o a - elektrobeton.net · to je antievropska, antizapadna kritika institucija, ~ak i kada je...

MIXER Pi{e: Boris Buden

POSTJUGOSLOVENSKOSTANJE KRITIKE INSTITUCIJA

O kritici kao kontrakulturnom prevo|enju

RA\ANJE NOVOG SUVERENAOp{te mesto postmodernog diskursa jeste ~uvena pri~a o mno-{tvu naracija, odnosno o tobo`njem odsustvu velike istorijskenaracije, takozvane master narrative. Zanimljivo je da se post-komunisti~ki diskurs pona{a kao da za to nikada nije ~uo. Usvojoj hegemonijskoj verziji, on odista funkcioni{e kao nekiistorijski master narrative: sve su to poznate pri~e o slomu ko-munizma 1989. godine i o kona~noj pobedi kapitalizma i libe-ralne demokratije. Shodno ovoj naraciji, dru{tva negda{nje Is-to~ne Evrope nakon pada totalitarnih reìma ne ulaze direktnou svet razvijenog kapitalizma i zapadne demokratije, ve} mo-raju prvo da pro|u tranzicioni proces ka tom kona~nom stanjukoje se izdaje za normalno, to jest predstavlja univerzalnu nor-mu istorijskog razvitka uop{te. Tranzicioni proces se, shodnotome, poima kao proces normalizacije. To uklju~uje i logiku pre-ma kojoj stvari, pre nego {to postanu bolje prvo moraju posta-ti gore u pore|enju sa prethodnom situacijom, {to se u konkret-nom slu~aju odnosi na savremeni socijalizam. No, problem je utome {to se proces tranzicije moè pretvoriti u pravu katastro-fu. Upravo to se dogodilo u biv{oj Jugoslaviji: slom dràve, gra-|anski ratovi, `rtve, razaranja, etni~ko ~i{}enje, ekonomskislom, politi~ki haos, itd. Iako je ovaj slu~aj u o~iglednoj protivre~nosti sa hegemonijskomnaracijom o kona~noj pobedi demokratije i blagostanja, niko-me jo{ uvek nije po{lo za rukom datu op{tu naraciju dovede u pitanje.U nju se, {tavi{e, nikada nije ni po-sumnjalo. Ideologija postkomuni-sti~ke tranzicije uspela je simboli~-ki da inkorporira sve protivre~nosti:~ak i one najgore, poput opsade Sa-rajeva ili masakra u Srebrenici. Ti se doga|aji u na~elu obja{njava-ju kao privremena regresija u pri-rodno stanje, {to odgovara i daljevaè}em Hobsovom mitu o pred-dru{tvenom stanju, takozvanombellum omnium contra omnes;ukratko, oni su jo{ uvek u skladu shobsovskom teorijom dru{tvenogugovora, ili, da se u na{em kontek-stu jasnije izrazimo, s logikom su-vereniteta: ukida se dru{tveni ugo-vor utemeljen na komunisti~koj vla-sti, s komunisti~kom partijom kaosuverenom. Ru{enje tog poretkaprouzrokovalo je gra|anski rat kojije trajao sve dok nije sklopljen novidru{tveni ugovor, a novi suveren -nacija u liku svojih demokratski iza-branih predstavnika - tada preuzi-ma odgovornost i iznova usposta-vlja poredak koji donosi sigurnost.

POSTJUGOSLOVENSKO STANJESve nove razlike koje su zamenile staru, ideolo{ku razliku izme-|u kapitalizma i komunizma, koja se istorijski ispoljavala kao„hladnoratovska podela“, najbolje su izraène kao razlika izme-|u Istoka i Zapada, koja nenadano preìvljava pad Berlinskogzida. ̂ injenica da ona i dalje postoji, predstavlja najva`nije obe-le`je onog {to se danas gotovo jednodu{no shvata kao postju-goslovensko stanje. Ovo stanje, na koje je presudno uticala ideolo{ka reprodukcija kul-turne razlike izme|u Istoka i Zapada, u najve}oj meri defini{e ono{to se u biv{oj Jugoslaviji danas sprovodi kao kritika institucija. In-stitucije se kritikuju u svetlu njihove zaostalosti u razvoju. One sutoboè nedovoljno razvijene, jo{ nezrele za trì{te, korumpirane,pasivne, nisu samoodrìve, previ{e su tradicionalne i patrijarhal-ne... Ukratko, problem s institucijama nekada{nje Jugoslavije je-ste u tome {to jo{ nisu zapadne. Kritika se usredsre|uje na manjak,jaz izme|u doma}e realnosti i ve} ostvarene norme na Zapadu. Najsna`niji i najaktivniji kriti~ar institucija postjugoslovenskogprostora je sâma Evropska unija, odnosno njene institucije, ko-je predvode takozvani proces pro{irenja. Ovda{nja liberalna,prosve}ena i progresivna javnost - u meri u kojoj je postala su-bjekt kritike institucija - u osnovi predstavlja lokalnu personi-fikaciju zahteva EU, budu}i da se u potpunosti identifikuje sazadatkom da se dostigne Zapad. U tom pogledu, svaka liberalna kritika institucija u dràvi je ne-ka vrsta kompradorske kritike. To automatski implicira nu`nostda se izri~ito ustanovi glavni subjekt/institucija kritike, u ovomslu~aju sama EU. Setimo li se poznate Altiserove tvrdnje da ideologija uvek posto-ji u materijalnom obliku koji je oli~en u institucijama, odatle mo-èmo zaklju~iti da se Evropa pojavljuje kao ideologija, upravo sto-ga {to i sama predstavlja kritiku institucija. U tom pogledu, po-jam Istoka nije ni{ta drugo do u~inak Evrope kao ideologije, tojest proizvod Evrope kao institucije hegemonijske kritike. Ista konstelacija - ideolo{ka hegemonija Evrope, odnosno ulo-ga u kojoj se Evropa javlja kao glavni subjekt/institucija kritike- obja{njava konzervativnu ili desni~arsku kritiku institucija upostjugoslovenskom stanju. To je neka vrsta sekundarnog u~in-ka Evrope kao ideologije, nali~je liberalne kompradorske kritike:to je antievropska, antizapadna kritika institucija, ~ak i kada je

potpuno ambivalentna, kada, primera radi, tvrdi da je zapadni-ja i od samog Zapada, na {ta veoma ~esto nailazimo u Hrvatskojili dana{njoj Poljskoj.

LIBERALNA I KONZERVATIVNA KRITIKALiberalna kritika koja se javlja kao pandan konzervativnoj kriticipostoje}ih institucija u biv{oj Jugoslaviji, nju obi~no ozna~avakao nacionalisti~ku, antimodernu, devetnaestovekovnu, ukrat-ko, kao zaostalu. I, doista, ona se zalaè za za{titu tobo`njeg iz-vornog kulturnog identiteta, za vernost idealu narodnog suvere-niteta, za stare, konzervativne vrednosti koje su deo takozvanogevropskog identiteta. Ona se istodobno suprotstavlja vrednosti-ma liberalne modernizacije. S druge strane, konzervativna kriti-ka se sve vi{e poistove}uje s pojedinim elementima savremenekritike neoliberalne globalizacije. Njen protekcionizam preuzimaobrazac stare antikolonijalne borbe, ~ime ona ponavlja pojedineelemente nekada univerzalne emancipatorske naracije. Upravo tim stapanjem s levi~arskom kritikom globalizacije, odno-sno brisanjem jasne granice izme|u levog i desnog, konzervativ-na kritika institucija izvrsno podupire ideolo{ku hegemoniju libe-ralizma. Ona pomaè zagovornicima liberalne ideologije da na-stupe kao da su jednako suprotstavljeni i udaljeni kako od levi-

~arske tako i desni~arske kritike po-stoje}e stvarnosti. Tako se iz liberal-nog ugla sada obe pojavljuju kaojednaka pretnja modernim vredno-stima. Liberalizam, u tom kontekstu,nudi sebe kao tre}i put, ta~nije, kaojedino re{enje za sukob izme|u levi-ce i desnice, potvr|uju}i svoj auten-ti~ni, antitotalitarni karakter ne sa-mo danas, ve} i retroaktivno, jer se,kao posttotalitarni fenomen, posta-vlja jednako nevino kako u pogledukomunisti~ke tako i u pogledu fa{i-sti~ke pro{losti. Upravo iz tog libe-ralnog ugla, komunizam i fa{izam sejavljaju kao jednaki krivci za sve {toje u pro{losti po{lo naopako, uklju-~uju}i i pomenuto istorijsko zaosta-janje.

SLOM VESTFALSKOG PORETKAPostoje, me|utim, i druga~ija ~itanjapostkomunisti~kog stanja koja radi-kalno odstupaju od hegemonijskog.Po njima je, recimo, va`no ukazati nanasilni karakter raspada biv{e Jugo-slavije ili, uop{tenije, na haoti~norazdruìvanje isto~noevropskih si-

stema koje je usledilo nakon sloma

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 42, GOD. III, BEOGRAD, UTORAK, 1. APRIL 2008.

U KNJI@ARAMA!

NA KIOSCIMA!

Prva knjiga u

ediciji Beton:

SRBIJA KAO

SPRAVA

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 15. aprila

Vlada u ostavci

MIXER

Boris Buden: Postjugoslovensko stanje kritike institucija

[TRAFTA

Milica Jovanovi}: Gra|anin iz ~lana 305

ARMATURA

Andrej Nikolaidis: Crnogorski san

VREME SMRTI I RAZONODE

Toma Smor Junior: Preslava

BULEVAR ZVEZDA

SAMARD@I], dr Slobodan

BLOK BR. V

Lazar Bodroà & Tomislav Markovi}: Karta srpskog spasa (9)

I BETON BR. 42 DANAS, Utorak, 1. april 2008.

�Ol

iver

a Ba

taji}

: Dok

bol

ni~k

i dan

i tek

u�

IIBETON BR. 42 DANAS, Utorak, 1. april 2008.

komunizma, na {ta upu}uje \or-|o Agamben u Homo Saceru. Onse otvoreno suprotstavlja hege-monijskoj naraciji koja u su{tinipo~iva na pri~i o privremenomraskidanju dru{tvenog ugovora,koji ina~e - recimo na Zapadu -normalno funkcioni{e. Agambeniznosi argument o tome da ovedoga|aje ne bi trebalo shvatatikao neku vrstu privremenog po-vratka u prirodno stanje koje }ese pre ili kasnije vratiti u norma-lu, {to zna~i da }e uslediti ponov-no uspostavljanje dru{tvenog ugovora - {to podrazumeva idejatranzicije - ve} kao nekakvog krvavog glasnika jednog novog no-mosa sveta, koji se {iri po celoj zemaljskoj kugli. Kriza na koju Agamben ukazuje ima globalne dimenzije. Stoga sedoga|aji u poslednjih petnaest godina u biv{oj Jugoslaviji moguopisati kao puki simptom jedne daleko dublje istorijske promene;kao simptom rastakanja poretka starog vi{e od tri stotine godina(takozvanog vestfalskog poretka), kao nestanak slike sveta po-deljenog na suverene nacionalne dràve, koje se nedvosmislenomogu smestiti na odre|enoj teritoriji i za koje se pretpostavlja dapoliti~ki reprezentuju svoje razli~ito stanovni{tvo. Slomom togporetka nestaje ~itava normativna dimenzija me|unarodne poli-tike. Na njeno mesto danas stupa haoti~ni pragmatizam ~ija raci-onalnost niukoliko ne polaè pravo na univerzalno vaènje. Na-cionalne dràve }e i ubudu}e postojati, ali zna~aj i razmera njiho-ve suverenosti }e strogo zavisiti od njihove osobene pozicije mo-}i i uloge koju imaju u procesu neoliberalne globalizacije. Jedandrugi simptom sloma vestfalskog poretka vidimo u {irenju van-rednog stanja diljem sveta: sve je vi{e ljudi koji skon~avaju u ni-{ama gde je bezakonje mogu}e, a postoje}i reìmi ih isklju~uju izsistema predstavljanja i domena pravne sigurnosti. Sli~ne simptome nije te{ko prepoznati u procesu nasilnog raz-druìvanja biv{e Jugoslavije i njegovim neposrednim posledica-ma. To moramo imati u vidu kada ocenjujemo postjugosloven-ske uslove za kritiku institucija. Umesto da se uspostave u sta-bilnom reìmu suverenosti {to im obe}ava tranziciona teleologi-ja, ovda{nje institucije su suo~ene s haosom nekontrolisane glo-balizacije iz kojeg vi{e ne mogu pobe}i. Tvrdim da ne moèmo misliti o specifi~no postjugoslovenskomstanju, ako ne uzmemo u obzir ove i sli~ne simptome koji su umanjoj ili ve}oj meri u~inci neoliberalnog obrta u svetskoj eko-nomiji i politici. Drugim re~ima, ono {to opisujemo kao postju-goslovensko stanje (kritike institucija), mora se na radikalnonov na~in promi{ljati u svetlu ove neoliberalne promene.

SE]ANJE I KULTURNI ZABORAVSlovena~ki filozof Rastko Mo~nik, nedavno je izneo tezu po ko-joj institucionalne prakse u postjugoslovenskom stanju uistinuimaju neoliberalni karakter. Povrh toga, on tvrdi da klasi~ni libe-

ralizam zaista predstavlja ideolo-giju te neoliberalne prakse. To,svakako, implicira da se mora kri-ti~no odnositi prema ideolo{komkarakteru politi~kih institucijapredstavni~ke demokratije i in-stitucija civilnog dru{tva koje go-tovo isklju~ivo po~ivaju na libe-ralnim idejama - a danas su takvesve one institucije u biv{oj Jugo-slaviji, ukoliko su pro{le postko-munisti~ku transformaciju. Postavimo sada sredi{nje pita-nje: da li u opisanim okolnostima

postoji mogu}nost kritike institucija koja bi nadi{la komprador-sku kritiku s liberalnih pozicija, ali i konzervativnu protekcioni-sti~ku kritiku? Ve} smo predloìli da pojam Istoka treba razumeti kao proizvodEvrope kao ideologije. Kao takav, on ima i ideolo{ku upotrebnuvrednost. Prema Rastku Mo~niku, pojam „Istoka“ dovodi doistorijske amnezije. On „iz istorije Istoka poni{tava politi~ku di-menziju, i postiè sli~ne u~inke u sada{njosti“.U istom kontekstu, Mo~nik govori o novom kulturno iskovanomorijentalizmu, odnosno o kulturalizaciji koja „sprovodi u delorad politi~ke amnezije, bri{u}i iz se}anja prethodne politi~kebitke, koje su, konfrontiraju}i se s krizom svetskog kapitalizma,artikulisale alternativni potencijal“. O~ito je da kulturalizacija politi~kog, ideolo{ki zgusnuta u bau-ku Istoka, blokira se}anje na minule bitke i, shodno tome, pri-kriva osnov iz kojeg bi se mogla za~eti nova kritika institucijakoja bi nadi{la i liberalnu i konzervativnu kritiku. Ta kritika osta-je bez tla pod nogama, te izgleda kao da se mora stvoriti ex ni-hilo. Me|utim, problem se ne ti~e na{e nesposobnosti da dostig-nemo Zapad - kao {to tvrdi liberalna kritika; mi u sada{njosti ni-smo sposobni da dostignemo sopstvenu pro{lost, ukoliko se onaodnosi na iskustvo koje je zajedni~ko podeli na Zapad i Istok. Mijednostavno nismo u stanju da pamtimo pro{lost zajedni~kihpoliti~kih bitaka o kojima govori Mo~nik, kao da one nisu osta-vile nikakvog traga na na{e dru{tveno iskustvo. No, kako da ih pamtimo? Kako da se}anje na minule politi~kebitke povratimo iz kulturnog zaborava? U tome vidim izazov jed-ne nove kritike institucija. Na prvi pogled izgleda da se do re{enja problema stiè lako. Tre-balo bi na nov na~in artikulisati na{e dru{tveno iskustvo kojemora da je nekako zadràlo se}anje na pro{lost, odnosno zgu-snulo njegovo politi~ko zna~enje. Me|utim, to {to se ovde predstavlja kao re{enje, zapravo je dru-gi i jo{ ve}i problem: kako danas razumeti na{e dru{tveno isku-stvo, na koji na~in o njemu promi{ljati i kako ga reartikulisati?Da li bi valjalo poku{ati da se upori{te za njega na|e u onom {tose obi~no naziva javnom sferom?U Javnosti i iskustvu, Oskar Negt i Aleksandar Kluge pokazuju dase marginalizovane grupe, isklju~ene manjine ili potla~eni po-

liti~ki subjekti (upravo je to ljudski supstrat mogu}eg subjektajedne nove, antihegemonijske kritike institucija) uvek suo~ava-ju s izvesnom blokadom iskustva, nekom vrstom atomizacije ifragmentiranja koje baca u zasenak, iskrivljuje, ili ~ak poni{ta-va socijalni karakter njihovih se}anja. Problem je u tome {to „to{to se danas blokira, nije jednostavno artikulacija dru{tvenogiskustva, ve} mogu}nost samog tog iskustva“.Ve} smo nazna~ili da je kulturalizacija najve}a {teta koja se na-nosi dru{tvenom iskustvu. Ono {to se manifestuje kao kulturnasublimacija dru{tvenog iskustva, zapravo je njeno iskrivljenje,ili, jo{ gore, njeno nestajanje. Dana{nja pomama oko problemakulturnog pam}enja govori nam o grozni~avim poku{ajima da seponovo uspostavi zajedni~ko dru{tveno iskustvo i da se oìvi iz-vorni smisao minulih dru{tvenih i politi~kih borbi. Naàlost, nepostoji put kojim bismo original mogli da rekonstrui{emo iz pre-voda. Jedino dru{tveno iskustvo za kojim danas moèmo poseg-nuti, nalazi se u razli~itim oblicima njegove kulturne artikulaci-je ili upravo u njegovim kulturnim prevodima. Drugim re~ima,ne postoji nikakvo prvobitno iskustvo dru{tva kao dru{tva, mi-mo onog koje nastaje u njegovim kulturnim prevodima. Jedino{to, shodno tome, moèmo da u~inimo, jeste da nastavimo sprevo|enjem, usmeravaju}i kriti~ku pa`nju na slu~ajeve u koji-ma smo se ponovno prona{li, slu~ajeve kulturalizacije koji ima-ju su{tinski ideolo{ki u~inak depolitizacije.

KONTRAKULTURNO PREVO\ENJEUkoliko je, dakle, u ovim uslovima - koji nipo{to nisu samo post-jugoslovenski uslovi - i dalje mogu}e predlagati neku strategijukritike (institucija), to bih nazvao zadatkom kontrakulturnog pre-vo|enja. Time se otvoreno upu}uje na stari pojam kontrakultu-re, po{to na{ projekt nasle|uje njen antagonisti~ki karakter, sub-verzivnu motivaciju i ogor~eno neprijateljstvo prema glavnomtoku, iako je li{en iluzije o tome da je mogu}e automatski gene-risati neko politi~ko dejstvo. Kontrakulturno prevo|enje se su-protstavlja ideji same kulture - uklju~uju}i tu i ideju kontrakul-ture - ukoliko ona polaè pravo na izravno politi~ki smisao. Onose doista suprotstavlja kulturalizaciji onog {to je nekada bio ne-patvoreni dru{tveni ìvot. Tako èli da postane politi~no, u pr-vom redu kao kulturna kritika kulturalizacije. Da li je to mogu}zadatak? Zar ne predlaèmo neku vrstu minhauzenskog lukav-stva: po{to smo se zaglibili u kulturu kao u nekakvo blato, sad bitrebalo da se iz nje izvu~emo hvataju}i se za sopstvenu kiku. No,umesto da odgovaram na ova retori~ka pitanja, dozvolite mi daparafraziram jednu od Altiserovih definicija ideologije tako {to}u ideologiju zameniti kulturom: kultura po sebi ne posedujespolja{njost, premda istodobno (za kritiku kulturalizacije) ona inije ni{ta drugo do spolja{njost. Ukratko, ono {to je nekad bilakritika ideologije, danas se moè iznova formulisati samo kaokulturna kritika kulturalizacije. Ali kakve to veze ima sa institu-cionalnom praksom? Jo{ jednom altiserovski odgovor, parafra-ziran na isti na~in - stavljanjem kulture na mesto ideologije: sva-ka praksa mogu}a je samo posredstvom kulture i unutar nje �

(S nema~kog prevela Hana ]opi})

GRA\ANIN IZ ^LANA 305I DRUGI ANONIMNI DEZERTERI

Mi èlimo poru{iti sve te sme{ne spomenike „onima koji su poginuli za domovinu“ ko-

ji zure na nas u svakom selu, a na njihovo mesto podi}i spomenike dezerterima. Spome-

nici dezerterima predstavlja}e i one koji su poginuli u ratu, jer je svaki od njih poginuo

proklinju}i rat i zavide}i sre}i dezertera. Otpor je nastao od dezerterstva

Anonimni antifa{ista, Venecija 1943.

(iz: Michael Hardt, Antonio Negri, Empire)

ZA A. L.Dok se u prethodnim vekovima, obeleènim svakom vrstom discipline, otpor zasnivao na sabota-ì, direktnom (ili dijalekti~kom) sukobu - biti protiv u postmodernosti moglo bi ozna~avati izvrda-vanje, izme{tanje, sugeri{u Hart i Negri, navode}i da za borbu protiv Imperije ne postoji simbo-li~ko mesto, ve} radije evakuacija sa mesta mo}i. Izme|u ostalog, ovo istupanje iz sistema, ume-sto konfrontacije u borbi za prava, {irom sveta proizvodi novi sloj privremenih gra|ana, ljudi bezpapira i bez naro~itih politi~kih motiva za seobu, ~ak i onda kada su na pokret primorani ratom ilite{kom ekonomskom krizom. Oni ne prelaze granice slobodnog sveta, ve} se provla~e ispod nje;postaju nevidljivi, politi~ki nepostoje}i.Ne{to bi se od tog Negrijevog ohrabrenja prebezima i dezerterima moglo iskoristiti i za pretresa-nje poslednje faze Konkviste na{e male balkanske imperije, ~iji se osvaja~ki pohod, posle serijeporaza u gostima, poslednjih godina odvija u sigurnosti doma}eg terena. Zato je pravo vreme dase setimo na{ih dezertera: upisivali su dosadne fakultete da odloè regrutaciju, izmi{ljali bolesti,krili se po tavanima i podrumima, podmi}ivali birokratiju, crtali vize - ukratko, na svaki na~in be-

àli od naoruànih promotera sabornosti. Prema nekim izvorima, zvani~no je evidentirano blizu150 hiljada vojnih obveznika izvan granica Srbije, od kojih tre}ina nikad nije oduìla dug domovi-ni. Nezvani~no, procenjuje se da ih je dvostruko vi{e.Ni{ta im nije zajedni~ko sem odbijanja da idu u rat ili sluè vojsku u dràvi koja vodi ratne kampanjepo regionu. Status azilanta ili izbeglice mnogi srbijanski dezerteri stekli su usled ~injenice da su tekampanje bile zlo~ina~ke, i da ih je kao takve osudila me|unarodna zajednica. Tu ~injenicu dràvaSrbija do danas nije priznala, a dezertere iz ratova devedesetih i dalje tretira kao izdajnike. Uprkosvi{e amnestija, od kojih je prva progla{ena sredinom pro{le decenije, na vrhuncu Milo{evi}eve mo-}i, i pored zakona na koji se zvani~nici pozivaju kad ̀ ele da naglase da je sve u redu - zbog odbijanja

[TRAFTAPi{e: Milica Jovanovi}

DANA[NJA POMAMA OKO PROBLEMAKULTURNOG PAM]ENJA GOVORI NAM OGROZNIÂVIM POKU[AJIMA DA SE PONO-VO USPOSTAVI ZAJEDNI^KO DRU[TVENOISKUSTVO I DA SE O@IVI IZVORNI SMISAOMINULIH DRU[TVENIH I POLITI^KIHBORBI. NA@ALOST, NE POSTOJI NIKAKVOPRVOBITNO ISKUSTVO DRU[TVA KAODRU[TVA, MIMO ONOG KOJE NASTAJE UNJEGOVIM KULTURNIM PREVODIMA

Vozilo za heroja

CRNOGORSKI SANZnaci prepoznavanja

Ameri~ki san - za tu smo frazu svi ~uli? Ona ozna~ava put do us-pjeha: od neima{tine do obilja, put koji moè da pruì samoAmerika, zemlja u kojoj svi imaju jednake {anse. Ali postoji i Crnogorski san - pri~a o uspjehu i usponu u Crnoj Gori.Taj san je naoko sli~an, a opet po mnogo ~emu razli~it od onog ame-ri~kog. Taj san po~inje tamo i tada, gdje i kada i na{ ko{mar. U rat-no vrijeme devedesetih, sred zapaljenih ku}a i krika umiru}ih. Odizgorele zemlje i ljudskih ìvota na koncu ostane samo dim - lagani svijetao, naoko tako ~ist i nevin. Ba{ kao Crnogorski san.U Crnogorskom snu, novac se ne sti~e napornim radom i znanjem.Sti~e se raznim vrstama {verca, tranzita, kupovine i prodaje tu|ega.Kaù da formula uspjeha glasi: 99 posto rad + 1 posto talenat. U Cr-nogorskom snu ta formula izgleda ne{to druga~ije: nula posto rad+ nula posto talenat + 100 odsto veze, kumstva i poznanstva. Crnogorski san, za razliku od Ameri~kog, ne zavr{ava hepiendom. Onuop{te ne zavr{ava. On se od po~etka devedesetih proteè sve do da-nas. Berzanske {pekulacije zamijenile su {verc, legalno je zamijeniloilegalno, ali koncept je isti: u su{tini sna je brza i laka zarada. Zato sekod nas, pored toliko novih milionera, pored tolikih Crnogorskih sa-njara, ne otvaraju nove firme i nova radna mjesta. Samo cijene ska-~u u nebo. Diù ih Crnogorski sanjari. Tako da stvari postaju tako sku-pe, da mi ostali, doista, moèmo samo da sanjamo da ih kupimo. Taj svijet je vrlo ruì~ast (pink, ako ho}ete), i u njemu, kao u ka-kvoj velikoj (grand, ako ho}ete) paradi promi~u objekti njihovihèlja. Kako prepoznati na{eg sanjara, na{eg novog bogata{a? Onkupuje skupo i ono {to moè kupiti jeftino. Novi crnogorski boga-ta{ i ne gleda {ta kupuje, gleda samo cijenu. Pa ako mu se u~inidovoljno visoka, kupuje. Jer on ne kupuje stvar - nego divljenje.On je, iako tek prva generacija bogatih, ve} - dekadentan. Zato jei Crna Gora takva - nema ni dvije godine kako je nastala, a ve} je

u srì trula onako kako su trule samo zgrade koje se na koncu sa-me uru{e, kako su trule samo tro{ne zgrade i carstva koja }euskoro pasti. Te{ko da smo ba{ ovo sanjali. Ima u Bosni, i u dijelu Crne Gore, fraza koja glasi: on je hadìja.To, hadìja, ne zna~i biti bogat. Dobra stvar kod tog biti hadìjaje {to ti to niko ne moè uzeti. Niti to moè{ kupiti. Hadìja ilijesi, ili nisi. To zapravo zna~i biti plemi} u onome {to jesi. I tuleì ona fundamentalna razlika izme|u plemstva i burùja, kakvisu ovi na{i - plemi} }e uvijek biti plemi}, a od burùja, uzme{ limu pare, ne ostaje ni{ta. ôvjek se, i kad mu je najteè, i kad san ne}e na o~i, po svu no}moè zabavljati zami{ljaju}i na{e dobitnike tranzicije i nove bur-ùje, zami{ljaju}i jad koji bi ostao od njih kada bi im maklo kra-vate, skinulo odijela, uzelo pare i mo}. Od srca bi se ~ovjek smi-jao onome {to bi od njih ostalo - onome {to oni zapravo jesu. U Crnoj Gori postoji sjajna cini~na izreka koja glasi: Kakvo je vri-jeme do{lo, bolje ti je imati no nemati. Odete u bilo koji podgo-ri~ki butik i shvatite {ta se time ho}e re}i. U|ete kroz vrata odeloksirane bravarije, kakvu stavljaju na svoje futuristi~ke ku}eoni koji imaju um pe}inskog ~ovjek i kulturu guslara iz 17. vije-

ka. Stanete na radioaktivni mermer kojim je poplo~an pod, mer-mer poput onog kojim su obloìli radioaktivnu zgradu Crnogor-skog narodnog pozori{ta, taj spomenik ovda{njem feudalnomkonceptu kulturne politike. Tada vas prijekornim pogledom ske-nira prodava~ica na polumetarskim {tiklama i u grudnjaku kojinjene grudi uperi u vas na takav na~in da to asocira samo na ra-ketne baca~e spremne da opale, na na~in koji se moè shvatitisamo kao ratoboran. Po tome su jedinstvene ̀ ene sa ruba svije-ta novih bogatih - one grudima ne zavode, nego prijete.Ako ona procijeni da nemate, ili da po njenom mi{ljenju nema-te dovoljno, nema vam pomo}i. Ni{ta vas ne moè spasiti od nje-ne mrzovolje i odlu~nosti da vas isprati iz svog butika, gdje fu-kari poput vas nije mjesto. Za nju je taj butik ~ekaonica bolje bu-du}nosti, i ona jedva ~eka da vas isprati, da oslobodite mjestoza nekoga ko }e je mo`da tamo odvesti. Tu leì tajna dugotrajnosti Crnogorskog sna. Jer trajanje sna, kaokakvi kerberi, obezbje|uju takozvani obi~ni ljudi. Ovdje je pre-malo glasova koji bi mogli stvoriti buku i izazvati bu|enje. I takoje mnogo onih koji strpljivo ~ekaju svoj dio Crnogorskog sna �

III

OGLA

S

ARMATURAPi{e: Andrej Nikolaidis

Direktor Javnog servisa nijebio napadnut, {to ga nijespre~ilo da pre|e pragnu`ne samoodbrane.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECA

B

BETON BR. 42 DANAS, Utorak, 1. april 2008.

sluènja vojske ili izbegavanja mobilizacije devedesetih, mnogimemigrantima suspendovan je status punopravnog gra|anina.Po~etkom marta potpredsednik Vlade Srbije pokrenuo je zani-mljivu promotivnu akciju, „Novi srpski paso{ - novo lice Srbije“,za dodelu po~asanih 204 paso{a dràve koja poslednje dve godi-ne postoji pod imenom Republika Srbija, ali se konstitui{e na te-meljima one iz XIX veka. Kandidati treba da „predstavljaju pra-ve vrednosti na{eg dru{tva“, obja{njeno je u Kabinetu potpred-sednika Vlade, koji projekat vodi u medijskom partnerstvu sa Ra-dio-Televizijom Srbije i Ve~ernjim novostima. „Renomirani ìri“do maja }e odlu~ivati ko }e od dràvljana Srbije, iz zemlje i dija-spore, poneti ovaj simboli~ki orden zasluge.Uverena da se „prave vrednosti na{eg dru{tva“ danas zasniva-ju pre svega na odnosu prema ratovima devedesetih i zlo~ini-ma finansiranim iz Beograda, za jednu od tih 204 po~asnih put-nih isprava kandidovala sam Anonimnog Dezertera (vidi Dija-log, Danas 26. mart 2008). Nadam se jo{ i da }e renomirani ì-ri shvatiti da su srpski heroji moderne 19. i 20. veka, pisci i rat-nici, postali nepouzdani svedoci dru{tvenih vrednosti - njiho-ve spomenike uneredili su hegemoni interpretacije srpstva. No-vo lice Srbije ne}e biti odrìvo bez njenih dezertera.Moj kandidat punih petnaest godina nije bio u svom rodnomgradu. Po{to je doneo svoju herojsku odluku da se evakui{e izratnim ludilom zahva}enog podru~ja, i time potvrdio svoju ljud-sku izuzetnost (jedan od uslova konkursa za novi srpski paso{),narednih godina }e uporno dokazivati i svoju studentsku i pro-fesionalnu izuzetnost. Radi}e ono ve} notorno iseljeni~ko sve-i-sva{ta da bi preìveo, studira}e na stranom jeziku i istovreme-no voditi vi{egodi{nju borbu sa administracijom strane zemljeda obezbedi sebi legalan boravak. Danas je sre}an otac i mu`,dobro pla}en stru~njak u svojoj profesiji - i vlasnik pisma u komga vojne vlasti mati~ne dràve sa àljenjem obave{tavaju da jenjegova molba za regulisanje vojne obaveze na osnovu ~lana305 Zakona o vojsci, odbijena.

Pou~en iskustvom iseljenika iz Kanade koji je uhap{en kada jeprvi put posle osam godina do{ao u Srbiju na o~evu sahranu, iumesto na sahrani proveo tri dana u zatvoru, moj kandidat neveruje ni poslednjoj amnestiji, progla{enoj aprila 2006. Me|uiseljenicima kruè mra~ne pri~e o iznu|ivanju i reketiranju nagranici, o vojnim odsecima u kojima se stvari „sre|uju“ za nov-~anu nadoknadu, o advokatima - biv{im vojnim sudijama i tuì-ocima koji papreno napla}uju svoje iskustvo u vojnom pravosu-|u. Prema poslednjim zvani~nim najavama, dràva planira dauvede otkup vojne obaveze, u visini od nekoliko hiljada evra poregrutu, i to svega par godina pre planirane potpune profesio-nalizacije vojske. âk i tada, mogu}nost otkupa odobrava}e sepo diskrecionoj proceni vojnih vlasti, uz opciju „obavezne jed-nomese~ne obuke“.Postoji li stvarna mogu}nost da jedan od 204 po~asna paso{a- sa najsavremenijim biometrijskim sistemom za{tite, dràv-nom hipotekom ratnog zlo~ina i pod strogim viznim reìmom -renomirani ìri dodeli Anonimnom Dezerteru, koji ve} 15 godi-na boravi u inostranstvu bez dozvole General{taba? Naravnoda ne.

****

^lan 305

Regrut kome je odobren stalni boravak u inostranstvu i regrut

koji pored jugoslovenskog ima i strano dràvljanstvo, a koji stal-

no ìvi u SRJ upu}uje se na sluènje vojnog roka u skladu sa od-

redbama ovog zakona.

Regrut koji, osim jugoslovenskog dràvljanstva ima i strano drà-

vljanstvo, a sluìo je vojni rok u inostranstvu, kao i regrut koji,

osim jugoslovenskog dràvljanstva ima i strano dràvljanstvo, a

nije sluìo vojni rok i stalno ìvi u inostranstvu, upu}uje se na

sluènje vojnog roka ako li~no zahteva, o ~emu odluku donosi

na~elnik General{taba �

Ministarstvo za KiM, karanfili}, korijander,

{afran, |umbir, cimet i mu{katni ora{~i}

raspisuje KONKURSza kreativni koncept i idejno re{enje dresova koje }e

srpski sportisti nositi na predstoje}oj Olimpijadi u velikom, ali slobodarskom Pekingu.

Neophodno je da dresovi ispunjavaju klju~ne kriterijumepatriotskog dizajna:

1. Na prednjoj strani treba da stoji slogan koji izraàvaprivrènost sportiste majci Srbiji, ocu nacije, kultuporaza i plemenskih omraza;

2. Dresovi moraju na prednjoj strani imati ugra|ene sun|ereu obliku Kosova radi lak{eg busanja u prsa;

3. Dresovi treba da imaju instalirane greja~e na levoj stranigrudi za podgrevanje patriotskog àra u juna~kim srcima;

4. Na zadnjoj strani mora biti od{tampana PreambulaUstava Srbije koja }e motivisati na{e momke, dok drugagledaju u potiljak, da se neodustajno bore za pobedu;

5. Etiketa mora da ima ugra|en rusoblokator (u oblikuelektri~ne igle koja emituje blage elektro{okove) koji seautomatski uklju~uje kada se na{i reprezentativci takmi~esa Rusima i spre~ava ih da poraze na{u slovensku bra}u.

Prednost na konkursu ima}e dresovi sa sloganima: Kosovo je Srbija; Tibet je Kina; Samardì} – novi Obili}; Tibetanci, ostali ste truba – zbrisani vam snimci sa Youtube-a; Dalaj-lamo, ti suza ne roni – ~ekaju te kineski trombloni;Napred Na{i – Pe{~anik se pla{i; Srbija se brani u Pekingu.Aplikacija sa likom Slobodana Samardì}a nije obavezna, ali se preporu~uje.Obavezan detalj na dresu je plami~ak olimpijske vatre kojomsu spaljivane ambasade, MekDonaldsi, grani~ni prelazi idrugi objekti koji svojim }utanjem odobravaju nezavisnostKosova i Metohije.

Hajde zajedno da sanjamo

BLOK BR. V

BETON BR. 42 DANAS, Utorak, 1. april 2008.

ww

w.k

osm

oplo

vci.n

et

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

SAMARD@I], dr SLOBODANSAMARD@I], dr Slobodan (Beograd, 1953), doktor politi~kih nauka, stru~njak za evrop-ske odnose, standarde, federalna pitanja, paljenje grani~nih prelaza, potpredsednikDSS i vitez Ko{tuni~inog okruglog stola. Diplomirao je na Fakultetu politi~kih nauka1976, magistrirao 1983. i doktorirao 1986. godine, gde danas radi kao redovni profe-sor na predmetu Evropski odnosi i Evropska unija. Direktor je politi~kih studija u Centruza liberalno-demokratske studije. Kao predstavnik slobodnomisle}eg intelektualnog aka-demskog kruga, tokom devedesetih bio je angaòvan kao predava~ na BO[-u i AAOM-u.Autor je knjiga: Ideologija i racionalnost (1984), Demokratija saveta (1987), Jugoslavijapred isku{enjem federalizma (1990), Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice(1998). Politi~ka biografija Slobodana Samardì}a ne razlikuje se mnogo od ostalih DSS-ovih kadrovika. Otkobarske promene do~ekao je u senci svog {efa. Ubrzo je postao nje-gov savetnik za politi~ka pitanja i na toj funkciji proveo je period od 2000. do 2003. Na-kon faze tzv. Vlade u senci, Samardì} se prekvalifikovao za savetnika premijera. U tokusvog savetodavnog rada, istakao se kao jedan od protivnika saradnje sa Hagom {to jepo njemu oteàvalo unapre|ivanje federalnog odnosa sa Crnom Gorom, za koju nije ve-rovao da }e mo}i da se osamostali. Bio je protiv njenog referenduma, i kao u slu~aju Ko-sova danas, pozivao je na dugoro~ne pregovore. Samardì}eva znamenita kosovska faza otpo~ela je zapravo tek po{to je u{ao u srpski prego-vara~ki tim neposredno uo~i pregovora u Be~u. Od tog trenutka, njegova uloga postala je vi-dljivija u javnosti, da bi od maja 2007. preuzeo najva`niji resor, odnosno teritoriju iz ustav-ne preambule: Ministarstvo za KiM. Politi~ke progonoze Slobodana Samradì}a karakteri-sti~ne su i po tome {to ni u jednom trenutku nisu pokazivale znake njegove ekspertske ute-meljenosti, ve} su se svodile na kafansko politikanstvo i demagogiju. Govorio je da je \uka-novi} iscrpio svoje resurse u bira~kom telu, te da SAD i EU strahuju od secesije Crne Gore, pasamim tim i Kosova. Isto tako je vrlo ekspertski ustanovio da }e misija EULEX propasti, jernavodno konkurs za ovu misiju nije uspeo (tj. niko se nije prijavio; prim. prir.). Pored dr Nenada Ceki}a, jedan je od zvezda emisije „Poligraf“ u kojoj je u vi{e navrataizneo saètu politi~ku filozofiju dr Vojislava Ko{tunice, objavio rat Evropi i svetu i usta-novio standarde nove DSS estetike ru`nog, pod sloganom: „Mo`da nije lepo ali legitim-no jeste!“. Ovu re~enicu je izrekao nakon napada petnaestak hiljada kosovskih Srba nacarinske punktove na severu Kosova. Pritom je dodao da nema drugog na~ina da se toobavi i da je taj ~in u saglasnosti sa Akcionim planom (verovatno samo) Ministarstva zaKiM, ~iji tekst znaju tek posve}eni ~lanovi ove stranke. Ovo ministarstvo je o~iglednokoordiniralo proteste u zgradi suda u Mitrovici, da bi potom Samardì} poku{ao u jav-nosti da kapitalizuje ranjavanje jednog srpskog predstavnika iz KPS-a (koga je upucaoneko od Samardì}evih demonstranata). Nedavno je odbijen Samardì}ev etno-meteo-rolo{ki plan „stvaranja atmosfere funkcionalnog odvajanja Srba i Albanaca“. Protiv nje-ga su bili i neki Srbi sa Kosova. Ni novac za nastavak medijske kampanje „Kosovo je Sr-bija“ nije mu odobren. Samardì} sada najavljuje svoj budu}i veliki poduhvat, tj. orga-nizovanje parlamentarnih i lokalnih izbora i na Kosovu. Ho}e li uspeti? �

VREME SMRTI I RAZONODE

IV

Pi{e: Toma Smor Junior

PRESLAVA11. maj, Dan pobede nad fa{izmom 2

Prenosimo naslovnu stranu dnevnog lista Politika,

koji se od 12. maja 2008, na predlog Lj. Smajlovi} i

N. Kusturice, zove EuroPOLITIKA

Na upravo odrànim prevremenim parlamentar-nim izborima i izborima za organe pokrajinskei lokalne samouprave, koalicija “Za evropskuSrbiju - Boris Tadi}„ odnela je ubedqivu pobeduosvojiv{i ve}inu mesta u Skup{tini Srbije.EuroPOLITIKA saznaje: Boìdar \eli} bi-}e novi premijer srpske Vlade, Mla|an Dinki}ministar finansija, ekonomije, regionalnograzvoja, kapitalnih investicija i potpredsed-nik Vlade, Vuk Dra{kovi} ministar inostra-nih poslova, ministar informisawa i potpred-sednik Vlade, Nenad ̂ anak ministar omladinei sporta, ministar poqoprivrede i motorneindustrije, kao i ministar za lokalnu samou-pravu. Predsednik ove koalicije i predsednikSrbije, Boris Tadi}, odlu~io je da }e nova Vla-da imati svega 6 ministara, u ~ija }e se mini-starstva integrisati i preraspodeliti dosada-{wih 20-ak. U Vladi Boìdara \eli}a, zadu-ènog za hitan nastavak pregovora o evropskimintegracijama Srbije, na}i }e se jo{ i novigradona~elnik Beograda Dragan \ilas kao mi-

nistar za strana ulagawa, infrastrukturu, zaekologiju i ministar bez portfeqa i RasimQaji} kao ministar nacionalnih mawina, mi-nistar (monoteisti~kih) vera, ministar vojskei policije i ministar za socijalna pitawa. Tadi} je objasnio da }e plate ministara ostatiiste bez obzira na ozbiqno pove}awe resora ko-jima }e se ministri baviti. Pritom ne}e bitipove}awa administracije doti~nog resora. [ta-vi{e, ministri vi{e ne}e imati pravo da kori-ste pla}ene usluge timova savetnika, ve} samopomo} sekretarice, telefonske sekretarice,Interneta i Vladine arhive. Najavquju se i ra-dikalne promene Ustava po kojima }e broj narod-nih poslanika sa 250 biti smawen na 125:

Znamo da }e se ~uti i glasovi kritike nana{ ra~un. Neverne Tome }e pitati kako jemogu}e da jedan ~ovek sam moè da obavqa ova-ko odgovorne, raznovrsne i sloène zadatke.Familije biv{ih ministara }e pitati ko}e im sada dati posao kada su izgubili dobarglas i radne navike. Nova Vlada poru~uje svi-ma: Srbija je mala zemqa i woj nije potrebnoni 250 poslanika ni vi{e od 6 stvarno ak-tivnih ministara. Novac u{te|en od tro-{kova administracije i plata ministara iposlanika bi}e stavqen u razvojni buxet Sr-bije. Bi}e skresana sva nepotrebna socijalnadavawa a u sve dràvne institucije bi}e uve-den princip konkurencije i trì{ta. Ne}ebiti vi{e nacionalnih penzija i penzija zazaslu`ne gra|ane. Svako }e tro{iti samoono {to zaradi i onoliko koliko zaradi, ob-jasnio je predsednik Tadi}�

U novom broju NEN-a (Nedeljno-evropske novine) reakcije na formiranje Vlade Srbije:

Vojislav Ko{tunica najavljuje povla~enje iz politike: „Bavi}u se istorijom srpske dràvnosti“. Velimir Ili} nastavljada se bavi politikom kao odbornik skup{tine op{tine â~ak: „Bi}e brzo novih izbora“. Dragan Markovi} registrujefirmu „Palma“ i postaje samostalni gra|evinski preduzima~ za moravski okrug: „Akva park i zoo-vrt u svakomselu“. êdomir Jovanovi} kupio porodi~nu garsonjeru u Srem~ici: „Udaljeno ali bezbedno“.

Fenomeni: Karadì} i Mladi} menjaju mesto boravka - poslednji put prime}eni u ulici Narodnog fronta u bliziniRuskog doma gde se odràva izlo`ba fotografija o Aeroflotu: „One way ticket“.

Novi feljton: Slobodan Relji}&Bogdan Tirnani} „Kako smo osvajali slobodu“: O teroru Bebe, êde, Dejana Mihaj-lova i Aleksandra Nikitovi}a.

Kandidati za NEN-ovu nagradu „Tomas Man“: romani Mirka Kova~a Grad u zrcalu, Bore ]osi}a Ruski konzul, Vi-dosava Stevanovi}a Stranac koji s vama boravi i Dubravke Ugre{i} Nikog nema doma 2. Govori predsednica NEN-ovog ìrija Svetlana Slap{ak: „Literatura na putu oporavka“.

îtajte novi NEN: Srbija je ustala! Za Evropu bez alternative - nema povratka na Balkan!

Kabinet za odmor (negde u Kosovskoj Mitrovici)

Pulmo is ready

o a - elektrobeton.net · to je antievropska, antizapadna kritika institucija, ~ak i kada je...

Documents