novi sad iii godina br. 115 četvrtak, 27. 4. 2017. • 19 …...dekan poljoprivrednog fakulteta u...
TRANSCRIPT
novo
sads
ki
Novi Sad • III godina • br. 115 • četvrtak, 27. 4. 2017. • 19 dinara
Za dvadesetak dana u Pekingu dogovor o velikom ulaganju
kineski naučni institut u novom sadu
Potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov
Vučić treba da ostane
na Vrhu stranke Modni spektakl u
centru noVog sada
2 27. APRIL 2017.
327. APRIL 2017.
4 27. APRIL 2017.
Impresum
glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
Prelomdart group agencija, novi Sad
Tehnički urednik
Jelena mihajlović
redakciJa marija magdalena idei
Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,
ljiljana Budić Stanković [email protected]
FoTo-rePorTer
miloš Pavkov
lekTor Biljana rac
iZdavač
lokal media d. o. o. novi Sad
direkTor Srđan vučurević
Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,
telefon i faks +381 21 /3824 333 [email protected]
Žiro račun 165-23047-65 addiko banka
Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi
Sad, desanke maksimović 52
„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove
kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.
www.nsreporter.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm
Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski
reporter COBISS.SR-ID 293986823
Vučić treba da ostane na Vrhu stranke
Potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanovstr. 10/11
Žuto-crna hronika
Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (4)str. 14/15
Praznik rada i Veštica
Prvi maj se slavi milenijumima str. 18/19
osVeta sudije dabića
Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (7)str. 24/25
sVi su Pobednici
Preko pet hiljada takmičara na 40. Fruškogorskom planinarskom maratonustr. 28/29
osniVa se kineski naučni institut u noVom sadu Poseta ministra Mladena Šarčevića Institutu za ratarstvo i povrtarstvo str. 6/7
sadržaj
modni sPektakl u centru noVog sada
Od Zmaj Jove do Laze Telečkog najveća pista u Evropistr. 20/21
527. APRIL 2017.
petak, 21. aprilVučević: Ponosni smo
na Vojsku Srbije
Svečanost povodom obeležavanja Dana Vojske Srbije održana je u kasarni Jugo-vićevo i tom prilikom bile su postrojene sve jedinice iz Novosadskog garnizona – Prva brigada Kopnene vojske, Rečna
flotila, 240. samohodni raketni divizion Protivvazdušne odbrane i Druga četa
Vojne policije – Srbija danas može samo biti ponosna na svoju vojsku, koja se modernizuje i
reformiše, koja je sve jača, i uvek budna za svoj narod i domovinu. Vremena nisu nimalo laka, izazovi nisu nimalo bezna-
čajni, na regionalnom ali i globalnom planu – rekao je Vučević.
nedelja, 23. aprilProbni prijemni
na PMF-u
Na Prirodno-matematičkom fakul-tetu budući studenti testirali su svoje
znanje na probnom prijemnom. Više od 250 srednjoškolaca došlo je da razbi-
je tremu i proveri koliko je spremno za upis na fakultet i pravi prijemni, koji se održava krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od studijskog programa.
Najviše prijavljenih bilo je za smer Turi-zam i hotelijerstvo.
utorak, 25. aprilMirović: Podržaćemo obnovu i razvoj Sremskih KarlovacaPredsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je predsed-nika Opštine Sremski Karlovci Nenada Milenkovića, s kojim je razgovarao o mogućnostima za saradnju na obnovi i promociji Sremskih Karlovaca, kulturno-istorijskog i duhovnog sedišta srpskog naroda.– Podržaćemo inicijativu ru-kovodstva te sremske opštine da se u skladu s mogućnostima koje daje Zakon o Sremskim Karlovcima, ponovo obrazuje odbor za obnovu i razvoj Srem-skih Karlovaca. Činiće ga pred-stavnici Vlade Srbije, Pokra-jinske vla-de, Opštine Sremski Kar-lovci, kao i ugledni gra-đani Srem-skih Karlo-vaca – rekao je Mirović.
subota, 22. aprilČelnici Vojvodine: Bruka
navijača Partizana
Sudija Milorad Mažić morao je nakratko da prekine meč između Partizana i Vojvo-dine (1 : 0) jer su navijači crno-belih skan-dirali uvrede na račun pristalica iz Novog Sada, a čelnici Vojvodine iz revolta napu-
stili stadion u Humskoj.– Pesma u kojoj se navijači jednog od naj-
starijih klubova u Srbiji nazivaju “pola Mađarima, pola ustašama”, osim što je
još jednom poslala sramnu i ružnu sliku u svet, prikazala je i elementarno neznanje
o našem klubu – ističu u Voši.
četvrtak, 20. april
Betoven na otvaranju NOMUS-aNovosadske muzičke svečanosti otvorene su nastupom svestranog muzičara Fredija Kempfa iz Velike Britanije, uz Vojvođanski simfonijski orkestar, a za dirigentskim pultom stajao je naš ugledni umetnik, maestro Bojan Suđić. Izve-li su Petu simfoniju i Klavirski koncert u c-molu Ludviga van Betovena.
ponedeljak, 24. april
Cvetna pijaca u petak i subotu Posle kraće pauze, ovog petka i subote biće održana druga prolećna Cvetna pijaca na pla-tou ispred SPC „Vojvodina”.I ovog puta Cvetna pijaca imaće dve izložbe-ne celine – izložbu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu i izložbu meda i zdravstve-no bezbedne hrane. Na drugoj ovogodišnjoj Cvetnoj pijaci svoje proizvode građanima i posetiocima Novog Sada predstaviće oko 80 proizvođača cveća i sadnica i 13 proizvođača meda i zdravstveno bezbedne hrane. Naredna Cvetna pijaca biće održana 5. i 6. maja.
sreda, 26. aprilSećanje na deportaciju novosadskih Jevreja
U Sinagogi je održana komemo-racija koju je organizovala Jevrej-ska opština Novi Sad povodom 73. godišnjice deportacije novo-sadskih Jevreja u zloglasne ne-mačke nacističke logore. Prisut-nima su se obratili vrhovni rabin Srbije Isak Asijel, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.– Uvek mora među ljudima po-stojati makar jedan tihi glas koji će upozoriti i podsetiti na vreme stradanja pre sedam decenija. Taj tihi glas predstavlja svakog od nas, čoveka koji može da utiče na drugog čoveka da ne čini zlo, jer je svačija dužnost da upozori na nepravdu koja može prerasti u zločin – rekao je Asijel.
U6 27. APRIL 2017.
Autor: Miloš Dukić
U narednih dvadestak dana u Pekingu biće ozvaničeno osniva-nje kineskog na-učnog instituta sa sedištem u Novom Sadu, najavio je mi-
nistar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prilikom po-sete novosadskom Institutu za ratar-stvo i povrtarstvo.
– Početkom maja, zajedno s premi-jerom Aleksandrom Vučićem i mini-strom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, biću u Kini u delega-ciji koja će, između ostalog, s našim partnerima ugovoriti detalje otvara-nja nove naučne institucije u Novom Sadu. O tome se već dogovaramo
poslednjih mesec i po, kao o jednom od projekata u okviru inicijative 16+1 Kine i zemalja južne i centralne Evro-pe, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu. Pošto Institut za ratarstvo godinama intenzivno sarađuje s kineskim par-tnerima, naročito u pogledu krmnog i industrijskog bilja, siguran sam da će i u ovom novom projektu imati zna-čajnu ulogu – najavljuje Šarčević.
Institucija od posebnog na-cionalnog značaja. Na radnom sastanku u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u proširenom sastavu republičkog i pokrajinskog ministra i sekretara za nauku, kao i predstav-nika Poljoprivrednog fakulteta u No-vom Sadu i domaćina s Instituta, go-
vorilo se o više tema koje su suštinski bitne za razvoj i budućnost poljopri-vrede u našoj zemlji, napredak Insti-tuta, njegovo povezivanje i saradnju s fakultetima i drugim institucijama.
– Država ne ostaje samo na rečima, dogovaramo se s nadležnim mini-starstvima da Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i novosadskom Poljo-privrednom fakultetu obezbedimo hiljadu hektara državnog zemljišta u zakup na duži period kako bi mo-gli planirati svoje naučne aktivnosti i razvoj. To smo već uradili za Institut za kukuruz Zemun Polje. Zaposleni naučni radnici moraju imati odlične uslove za rad, a država je tu da to na najbolji način podstakne. Zbog svih rezultata i uspeha, a sledeće godine
Osniva se kineski naučni institut u Novom SaduPOSeta MiNiStra MlaDeNa Šarčevića iNStitUtU za ratarStvO i POvrtarStvO
S našim partnerima u pekingu narednog meSeca dogovorićemo Se o detaljima ovog projekta koji je naStao u okviru inicijative 16+1 kine i zemalja južne i centralne evrope, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu
727. APRIL 2017.
biće tačno osam decenija od osniva-nja, novosadski Institut dobiće status posebnosti i biće proglašen za insti-tuciju od posebnog nacionalnog zna-čaja – rekao je Šarčević.
Nauka i tržište. Razgovarali smo o svim delatnostima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kaže di-rektor dr Jan Turan.
– Predstavili smo proizvodnju se-mena koje izvozimo širom sveta, za-tim projekte i saradnju s resornim ministarstvom i drugim institutima i poljoprivrednim fakultetima. Pre-zentovali smo naš rad i samim tim smo dali uvid ministru u naše per-spektive i naš budući razvoj. Naša ustanova finansira, pre svega po-sredstvom tržišta, čak 95 odsto se-menske proizvodnje, dok ostalih pet odsto čini finansiranje kroz projekte Ministarstva prosvete, nauke i teh-nološkog razvoja i pokrajinskog Se-kretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost – pod-setio je Turan.
Ovo je već 12. Šarčevićeva poseta Novom Sadu, što samo govori da je prepoznao potencijal Novog Sada i Vojvodine kada su u pitanju nauka i tehnološki razvoj, napomenuo je po-krajinski sekretar za visoko obrazo-vanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević.
– A oni su prepoznatljivi ne samo u svetu nauke već i na tržištu. Na-lazimo se upravo na mestu koje je tržišno utemeljeno po primenjenim istraživanjima, i naravno, na mestu koje svoju budućnost gradi tako što će kroz tržišta ovde u regionu i svetu stvarati tu komparativnu prednost u odnosu na druge. Rad Instituta za ratarstvo i povrtarstvo putokaz je za mnoge, jer oni rade na primenjenim istraživanjima fokusiranim na trži-šte, i predstavljaju brend s ogromnim izvoznim potencijalom – rekao je Mi-lošević.
Zajednički na velikom poslu. Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Nedeljko Tica govorio je o višedecenijskoj sarad-nji tog fakulteta s Institutom, s ak-
centom na saradnji u oblasti stručne prakse.
– Danas smo čuli poruku koja nas podstiče da u narednom periodu tre-ba zajednički da radimo na jačanju semenske proizvodnje i poljoprivred-ne proizvodnje uopšte, i poruku koja nas obavezuje da zajednički iskoristi-mo sve potencijale koje imamo na Po-ljoprivrednom fakultetu i Institutu za ratarstvo – rekao je Tica.
Na radnom sastanku naučnika s re-sornim državnim organima u Institu-tu za ratarstvo i povrtarstvo otvore-na su i pitanja semenske proizvodnje, a najvažniji zaključak je podrška dr-žave razvoju agrara koji je u Vojvodini osnovna delatnost i institucionalno na vrlo visokom naučnom nivou.
Drugi posle Vinče. Institut za ratarstvo i povrtarstvo osnovan je 1938. godine odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Tada je oformljena Poljoprivredna i kontrolna stanica u Novom Sadu iz koje je nastao današnji Institut. Us-pešnim radom i vrhunskim rezultati-ma implementiranim u poljoprivred-nu praksu Institut je postao značajno ime u svetskoj nauci. Danas je novo-sadski Institut drugi po veličini u Sr-biji, a samo Institut za nuklearne na-uke Vinča ima više zaposlenih.
Osnovna i primenjena istraživanja, koja su osnovna delatnost Instituta, usmerena su na stvaranje sorti i hi-brida ratarskih i povrtarskih biljaka, kao i brojnih krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka. U ople-menjivanju akcenat se stavlja na po-stizanje visokih prinosa, vrhunskog kvaliteta, kao i na otpornost na abio-tičke i biotičke stresove. Ne zanema-ruju se ni sorte i hibridi za posebne namene. Pored oplemenjivanja, In-stitut razvija i tehnologiju gajenja sopstvenih sorti i hibrida. Rezultati se prenose odmah u praksu, na više načina: preko semena, kao tehnolo-gija obrade zemljišta, kao tehnologija gajenja pojedinih sorti i hibrida te za-štite pojedinih sorti i hibrida.
Hiljadu sorti i hibrida. Dosad je u Institutu stvoreno preko hiljadu
Dogova-ramo se s
nadležnim ministar-stvima da Institutu za ratar-stvo i po-vrtarstvo
i novo-sadskom Poljopri-vrednom fakultetu obezbedi-mo hilja-
du hektara državnog zemljišta
u zakup na duži peri-od kako bi mogli da planira-
ju naučne aktivnosti i
razvoj Mladen
Šarčević
sorti i hibrida, od čega je skoro 500 registrovano i gaji se u inostranstvu. U otvorenoj konkurenciji na svet-skom tržištu institutske sorte i hi-bridi zastupljeni su u 26 država, od Argentine preko zemalja Evropske unije, Ukrajine, Rusije do Kine i In-dije. Svaki osmi suncokret ubran na poljima širom sveta nikao je iz NS semena.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima moćan naučni tim od preko 100 istraživača, od čega je 70 doktora na-uka. Njima asistira preko 300 visoko-obrazovanih i radnika različitih pro-fila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi – semena, tehnolo-gije, obrazovanja i usluga.
Uzlaznu liniju razvoja Institut da-nas uspešno nastavlja održavanjem Sistema upravljanja kvalitetom prema internacionalnom standar-du ISO-9001 i Sistema upravlja-nja zaštitom životne sredine pre-ma ISO-14001, oba sa sertifikatom Britanskog instituta za standardi-zaciju (British Standard Instituti-on, BSI).
NS seme svetski brend. Insti-tut je državna institucija u nadležno-sti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije. Kao takav, Institut realizuje brojne nauč-ne projekte koje finansira država, a istovremeno učestvuje i u međuna-rodnoj naučnoj saradnji preko inter-nacionalnih projekata. Može se reći da je Institut lider u oblasti poljopri-vrednih istraživanja, u zemlji i šire u regionu, posebno u oblasti opleme-njivanja biljaka.
Pored naučnog dela, Institut ra-zvija i komercijalni. Od pre neko-liko godina Institut je plasirao i novu robnu marku NS seme koja je već znak prepoznavanja i sinonim za kvalitet i dobar prinos. S obzi-rom na to da se teško može pronaći prepoznatljiv brend iz Srbije, a NS seme to svakako jeste, on predstav-lja jedan od najboljih izvoznih pro-izvoda Srbije. Interesovanje za ga-jenje NS sorti i hibrida neprekidno raste, naročito u zemljama istočne Evrope.
Osniva se kineski naučni institut u Novom SaduPOSeta miNiStra mladeNa Šarčevića iNStitutu za ratarStvO i POvrtarStvO
S našim partnerima u pekingu narednog meSeca dogovorićemo Se o detaljima ovog projekta koji je naStao u okviru inicijative 16+1 kine i zemalja južne i centralne evrope, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu
8 27. APRIL 2017.
nsreporter.rs
927. APRIL 2017.
Jedan od najbogatijih Srba svih vremena Lazar Dunđer-ski okliznuo se na samom početku poslova s hranom. Izgubio je veliku sumu i u očaju razmišljao šta dalje. Pri-šao mu je otac Gedeon, rodonačelnik porodične privred-ne imperije, i rekao:
– Tamo gde si izgubio, tamo i traži!To je samo jedan detalj iz života i rada porodice koja je
obeležila više od veka privrednog i društvenog života Vojvodine i Srbije. Povodom obeležavanja 125 godina postojanja pivare u Čela-revu, kompanija Karlsberg Srbija predstavila je monografiju „Čudo u Čibu“, prvi pisani dokument o istoriji pivare. Monografija je svečano predstavljena u starom dvorcu Dunđerski u Čelarevu, pred velikim brojem zvanica, predstavnika Pokrajinkse vlade, diplomatskog kora, lokalne samouprave i medija. Gostima su se obratili predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović, otpravnik poslova ambasade Danske u Srbiji Morten Skovgaard Hensen, kao i generalni direktor kompanije Karlsberg Srbija Vladimir Vava.
Izuzetna mi je čast što sam u prilici da vam čestitam 125. rođendan i izdavanje monografije „Čudo u Čibu“, koja govori o istorijatu ove pivare, čiji je osnivač bio Lazar Dunđerski – rekao je Mirović.
– Nakon privatizacije 2003. godine, kada je vlasnik pivare postala kompanija Karlsberg, investirano je čak 220 miliona evra i ostvare-ni su izvanredni poslovni rezultati, koji su deo ukupnih rezultata razvoja naše ekonomije, zahvaljujući ovakvim kompanijama koje kontinuirano ulažu u postojeće proizvodne procese, zaštitu život-ne sredine, nove tehnologije i sve ono čime se Srbija ponosi – napo-menuo je Mirović.
Došavši u Čib, današnje Čelarevo, Karlsberg je nasledio i bogatu istoriju dugu 125 godina – izjavio je generalni direktor kompanije
Karlsberg Srbija Vladimir Vava. – Ne samo Lazar, osnivač naše pivare, već i cela porodica Dun-
đerski poznata je u istoriji Vojvodine kao jedan od najznačajnijih pokretača razvoja kulture i obrazovanja u XIX i početkom XX veka. Smatramo da je naša dužnost da izrazimo zahvalnost i da povodom velikog jubileja ispričamo veličanstvenu priču o njihovoj zaostav-štini, pivari, i vek i četvrt dugoj proizvodnji kvalitetnog piva – na-veo je Vava.
Otpravnik poslova ambasade Danske u Srbiji Morten Skovgord Hensen izjavio je da je ovo najveća danska investicija u Srbiji, kao i to da je ova kompanija, pored toga što je modernizovala pivaru u Čelarevu, donirala znatne fondove lokalnoj zajednici, te da je to dobar primer i za druge kompanije.
Nakon osnivanja Muzeja piva, kao i fondacije Karlsberg i Dunđer-ski, monografija „Čudo u Čibu“ kompanije Karlsberg Srbija pred-stavlja još jedno svedočanstvo o značaju kulturnog nasleđa porodice Dunđerski, kraja u kome kompanija posluje, kao i čelarevske pivare. Jedinstvena zbirka autentičnih fotografija, slika, pisama i zapisa vodi čitaoce kroz istoriju jedne porodice, kao i tradiciju proizvodnje kva-litetnog piva od trenutka kada je iz pivnice izašla prva flaša mladog vizionara Lazara, do danas kada nosi ime Karlsberg Srbija.
Kao deo bogate istorije ovog kraja, ali i značajan član opštine Bač-ka Palanka, Karlsberg Srbija već skoro 14 godina kontinuirano ulaže u razvoj Čelareva i unapređenje standarda, zaštitu životne sredine i ekološki prihvatljiva postrojenja, kao i u razvoj sporta, kulture i obrazovanja. Nakon mnogobrojnih investicija u očuvanje visokog kvaliteta proizvoda i unapređenje proizvodnih kapaciteta, pivo koje se danas proizvodi u pivari u Čelarevu izvozi se u zemlje širom re-giona, dok je „lav” jedan od omiljenih pivskih brendova u Srbiji.
Obeleženo 125 godina od osnivanja pivare u Čelarevu
Čudo Lazara Dunđerskog
Akademija umetnosti ove godine obe-ležava 43 godine rada. Za to vreme
mnogo studenata završilo je Akademiju postavši poznati glumci, slikari i muzi-čari. Neki su danas među 260 profesora, koliko ih radi na tri departmana ove vi-sokoškolske ustanove. Akademija je je-dan od 14 fakulteta koji čine Novosad-ski univerzitet i, zahvaljujući Akademiji, umetnosti Univerzitet je drugi na listi u
Evropi iz oblasti umetničke produkcije, rekao je profesor i dekan Akademije Si-niša Bokan na proslavi rođendana.
Rektor UNS-a i profesor dr Dušan Ni-kolić podsetio je da se intenzivno radi na tome da se Akademiji stvori prostor za dobar rad u bivšoj kasarni „Arčibald Rajs” jer je ova ustanova veoma važan činilac velikog sistema celog Univerzi-teta. M. M. I. T.
Akademija umetnosti napunila 43 godine
Autor: Miloš Dukić
10 27. APRIL 2017.
Potpredsednik Srpske napredne stranke Mi-lenko Jovanov, koji je i šef poslaničke gru-pe SNS-a u Skupšti-ni Vojvodine, zado-voljan je rezultatima
lokalnih izbora naročito u tri opštine u Vojvodini. Navodi da je SNS u Od-žacima osvojio 55 odsto, a u Vrbasu i Kovinu malo više od 43 odsto glaso-va. U Zaječaru naprednjaci imaju 130 glasova manje od prvoplasiranog, ali će imati isti broj odborničkih manda-ta u zaječarskoj skupštini kao i grupa građana.
Šta pokazuju ovi mini lokalni izbori?
– Pokazuju da Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, i posle či-tave one kampanje laži, podmetanja i neutemeljenih optužbi koja je usledi-la odmah nakon predsedničkih izbo-ra, i dalje uživa najveću podršku gra-đana u svim krajevima Srbije. Znate, Vučić tokom lokalne izborne kampa-nje nije bio u tim opštinama zato što nije želeo da se meša u izbornu volju građana na lokalu, ali su građani pre-poznali veliki rad i marljivost njegov i njegove vlade, koja je uložila znatna sredstva u te opštine.
U Zaječaru su se naprednjaci poneli drugačije od onih koji su iz-gubili na predsedničkim izborima?
– Odmah smo čestitali pobedniku
na ostvarenom rezultatu. To nas ra-zlikuje od onih koji, kad izgube, ne mogu da pobede sujetu i čestitaju po-bedniku, nego protestuju i pokušava-ju da dokažu da su, zapravo, s manjim brojem glasova pobedili.
Još traju protestne šetnje za-počete posle predsedničkih izbo-ra, da li verujete u to da su protesti krenuli spontano?
– Spontano u Srbiji, spontano u Mađarskoj, spontano u Rumuniji, spontano u Makedoniji, spontano u Rusiji… Malo previše spontanog, zar ne? A previše je političara i politič-kih aktivista u tim protestima i oko njih da bismo poverovali da su zaista spontani, nepolitički i slično. Sad, da li se organizatori stide što su orga-nizatori, ili se učesnici stide organi-zatora, a organizatori učesnika, pa se kriju, ne znam, a i ne zanima me. Podsetiću vas da smo tokom čitave kampanje upozoravali na ovakav sce-nario i da oni koji nisu u stanju da na vlast dođu izborima, žele da na vlast dođu ulicom. Uostalom, o tome sam govorio i za vaše novine.
Kakav je vaš stav prema nji-ma?
– Rekao bih da se ovde očigledno radi o ljudima koji su nezadovoljni rezultatima izbora i oni, zapravo, protestuju protiv svih građana koji nisu glasali onako kako misle da bi trebalo. Radi se, istovremeno, i o obe-
smišljavanju izbornog procesa, ali i demokratije kao takve. Ovde se želi da jedna agresivna i bučna manjina odlučuje u ime svih građana samo zato što su sami sebe proglasili „eli-tom” i što smatraju da im je valjda od boga dato da baš oni i niko dru-gi upravljaju Srbijom. I tu dolazimo do potpunog paradoksa gde ti „borci za demokratiju” zapravo prihvataju demokratiju ako oni pobede na izbo-rima, a ako izgube, onda ne valja ni demokratija ni onaj koga narod hoće, pa se još taj narod vređa, omalova-žava i slično.
Vučić je najavio da će za mesec dana saopštiti ime novog manda-tara za predsednika Vlade Srbije. Kakve kvalitete treba da ima novi premijer da bi imao autoritet po-put njega?
– Aleksandar Vučić je, kao premi-jer, veoma visoko postavio lestvicu bilo da se radi o znanju, posvećenosti ili marljivosti… Posebno je visoko po-stavio lestvicu kada je reč o rezulta-tima i zato na čelo Vlade Srbije mora doći neko ko može nastaviti da radi bar približno na tom nivou. Što se autoriteta tiče, naravno da onaj ko je na čelu vlade treba da ga ima, ali mora imati i osećaja za timski rad i saradnju i s ljudima s kojima možda nije saglasan o svim pitanjima. Uo-stalom, ne može se autoritet steći tako što se ide okolo i viče „ja sam predsednik vlade i morate da me slu-šate”, nego se stiče radom, rezulta-tima i poštovanjem koje iz toga pro-izlazi.
Da li bi za SNS kao novi pre-mijer bio prihvatljiv neko ko nije član stranke?
– Aleksandar Vučić je vodio vladu na najbolji mogući način i vrlo dobro
Niko nije pitao Tadića ni Koštunicu zašto su ostali vođe partija i kad su bili na čelu države, pa zašto bi drugačije
bilo kad novi predsednik Srbije stupi na dužnost
Autor: Eržebet Marjanov
PotPrEdsEdnik srPskE naPrEdnE strankE
Milenko Jovanov
Vučić trEba da ostanE na
Vrhu strankE
1127. APRIL 2017.
zna šta treba da ima onaj ko će biti na njenom čelu. Upravo zbog toga imam puno poverenje da će kandidata za mesto premijera odrediti tako da se nastavi s reformama i oporavkom Srbije, ekonomskim rastom i očuva-njem stabilnosti.
Kakav je stav stranke prema tome da Vučić ostane na čelu SNS-a pošto je izabran za predsednika Srbije?
– Nepodeljen je stav ljudi u vrhu Srpske napredne stranke da Aleksan-dar Vučić treba da ostane na njenom čelu. Na tu temu smo pričali još pri-likom donošenja odluke o Aleksan-drovoj kandidaturi za predsednika, stav nam je bio apsolutno jedinstven i nije se menjao.
Kako Ustav reguliše to pitanje, da li postoji sukob interesa?
– Nema nikakvog sukoba intere-sa. Zanimljivo je da se to pitanje postavlja Vučiću, a niko ga nije po-stavljao Tadiću ili recimo Koštunici dok je bio predsednik SRJ. Ako je sukoba interesa bilo, onda ga je bilo i u tim slučajevima, ili neko hoće da i u ovom slučaju za Vučića važe pravila koja ni za koga drugog nisu važila?
Na poslednjoj sednici Skup-štine Vojvodine, kada je razma-tran godišnji izveštaj novog po-krajinskog zaštitnika građana, vi ste u diskusiji rekli da je izveštaj bolji od prethodnih, ali da još nije sasvim onakav kao što Statut na-
laže. Na šta ste konkretno misli-li?
– Još uvek ima nekih aktivnosti koje izlaze van okvira onoga nadlež-nosti pokrajinskog zaštitnika građa-na. Ali je važno naglasiti da je u izve-štaju jasna tendencija da se čitav rad ove institucije vrati u propisani prav-ni okvir i zato sam uveren da se radi o inerciji, a ne o nameri. Uostalom, mi smo deceniju i po imali zaštitnike građana koji su bili nadležni za ono što su sami sebi odredili kao nadlež-nost. Baš ih je bilo briga za ono što piše u aktima kojima se uređuje nji-hov rad. Komentarisali su sve i sva-šta, bavili se politikom, iznosili po-litičke stavove, mešali se u političke odnose u lokalnim samoupravama, a najmanje su se bavili svojim poslom. Zato mislim da je teško, čak nemo-guće, okrenuti stvari za 180 stepeni za šest meseci, ali se vidi namera da se ta praksa promeni. Nemate više u izveštaju nijednu jedinu rečenicu s primesama politike. To je veliki ko-rak napred i to sam pohvalio.
Poslanička grupa SRS-a sma-tra da Statut nije potpuno uskla-đen s Ustavom zbog termina „om-budsman”, „pokrajinska vlada” i „nacionalne zajednice” i insistira da se Statut sasvim uskladi s najvi-šim pravnim aktom države. Kakav je vaš stav prema tome?
– Svako ko smatra da određe-ne odredbe Statuta nisu u skladu s Ustavom može da pokrene inicijativu
pred Ustavnim sudom i proveri da li je u pravu.
U vojvođanskim opštinama u toku su investicije, popravljaju se putevi, bolnice škole... Ima li pro-mena u Kikindi, gde živite, s obzi-rom na raniji period?
– Promene su jasne i vidljive i gra-đani su jasno rekli i prethodne godi-ne na lokalnim, pokrajinskim i repu-bličkim izborima, a i ove godine na predsedničkim da te promene vide. Kikinđani podržavaju ono što Srp-ska napredna stranka radi, kao i po-svećenost i trud Aleksandra Vučića lično da se Kikindi pomogne da se vrati na nivo razvijenosti na kome je nekada bila. Kikinda je posle mnogo godina stagniranja i propadanja ko-načno počela da hvata korak i to je veoma značajno za grad. Dolazak in-vestitora, italijanskog Zopasa i fran-cuskog Mekafora, kao i investicije domaćih privrednika poput Grin-deksa i već prisutnih kompanija po-put francuskog Le Belijea, pokazuju da se popravljaju stvari u najvažnijoj oblasti za grad, a to je oporavak ne-kada moćne privrede i zapošljavanje ljudi. Ubeđen sam da će se ovaj do-bar trend nastaviti. Očekujem da u narednom periodu postane još vid-ljivije da Kikinda danas, za razliku od nekih prethodnih godina, ima nedvosmislenu podršku Pokrajin-ske vlade, a realizacijom već dogo-vorenih projekata to će biti potpuno očigledno i svim Kikinđanima.
Dosadašnji premijer je visoko postavio lestvicu
kada je reč o rezulta-tima i zato
na čelo Vlade Sr-bije mora doći neko ko može nastaviti
da radi bar približno
na tom ni-vou
12 27. APRIL 2017.
Privredna komora Vojvodine i Turistička orga-nizacija Vojvodine organizovale su sastanak s predstavnicima turističke privrede Vojvodine i turističkih organizacija lokalnih samouprava radi promocija turističke ponude Vojvodine u Beo-gradu i regionu. Manifestacija Dani Vojvodine biće održana u maju i junu u Temišvaru i Beogra-
du, a TOV će učestvovati i u Danima Srbije u Ljubljani 26. maja. Svi zainteresovani privrednici i turističke organizacije mogu se uključiti u ove događaje, pogotvo što će im PKV pomoći u orga-nizaciji bilateralnih susreta.
Predsednik PKV-a Boško Vučurević i samostalni stručni sarad-nik za međunarodnu saradnju Milan Stojanov, zajedno s pred-sednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, pokrajin-skim sekretarom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjenom Bjelićem, podsekretarom pokra-jinskog Sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu sarad-nju i lokalnu samoupravu Nebojšom Vojnovićem bili su na obele-žavanju dve i po decenije od osnivanja županije Arad u Rumuniji.
Na skupu su bile i delegacije drugih rumunskih županija, pred-stavnici Republike Mađarske, mnogih konzulata i druge visoke zvanice iz Rumunije i regiona tako da su uspostavljeni značajni poslovni kontakti.
Privredna komora Vojvodine i Unija poslodavaca Vojvodine potpisale su sporazum o saradnji čiji je cilj razvijanje međusob-ne saradnje i unapređenje odnosa radi efikasnijeg ostvarivanja zajedničkih ciljeva – zaštite i unapređenja poslovanja privred-nih subjekata, unapređenja privrednog ambijenta i podstica-nja ukupnog privrednog razvoja u Vojvodini i Srbiji. Svečanom potpisivanju ovog sporazuma prisustvovao je i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, koji je pružio punu podršku Pokrajinske vlade saradnji između PKV-a i UPV-a.
Milićević je naglasio da je trajno opredeljenje Pokrajinske vlade da bude pouzdan partner svima koji mogu i žele da doprinesu ubrzanom privrednom razvoju.
– U Srbiji, a sledstveno tome i u Vojvodini, danas nema važ-nijeg zadatka od intenzivnog ekonomskog razvoja. On je, za-hvaljujući dobro osmišljenoj i energično vođenoj ekonomskoj politici Vlade Srbije, kao i sinhronizovanom delovanju svih drugih nivoa vlasti, uključujući i Pokrajinsku vladu, praktič-no već pokrenut. Takva tendencija mora se očuvati, a svaka saradnja i povezivanje kojima se podstiče ukupan privredni razvoj, zaštita i unapređenje privrednih subjekata i privrednog ambijenta može da donese samo korist privredi – naglasio je Milićević.
Predsednik PKV-a Boško Vučurević ističe da u UPV-u imaju pouzdanog partnera.
– Svima nam je cilj i zadatak da radom i zalaganjem pospešimo razvoj svih privrednih grana, odnosno poslovanje svih naših pri-vrednih subjekata kako bi se proširili na tržištu i otvarali sve veći broj radnih mesta. Isto tako, jedan od naših zadataka jeste i po-vezivanje privrednih subjekata iz AP Vojvodine sa stranim par-tnerima, s onim poslovnim partnerima iz Evrope i sveta koji su spremni da posluju i na našem tržištu, zajedno s našim privred-nicima. Ovaj sporazum o saradnji sa UPV-om svakako je jedan od važnih koraka ka ostvarivanju tog cilja – rekao je Vučurević.
Da obe institucije imaju isti cilj, naglasio je i predsednik UPV-a Stanko Krstin.
– Potpisivanje sporazuma proizašlo je iz zajedničke namere da se unapredi rad obe institucije – u pravcu razvoja PKV-a kao ser-visa za celu privredu i razvoja UPV-a kao istinskog sindikata čla-nova – poslodavaca. Međusobna saradnja i podrška između ove dve naše institucije od velikog je značaja prvenstveno za privred-nike ali i za celu zajednicu – istakao je Krstin.
Poslovno povezivanje u Srbiji i regionu
Sve širi krug partnera PKV-aAutor: Miloš Dukić
� 1327. APRIL 2017.
Prvo izdanje monografije o Nikoli Tesli autora Milova-na Matića u izdanju „Studi-ja Bečkerek” objavljeno je 2007. godine, na 151. godiš-njicu od rođenja velikog na-učnika. Monografija je bila
dvojezična, na srpskom i engleskom. Za de-set godina doštampana je u još 10.000 pri-meraka i rasprodata. Potražnja je bila velika i još uvek ima čitalaca koji žele da je kupe.
Zato se izdavač odlučio za novo, redizaj-nirano izdanje, koje je dopunjeno pre svega novim fotografijama, činjenicama koje do-sad nisu nigde objavljene, a tiču se života i rada jednog od naših najvećih naučnika. Od
neprocenjive vrednosti za našu izdavačku delatnost jeste to da je foto-monografija in-teraktivna, kaže direktorka „Studija Bečke-rek” Duga Radovanov.
Autentični podaci i dokumenta. O Nikoli Tesli, njegovom delu i legatu koji je ostavio za sve nas, kao i o samom izdanju govorili su autor knjige Milovan Matić, re-cenzent profesor Elektrotehničkog fakulte-ta Branko Kovačević, arhitekta i predseda-vajući Krunskog saveta Dragomir Acović, dekan FTN-a profesor dr Rade Doroslovački i direktorka „Studija Bečkerek” Duga Ra-dovanov.
– Foto-monografija je objavljena na tri
jezika – srpskom, engleskom i ruskom. Po-red sjajnih tekstova autora Milovana Ma-tića, fotografija, faksimila autentičnih do-kumenata, postoji i CD prezentacija na tri jezika. Sadržaj knjige obuhvata i specijalan dodatak koji smo pripremili s Teslinom na-učnom fondacijom iz Filadelfije i Studijom Eter iz Njujorka, a radi se o interaktivnim slikama preko kojih će pravilnim usmera-vanjem mobilnih telefona moći da se akti-viraju aplikacije s odgovarajućim audiovizu-elnim materijalom – objasnila je direktorka Radovanov.
Filmovi u knjizi. Prema njenim rečima, čitaoci će imati priliku da gledaju dva filma o Tesli preko tih aplikacija i da se upoznaju s njegovim kalemom u 3-D dimenziji. Autor je u knjizi hronološkim redom pratio život i rad srpskog naučnika. Podaci koje autor Milovan Matić koristi i prenosi čitaocima, obuhvataju i Tesline korene i njegovu po-rodicu i razvojni put njegovog rada do kra-ja života.
– Ova knjiga je pravljena tako da ljudi koji se na neki način prvi put susreću s li-kom i delom Nikole Tesle, razumeju njegov ogroman doprinos nauci, a podjednako je namenjena i inženjerima elektrotehnike i poznavaocima njegovog naučnog rada – na-pomenula je Duga Radovanov.
Milovan Matić kaže da je 30 godina izu-čavao Nikolu Teslu i njegov život i njegovo delo. Ovo je 14. knjiga u nizu o svetskom naučniku, a njegova prva kao i prva inte-raktivna knjiga u Srbiji.
– Imao sam čast da sarađujem s Novim Sadom dugo godina i izdavač „Dnevnik” objavio je pet mojih knjiga. Ova foto-mono-grafija je kruna mog rada i saradnje s Novim Sadom i srećan sam što je Srbija upoznala Nikolu Teslu preko novosadske štampe kra-jem 19. veka pa su te vesti išle u Beograd i širom Srbije – rekao je autor.
Žuta štampa o Tesli. Matić smatra da je interaktivna foto-monografija iskorak u srpskom izdavaštvu i posebna mu je čast što je predstavljena u našoj najstarijoj kulturnoj instituciji Matici srpskoj.
– Moram naglasiti da su svi objavljeni po-daci u knjizi – tačni. Nikola Tesla je svoje-vremeno bio žrtva žute štampe koja je na-stala u njegovo vreme i mnogo neistina i netačnih podataka kruži i dan-danas o nje-mu. Svi tekstovi u foto-monografiji su kratki i jezgroviti i apsolutno tačni. Objavio sam mnogo novih podataka i knjiga je za one, kako kažu kritičari, koji misle da sve zna-ju, jer će naučiti nešto novo, a oni koji ne znaju, naučiće mnogo toga. Knjiga je za sve generacije i sve uzraste kao i za sve nivoe obrazovanja. Branko Kovačević je rekao da je ovom knjigom uvedena nova disciplina: istraživačko pisanje, što znači da su kom-plikovane formule i nebuloze od jednačina i komplikovanih izraza objašnjene na jedno-stavan i prost način koji je svima razumljiv – rezimirao je Matić svoje pisanje.
Promocija foto-monografije o nikoli tesli u matici srPskoj
InteraktIvno uPoznavanje
s teslInom velIčInom
Autor: marija magdalena Idei trifunović Foto: miloš Pavkov
14 27. APRIL 2017.
Žuti leptir bila je grupa mladi-ća iz centra grada, osnovana ranih pedesetih godina kao pandan već postojećoj Crnoj legiji s Telepa. Za razliku od Crne legije, čvrto ustrojene, Žuti leptir bila je ad hok or-
ganizacija jer su se skupljali uglavnom po-vremeno da bi štitili momke čije su devojke bile s Telepa.
Naime, crnolegijaši su branili ostalim Novosađanima da dolaze na igranke na Telepu. Žuti leptiri su obično iz daljeg pra-tili zaljubljen par. Nastupali su pod vo-đstvom Stevana Hemije Hemike, rođenog 1935. godine i Đorđa Zorića poznatijeg kao Lepi Zoki, rođenog 1936. Obojica su stu-dirali medicinu, ali fakultet nikada nisu završili. Trenirali su boks u prostorijama BK „Vojvodina” na Trgu carice Milice, a
trener im je bio italijan Karlo Kulijati. Naziv grupe dali su po engleskom filmu
Žuti leptir iz 1952. godine, prvom posle-ratnom savremenom krimi-trileru. Bilo je to vreme kad se zabava mladih u Novom Sadu svodila isključivo na bioskop, korzo i igranke.
Fontana puna crnolegijaša. Članovi prve postave te bande bila su i dva plavoko-sa momka – Maks iz Bosne i izvesni Feca. Sastajali su se u restoranu „Zagreb” (danas Atina), a ponekad i u poslastičarnici Gori-ca, u zgradi koja je srušena krajem šezde-setih. Za lepog vremena ovi momci robin-hudovskih shvatanja mogli su se svaki dan predveče videti ispod Koprivića, preko puta hotela Putnik.
Leta 1957. potukli su se Crna legija i Žuti leptir posle igranke u Eđšegu. Desetorica mladića otišli su u baštu hotela Park, po-red Zokija i Hemike, bili su tu slikar Mića Mihajlović, bokser Zvonko Tkalčić, koji je prvi pobedio čuvenog Pavla Šovljanskog, zatim slikar Milan Jurić Kocka, Mali Raša Dugalić i Colika. Mali je čitao list Novosti, a jedan od dvadesetorice iz Crne legije pri-šao mu je i uzeo mu novine. Mali mu je zato ugasio cigaretu na lice pa je usledila opšta makljaža. Leptiraši, iako malobrojniji, kao u vestern filmovima stali su u zvezdu. Najpre su se branili, a zatim su napali crne i njima napunili fontanu. Ostali crnolegijaši brzo su se razbežali.
U Parizu s Verom Konfino. Krajem pedesetih godina slično crnolegijašima, formirao se i podmladak Žutih leptira. To su bili Mita Džambas, Moša Savić i Mar-le. Ovaj poslednji donekle je kriminali-zivao organizaciju. Prva postava se pot-puno smirila, osim gorostasnog Hemike, koji je 1960. s još trojicom pajtaša opljač-kao stariju ženu u Martincima. Pre toga su iskusno zapalili snop sena na drugom kraju sela. Međutim, ovaj trik pokupljen iz bezbrojnih kaubojaca koje su gutali, nije upalio.
Pljačka nije uspela, ali je Hemika svejedno dobio sedam godina zatvora. Kad je izašao, uputio se u Pariz s poznatom i atraktivnom Verom Konfino.
Podmladak nije nastavio putem uteme-ljitelja. Lepi Zoki zabavljao se sa Sonjom, u stvari Sofijom, od 1955. godine a u braku su bili do 1971. godine. Bili su prelep par za kojim se okretao ceo grad. Sonja je odgovo-rila Zokija od avanture u Martincima, do januara 1968. godine radio je kao laborant u bolnici, a zatim je preko Beča emigrirao u Kanadu.
Promena uloga. Krajem februara 1957. godine u Dnevniku je osvanuo naslov: „U Novom Sadu otkrivena organizacija malo-letnika Žuti leptir” i podnaslov: „Dvadeset i tri novosadska mladića izazivala tuče i iz-vršila 26 krađa. Ovo je ozbiljna opomena
Žuto-crna hronika
Vladimir VrgoVić: noVi Sad 1944–1969. (4)
Autor: miloš dukić
1527. APRIL 2017.
roditeljima, školi i društvenim organizaci-jama”.
Šta se dogodilo da od nekog s viteškom namerom da zaštiti slabije, ovi mladići po-stanu prestupnici i pljačkaši? Sve se to da objasniti izjavom Lepog Zokija iz 2003. go-dine kad se pojavio u Novom Sadu prvi put posle petnaest godina. Tada je rekao da je krajem pedesetih shvatio da je viteško vre-me prošlo kada je naišao na dva desetogo-dišnjaka koji su mu se predstavili:
– Ja sam Hemika!– Ja sam Zoki!Od Leptira bi ostala legenda o junaštvu da
nije bilo zloupotrebe naziva. Banda iz 1957. godine nije imala nikakve veze s izvornim Žutim leptirom, bio im je samo zgodan taj naziv. Nekako u to vreme grupa s istim ime-nom okupila se i u Vrbasu, što dosta govori o tim vremenima.
Suđenje Crnoj legiji. U Opštinskom sudu u Novom Sadu počelo je 15. septem-bra 1954. godine suđenje kolovođama Crne legije. Na optuženičkoj klupi bili su: Rada Slavnić, Andrija Soviš Mandro, Mihalj Er-deš Centi, Đerđ Molnar, Mihalj Koso, Ja-kob Paličko, Šandol Astal, Pavle Balog, Ivan Devald, Peter Jung, Bela Kiš, Janoš Serza i drugi. Sudilo im se svaki dan od srede do subote, a presuda je izrečena u utorak, 21. septembra. Osuđeni su zbog incidenta koji se zbio 2. jula 1954. godine posle igranke u Eđšegu kada je na Futoškom putu razuzdani Rada Slavnić napao milicionera i oborio ga udarcem šakom. Isto se dogodilo i njego-vom kolegi u plavoj uniformi. Prvooboreni milicioner se brzo pribrao i dvaput pucao iz pištolja u Radu. Ranio ga je pa su obojica preneti u bolnicu.
Na suđenju se ispostavilo da je ova ban-da nemilosrdno napadala mirne građane bokserima, lancima, federima s ogromnom kuglom, kamama i korbačima. U postupku je dokazano da je Rada milicionera napao bokserom. Zbog toga je dobio šest godina
strogog zatvora, Erdeši i Soviš po pet, Mi-halj tri, ostali godinu, a samo je Kiš osuđen uslovno.
Odbrana sa slobode. Aleksandar Ma-rušić zvani Marle rođen je 3. marta 1939. godine u Novom Sadu i stanovao je u Lu-kijana Mušickog. Marušići su inače iz Crne Gore, od Bjelopavlovića. Kakva ga je fama pratila putem jedinog medija, ali i preko radio-Mileve najbolje se vidi iz karikatu-re Bude Vojinovića objavljenje u Dnevniku 16. maja 1964. godine. Na njoj se vidi Marle kako ispred zgrade suda gazi tri mirna gra-đanina s rečima:
– Eto, rekli su mi da se branim sa slobo-de...
Marle je prvi put u zatvoru bio s devetna-est godina zbog prikrivanja tragova krivič-nog dela svojih prijatelja. Krupan i vrlo sna-žan, visok 188 centimetara, vojsku je služio u Uroševcu 25 meseci, dakle 30 dana duže jer je bio kažnjen zatvorom zbog toga što je na pravoslavni Božić napio nekoliko vojni-ka Albanaca. Ni kad se marta 1962. godine vratio u Novi Sad, nije se uklopio u običan život.
Oficir u Dunavu. Već pola godine ka-snije na nasipu kod Bećarca zatekao se s de-vojkom Ljubicom Vladić i drugovima Đor-đem Prodanovićem Šekijem i Radoslavom Kosićem Dorakom. Tu su sreli poznanicu Barbaru, koja je ugovorila specifičan posao u vrbaku s kapetanom prve klase iz Beo-grada. Barbara je zamolila Marlea da je za-štiti ako oficir ne plati dogovorenu sumu, što je Marušić, naravno, prihvatio. Nešto kasnije prišla im je Barbara sva uplakana i požalila se:
– Neće da mi plati!Marle je odmah prišao kapetanu i udario
ga tako snažno da je ovaj odmah pao u Du-nav. Društvo se zatim vraća u centar, ali bez Šekija, koji je prišao onesvešćenom oficiru i uzeo mu novčanik.
Istragu su vodili Svetozar Brnović, čuveni novosadski Megre, i Đorđe Drljača. Suđenje je bilo apsolutno zatvoreno za javnost kao i uvek kad su oštećena bila vojna lica. Štaviše, osim sudija niko nije znao identitet ošteće-nog. Čak je odbijen i zahtev Marušićevog advokata za suočenje s oficirom.
Marle se branio sa slobode i bio je siguran u dobar ishod jer je tvrdio da je samo udario kapetana. Međutim, proglašen je glavnim krivcem i dobio je pet godina zatvora, od čega je odslužio četiri, a verovatni krivac Šeki dobio je tri godine.
Bekstvo preko grane. Marušić se u zatvoru družio sa Stevanom Godićem So-njom, koji mu je spasao život kad ga je na vreme obavestio da mu drugi kažnjenik, na-oružan nožem, priprema zasedu. Marle se vratio u Novi Sad i preko prijatelja dobio vizu za Nemačku, gde je već živela njegova sestra pa se smirio u Ahenu.
Dimitrije Krivokuća – Mita Džambas ro-đen je 1944. godine u Novom Sadu, a već kao šesnaestogodišnjak prvi put je bio u zatvoru mesec dana zbog tuče, a posle toga još de-setak puta kod sudije za prekršaje. U zimu 1962/1963. prebegao je u Austriju s najboljim drugom Radivojem Skeldžićem Skelom. Me-sec dana proveo je u sabirnom logoru u Kla-genfurtu. Tu mu je pomogao Mandro, inače pripadnik prve postave telepske Crne legi-je. Nakon godinu i po Mita beži iz Austrije u Italiju kod Mandre, da bi u Berlin otišao legalno 1968. godine.
U međuvremenu je dolazio u Novi Sad pa ga je okružni javni tužilac 9. juna 1967. godine optužio za silovanje dve malolet-nice u stanu u Narodnih heroja. Međutim, u aprilu 1968. godine Okružni sud ga je oslobodio, a Mita Džambas je tokom celog postupka nepokolebljivo tvrdio da nikog nije silovao.
Patosirao prvog crnog studenta. Mita je voleo da se tuče, mnogo je primera za to. Na igranci u Eđšegu 1967. godine izu-darao je Rajka Ristića Pileta zbog incidenta oko pet novih dinara, a u Katoličkoj porti patosirao je prvog crnog studenta u Novom Sadu koji je maltretirao Peru Klempavog, i zbog toga je dobio 25 dana zatvora.
Negde 1970. godine prebio je Kešinog stri-ca, brata tadašnjeg pokrajinskog političara Vukašina Kešelja, pa se posle toga zaputio u Pariz. Vratio se 1972. kad mu se i rodila ćer-ka Sonja. Nakon toga Mita Džambas uplovio je u mirnije vode i zaposlio se u Naftagasu, a slobodno vreme provodio je uglavnom pe-cajući. Na naslovne strane ponovo je došao 1996. kada je na Beogradskom keju izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je dvoje ljudi stradalo. Dok je služio zatvorsku kaznu, po-ginula mu je ćerka Sonja. Mita nikad nije priznao zvaničnu verziju njene smrti. Po-sle odslužene kazne 2001. godine vratio se u Naftagas, a šest godina kasnije otišao je u penziju.
16 27. APRIL 2017.
DUO SISTEM
NS 444 Ultra
NS 640 Ultra
ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.
PREPORUKA SORTIMENTA
KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS
PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6102 FAO 610
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6010 FAO 690
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 7020FAO 670
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6030 FAO 660
POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i
70 t/ha SILAŽE
NS 6140FAO 650
NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI
PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE
FAO 360
POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha
NS 4051FAO 420
POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i
IZNAD 70 t/ha SILAŽE
NS 5010FAO 580
FAO 490
FAO 580
FAO 660
POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE
NS 444FAO 490
POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha
NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID
U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i
PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.
NS 640 FAO 660
NOVO!
NOVO!
NOVO!
NS 5041 Ultra
I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com
1727. APRIL 2017.
DUO SISTEM
NS 444 Ultra
NS 640 Ultra
ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.
PREPORUKA SORTIMENTA
KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS
PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6102 FAO 610
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6010 FAO 690
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 7020FAO 670
POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA
NS 6030 FAO 660
POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i
70 t/ha SILAŽE
NS 6140FAO 650
NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI
PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE
FAO 360
POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha
NS 4051FAO 420
POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i
IZNAD 70 t/ha SILAŽE
NS 5010FAO 580
FAO 490
FAO 580
FAO 660
POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE
NS 444FAO 490
POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha
NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID
U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i
PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.
NS 640 FAO 660
NOVO!
NOVO!
NOVO!
NS 5041 Ultra
I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com
Od sredine 19. veka Sjedinje-ne Američke Države bile su poligon vulgarnog kapita-lizma. Industrijska revolu-cija donela je mašine koje su okretale bez prekida, pa su fabrikanti smatra-
li da izlaze u susret radnicima time što od njih traže da rade samo 16 sati svakog dana osim nedelje.
Industrijska kriza. Klasne razlike bile su ogromne, industrijalci i uopšte bogataši takmičili su se u isticanju otvorenog prezir prema radnicima i siromašnima. Kapitalista Džej Guld otvoreno se hvalisao:
– Mogu da iznajmim polovinu radničke klase da ubija drugu polovinu!
Bez obzira na to, milioni imigranata pri-stizali su svake godine i obarali ionako ne-znatne nadnice. Strašna zima 1873/1874. godine terala je sirotinju u brojne povorke gladnih, a onda je sredinom osamdesetih na-stala industrijska kriza. Ko nije bio otpu-šten, radio je za nižu platu ili je štrajkovao, ali uzaludno. Vlasti su na radničke pobune odgovarale dovođenjem čitavih pukova voj-ske u gradove.
Hrana sa strihininom. Radnici su tra-žili više hleba i kraće radno vreme, a dobijali su jedino batine i po koji metak.
Njujorški Vorld pisao je:– Američki radnici moraju biti svesni da
im neće moći biti bolje nego evropskim. Lju-di se moraju zadovoljiti uz niske nadnice. Na taj način radnik će biti bliže mestu u druš-tvu koje mu je odredio bog.
Čikaški Tribjun otvoreno je predlagao da farmeri nezaposlenim radnicima, koji su na sela navalili iz velikih industrijskih centara, u hranu stavljaju strihinin, kao što rade s drugim štetočinama.
Plemeniti red Vitezova rada. Rad-nicima nije preostalo ništa drugo nego da se organizuju, a Čikago postaje centar najradi-kalnije levice. Socijalistička radnička stran-ka uspevala je povremeno da dobije jednog ili dva predstavnika u Gradskom veću, mada bez naročitog uspeha. Uz njih, 1881. godi-ne osnovana je i Revolucionarna radnička stranka, a već su na sceni bili brojni rad-nički klubovi.
U svem tom šarenilu izdvajala se tajna radnička organizacija pomalo bizarnog na-ziva – Plemeniti red Vitezova rada. Osnovao ju je 1869. godine mason sa stažom Juraja Stivens, održavali su misteriozne obrede, a brojni položaji, kao u svakoj loži, bili su oki-ćeni veličanstvenim titulama i uniformama. Međutim, vođstvo nije znalo šta valja čini-ti pa su Vitezovi rada pozivali radnike da razbijaju flaše piva i mleka kako bi povećali zaposlenost u industriji stakla.
Najradikalnijim radicima ni to nije bilo dovoljno nego su se okupljali na tajnim skupštinama i u šumama vežbali s oružjem. Konačano, sindikati su 1884. godine artiku-lisali svoje stavove u sloganu – osam sati
rada, osam sati kulturnog uzdizanja i osam sati odmora. Socijalista Džordž Šiling osno-vao je 1885. godine u Čikagu Osmosatno udruženje, a podržali su ga Vitezovi rada, kao i brojni anarhisti.
Crvena i crna zastava. Upravo su anarhisti ubrzo preuzeli Osmosatni po-kret, organizovali su mitinge i proteste s cvrenim zastavama kao simbolom narod-nog revolucionarnog duha i crnim kao zna-kom siromaštva, gladi i očajanja. Osmosatne lige proširile su se po celom SAD od sredi-ne 1885. godine i u proleće naredne. Anar-histi su organizovali božićnu povorku od nekoliko stotina gladnih muškaraca i žena po otmenim avenijama a na čelu su bile dve starice s crvenom i crnom zastavom. Go-mila je zastajkivala pred kućama bogataša, galamila i vukla zvona na vratima.
U februaru 1886. godine Makormikova fabrika poljoprivrednih mašina otpustila je stotine sindikalno organizovanih radnika i dovela poslušne. Platili su tri stotine Pinker-
tonovih detektiva da ih čuvaju jer su se kod fabričkih kapija svakodnevno održavale rad-ničke skupštine uz manje nerede. Ni druga strana nije sedela skrštenih ruku. Poslodav-ci su odlučili da razbiju Osmosatni pokret, a list Tribjun je objavljivao pisma čitalaca u kojima od vlasti traže da radničke skupštine spreče puškama i ako treba – dinamitom.
Dva mirna dana. Konačno, za subotu, 1. maj 1886. godine zakazane su u Čikagu velike demonstracije za zahtevom da se pro-glasi osmosatno radno vreme. Ako bi radi-ci bili odbijeni, usledio bi generalni štrajk. Iako je na čikaške ulice izašlo više od sto hiljada demonstranata, zahtevi, naravno, nisu bili prihvaćeni. Pa ipak, sve je prošlo manje-više mirno kao i narednog dana. Za-tim je došao ponedeljak, 3. maj kad je pred Makormikovom fabrikom održan radnički zbor, a Avgust Spajs je govorio o Osmosat-nom pokretu. Sirene su označila kraj smene i štrajkolomci su počeli da izlaze na ulicu.
Počela je prava bitka kamenjem, ciglama
27. APRIL 2017.18
Autor: Miloš Dukić
Praznik raDa i vešticaPrvi Maj Se Slavi MilenijuMiMa
27. APRIL 2017. 19
i kočevima. Ubrzo je stigla policija i pucala na radnike, mnogi su ranjeni i ubijeni. Sle-dećeg dana na čikaške ulice izašla je masa radnika. Javnost se plašila osvete, ali sku-povi su proticali mirno. Među građanima na Trgu Hejmarket bio je i gradonačelnik Kar-ter Harison. Podržao je zahteve Osmosat-nog pokreta i javno tvrdio da neće dozvoliti da vojska puca u građane.
Bombom na masu. Dok je Albert Par-sons za binom govorio o političkoj ekonomi-ji, navukli su se teški oblaci. Počela je kiša i okupljeni su polako krenuli kućama. I Hari-son je zaključio da će se miting ubrzo mirno završiti pa je napustio Hejmarket. Ali poli-cijski vrh naredio je da 176 policajaca pođe na trg i naredi radnicima da se raziđu.
U tom trenutku za binom bio je Samjuel Filden. Kazao je da je poslednji govornik i da se nakon toga miting završava. Međutim, tad mu je prišao policijski oficir s isukanom sabljom i rekao:
– Naređujem da se odmah raziđete!
– Zašto, kapetane? Mi smo miroljubivi – odgovorio je Filden.
Većina okupljenih nije ni znala šta se de-šava. Iznenada se pojavio blesak, a potom je odjeknula strašna detonacija. Iz prolaza ne-koliko koraka udaljenog od govornice, neko, najverovatnije plaćenik, na desno krilo poli-cijskih snaga bacio je bombu. Policija je po-čela pucati u masu, a zbog dima su pucali i jedni na druge. Radnici su uzvratili vatru. Sedam policajaca je ubijeno, a šezdeset i se-dam ranjeno. Tačan broj ubijenih radnika nije nikada utvrđen.
Marseljeza na sahrani. Nikada nije pronađena osoba koja je bacila bombu na Trgu Hejmarket. Policija je tvrdila da je to bio anarhista inspirisan zapaljivim govori-ma agitatora, dok su radnici smatrali da se radi o provokaciji plaćenika poslodavaca ili Pinkertonovih agenata. Štampa je zahte-vala vešanje bez suđenja, niko od advokata nije se usudio da preuzme slučaj jer su una-pred nazvani još gorima od radničkih vođa.
Uvodnici listova pisali su:– Čikago je odlučio da zauvek iskoreni so-
cijalizam, anarhizam, komunizam – odvrat-nu nakazu s tri imena.
Sedmorici kolovođa izrečena je smrtna kazna. Dvojica su pomilovana, jedan se ubio u ćeliji, a četvorica su obešena. Na sahrani je bilo oko 20.000 ljudi, pevali su Marseljezu dok su išli gradom kroz špalir od 250.000 građana. U znak podrške radničkih zahte-va za osmosatno radno vreme na velikim demonstracijama 1. maja u Čikagu, na Kon-gresu Druge internacionale u Parizu usta-novljen je taj dan kao Mađunarodni praznik rada.
Valpurgijska noć. Zašto je baš 1. maj određen za dan kad su radnici SAD zvanič-no zatražili osmosatno radno vreme? Priča je malo duža...
U starom Rimu prvi dan maja padao je u vreme Floralija, svetkovine koja je dobila naziv po boginji proleća i sveća Flori. Pevalo se i plesalo na sve strane, a i rimske prosti-tutke bile su naročito aktivne jer su Floru smatrale svojom zaštitnicom. Rimljani su s vremenom došli u dodir s Keltima i videli da 1. maja imaju praznik u čast Beltana. Uskoro su se Floralije i Beltan stopili u jedinstven prolećnji praznik koji se slavio tog dana.
Istovremeno, Germani i svi skandinav-ski narodi slavili su Valpurgiju, koja je po mnogo čemu nalikovala Beltanu. Proslava je kretala noću uoči 1. maja kad su se palile vatre protiv veštica i zlih duhova. Hrišćan-ska crkva nije mogla da izađe na kraj s pr-vomajskim proslavama, štaviše, u srednjem veku u Engleskoj postale su još masovnije. Mnogi su se vrlo nemoralno ponašali, na-sred sela bi postavili majski stub oko koga su ceo dan plesali i igrali, a uveče su poči-njale bahnalije.
Praznik u septembru. Protestantski reformatori nastojali su da ukinu proslave Prvog maja. U kalvinističkoj Škotskoj za-branjene su 1555. godine, a vek kasnije je engleski parlament zabranio kićenje stu-ba, ali je narod i dalje terao po svom. Ipak, početkom 19. veka majske proslave polako padaju u zaborav, pogotovo što više nisu bile toliko nemoralne. Međutim, evropski iseljenici preneli su te običaje preko okeana i tamo se 1. maj proslavljao i dalje kao na-rodni praznik. A jedan od običaja koji su se vekovima prenosili za taj dan bio je da se među običnim narodom biraju kralj i kra-ljica, kojima su se izrugivali kao i celoj vla-dajućoj klasi.
Da li treba posebno isticati da su zbog tog detalja radnici u Americi izabrali Prvi maj da iznesu svoje zahteve za pravednije radne uslove? Američki radnici, doduše, odavno ne mare za 1. maj, ali narodne svetkovine u šumama i dalje se tog dana ponegde u SAD još uvek odvijaju u izvornom obliku. Tamo i u Kanadi Praznik rada slavi se prvog po-nedeljka u septembru i u vezi je s krajem go-dišnjih odmora i početkom školske godine. Koliko god nama to bilo čudno.
Praznik rada i veštica
20 27. APRIL 2017.
Od Zmaj jOve dO LaZe TeLečkOg najveća pisTa u evrOpi
modni spektakl u centru novog sadas
erbia Fashion Week priredio je pravi spektakl na glavnom novosadskom šetalištu. Pred mnoštvom znati-željnika od spomenika Zmaj Jovi do Ulice Laze Telečkog hodalo je 250 manekena obučenih u modele 30 evropskih i domaćih dizajnera. Za-
tim je simboličnim puštanjem balona u nebo uz muzičku pratnju ovogodišnje predstavnice Srbije na takmičenju za pesmu Evrovizije Tijane Bogi-ćević, kao i uz veličanstveni nastup Simfonijskog orkestra NS2021 i muzičara Dragoljuba Đuričića s bubnjarima, svečano otvoren internacionalni fe-stival mode i dizajna Serbia Fashion Week.
Modni sladokusci sa svih krajeva sveta prisu-stvovali su otvaranju Nedelje mode kakvo dosad nismo imali prilike da vidimo na našim prosto-rima. Serbia Fashion Week pomerio je granice uz najveći skup manekena na jednom mestu i na jednoj modnoj pisti u Evropi, ako izuzmemo događaje velikih modnih kuća kao što su Dior, Šanel i drugih. Glavnim šetalištem novosadske Zmaj Jovine ulice upriličeno je otvaranje za sve Novosađane i brojne strane posetioce, među ko-jima su bili i prestižni mediji iz Evrope, Amerike i Azije, te će ova, po svmu specijalna slika Novog Sada, obići ceo svet. Fantastična atmosfera i potpuno neuobičajen izgled glavne novosadske ulice učinili su da Novi Sad stoji rame uz rame s najvećim svetskim prestonicama mode. Strani gosti i mediji jednoglasno su se složili da je spek-takl otvaranja pozicionirao Serbia Fashion Week visoko na lestvici evropskih modnih događaja, a ni Novosađani nisu krili oduševljenje okupivši se u velikom broju duž cele ulice.
2127. APRIL 2017.
Od Zmaj jOve dO LaZe TeLečkOg najveća pisTa u evrOpi
modni spektakl u centru novog sadas
erbia Fashion Week priredio je pravi spektakl na glavnom novosadskom šetalištu. Pred mnoštvom znati-željnika od spomenika Zmaj Jovi do Ulice Laze Telečkog hodalo je 250 manekena obučenih u modele 30 evropskih i domaćih dizajnera. Za-
tim je simboličnim puštanjem balona u nebo uz muzičku pratnju ovogodišnje predstavnice Srbije na takmičenju za pesmu Evrovizije Tijane Bogi-ćević, kao i uz veličanstveni nastup Simfonijskog orkestra NS2021 i muzičara Dragoljuba Đuričića s bubnjarima, svečano otvoren internacionalni fe-stival mode i dizajna Serbia Fashion Week.
Modni sladokusci sa svih krajeva sveta prisu-stvovali su otvaranju Nedelje mode kakvo dosad nismo imali prilike da vidimo na našim prosto-rima. Serbia Fashion Week pomerio je granice uz najveći skup manekena na jednom mestu i na jednoj modnoj pisti u Evropi, ako izuzmemo događaje velikih modnih kuća kao što su Dior, Šanel i drugih. Glavnim šetalištem novosadske Zmaj Jovine ulice upriličeno je otvaranje za sve Novosađane i brojne strane posetioce, među ko-jima su bili i prestižni mediji iz Evrope, Amerike i Azije, te će ova, po svmu specijalna slika Novog Sada, obići ceo svet. Fantastična atmosfera i potpuno neuobičajen izgled glavne novosadske ulice učinili su da Novi Sad stoji rame uz rame s najvećim svetskim prestonicama mode. Strani gosti i mediji jednoglasno su se složili da je spek-takl otvaranja pozicionirao Serbia Fashion Week visoko na lestvici evropskih modnih događaja, a ni Novosađani nisu krili oduševljenje okupivši se u velikom broju duž cele ulice.
Prijatno aprilsko veče svojim mode-lima ulepšala su neka od najznačanijih svetskih modnih imena kao što su Ej-merik Fransoa iz Francuske, Ari Kono iz Nemačke, Romero Brajan, dizajner koji oblači Bijonse, Kejt Mos i druge, Miro Mišljen iz Španije, Ajdar Kan iz Kazahstana, dizajneri iz regiona – Iza-bela Kečan iz Hrvatske, Sanja Veličko-vić iz Slovenije, Bisera Suljić Boškailo, Dejana Lukić – Madam Maya iz Crne Gore, kao i brojni poznati dizajneri iz Srbije, među kojima su Zvonko Marko-vić, Boško Jakovljević, Vasilije Kova-čev, Marija Šabić, Snežana Dakić, Lepa couture, Danijela Božić, Suzana Perić, Aleksandar Gavrić i mnogi drugi. Zvu-ci filmske muzike u sjajnom izvođenju Simfonijskog orkestra NS2021 ori-li su se Zmaj Jovinom tokom trajanja programa, a mnogi su prvi put imali priliku da čuju uživo i pesmu kojom
će Tijana Bogićević predstaviti našu zemlju na Evroviziji. Energičan nastup Dragoljuba Đuričića s bubnjarima ozna-čio je kraj svečanog otvaranja, kada su na velikoj pisti zablistali svi manekeni i dizajneri.
Predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i Serbia Fashion Weeka Svetlana Horvat kaže da je Novi Sad kao prestonica kulture za 2021. godinu zaslužio ovako spektakularno i jedin-stveno otvaranje međunarodnog festi-vala mode i dizajna u Srbiji.
– Serbia Fashion Week predstavlja najveći modni festival na našim pro-storima, koji beleži najekspanziviji rast posetilaca i učesnika u Evropi. Aprilsko izdanje nacionalne Nedelje mode pred-staviće dizajnere iz 20 država sveta, ali i brojne programe koji doprinose edu-kaciji posetilaca o modi kao umetnosti – rekla je Horvatova .
22 27. APRIL 2017.
2327. APRIL 2017.
Kao posledica nedostatka kiseonika tokom poro-đaja, devetogodišnji Konstantin Janković kasni u psihomotornom razvoju i dijagnostifikovana mu je cerebralna paraliza infantilis spastica. Na osnovu prava na inkluzivno obrazovanje učenik je drugog razreda OŠ „Đorđe Natošević”. Kon-stantinu prija kolektiv i deca ga rado prihvata-
ju. Živi s majkom, ali ona zbog njegovih celodnevnih terapija ne može da radi.
Konstantinu je neophodan nastavak terapije. – U nekoliko navrata boravio je u Centru za razvoj ljudskih po-
tencijala i radio po ABR metodi, po dr Masgutovoj metodi, kao i po metodama Therasuit i MedekCuevs. Imao je dve operacije u Rusi-ji, fibrotomiju po Ulizbatu, a za jun je predviđena i treća operacija – kaže Konstantinova majka Sanja Bogdanov.
Njegove redovne mesečne terapije iznose 480 evra. – Rad s terapeutom četiri puta nedeljno plaćamo 160 evra, a ja-
hanje dvaput nedeljno 100 evra, dok koncept plivanja Halliwick i terapijsko plivanje triput nedeljno iznosi 100 evra. Takođe, 120 evra plaćamo rad s defektologom dvaput nedeljno u Centru za razvoj i podsticanje deteta – navodi majka mališana.
Za treću operaciju u Rusiji u Tuli sa svim troškovima treba iz-dvojiti još 2.200 evra.
– Kako smo iscrpli sve mogućnosti, ne možemo detetu da obez-bedimo dalje lečenje. Zato se ovim putem obraćam svim prijate-
ljima i ljudima dobre volje da nam pomognu koliko mogu jer je kontinuirano lečenje Konstantinu neophodno. Tako bi bio kao i ostala deca ili bi bar bio osposobljen da ne zavisi svakog časa od nas – ističe Sanja.
Iako nije dovoljna za sve Konstantinove potrebe, pomoć već pri-stiže. U OŠ „Đorđe Natošević” održan je humantirani Uskršnji vašar koji su organizovali učenici četvrtog razreda uz pomoć uči-teljica. Posetioci vašara mogli su da vide i kupe maštovite ruko-tvorine vrednih đaka, a poseban štand bio je posvećen njihovom drugu Konstantinu.
Takođe, odigran je humanitarni turnir u fudbalu za Konstantina u balonu Hettrik. Zahvaljujući organizatorima Nenadu Cvetojeviću i Nemanji Vraniću, prikupljeno 112.300 dinara i 250 evra. Turnir je održan uz veliku pomoć učiteljice Dijane Malidže i celog ode-ljenja II/b s njihovim roditeljima, kao i uz pomoć ličnog asistenta Zorana Divnica.
Književnica Dragana Sekiz Titelac poklonila je 50 primeraka svog romana Provincijalka, koji se kao pomoć za malog Konstan-tina za 500 dinara može kupiti u STR „New System” na Spensu i u prodavnici „Afrika” u Zmaj Jovinoj 4, kao i sto knjiga za Teo-doru Milić.
– Prvenstveno kao majka želela sam da usrećim još jednu majku, Sanju Bogdanov pa sam poklonila knjige kako bi se što pre prikupio novac za lečenje našeg druga Koleta. Poklon će ispuniti svrhu i smi-sao samo ukoliko se i vi odazovete akciji kupovinom romana.
Hrabri dečak mora na operaciju u Rusiju
Pomoć za malog Konstantina
Za sve informacije o pomoći za malog Konstantina možete se javiti njegovoj majci Sanji na broj 063/514-167. Dinarski račun za pomoć glasi: Konstantin Janković, broj žiro računa: 160-255-87, Banka Intesa, poziv na broj: 5510200023222. Za strane državljane: Intermediary: DEUTDEFF, 100935953000, DEUTSCHE Bank ag Frankfurt am Main Germany, Account With Institution: DBDBRSBG, Banka Intesa a. d. Beograd, Milentija Popovića 7b.
Autor: Miloš Dukić
24 27. APRIL 2017.
historia magistra vitae est
Prema Krsti Cicvariću, i pre obnarodovanja Apisove po-slednje volje, već odmah po izricanju presude, akredi-tovalo se uverenje da je on nevin osuđen, a da je cela solunska afera nešto name-
šteno od početka do kraja i da su radikali išli na to da se pošto-poto otarase jednog svog protivnika za koga su držali da im može ve-oma smetati pri povratku u Srbiju.
Dvostruka igra. Da nije bio sudski osu-đen, Apis bi ipak platio glavom u zatvoru bez presude, na primer, pri prevozu preko mora. I to iz više razloga, a pored ostalog i zbog toga što je politička situacija posle naše katastrofe i svetska situacija u toku 1916. go-dine bila takva da je radikalima bilo veoma potrebno da nestane Dragutin Dimitrijević, i tako se imaju razumeti Dimitrijevićeve reči da su njegovu smrt diktirali viši razlozi.
Cicvarićevo proglašenje radikalskih pr-vaka za glavne krivce Apisove smrti, a Alek-sandra za onog koji je pokušao da spase gla-vu vođi Crne ruke, koji je tobož hteo da ga pomiluje, može se razumeti samo ako se ima u vidu da je Aleksandru, neposredno po za-vršetku rata, navodno i zbog ulaska Slovena iz Austrougarske u novu državu, bilo veoma stalo da za Solunski proces budu optuženi radikali s Pašićem na čelu.
Namešteni slučajevi. U ovome vero-vatno leži pravi razlog zašto je regent Alek-sandar sprečio da Pašić bude prvi predsed-nik prve jugoslovenske vlade, iako su to tražili predstavnici svih političkih strana-ka kako iz Srbije tako i iz drugih zemalja, i onda ga – da bi zabašurio svoj nedopustiv gest – naimenovao za šefa jugoslovenske de-legacije na mirovnoj konferenciji u Parizu.
U svojim napisima Krsta Cicvarić je So-lunski proces, upravo zbog navodnog aten-tata na regenta Aleksandra kod sela Ostro-va, uporedio sa suđenjem iz 1899. godine krivcima za pokušaj ubistva kralja Milana Obrenovića, koji je tada bio komandant ak-tivne vojske i imao čin armijskog generala. U oba slučaja sudilo se za dela koja su u jav-nosti držana za nameštena i u oba slučaja u pitanju je bio obračun s političkim protiv-nicima – 1899. godine s radikalima, a 1917. godine s Crnom rukom.
Diplomatske smicalice. U prvi mah crnorukci i nisu bili okrivljeni za delo aten-tata na regenta Aleksandra. Oni su i po Kr-sti Cicvariću najpre bili osumnjičeni da su spremili prevrat u vojsci i u državi. Tek po-tom stavljen im je na teret atentat o kome oni pojma nisu imali.
Sve što se zbilo s crnorukcima 1916. godi-ne, i Cicvarić je pokušao da objasni tadaš-njom situacijom.
I vojnički i diplomatski situacija je bila takva da se dobijao utisak da će Srbija do-biti vrlo malo ili da će čak, uprkos tolikim žrtvama, izaći iz Prvog svetskog rata bez ikakvih tekovina. Ogorčenje prema radika-
lima, koje je i dotle bilo veliko, dostiglo je 1916. vrhunac.
Radikali tada donose jedno očajno reše-nje: da još sad, dok su u sili i vlasti, raskrste sa svojim najopasnijim protivnicima, kako posle, pri povratku u Srbiju, ne bi bilo doc-kan. U oskudici drugih osnova, i kad nije bilo druge, radikali dolaze na misao o aten-tatu na regenta Aleksandra, i po ovoj lažnoj krivici osuđuje se na smrt Dragutin Dimitri-jević i nekoliko njegovih drugova.
Time je trebalo da se da satisfakcija Au-striji, s kojom su radikali mislili 1916. da se mora praviti takozvani sporazumni mir. Time se objašnjava okolnost da su radikali uzeli od Dimitrijevića pismeno priznanje da je on organizator Sarajevskog atentata.
Na kolac. Kao dokaz da je Solunski pro-ces bio izrežiran iz političkih razloga, nave-deno je i to da je sudsko veće, s izuzetkom
jednog jedinog sudije, sudskog potpukovnika Branka Gatalovića, koji je izdvojio svoje mi-šljenje u korist optuženih, bilo sastavljeno od najljućih, čak i ličnih protivnika crnorukaca. Jedan među njima bio je potpukovnik Ljubo-mir Dabić, onaj koji je na gubilištu pročitao presudu Apisu, Vuloviću i Malobabiću.
Prema „Beogradskom dnevniku„ broj 78 iz 1919. godine, on je posle izvršene kazne nad pripadnicima Crne ruke izjavio da su ga crnorukci više od deset godina gonili, da se zakleo da će im se osvetiti i krvi napiti, da je najzad dočekao da im se krvi napije i da samo žali što nije dočekao da i ostali iz Crne ruke dođu na kolac.
Smrt u četiri sata i 47 minuta. Iz zvaničnog izveštaja potpukovnika Ljubomi-ra Dabića o izvršenju smrtne kazne nad Api-som, Vulovićem i Malobabićem, vidi se da je presuda izvršena u četiri sata i 47 minuta,
Osveta sudije DabićaFeljton Vase Kazimirovića Crna ruka (7)
2527. APRIL 2017.
13/26. jula 1917. godine. Na mestu izvršenja smrtne kazne Apis je rekao Dabiću:
– Vidiš li, Ljubo, šta ja doživeh, a veruj mi da sam nevin.
Kad mu je Dabić na to odgovorio da mu može biti uteha da je po zakonu kriv i da je njegova smrt potrebna otadžbini, Apis je kazao:
– Molim te, reci mojim prijateljima da ne žalim što ću pasti od srpske puške, jer je to za dobro Velike Srbije.
Slepa pravda. Po Dabiću, Apis se držao čvrsto, samo mu je glas lako podrhtavao. Što se tiče Vulovića, njega do poslednjeg časa nije napuštao humor. Kao i Ljubomir Dabić, i predsednik sudskog veća bio je ve-liki protivnik Crne ruke. To je bio pešadij-ski pukovnik Petar Mišić, jedan od glavnih vođa zavere iz 1903. godine. I sam predsed-nik Velikog vojnog suda, bio je protivnik cr-
norukaca. Bio je to general Mirko Mirosav-ljević.
Štošta što je urađeno i kako je urađeno u vezi s pokretanjem sudskog postupka protiv crnorukaca, zaključno s naimenovanjem su-dija, među kojima se nalazio i poznati beloru-kac Josif Kostić, dalo je osnova nekim autori-ma da kažu da Solunski proces i nije uopšte organizovan radi zadovoljenja pravde.
Po mišljenju Hansa Ibersbergera, austrij-skog istoričara, pravi motiv inicijatora pro-cesa (regenta Aleksandra, njegove kamari-le, Bele ruke i radikala) pored namere da se ukloni jedan svedok umešanosti Srbije u atentat u Sarajevu, bila je želja da se izvrši osveta nad Apisom i njegovim drugovima.
Trenutak za to bio je povoljan. Apis je u međuvremenu izgubio mnogo od svog pre-stiža, a bio je i lišen svakog oslonca koji je imao u Vrhovnoj komandi do smenjivanja vojvode Putnika. Povoljnost više za sudski obračun s Apisom predstavljale su, po Mi-lošu Bogićeviću, i sledeće činjenice: što je proces vođen na tuđem tlu, pod zaštitom francuskog vrhovnog komandanta u Solu-nu, i što, otud, nije bilo mesta strahovanju od nekog otpora, kakav se mogao javiti da je proces vođen u zemlji.
Bespotrebna odbrana. Suđenje cr-norukcima u Solunu potrajalo je 81 dan. O poslednjem danu procesa (23. maja/5. juna 1917. godine) dao je Apis svoju završnu reč, apelujući na pravdu i pravednost. Kako je re-kao Bogdan Radenković (10/23. aprila 1917), kada je suđenje već bilo uveliko odmaklo, pred sudom se nije trebalo ni braniti, jer je sve unapred bilo jasno.
Radenković je bio potpuno u pravu, po-gotovo u pogledu Apisa. I za tužioca, i za sudsko veće (videlo se od samog početka suđenja) vođa Crne ruke bio je – kriv. On je bio stožer oko koga se sve okretalo i u or-ganizaciji i oko organizacije. On je bio ako ne priznati, a ono prećutni predsednik or-ganizacije ili je taj položaj sam uzurpirao i prikupio sve u svoje ruke.
Crna ruka – najkontroverznija pojava u novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, sukobi crnorukaca i Niko-le Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević Apis uhapšen pre 100 godina i likvi-diran posle Solunskog procesa 1917? Potražite odgovor u knjigama CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na pre-ko 800 strana. Cena za čitaoce Novo-sadskog reportera je 1.500 dinara po primerku, dok je knjižarska cena 2.380. dinara. Pozovite Prometej na besplatan telefon 0800/323-323 ili pogledajte sajt prometej.rs.
Osveta sudije DabićaFeljton Vase Kazimirovića Crna ruka (7)
26 27. APRIL 2017.
JKP „Vodovod i kanalizacija” trenutno ima tri mala prečistača otpadnih voda, u planu je i izgradnja centralnog, čiji će
kapacitet potpuno zadovoljavati potrebe grada od 400.000 stanovnika
Posle prečišćavanja iz sistema javne kana-lizacije u recipijente se ispuštaju otpad-ne vode, koje prven-stveno vode poreklo iz javnih ustanova i
domaćinstava ili su mešavina upo-trebljene vode iz domaćinstava i teh-ničkih ili atmosferskih voda. Ova tema uređena je Uredbom o granič-nim vrednostima emisija zagađuju-Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović
Vodovod planira izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda do 2021. godine
U Dunav samo čista voda
2727. APRIL 2017.
ćih materija u vodi i rokovima za nji-hovo dostizanje.
Gradnja manjih postrojenja. Javno komunalno preduzeće „Vo-dovod i kanalizacija” trenutno ima tri mala prečistača otpadnih voda, a kako u Vodovodu ističu, u planu je i izgradnja centralnog prečistača otpadnih voda čiji će kapacitet biti 400.000 ekvivalent stanovnika.
– Na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda „Rumenka” završena je prva faza izgradnje za 7.200 ekvi-valent stanovnika. Predviđena je i izgradnja druge faze za 7.300 ekvi-valent stanovnika za deo Rumenke i Kisača. Na postrojenju „Rumen-ka” predviđeno je mehaničko i bio-loško prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje za prečišćavanje otpad-nih voda „Kovilj” projektovano je za 6.500 ekvivalent stanovnika, s maksimalnim dotokom i prijemom vode od 1.290 kubnih metara na dan. Treće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nalazi se u Stepano-vićevu i projektovano je za 2.500 ekvivalent stanovnika. A za ovaj prečistač maksimalni dotok vode je 567 kubnih metara na dan – rekla je Branislava Kralj Bandić, rukovodilac
Službe postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u JKP „Vodovod i ka-nalizacija”.
Iskoristiv otpad. Odgovara-juće prečišćavanje otpadnih voda podrazumeva njihovu obradu odre-đenim postupkom, kojim se posti-žu zahtevane granične vrednosti emisije. Takva prečišćena voda ne narušava dobar status površinske vode nakon ispuštanja u recipijent. Granične vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteri-stika otpadne vode i tretmana, kao i od ekološkog i hemijskog potencijala recipijenta.
– U postrojenjima se obavlja meha-ničko i biološko prečišćavanje voda pa se tako dobija voda koja zadovo-ljava zakonske i ekološke uslove za ispuštanje u kanale i reke. Kao kraj-nji proizvod prečišćavanja otpadnih voda dobija se i dehidrirani mulj. Mulj se ispituje i na osnovu rezulta-ta analize – kategorizuje. Na osno-vu dobijenih parametara, a u skladu s propisima i zakonima, dehidrira-ni mulj se može iskoristiti na tri na-čina. Jednostavno može biti odlo-žen na deponiju. Drugi način je da se iskoristi na poljoprivrednom ze-
mljištu ako ispunjava uslove. I treća opcija je da se koristi za popunjava-nje rupa i neravnina – objasnila je Bandićeva.
Projekat na reviziji. Tema centralnog prečistača otpadnih voda u Novom Sadu aktuelna je već nekoliko godina. Trenutno je u fazi izrade tehničke dokumentacije, a generalni projekat je završen i pre-dat pokrajinskoj revizorskoj komi-siji. Lokacija na kojoj će se graditi još uvek nije definisana i zavisi od revizorske komisije. U opciji su dve lokacije koje odgovaraju ovakvom budućem postrojenju. Pre toga, tre-balo bi da se izmesti GC-1 prečistač u Radničkoj ulici i da se cevovodi-ma spoji sa GC-2 koji se nalazi kod Žeželjevog mosta. Taj projekat je takođe veoma skup, kao i izgradnja novog, centralnog prečistača, ali i za izmeštanje GC-1 urađene su sve predradnje i završen je projekat.
U planu je da prečistač bude iz-građen do 2021. godine pa ukoli-ko se steknu svi neophodni uslovi, Novi Sad će biti uvršćen u grupu evropskih gradova koji imaju izgra-đen centralni prečistač otpadnih voda.
Central-ni grad-
ski preči-stač je u
fazi izrade tehničke
dokumen-tacije, a
generalni projekat je završen i
predat po-krajinskoj
revizor-skoj komi-
siji
28 27. APRIL 2017.
2927. APRIL 2017.
Fruškogorski planinarski mara-ton u organizaciji novosadskog PSD „Železničar” i još tridesetak planinarskih društava u subotu je okupio više hiljada sugrađana i gostiju iz cele Srbije i regiona. Sa starta na Popovici u deset sati
krenulo je pet hiljada prijavljenih, koji su ubrzo napravili nepreglednu kolonu.
– Maraton i ima i nema takmičarski karakter, jer pobeđuju svi koji u zadatom vremenu savla-daju odabranu stazu. Pošto smo pripremili 19 staza različite dužine i visinskih razlika, a četiri su bile kvalifikacione za Svetsko prvenstvo oko Mon Blana, jasno je da je svako mogao da iza-bere onu koja mu odgovara. Najkraća je iznosila 10,144 kilometara s visinskom razlikom od 472 metra, a najduža je imala 133,614 kilometara s visinskom razlikom od 5.954 metra. Sve su tra-sirane u šumskom pojasu Fruške gore i pravo su uživanje za noge i pluća – rekao je direktor Fruškogorskog maratona Nenad Sudarov.
Grad Novi Sad je ponosan na manifestaciju kao što je Fruškogorski planinarski maraton, koja se tradicionalno održava već 40 godina i predstavlja jednu od najstarijih i najmasovnijih sportskih manifestacija.
– Ona omogućava sportistima, ljubitelji-ma prirode i zaljubljenicima u Frušku goru da pokažu i dokažu sebi da mogu da se izbore sa svim izazovima i fizičkim naporima. Osim toga, ona promoviše i zdrav odnos prema ži-votnoj sredini, koju treba da sačuvamo od svake vrste zagađenja i treba da naučimo nova pokolenja da je vole i čuvaju – rekao je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvijetićanin.
Fruškogorski maraton je i ove godine dobio sertifikat od Svetske organizacije maratona u planini ITRA iz Lozane za četiri staze, a to znači da su postavljene i urađene po svetskim standardima i da se na njima mogu održavati kvalifikacione trke za nezvanično Svetsko pr-venstvo na stazi oko Mon Blana, čiji su start i cilj u Šamoniju u Francuskoj, a staza se proteže i kroz Švajcarsku i Italiju.
Fruškogorski marton održava se neprekidno od 1978. godine, nije bilo odstupanja ni 1999. godine za vreme agresije NATO-a kad su njiho-vi avioni samo sedam sati ranije s osam projek-tila tukli TV toranj na Crvenom čotu.
Svi su pobednici
Preko pet hiljada takmičara na 40. Fruškogorskom planinarskom maratonu
Autor: MIloš Dukić
30 27. APRIL 2017.
3127. APRIL 2017.
ISSN 2406-2022