UVOD

Seminarski rad

Novi proizvodi

Predmet:

Marketing

Mentor: Kandidat:

G. Jovanovic Drao Boovi 065/13SADRAJ1. UVOD................................................................................................................................3

2. INOVACIJE.......................................................................................................................43. NOV PROIZVOD..............................................................................................................54. NEUSPEH U UVOENJU NOVIH PROIZVODA..........................................................6

5. RAZVOJ NOVIH PROIZVODA.......................................................................................66. IDEJA O NOVOM PROIZVODU.....................................................................................77. PREGLEDANJE IDEJE.....................................................................................................78. TESTIRANJE I RAZVOJ KONCEPTA............................................................................89. MARKETING STRATEGIJA UVOENJA NOVOG PROIZVODA.............................910. POSLOVNA ANALIZA..................................................................................................911. FAZA RAZVOJA PROTOTIPA NOVOG PROIZVODA.............................................1012. TESTIRANJE TRITA PROBNI MARKETING.....................................................1013. KOMERCIJALIZACIJA ................................................................................................1114. PRIHVATANJE NOVOG PROIZVODA OD STRANE POTROAA.......................1215. IVOTNI CIKLUS NOVOG PROIZVODA...................................................................1416. ZAKLJUAK...................................................................................................................1617.LITERATURA...................................................................................................................17.1.UVOD

Savremeno poslovanje i politika proizvoda organizacije treba da bude orijentisana prema budunosti. Uslov za rast, razvoj i opstanak organizacija jeste u kontinuiranom pronalaenju novih prizvoda ili pak izmeni postojeih i one moraju imati u vidu da proizvodi, bez obzira na njihov kvalitet ili uspenost, esto ne izdravaju visok nivo prodaje i profita i da vremenom dolazi do pada u prodaji tih proizvoda. Inovacija naravno moe doneti organizaciji konkurentnu prednost i profite, ali i to ne moe biti zauvek. Vreme je svakako pokazatelj obavezne zastarelosti nekadanjih prednosti proizvoda. Zbog toga bi sve organizacije trebalo konstantno da planiraju uvoenje novih proizvoda. Novi proizvodi su vani jer:

podstiu diferentne prednosti, odravaju rast prodaje, zahtevaju dosta vremena za razvoj, stvaraju velike profite, omoguavaju organizaciji da se diversifikuje, ine distribuciju efikasnijom, vode tehnolokom razvoju,

odgovaraju na promenljive zahteve potroaa

Osnovni razlog razvoja novih proizvoda jeste poveanje prodaje i profita organizacije. Postoji pozitivna korelacija (veza) izmeu uvoenja novih proizvoda i ostvarenja ciljeva organizacije. Naravno postoje i ogranienja u uvoenju novih proizvoda: pomanjkanje ideja, ogranienja vlade i drutvena ogranienja, nedostatak kapitala, kriza menadmenta, veliki trokovi proizvodnje novog proizvoda. Do novih proizvoda preduzee dolazi: koristei svoj istraivaki sektor, kupovinom licenci, zajednikim ulaganjem, integracijama sa inovativnim preduzeima.

Proces razvoja novog proizvoda, procena ideja o novom proizvodu i njegova identifikacija spada u nadlenost marketing eksperata, koji u tome imaju glavnu glavnu ulogu, ali i svakako sarauju sa ostalim zaposlenima u svakoj fazi razvoja preduzea i implementacije novog proizvoda.

2. INOVACIJE

Bez obzira na nivo tehnoloke sofisticiranosti, konkurentnost je postao imperativ opstanka i prosperiteta organizacija, a odrati konkurentnu prednost postao je zajedniki imenitelj za sva preduzea irom sveta, tako da je prisutna velika potreba za inoviranjem i uvoenjem inovacija irokog spektra. Inovacija podrazumeva obnavljanje i irenje dijapazona proizvoda, usluga i njihovih trita; uspostavljanje novih naina proizvodnje, nabavke i distribucije; uvoenje promena u nain upravljanja, organizaciju rada, uslove za rad i vetine radne snage, odnosno novacije transformacija ideja u nove ili unapreene tehnoloke procese ili proizvode sa izlaskom na trite, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama. Inovacijama preduzee obezbeuje:

poziciju trinog uea,

uspostavljanje pozicije na buduem tritu,

iskoriavanje tehnologije na pravi nain, smanjivanje trokova,

veu fleksibilnost i obim proizvodnje, proizvodnju sa manje ili bez greaka.

Da bi inovacija bila uspena proizvod treba da zadovolji kriterijume:

vanost

jednostavnost,

znaaj,

prodaja.

Preduzee koje sebe smatra inovativnim nastoji da povea svoju konkurentnost konstantnim usavravanjem svojih proizvoda, procesa i usluga, kao i svoje organizacije, metoda i struktura. Postalo je oigledno da kljuni faktor sposobnosti zemalja da odre privredni rast i konkurentnost lei u tome da aktiviraju inovacije i uenje. Inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis i svaki sektor. Jo od samog poetka trgovine i privredne aktivnosti, kompanije su veliki deo svojih resursa nvestirale u istraivanje i razvoj. Te investicije su omoguavale da se stvore novi proizvodi i da se istaknu i postanu vodee firme u sektoru svoga delovanja. inovacija tako postaje ideja, usluga ili proiuvod, koji je je razvijen i ponuen klijentima, koji ga prihvataju kao novinu. Inovacije, ili nove ideje, kada se primene, moraju doneti pozitivne rezultate.3. NOV PROIZVOD

Svaka organizacija mora da razvija nove proizvode, jer oni odreuju budunost organizacije. Novi proizvodi moraju biti kreirani tako da odre ili poveaju prodaju. Potroai ele nove proizvode, i konkurenti e uiniti sve da ih kreiraju. Proizvod je nov kad se radi o proizvodu koji se zasniva na novoj tehnologiji, koji ima uticaj ili je uzrok znaajnih promena u privrednoj grani, prvi je u toj vrsti i kada se radi opotpuno novom proizvodu za trite. Organizacija moe dodati nove proizvode putem:

Kupovine - druge organizacije, patenata i licence i franize od drugih organizacija.

Razvoj - organizacija moe da razvije proizvode u sopstvenim laboratorijama, da sarauje sa nezavisnim istraivaima ili organizacijama koje se bave razvojem novih proizvoda i tako razvija poseban novi proizvod.

SLIKA 1: kategorije novih proizvoda

Manje od deset posto od svih novih proizvoda su zaista potpuno inovativni za sve. Takvi proizvodi prouzrokuju najvee trokove i rizik jer su novi i za organizaciju i za trite. Organizacije koje ne razvijaju nove proizvode izlau se ogromnom riziku zbog potreba i ukusa potroaa, nove tehnologije, skraenog ivotnog ciklusa proizvoda i poveanje, ali ujedno je razvoj novih proizvoda rizian. Prema jednoj studiji, 40 posto novih poslova propada u toku prve godine, 60 posto propada sa zavretkom druge godine i 90 posto propada posle deset godina.4. NEUSPEH U UVOENJU NOVIH PROIZVODA

Menaderi na viim nivoima daju prednost idejama koje im se dopadaju uprkos negativnim rezultatima istraivanja trita. Postoji mogunost da je trite precenjeno, bez obzira na dobru ideju, a takoe i sam proizvod moe biti loe dizajniran ili loe pozicioniran na tritu. Prepreka uspenosti plasmana novog proizvoda je i to su trokovi razvoja vei od planiranog, nedostatak ideja, fragmentiranost trita, razna ogranienja drutva i vlade, skup razvojni proces, nedostatak kapitala, krai ivotni vek proizvoda.

Neuspehu uvoenju novih proizvoda doprinosi i sve vei zahtevi za brim razvojem organizacije. Organizacije moraju nauiti da skrate vreme razvoja uz nove tehnologije, strategijske partnere, marketing planiranje. Oprezne organizacije koriste istovremeni razvoj novog proizvoda ( viefunkcionalni timovi sarauju u procesu razvoja novog proizvoda), sve do plasiranja. Proizvodi sa velikim prednostima uspevaju 98 posto u odnosu na proizvode sa manjim prednostima. Uslov za uspeh novog proizvoda je i dobro definisani koncept proizvoda, tehnoloka i marketing strategija, marketing atraktivnost. Uspeh je vei ako organizacija razume potrebe potroaa, lansira proizvod pre konkurencije, ako su vei doprinosi u ceni, vie utroi u lansiranje proizvoda, ima veu podrku menadmenta.

5. RAZVOJ NOVIH PROIZVODA

Organizacije organizuju razvoj novog proizvoda na nekoliko naina, od kojih su najei: menaderi proizvoda, menaderi novih proizvoda, komisije, odeljenja i timovi rizika za nove proizvode. Koraci u razvoju novih proizvoda su:

strategija za nove proizvode,

stvaranje ideje,

provera ideje,

razvoj i testiranje koncepta,

razvoj marketing strategije,

poslovna analiza,

razvoj proizvoda,

testiranje trita,

komercijalizacija.6. IDEJA O NOVOM PROIZVODU

Marketing koncept polazi od toga da su potrebe i elje potroaa logino mesto za poetak istraivanja ideja. Teniko-tehnoloke organizacije mogu mnogo da naue prouavajui svoje vodee korisnike one potroae koji najvie koriste proizvode i koji uoavaju potrebu za poboljanjima pre drugih potroaa. Uspene organizacije razvijaju organizacionu kulturu koja ohrabruje sve zaposlene da iznesu nove naine poboljanja proizvodnje proizvoda i usluga (Toyota tvrdi da njeni zaposleni kreiraju godinje dva miliona ideja (oko 35 predloga po zaposlenom), od kojih je preko 85 posto sprovedeno). Organizacije mogu takoe doi do dobrih ideja istraivanjem proizvoda i usluga konkurenata. Prodavci i posrednici organizacije su posebno dobar izvor ideja. Oni su u najbliem kontaktu sa potroaima i obino prvi saznaju o razvoju konkurenata. Generalni menadment moe biti jo jedan izvor ideja. Ideje o novim proizvodima mogu dolaziti i iz drugih izvora, kao to su: pronalazai, univerzitetske i komercijalne laboratorije, industrijski konsultanti, propagandne i marketing agencije i industrijske publikacije.

7. PREGLEDANJE IDEJE

Sutina preledavanja ideje je da se uoe loe od dobrih ideja i tako smanji broj ideja. Postoje unapred definisani kriterijumi za procenu ekonomskog potencijala koji nosi realizacija ideje novog proizvoda. Organizacija treba da motivie zaposlene da iznesu svoje ideje menaderu odgovornom za ideje. Ove ideje treba zapisati i pregledati od strane komisije za ideje. Mnoge organizacije zahtevaju da ideje o novom proizvodu budu prikazane na standardnom obrascu, kako bi ih mogla pregledati komisija za nove proizvode ( opisuje se ideja o proizvodu, ciljno trite, konkurencija, priblino procenjuju veliinu trita, cenu proizvoda, vreme razvoja, trokove). Komisija pregleda svaku ideju po nizu kriterijuma: Da li je proizvod potreban? Da li se moe oglaavati? Da li organizacija poseduje potrebno znanje i kapital? Da li e novi proizvod doneti oekivani obim prodaje, rast prodaje i profit? U sutini se proverava sinergija sa:

konceptima postojeih proizvoda i postojeim proizvodnim programom,

postojeom marketing sigurnou,

konkurentnou na tritu

Kriterijumi za proveru ideje su : uspenost lansiranja proizvoda, relativni znaaj novog proizvoda, rangiranje kriterijuma, da bi se na kraju pomnola vanost svakog faktora sa ocenom proizvoda da bi se dobilo ukupno rangiranje. Kako se ideja o novom proizvodu pomera kroz proces razvoja, organizacija mora stalno da vri procene ukupne mogunosti uspeha proizvoda.8. TESTIRANJE I RAZVOJ KONCEPTA

Koncepcija proizvoda je detaljna verzija ideje za novi proizvod, koja se moe komercijalizovati ciljnim tritima i moe pruiti nove vrednosti za potroae. Atraktivne ideje moraju da budu razvijene u koncept proizvoda koji se moe testirati. Pri testiranju koncepta postavljaju se razliita pitanja:

SLIKA 2: testiranje koncepta novih proizvoda

Testiranje koncepta obuhvata predstavljanje koncepta proizvoda odgovarajuim ciljnim potroaima i prikupljanje njihovih reakcija. Koncepti mogu biti predstavljeni simboliki ili fiziki. to testirani koncepti vie lie na finalni proizvod ili iskustvo, testiranje koncepta je pouzdanije. Kada se podaci o preferencijama potroaa prikupe istraivanjem uzorka sastavljenog od zadovoljavajueg broja ciljnih potroaa, podaci mogu biti korieni za procenu trinog uea odreene ponude i odgovora konkurencije.

U testiranju koncepta se koriste i poreenja sa ranijim slinim proizvodima, miljenje eksperata i potroaa i svakako identifikacija buduih potreba. 9. MARKETING STRATEGIJA UVOENJA NOVOG PROIZVODA

Posle testiranja koncepta, sledei korak u sklopu uvoenja novog proizvoda je da menader novog proizvoda treba da razvije preliminarnu marketing strategiju za uvoenje novog proizvoda na trite, koja se sastoji iz:

strategije opisa veliine, strukture i ponaanja ciljnog trita; planiranog pozicioniranja proizvoda; prodaju, trino uee i profitne ciljeve kojima se tei u prvih nekoliko godina.

strategije planiranja cena, plana i strategiju distribucije i marketing budeta za prvu godinu.

opisa dugorone prodaje i profitnih ciljeva i marketing miks strategiju u tom periodu.

10. POSLOVNA ANALIZA

Kada menadment razvije koncept proizvoda i marketing strategiju, moe da proceni atraktivnost predloenog posla. Menadment treba da pripremi planove prodaje, trokova i profita i utvrdi da li oni zadovoljavaju ciljeve organizacije. Ako zadovoljavaju, koncept proizvoda moe da pree u fazu razvoja proizvoda. Kako pristiu nove informacije, tako e doi do dalje revizije i proirenja poslovne analize. Za kvalitetnu poslovnu analizu je potrebno imati zaista brojne informacije o potencijalnoj tranji za novim proizvodom, koliko je vremena potrebno za proboj proizvoda na trite, izvorima i nainu finansiranja novog proizvoda. Poslovna analiza se bavi razmatranjem potencijalne prodaje, trokova i profita za novi proizvod, da bi se utvrdila finansijska privlanost novog proizvoda. Pri proceni prodaje novog proizvoda, prvi zadatak menadera je procena kupovine novog proizvoda po prvi put. Da bi se procenila prodaja zbog zamene, menadment mora da istrai preostali vek trajanja distribucije svog proizvoda. Nizak stepen distribucije pokazuje kada e poeti prva prodaja zbog zamene proizvoda. Posle procene prodaje, menadment treba da proceni oekivane trokove i profite. Trokove procenjuju odeljenja istraivanja i razvoja, proizvodnje, marketinga i finansija. to se tie procene trokova osnovno je proceniti odnos izmeu fiksnih i promenljivih trokova u ukupnim trokovima 11. FAZA RAZVOJA PROTOTIPA NOVOG PROIZVODA

Posle zavretka poslovne koncepcije kroz poslovne testove, sledi faza razvoja prototipa novog proizvoda. Ovo je skupa faza za menadere i zato samo zaista kvalitetni novi proizvodi treba da su u ovoj fazi. Prototip novog proizvoda znai da se koncepcija novog proizvoda pretvara u fiziki proizvod izraen u prirodnoj veliini, od materijala i sa osobinma koji omoguavaju izvodljivost ideje o novom proizvodu.

Velike investicije u ovoj fazi su razlog to trokovi projekta mogu biti beskorisni. Dakle u ovoj fazi, kompanija ustanovljava da li se ideja o odreenom proizvodu moe pretvoriti u tehniki izvodljiv i komercijalno koristan proizvod. Razvijanje i proizvodnja uspenog prototipa moe da traje danima, nedeljama, mesecima ili ak godinama. Laboratorijski istraivai treba da kreiraju ne samo na osnovu traenih funkcionalnih karakteristika, ve takoe moraju da znaju da poveu psiholoke aspekte sa fizikim. Marketing eksperti treba da laboratorijskim strunjacima obezbede informacije o: 1. atributima koje trae potroai i 2. tome kako potroa ocenjuje predstavljene atribute.

Testiranje potroaa se moe sprovoditi na razne naine, od dolaska potroaa u laboratoriju do davanja uzorka potroaima da ih koriste u svojim kuama.12. TESTIRANJE TRITA PROBNI MARKETING

Osnova probnog marketinga je u testiranju trita, dakle postavljanje novog proizvoda i marketing programa u autentine trine uslove, radi dobijanja informacija preduzeu o reakciji potroaa, reakciji trgovaca na proizvod, njegovo korienje i kupovanje proizvoda. Poto je menadment postao zadovoljan funkcionalnim i psiholokim performansama, proizvod je spreman da dobije ime marke, pakovanje i da se testira na tritu

SLIKA 3: probni marketing

Pri testiranju trita potronih dobara, organizacija treba da proceni: probu, prvo ponavljanje, prihvatanje i uestalost kupovine. Neke metode istraivanja, rangirane od najjeftinijih do najskupljih su: istraivanje talasa prodaje, simulacija marketing testa, kontrolisani marketing test i test trita. Krajnji nain testiranja novog potronog proizvoda jeste lansiranje proizvoda na trite. Organizacija sprovodi propagandne i promotivne aktivnosti na svim test tritima i obino bira nekoliko gradova za testiranje (standardna probna trita). Podaci veleprodajnih objekata pokazae ukupnu prodaju, ali nee pokazati nedeljnu prodaju na maloprodajnom nivou. Pregledi maloprodaje e pokazati prodaju u maloprodajnim objektima i trino uee konkurenata, ali nee otkriti karakteristike kupaca. Paneli potroaa (kontrolna probna trita) e pokazati koji ljudi kupuju, koje marke kupuju, njihovu lojalnost i broj promena. Istraivanja kupaca e doprineti dubinskim informacijama o stavovima potroaa, korienju proizvoda i zadovoljstvu potroaa. Vre se i simulirana probna trita u simuliranim okruenjima kupovine, dakle odabira se uzorak potroaa, kojima se promovie novi proizvod, objanjava gde ga mogu kupiti, da bi se kasnije sumirali utisci potroaa o novom proizvodu.

Testiranje trita je korisno i za proizvodna dobra. Najee metode testiranja trita proizvodnih dobara su: test potroaa, trgovinske izlobe, distributerske i trgovinske izlobene salone i marketing test.13. KOMERCIJALIZACIJA

Komercijalizacija je krajnja faza u procesu razvoja novog proizvoda i proizvod se uvodi na novo trite. Trokovi su ovde najvei, proizvodi moraju biti rezultat briljivo spremanih prethodnih faza. Kod komercijalizacije proizvoda organizacija mora da donese etiri odluke:1. kada (terminiranje)

2. gde (strategija geografskog podruja),

3. kome (potencijalni potroai na ciljnom tritu)

4. kako (strategija uvoenja na trite).

SLIKA 4: komercijalizacija novog proizvoda

1. kada - pri komercijalizaciji novog proizvoda, vreme ulaska na trite je kritino. Ako novi proizvod zamenjuje stari, organizacija moe da odloi uvoenje novog, dok se stari proizvod ne povue sa zaliha. Ako se radi o sezonskom proizvodu, onda novi proizvod ne bi trebalo uvoditi dok ne nastupi prava sezona

2. gde - organizacija mora da odlui da li e lansirati novi proizvod na lokalnom, regionalnom, vieregionalnom, nacionalnom ili internacionalnom tritu

3. kome - organizacija mora da odredi i usmeri poetnu distribuciju i promociju na najbolje grupe potencijalnih potroaa. Profil najvanijih potencijalnih potroaa: rano prihvataju proizvod, veliki su korisnici, lideri miljenja i mogu se osvojiti niskim trokovima

4. kako - razvioj kvalitetnog marketing plan za uvoenje novog proizvoda na trita u razvoju 14. PRIHVATANJE NOVOG PROIZVODA OD STRANE POTROAA

Veoma je vano kako potroai prihvataju novi proizvod. Slika 6 prikazuje kako se dele potroai po vremenu prihvatanja inovacija i kakva je njihova spremnost na prihvat inovacija.

SLIKA 5: vreme prihvatanja novog proizvoda

to je manji otpor potroaa na uvoenje novog proizvoda to je i vreme tog prihvatanja krae.Vano je adekvatnom strategijom prevazii taj otpor, jer od toga dosta zavisi uspeh novog proizvoda na tritu.. Inovatori su skloni avanturi spremni su da prihvate nove ideje. Rani prihvatioci su voeni potovanjem, oni su lideri miljenja u svojoj zajednici i prihvataju bre, ali paljivo, nove ideje. Rana veina je oprezna, prihvata nove ideje pre prosene osobe, mada su retko lideri. Kasna veina je skeptina, prihvata neku inovaciju samo poto je proba veina ljudi. Kolebljivci su vezani za tradiciju, sumnjiavi su prema promenama, povezuju se sa drugim tradicionalno orijentisanim ljudima i prihvataju inovaciju samo ako je ona u skladu.

Na stepen prihvatanja inovacije posebno utiu:

relativna prednost inovacije

kompatibilnost

sloenost inovacije

deljivost

komunikativnost

trokovi

rizik i nesigurnost

nauna uverljivost i drutveno priznanje

SLIKA 6: faktori koji utiu na usvajanje inovacije

relativna prednost inovacije stepen u kome inovacija izgleda superiorno u odnosu na postojee proizvode, kompatibilnost stepen do koga inovacija odgovara vrednostima i iskustvima pojedinaca, sloenost inovacije stepen u kome je inovaciju teko shvatiti ili koristiti, deljivost stepen do koga se inovativni proizvodi mogu probati na ogranienoj osnovi, komunikativnost stepen u kome se rezultati upotrebe mogu posmatrati ili opisati drugima. trokovi, rizik i nesigurnost, nauna uverljivost i drutveno priznanje. Marketing ekspert za nove proizvode treba da istrauje sve ove faktore i posveti im maksimalnu panju pri planiranju novog proizvoda i marketing programa. Osnovni faktori koji utiu na proces prihvatanja su: razlike u individualnoj spremnosti osoba da probaju inovativne proizvode, lini uticaj, razliita stopa prihvatanja razlike u spremnosti organizacija da prihvate inovativne proizvode

Proces prihvatanja novog proizvoda od strane potroaa opisuje kako oni saznaju o novim proizvodima, kako ih probaju, prihvataju ili odbacuju. Prihvatanje je individualna odluka da se postane redovni korisnik proizvoda. Proces prihvatanja proizvoda od strane potroaa nastavlja se procesom lojalnosti potroaa. Karakteristike inovacija (inovativnih proizvoda) utiu na stepen svojih prihvatanja. neki proizvodi se prihvate odmah, dok je drugima potrebno due vreme da bi se prihvatili.15. IVOTNI CIKLUS NOVOG PROIZVODA

Koncepcija ivotnog ciklusa proizvoda omoguuje analizu irenja proizvoda na tritu i utvruje strategiju za svaku pojedinu fazu ivotnog ciklusa. Faze ivotnog ciklusa proizvoda: Faza razvoja proizvoda - vremenski i finansijski treba uskladiti tehniki razvoj, investiranje u proizvodnju, pripremu proizvodnje i utvrivanje marketing mix-a. Za uspeh novog proizvoda na tritu vrlo je bitan precizan tajming. Ovde su prisutni: projektovanje, ocena, konstruisanje i ispitivanje proizvoda Faza uvoenja proizvoda na trite - proizvod se prvi put predstavlja potroaima i samom pojavom otvara novo trite. Razvija se proces prihvaanja proizvoda zavisno o novostima koje novi proizvod donosi. Profit je uglavnom negativan. Faza rasta - kupci i potroai ve su upoznali i prihvatili novi proizvod. Kvalitet proizvoda i razvijenost proizvodnje dostiu zadovoljavajui nivo i cena proizvoda je sve nia, pa je i profit veliki. Cena proizvodnje je sve nia. Faza zrelosti - proizvod u ovoj fazi je definitivno prihvaen na tritu, tempo prodaje i dalje raste ali slabijim intenzitetom nego ranije, konkurencija je sve agresivnija, a marketing strategija odrava vitalnost proizvoda. Faza odumiranja - potroai se poinju polako okretati novim proizvoda, dimenzije trita se naglo smanjuju i proizvodnja premauje potranju

SLIKA 7. faza

SLIKA 8: ivotni ciklus tipova novih proizvoda

Kod proizvoda koji se jednokratno kupuju, prodaja prvo raste, dostie vrhunac i kasnije se pribliava nuli, kako se broj potencijalnih kupaca iscrpljuje. Ipak, ako novi kupci nastave da pristiu na trite, kriva nee pasti na nulu.

Proizvodi koji se retko kupuju (pr: automobili), pokazuju cikluse zamene koje odreuje fiziko starenje ili zastarelost u vezi sa menjanjem stila, karakteristika i performansi.

Proizvodi koji se esto kupuju, poput potronih proizvoda - broj kupaca koji po prvi put kupuju se poveava, a zatim opada kako ih ostaje sve manje. 16. ZAKLJUAKSvaki novi proizvod ne doivi sve faze ivotnog cikusa. Takoe, nije podjednako ni vremensko trajanje svih faza, niti su sve one podjednako znaajne sve faze. Najznaajnije su one faze koje obezbeuju pozitivan finansijski rezultat, a to su faze rasta i zrelosti. Znaaj ovih faza je u injenici to se kroz njih obezbeuje takva fmansijska mo koja omoguava razvoj novih proizvoda.

Posebno je osetljiv trenutak kada se pristupa povlaenju jednog proizvoda sa trita. U tom trenutku preduzee bi trebalo da raspolae novim proizvodom koji e zameniti proizvod koji se povlai sa trita. Ovu sinhronizaciju nije lako ostvariti i ona treba da bude ugraena u strategiju razvoja novog proizvoda. Dakle, osnovni motiv uvoenja novih proizvoda jeste profit i nesumnjivo je da uopte nije lako ostvariti pravi momenat i pravi nain uvoenja novih proizvoda na trite. Danas je gotovo neverovatan veliki procenat novih proizvoda osuen na neuspeh. Pre samo 20 godina procenat neuspenih u odnosu na uspene proizvode bio je daleko manji. Baviti se marketingom danas nije isto to je bilo pre dvadeset ili pre trideset godina. Danas postoje proizvodi za zadovoljenje gotovo svake potrebe. Na veini razvijenih trita strateke osnove marketinga (segmentacija, targetiranje ili izbor ciljnih grupa i pozicioniranje) kao mehanizmi za unapreenje konkurentske prednosti i njeno prevoenje u poslovne mogunosti i nove proizvode ve poinju da pokazuju izvesna ogranienja. Kompanije moraju da budu sve ozbiljnije i preciznije u marketimg razmiljanjima tome kako osmisliti efikasnu trinu ponudu novih proizvoda.17.LITERATURA:

1. Abramovi B. Marketing, 2004, Novi Sad.

2. Lovreta S.; Konar J.; Petkovi G.: Kanali marketinga, centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005. god.3. Vasiljev S. Marketing principi, 2004, Subotica

INTERNET LITERATURA :

www.ekonomist.co.yu

www.nin.co.yuwww.sve-mo.bawww.ekapija.com

REAKCIJA POTROAA

REAKCIJA TRGOVACA

KORIENJE PROIZVODA

KUPOVINA PROIZVODA

Da li potroai uoavaju prednosti novog proizvoda?

Da li kupovati novi proizvod?

da li proizvod zadovoljava potrebe potroaa

ko e upotrebljavati taj proizvod?

Koju korist prua potroaima taj proizvod?

poboljanje i revizija postojeih proizvodi

repozicionirani proizvodi

proizvodi sa manjim trokovima

dopune postojeih proizvodnih linija

nove proizvodne linije

potpuno novi proizvodi

PAGE

- 17