VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD

TEMA: “NEPOŽELJNA DEJSTVA SIROVINA”

StudentLJUBICA IVANIŠEVIĆBr.indeksa 38/11

Profesormr VESNA NAĐALINZrenjanin,2013

SADRŽAJ:

1. Nepoželjna dejstva sirovina u kozmetičkim preparatima.............................1.1. Kozmetičke sirovine kao iritansi..................................................................1.2. Kozmetičke sirovine kao alergeni agensi....................................................1.3. Kontaktni dermatitis....................................................................................1.3.1. Iritantni kontaktni dermatitis....................................................................1.3.2. Alergijski kontaktni dermatitis..................................................................1.3.3. Kontaktna urtikarija..................................................................................1.3.4. Fototoksični i fotoalergijski dermatitis......................................................2. Alergije na koži izazvane kozmetičkim preparatima...................................ZAKLJUČAK.......................................................................................................

1. NEPOŽELJNA DEJSTVA SIROVINA U KOZMETIČKIM PREPARATIMA

Kozmetolozi su u stalnoj potrazi za „idealnim“ sirovinama, odnosno sirovinama koje će ispoljavati maksimalna pozitivna kozmetoterapijska dejstva, bez mogućih pojava nepoželjnih sporednih dejstava na kožu, njene izdanke ili organizam u celini.Obrazac fizioloških i biohemijskih zbivanja i reagovanja na aplikovane agense je međutim, do te mere iznijansiran da predstavlja entitet koji je za svaku jedinku specifičan i pored svih naučnih spoznaja, do kraja nepredvidiv. Potvrđeno je da ne postoji idealno sredstvo za koje se unapred može reći da će kod svih ljudi izazvati samo pozitivne efekte i da su nepoželjne reakcije isključene. I čista voda, koja je osnovni sastojak ljudskog organizma, pod određenim uslovima deluje kao iritans.Suočeni sa ovim realnim problemima, veliki istraživački centri posvetili su posebnu pažnju utvrđivanju mogućih nepoželjnih efekatarazličitih kozmetičkih sirovina na kožu i njene dodatke, i na osnovu dobijenih rezultata, izvršili klasifikaciju i popis sirovina koje izazivaju nepoželjne efekte češće od ostalih. Paralelno su vršena istraživanja karakteristika kože koja reagujenepoželjno na primenu određenih kozmetoterapijskih agenasa.Na osnovurezultata dobijenih različitim istraživanjima utvđeno je da se, na jednoj strani,javlja koža kao uzrok pojave negativnih efekata, a na drugoj to su sastojcipreparata koji su potencijalni izazivači tih reakcija.

1.1. Kozmetičke sirovine kao iritansi

Pojava iritacije pod uticajem kozmetičkih proizvoda vezana je prvenstveno za stanje stratum corneuma. Po pravilu, kod neoštećene barijerne funkcije iritantnost se ne javlja kao problem, odnosno iritantnost se može pojaviti kod iste osobe koja je odlično prihvatala preparat do trenutka kada je došlo do oštećenja barijerne funckije stratum corneuma. Znači, iritacija može da nastane kao posledica lezija barijerne funkcije usled štetnog hemijskog dejstva agensa koji je aplikovan na kožu.Svaki kozmetički sastojak može biti iritans, zavisno od koncentracije, načina primene i hemijskih reakcija u koje stupa sa drugim sastojcima.Intenzitet iritirajućeg dejstva zavisi od:- iritantnog kapaciteta iritirajućeg agensa – slab ili jak iritans;- koncentracije iritirajućeg agensa;-dužine primene na kožu ili sluzokožu;- načina primene;- brzine primene i- otpornosti kože prema agresivnosti iritansa.Iritacija može biti posledica primene jednog sastojka u kozmetičkom preparatu ili primene celog preparata.Ne retko,pacijenti iritaciju na kozmetičke preparate prijavljuju ne znajući da su njihove tegobe posledica neke bolesti,najčešće nepostavljenih dermatolo-ških dijagnoza. To su oni pacijenti koji se žale da su isprobali sve vrste preparata i da praktično svi oni izazivaju neprijatne senzacije karakteristične za iritantno dejstvo.

1.2. Kozmetičke sirovine kao alergeni agensi

Stanje alergije i pojava alergenih manifestacija na kozmetičke preparate je vrlo složen problem i ne može se rešavati jednostavnim utvđivanjem spiska supstanci koje imaju alergena svojstva. Pojave alergijskih reakcija na kozmetičke preparate je relativno retka pojava. I kada su prisutni u kozmetičkim preparatima koncentracija alergena je najčešće toliko mala da kod najvećeg broja korisnika ne izaziva alergene pojave. Po pravilu, alergijom reaguju osobe koje su preosetljive na određenu alergenu supstancu.

1.3. Kontaktni dermatitis

Upotreba raznih kozmetičkih preparata može da ima za posledicu pojavu kontaktnog dermatitisa zavisno od etioloških faktora koji ga izazivaju, pojavnih oblika i ćelijskog odgovora na štetni agens.Kontaktni dermatitis može biti: iritantni, alergijski, kontaktna urtikarija, fototoksični dermatitis i fotoalergijski kontaktni dermatitis.

1.3.1. Iritantni kontaktni dermatitis

On je najčešće pojavni oblik kontaktnog dermatitisa izazvanog dejstvomkozmetičkih preparata. Manifestuje se pojavom eritema i inflamacije, ređe mikrovezikulama i kasnije deskvamacijom kože. Kod iritantnog dermatitisa je oštećen stratum corneum bez imunološkog odgovora. Iritacija može biti:- posledica prisutnih hemikalija sa visokim ili niskim vrednostima pH;- sastojaka koji deluju snažno odmašćujuće (organski rastvarači);- fizički faktori, kao što je utrljavanje preparata ili nanošenje abrazivnih čestica.Kada oštećeni stratum corneum ne obavlja svoju barijernu funkciju svako naneto sredstvo može da izazove iritirajući efekat.U dermatološkoj praksi najčešće se javljaju pacijenti koji imaju atopijski dermatitis, a koji se žale da su „alergični“ na veliki broj ili na sve kozmetičke preparate. U stvari kod njih je iritacija povišena zbog oštećenog stratum corneuma. Zato se, po pravilu, pacijentima koji imaju dermatološke dijagnoze kozmetički preparati ne preporučuju dok ne reše osnovne dermatološke probleme.

1.3.2. Alergijski kontaktni dermatitis

U praksi je veoma teško razlikovati alergijski kontaktni dermatitis od iritantnog. Kod oba stanja u početku mogu biti prisutni eritematozni plakovi. Ipak, kodakutnog alergijskog kontaktnog dermatitisa javlja se više vezikula.Alergijski kontaktni dermatitis je imunološka pojava koja zahteva antigen prisutne iantigen nastale ćelije bez obzira na stanje barijerne funkcije stratum corneuma, što znači da neoštećeni rožasti sloj ne može sprečiti pojavu kontaktnog alergijskog dermatitisa kod osetljivih osoba. Jedina prava zaštita je izbegavanje kontakta sa alergenom.Postavljanje diferencijalne dijagnoze između iritantnog i alergijskog kontaktnog dermatitisa nije jednostavno, a od presudnog je značajna za pravilnu kozmetičku negu. Kozmetičar je dužan da takve pacijente šalje dermatologu radi postavljanja dijagnoze, pa tek nakon dobijene potvrde o čemu se radi pristupa odgovarajućoj kozmetičkoj nezi.Sastojci preparata koji su najčešćialergeni (izazivaju alergijski kontaktni dermatitis) poredani po opadanju alergenog dejstva su sledeći:- parfemi,- konzervansi,- r-fenilendiamini (boje za kosu),- gliceriltioglikolat (agens za trajno kovrdžanje kose),- propilenglikol,- toluensulfonamid-foraldehidna smola (sastojak lakova zanokte),- sastojci preparata za zaštitu od sunca.

1.3.3. Kontaktna urtikarija

Kontaktna urtikarija (koprivnjača) može biti ne imunološka i imnološka reakcija na preparate za kozmetičku negu. Manifestuje se pojavom makulapruritusa i crvenila na koži nakon aplikacije preparata na kožu kao početnogstadijuma i pojavom urtikarije (koprivnjače) kao krajnjeg stanja.Ne imunološka urtikarija je indukovana direktnim oslobađanjem histamina pa je pasivan transfer nemoguć. Imunološka kontaktna urtikarija je indukovana imunološkimmehanizmima koji se aktiviraju pri oslobađanju histamina.Postoje neke hemikalije koje koprivnjaču izazivaju neobjašnjivim mehanizmima.Kod osetljivih osobapomoću „pač“ testova je moguće utvrditi na koju je supstancu osoba osetljiva i o kojoj se vrsti osetljivosti radi.

1.3.4. Fototoksični i fotoalergijski dermatitis

Ovaj dermatitis je ograničen na regije kože koje su izložene svetlosti. Fototoksična reakcija je bazirana na neimunološkom mehanizmu i obično se manifestuje kao opekotina izazvana sunčevim zracima koju najčešće prati hiperpigmentacija i deskvamacija. Molekuli koji izazivaju fototoksično dejstvo imaju malu molekulsku masu, a njihova struktura lako apsorbuje veći deo UV zraka.Fotoalergijskidermatitis, s druge strane, je retka imunološka reakcija za čiju pojavu je potrebno ponovljeno izlaganje sunčevoj svetlosti. Manifestuje se pojavom eritema, edema i vezikula. Fotoalergeni su lipidne supstance koje pretežno apsorbuju zrake UVA sunčevog spektra. Za izazivanje fotoalergijske reakcije je potrebna manja količina sunčeve energije nego za izazivanje fototoksične reakcije.Ponekad je teškorazlikovati fototoksične od fotoalergijskih reakcija posebno ako se kod prvih pojave vezikule. Supstance koje izazivaju fotoalergijske reakcije su najčešće: mirisne materije kao što su metilkumarin, ćilibarno ulje, mošus, zatim antibakterijske supstance, a od sastojaka u preparatima za zaštitu od sunca estri para-amino-benzojeve kiseline.

ALERGIJE NA KOŽI IZAZVANE KOZMETIČKIM PREPARATIMA

Pod alergijom se podrazumeva stanje stečene, specifične osetljivosti organizma, u čijoj osnovi leži reakcija antigen-antitelo.Pod antigenom se podrazumeva niz supstanci na čije prisustvo organizam reaguje stvaranjem antitela. Kada se antigen spoji sa antitelom, a to se dešava na nivou ćelijske membrane, odigrava se niz reakcija čija je suština oslobađanje medijatora. To su histamin i histaminu slične supstance. One utiču na krvne sudove tako da dolazi do (širenja) i njihove povećane (popustljivosti), kao i na kontrakciju glatkihmišića.Antigen je svaka supstanca koja, uneta u organizam ili u njemu stvorenadovodi do stvaranja specifičnih antitela.Alergeni su, po pravilu, samo belančevine visoke molekulske težine. To su tzv. puni antigeni. Materije niske molekulske težine mogu postati antigeni samo ako se u organizmu vežu za belančevine. To su tzv. hapteni. U haptene se ubrajaju lipidi, polisaharidi, lekovi, kao i druge organske i neorganske materije.Prema poreklu, antigeni se dele na egzogene (unete u organizam spolja) i endogene (stvorene u samom organizmu). Egzogeni antigeni mogu biti primarni i sekundarni. Primarni egzogeni antigeni su one supstance koje, unete u organizam u nepromenjenom stanju, izazivaju stvaranje antitela. . Uove se ubrajaju polen, životinjske dlake, prašina, perje itd.Sekundarni egzogeni alergeni su one supstance koje, unete u organizam, moraju biti razgrađene, a tek onda njihovi metabolički produkti imaju svojstvo antigena i na njihorganizam reaguje stvaranjem antitela. Mnogim antigenima ne znaju se hemijska svojstva, što otežava njihovo određivanje. Ovo je veoma značajno da bi se izbegao kontakt s njima u slučaju preosjetljivosti.U današnjoj eri tehnologije postoji sve više supstanci koje deluju potencijalno alergogeno i njihov broj se svakim danom umnožava.

Alergijske reakcije se najčešće ispoljavaju u obliku kontaktnog alergijskog dermatitisa, a nešto ređe i u vidu kumulativnog toksičnog dermatitisa, kozmetička sredstva mogu da izazovu i oštećenja kose i nokata. Alergijske reakcije kože na kozmetičke preparate karakteriše to da nastaju naglo i da se često javljaju i na preparate koji su do tada, ponekad i godinama, bez ikakvih posledica upotrebljavani. Najčešći senzibilizatori su boje za kosu, parfemi, ruževi za usne i sredstva za zaštitu od sunca (antisolarna sredstva).Najčešća klinička slika alergija je tzv. suvi ekcem, koji se manifestuje blagim crvenilom i perutanjem, a lokalizacija im je na licu, najčešće na očnim kapcima, ivicama ušnih školjki i na vratu. Za postavljanje dijagnoze vrlo je važno uraditi epikutane testove.

Ekcem na licu

NEŽELJENA DEJSTVA PREPARATA

Neželjena dejstva preparata za zaštitu kože – hemijski zaštitni agensi, neretko, izazivaju iritacije i alergijski kontaktni dermatitis. Publikovana su saopštenja o pojavi kontaktne urtikarije. Fizička zaštitna sredstva nisu iritansi, ali zbog okluzivne prevlake koju ostavljaju na koži mogu izazvati miliariju – oboljenje koje nastaje usled retencije znoja u ekrinim znojnim žlezdama. Poznato je da uvođenje titan-dioksida u formulacije smanjuje incidenciju fotoalergijskog kontaktnog dermatitisa, verovatno zbog snažne sposobnosti da reflektuje ultraljubicasto zračenje.Iz bezbednosnih razloga, preparate koji su promenili boju ne treba koristiti bez obzira na rok trajanja. Preparate koji sadrže mikronizirane pigmente pre svake upotrebe treba promućkati, jer se čestice mogu istaložiti.

Neželjene reakcije na podloge za lice – podloge za lice su klasa kozmetičkih preparata koje veoma retko izazivaju kontakni ili alergijski dermatitis. Iritantni kontaktni dermatitis je učestaliji od alergijskog. Razlog je što osobe podloge za šminku nose na licu po 8 i više časova. Sastojci koji su najčešće iritansi i alergeni su parfemi i konzervansi. Najbolje je da se pre primene preparat testira. Obično se za testiranje koriste pač testovi. Na tržištu postoje preparati sa oznakom „za osetljivu kožu“. Radi se obično o preparatima koji sadrže antiinflamatorne agense kao što je alantoin.

Neželjena dejstva ruževa za usne – u sastav ruževa za usne ulazi nekoliko sastojaka koji mogu delovati kao lokalni iritansi i alergeni na osjetljivu kožu. Ricinusovo ulje, koje je nezamenljiv sastojak za rastvaranje eozinskih boja, izuzetno retko izaziva iritacije. Kao uzročnici lokalnog dermatitisa zabelžene su eozinske boje, benzojeva kiselina, mikrokristalni vosak, propil-galat, oksibenzon i, ređe, drugi sastojci.

Neželjene reakcije na primenu maskare – najčešća neželjena reakcija, koja može nastati usled primene maskare je infekcija oka bakterijom Pseudomonas aeruginosa. To je mikroorganizam koji može trajno poremetiti oštrinu vida. I druge bakterije, kao što su: Staphilococcus epidermalis i Staphilococcus aureus, takođe, mogu da prodru u maskaru i kontaminirati je. Infekcije su utoliko češće i intenzivnije ukoliko se češće primenjuje kontaminirani preparat. Mada mnogo ređe, gljivice, takođe, mogu kontaminirati maskare i biti prouzrokovači patoloških promena u oku. Kontaminacija obično nastaje kod osoba smanjenog imuniteta i onih koji nose kontaktna sočiva. Ukoliko boje iz preparata uđu u suzni kanal, kao komplikacija nastaje pigmentacija vezivnog tkiva. Preparati koji se koriste za otklanjanje vodootpornih maskara, takođe, mogu biti uzročnici alergijskih reakcija očne jabučice. Maskare se mogu testirati pač testovima otvorenog i zatvorenog tipa.

Alergena svojstva lakova za nokte – lakovi za nokte su kozmetički preparati koji da izazvou pojavu alergijskog dermatitisa. Dosta je bilo teško utvrditi da su baš oni izazivači alergijskih promena na koži stoga što pojavni oblici nastaju na predielima kože koji nisu u blizini, niti direktno povezani sa noktima. Upornim istraživanjima ipak je dokazano da alergijska reakcija nastaje na onim delovima na kojima su lakirani nokti bili u kontaktu. To su najčešće: lice, posebno okolina očiju, zatim vrat, predeli iza ušiju, a ređe i drugi delovi tela: ramena, butine, noge.

Štetna dejstva lakova za kosu – istraženi su i utvrđeni pojavni oblici alergijskih manifestacija na noktima kod upotrebe lakova za kosu. Utvrđeno je, takođe, da se kod osoba koje često idu kod frizera (jednom nedeljno) i koriste velike količine lakova za kosu, javlja slabljenje jačine i kvaliteta kose. Utvrđeno je da lak na kosi može dovesti do stvaranja čvorića, što podseća (vašljivost) .Lakovi za kosu, takođe, vezuju prašinu i time mogu izazvati iritaciju kože.

Neželjena dejstva parfema – pojave iritacije kože i kontaktni dermatitis su dobro poznati fenomeni koji se javljaju kao neželjene reakcije kože na prisustvoparfema. Poznato je da su mirisni molekuli najčešći iritansi i alergeni ukozmetologiji.Kao uzročnici alergijskog kontaktnog dermatitisa identifikovani su sledeći mirisni molekuli: cimetni alkohol, hidroksicitoronelal, izoeugenol, eugenol, geraniol.Noviji rezultati istraživanja pokazuju da se broj pojavnih oblika alergijskih reakcija na prisustvo mirisnih molekula znatno smanjio. Ispitivanje osjetljivosti se vrši„pač“ testovima. Obično se koristi 10-30% rastvor parfema u koncentrovanom alkoholu ili benzinu. Ako je pač test pozitivan, u 50% slučajeva javiće se alergija na parfem.Određivanje porijekla mirisnih alergena je veoma složen posao. Prosečan sapun može da sadrži 50-150 mirisnih sastojaka. Prosječni kozmetički preparati sadrže 200-500 mirisnih sastojaka, parfemi oko 700, što u praksi znači da treba ispitati isto toliko ili približno toliko potencijalnih iritanasa i alergena.

ZAKLJUČAK

Alergijska reakcija može nastati na svaki proizvod koji koristimo za negu. Zbog burnog reagovanja pojedinih osoba na mirisne komponente, koje mogu biti i veštačkog porekla, već duže vremena neke firme proizvode kozmetičke preparate bez mirisa. Takođe se iz sirovina, od kojih se prave kozmetički proizvodi, izbacuju poznati alergeni.Alergijsku reakciju na osetljivoj koži mogu izazvati kreme u obliku gela, masne ili hidratantne kreme, kao i losioni ili mleka zatelo. Uzrok može da bude bilo koja supstanca koja se nalazi u preparatu, a najčešće su to konzervansi, emulgatori, a potencijalni izazivači alergija mogu da budu sve supstance biljnog, mineralnog i životinjskog porekla. Reakcije se manifestuju crvenilom, svrabom ili blagim osipom kože, a mogu da odreaguju i oči suzenjem i crvenilom. Promenom preparata uspostavlja se ravnoteža kod nege kože. Blaže promene nastale na koži najbolje i najbrže, bez lekova, ukloniće kozmetičar tretmanima za revitalizaciju. Ali kod obimnijih i ozbiljnijih promena poželjno je da se odmah konsultujete sa lekarom.Neke osobe su preosetljive i reaguju na pojedina etarska ulja koja sadrže pojedini parfemi. Promene su lokalne i mogu izazvati crvenilo, svrab i osip. Neki mirisi mogu izazvati kašalj, Ili kratkotrajnu kijavicu. U tom slučaju promenite parfem.Ako ste alergični na ruž ili olovku za usne, to će se manifestovati preosetljivošću sluzokože usana, stvaranjem osušenih ljuspica na usnama ili ispucalošću. Ovaj vid osetljivosti sluzokože, mogu izazvati boje, masnoće ili parfem u preparatu. Vrlo često promene na usnama, pa čak i groznicu izazivaju bajati ruževi ili olovke.

Čim osetite ove neprijatne promene na usnama obavezno promenite ruž.Dezodoransi su neškodljivi kozmetički preparati, ali, ipak, mogu izazvati alergiju koja se pojavljuje ispod pazuha. Manifestuje se crvenilom, svrabom i mehurićima. Osetljivost kože je povećana posle skidanja malja, pa se ne savetuje da koristite dezodorans odmah posle depilacije. Čim osetite alergijske promene, operite pazuh sapunom, dobro isperite i promenite dezodorans. Ako ste skloni alergiji, i pojedini lakovi za nokte mogu da vam izazovu izvesne promene na rukama, ili samo oko noktiju. Skidanjem laka nestaje i alergijska promena. Kontaktnu alergiju ili kontaktni dermatitis može izazvati upravo lak na mestima gde se često dodirujete, a to su najčešće gornji i donji kapak, na kojima je koža osetljiva i nežna. Lak za nokte, češće nego što mislite, izaziva otoke i ekceme koji se perutaju. Kao praškasta supstanca najčešće mineralnog ili biljnog porekla, puder je jedno od najbezopasnijih kozmetičkih preparata. Ali, ipak, može da izazove alergiju, dodirom ili udisanjem praha, bez obzira što je sasvim blago parfemisan, i vrlo sitne i fine strukture. Puderi i rumenila pod uticajem sunca, mogu prouzrokovati pojavu fleka na koži koje se teško uklanjaju. U tom slučaju je najbolje da koristite zaštitne pudere sa kininom.Boje za kosu, takođe mogu pruzrokovati burne alergijske reakcije. Ponekad se reakcija pojavi već posle prvog bojenja, a nekad posle dužeg korišćenja iste farbe. Prvo se manifestuje jakim svrabom kože glave, a zatim nastaje i burnija reakcija na koži glave, a mogu i da oteknu očni kapci. Ponekad se reakcija na bojenje kose pojavljuje kaopredmenstrualni sindrom. Ukoliko ste alergični na industrijske boje za kosu, najbolje je da koristite kanu. U zavisnosti od sastava, briljantin može, od svih kozmetičkih sredstava, bude najveći izazivač ekcema. Promene zahvataju kožu ispod kose, a ponekad i vrata, i celog lica.

HVALA NA PAŽNJI