NORVEŠKI LANDRAS

Norveški landras je majcinska rasa sa veoma dobrim karakteristikama. Ostvaruje

2,3 prašenja (racunato na uslovno grlo), 13,7 živorodenih prasica po leglu, 1,1

mrtvorodenih, 12,4 odlucenih po leglu.

Prasici imaju dnevni prirast od 470 gr na dan i 10,3 kg pri odlucivanju. Tovljenici

imaju prirast od 928 gr dnevno.

Norveški landras se, zahvaljujuci dnevnom prirastu, potrošnji hrane i

zdravstvenom statusu danas svrstava u vodece rase svinja.

Uporedni rezultati testa nerastova norveškog landrasa/duroka

Norveška se, zahvaljujuci nizu povoljnosti (bogatstvu od nafte, odvojenosti od

kopna Evrope, poštovanju zakona i ogromnom ulaganju u razvoj svinjarstva

poslednjih 30 god.) svrstala u red vodecih zemalja sveta po ekonomicnosti

svinjarske proizvodnje. NORSVIN – organizacija za selekciju svinja u Norveškoj

ulaže u selekcioni napredak više nego bilo koja druga organizacija na svetu, a dobit

ostvaruju prizvodaci kroz smanjeni utrošak hrane po kg prirasta.

U Srbiji se gaji landras, ali uglavnom nemacki i švedski. Gornji Milanovac je zato

pionir u gajenju ove poznate norveške sorte svinja.

Nakon trogodišnjih priprema, poceo je sa realizacijom projekat „Uzgoj svinja –

norveški nacin“ koji predstavlja projekat od prioritetnog znacaja Ministarstva

poljoprivrede Republike Srbije, a realizuje se kao donacija Vlade Kraljevine

Norveške. Sam pripremni period odslikava ozbiljnost pristupa projektne grupe u

sagledavanju i davanju smernica za poboljšanje trenutne situacije u svinjarskoj

proizvodnji naše zemlje. Dugogodišnja saradnja izmedu Opštine Vefsn u

Norveškoj i Opštine Gornji Milanovac rezultirala je pocetak realizacije ovog

projekta koji treba da prenese vec dokazani model norveškog nacina gajenja svinja,

kao i model kooperativa koji u sebi sadrži moderne evropske principe udruživanja.

Uz donatorska sredstva i saradnju sa norveškom vladom, zapocet je dugorocni

projekat „Uzgoj svinja – norveški model“ sa ciljem unapredenja svinjarstva u

Srbiji. Planirano je paralelno implementiranje 3 aktivnosti:

• Škola svinjarstva za transfer znanja (sprovodice se u više okruga u Srbiji)

• Elitni uzgoj norveškog landrasa (Polj. škola u Valjevu )

• Nacionalna asocijacija za uzgoj svinja

– AGRONOR

Projektni ciljevi i zadaci podrazumevaju intenzivnu saradnju izmedu

Poljoprivredne škole u Valjevu, kao nosioca probnog zapata norveškog landrasa,

škole svinjarstva i Specijalizovane stocarske zadruge Agronor, koja ce se ogledati

u kontinuiranim aktivnostima vezanim za edukaciju, odgoj i distribuciju svinja

kroz clanstvo Agronora.

Specijalizovana stocarska zadruga Agronor je integralni deo projekta ,,Uzgoj

svinja – norveški nacin”. Agronor je osnovan u skladu sa zakonskim propisima

Republike Srbije ali, istovremeno, sadrži i osnovne principe evropskog modela

kooperativa. To podrazumeva i konkretnu primenu tih principa u praksi što, uz

jasno odreden cilj, dovodi do formiranja tržišno orijentisane kooperative – zadruge.

Aktivnosti koje ce se obavljati bice u cilju ostvarivanja dobiti clanova zadruge. Na

ovaj nacin se postiže olakšan pristup tržištu, doprinosi se regulisanju uslova na

njemu, postižu se realne cene, izbegava se kupovina/prodaja preko posrednika,

omogucava se dobijanje povoljnih kredita i osiguranja, kao i pristup savetodavnim

servisima.

Agronor je nezavisna asocijacija u kojoj clanovi imaju pravo vlasništva i pravo

upravljanja zadrugom. Ona ima za cilj da, u okviru projekta ,,Uzgoj svinja –

norveški nacin”, održi sastanke – edukacije u deset okruga Republike Srbije, na

kojima ce prezentovati ciljeve projekta, kao i osnovne principe kooperative.

clanstvo u Agronoru ce biti omoguceno svim zainteresovanim proizvodacima

svinja u Srbiji, shodno principu dobrovoljnosti, a u skladu sa osnivackim aktima

zadruge. Buducim clanovima ce biti prezentovane pogodnosti ovakvog nacina

udruživanja, kao i osnovne karakteristike norveškog landrasa kao jednog od

preduslova za moderan pristup svinjogojstvu u Srbiji.

Pozitivna iskustva norveškog modela kooperativa su implementirana u Agronoru, a

njegov dalji razvitak i tržišno pozicioniranje treba da bude model za formiranje

kooperativa i u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje Srbije.

Cilj projekta je, na kraju, otvaranje sigurnih radnih mesta u selima Srbije kroz

stvaranje obucenih farmera koji mogu da odgovore zahtevima i konkurenciji EU,

usaglašavanje sa evropskim zakonima u stocarskoj proizvodnji i kontroli kvaliteta,

prilagodavanje tržištu i novim trendovima zdrave ishrane stanovništva.

Bojan Petkovic