije koje suutvr ene propisima o prometu eksplozivnih materija.

lan 3

Za miniranje u rudarstvu koriste se eksplozivna sredstva iji su kvalitet i na in ispitivanja utvr eni uodgovaraju im propisima o jugoslovenskim standardima.

lan 4

Zavisno od specifi nih rudarsko-geolo kih, pogonskih i klimatskih uslova, organizacija udru enog radaizra uje uputstvo za rukovanje eksplozivnim sredstvima (prijem, transportovanje, skladi tenje, uvanje,izdavanje, upotreba i uni tavanje).

lan 5

Ako se eksplozivna sredstva na u pri utovaru i transportovanju iskopina ili u postrojenju za pripremanjemineralnih sirovina, mora se postupiti prema uputstvu za rukovanje eksplozivnim sredstvima.

lan 6

Transportovanje, sme taj u magacine i izdavanje eksplozivnih sredstava na povr ini vr e se premapropisima o prometu eksplozivnih materija.

lan 7

Skladi tenje, rukovanje, proveravanje ispravnosti i na ina upotrebe i uni tavanje eksplozivnih sredstavavr e se prema odgovaraju im propisima o jugoslovenskim standardima i prema uputstvima o rukovanjueksplozivnim sredstvima.

lan 8

O neeksplodiranim (zatajenim) minama vodi se posebna evidencija, a uni tavaju se prema uputstvu orukovanju eksplozivnim sredstvima.

lan 9

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje u rudarstvu mogu vr iti samo stru no osposobljena lica.

II EKSPLOZIVNA SREDSTVA

lan 10

Na radili tima sa opasnom ugljenom pra inom i u bli oj okolini tih radili ta smeju se upotrebljavati samoeksplozivi sigurni protiv paljenja opasne ugljene pra ine i ispitani prema odgovaraju im propisima ojugoslovenskim standardima.

Bli om okolinom smatra se okolina do 10 m prema sve oj vazdu noj struji, a 30 m u smeru izlaznevazdu ne struje.

lan 11

U jamama i delovima jame sa metanskim re imom rada smeju se upotrebljavati samo eksplozivi sigurniprotiv paljenja eksplozivne sme e metan - vazduh, odnosno drugih eksplozivnih sme a i izra eni iispitani prema odgovaraju im propisima o jugoslovenskim standardima.

lan 12

Rudarski crni barut i eksplozivi sa negativnim bilansom kiseonika ne smeju se upotrebljavati pripodzemnim rudarskim radovima.

lan 13

Eksplozivom se sme minirati do najni ih temperatura koje su navedene u uputstvu proizvo aeksploziva.

lan 14

Sredstva za obaranje i lomljenje mineralne sirovine primenom visokog pritiska koji se razvija u kratkomvremenskom intervalu (pomo u gasa ili te nosti) smeju se koristiti prema uputstvu proizvo a.

lan 15

Za paljenje i iniciranje eksplozivnih punjenja pri miniranju u rudarstvu upotrebljavaju se detonatorske(rudarske) kapisle, elektri ni detonatori, poja iva i (busteri), detoniraju i i sporogore i tapini, usporiva ii druga sredstva prema odgovaraju im propisima o jugoslovenskim standardima.

lan 16

U jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene pra ine paljenje mina sporogore im i detoniraju imtapinom nije dozvoljeno. Izuzetno, u eksperimentalne svrhe sme da se koristi metanski detoniraju itapin, ali uz preduzimanje posebnih mera za tite.

lan 17

Pri miniranju sporogore im tapinima mogu se, kao pomo na sredstva za paljenje, upotrebljavatiminerske aure, minerska sa a i ibice.

lan 18

Neupotrebljiva eksplozivna sredstva koja nisu vra ena proizvo u moraju se uni titi prema uputstvu orukovanju.

Eksplozivna sredstva iz stava 1 ovog lana mogu uni tavati samo stru no osposobljena lica. Svaka vrstaeksplozivnih sredstava mora se posebno uni titi.

O svakom uni tenom eksplozivnom sredstvu mora se sastaviti zapisnik. U zapisnik se unose podaci, i to:vrsta i koli ina eksplozivnih sredstava i na in, vreme, mesto i razlozi njihovog uni tavanja.

III PREVOZ EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA

lan 19

Eksplozivna sredstva se, po pravilu, moraju prevoziti u zatvorenoj originalnoj ambala i.

Sanduci, kutije ili omoti koji su otvoreni radi uzimanja uzorka za kontrolno ispitivanje moraju pre prevozabiti zatvoreni na odgovaraju i na in.

lan 20

Eksplozivna sredstva ne mogu se prevoziti oknom istovremeno sa prevo enjem ljudi i materijala.

Pri prevozu oknom eksplozivi se ne smeju spu tati u jamu u istom ko u sa detonatorskim kapislama,elektri nim detonatorima i detoniraju im tapinom.

Eksplozivna sredstva prevoze se u jamu, po pravilu, u posebno za to ure enim vagonetima.

Vagonet sa eksplozivnim sredstvima ne sme se gurati u izvozni ko mehani kim ure ajima.

Eksplozivi se smeju spu tati u jamu brzinom odobrenom za prevoz ljudi. Nitroglicerinski plasti nieksplozivi, kao i inicijalna sredstva za paljenje smeju se spu tati brzinom najvi e do 4 m/s.

Brzina spu tanja eksplozivnih sredstava vedrima, pri dubljenju okana, ne sme biti ve a od 1 m/s.

Ma inista izvozne ma ine mora biti obave ten o prevozu eksplozivnih sredstava.

Izvozna ma ina mora se polako pokretati, voziti bez trzanja i na kraju vo nje polako zaustavljati ko .

Na navozi tu i odvozi tu eksplozivna sredstva ne smeju biti nagomilana, niti smeju biti zajedno eksplozivi inicijalna sredstva za paljenje.

lan 21

Za vreme prevoza eksplozivnih sredstava vagonetima ne sme se paralelnim kolosekom, u istom i usuprotnom smeru, vr iti prevoz ili manevrisanje lokomotiva i vagoneta, niti smeju prolaziti radnici. Istimkolosekom sme se prevoziti drugi materijal samo u istom smeru u kome se prevozi eksploziv, s tim daizme u njih postoji stanica za ukr tanje vozova.

Eksploziv se sme prevoziti samo u ispravnim vagonetima i ne sme viriti iznad ili izvan sanduka vagoneta.

Izuzetno inicijalna sredstva u originalnom fabri kom pakovanju mogu se prevoziti u ispravnim obi nimvagonetima, ali sanduci u vagonetu smeju biti postavljeni samo u jednom redu, tj. ne smeju biti slo enijedan preko drugoga.

Eksplozivi se moraju prevoziti zasebno i odvojeno od inicijalnih sredstava. Ako se eksploziv i inicijalnasredstva prevoze istovremeno istim vozom sa lokomotivskom vu om, izme u vagoneta sa eksplozivom ivagoneta sa inicijalnim sredstvima mora biti bar jedan prazan vagonet.

Pri prevozu eksplozivnih sredstava moraju se postaviti sigurnosne akumulatorske svetiljke.

Pre prevoza, pruga mora biti pregledana radi utvr ivanja njene ispravnosti.

lan 22

Pri ru nom prevozu eksplozivnih sredstava vagonetima u vodoravnim hodnicima, vagoneti se smejuprevoziti samo pojedina no, na me usobnom odstojanju od najmanje 20 m.

Ako pruga nije stalno osvetljena svetiljkama, na vagonetu mora biti obe ena i upaljena sigurnosnaelektri na akumulatorska svetiljka.

lan 23

Pri prevozu eksplozivnih sredstava lokomotivskom vu om u jami do jamskog magacina ili pomo nogskladi ta, moraju biti ispunjeni slede i uslovi:

1) brzina prevoza ne sme biti ve a od 2 m/s;

2) na prednjem delu lokomotive i na kraju vozila moraju biti svetle i crveni znakovi za upozorenje da seprevoze eksplozivna sredstva;

3) pri prevozu eksplozivnih sredstava ne smeju se istovremeno prevoziti drugi predmeti, ure aji, alat i sl.;

4) pri prevozu eksplozivnih sredstava prva dva vagoneta iza lokomotive moraju biti prazna.

Inicijalna sredstva ne smeju se prevoziti elektri nim lokomotivama sa voznom (trolom) icom.

lan 24

Pri prevozu eksplozivnih sredstava jamskom horizontalnom arom do jamskog magacina ili pomo nogskladi ta, moraju biti ispunjeni slede i uslovi:

1) pre po etka prevoza eksplozivnih sredstava mora se pregledati ispravnost pruge i pogonske ma ine;

2) na pruzi kojom se prevoze eksplozivna sredstva mora se postaviti upozorenje da se prevozeeksplozivna sredstva;

3) pri prevozu vozovima, u jednom vozu sme biti najvi e est vagoneta, a ako se prevoz vr ipojedina nim vagonetima, njihovo me usobno odstojanje mora biti najmanje 10 m, a na blago nagnutim

arama - najmanje 20 m;

4) brzina prevoza ne sme biti ve a od 1 m/s;

5) na pruzi kojom se redovno prevoze eksplozivna sredstva mora postojati mogu nost da se sa bilo kogmesta are mo e dati signal, odnosno zaustaviti ara;

6) izme u vagoneta sa eksplozivnim sredstvima ne smeju biti prazni vagoneti, niti vagoneti sa drugimmaterijalom;

7) ako pruga nije osvetljena stalnim elektri nim osvetljenjem, na prvom i poslednjem vagonetu vozamora biti obe ena sigurnosna elektri na akumulatorska svetiljka.

lan 25

Za prevoz eksplozivnih sredstava kosim prugama (uskopima ili niskopima, kao i kosim arama) morajubiti ispunjeni slede i uslovi:

1) pre prevoza eksplozivnih sredstava moraju se pregledati prevozni ure aji, u ad, kop e, pruga,sigurnosno u e i zadr i (ma ci);

2) na kosoj pruzi se sme prevoziti samo jedan vagonet sa eksplozivnim sredstvima;

3) ako pruga nije stalno osvetljena, vagonet mora biti spreda osvetljen sigurnosnom akumulatorskomsvetiljkom;

4) brzina pri prevozu eksploziva ne sme biti ve a od 2 m/s, a pri prevozu inicijalnih sredstava - ne smebiti ve a od 1 m/s.

lan 26

Eksplozivna sredstva ne smeju se prevoziti grabuljastim i lankastim transportima, stresaljkama i sli no ine smeju se utovarivati ili istovarivati mehani im lopatama.

Izuzetno, eksplozivna sredstva mogu se prevoziti transporterima sa trakom pod slede im uslovima:

1) transportna traka mora biti elektroantistati na;

2) eksplozivi moraju biti u originalnim fabri kim sanducima ili specijalnim sanducima od materijala koji jelo provodnik elektriciteta;

3) izme u trake koja nosi sanduke sa eksplozivom i krovine ili slemenja e (grede) ili druge pregrade,cevi ili kablova mora biti prazan prostor visine najmanje 60 cm;

4) utovar na traku ili istovar sa trake mo e se vr iti samo na za to ure enim stanicama sa sigurnosnimure ajima za vezu tog mesta sa mestom za pu tanje u pogon i zaustavljanje trake;

5) na gumenoj transportnoj traci eksploziv mo e biti slo en u koli ini do neto 25 kg. Me usobnoodstojanje paketa eksploziva na gumenoj transportnoj traci mora biti najmanje 6 m.

lan 27

Eksplozivna sredstva se mogu dopremiti pod zemlju bu otinama pripremljenim posebno za tu svrhu, stim da brzina spu tanja ne bude ve a od 1 m/s.

lan 28

Eksplozivna sredstva ne smeju se ostavljati u zgradi okna, na odvozi tu, odnosno navozi tu ili u jamskimprostorijama koje nisu odre ene za sme taj tih sredstava.

Sporogore i tapini mogu se prenositi zajedno sa eksplozivom.

lan 29

Eksplozivna sredstva se ne smeju prenositi za vreme redovnog izlaska radnika iz jame i ulaska u jamu.

lan 30

Detonatorske kapisle i elektri ni detonatori u koli inama manjim od koli ina originalnog pakovanjamoraju se prenositi u kutiji od drveta ili u odgovaraju oj metalnoj kutiji ili torbi koja treba da bude vrsta.Inicijalna sredstva u kutiji ili torbi moraju biti sme tena tako da je njihovo kretanje nemogu e ak i pritre enju kutije ili torbe.

lan 31

Ako na putevima u jami kojima se prenose ili prevoze elektri ni detonatori postoje lutaju e elektri nestruje, elektri na struja se na toj deonici puta mora isklju iti iz mre e za vreme prenosa, odnosnoprevoza.

lan 32

Ako je koli ina eksploziva manja od koli ine originalnog pakovanja, eksploziv se prenosi u zatvorenimtorbama od ko e ili od druge materije koja je elektroantistati na (proverena na elektroantistati nost) ili usigurno zatvorenim kutijama ili sanducima.

IV SME TAJ EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA

lan 33

Eksplozivna sredstva sme taju se i uvaju u za tu svrhu izra enim i ure enim jamskim magacinima,prema va im propisima.

Koli ine eksplozivnih sredstava potrebnih za najvi e sedam dana za jedno ili vi e radili ta mogu seuvati u pomo nim skladi tima.

Manje koli ine eksplozivnih sredstava za potrebe jednog ili nekoliko obli njih radili ta u jednoj smenimogu se dr ati u priru nim spremi tima, koja moraju biti (na podru ju radili ta) na sigurnom mestu dokog mine ne mogu da odbace materijal.

lan 34

U jamskim magacinima, pomo nim skladi tima i priru nim spremi tima eksplozivi moraju biti sme tenipotpuno odvojeno od inicijalnih sredstava, i to: u magacinima - u posebnim komorama, u pomo nimskladi tima - u posebnim komorama ili udubljenjima (ni ama), a u priru nim spremi tima - u zasebnimudubljenjima (ni ama) ili sanducima.

Sporogore i tapini, elektri ni upalja i bez kapisli i pomo na sredstva za paljenje (minerske aure i sl.)mogu se uvati u istoj prostoriji u kojoj se uva i eksploziv, ali odvojeno od eksploziva u posebnimni ama ili sanducima.

lan 35

U jednoj komori jamskog magacina sme se dr ati:

1) do 2.500 kg nitroglicerinskih amonijum-nitratnih, plasti nih i semiplasti iih eksploziva, ili do 5.000 kgamonijum-nitratnih metanskih ili drugih pra kastih eksploziva, ili do 7.000 kg sme a amonijum-nitratnoggoriva, kao i za vodoplasti ne eksplozive koji nisu osetljivi na kapislu br. 8;

2) do 20.000 komada detonatorskih kapisli, odnosno elektri nih detonatora.

Svaka vrsta ekplozivnih sredstava navedena u stavu 1 ovog lana mora biti sme tena u posebnukomoru, a razni tipovi jedne vrste eksplozivnih sredstava moraju biti odvojeno slo eni u jednoj komori.

Ukupna koli ina eksploziva u magacinu ne sme biti ve a od 50 tona.

Ako za sme taj detonatorskih kapisli i elektri nih detonatora nema posebne komore, oni se mogusmestiti i u udubljenja u pristupnom hodniku, koja se moraju zatvarati gvozdenim vratima.

lan 36

U pomo nim skladi tima mogu se dr ati eksplozivna sredstva za potrebe miniranja najvi e do sedamdana, ali ne vi e od 2.000 kg eksploziva, kao i odgovaraju a koli ina inicijalnih sredstava za tajeksploziv.

Razne vrste eksplozivnih sredstava moraju biti posebno sme tene kao i u jamskom magacinu.

lan 37

Eksplozivi u originalnom pakovanju proizvo a mogu se slagati, i to: ako su u drvenim sanducima - napolice ili bez polica, a ako su u papirnim omotima i kartonskim kutijama - samo na police.

Eksplozivi se smeju slagati na police ili bez polica samo na visini od 10 cm od poda komore ili na ve ojvisini. Gornja ivica drvenih sanduka ne sme biti vi a od 1,5 m od poda, a gornja ivica papirnih omota ikartonskih kutija ne sme biti vi a od 1,2 m od poda. Visina slobodnog prostora od naslaganog eksplozivado krova komore ne sme biti manja od 60 cm.

Kutije ili sanduci sa eksplozivom moraju biti udaljeni od gornje police najmanje 10 cm, a od bokovakomore - najmanje 20 cm.

Pri slaganju sanduka bez polica, kra a strana osnovice naslaganih sanduka mora biti ve a od visinenaslaganih sanduka.

Detonatorske kapisle i elektri ni detonatori smeju se slagati samo upakovani u sanducima, i to u drvenimpolicama najvi e dva reda sanduka, jedan iznad drugog u jednoj polici, s tim da ukupna visinanaslaganih sanduka bude najvi e 1,4 m iznad poda komore.

Eksplozivi u originalnim pakovanjima sme teni u standardne kontejnere mogu se skladi titi u komore napaletama.

irina prolaza izme u slo enih eksplozivnih sredstava mora biti najmanje 1 m.

lan 38

Na vratima na glavnom ulazu u jamski magacin mora biti istaknuta tabla na kojoj su ozna ene koli inepojedinih vrsta eksplozivnih sredstava ije je dr anje u magacinu dozvoljeno.

Pred svakom komorom na tabli moraju biti ozna eni vrsta eksplozivnih sredstava, najve a dozvoljenakoli ina koja se sme dr ati u komori i stanje zaliha na kraju smene.

lan 39

Ako se u magacine unose sigurnosne elektri ne akumulatorske svetiljke i d epne baterijske lampe, kojese mogu upotrebljavati i za osvetljavanje magacina, one se prilikom rukovanja elektri nim detonatorimamoraju postavljati na odre eno mesto udaljeno od komore ili ni e do komore u kojoj se nalaze elektri nidetonatori.

U magacin eksploziva ne smeju se unositi svetiljke sa otvorenim plamenom i benzinske sigurnosnesvetiljke.

lan 40

Na ulazu u magacin eksplozivnih sredstava mora biti istaknut natpis: "Pa nja! Eksplozivna sredstva!Zabranjen ulaz neovla enim licima! Pu enje i ulazak sa svetiljkom sa otvorenim plamenomzabranjeno!".

lan 41

U magacinu eksplozivnih sredstava ne smeju se upotrebljavati alat i pribor koji varni e.

Alat, pribor i ma ine za paljenje mina ne smeju se dr ati u komori u kojoj su eksplozivi ili inicijalnasredstva. Oni se ne smeju unositi u komore.

lan 42

U magacinu eksplozivnih sredstava smeju se uvati eksplozivna sredstva samo u originalnompakovanju.

Sanduci ili kutije sa eksplozivnim sredstvima koja se ne izdaju u originalnom pakovanju ne smeju seotvarati u prostorijama u kojima se dr e eksplozivna sredstva.

Prazna ambala a i drugi otpaci moraju se odmah ukloniti iz magacina, po to se pa ljivim pregledomutvrdi da u njima nije preostalo eksplozivno sredstvo.

lan 43

Popravke u komorama mogu se vr iti samo kad u njima nema eksplozivnih sredstava.

lan 44

Prilikom izdavanja eksplozivnih sredstava iz pomo nog skladi ta ne smeju se u pretprostoruistovremeno nalaziti i eksploziv i sredstva za njegovo iniciranje i paljenje.

lan 45

Za potrebe jednog ili nekoliko obli njih radili ta u toku jedne smene eksplozivna sredstva se smejusme tati i u priru na spremi ta izra ena u vidu udubljenja (ni a) ili u vidu drvenih sanduka.

U priru nom spremi tu izgra enom u vidu udubljenja sme se dr ati do 150 kg eksploziva bilo koje vrsteili odgovaraju a koli ina detonatorskih kapisli, odnosno elektri nih detonatora.

U priru nom spremi tu u vidu sanduka sme se dr ati do 50 kg eksploziva bilo koje vrste ili odgovaraju akoli ina detonatorskih kapisli ili elektri nih detonatora.

V IZVO ENJE MINERSKIH RADOVA

1. Op ti deo

lan 46

Minerski radovi moraju se tehnolo ki, tehni ki i organizaciono izvoditi tako da se obezbedi za tita ljudi,prirodnih i izgra enih objekata, opreme, ekolo ke sredine i dr., od svih oblika dejstva eksplozije anaro ito od:

1) seizmi kog (potresnog) dejstva;

2) rasprskavaju ih, odnosno odbacuju ih komada miniranog materijala;

3) delovanja vazdu nog udarnog talasa (pritiska);

4) otrovnog i zagu ljivog dejstva gasovitih produkata eksplozije;

5) toplotnog dejstva.

lan 47

Minske bu otine moraju se pravilno rasporediti, dimenzionirati i usmeriti i izbu iti.

Minske bu otine smeju se puniti onolikom koli inom eksploziva kojom se, prema utvr enim normativimaza specifi nu potro nju eksploziva i fizi ko-mehani kim svojstvima stena, mo e pouzdano ostvariti

ekivani u inak miniranja.

lan 48

Za svaki na in miniranja mora se unapred odrediti postupak miniranja i utvrditi:

1) vrsta eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje;

2) vrsta sredstava za iniciranje i paljenje mina;

3) potreban broj minskih bu otina, njihov pre nik, nagib, raspored i dubina;

4) potrebna koli ina eksploziva za svaku pojedinu minsku bu otinu (minu);

5) na in za epljivanja minskih bu otina;

6) na in iniciranja i redosled paljenja mina (usaglasiti redosled miniranja sa redosledom ru enja);

7) za titne i preventivne mere pri izvo enju minerskih radova;

8) eventualne izmene i odstupanja u na inu miniranja kad se nai e na poreme ene zone, odnosno usledbitne promene u fizi ko-mehani kim, petrografskim, geolo kim, tektonskim i hidrogeolo kim svojstvimasredine u kojoj se obavlja miniranje.

lan 49

Prilikom pripreme udarne patrone i punjenja minskih bu otina eksplozivom mora se vizuelno kontrolisatikvalitet, odnosno ispravnost eksplozivnih sredstava.

Eksplozivna sredstva koja nisu ispravna ne smeju se upotrebiti za miniranje.

Vizuelna kontrola ispravnosti eksplozivnih sredstava obavlja se prema uputstvu proizvo a.

lan 50

Prilikom kontrolnog merenja (provere) otpora elektri nih detonatora mora se obezbediti posebno mesto,odnosno prostor koji mora biti ure en tako da eventualna detonacija kontrolisanog elektri nogdetonatora ne mo e izazvati opasnost za ljude i materijalna dobra. Ostali detonatori se moraju nalazitiiza pregrade preko koje se ne mo e preneti detonacija sa ispitivanog detonatora.

lan 51

Minerski radovi se ne smeju izvoditi u sredini u kojoj bi miniranje moglo izazvati po ar ili eksploziju.

lan 52

Ako se miniranje obavlja sa vi e eksplozivnih punjenja (mina), me usobni razmak mina i usporenjedetonacije susednih mina moraju biti toliki da aktiviranje jednog punjenja ne izazove otkazivanje iliaktiviranje (detonaciju) ostalih susednih punjenja.

lan 53

U podru jima u kojima postoji opasnost od odronjavanja i/ili klizanja terena, na raspuknutim mestima imestima na kojima bi nakon prve detonacije mina moglo do i do ogoljenja ili presecanja jonedetoniranih susednih eksplozivnih punjenja ne sme se minirati sa vremenskim paljenjem eksplozivnihpunjenja.

lan 54

Minske bu otine, po pravilu, moraju biti raspore ene i usmerene tako da se eksplozivna punjenja nemogu spajati ili dodirivati.

Pre po etka punjenja bu otine eksplozivom mora se pa ljivo proveriti da li je pre nik patrone eksplozivamanji od pre nika bu otine, tako da patrona mo e nesmetano pro i do dna bu otine.

Minske bu otine pune se eksplozivom neposredno, pred izvo enje miniranja (paljenja mina).

lan 55

Ako se prilikom bu enja minskih bu otina primeti da iz njih izlaze gasovi pod pritiskom ili u opasnojkoncetraciji, obustavlja se dalji rad.

lan 56

Pri podzemnim rudarskim radovima miniranje se sme obavljati samo na radili tima koja se provetravajuprolaznom vazdu nom strujom ili posebnim (separatnim) provetravanjem.

2. Obave tenje o miniranju

lan 57

Svako paljenje mina, kao i po etak i kraj izvo enja minerskih radova moraju se pravovremeno objavitipredvi enim postupkom i signalnim sredstvima utvr enim u uputstvu o miniranju.

3. Priprema za miniranje

lan 58

Eksploziv i sredstva za iniciranje eksploziva dopremaju se u podru je u kome se izvode minerski radovineposredno pred punjenje minskih bu otina eksplozivom.

Udarne patrone smeju se pripremati samo neposredno pred upotrebu.

Kapice sa krajeva provodnika elektri nih detonatora skidaju se neposredno pre spajanja pojediniheksplozivnih punjenja u mre i za elektri no paljenje mina.

lan 59

Dozvoljeno je pripremiti samo onoliko udarnih patrona koliko je potrebno za jedno miniranje.

lan 60

Udubljenje u patroni eksploziva za sme taj incijalnog sredstva dozvoljeno je izra ivati samo iljkomizra enim od materijala koji ne stvara varnice (bakarni ili drveni iljci).

lan 61

Prilikom paljenja mina pomo u sporogore eg tapina, kraj tapina koji se stavlja u detonatorsku kapisluodse e se normalno na osu tapina o trim no em i zatim u detonatorsku kapislu pri vrsti pomo uminerskih kle ta.

lan 62

Pri opremanju udarnih patrona i uvek kad se radi sa eksplozivom ne smeju se upotrebljavati svetiljke saotvorenim plamenom niti se sme pu iti.

lan 63

Pre punjenja minskih bu otina eksplozivom moraju se iz ugro ene zone ukloniti ili na siguran na inza tititi ma ine, alat, kablovi i druga oprema.

lan 64

Na mokrim radili tima mine se smeju inicirati samo elektri kim detonatorima otpornim prema vodi i ijiprovodnici imaju izolaciju protiv delovanja vlage ili pomo u vodootpornog sporogore eg tapina.

lan 65

Udarne patrone moraju se pa ljivo umetati u minske bu otine, pri emu se mora voditi ra una o tome dase elektri ni detonator ili detonatorska kapisla ne izvuku iz udarne patrone.

Udarne patrone mase ve e od 1 kg ne smeju se spu tati u bu otinu dr anjem za provodnike elektri nihdetonatora ili za sporogore i tapin.

lan 66

Pri ru nom punjenju minskih bu otina patrone eksploziva se moraju oprezno i pojedina no umetati dodna minskih bu otina, odnosno do prethodno umetnutih patrona. Pri tome se patrone moraju laganopotiskivati minerskim tapom, bez udaranja, tako da se me usobno dodiruju.

U ukoso navi e izbu enim minskim bu otinama patrone eksploziva moraju se dr ima za tititi odispadanja.

lan 67

Pri ru nom punjenju minskih bu otina patronama eksploziva i pri ru nom za epljivanju minskih bu otinamaterijalom za za epljivanje smeju se upotrebljavati tapovi prema propisu o jugoslovenskomstandardu.

lan 68

Pri mehani kom punjenju minskih bu otina patroniranim ili nepatroniranim eksplozivom i pri za epljivanjuminskih bu otina materijalom za za epljivanje sme se upotrebljavati samo ispitani pribor.

lan 69

Svaka bu otina napunjena eksplozivom mora se za epiti ako uputstvom proizvo a te vrste eksplozivanije odre eno druk ije. Kao materijal za za epljivanje dozvoljeno je upotrebljavati negorivi, sipki iliplasti ni materijal koji ne varni i (pesak, glina, vodeni epovi i dr.).

lan 70

Neposredno za epljivanje minskih bu otina vodom koristi se samo pri miniranju vodootpornimeksplozivima ili eksplozivima pakovanim u vodootpornu oblogu ili vodootporne plasti ne vre ice.

lan 71

Du ina epa odre uje se zavisno od pre nika minske bu otine, linije otpora prema kojoj se ru i i odfizi ko-mehani kih osobina stena ili mineralne sirovine.

4. Paljenje mina sporogore im tapinom

lan 72

Paljenje mina sporogore im tapinom vr i se prema uputstvu. Sporogore i tapini za paljenje minamoraju biti toliko duga ki da nakon paljenja tapina (mina) bude dovoljno vremena za povla enje uskloni te.

Pri pojedina nom paljenju mina svaki sporogore i tapin koji se ranije zapali mora biti najmanje 10 cmdu i od onog koji se pali kao slede i.

Najkra i sporogore i tapin mora biti du i od 1,0 m, a najdu i mo e biti 4,0 m.

lan 73

tapini se mogu paliti tek po to sve minske bu otine budu pripremljene za paljenje i kada budeobezbe eno povla enje lica koja pale mine.

Ako se pojedina no pali ve i broj mina, jedno stru no lice sme paliti najvi e pet tapina. Na jednomradili tu mine smeju istovremeno da pale samo dva stru na lica.

lan 74

Krajevi sporogore eg tapina koji se pale otvorenim plamenom moraju se koso odse i i malo uzdu nozarezati. Krajevi sporogore eg tapina moraju biti dugi najmanje 20 cm, moraju viriti iz minske bu otine imoraju biti me usobno odmaknuti najmanje 10 cm. Krajevi sporogore eg tapina koji vire iz minskebu otine ne smeju se savijati i ispreplitati, ve se moraju ostaviti da slobodno vise.

Kad se na jednom radili tu mora upaliti vi e od 10 sporogore ih tapina, paljenje se mora izvr itipomo u minerskih aura ili pomo u minerskog sa a, pri emu jedan palilac sme paliti najvi e pet auraili sa a.

Prilikom paljenja vi e mina, najpre se mora upaliti mina sa najdu im sporogore im tapinom, pa zatimredom mine sa kra im tapinima.

lan 75

Sporogore i tapin se ne sme upotrebljavati:

1) u podzemnim prostorijama, odnosno radili tima sa nagibom ve im od 30°;

2) na radili tima na kojima je zabranjena upotreba otvorenog plamena;

3) na radili tima na kojima se pri paljenju mina ne mo e u propisanom roku povu i (skloniti) ljudstvo uskloni ta ili ako se prilikom udaljavanja sa mesta miniranja moraju savla ivati bilo kakve prepreke.

5. Paljenje mina pomo u detoniraju eg tapina

lan 76

Paljenje mina pomo u detoniraju eg tapina vr i se prema uputstvu proizvo a. Detoniraju i tapinmora se pre uvo enja u minske bu otine izrezati na komade potrebne du ine.

Detoniraju i tapin se sme rezati samo o trim no em, na podlozi od tvrdog drveta, i to normalno na osutapina. Krajevi rezanog detoniraju eg tapina moraju se na pogodan na in za tititi da ne bi do lo do

ispadanja (istresanja) eksplozivnog punjenja (npr. pomo u lepljive trake).

Detoniraju i tapin se mora rezati jednim potezom no a.

Prilikom rezanja detoniraju eg tapina, kotur sa tapinom mora se razvu i tako da od mesta rezanjabude udaljen najmanje 25 m.

lan 77

Me usobno spajanje dva komada detoniraju eg tapina ili spajanje odvojaka tapina na glavni(magistralni) vod tapina moraju se obaviti preklapanjem ili na drugi na in, prema uputstvu proizvo a.

Krajevi detoniraju eg tapina sa metalnom oblogom moraju se spajati pomo u specijalnih aura zaspajanje detoniraju eg tapina.

Spojeni krajevi detoniraju eg tapina ne smeju se postavljati u bu otine.

lan 78

Spajanje detoniraju eg tapina sa elektri nim detonatorima, odnosno sa detonatorskom kapislom kojislu e za iniciranje detoniraju eg tapina vr i se na na in opisan u lanu 77 ovog pravilnika.

Usporiva i koji slu e za iniciranje eksploziva pomo u detoniraju eg tapina moraju se sa detoniraju imtapinom spajati na na in koji je predvi en uputstvima proizvo a tapina i usporiva a. Isto tako mora

se postupati i prilikom spajanja detoniraju eg tapina sa poja anim udarnim punjenjem (poja nicima).

lan 79

U mre u detoniraju eg tapina ne smeju se, radi poja anja, odnosno o ivljavanja mre e detoniraju egtapina, ugra ivati detonatorske kapisle i elektri ni detonatori.

lan 80

Mre a detoniraju eg tapina se inicira samo pomo u elektri nog detonatora, odnosno pomo udetonatorske kapisle opremljene sporogore im tapinom.

lan 81

Pri miniranju na povr ini, mre a detoniraju eg tapina mora se za tititi od delovanja sun evih zraka akotemperatura vazduha prelazi + 30 °C (303 °K).

6. Elektri no paljenje mina

lan 82

Mine se moraju paliti elektri nim putem:

1) na mestima na kojima se pali toliko mina da se paljenjem sporogore im tapinom ne mo e posti ipotrebna (propisana) sigurnost;

2) na mestima na kojima je zabranjena upotreba otvorenih svetiljki;

3) u jamama sa metanom i opasnom ugljenom pra inom;

4) svuda gde se pri miniranju ljudstvo ne mo e blagovremeno skloniti na sigurno mesto (npr. u oknima,jamskim prostorijama sa nagibom ve im od 30°, gde preti opasnost od provale vode i sl.).

Kao izvori struje za paljenje mina smeju se koristiti:

1) ru ni, ispitani, elektri ni ure aji za paljenje mina;

2) stacionarni, ispitani, elektri ni ure aji, napajani strujom iz posebnog izvora samo za automatskoprogramirano paljenje prema uputstvu proizvo a.

lan 83

Pri maksimalno dozvoljenoj otpornosti strujnog kola priklju enih elektri nih detonatora, elektri ni ure ajiza paljenje mina moraju osigurati strujni impuls intenziteta najmanje 1 A, sa strminom porastamaksimalno 1 ms, uz maksimalno trajanje impulsa 4 ms, s tim da energija impulsa ne bude manja od 3Ws.

Izuzetno se mogu koristiti i ma koji kondenzatorski elektri ni ure aji za paljenje mina, sa strujnimimpulsom od 1,5 mWs/Ω.

lan 84

Elektri ni ure aj za paljenje mina mora imati poseban klju ili polugu kojom se uklju uje elektri na strujaza paljenje mina. Kondenzatorski elektri ni ure aji za paljenje mina moraju imati i ugra en signalniure aj koji opti ki i akusti ki upozorava na to da je ure aj spreman za paljenje (da je kondenzatornapunjen).

Elektri ni ure aj za paljenje mina mora biti konstruisan tako da ne mo e do i do nehoti nog paljenja.

lan 85

Pre paljenja mina mora se ommetrom ispitati elektri na otpornost detonatora na elektri nom vodu zapaljenje mina. Za ispitivanje se smeju koristiti samo minerski ommetri.

Ispitivanje se vr i iz zaklona iz kog e se paliti minsko polje.

Elektri ni ure aj za paljenje mina ne sme se upotrebljavati za savla ivanje ve e otpornosti nego to jeozna eno na plo ici ure aja.

lan 86

Kapaciteti i ispravnost elektri nih ure aja za paljenje mina i elektri nih mernih instrumenata moraju sekontrolisati najmanje jedanput mese no i posle svake opravke. O rezultatima ove kontrole mora postojatiizve taj o ispitivanju.

Kod ommetara i ure aja za ispitivanje elektri ne provodljivosti naro ito treba proveriti da li ja inaelektri ne struje pri kratko spojenim priklju cima ne prelazi 25 mA.

Jedanput godi nje mora se ispitati da li vrednost karakteristika elektri nih ure aja za paljenje mina ielektri nih mernih instrumenata odgovaraju nazivnim vrednostima.

lan 87

Provodnik elektri ne struje za spajanje elektri nih detonatora sa elektri nim ure ajem za paljenje minaje, po pravilu, od bakra, preseka najmanje 0,8 mm2, sa izolacijom od gume ili PVC, a ako je provodnik odispletene eli ne ice, mora biti sa istom izolacijom, ali sa presekom koji obezbe uje istu elektri nuotpornost kao bakarni provodnik od najmanje 0,8 mm2. Elektri ni provodnik za spajanje elektri nihdetonatora sa elektri nim ure ajem za paljenje mina ne sme imati gole delove ( icu). Krajevi iceprovodnika i elektri nih detonatora moraju se pre spajanja o istiti tako da se sjaje. Krajevi se vrstome usobno opletu i spojena mesta izoluju.

Ne smeju se koristiti provodnici od aluminijuma.

Elektri ni provodnici za druge svrhe (signalizaciju, osvetljenje i sl.) ne smeju se upotrebljavati kaoprovodnici za spajanje elektri nih detonatora sa elektri nim ure ajem za paljenje mina.

Krajevi ica elektri nog provodnika koji se vezuju sa elektri nim ure ajem za paljenje mina moraju bitikratko spojeni. Krajevi se smeju odvojiti neposredno pre vezivanja sa elektri nim ure ajem za paljenjemina.

lan 88

Stalni, odnosno stacionarni provodnici za elektri no paljenje mina moraju se polagati tako da se nedodiruju sa ostalim elektri nim provodnicima, kablovima, elektri nim ure ajima i metalnim predmetima

inama, cevovodima, eli nim u adima i sl.). Stacionarni provodnici moraju se postaviti na specijalnedr e - izolatore koji su sa suprotne strane elektri nih provodnika.

Ispravnost izolacije provodnika za elektri no paljenje mina mora se prilikom polaganja vizuelnokontrolisati. O te eni provodnici moraju se isklju iti iz upotrebe.

lan 89

Elektri ni stacionarni provodnici za paljenje mina moraju biti iz jednog komada, a ostali mogu biti iz dvado tri propisano spojena komada i moraju biti toliko dugi da se pomo u njih mine mogu paliti sabezbednog odstojanja, iz skloni ta za miniranje. Pri miniranju na pripremnim radili tima u jami njihovadu ina mora iznositi najmanje 75 m, a pri miniranju na otkopnim radili tima, odnosno irokim elima -najmanje 50 m.

lan 90

Elektri no paljenje mina upotrebom mosnih elektri nih detonatora mo e se vr iti na mestima na kojimasnaga lutaju ih struja merena priborom za merenje unutra njeg otpora od 3 do 5 Ω, nije ve a od 0,06 A.Ako je za merenje uzet ampermetar drugog unutra njeg otpora, njegove rezultate treba prora unationako kako bi to pokazivao ampermetar unutra njeg otpora od 3 do 5 Ω.

Na mestima na kojima postoji opasnost od lutaju ih struja mora se, pre svakog miniranja, instrumentomozna iti pojava lutaju ih struja.

lan 91

Pri miniranju na mestima na kojima postoji opasnost od lutaju ih struja mora se obezbediti slede e:

- sva elektri na oprema mora se propisno uzemljiti tako da ukupan otpor provodnika za uzemljenje nijeve i od 1,0 Ω, a moraju se uzemljiti i ine i metalne konstrukcije koje se moraju i me usobno spojiti;

- dobro odr avanje izolacije provodnika elektri ne mre e i mre e za elektri no paljenje mina;

- za vreme punjenja minskih bu otina eksplozivom mora se isklju iti elektri na struja iz mre e koja slu iza napajanje radnih ma ina i drugih ure aja koji rade u neposrednoj blizini mesta na kome se izvodiminiranje.

lan 92

Kod ru nih elektri nih izvora za paljenje mina elektri ni detonatori se ne smeju spajati paralelno saizvorom. Kod centralnog automatskog paljenja mogu se predvideti i paralelni ogranci ako je sistemomprethodno osigurana kontrola otpornosti (ispravnosti) svih priklju nih elektri nih detonatora.

lan 93

Za paljenje vi e mina smeju se upotrebljavati samo detonatori istog tipa.

lan 94

Na mestima na kojima postoji opasnost od elektrostati kog pra njenja (groma), za elektri no paljenjemina moraju se upotrebljavati elektri ni detonatori koji su otporni na elektrostati ko pra njenje i koji imajukapacitivnost od 2.500 pF (pikofarada), pri naponu od 30.000 V ili ure aji za za titu mina od groma.

lan 95

Pri miniranju na mestima na kojima postoji opasnost od stati kog elektriciteta, elektro-mehani kaoprema mora se uzemljiti, a otpornost provodnika za uzemljenje ne sme biti ve a od 1,0 W.

Svi me usobni spojevi krajeva provodnika elektri nih detonatora, kao i spojevi sa vodovima za elektri nopaljenje mina moraju se propisno izolovati.

Mre a za elektri no paljenje mina mora biti to vi e udaljena od svih predmeta koji mogu bitinaelektrisani.

Ode a i obu a ljudi koji obavljaju miniranje ili rade sa eksplozivom mora biti izra ena odantielektrostati kih materijala.

lan 96

Tipovi i vrste elektri nih detonatora koji e se koristiti za paljenje mina u zonama ugro enim od lutaju ihstruja moraju se odrediti na osnovu rezultata merenja lutaju ih struja.

lan 97

Za miniranje u podru ju sa estim atmosferskim pra njenjem smeju se upotrebljavati samo neosetljivi ivisoko neosetljivi elektri ni detonatori. U tim podru jima moraju se koristiti instrumenti koji upozoravajuna opasnost od atmosferskog elektri nog pra njenja.

Izvo enje minerskih radova, odnosno punjenje minskih bu otina eksplozivom mora se obustaviti, a ljudise moraju skloniti na sigurno mesto (skloni te) im se primeti da se minskom polju pribli ava oluja sagrmljavinom. Ve zapunjene minske bu otine moraju se aktivirati (upaliti), a ako to nije mogu e, onda sezapunjene serije mina spoje na kratko. Sa radom se sme nastaviti tek kad nevreme prestane.

lan 98

Za miniranje u blizini dalekovoda visokog napona i elektrificirane elezni ke pruge du ina provodnika zaminiranje odredi se tako da prilikom miniranja provodnici ne mogu biti odba eni na vodove visokognapona i na njima izazvati kratki spoj. Provodnici voda za paljenje mina moraju biti ankerima pri vr eniza tlo.

lan 99

Zavisno od vrste i broja elektri nih detonatora, kapaciteta ure aja za elektri no paljenje i sistemapaljenja mina, detonatori se smeju spajati u serijske, paralelne ili kombinovane elektri ne mre e(sisteme).

7. Postupak posle aktiviranja mina

lan 100

Prilikom paljenja mina sporogore im tapinom ili vremenskim elektri nim detonatorima moraju se pratiti ibrojati eksplozije pojedinih mina da bi se utvrdilo da li su sve mine eksplodirale.

lan 101

Ako neka mina ne eksplodira ili ako postoji sumnja da nije eksplodirala, u skloni tu se mora sa ekatinajmanje 20 min. Isto toliko se mora sa ekati kad neka mina nepravilno detonira, tj. ako se uje samoslabija detonacija ili ako iz minske bu otine izlazi dim neubi ajene boje (npr. kastosiv ili crvenkast).

lan 102

Ako prilikom elektri nog paljenja mina pokretanjem poluge ili klju a - ure aja za elektri no paljenje minane usledi eksplozija trenutnih ili milisekundnih elektri nih detonatora, mora se jo jednom poku ati da semine upale (aktiviraju) okretanjem poluge, odnosno klju a. Ako ni posle toga ne usledi eksplozija mina,provodnici za elektri no paljenje moraju se odmah odvojiti sa stezeljki ure aja za paljenje i kratko spojiti.Zatim se mora uzeti klju ili poluga ure aja za paljenje i proveriti ispravnost provodnika za elektri nopaljenje mina i ispravnost ure aja za merenje elektri nog otpora, pa tek onda utvr ivati uzrok zatajivanjamina.

Ako je do zatajivanja mina do lo pri paljenju mina vremenskim elektri nim detonatorima, na radili te sesme oti i tek po isteku vremena od 20 minuta od trenutka kad su provodnici odvojeni od stezaljki ure ajaza elektri no paljenje mina.

Kad mine zataje pri miniranju u zagrejanoj sredini (stene sa povi enom temperaturom), vreme ekanja uskloni tu mora iznositi najmanje 60 min.

Vreme ekanja iz stava 3 ovog lana, kao i vreme ekanja iz lana 101 ovog pravilnika, mora sekontrolisati pomo u asovnika.

lan 103

Nakon paljenja mina i ekanja u skloni tu prema odredbama l. 101 i 102 ovog pravilnika, mora seproveriti da li su uklonjeni gasoviti produkti detonacije eksploziva i kontrolisati sigurnost radili ta.Osvetljavanjem i okucavanjem podzemnih i drugih radili ta mora se utvrditi da li su tavanice i bokoviprostorije ili radili ta sigurni, zatim se moraju oboriti (skinuti) labavi vise i komadi (blokovi stena) i utvrditida li u preostalim (neodvaljenim) minskim bu otinama ima ili nema zatajenih (neeksplodiranih) mina iliostatka eksploziva.

8. Zatajene (neeksplodirane) mine

lan 104

Ako se utvrdi da pojedine mine nisu eksplodirale, one se moraju na uo ljiv na in obele iti i moraju seodmah preduzeti potrebne mere da se uni te.

O svakoj neeksplodiranoj mini mora se voditi evidencija sve dok se mina ne uni ti.

lan 105

Dok se ne uni te neeksplodirane mine ne smeju se obavljati nikakvi radovi na prostoru koji bi zatajenamina mogla ugroziti, izuzev neophodnih radova za uni tavanje zatajene mine.

Ako se prilikom pregleda radili ta ne mo e utvrditi da su sve mine eksplodirale, uklanjanje odvaljenogmaterijala mora se obavljati pod kontrolom.

lan 106

Zatajene neeksplodirane mine smeju se uklanjati novom minom, zapunjenom u minskoj bu otiniparalelno izbu enoj na rastojanju najmanje osmostruke vrednosti pre nika minske bu otine ije punjenjenije eksplodiralo. Mesto i pravac nove minske bu otine moraju se tako odabrati da se novom minskombu otinom ne udari u neeksplodiranu minu.

Radi utvr ivanja smera minske bu otine sa zatajenim eksplozivnim punjenjem, iz nje se mora izvaditiep do dubine od 10 cm, mereno od u a bu otine.

lan 107

Udarne patrone i eksploziv ne smeju se izvla iti iz bu otina sa zatajenim eksplozivnim punjenjima(minama). Isto tako, ne smeju se produbljivati ni minske bu otine koje su ostale potpuno ili delimi no

uvane zato to je eksploziv u njima izgoreo ili zato to je ulazni deo minske bu otine bio otkinutdelovanjem susedne mine.

lan 108

Ako se prilikom pregleda radili ta utvrdi da je neka od minskih bu otina odvaljena (otkinuta) delovanjemsusedne mine i ako postoji sumnja da su detonatorske kapisle ili elektri ni detonatori i eksploziv dospeliu odminirani (oboreni) materijal (iskopinu), mora se bri ljivo pretra iti radili te i iskopina na njemu.

Isto tako mora se postupiti i sa odminiranim materijalom pri uklanjanju neeksplodirane mine ( lan 105).

Sa eksplozivnim sredstvima koja se prona u u odminiranom materijalu mora se postupiti premauputstvu.

9. Odre ivanje sigurnosnih zona

lan 109

Sigurnosna zona za za titu objekata, ma ina, opreme, ure aja, instalacija i dr. mora se odrediti naosnovu seizmi kog (potresnog) delovanja mina i daljine odbacivanja komada odminiranog materijala.

Sigurnosna zona za za titu zgrada mora se odrediti i na osnovu vazdu nih talasnih udara (pritiskavazduha) mina nalepnica, odnosno neukopanih mina.

lan 110

Prilikom odre ivanja sigurnosnih zona iz lana 109. ovog pravilnika, pojedina nim istovremenodetoniraju im punjenjem, odnosno minama smatra se:

1) u slu aju iniciranja eksploziva elektri nim detonatorima - sva eksplozivna punjenja koja su iniciranaistovremeno ili ije vreme usporenja (retardacije detonacije) pri milisekundnom paljenju mina nije ve eod 100 ms (milisekundi);

2) u slu aju iniciranja eksploziva detoniraju im tapinom - sva eksplozivna punjenja jedne serije mina;

3) u slu aju miniranja polo enim kotlovskim punjenjima - kotlovsko punjenje du ine 20 m.

10. Odre ivanje sigurnosne udaljenosti za za titu od seizmi kih vibracija izazvanihminiranjem

lan 111

Seizmi ka sigurnosna udaljenost odre uje se prema odgovaraju em jugoslovenskom standardu.

11. Odre ivanje sigurnosne zone, odnosno udaljenosti za za titu od odba enih komadaminiranog materijala

lan 112

Sigurnosna zona, odnosno udaljenost unutar koje odbacivanje komada miniranog materijala nije opasnopo ljude i objekte mora se odrediti s obzirom na: polo aj minskih bu otina, geometriju bu enja (izbojnalinija, razmak izme u bu otina i nagib bu otina), masu i na in eksplozivnog punjenja, specifi nupotro nju eksploziva, koncentraciju, za epljivanje minskih bu otina i druge uticajne faktore.

U sigurnosnu zonu ne smeju dopirati minirani materijal i komadi miniranog materijala. Sigurnosna zonase mora pove ati kad se o ekuje pove ano razbacivanje materijala, na primer zbog konfiguracije terenaili zbog na ina miniranja, vrste materijala koji se minira, vrste eksploziva i dr.

Ako se unutar odre ene sigurnosne zone nalaze objekti, a miniranje se mora izvr iti, objekti se morajuza tititi od tetnog delovanja miniranja posebnim minerskoseizmi kim merama i odgovaraju imsredstvima za tite, npr. za titnom mre om, vre ama peska, nasipom, za titnom ogradom i dr. Mora seobezbediti da za titna sredstva ostanu efikasna i u slu aju aktiviranja vi e eksplozivnih punjenja (mina).

12. Odre ivanje sigurnosnih udaljenosti za za titu od delovanja vazdu nog udaraizazvanog detonacijom eksplozivnog punjenja

lan 113

Najve e dozvoljeno pove anje vazdu nog pritiska na elu vazdu nog udara, izmereno u naseljenimmestima, zavisi od u estalosti detonacija, a odre uje se prema tabeli 1.

Tabela 1

estalost detonacija, odnosno miniranja Maksimalno dozvoljeno pove anje vazdu nogpritiska kod detonacije

1 Svakodnevno po vi e detonacija mora se izvr iti kontrolno merenje ja ine vazdu nogudara i utvrditi granica koja ne sme biti ve a od 1milibara

2 Najvi e dva puta nedeljno po vi e detonacija do 1 milibara3 Najvi e dve detonacije nedeljno do 2 milibara4 Najvi e dve detonacije mese no do 3 milibara5 Najvi e dve detonacije godi nje do 5 milibara

Ako je u estalost detonacija izme u vrednosti navedenih u tabeli 1, uzima se ni a vrednost pove anjavazdu nog pritiska.

Ako se mo e o ekivati da e se prilikom miniranja vazdu ni pritisak pove ati iznad 3 milibara, mora sepre paljenja mina utvrditi stanje ugro enih zgrada.

Za esta i vrlo jaka miniranja mora se izvr iti kontrolno merenje ja ine vazdu nog udara.

Kontrolno merenje ja ine vazdu nog udara mora se izvr iti i ako se, prema dijagramu iz lana 114. ovogpravilnika utvrdi ve a vrednost od maksimalne dozvoljene vrednosti za odre enu u estalost detonacija.

lan 114

Najve e o ekivano pove anje vazdu nog pritiska na elu vazdu nog udara prilikom sekundarnogminiranja polo enim minama ili nekog sli nog miniranja utvr uje se u milibarima, prema dijagramu slike1.

Dijagram va i za eksplozive koji se obi no koriste za sekundarno miniranje.

Ako se minira polo enim minama, za smanjenje ja ine vazdu nog udara moraju se preduzeti slede etehni ke mere:

1) pokrivanje eksploziva zemljom ili ilova om;

2) upotreba usporiva a izme u pojedinih odvojenih eksplozivnih punjenja;

3) odabiranje najpovoljnijeg mesta na radili tu za obavljanje sekundarnog miniranja;

4) upotreba elektri nih detonatora ili sporogore eg tapina umesto detoniraju eg tapina;

5) zabrana miniranja u nepovoljnim vremenskim uslovima.

lan 115

Najve e o ekivano pove anje vazdu nog pritiska na elu vazdu nog udara kod tehni ki pravilnoizvedenog masovnog ili sli nog miniranja za epljenim minskim bu otinama tako e se utvr uje pomo udijagrama na slici 1, tako to se kao odlu uju a masa eksplozivnog punjenja uzima 150-ti deoupotrebljene koli ine eksploziva na minskom polju. Tako dobijenoj koli ini eksploziva dodaje se i koli inapentrita u detoniraju em tapinu na povr ini minskog polja.

Slika 1.

Za smanjenje ja ine vazdu nog udara prilikom miniranja minskim bu otinama potrebno je preduzetislede e tehni ke mere:

1) kvalitetnije za epljivanje svih minskih bu otina napunjenih eksplozivom;

2) pravilnije odre ivanje potrebne koli ine eksploziva za svaku minsku bu otinu, uzimaju i u obzirizbojnicu i kvalitet stene;

3) pravilnije stavljanje usporenja izme u pojedinih minskih bu otina, kako po vremenu usporenja tako ipo redosledu paljenja pojedinih mina;

4) pokrivanje detoniraju eg tapina na povr ini peskom ili drugim sli nim materijalom;

5) zabrana miniranja u nepovoljnim vremenskim uslovima.

13. Miniranje u blizini visokonaponskih objekata elektri nim paljenjem mina

lan 116

U blizini visokonaponskih dalekovoda i drugih objekata visokog napona, elektri no paljenje mina se smeizvoditi samo kad ne postoji opasnost da e se, zbog blizine vodova visokog napona u provodnicimamre e za elektri no paljenje mina, indukovati opasna elektri na struja.

lan 117

Opasnost od delovanja struje koja prolazi kroz provodnike visokog napona ili provodnike elektrificiranihelezni kih pruga na mre u za elektri no paljenje mina mora se spre iti obezbe enjem sigurnosnih

rastojanja i primenom odgovaraju ih elektri nih detonatora, zavisno od veli ine napona i vrsteprovodnika pod naponom.

Sigurnosna rastojanja koja se moraju obezbediti prilikom elektri nog paljenja mina u blizinivisokonaponskih objekata, zavisno od vrste primenjivanih elektri nih detonatora, odre uju se prematabeli 2.

Minimalna rastojanja unutar kojih se elektri nim paljenjem mina u blizini visokonaponskih vodova zaprenos elektri ne energije i elektri nu vu u moraju preduzeti posebne mere za tite data su u tabeli 2.

Tabela 2

Vrsta upotrebljavanih elektri nih detonatora

Vrsta elektri nog voda visokog napona

Normalnielektri ni

detonator samostom

Neosetljivielektri nidetonatori

Vrlo neosetljivielektri nidetonatori

Visokonaponski slobodni vod na drvenim stubovima 10-25 m do 10 m do 10 mVisokonaponski slobodni vod na armiranobetonskimstubovima 50-100 m 25 do 50 m do 10 mVisokonaponski vodovi elektrificiranih elezni kihpruga ili tramvaja 200-500 m 100 do 200 m 10 do 100 m

lan 118

Sigurnosna rastojanja moraju se meriti u horizontalnoj ravni, i to od mre e za elektri no paljenje mina donajbli eg dela slobodnog visokonaponskog provodnika.

14. Odre ivanje sigurnosnih udaljenosti pri miniranju elektri nim paljenjem mina u bliziniradio-predajnika i radarskih stanica

lan 119

Prilikom elektri nog paljenja mina u blizini stabilnih i pokretnih radio-predajnika i radarskih stanica iure aja koji stvaraju toliko jako elektromagnetno polje da ono mo e u provodnicima za paljenje minaindukovati elektri ku struju dovoljnu za aktiviranje elektri nih detonatora smeju se upotrebljavati samoelektri ni detonatori deklarisani veli inama struje koje ih ne smeju aktivirati i koje moraju biti ve e odindukovanih veli ina struje u provodnicima elektri nih detonatora, a koje ni u kom slu aju ne smejuprelaziti 0,5 A.

lan 120

Opasnim elektromagnetnim poljima smatraju se polja ija ja ina prelazi 0,18 W/m2, odnosno ija ja inamo e u elektri nim detonatorima ili u mre i za elektri no paljenje mina indukovati elektri nu struju ja ine0,18 A, odnosno 1/3 nazivne elektri ne struje koja je potrebna za aktiviranje elektri nih detonatora.

lan 121

Elektri no paljenje mina u blizini radio-predajnika i radarskih stanica ne sme se obavljati unutar opasnezone, tj. na rastojanju manjem od sigurnosnog rastojanja utvr enog u tabeli 3.

Sigurnosne udaljenosti pri miniranju u blizini radio-predajnika:

Tabela 3

Snaga radio-predajnikaili radara (W)

Najmanja sigurnosnaudaljenost (m)

iznad 1 do 5 15" 5 " 25 30" 25 " 50 50" 50 " 100 70" 100 " 250 120" 250 " 500 150" 500 " 1 000 215" 1 000 " 2 500 300" 2 500 " 5 000 500" 5 000 " 10 000 700" 10 000 " 25 000 1 200" 15 000 " 50 000 1 700" 50 000 " 100 000 2 350

iznad 100 000 3 000

lan 122

Provodnici za elektri no paljenje mina u blizini radio-predajnika i radarskih stanica pola u se po tluminskog polja.

lan 123

Ako nije mogu e udovoljiti odredbama l. 119. do 121. ovog pravilnika, mora se obezbediti da za vremeizvo enja minerskih radova (punjenja minskih bu otina eksplozivom, polaganja mre e za elektri nopaljenje mina, spajanja elektri nih detonatora na mre u za paljenje i za vreme paljenja mina) radio-predajnik ili radarske stanice prekinu emitovanje. Ako to nije mogu e, miniranje se mora obaviti uzpaljenje mina sporogore im ili detoniraju im tapinom.

lan 124

Ako se za razna obave tenja i komuniciranja u blizini radili ta ili na samom radili tu upotrebljavajupokretni primoprodajnici, pri miniranju elektri nim detonatorima normalne osetljivosti mora se obezbeditisigurnosna udaljenost prema tabeli 4.

Sigurnosna udaljenost pri miniranju u blizini prenosivih radio-primopredajnika (toki-voki ure aja):

Tabela 4

Snaga primopredajnika (toki-voki ure aja) (W) Najmanja sigurnosna udaljenost (m)1 do 10 15

10 do 60 3060 do 250 60

U vozilima - primopredajnicima ne smeju se prevoziti elektri ni detonatori.

15. Odre ivanje sigurnosnih udaljenosti pri podvodnom miniranju za potrebe geofizi kih(seizmi kih) istra ivanja

lan 125

Od trenutka kad se po ne sa radom na punjenju podvodnih minskih bu otina eksplozivom ili sapostavljanjem podvodnih eksploziva punjenja (mina) do zavr etka punjenja, odnosno polaganjapodvodnih mina ljudi se ne smeju nalaziti na slede im udaljenostima:

1) 100 m - ako je masa eksplozivnog punjenja manja od 1,0 kg;

2) ako je masa eksplozivnog punjenja ve a od 1,0 kg, za svaki naredni kilogram mase eksplozivnogpunjenja sigurnosno rastojanje mora se pove ati za narednih 100 m.

VI MINIRANJE POD SPECIFI NIM USLOVIMA U RUDNICIMA SAPODZEMNOM EKSPLOATACIJOM

1. Miniranje na radili tima sa pojavom metana i/ili eksplozivne ugljene pra ine

lan 126

U jami, na radili tima sa pojavom metana i/ili eksplozivne ugljene pra ine, za miniranje se smejuupotrebljavati samo metanski eksplozivi prema odgovaraju im standardima, patronirani u patronepre nika od 28 do 38 mm.

Za iniciranje eksploziva smeju se upotrebljavati samo metanski elektri ni detonatori, trenutni ilimilisekundni, sa nazivnim intervalom zaka njenja od najvi e 34 milisekunde.

Metanski eksplozivi i metanski elektri ni detonatori moraju biti izra eni i pre upotrebe ispitani premaodgovaraju im jugoslovenskim standardima.

lan 127

Nemetanski eksplozivi se na radili tima sa pojavom metana smeju koristiti samo izuzetno, i to ako suispunjeni slede i uslovi:

1) da koncentracija metana ne prelazi 0,5%;

2) da radili te raspola e odgovaraju om ventilacijom koja se zahteva za metanski re im rada, premapropisima za podzemnu eksploataciju uglja;

3) da na radili tu nema raseda i drugih geolo kih nepravilnosti;

4) da su predvi ene posebne mere kontrole i da je izra eno posebno uputstvo za miniranje u timuslovima.

Za miniranje se sme koristiti samo nemetanski eksploziv koji je nadle ni organ odobrio za upotrebu uodre enom rudniku.

lan 128

Miniranje metanskim eksplozivima sme se izvoditi samo na radili tima na kojima koncentracija metananije ve a od 1,5%. Iznad te koncentracije metana miniranje eksplozivima nije dozvoljeno, kao ni punjenjebu otina metanskim eksplozivom.

lan 129

Neposredno pre punjenja minskih bu otina eksplozivom mora se ispitati koncentracija metana naradili tu i u krugu polupre nika 10 m od mesta miniranja. Isto tako, mora se ispitati koncentracija metanai na mestu na kome se aktivira elektri ni ure aj za paljenje mina.

lan 130

Maksimalna dozvoljena koli ina metanskog eksploziva kojom je dozvoljeno puniti jednu minsku bu otinuodre uje se na osnovu rezultata ispitivanja eksploziva u mu aru probnog hodnika, po metodi propisanojodgovaraju im jugoslovenskim standardom.

lan 131

Za metanske pra kaste eksplozive ispitane po jugoslovenskom standardu za metanske eksplozive,maksimalno dozvoljeno punjenje eksploziva po jednoj minskoj bu otini iznosi 600 g (za patrone mase100 g), odnosno 800 g (za patrone mase 200 g).

lan 132

Metanski pra kasti eksplozivi upotrebljavaju se pod slede im uslovima:

1) da su odobreni takva otkopna metoda i takav na in paljenja mina da nijedna patrona metanskogeksploziva neposredno pre detonacije nije otkrivena po du ini;

2) da pukotine irine od 2 do 3 mm (prirodne ili ve ta ke, kao posledica prethodnih radnji ili otkopnemetode) ne seku bu otine napunjene patronama eksploziva;

3) da u blizini bu otina napunjenih metanskim eksplozivom ne postoje rudarsko-geolo ki uslovi kojiomogu avaju lak e izbijanje gasova detonacije i detonacionog talasa u atmosferu radili ta;

4) da su patrone eksploziva me usobno u dobrom kontaktu, koji omogu ava pouzdan prenos detonacijeu bu otini;

5) da su patrone eksploziva za ti ene od uticaja vode, ako je ima u bu otini.

lan 133

Metanski milisekundi elektri ni detonatori smeju se povezivati u mre u samo serijski. Istovremeno seupotrebljavaju samo detonatori po rednim brojevima, a da pri tom ni jedan broj nije propu ten.

Metanski milisekundni elektri ni detonatori se postavljaju u bu otine tako da u susednim bu otinamabudu samo detonatori istog broja ili slede eg, vi eg ili ni eg, stepena zaka njenja.

lan 134

U miniranju ne sme do i do izbijanja i otkrivanja vi ih brojeva detonatora i eksploziva zbog uticajadetonacije mina opremljenim detonatorima ni ih brojeva.

Na radili tima sa pojavom metana odjednom se sme paliti samo toliko razli itih brojeva milisekundnihmetanskih detonatora da zbir zaka njenja svih brojeva u seriji ne bude ve i od 136 ms pri miniranju uuglju ili jalovini sa slojevima uglja, odnosno 204 ms pri miniranju u jalovini, ako se ustanovi da nemakoncentracije metana u uslovima normalnog provetravanja.

lan 135

Ure aji za elektri no paljenje mina i merni instrumenti za kontrolu elektri ne mre e koji se koriste umetanskim jamama moraju biti protiveksploziono za ti eni.

lan 136

Diskontinuirano punjenje dugih minskih bu otina metanskim eksplozivom ispitivanim po jugoslovenskomstandardu za metanske eksplozive u jami na radili tima sa pojavom metana dozvoljeno je samoizuzetno, i to pod slede im uslovima:

1) da pojedino odvojeno punjenje metanskim eksplozivom nije ve e od maksimalno dozvoljenogpunjenja po jednoj minskoj bu otini;

2) da konstrukcija, kvalitet i du ina me epa budu tako izvedeni da se svako pojedino odvojenoeksplozivno punjenje mo e smatrati posebnom minom;

3) da su ispunjeni zahtevi iz l. 132, 133. i 134. ovog pravilnika;

4) da su obezbe ene dodatne sigurnosne mere pri izvo enju takvog na ina miniranja, kao to suneprekidna merenja koncentracije metana i kontrola radne sredine.

Za ovakav na in miniranja mora se izraditi posebno uputstvo.

lan 137

U jamama sa eksplozivnom ugljenom pra inom, sa radili ta se pre miniranja mora ukloniti sav otkopaniugalj.

Eksplozivna ugljena pra ina koja se ne mo e ukloniti mora se pre paljenja mina u initi bezopasnomobilnim prskanjem vodom u krugu od 20 m, i to u pravcu delovanja mina, ili kamenom pra inom.

Ako se za za titu od eksplozije ugljene pra ine koristi kamena pra ina, prostor na kome se vr i miniranjemora se obilno pra iti u krugu od 5 m oko mina i u pravcu delovanja mina. Za zapra ivanje se moraupotrebiti najmanje 5 kg pra ine po svakoj mini.

Zapunjene mine smeju se paliti tek posle provere da su sprovedene sve mere obezbe enja i za tite odeksplozije metana i eksplozivne ugljene pra ine.

lan 138

U jamama sa pojavama metana i/ili eksplozivne ugljene pra ine mora se, radi spre avanja eksplozijemetana i/ili ugljene pra ine, primenjivati i jedan od slede ih na ina za tite:

1) zapunjavanje prostorija vazdu no-mehani kom penom, raspr enom pomo u penogeneratora;

2) kva enje (prskanje) prostorija vodom, kao i vodom uz dodavanje inhibitora, stacionarnim ili pokretnimraspr iva ima;

3) zapra ivanje radili ta i prostorija kamenom pra inom;

4) raspr ivanje vode sa dodatkom inhibitora detonacijom malih eksplozivnih punjenja sme tenih uplasti ne posude ili vre ice ispunjene vodom;

5) za epljivanje minskih bu otina pomo u ampula punjenih vodom ili gelom (pastom).

lan 139

Vazdu no-mehani kom penom mora se potpuno zapuniti zona praznog prostora radili ta do 15 mudaljenosti od najbli e dobro za epljene minske bu otine (mine). Za zapunjavanje vazdu no-mehani kom penom smeju se u kombinaciji sa penogeneratorom koristiti i cevi za separativno (posebno)provetravanje radili ta.

Odnos sme e prah - voda i vazduha mora iznositi najmanje 1 : 1.000. Odnos praha i vode mora iznositi4 : 96. Pritisak vode za ubacivanje praha ne sme biti manji od 6 MPa (6 bar).

Prilikom upotrebe vazdu nomehani ke pene, svi spojevi elektri nih detonatora i provodnika za paljenjemina moraju se dobro izolovati i mora se proveriti ispravnost mre e za elektri no paljenje mina.

lan 140

Na radili tima sa ugljem i na radili tima koja samo jednim delom svog preseka ( ela) zahvataju ugljenisloj, kva enje (prskanje) ugljene pra ine vodom mora se obaviti na mestu miniranja, u zoni punjenjamina i na udaljenosti do 20 m od te zone.

Ako se zahteva ve e kva enje vodom, vodi se mora dodati i jedan od inhibitora, odnosno jedno odsredstava za pobolj anje kva enja, i to u koli ini (razmeru) od 5 do 7 %.

Za kva enje (prskanje) vodom smeju se upotrebljavati stacionarni i/ili ru ni raspr iva i. Intenzitetkva enja mora iznositi od 5 do 10 1/m2.

Prskanje radili ta stacionarnim raspr iva ima mora se obavljati pre i u toku samog miniranja, kao i zavreme provetravanja nakon paljenja mina.

Prskanje ru nim raspr iva ima mora se obavljati neposredno pre aktiviranja mina i 5 do 10 min nakonprovetravanja radili ta.

lan 141

Za raspr ivanje vode sa dodatkom inhibitora, sme tene u plasti ne ili kartonske posude, postavljene na5 m udaljenosti od ela radili ta, sme se koristiti do 300 g metanskog eksploziva. Raspored i koli ina tihposuda mora se tako odrediti da delovanjem tog eksplozivnog punjenja svaki kvadratni metar povr ineradili ta bude pokva en (poprskan) sa 5 do 6 l vode.

Eksploziv sme ten u posude s vodom mora se aktivirati pomo u trenutnih ili milisekundnih elektri nihmetanskih detonatora. Pri tom, vremenski interval (razmak, retardacija) izme u detonacije prvogelektri nog detonatora minskih punjenja u minskim bu otinama i onih kojima se aktivira eksplozivsme ten u posude s vodom ne sme biti ve i od 68 ms.

lan 142

Minske bu otine se pre punjenja eksplozivom moraju dobro pro istiti od pra ine, a zatim se patroneeksploziva pojedina no ume u u bu otine i potiskuju nabija em tako da naredne patrone nalegnu naprethodne bez zazora. Izme u patrona eksploziva i epa od inertnog materijala ne sme ostati prazanprostor.

lan 143

Na radili tima sa pojavama metana i eksplozivne ugljene pra ine ne smeju se upotrebljavati eksplozivirazli itih tipova i ne sme se upotrebljavati vi e od jedne udarne patrone u pojedinom kontinuiranom(stubnom) punjenju.

Minimalni razmak izme u dve susedne bu otine ne sme biti manji od 0,6 m pri miniranju u uglju ni manjiod 0,4 m pri miniranju u jalovini.

lan 144

Svaka mina se mora dobro za epiti materijalom za za epljivanje. ep mora biti dobro nabijen tako da seza epljivanjem potpuno ispuni presek bu otine po celoj du ini.

Du ina epa mora iznositi najmanje 1/3 minske bu otine, ali ne manje od 0,3 m. Kod kratkih (plitkih)minskih bu otina (manje od 0,4 m) koje su zapunjene jednom patronom eksploziva du ina epa moraiznositi najmanje 0,20 m.

lan 145

Usitnjavanje velikih blokova (komada, negabarita) uglja i jalovine eksplozivom dozvoljeno je samo uminskim bu otinama. Minske bu otine moraju biti tako raspore ene i usmerene da eksploziv u njimabude udaljen najmanje 0,3 m od najbli e slobodne povr ine. Svaka mina mora biti potpuno i kvalitetnoza epljena.

Sve ostale mere se preduzimaju kako je propisano za radili ta sa pojavom metana i eksplozivne ugljenepra ine.

lan 146

Posle paljena mina, po isteku propisanog vremena ekanja, mora se ispitati koncentracija opasnihgasova na mestu miniranja, i to na isti na in kao i pre miniranja.

lan 147

Ako prilikom miniranja zataji jedno ili vi e eksplozivnih punjenja (mina), njihovo uni tavanje mora seobaviti prema uputstvu o miniranju.

2. Miniranje u rudnicima soli

lan 148

Na radili tima sa pojavom metana u rudniku soli, minerski radovi izvode se prema odredbama ovogpravilnika koje se odnose na radili ta sa pojavom metana i/ili eksplozivne ugljene pra ine.

lan 149

Pri izradi okana specijalnim metodama dubljenja, dubina odvaljivanja, odnosno izbijanja stena minama,naro ito prema bokovima okna, ne sme biti ve a od dubine predvi ene projektom. Bo ne strane okna uvodonosnim naslagama smeju se otvarati i poravnati samo pneumatskim eki em ili ru nim alatom.Temelj za osnovni venac metalne pregrade, bez obzira na kompaktnost stene, ne sme se izvoditiminiranjem nego samo pomo u pneumatskog eki a ili ru nog alata.

lan 150

Zbog potrebe o uvanja bokova i krova hodnika i komora pri suvom otkopavanju soli, kao i zbog potrebeuvanja za titnih stubova, mora se izraditi ema miniranja i odrediti vrsta eksploziva i najve e

dozvoljeno punjenje minskih bu otina eksplozivom.

lan 151

Pri suvom otkopavanju soli u komorama, minske bu otine u blizini bokova i krova moraju se usmeriti, aeksplozivna punjenja paliti tako da se o uvaju bokovi i svod krova. Radi uspe nije za tite me ukomornihstubova i bokova komora, bokovi i krov komora se ne smeju o tetiti ni rastresti.

lan 152

Ako se miniranje vr i u neposrednoj blizini ruba le ta, na pripremnim radili tima ili radili tima zaotvaranje novih polja, eta a ili horizonata koji prethodno nisu dovoljno istra eni, svi radnici se prepaljenja mina moraju povu i na povr inu, pa tek tada mine aktivirati sa povr ine.

3. Miniranje u jamama za eksploataciju uljnih kriljaca

lan 153

Na radili tima sa pojavom metana i/ili eksplozivne pra ine rudnika uljnih kriljaca, minerske radove trebaizvoditi prema odredbama ovog pravilnika koje se odnose na radili ta sa pojavama metana i/ilieksplozivne ugljene pra ine.

lan 154

Bu otine iz kojih se cedi (kaplje) ulje ili izlazi gas ne smeju se puniti eksplozivom. Neposredno preizvo enja minerskih radova, u neposrednoj blizini radili ta, do udaljenosti od 20 m, moraju se ukloniti svieventualni tragovi teku eg ulja, a vla na mesta posuti peskom.

lan 155

Pri izradi podzemnih prostorija i pripremi retorti za usitnjavanje, za epove i me epove ne sme sekoristiti pra ina kriljca.

Pri miniranju u retortama mogu se primeniti razdvojena punjenja, pri emu se du ina me epa moraodrediti prema uslovima radne sredine i ne sme biti manja od 1,0 m.

4. Miniranje u jamama sa opasnom sulfidnom pra inom

lan 156

Pre punjenja minskih bu otina eksplozivom, minske bu otine se moraju o istiti od pra ine nastaleprilikom bu enja. elo, pod, krov i bokovi radili ta moraju se poprskati vodom tako da se sva natalo enapra ina potpuno nakvasi. Radili ta se moraju poprskati na du ini od najmanje 10 m, mereno od ela nakome se vr i miniranje. Neposredno pre punjenja minskih bu otina eksplozivom, vodom se morapoprskati i pristupna zona do radili ta, na du ini od najmanje 30 m, mereno od minskih bu otina, tako dase sva natalo ena pra ina potpuno nakvasi.

Minske bu otine ne smeju se puniti eksplozivom sve dotle dok se ne obavi prskanje radili ta i prilaza doradili ta.

Na radili tima u jamama za eksploataciju pirita koje su ugro ene od eksplozije sulfidne pra ine, kao i uprostorijama koje se nalaze neposredno na podru ju na kome e se minirati, moraju se postavitiraspr iva i za prskanje vodom koji se moraju uklju iti odmah po zavr etku punjenja minskih bu otina.

Bu otine se ne smeju za epljivati sulfidnom pra inom. Miniranje u podru ju sa povi enom temperaturomsme se obavljati samo sa eksplozivima koji sadr e inhibitore za povi ene temperature ili sa izolovanimpatronama, prema uputstvu proizvo a.

lan 157

U rudnicima pirita i u jamama sulfidnih ruda ne sme se minirati nalepnim minama, a ni minama bezza epljenja, odnosno bez epa od inertnog materijala.

U jamama za eksploataciju pirita dubina minskih bu otina mora iznositi najmanje 0,6 m.

lan 158

U jamama u kojima postoji opasnost od eksplozije sumporne pra ine, kao i na radili tima koja suugro ena od eksplozije sulfidne pra ine mine se smeju paliti samo elektri no. Za paljenje mina ne smejuse upotrebljavati vremenski elektri ni detonatori, a ni detoniraju i tapin iji krajevi vire iz minskebu otine.

5. Miniranje pri dubljenju okana

lan 159

Pri dubljenju i produbljivanju okana, paljenje mina se obavlja elektri nim detonatorima i samo sapovr ine ili sa aktivnog horizonta jame.

lan 160

Udarne patrone moraju se pripremiti na povr ini ili u komorama za pripremanje udarnih patrona.Udaljenost komora od okna mora biti ve a od 50 m.

U izuzetnim slu ajevima, udarne patrone mogu se pripremati u specijalno za tu svrhu izgra enimkomorama aktivnih horizonata jame.

lan 161

Spu tanje, odnosno podizanje udarnih patrona kroz okno jame mora se obavljati pomo u izvozneposude (kible), pri emu se udarne patrone moraju nalaziti u specijalnim torbama ili sanducima. Udarnepatrone se ne smeju spu tati pomo u izvoznih posuda (kibli ili skipova) koje se prazne kroz dno.

Udarne patrone smeju se podizati ili spu tati pomo u izvoznih posuda samo ako izvozna ma ina imaure aj za blokiranje koji spre ava da se posuda podigne iznad nivoa donje platforme odvozi ta.

Brzina spu tanja, odnosno podizanja udarnih patrona ne sme biti ve a od 2,0 m/s ako su izvozneposude opremljene vo icama, a od 1,0 m/s ako se spu tanje ili podizanje kroz okno obavlja bez vo ica.

lan 162

Udarne patrone se kroz okno moraju spu tati odvojeno od eksploziva.

U okno se sme spu tati samo onoliko udarnih patrona koliko je potrebno za jednu seriju miniranja.

lan 163

Provodnici za elektri no paljenje mina moraju se ugraditi na nosa e tako da voda sa dna radili ta nemo e dopreti do njih.

Za paljenje ve eg broja mina moraju se postaviti posebni nosa i - "antene".

lan 164

Za elektri no paljenje mina u oknu u kome ima vode ili vlage moraju se upotrebljavati elektri kidetonatori sa provodnicima du im od 2,5 m, koji su specijalno za ti eni od delovanja vode i vlage.

6. Miniranje u kesonima i sredini sa komprimovanim vazduhom

lan 165

U kesonskim radili tima i sredini sa komprimovanim vazduhom u ijoj neposrednoj blizini ima teku egpeska i mulja ne smeju se izvoditi minerski radovi.

lan 166

Na radili tima sa klizaju om oplatom koja prolazi kroz poreme ene naslage (raspucane, nevezane ilivodom zasi ene), ako je debljina vrstih naslaga uz pod radili ta manja od polovine visine radili ta,miniranje se sme izvoditi samo prema posebno izra enom uputstvu.

U kesonima za dubljenje okana i u tunelskim kesonima za izradu potkopa, prekopa, hodnika i drugihjamskih prostorija, minerski radovi se smeju izvoditi samo u slu ajevima kad se komore kesona nalaze uvrstim stenama, i to onda kad je elo radili ta od stope kesona odmaknuto najmanje 2,0 m.

lan 167

Miniranje u kesonima se sme izvoditi samo pomo u minskih punjenja (mina) pre nika do 32 mm, a zanjihovo paljenje se smeju upotrebljavati samo elektri ni detonatori.

Odjednom (istovremeno) se sme puniti i aktivirati najvi e osam mina.

Koli ina eksploziva u minskim punjenjima mora se tako podesiti da se minirana masa samo rastrese(bez izbacivanja materijala).

lan 168

Pre pristupanja izvo enju minerskih radova moraju se obezbediti skloni ta.

Skloni te mora biti udaljeno od mesta miniranja najmanje 100 m. Ako nije mogu e da se skloni tepostavi na udaljenosti od 100 m ili ve oj ili ako na udaljenosti koja je ve a od 100 m nije mogu eobezbediti da koncentracija otrovnih gasova nakon miniranja bude manja od etvorostruke propisimadozvoljene koncentracije, za ti ena mesta, odnosno skloni ta moraju se izgraditi u prekopima ili upretkomori kesona.

lan 169

Sa punjenjem minskih bu otina eksplozivom ne sme se po eti pre nego to se otvore cevi sifona zaprovetravanje i proveri njihova ispravnost. Sifonske cevi moraju ostati otvorene i za vreme miniranja, i totako dugo dok se radili te ne provetri.

lan 170

Ako se miniranje obavlja pod zvonom za ronioce, zaklon se mora obezbediti na povr ini, i to u krugu ijije pre nik, mereno od ivice ronila kog zvona, ve i od 30 m.

lan 171

Kad se kesonsko radili te ili radili te pod komprimovanim vazduhom prote e kroz metanonosne naslage,kao i pri izradi hodnika u blizini gasovoda, prilikom izvo enja minerskih radova mora se postupati na istina in kao i pri miniranju na radili tima sa pojavama metana i eksplozivne ugljene pra ine rudnika uglja.

lan 172

Ako se jamski hodnici i prekopi rade ispod korita reka ili ve ta kih jezera i vodosabirnika, miniranje sesme izvoditi samo kad debljina za titnog stuba izme u korita vodotoka ili vodosabirnika iznosi najmanje10 m.

7. Miniranje pri izradi podzemnih prostorija kroz ve ta ki zamrznutu sredinu

lan 173

Prilikom miniranja u ve ta ki zamrznutoj sredini (dubljenje okana, izrada potkopa, hodnika i dr.), brojistovremeno aktiviranih (iniciranih) mina mora se tako ograni iti da prilikom njihove eksplozije ne do edo o te enja zamrznutog za titnog prstena vodonosnih stena. Koli ina eksplozivnih punjenja, rasporedbu otina i redosled paljenja mina moraju se tako podesiti da se smanji seizmi ko (potresaju e) delovanjedetonacije eksploziva.

Maksimalna koli ina svih istovremeno aktiviranih mina ne sme biti ve a od 10 kg.

lan 174

Dubina minskih bu otina ne sme biti ve a od 1,5 m.

Razmak od minskih bu otina do zidova miniranjem izra enih jamskih prostorija mora biti ve i od 0,3 mpri miniranju u vrstim stenama, odnosno mora biti ve i od 0,4 m pri miniranju u srednje vrstim i mekimstenama.

Razmak izme u konturnih minskih bu otina ne sme biti ve i od 0,7 do 1,0 m, zavisno od vrsto e stenakoje e se minirati.

lan 175

Za miniranje u ve ta ki zamrznutoj sredini smeju se upotrebljavati samo amonijum-nitratni eksplozivipakovani u patrone pre nika do 40 mm.

Za paljenje eksploziva smeju se upotrebljavati samo elektri ni detonatori.

8. Rastresanje i miniranje iskopine dubokim minskim bu otinama malog i velikogpre nika

lan 176

Pre po etka punjenja minskih bu otina eksplozivom, profil bu otine se kontroli e provla enjem "la nepatrone" od drveta, koja ima iste dimenzije kao i patrona eksploziva kojim se pune minske bu otine.

lan 177

Za miniranje dubokim minskim bu otinama koje su pored eksploziva napunjene i vodom pod pritiskom,rastojanje od poslednje patrone eksplozivnog punjenja do gornje ivice vodenog stuba mora iznositinajmanje 0,5 m.

Za za epljivanje minskih bu otina koje su napunjene, odnosno za epljene vodom smeju se, pored gline,koristiti i drveni epovi, kao i specijalni hidrauli ni ventili i ekspandiraju e sonde.

lan 178

Minske bu otine koje su izbu ene po celoj visini, odnosno du ini otkopavanog stuba, tj. bu otine koje sadonjeg hodnika izlaze u gornji hodnik iroko elnih radili ta po pravilu se pune eksplozivom iz gornjeghodnika. Du ina epa mora i na donjem i na gornjem hodniku irokog ela biti ve a za najmanje 0,5 mod du ine izbojnice (linije najmanjeg otpora).

lan 179

Ako u stubovima uglja uz gornje ili donje raskr e irokog ela izvesni delovi minskih bu otina ostanuneoboreni, a sadr e neeksplodirani eksploziv ili neizba ene delove materijala za za epljivanje, iz tihbu otina se ne sme vaditi ili odstranjivati ni eksploziv ni materijal za za epljivanje. Preostali prazni deloviminskih bu otina ne smeju se puniti eksplozivom. Za obaranje i va enje neoborenih stubova izpodgra enog hodnika moraju se izbu iti minske bu otine i mora se postupati prema odredbama ovogpravilnika koje se odnose na uni tavanje zatajenih (neeksplodiranih) mina.

lan 180

Prilikom masovnog miniranja dubokim minskim bu otinama kod kojih se istovremeno pali vi e od 100 kgeksploziva, radi za tite od vazdu nog udara i odba enih komada miniranog materijala ljudi se morajuskloniti na sigurnu udaljenost.

9. Miniranje pod pritiskom vode

lan 181

Pri miniranju pod pritiskom vode mora se:

1) obezbediti pritisak vode od 8 bar;

2) u mre u za napajanje vodom ugraditi po jedan manometar za merenje pritiska u cevovodu za dovodvode i po jedan manometar za kontrolu pritiska vode u minskim bu otinama;

3) pre utiskivanja vode u minske bu otine proveriti da li voda mo e slobodno priticati u minske bu otine.

Elektri na mre a za paljenje mina ne sme se spojiti sa ure ajem za elektri no paljenje mina pre nego topritisak vode u minskim bu otinama postigne propisanu vrednost.

lan 182

Broj istovremeno aktiviranih (iniciranih) eksplozivnih punjenja (mina) ne sme biti ve i od 3 (tri).

lan 183

Za miniranje pod pritiskom vode smeju se upotrebljavati samo vodootporni eksplozivi i elektri nidetonatori predvi eni u uputstvu za izvo enje minerskih radova.

10. Otkopavanje bez stalnog prisustva posade na otkopnim radili tima

lan 184

Otkopavanje bez posade na otkopnom radili tu sme se obavljati pomo u dubokih minskih bu otina kojesu izbu ene po padu ili pru anju ugljenog sloja, lepezasto ili paralelno sa radnim elom.

Dubina minskih bu otina koje se bu e paralelno sa radnim elom - iz donjeg ili gornjeg hodnika irokogela - mo e biti jednaka du ini radnog ela (tako da minske bu otine izlaze u gornji hodnik) ili kra a od

te du ine.

U slojevima uglja sa znatnim izdvajanjem metana, minske bu otine moraju izlaziti u gornji ventilacionihodnik. Minske bu otine se smeju puniti eksplozivom samo iz dobro podgra enih hodnika.

lan 185

Punjenje minskih bu otina eksplozivom u rinfuznom odnosno ka astom ili granulisanom stanju mora seobavljati mehani ki (pneumatski ili hidrauli ki), prema uputstvu proizvo a.

lan 186

Dubina, pre nik, broj i raspored dubokih minskih bu otina, koli ina eksplozivnog punjenja, na inzapunjavanja i za epljivanja bu otina, na in i redosled paljenja mina, kao i tehni ke mere za tite morajuse odrediti uputstvom za izvo enje specijalnih minerskih radova, i to zavisno od debljine otkopavanihnaslaga, vrsto e i stabilnosti krovinskih naslaga, jamskog pritiska i drugih faktora.

11. Ga enje i izolacija jamskih po ara

lan 187

Miniranje u svrhu ga enja i izolacije jamskih po ara, tj. za epljivanje pukotina u krovini ari ta po araradi stvaranja pregrada u jamskim prostorijama u zoni ari ta po ara, mora se obavljati premaposebnom uputstvu u kome moraju biti odre eni minersko-bu ki parametri i mere tehni ke za tite.

lan 188

Za ga enje i izolaciju jamskih po ara sme se primenjivati miniranje minskim bu otinama velikogpre nika, odnosno miniranje sa pro irenim i kotlovskim minskim punjenjima.

lan 189

Pre po etka bu enja osnovnih bu otina u koje e se staviti eksplozivna punjenja moraju se izbu itiistra ne bu otine radi utvr ivanja stepena poreme enosti, raspucanosti i zagrejanosti krovinskih naslaganad ari tem jamskog po ara i radi uzimanja uzoraka gasova.

lan 190

Ako temperatura u istra nim bu otinama prelazi 60°C, istra ne bu otine se ne smeju koristiti zaminiranje.

lan 191

Za miniranje ari ta po ara u krovini ugljenog sloja, u jamama koje su ugro ene od eksplozije metanasme se upotrebljavati samo metanski eksploziv.

Eksplozivno punjenje mora se za epiti epom od materijala za za epljivanje, ija du ina mora bitinajmanje dva do tri puta ve a od du ine linije najmanjeg otpora (izbojnice), odnosno dva do tri puta ve aod udaljenosti izme u kotlovskog punjenja i ari ta po ara.

lan 192

Za paljenje mina u napunjenim bu otinama koje slu e za ga enje i izolaciju jamskih po ara smeju seupotrebljavati samo elektri ni detonatori.

Ako se u svrhu ga enja jamskog po ara istovremeno aktivira vi e poja anih eksplozivnih punjenja(mina), okolni jamski i povr inski objekti moraju se za tititi od seizmi kog delovanja detonacijeeksploziva, a paljenje mina mora se obaviti milisekundnim detonatorima odgovaraju eg vremenskogusporenja, koje seizmi ko delovanje detonacije smanjuje na najmanju meru.

lan 193

Ako se jamski po ar gasi eksplozivom sme tenim u minske bu otine velikog pre nika ili u kotlovskapro irenja minskih bu otina, dno tih bu otina mora biti odmaknuto od ari ta po ara najmanje 2 do 3 m.

lan 194

Za titne pregrade koje se podi u za izolaciju jamskih prostorija i jamskih revira u kojima se izdvajajuvelike koli ine metana, a prisutna je i opasna ugljena pra ina, moraju imati - ako se podi u rastresnimminiranjem - du inu od najmanje 15 do 20 m.

lan 195

Za spre avanje prodora, odnosno provla enja vazduha sa povr ine u jamske prostorije (kroz rastreseni iraspucani materijal u krovini otkopavanog prostora, odnosno kroz tzv. stari rad) sme se primenjivatiminiranje u krovini ili podini otkopavanog sloja, i to ispred granice zaru avanja, odnosno ispred otkopnogfronta.

12. Spre avanje prodora teku eg peska i gline

lan 196

U jami u ijoj se krovini nalaze deblje naslage gline, teku eg peska ili mulja, ako postoji opasnost da ujamske prostorije ili otkopna radili ta, kroz stari rad ili poreme ene delove sigurnosnih stubova provali

teku i pesak, mulj ili teku a glina, dozvoljeno je, radi za tite od iznenadnih provala, primenjivatirastresaju e miniranje.

Za izvo enje rastresaju eg miniranja mora se izraditi posebno uputstvo.

13. Zaru avanje krovine na otkopnim radili tima i zapunjavanje pukotina

lan 197

Da bi se spre ilo skupljanje ve ih koli ina metana i eventualno samozapaljenje uglja unekonsolidovanom ili nezaru enom otkopnom prostoru (starom radu), za zaru avanje krovine iza epljivanje pukotina u krovnim naslagama eksploatisanih slojeva uglja za miniranje smeju se koristitiminske bu otine izbu ene u krovini otkopanog prostora, i to ili sa povr ine ili iz susednih jamskihprostorija.

Za miniranje iz stava 1. ovog lana mora se izraditi posebno uputstvo.

lan 198

Ako se miniranje mora izvoditi na mestima na kojima je temperatura stena povi ena, pre pristupanjaizvo enju minerskih radova mora se izmeriti temperatura stena, uglja, ruda ili drugog materijala koji seminira.

lan 199

Za miniranje u zagrejanoj sredini smeju se upotrebljavati samo ona eksplozivna punjenja koja u minskojbu otini sa stvarno izmerenom povi enom temperaturom ne e detonirati u dvostruko du em roku odvremena potrebnog za punjenje bu otina eksplozivom, povla enje u skloni te i paljenje. Karakteristikeupotrebljenog eksploziva i trajanje njegove otpornosti na povi ene temperature mora odrediti proizvoeksploziva.

lan 200

Vrsta i kvalitet toplotne izolacije eksplozivnog punjenja za miniranje u zagrejanoj sredini moraju se prepristupanja izvo enju minerskih radova odrediti probnim miniranjem. Kvalitet izolacije mora biti takav dapri o ekivanoj temperaturi obezbe uje pouzdano izvo enje minerskih radova.

Eksplozivno punjenje koje se sastoji iz vi e patrona eksploziva mora imati zajedni ku izolaciju.

Pripremanje, odnosno izrada toplotno izolovanih eksplozivnih punjenja mora se obavljati u posebnoodvojenoj prostoriji. Od te prostorije do mesta njihove upotrebe, toplotno izolovana eksplozivna punjenjamoraju se prenositi u specijalno za tu svrhu izra enim sanducima.

lan 201

Neposredno pre po etka punjenja minskih bu otina izbu enih u zagrejanoj sredini mora se izmerititemperatura na dnu minskih bu otina i prema toj temperaturi podesiti toplotna izolacija eksplozivnogpunjenja.

Pri temperaturi sredine iznad 60°C, miniranje se sme izvoditi samo sa specijalnim eksplozivima i premauputstvu proizvo a.

15. Izrada za titnih pregrada

lan 202

Ako se masovno minira, u jamama se moraju podi i za titne pregrade.

Za titne pregrade moraju biti toliko vrste (otporne) da mogu izdr ati stati ki ili dinami ki vazdu ni udar.

Pregrade mogu biti stalne i privremene.

lan 203

Kao za titne pregrade za za titu od delovanja vazdu nog udara mogu se, pored betoniranih, odnosnozidanih pregrada koristiti hidrozavese, drvene pregrade, platnene i padobranske pregrade, kao ikomornim miniranjem zaru eni odseci jamskih hodnika du ine od 15 do 20 m.

Pregrade moraju biti u skladu sa odgovaraju im jugoslovenskim standardima.

16. Spre avanje gorskih udara i prodora (izboja i ekshalacije) gasova

lan 204

Prilikom izrade jamskih prostorija i otkopavanja u slojevima sa pojavama gorskih udara (izbacivanjemuglja i provalom gasova) sme se sprovoditi rastresaju e (kamufla no, provokativno) miniranje.

Rastresaju e miniranje sme se vr iti i u slu ajevima kada se na pripremnim ili otkopnim radili tima nai ena geolo ki poreme enu zonu.

lan 205

Rastresaju e miniranje sme se primenjivati i u rudnicima uglja u kojima se otkopavanje obavljamehanizovanim irokim elima, i to u svrhu stvaranja pukotina, odnosno smanjenja otpora prilikomdobijanja uglja ma inama za otkopavanje uglja.

lan 206

Rastresaju e miniranje sme se primenjivati i u slu ajevima kad se elo radili ta koje slu i za otvaranje ilipripremu otkopnog revira u sloju u kome postoji opasnost od gorskog udara pribli i na 2,0 m rastojanjaod ugljenog sloja sa krovinske strane ili na 5,0 m rastojanja sa podinske strane - u slojevima koji suhorizontalni ili blago nagnuti, odnosno na 4,0 m udaljenosti - u vertikalnim slojevima.

lan 207

Za svako radili te na kome se primenjuje rastresaju e miniranje mora se izraditi uputstvo, u kome semoraju utvrditi na in izvo enja rastresaju eg miniranja i mere tehni ke za tite od izbacivanja uglja,prate ih naslaga i provale gasova.

lan 208

Za rastresaju e miniranje na radili tima sa pojavom metana i/ili eksplozivne ugljene pra ine smeju seupotrebljavati samo metanski eksploziv i metanski elektri ni detonatori.

U oknima koja se pribli avaju naslagama u kojima se mo e o ekivati gorski udar, ako se paljenje minaobavlja sa povr ine, za miniranje se smeju upotrebljavati i nemetanski eksplozivi.

lan 209

Za miniranje u oknima koja celim svojim profilom prolaze kroz jalove naslage, kao i u horizontalnim ikosim prostorijama sa vodenim zavesama, ukupno vreme usporenja milisekundnih elektri nih detonatorane sme iznositi vi e od 195 ms.

lan 210

Prilikom bu enja minskih bu otina s kojima e se prodreti (u i) u opasni sloj uglja mora se vr itipredvrtavanje.

Ako se pri predvrtavanju primeti pove ano izdvajanje gasa i nove pukotine ili odbacivanje komada stena,miniranje se mora obustaviti.

lan 211

Na radili tima koja su ugro ena od gorskog udara ili izboja gasova, razdvojena (diskontinuirana)eksplozivna punjenja smeju se upotrebljavati samo pod slede im uslovima:

1) da se za iniciranje eksplozije koriste trenutni ili milisekundni elektri ni detonatori;

2) da du ina epa od materijala za za epljivanje izme u dva odvojena stuba eksplozivnog punjenja, kaoi du ina epa iza poslednjeg stuba eksplozivnog punjenja i u a minske bu otine iznosi najmanje 0,6 m;

3) da u bu otinama sa razdvojenim eksplozivnim punjenjem, ije se iniciranje obavlja pomo umilisekundnih elektri nih detonatora, usporenje prvog pojasa (dubljih) eksplozivnih punjenja koja susme tena pri dnu bu otina bude ve e od usporenja punjenja koja su sme tena bli e u u minskihbu otina.

lan 212

Ako se izvodi rastresaju e miniranje ili se pripremnim radovima ulazi u slojeve sa pojavom gorskogudara, paljenje mina mora se obavljati sa udaljenosti od 1.000 m, mereno od ela radili ta.

Ako se ovaj zahtev ne mo e ispuniti, paljenje mina mora se obaviti sa povr ine jame.

lan 213

Za vreme izvo enja rastresaju eg miniranja mora se isklju iti dovod elektri ne energije za sve prostorijeu koje bi nakon rastresaju eg miniranja mogao prodreti metan. Sme se ostaviti uklju en samo dovodelektri ne struje za pogon ventilatora.

lan 214

Posle provetravanja radili ta na kome je obavljeno rastresaju e miniranje, ali ne ranije od 30 min nakonpregleda radili ta i utvr ivanja da ne postoji opasnost od izboja gasova i gorskog udara, mo e senastaviti rad.

lan 215

Bu enju minskih bu otina za slede e miniranje sme se pristupiti tek kad se elo radili ta sasvim o isti odminiranjem oborenog uglja i prate ih naslaga i kad se pregleda i podgradi.

17. Miniranje pod vanrednim okolnostima

lan 216

Kad se jamski radovi pribli e na 10 m udaljenosti do starog rada, tektonski poreme enih, vodom iligasovima ispunjenih zona i sl., moraju se odrediti posebni uslovi za izvo enje minerskih radova i morase izdati posebno uputstvo.

VII POSEBNE ODREDBE ZA MINIRANJE NA POVR INI

1. Zajedni ke odredbe

lan 217

Cisterne ili kontejneri kojima se prevoze ili prenose gorivo, ulje ili te na goriva sme a za miniranje nesmeju se dr ati u magacinima eksplozivnih sredstava ili na udaljenosti manjoj od 100 m od tih sredstava.

Cisterne iz stava 1. ovog lana moraju imati ventile za pretakanje i otvor za enje, sa sigurnosnimpoklopcem.

lan 218

Eksploziv se na mestu miniranja ne sme istovariti na jednu hrpu (gomilu), ve se odmah mora rasporeditina odre ene koli ine uz minske bu otine, prema emi miniranja.

lan 219

Za svako miniranje na povr ini mora se izraditi plan miniranja i minskog polja, sa skicama, geodetskimplanovima i geolo kim profilima. U plan miniranja mora se upisati broj minskih bu otina, njihova dubina,vrsta i koli ina eksploziva po pojedinim bu otinama i ukupno za celokupno minsko polje. U skicu semora uneti i udaljenost mesta miniranja od ugro enih objekata, od industrijskih objekata i odmehanizacije.

lan 220

Za sva miniranja dubokim minskim bu otinama velikog pre nika koja se izvode u blizini naseljenihmesta, javnih saobra ajnica, dalekovoda visokog napona, naftovoda, gasovoda, vodovoda,telekomunikacijskih objekata i vodova, rezervoara te nih ili gasovitih goriva, kao i u sredini u kojoj postojiopasnost od eksplozije i/ili vatre moraju se izraditi posebna uputstva.

lan 221

Ako se miniranje obavlja u blizini visokonaponskih dalekovoda i vodova za napajanje elektri nih ma inaelektri nom energijom i u blizini elektrificiranih pruga i transformatorskih stanica koje se ne smejuisklju iti za vreme izvo enja minerskih radova, mine se, po pravilu, moraju paliti sporogore im ilidetoniraju im tapinom. U svim tim slu ajevima mora se predvideti i pouzdana za tita od miniranogmaterijala.

Ako prilike i za tita okoline to zahtevaju, eksplozivom napunjene minske bu otine moraju se pre paljenjamina pokriti pleterom, granjem, anim mre ama ili drugim pouzdanim za titnim materijalom.

2. Miniranje minskim bu otinama malog pre nika

lan 222

Eksplozivno punjenje minskih bu otina malog pre nika sme biti stubno (kontinuirano) ili razdvojeno(diskontinuirano). Bu otine se smeju puniti patroniranim eksplozivom ili eksplozivom u rasutom stanju.Minske bu otine smeju se puniti ru no i mehanizovano (pneumatski ili upumpavanjem).

Za minske bu otine dubine ve e od 4,0 m du ina epa mora biti ve a od du ine linije najmanjeg otpora.

lan 223

te ene minske bu otine i minske bu otine koje nisu pravilno raspore ene ili koje su izbu ene uneotpornom materijalu ne smeju se puniti eksplozivom.

Vla ne ili vodom ispunjene minske bu otine ne smeju se puniti eksplozivom koji nije otporan nadelovanje vode ili koji nije na odgovaraju i na in za ti en od delovanja vode.

3. Miniranje kotlovskim i pro irenim minskim bu otinama

lan 224

Pre ponovnog punjenja minskih bu otina eksplozivom radi pro irenja, kotla, bu otine se moraju o istitiod ostataka prethodne eksplozije.

Kotlovska pro irenja smeju se ponovo puniti eksplozivom po isteku 1 h posle paljenja prethodnogpunjenja. To vreme ekanja se sme smanjiti na 15 min ako se za enje minske bu otine koristikoprimovani vazduh.

lan 225

Kad se zavr i sa pro irivanjem minske bu otine, mora se izmeriti njena dubina.

Ako kotlovska mina zataji, dimenzije kotlovskog punjenja odre uju se na osnovu pove anja dubinekotlovske mine ostvarene za vreme pro irivanja kotla.

lan 226

Eksplozivno punjenje kotlovske mine ija te ina prelazi 25 kg mora se aktivirati pomo u dva elektri nadetonatora ili pomo u detoniraju eg tapina.

lan 227

Miniranje kotlovskim ili pro irenim minskim bu otinama ne sme se izvoditi u raspucanoj i kavernoznojsredini.

Kotlovsko miniranje izuzetno se sme izvoditi u stenama sa manje izra enim pukotinama ako seeksploziv u minsku bu otinu sipa kroz za titnu oblogu (cev) koja spre ava gubljenje eksploziva krozpukotine.

4. Masovno miniranje minskim bu otinama velikog pre nika

lan 228

Za svako masovno miniranje dubokim minskim bu otinama velikog pre nika mora se izraditi planminiranja i na in punjenja minskih bu otina minskog polja, koji mora biti uskla en sa radovima prieksploataciji.

Plan miniranja minskog polja mora sadr ati:

1) raspored i dubinu minskih bu otina;

2) na in punjenja minskih bu otina i koli inu eksploziva;

3) na in iniciranja minskih punjenja i aktiviranja mina;

4) na in spajanja - vezivanja minskog polja i ugra ivanja detonatora i usporiva a;

5) irenje detonacije u minskom polju i redosled ru enja;

6) zone opasnosti od miniranja (zone ugro enosti od odbacivanja materijala, vibracije tla, vazdu nogudara i otrovnih gasova).

lan 229

Punjenje minskih bu otina velikog pre nika eksplozivom pakovanim u patrone ili rasutim ili ka astimeksplozivom mora se izvesti tako da se za svaku minsku bu otinu mora znati koji je deo zapunjeneksplozivom, kojom vrstom eksploziva i u kojoj koli ini.

Nepatronirani eksploziv (pra kasti, granulirani, ka asti i vodoplasti ni) sme se sipati, levati, uduvavati iliupumpavati u minske bu otine samo ako je namenjen za takav na in punjenja i ako ure aji zamehani ko punjenje odgovaraju za te svrhe.

lan 230

ep koji unutar minske bu otine odvaja pojedine delove razdvojenog eksplozivnog punjenja mora bitiizra en od inertnog materijala. Pojedini delovi minskog punjenja smeju biti me usobno odvojeni ivazduhom, odnosno tzv. vazdu nim jastukom.

ep na ulaznom delu minske bu otine mora biti izra en od vrstog materijala (peska ili ilova e) kojimora biti nabijen.

Du ina epa se mora odrediti prema du ini linije najmanjeg otpora, odnosno prema formuli:

= (0,8 do 1,2) · w (1)

ili prema pre niku minske bu otine, odnosno prema formuli:

= (20 do 40) · Db (2)

gde je:

= du ina epa, u m;

w = du ina linije najmanjeg otpora, u m;

Db = pre nik minske bu otine, u m.

Kad postoji ve a opasnost od odbacivanja miniranog materijala i ako se ep od inertnog materijala nalaziu sredini koja je raspucana ili manje otporna na razaranje eksplozivom, za koeficijente u prethodnimformulama uzimaju se ve e vrednosti.

lan 231

Minska polja se, po pravilu, aktiviraju elektri nim paljenjem, pri emu se elektri ni detonatori morajupri vrstiti na mre u detoniraju eg tapina i izvan minskog polja.

Ako se mine pale isklju ivo elektri nim detonatorima bez detoniraju eg tapina, za svaku minskubu otinu moraju se upotrebiti po dva elektri na detonatora (na dnu minske bu otine i kod epa odinertnog materijala).

lan 232

Za kori enje milisekundnog efekta, milisekundna usporenja (retardacije) smeju se ostvarivati:

1) milisekundnim usporiva ima;

2) milisekundnim elektri nim detonatorima;

3) specijalnim ure ajima za elektri no milisekundno paljenje mina (mikroprekida ima).

Optimalno milisekundno usporenje mora se izabrati i redosled paljenja mina odrediti prema uslovimaminiranja.

lan 233

Udarne patrone stavljaju se, po pravilu, na dno minskih bu otina.

Udarne patrone pripremaju se pomo u detoniraju eg tapina.

Za masovna miniranja minskim bu otinama velikog pre nika, da bi se postigla potrebna ja ina inicijalnogimpulsa za eksplozive koji su manje osetljivi na iniciranje, moraju se upotrebljavati poja iva i detonacije(busteri).

lan 234

Minske bu otine koje su ispunjene vodom moraju se pre punjenja ispumpati i puniti samo vodootpornimeksplozivom ili eksplozivom koji je na odgovaraju i na in za ti en od delovanja vode. Prilikom upotrebepatroniranog eksploziva u mokrim (vla nim) minskim bu otinama mora se ra unati sa pove anim

inkom ru enja (razaranja, drobljenja) i potresanja minirane sredine i okoline.

lan 235

Prilikom bu enja minskih bu otina velikog pre nika u ja e raspucanim i kavernoznim stenama mora seraditi sa posebnom pa njom i u takvim stenama minske bu otine se, po pravilu, pune eksplozivompakovanim u patrone, plasti na creva ili kartonske cevi.

Ako se minske bu otine iz stava 1. ovog lana pune nepatroniranim eksplozivom, eksplozivna punjenjamoraju se smestiti u cevi koje spre avaju nekontrolisano punjenje.

U takvim slu ajevima za iniciranje eksplozije mora se upotrebljavati detoniraju i tapin.

lan 236

Ako se posle paljenja mina utvrdi da je zbog prekida mre e za elektri no paljenje do lo do zatajivanjamina, pre pristupanja njihovom uni tavanju mora se proveriti da li je prilikom detonacije susednih minasmanjena linija najmanjeg otpora zatajene mine. Ako ne postoji opasnost od nepredvi eno velikogodbacivanja miniranjem oslobo enog materijala, mora se ponovo uspostaviti strujno kolo u mre i zaelektri no paljenje mina i dovesti do detonacije (aktiviranja) zatajene mine.

lan 237

Zatajene mine sa nepatroniranim eksplozivom, za ije je iniciranje upotrebljen samo detoniraju i tapinbez elektri nog detonatora u minskoj bu otini, smeju se uni titi ispiranjem vodom.

Zatajene mine ije se za epljenje ne mo e ukloniti ispiranjem vodom ili izduvavanjem komprimovanimvazduhom, tj. bez upotrebe alata, smeju se uni tavati pomo u udarne patrone stavljene u blizinu ilineposredno na zatajeno eksplozivno punjenje.

lan 238

Zatajene mine sa ugra enim elektri nim detonatorima moraju se uni tavati na taj na in to se prepostavljanja udarne patrone za uni tavanje zatajenog eksplozivnog punjenja krajevi elektri nihdetonatora zatajene mine i nove udarne patrone spoje na kratko.

Ako zatajene mine nije mogu e uni titi na jedan od na ina opisanih u ovom lanu, moraju se uni tavatieksplozivnim punjenjima sme tenim u pomo ne minske bu otine koje se moraju izbu iti paralelno saminskom bu otinom u kojoj se nalazi zatajena mina, i to na udaljenosti ve oj od 1,0 m - za bu otinedubine do 10 m, a na udaljenosti ve oj od 3,0 m - za bu otine dublje od 10 m.

lan 239

Ako je pristup do zatajene mine onemogu en (npr. zbog toga to je minska bu otina zasuta obru enim iliminiranim materijalom), a minske bu otine nisu napunjene eksplozivom koji sadr i komponente osetljivena trenje i udar (eksplozivi bez nitroglicerina, heksogena, pentrita i dr.) i za njihovo iniciranje nisukori eni elektri ni detonatori, za uklanjanje od miniranog materijala sme se koristiti mehanizacija zautovar i kopanje (utovariva i, bageri i dr.), ali samo ako je predvi ena u uputstvu za odstranjivanjezatajenih mina.

5. Komorno miniranje

lan 240

Komorno miniranje se obavlja prema planu.

Plan za komorno miniranje mora sadr avati:

1) situacioni nacrt radili ta sa okolinom do udaljenosti 1.000 m mereno od sredine podzemnih prostorijau koje e se smestiti eksplozivna punjenja (potkop, hodnici i komore), u kome se moraju ozna iti sviugro eni objekti, mesta na kojima se postavljaju stra e i mesta vrstih orijentacionih ta aka na terenu;

2) skicu terena i popre ni profil komora (u razmeri 1:250), sa navodima svih va nijih parametara, kao tosu: visina, nagib, pravac, prostorija za sme taj eksplozivnog punjenja, debljina, vrsta i pad naslaga krozkoje e se izra ivati prostorije za komorno miniranje, pukotine, dislokacije i dr.;

3) prora un koli ine eksplozivnog punjenja;

4) vrstu eksploziva, na in njegovog punjenja i iniciranja;

5) raspored i broj udarnih patrona;

6) karakteristi ne podatke i odgovaraju i prora un mre e za elektri no paljenje komornih mina;

7) podatke o materijalu za za epljivanje, o du ini epa i na inu za epljivanja komornih mina;

8) sigurnosne zone i ozna avanje za ti enih mesta kao i lokaciju skloni ta za radnike;

9) podatke o objektima koji su ugro eni komornim miniranjem i na in njihove za tite;

10) podatke o koli ini eksplozivnog punjenja, vrsti eksploziva, utro ku eksploziva na tonu materijala,emu i re im paljenja mina, mere tehni ke za tite i dr.

lan 241

Za ulaz u podzemne prostorije za komorno miniranje mora se odabrati mesto na kome su stene vrste,bez vidljivih pukotina i poreme aja.

Pre po etka izrade podzemnih prostorija, elo u podru ju ulaza mora se temeljno o istiti od olabavljenihdelova i vise ih komada. Hodnici podzemnih prostorija ne smeju biti ni i od 1,5 m.

Komore za sme taj eksplozivnog punjenja za komorno miniranje ne smeju se izra ivati u poreme enimdelovima le ta i u blizini drugih podzemnih prostorija i raseda. Komore moraju biti toliko prostrane dase u njih mo e smestiti potrebna koli ina eksploziva.

Ulaz u podzemne prostorije za komorno miniranje mora se za tititi od obru avanja stena i materijala sagornje eta e i kosine nad ulazom.

lan 242

Eksplozivna sredstva odre ena za punjenje komora smeju se dovesti na radili te neposredno prepunjenja komora.

lan 243

Prilazni potkop do komora za sme taj eksploziva za komorno miniranje ne sme se puniti eksplozivom.Ostali hodnici smeju se puniti eksplozivom ako za to postoje posebni razlozi.

Prilikom punjenja komora eksplozivom mora se ta no evidentirati koli ina eksplozivnih sredstavastavljena u svaku komoru i hodnike.

lan 244

Instalacija za elektri nu rasvetu, ako je ima, mora se pre po etka punjenja komora eksplozivom uklonitisa mesta punjenja eksplozivom, a iz svih podzemnih prostorija koje slu e za komorno miniranje,elektri na instalacija mora se ukloniti pre uno enja elektri nih detonatora, odnosno udarnih patrona. Zarasvetu se u tom slu aju smeju upotrebljavati samo akumulatorske jamske svetiljke.

lan 245

Izme u ulaza u podzemne prostorije i svakog punjenja eksplozivom moraju se postaviti najmanje dvame usobno odvojena voda za paljenje, i to svaki vod za po jednu udarnu patronu.

Detoniraju i tapin od ulaza u podzemne prostorije do svake komore sa eksplozivnim punjenjem morabiti od jednog komada. Kad je to neophodno, detoniraju i tapini smeju se ukr tati samo ako sepreduzme odgovaraju a za tita koja onemogu ava da se tapini me usobno iniciraju ili o tete.

Provodnici za elektri no paljenje mina moraju se, po pravilu, polagati na pod, uz bokove podzemnihprostorija. Provodnici se moraju za tititi od o te enja.

lan 246

Pripremljene udarne patrone ne smeju se spajati sa provodnicima za elektri no paljenje mina pre negoto se proveri da li su ispunjeni svi zahtevi u pogledu tehni ke za tite.

Krajevi provodnika za elektri no paljenje komornih mina, odnosno krajevi detoniraju eg tapina kojislu e kao sredstvo za elektri no paljenje komornih mina moraju biti izolovani i polo eni u dobroobezbe en sandu koji se mo e zaklju ati. Taj sandu se mora nalaziti na ulazu u podzemneprostorije za komorno miniranje.

Komorne mine se smeju paliti (aktivirati) samo na dnevnoj svetlosti, i to iz sigurnog skloni ta.

lan 247

Najranije 15 min posle paljenja komornih mina radili te se sme pregledati.

Ako postoji sumnja da sve komorne mine nisu eksplodirale, tek posle 2 h ekanja sme se zvu nimsignalom objaviti da je miniranje zavr eno i da su saobra ajni putevi slobodni.

lan 248

Ako se pri pregledu radili ta utvrdi ili posumnja da neko komorno punjenje nije eksplodiralo, ugro eniprostor mora se ozna iti vidnim znakovima, a oko radili ta se moraju postaviti stra e.

Poslove u vezi sa uklanjanjem ili uni tavanjem zatajenih komornih mina smeju obavljati samo za toposebno stru no osposobljena lica i to samo danju.

lan 249

Ako je kraj provodnika za elektri no paljenje zatajene komorne mine pristupa an, paljenje se moraponoviti uz preduzimanje potrebnih mera sigurnosti.

Ako nema mogu nosti da se neeksplodirana komorna mina ponovo upali, mora se postupiti premauputstvu za odstranjivanje zatajenih mina.

6. Vi eeta no i visokoeta no miniranje na povr inskim kopovima i kamenolomima

lan 250

Prilikom vi eeta nog i visokoeta nog miniranja, naro ito u slu ajevima kad se mine pale milisekundno,moraju se preduzeti odgovaraju e tehni ke mere za tite da se spre i prekid mre e za paljenje minausled odbacivanja miniranog materijala i me usobnog delovanja mina.

lan 251

Pri vi eeta nom i visokoeta nom miniranju na povr inskim kopovima i kamenolomima, za aktiviranjemina sme se upotrebljavati samo detoniraju i tapin.

7. Miniranje horizontalnim minskim bu otinama malog i velikog pre nika

lan 252

Miniranje horizontalnim minskim bu otinama malog i/ili velikog pre nika sme se primenjivati samo akominske bu otine i pravci odbacivanja materijala nisu usmereni prema obli njim naseljima i drugimobjektima i prema opremi i instalacijama povr inskih kopova i kamenoloma, pod uslovom da se obezbedidobro za epljivanje minskih bu otina epovima od inertnog materijala.

Za takvo miniranje mora se izraditi posebno uputstvo i odrediti sigurnosna udaljenost za za titu ododba enog materijala, prema lanu 117. ovog pravilnika.

8. Miniranje za zbacivanje, izbacivanje i odgurivanje miniranog materijala na kosimterenima

lan 253

Prilikom miniranja za zbacivanje materijala na nagnutim (kosim) terenima i miniranja radi izbacivanjamaterijala (izrada useka, kanala i sl.) ili odgurivanja miniranog materijala moraju se primenjivatipoo trene mere tehni ke za tite.

Sigurnosne zone za za titu od odminiranog materijala moraju se odrediti prema lanu 117. ovogpravilnika, a, po potrebi, pove ati zavisno od nagiba terena na kome se vr i miniranje.

9. Miniranje za rastresanje otkopanih i prekrivenih naslaga i stvrdnute ili smrznuteiskopine

lan 254

Za potrebe povr inske eksploatacije (dobijanja) ili otkrivke uglja i ruda pomo u ripera i skrepera smeju sekoristiti rastresna miniranja sa eksplozivnim punjenjima poja anog i oslabljenog dejstva.

lan 255

Za rastresanje smrznute otkopane rude, uglja, ljunka, peska ili soli ne smeju se upotrebljavati eksplozivikoji sadr e nitroglicerin.

Za rastresaju e miniranje stvrdnutih ili smrznutih soli ne smeju se upotrebljavati elektri ni detonatori. Prerastresaju eg miniranja smrznutih soli mora se proveriti da li se eksploziv sme upotrebiti za te svrhe.

lan 256

Rastresaju e miniranje ruda i uglja koji se u smrznutom stanju nalaze u elezni kim vagonima mora seizvoditi na mestima koja su od elezni kih objekata i postrojenja udaljena najmanje 50 m.

Eksplozivna punjenja koja se upotrebljavaju za rastresaju e miniranje smrznutih materijala ne smeju bitidu a od 1/3 minske bu otine, a njihov pre nik ne sme biti ve i od 32 mm.

10. Miniranje pomo u rudarskog (crnog) baruta

lan 257

Na kamenolomima za proizvodnju velikih kamenih blokova sme se upotrebljavati crni barut premauputstvu proizvo a crnog baruta.

lan 258

Minske bu otine iji je nagib ve i od 45° moraju se puniti samo patroniranim crnim barutom.

lan 259

Ako se upotrebljava nepatronirani (sipki) crni barut, on se u minske bu otine mora sipati samo pomo ulevka od cinka ili bakelita ija cev ica dopire do dna minske bu otine. Ako je minska bu otina dublja oddu ine cev ice levka, punjenje se mora obaviti patroniranim crnim barutom.

Prilikom punjenja minske bu otine levak se ne sme tresti, niti naglo izvla iti iz minske bu otine.

Pre punjenja minske bu otine crnim barutom, iz blizine minske bu otine moraju se ukloniti svi gvozdenipredmeti. Ako se utvrdi da su u minskoj bu otini ostali odlomci (krhotine) dleta koji se ne mogu ukloniti izbu otine, dno minske bu otine mora se zapuniti epom du ine najmanje 10 cm.

11. Usitnjavanje krupnih blokova (sekundarno miniranje)

lan 260

Za sekundarno usitnjavanje krupnih blokova (negabarita) uglja, ruda i jalovih stena smeju seupotrebljavati nalepna eksplozivna punjenja (mine) sa obi nim i kumulativnim delovanjem. Ako se zasekundarno usitnjavanje upotrebljavaju patrone obi nog eksploziva, na njih se mora staviti obloga odinertnog materijala, a eksplozivna punjenja sa kumulativnim delovanjem smeju se postavljati i bezobloge od inertnog materijala.

lan 261

Sekundarno usitnjavanje negabarita mo e se vr iti i plitkim bu otinama malog pre nika, izbu enim ublokovima negabarita, zapunjenim patronama eksploziva odgovaraju eg pre nika.

Dubina minskih bu otina, te ina eksplozivnih punjenja i du ina epa od inertnog materijala moraju seodrediti u skladu sa lanom 75. ovog pravilnika.

lan 262

Ako se sekundarnim miniranjem moraju proizvesti krupni blokovi materijala ili ako se okolina moraza tititi od prekomernog odbacivanja usitnjenog materijala, kao eksplozivno punjenje dozvoljeno jeupotrebljavati i detoniraju i tapin.

12. Ot epljivanje zaglavljenih sipki i bunkera

lan 263

Za ot epljivanje zaglavljenih sipki smeju se, izuzetno, upotrebljavati eksplozivna punjenja kad se utvrdi ilioceni da pri njihovom postavljanju ne mo e do i do obru avanja zaglavljenog materijala i ugro avanjasigurnosti rada.

lan 264

Za ot epljivanje zaglavljenih sipki i bunkera eksplozivna punjenja se postavljaju sa vrha sipke. Ako tonije izvodljivo, eksploziv se sme postaviti i kroz bu otine izbu ene sa sigurnog mesta pored sipke ilibunkera.

lan 265

Za ot epljivanje sipki smeju se upotrebljavati i specijalni reaktivni baca i olovnih ili eksplozivnih granataspecijalne konstrukcije, prema uputstvu proizvo a tih sredstava.

13. Miniranje za potrebe geofizi kih istra ivanja na kopnu

lan 266

Miniranje pri geofizi kim istra ivanjima vr i se prema uputstvu.

Minske bu otine za potrebe geofizi kih istra ivanja seizmi kom metodom, izbu ene u nevezanim(rasutim, nekonsolidovanim) stenama, smeju se zapuniti eksplozivom po zavr etku bu enja.

Razmak me u minskim bu otinama, njihova dubina i pre nik moraju se odrediti planom istra ivanja,zavisno od potrebne koli ine eksplozivnog punjenja.

lan 267

Minske bu otine ija je dubina ve a od 15 m smeju se napuniti 36 h pre miniranja, a pli e bu otine - utoku radne smene, ak i ako se pale istovremeno.

lan 268

Stanica za paljenje mina mora se postaviti na sigurnom odstojanju od mesta miniranja i mora se nalazitipod stalnom kontrolom (stra om). Na stanici se ne smeju nalaziti nikakvi predmeti koji ne slu e zaminiranje.

lan 269

Radio-stanice koje se upotrebljavaju za odr avanje veza i sporazumevanje prilikom izvo enja minerskihradova pre seizmi kog istra ivanja smeju se, izuzetno, postaviti u stanicu za paljenje (u specijalnoodeljenje karoserije vozila ili prikolice), a jake radio-stanice odobrenih tipova koje imaju vlastiti generatorelektri ne energije moraju se nalaziti izvan opasne zone.

lan 270

Pre svake upotrebe radio-stanice mora se proveriti da li one gube elektri nu energiju.

Glavni (magistralni) provodnici mre e za elektri no paljenje mina ne smeju se dovesti u prostoriju,odnosno odeljenje radio-stanice.

lan 271

Ako se eksplozivna sredstva za izvo enje seizmi kog miniranja dr e na mestu izvo enja radova, dnevnoizdavana koli ina eksploziva (dnevno sledovanje) ne sme biti ve a od koli ine koja se u toku dana tro i.

Izuzetno, na mestu izvo enja minerskih radova sme se dr ati i koli ina eksploziva potrebna zatrodnevnu potro nju ako se nalazi izvan opasne zone miniranja.

lan 272

Provodnik za nulti vremenski signal mora na krajevima biti ozna en jasno uo ljivim oznakama da bi seizbegla mogu nost zamene sa krajevima magistralnih provodnika za elektri no paljenje mina.

lan 273

Provodnici mre e za elektri no paljenje mina ne smeju se omotati oko elektri nih detonatora, izuzevdetonatora koji se postavljaju na povr ini radi ozna avanja trenutka u kome je do lo do iniciranjaeksplozije (detonacije).

lan 274

Ako se za seizmi ko miniranje koriste eksplozivna punjenja (patrone) koja su slobodno obe ena,polo ena na povr inu zemlje ili sme tena u pukotine, vododerine i sl., miniranje se izvodi premauputstvu.

lan 275

Ako se za seizmi ko miniranje upotrebljava manje osetljiv (manje brizantan) eksploziv, eksplozivnopunjenje se mora inicirati sa dva detonatora.

lan 276

Nakon zavr etka seizmi kog miniranja:

1) ne sme se pri i minskim bu otinama pre nego to istekne najmanje 5 min od trenutka paljenja;

2) ne sme se si i u okna, useke ili kanale sa strmim bokovima ija je dubina ve a od 3 m pre nego to sedobro provetre ili pre nego to od trenutka paljenja eksplozivnih punjenja sme tenih u okna, useke ilikanale protekne najmanje 30 min;

3) ne smeju se produbljivati minske bu otine u kojima je prethodno aktivirano na udar osetljivoeksplozivno punjenje;

4) ne smeju se bu enjem ili na neki drugi na in produbljivati minske bu otine u kojima je do lo dootkazivanja detonacije eksplozivnog punjenja.

lan 277

Uni tavanje zatajenih (slaganih) mina mora se izvoditi na slede i na in:

Zatajena eksplozivna punjenja moraju se, po mogu nosti, izvu i iz minskih bu otina i uni titi, nasigurnom mestu.

Ako zatajeno eksplozivno punjenje nije mogu e izvaditi iz minske bu otine, ono se mora uni titinaknadno, spu tenim eksplozivnim paljenjem.

U oknima ili usecima, odnosno kanalima, zatajena eksplozivna punjenja moraju se uni tavati pomo unalepnih punjenja (mina).

Eksplozivna punjenja koja su zatajila zbog delovanja vode ili vlage moraju se uni titi u skladu sauputstvom.

14. Miniranje za potrebe geofizi kih istra ivanja na moru

lan 278

Za potrebe geofizi kih istra ivanja, miniranja na moru moraju se izvoditi samo prema uputstvu.

Seizmi ko miniranje na moru ne sme se izvoditi za vreme magle, no u i u vreme kad uznemirenost moraprelazi 3 bala.

lan 279

Tehni ko-pomorske karakteristike broda za seizmi ka istra ivanja i njegovih magacina eksplozivnihsredstava moraju odgovarati sigurnosno-tehni kim propisima i uslovima koji va e u podru ju njihoveprimene.

lan 280

Pri miniranju na moru, stanice za miniranje koje su ugra ene u amce na vesla ili u amce sa motornimpogonom smeju se tegliti brodom za seizmi ka geofizi ka istra ivanja.

lan 281

Eksploziv se sme pretovarivati sa broda na brod ili amac na otvorenom moru samo u vreme kaduznemirenost (uzburkanost) mora ne prelazi 3 bala, i to pod uslovom da su brodovi dobro vezani jedanuz drugi.

lan 282

Oprema i sredstva koja slu e za izvo enje podvodnog seizmi kog miniranja moraju biti za ti eni odeventualnog pada u vodu.

Eksplozivna sredstva koja se koriste za podvodno seizmi ko miniranje moraju se dr ati odvojeno odostale opreme, u posebnim kutijama.

lan 283

Uz svako eksplozivno punjenje koje se stavlja na dno mora obavezno se mora privezati teg, a polo ajpunjenja mora biti ozna en plovkom ili pluta om.

Kod miniranja pomo u obe enih (plutaju ih) eksplozivnih punjenja svako punjenje mora biti privezano opluta u ili plovak.

Za ozna avanje polo aja eksplozivnih (minskih) punjenja koja su spu tena na dubinu manju od 3,0 msmeju se upotrebljavati samo gumene pluta e ili gumeni plovci.

lan 284

Eksplozivna punjenja i plovci ili pluta e ne smeju se vezati o magistralne provodnike mre e za elektri nopaljenje mina, kao ni za pluta e (bove) i plovke koji slu e za no enje magistralnih provodnika mre a zaelektri ko paljenje mina.

lan 285

Stanica za miniranje ne sme se udaljiti od eksplozivnog punjenja pre nego to se to punjenje postavi napotrebnu dubinu.

Eksplozivna punjenja (mine) spu tena u vodu ne smeju se tegliti (vu i) po dnu mora.

lan 286

Kontrolno ispitivanje mre e za elektri no paljenje podvodnih mina za seizmi ko miniranje, priklju ivanjemagistralnih provodnika mre e za elektri no paljenje podvodnih mina na izvor elektri ne energije, kao ipaljenje serije podvodnih mina smeju se izvr iti tek onda kad se stanica za miniranje odmakne odpluta a i plovaka koji ozna avaju polo aj podvodnih mina na sigurnu udaljenost. Ova sigurnosnaudaljenost mora se odrediti u odnosu na delovanje udarnih talasa vode i ne sme biti manja od 50 m.

lan 287

U radu sa plivaju im magistralnim provodnicima mre e za elektri no paljenje podvodnih mina mora sevoditi ra una o slede em:

1) na oba boka broda (stranice) koji slu i za seizmi ko miniranje (geofizi ka istra ivanja) moraju sepostaviti preklopni mostovi na kojima e se obavljati ugra ivanje elektri nih detonatora u eksplozivnapunjenja i njihovo spu tanje u more;

2) provodnici mre e za elektri no paljenje mina i seizmi ka piezo-mre a moraju se za vreme tegljenjanalaziti na me usobnoj udaljenosti od najmanje 15 m;

3) na preklopnom mostu stanice (broda, amca) za miniranje ne sme se nalaziti vi e od jednogeksplozivnog punjenja (istovremeno);

4) za napajanje mre e za elektri no paljenje mina mora se koristiti kontaktni prekida koji se postavlja naplatformu, odnosno na most za spu tanje (potapanje) podvodnih eksplozivnih punjenja (mina);

5) ispravnost izolacije magistralnih provodnika koji slu e za elektri no paljenje podvodnih mina mora sekontrolisati svakih 10 radnih dana, ali najmanje jednom mese no. Rezultati merenja moraju se upisivati udnevnik seizmi ke stanice.

VIII MINIRANJE PRI EKSPLOATACIJI PODZEMNIH I MINERALNIHVODA

lan 288

Za pove anje dotoka vode u bunare za eksploataciju mineralnih i podzemnih (dubinskih, slojnih) voda,kao i za pro avanje filtara u bunarima smeju se koristiti specijalna torpeda sa eksplozivnim punjenjimaobi nog ili kumulativnog dejstva, kao i torpeda punjena detoniraju im tapinom.

Za upotrebu torpeda mora se izdati posebno uputstvo u kome se, pored op tih odredbi o sigurnosnimmerama pri rukovanju eksplozivnim sredstvima, moraju navesti i uputstva i instrukcije proizvo a tihtorpeda.

lan 289

Za pro avanje filtara u bunarima za eksploataciju podzemnih i slojnih voda smeju se upotrebljavati idetoniraju i tapin i elektri ni detonatori.

IX MINIRANJE PRI EKSPLOATACIJI NAFTE I ZEMNOG GASA

lan 290

Za torpedovanje, perforiranje, uzimanje uzoraka i odglavljivanje istra nih i eksploatacionih bu otina zaeksploataciju nafte i zemnog gasa, kao i se enje oblo enih kolona (cevi) i zaglavljenih alatki ( ipki, dletai dr.) mora se izraditi pismeno uputstvo.

U uputstvu iz stava 1. ovog lana moraju se odrediti lokacija, naziv ili oznaka bu otine, podaci koji supotrebna za izvo enje minerskih radova, pribor za torpedovanje, odnosno perforiranje i uzimanjeuzoraka ili instrumentaciju naftnih ili gasnih bu otina, pre nik bu otine, pre nik za titne kolone i dr., kao idubina na koju se mora spustiti pribor za miniranje, eksplozivno punjenje, na in iniciranja eksplozivnogpunjenja i drugo.

Za sve vreme izvo enja radova na torpedovanju, perforiranju ili uzimanju uzoraka bu otina zaeksploataciju nafte i zemnog gasa, kao i za vreme odglavljivanja tih bu otina moraju se preduzetitehni ke mere za spre avanje erupcije nafte i/ili gasa i izbijanja po ara.

lan 291

Minerski pribori (aparati, perforatori, torpeda i dr.) smeju se opremati elektri nim detonatorima samo namestu upotrebe, tj. na mestu gde se miniranje izvodi.

Minerski pribor se ne sme stavljati jedan preko drugog, a svaki od njih mora se za tititi od eventualnogpada i udara.

lan 292

Minerski aparati koji se koriste u industriji nafte i gasa smeju se puniti (sklapati, opremati) samo namestu na kome se miniranje izvodi ili u posebno za tu svrhu ure enim prostorijama.

U prostoriji za punjenje minerskih aparata i pribora mora se nalaziti klupa za punjenje. Eksplozivnasredstva i aparati koji se pune eksplozivnim sredstvima moraju se dr ati odvojeno od te klupe - na stoluili na stalcima (policama).

Za svaku klupu za punjenje minerskih aparata i minerskog pribora mora se obezbediti slobodan prostorsa povr inom od najmanje 6,0 m2.

Stalak koji slu i za uskladi tenje (sme taj, uvanje) napunjenih minerskih aparata i pribora ne sme bitivi i od 1,6 m.

lan 293

U prostoriji za punjenje minerskih aparata i minerskog pribora ne sme se:

1) upotrebljavati otvoreni plamen;

2) dr ati bilo ta drugo osim materijala, pribora i alata koji je potreban za punjenje;

3) dr ati vi e eksplozivnih sredstava nego to je potrebno za punjenje 10 komada minerskih aparata;

4) dr ati vi e od 10 komada napunjenih minerskih aparata;

5) uskladi tavati napunjeni minerski aparati.

lan 294

Minerski aparati moraju biti tako konstruisani i izra eni da se isklju i bilo kakav uticaj na upotrebljenaeksplozivna sredstva i da se mogu sigurno spustiti u bu otinu.

lan 295

Ispravnost minerskih aparata mora se kontrolisati pre njihovog punjenja eksplozivom. Puniti se smejusamo odgovaraju i i neo te eni aparati.

Perforatori se moraju ozna iti odgovaraju im oznakama po kojima se mogu lako identifikovati.

lan 296

Punjenje minerskih aparata i ugra ivanje i vo enje elektri nih detonatora sme obavljati samo posebnostru no osposobljeno lice.

lan 297

Za punjenje i demonta u (rasklapanje, delaboraciju, odnosno pra njenje) minerskih aparata mora seizdati posebno uputstvo, koje mora sadr avati:

1) tehni ke i kvalitativne karakteristike minerskih aparata i na in njihove kontrole;

2) redosled i na in izvo enja pojedinih operacija pri izvo enju minerskih radova za potrebe eksploatacijei istra ivanja nafte i zemnog gasa;

3) sigurnosne odredbe koje se odnose na rukovanje eksplozivnim sredstvima i rasklapanje (demonta u)minerskih aparata i pribora;

4) listu pribora i alata koji su potrebni za punjenje, odnosno pra njenje (rasklapanje) minerskih aparata.

lan 298

Napunjeni minerski aparati posle zavr etka radova na njihovom punjenju smeju se uskladi titi samo umagacinu eksplozivnih sredstava ili u posebnoj magacinskoj prostoriji, i to na stalcima.

U magacinskoj prostoriji se smeju dr ati (uzimaju i u obzir i aparate) slede e koli ine eksplozivnihsredstava:

1) 1.000 komada perforatora;

2) 200 m detoniraju eg tapina;

3) 200 komada elektri nih detonatora;

4) 5 kg eksploziva.

lan 299

U minerske aparate smeju se ugra ivati samo oni elektri ni detonatori ija je ukupna elektri na otpornostprethodno ispitana.

Torpeda se moraju inicirati sa dva elektri na detonatora.

Kao provodnici za paljenje minerskih aparata smeju se upotrebljavati kablovi koji slu e za spu tanje tihaparata, u kom slu aju metalne obloge (omota i) kablova mogu slu iti kao drugi provodnik.

lan 300

Mogu nost slobodnog kretanja minerskih aparata kroz bu otinu mora se pre njihovog spu tanja ubu otine proveriti spu tanjem kontrolnog tela ( ablona) ili mera a popre nog preseka (kalibratora).

Minerski aparati se u bu otine smeju spu tati ili iz njih podizati samo pomo u dizalice (vitla) koja imaodgovaraju e ko nice.

Minerski aparati koji zapnu ili se zaglave u bu otini moraju se izvu i iz bu otine kad god je to mogu e.

lan 301

Minerski aparati koji su izvu eni iz bu otina moraju se, bez odlaganja, odvojiti od vodova elektri kemre e za paljenje i iz njih se moraju na licu mesta izvaditi eventualno preostali nedetonirani elektri nidetonatori.

Ako postoji opasnost od spontane eksplozije minerskih aparata, oni se ne smeju izvla iti iz bu otina.

Ako se iz aparata koji su izvu eni iz bu otina ne izvade elektri ni detonatori, njihovo punjenje se morauni titi na sigurnom mestu u blizini bu otine, uz preduzimanje potrebnih mera sigurnosti.

lan 302

Za punjenje aparata za jezgrovanje, ehometara i aparata za se enje zaglavljenih alatki i za titnih kolonamoraju se izraditi posebna uputstva.

lan 303

Za likvidaciju erupcija i ga enje po ara na bu otinama za istra ivanje i eksploataciju nafte i zemnoggasa eksploziv se sme upotrebiti kao ukopan, neukopan, odnosno polo en, slobodno polo en ili udaljinski dirigovanom (upravljanom) vozilu.

X ZAVR NE ODREDBE

lan 304

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da va i Pravilnik o merama za tite pri rukovanjueksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu ("Slu beni list SFRJ", br. 9/67) i Pravilnik o dopunipropisa o merama za tite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu ("Slu beni listSFRJ", br. 35/72).

lan 305

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slu benom listu SFRJ".