ODK 9 1 1 . 3 7 3 : 6 1 4 . 7 ( 4 9 7 . 1 1 3 ) = 8 6 1

Jouan Plavža i

NEKE HERE RElITRLIZflCIJE ZIUOTNE SREDINE U SEOSKIN HfiSaJDIfl UOJUODINE

Dinamičan razvoj SAP Vojvodine posle drugog svetskog rata, znatna lndustrljalizacija, porast broja stanovnlka, poboljsanje iivotnog standarda, razvoj procesa deagrar1zaclje na jednoj strani i urbani-zacije na drugoj, ali i sve vete oturfenje čoveka od čoveka 1 čoveka od prlrode 1 drugo, doveli su do degradacije ilvotne sredine i u gradskim 1 u seoskia naseljima.

često se zbog nanje veličine sela (broja stanovnlka i površine) ne pridaje dovoljno painje ugroiavanju ilvotnog prostora u njiaa. No, savremena kretanja i procesi u društvu več odavno su zahvatlli i seosku sredinu donoseči joj mnoge pogodnostl, ali uzrokujučl često razne probleme. Slabija materijalna osnova i nedovoljna organlzova-nost javnih 1 drugih sluibi, kao 1 uglavnom niil nivo prosvečenosti u seoskim naseljlma i drugo, aogu dovesti i do tragičnijih posledi-ca ugroiavanja ilvotne sredine.

U ovom radu ukazačemo na neke mere kojima se moie poboljšati vodo-snabdevanje i regulacija otpadnih voda, zatim kontrollsati i plani-rati urbanizacija naselja kao i hemizacija u polJoprivredl, te poboljšati stanje otvorenih deponija smeča i devastlranih šuma.**

« Dipl.geogr., asistent, Institut : i geografiju, ?rirodno-«atetati£ki fakultet, 21000 Kovi Sad, Veljka Vlahoviča 1 o Da bi doili do najadekvatnijih «era posluiili sao se i nekii saznanjiia i : rada dr. P.Toaita "Zagadivanje tivotne

sredine u seoskia naseljita Vojvodine.'

VodosnabdevanJe seosklh naselja Vojvodine je suoeeno sa problemom nedostatka kvalitetne vode ali i sa razli«itia izvorima snabdevanja (bunari, Individualni vodovodi, mikrovodovodi, komunalni i regio-nalni vodovodi), koji su iesto zbog losih osobina podložni zagadi-vanju.

Najvažniji problemi kod vodosnabdevanJa vezani su za bunare (iz njih se snabdeva vodom preko 30 % stanovnistva), od kojih su neki zapusteni 1 pretvoreni u septieke Jame. Preko ovlh i drugih septič-klh jama zagaduju se freatske vode. Za resavanje ovih problema potrebno Je najpre Izvršiti detaljan popis bunara po svim seosklm naseljima. D tu svrhu mogle bi se formirati istraživaike grupe od studenata (dva do tri), koji su upoznati sa ovom problematikom. Za ove grupe potrebno Je napraviti plan rada, uz koji bi se mogla Izvršiti i odgovaraJuča anketa sa vlasnlcima bunara. Ovim radon bi se utvrdili aktivni bunari, zatim oni koji se ne koriste i bunari pretvoreni u septiike jame.

Potrebno Je zatim detaljno obraditl lokaclju 1 osnovne karakteri-stike bunara (dubine, širina, nivo vode, izgled, stanje 1 dr.). Po odgovarajufem uzorku treba, u saradnjl sa struenia službama i in-stitucijama, izvršiti ispitivanje karakteristika vode u nekim buna-rlma 1 gde bude potrebno mora se zabraniti njihova upotreba. Ako kod nekih slueajeva adainistrat1vna zabrana nije garant da nete do d i do zaraze koristenjem neispravne vode, takve bunare treba zatrpati. Sve bunare Je potrebno kartiratl 1 napraviti njihov katastar. Sma-tramo da bi prve akcije trebalo provesti oko največih gradskih centara (u okollni Novog Sada, Subotice, Zrenjanlna, Pančeva, Ki-kinde, Sombora i dr.).

Mada na teritoriji Vojvodine nema anogo Izvora potrebno je sagleda-ti njihovo sadasnje stanje. Izvori su najbrojnlji na Fruskoj gori, zatim lh Ima na Vrsaekim planinama, u podnožju Titelskog brega i u Dellblatskoj pesčarl. Pored utvrdivanja njihove precizne lokacije, treba naznafiti glavne karakteristike terena na kojem se Javljaju, zatim utvrditi njihov kapacitet i lspitati karakteristike vode. One izvore t i Ja se voda koristi ili te se koristiti za potrebe stanov-nistva treba ograditi, da bi se spreeila aogučnost zagadivanja i

voda satuvala u ispravnom stanju. U cilju sprečavanja zagadivanja vode u izvorima treba ispitati njihovu iiru okolinu, utvrditl 1 eliminisati moguče zagaJivaie. Detaljno kartlranje omogučilo bi sagledavanje najpovo1jnijih mogučnosti koristenja nekih izvora za vodosnabdevanje stanovnistva.

Mnogi vodovodi su poodavno izgradeni, a pošto nisu gradeni po po-trebnim normama dotrajali su i često nelspravni, te je 1 kvalitet vode u njima ugroien. Posebno je lose stanje mikrovodovoda. Potreb-no je utvrditl stanje svih vodovoda, njihove osnovne karakteristike i ispitati kvalitet vode koja teče kroz njih. Na osnovu tako utvr-denog stanja izvršila bi se obnova pojedinih vodovoda 111 predvide-le najpovoljnije mogučnosti za lzgradnju novih. Oni vodovodi čijom upotrebom se ugroiava zdravlje stanovnistva i iivotlnja moraju se odmah lzbaciti iz upotrebe, a za dato naselje obezbedlti druge izvore potpuno ispravne vode.

0 seoskim sredinama velik problem predstavijaju otpadne vode, koje često ugroiavaju i zagaduju 1 pitke vode. Da bi se dobila potpuna slika stanja otpadnih voda potrebno je formirati istraiivačke grupe za svako naselje. Detaljna lspitivanja bi pokazala gde odlaze ot-padne vode: u povrsinske tokove, kanale Ili u akumulacione bazene. Da bi se to postlglo potrebno je utvrditl tačan broj lokacija 1 osnovne karakteristike septičkih jama, zatim prikazati pravo stanje 1 karakteristike otvorene kanalizacije, a gde postojl 1 prave pod-zemne kanalizacije.

Mnoge septlčke jame nisu pravilno izgradene te su u potpuno neis-pravnom stanju. Potpunlm utvrdivanjem stanja i karakteristika sep-tičkih jama dosli bi do podataka o broju potpuno 1 delomično neis-pravnih, koje bi trebalo lzbaciti iz upotrebe (zatrpati) 111 preu-rediti, da bi se bez opasnosti mogle koristiti.

Otvorena kanalizacija, uz septičke Jame, Je izvor mnogih zaraza i neprijatnih mirisa, ali i oblik narusavanja okolnog pejsaia. Ona Je često zapustena, pa se otpadna voda u njoj Jos dute zadriava, a iz pojedinih sektora i ne otiče. Proč isčavanJem i regulisanjem pada

ovl otvoreni kanali mogu se kolikotoliko dovesti u ispravno stanje. Njihovi« pokrivanjem postigli bi se značajni efekti. Smanjila bi se mogučnost zaraze, umanjilo prisustvo neprljatnog mirisa i ne bi dolazilo do ugrožavanja okolnog pejsaia.

Problem predstavijaju i otvoreni bazeni u koje se sprema stajnjak. testo su oni smešteni u bližini bunara pa postoji mogučnost mešanja tečnih materija iz stajnjaka sa pitkom vodom. Ni je retkost da se nalaze uz same stambene objekte i nisu posebno ogradeni, a pored ostalog iz njih se siri neprijatan miriš, koji se pojačava ako se po stajnjaku mogu slobodno kretati domače iivotinje. Stanje bi se znatno popravilo aki bi spremlsta stajnjaka bila zatvorena ili bar delomlčno pokrivena. Potrebno je izvršiti njihovo izmestanje dalje od bunara 1 stambenlh objekata, te ograditi ih živicom ili drugom vrstom ograde.

Dosadasnja ispitavanja u primeni i koristenju pesticida, treba nastaviti i sprovesti u svim seoskim sredinama, da bi se uočile sve nepovoljnosti koje nastaju usled nepravilnog koristenja ovih sred-stava. Potpuno snimanje stanja postiglo bi se sprovodenjem ankete medu polJoprivrednlclma. Stručne službe trebaju istražiti delovanje pesticida na pojedine kulture i na osnovu toga treba napraviti elaborat koristenja i primene odgovarajučih sredstava.

Iako u Vojvodini ima površina na kojima se ne koriste u dovoljnoj meri vestačka dubriva, značajno je i to da ima površina gde se ova sredstva koriste u prevelikim količinama i često nestruino. Da bi se obezbedila pravilna i odgovarajuča upotreba vestačkih dubriva i pesticida, stručne službe bi u okviru po 1 joprivrednih zadruga ili na drugi način trebale organizovati kurseve na kojima bi korisnici ovih sredstava dobili potrebna znanja.

Deponije smeča ili smetllsta su uzrok brojnih problema. Večina naselja nema odredena mesta za deponije, a koje su uz to iesto pogresno locirane. Deponije su izvor raznih zaraza, koje Siri razni glodarl boravečl u njima, a neposredan dodir sa naseljem povečava negativno delovanje neprijatnih mirisa, naročito od paljevlna.

Potrebno je izvršiti kartiranje, odnosno utvrditi preciznu lokaciju svlh deponija i njihovo negativno delovanje na iivotnu sredlnu. U slučajevlma gde su lokacije nepovoljne treba predložiti povoljnije, a broj deponija treba smanjiti formiranjem pogodnljlh. Za svako naselje se mogu predvideti dnevne, mnesečne i godisnje količine smeča, pa prema tome planirati smetllsta. Za deponije smeča mogli bi se koristiti napusteni rečni meandri, koji su udaljeni od vodo-toka, ali i napusteni kopovi nekadasnjih ciglana. Isto tako mogli bi se napraviti lskopi koji bi slutili u iste svrhe. U tim udublje-njima lakte bi se moglo izvršiti zatrpavanje smeča zemljom, kao sto se radi u nekim razvijenim zemljama. Na tu zemlju bi se zatla mogla zasejati trava ili neka druga vegetacija.

Sve deponije treba da budu udaljene od naselja 1 smestene na po-voljnim lokal itet ima (posebno treba gledati smer vetra), a moraju se ograditi zelenom tlvicom ili drugim ogradama. Oko deponija bi se mogla posaditi i zona drveča, tako da pored ostalog i njihov izgled ne dorfe do izraiaja.

Znatne količine sekundarnih sirovina se nepotrebno bacaju na smet-liita i tako društvo trpi dodatne gubitke. Potrebno Je odrediti i urediti odgovarajuče lokacije za sekundarne slrovlne, sa kojlh bi bio organizovan odvoz (ali 1 dovoz) sirovina.

Velik problem predstavlja uginula stoka, koja mote biti opasan izvor raznih zaraza. Ove iivotinje obavezno se moraju zakopavati dublje u zemlju, ali ne strogo utvrdene i ogradene lokacije.

Urbanizacija je zahvatila i seosku sredlnu 1 sve čeSče dolazi do trajnog gubljenja naj produkt ivn1jeg poljoprivrednog zemljista. Pred 1aiemo da se izvrši detaljna analiza prostornih planova, a gde je potrebno sprovesti i njihovu dopunu. Analiza bi morala ukazati i na potrošeno poljopri vredno zemljiste i na daljne tendencije tog procesa. Svaka izgradnja mora se usmeriti na slabije po 1joprivredne površine (slatine), jer u danasnjoj situaciji svaki hektar prvo-klasnog polJoprivrednog zemljista je malo bogatstvo.

Povečanje broja stanovnika i domačinstava, prouzrokovalo Je 1 veče

zagadivanje slvotne sredine preko loiista u toku hladnijeg dela godlne. Vazduh se tada optereeuje mnogim gasovima, koji su produkt sagorevanja uglja i gasa. Da bi se stanje popravilo potrebno Je na odvode ovih loiista ugraditi filtere koji bi smanjili količine gareil, ali i otrovnih gasova.

Površine pod sumama u Vojvodini su znatno smanjene, a i današnjih oko 170.000 hektara Je sve vise ugroieno. Potrebno je izvršiti de-taljno kartiranje po vrstama i sastojcima šuma i utvrditi njihovo trenutno stanje, na osnovu kojeg bi se mogle preduzeti odgovarajuče mere zaštite 1 obnove. Sve nekorisne površine u samim našel jima i van njih treba posumiti sa odgovaraJučim vrstama, a za to je po-trebno konsultovati odgovarajuče struinjake. Za postoječe šume, pored njihove obnove 1 Suvanja, potrebna je i stalna i stroga kon-trola se£e, posebno onih šuma koje su znaiajne za biološku ravnote-iu

Literatura

1. Vese1lnov i 6 D., Jankovitf H., Dordevlč V., Zastita i unapredlvanje ilvotne sredine, Nauina knjiga, Beograd, 1980.

2. čanak N.: Neutra1 izaci J a smeča kao elemenat prostornog planiranja, čovek i iivotna sredina, Broj 2, Beograd 1982.

3. Dabi« D.: iivotna sredina našeg sela u procesima urbanizacije 1 industr1Ja1 izaci je , čovek i iivotna sredina, broj 5, Beograd 1976.

J. Plavša

SOME FORfIS OF REUITALISfiTION OF LIUIHD ENUIR0H1ENT Di UILLflGE SETTLEHEHTS IN UOJUODINfl

Su««ary

The cuggested M i i u r t i ahow that the probleas ara nuaeroua and for thelr aolvlng a lot of work - lndlvldual and collectlve - la needed and bealdes that alao a lot o aoney. The aolvlng of the problaaa cannot be realized fast, lt'a a long procese and conatant atruggla wlth reaponding poaslbllltlea, vlahea and hablta. Houever, the long duratlon cannot be a diecouraglng fact. Kach, even a tiny shift in solvlng in aolvlng thaae probleaa la a algnlflcant atep tovards the final lndlvldual and aoclal aia.