Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 33 Godina V Besplatan primerak

IntervjuUroš Slavinec

Helios

Tema Ušteda energije

Savetnik Upotreba boja u enterijeru

Neka Vam 2008. godina podari

obojene cvetove zadovoljstva.

Želimo Vam vesele Božićne

praznike i srećnu Novu godinu.

HELIOS TBLUS Koliœevo, d.o.o.Koliœevo 65,1230 Domæale, SlovenijaT: +386 1 722 40 00, F: +386 1 722 43 10E: info@helios.si www.helios.si

DCB HELIOS d.o.o., BeogradPazovaœki put bb,11090 Zemun, SrbijaT: +381 11 3076 083, 3164 633, F: +381 11 2107 549E: heliosbg@eunet.yu

DC

Stu

dio

OGLAS HELIOS 210x297+3.indd 1 12/6/07 8:51:11 AM

Neka Vam 2008. godina podari

obojene cvetove zadovoljstva.

Želimo Vam vesele Božićne

praznike i srećnu Novu godinu.

HELIOS TBLUS Koliœevo, d.o.o.Koliœevo 65,1230 Domæale, SlovenijaT: +386 1 722 40 00, F: +386 1 722 43 10E: info@helios.si www.helios.si

DCB HELIOS d.o.o., BeogradPazovaœki put bb,11090 Zemun, SrbijaT: +381 11 3076 083, 3164 633, F: +381 11 2107 549E: heliosbg@eunet.yu

DC

Stu

dio

OGLAS HELIOS 210x297+3.indd 1 12/6/07 8:51:11 AM

Poznati brend:

Lignoluks extra

Str. 28

Ve sti:

Str. 10-23

Tema:

Ušteda energije

str. 30

Intervju:

Uroš Slavinec

str. 24

Pitajte:

Jovan Šarenac

str. 34

Kutak za parket:

Lakiranje parketa

str. 42

Ko men tar:

Milan Šešelj

str. 40

Pitanja i odgovori:

Latex boje

str. 44

Uradi sam:

Hidorizolacija terase i

balkona

str. 48

Savetnik:

Upotreba boje u

enterijeru

str. 50

Svet boja:

Graditelj i slikar u

kraljevstvu mira

str. 54

Anketa:

Tapete su u modi

str. 58

Prenosimo:

Privreda traži trenere

str. 65

Menadžment:

Kad je kupac

nezadovoljan

str. 60

Moja kuća:

Osvežimo zidove

str. 38

Reč urednika

Poštovani čitaoci,

Nova godina i božićni praznici su pred vratima, pa se nadamo da vas je zahvatila praznična groznica i da uživate u lepom raspoloženju. Pred nama su novi počeci, nove poslovne prilike i mogućnosti koje treba iskoristiti na što bolji način. U godini koja je za nama bilo je mnogo zanimljivih dešavanja, ali se nadamo da će naredna godina biti još zan-imljivija, uzbudljivija, dinamičnija i da će biti puna poslovnih izazova.

Naravno, redakcija časopisa Ton – energija boja i dalje će se truditi da vas informiše o svim bitnim dešavanjima u branši. Zbog toga vas još jednom pozivamo da nam se javite i obavestite nas o čemu biste voleli da čitate u našem časopisu i koje su to teme koje vas zanimaju.

U ovom prazničnom broju časopisa Ton – energija boja donosimo vam rubrike na koje ste već odavno navikli. Tako je u rubrici intervju naš sagovornik je predsednik Uprave Grupe Helios Uroš Slavinec, koji otkriva planove ove Grupe koja okuplja 35 preduzeća i koja je definitivno lider na našem tržištu kada u pitanju oblast boja i lakova.

Tema broja posvećena je novim načinima uštede energije i trendu izgradnje takozvanih pametnih zgrada, koje troškove stanovanja mogu da smanje i do 50 odsto. Ovakav trend postaje popularan i kod nas, a Procredit banka je otpočela sa davanjem kredita za finansiranje projekta čiji je cilj ušteda energije.

Komentar na temu Lojalnost kupaca dao nam je komerci-jalni direktor firme Austrotherm Milan Šešelj, koji je objasnio po kom principu funkcioniše sistem prodaje u kompaniji čija je specifičnost u tome da se bavi isključivo veleprodajom i kako se lojalnost kupaca u stvari pretvara u lojalnost poslovnih partnera.

Osim toga, u ovom broju omogućili smo vam da saznate sve o kompaniji Henkel, a na pitanja ljudi iz branše odgov-arao je Jovan Šarenac iz sektora prodaje i marketinga.

Zanimljiv tekst o slaganju boja u eneterijeru i kulturnim, empirijskim i sociološkim aspektima boja možete pročitati u rubrici Savetnik, u kojoj ćete svakako saznati neke zanimljive načine o upotrebi boja u enterijeru.

Uz podsećanje da ne zaboravite i druge stalne rubrike, ostaje mi još samo da vam u ime cele redakcije poželim sve najbolej u narednoj godini i nastupajućim praznicima.

Do sledećeg broja, uživajte!

Marija Milosavljević

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednica:

Marija Milosavljević

Marketing:

Dušanka Bakić/Frame Media

Urednica fo to gra fije:

Lena Nešić

Naslovna strana:

Dragana Đorović

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Siniša Dedeić, Dragana Đorović,

Marija Ivanišević

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Prepress

Svetislav Bajić

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

VESTI

10

ZORKA COLOR

I DALJE TRAJU AKCIJE

Zorka Color nastavlja humanitarne akcije čiji je cilj pomoć dečjim ustanovama i rad na edukaciji najmlađih. Prepoznavši značaj projekta Art Therapy, čiji je cilj dru-ženje i upoznavanje dece sa različitim likovnim tehnika-ma, kompanija Zorka Color i ovaj put odazvala se pozi-vu Kulturnog centra iz Šapca i uključila u njegovu akciju.

Akcija Art Therapy Kulturnog centra počela je kao pilot projekat i nastavila se i u septembru, oktobru i novem-bru. U okviru Art terapije postoje kreativne radionice u bolnici na Dečjem odeljenju u Šapcu, a planirano je da se akcija nastavi na dečjem odeljenju fizikalne sale i u šabačkom Udruženju za pomoć osobama sa autizmom.

Akcija se odvija tako što akademska slikarka Mira Popović dva puta nedeljno organizuje jednoipočasovna druženja sa decom u Dečjem odeljenju. Deca imaju pri-liku da se druže, ali i da se upoznaju sa novim likovnim tehnikama i vreme provedu na najlepši mogući način, što i jeste cilj jedne ovakve akcije.

Oslikavanje hodnika Dečjeg odeljenja bolnice u Šapcu i prostorije za odmor omogućiće deci da kroz igru nau-če da crtaju, da se kreativno izraze, ali i da ostvare bolju međusobnu komunikaciju.

ZORKA COLOR

AKRILNI FASADNI MALTERI

Zorka Color upotpunjuje proizvodni program lansiranjem dekorativnih fasad-nih maltera Effecta. U ponudi su Zaribani i Zaglađeni akrilni fasadni malteri u različitoj granulaciji, a od vrste granula-cije zav isi i potrošnja materija la. Fasadnim malterom mogu da se rade sve termoizolacione fasadne površine, betonske površine i zidne površine unu-tar objekta. Pre završnog maltera potrebno je naneti osnovni premaz Grund za fasadu, koji prodire duboko u zidnu površinu i stvara sistem sa završ-nim malterom koji je otporan na meha-ničke i vremenske uticaje. Kompanija pruža tehničku podršku na terenu.

Ton karta ima 36 nijansi. Sve nijan-se su UV stabilne i postojane na vre-menske prilike. U izboru boja za ton kartu, preporuke i savete dale su i arhitekte koje prate svetske trendove.

Akrilni zaribani i zaglađeni fasadni malteri Effecta ispitivani su na nezavi-snim institutima u zemlji i inostranstvu i po svim parametrima zadovoljili su svojim kvalitetom.

VANEX

NOVI DISTRIBUTERFirma Vanex kao

ovlašćeni distributer Akzo Nobel Coatingsa za Srbiju počela je di st r ibuciju novog programa tog proi-zvođača za dekorativ-nu zaštitu zidova. Svi proizvodi iz tog pro-

grama objedinjeni su pod imenom Colores del Mundo.Svi premazi su na lateks bazi i proizvedeni vrhunskom

tehnologijom.Na osnovu pet geografskih pojmova, Bali, Sahara,

Havana, Toskana i Mediteran, marketinški tim Akzo Nobela kreirao je pet nijansi, zelenu, žutu, narandžastu i plavu, iz kojih su izvedena po četiri tona, tako da je kupcima na raspolaganju ukupno dvadeset različitih nijansi.

Kompanija Vanex očekuje u 2008. godini dalju ekspanziju u prodaji programa Colores del Mundo jer su povratne informacije sa tržišta odlične, a kupci kao osnovne karakteristike ovih proizvoda navode vrhunski kvalitet, jednostavnu primenu, lepe nijanse i povoljnu cenu.

VESTI

10

VESTI

12

ROMA COMPANY

FOTO-TAPETE ZA DEČJE SOBE

Vodeći distributer boja i lakova Roma Company obogatio je svoj asortiman foto-tapetama sa ilustracijama dečjih junaka. Sada u svim maloprodajnim objektima Rome Company, osim širokog asortimana nalepnica, šablona, bordu-ra i pečata za zidove sa ilustracijama dečjih junaka, možete pronaći i foto-tapete iz programa renomiranog proizvo-đača Deco Fun.

Kupci mogu da biraju između nekoliko različitih motiva Vini Pua, Princeze i ptičice Tviti. Foto-tapete prodaju se u dimenzijama 92 cm x 254 cm i omogućavaju kupcima da veoma jednostavno i lako sobu svog deteta načine kao iz bajke.

LAFARŽ

NOVI SILOS U JANUARU 2008.

U Lafarž-Beočinskoj fabrici cementa završena je prva faza izgradnje novog, pokrivenog silosa za klinker, a najavljuje se da će ceo posao biti gotov u januaru 2008. godine. Realizacija ovog projekta biće veliki doprinos poboljšanju stanja životne sredine u ovom kraju, jer će se klinker ubuduće skladištiti u zatvorenom prostoru, zbog čega će znatno biti smanjena emisija prašine. Novi silos klinkera biće opremljen potrebnom transportnom opremom i sistemima za otprašivanje.

Kapacitet silosa je 50.000 tona, a sav posao, započet u aprilu ove godine, vredan je šest miliona evra. U prvoj fazi izgradnje podignuta je cilindrična betonska kon-strukcija visoka oko 35 metara, a pravi građevinski iza-zov predstavljalo je dizanje i montaža čelične krovne konstrukcije teške 205 tona.

AKVIZICIJA

NEOKMIKI KUPIO PRAHOVO

Grčka kompanija Neokmiki postala je novi vlasnik Industrije hemijskih proizvoda Prahovo. Nekada velika prahovska kompanija prodata je za pet miliona evra, a ugovorom o prodaji 100 odsto kapitala preduzeća koji je potpisan 26. oktobra, predviđene su i investicije od 20 miliona evra.

VESTI

12

VESTI

14

TRIMO

FABRIKA U ŠIMANOVCIMA

Slovenačka kompanija Trimo otvorila je u Šimanovcima fabriku za proizvodnju krovnih i fasadnih panela u koju je uložila 12 miliona evra. Generalna direktorka Trima Tatjana Fink rekla je, prilikom otvaranja fabrike, da je u pogonima zaposleno 100 radnika, a da će kapacitet godišnje proizvodnje biti 800.000 kvadratnih metara vatrootpornog panela za oblaganje krovova i fasada. Fabrika u Šimanovicma treća je koju je Trimo otvorio, pored fabr ika u Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a poslovnice ima u još 27 zemalja.

Predsednik opštine Pećinci Živko Marković kazao je da u industrijskoj zoni u Šimanovcima posluju kompani-je iz desetak zemalja, među kojima je najviše slovenač-kih, i dodao da je u toj zoni bilo više od 250 miliona evra grinfild investicija.

Kompanija Trimo u Srbiji posluje od 2002. godine i do sada je izgrađeno više od 70 objekata u koje je ugra-đeno preko 500.000 kvadratnih metara panela te kom-panije. Prilikom otvaranja fabrike predstavnici Trima uručili su donaciju od 5.000 evra za uređenje vrtića u Šimanovcima.

ALAS HOLDING

ULOŽENO 70 MILIONA EVRA

Alas holding, koji je deo austrijske Asamer grupe, tokom 2007. godine investirao je u Srbiju 17 miliona evra, a od 2001. godine, od kada posluje u našoj zemlji, gotovo 70 miliona evra.

U okviru Alas holdinga posluju Alas Rakovac, Zorka alas kamen, Zorka keramika i Zorka opeka, u kojima je zaposleno oko 700 radnika.

U 2007. godini najviše je investirano u Zorka kerami-ku 8,8 miliona evra, zatim u Zorka opeku četiri miliona evra, dok su investicije u Zorka alas kamen bile 2,1 mili-on evra, a u Alas Rakovac dva miliona evra.

Direktor Alas holdinga Markus Bogdanović kazao je da će kompanija u 2008. godini nastaviti da ulaže u Srbiju jer želi da sačuva čvrstu poziciju na srpskom trži-štu u svim proizvodnim oblastima u kojima posluje. On očekuje da će Alas holding uskoro, posle više meseci čekanja, od resornih ministarstava dobiti dozvolu za rad u kopovima Srebro, Kišnjeva glava i Ćeramide.

MACOM

IZGRADNJA NOVE FABRIKE

Novosadska firma Macom položila je kamen temeljac za izgradnju pogona za proizvodnju drvenih patosa i ambalaže za voće i povrće u Irigu, u koji će uložiti oko dva miliona evra. Izgradnja bi trebalo da bude završena u maju 2008. godine, a u fabrici će biti zaposleno oko 100 ljudi.

Polovinu novca, oko milion evra, obezbediće italijan-ska Agencija za razvoj, preko banke Inteza, 200.000 evra odobreno je iz Nacionalnog investicionog plana, a preo-stalih 40 odsto obezbediće Macom.

Prilikom polaganja kamena temeljca pokrajinski sekre-tar za privredu Siniša Lazić kazao je da je u infrastruk-turu opštine Irig, Vojvodina uložila oko 350 miliona dinara, na osnovu čega je do sada nekoliko kompanija iz Holandije i Slovenije investiralo novac u toj opštini.

SARADNJA

PARTNER GODINE

Roma Company je u 2007. godini bila najveći distri-buter proizvodnog programa kompanije JUB na teritori-ji Republike Srbije.

U ovoj godini Roma Company je svoj ukupan promet povećala za 35%. Takav skok u prometu i poslovni uspeh Roma Company je uspela da ostvari zahvaljujući dobro organizovanoj prodaji i otvaranju dva nova distributivna centra u Nišu i Novom Sadu, čime je omogućena bolja snabdevenost i distribucija u svim delovima zemlje.

VESTI

14

VESTI

16

VENČAC

NOVE PONUDE

Ponude na drugi tender za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća za proizvodnju mermera i granita Venčac iz Aranđelovca dostavile su dve strane i četiri domaće kom-panije, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Ponude su dostav i l i hr vat ski Kumal, Kaolin iz Bugarske, Zorka at las kamen iz Šapca, Sheer iz Beograda, Devix iz Lazarevca i Europark iz Beograda.

Svi ponuđači ispunili su uslove tendera, a ponude će biti rangirane u roku od najviše 30 dana. Drugi tender za prodaju 70 odsto kapitala akcionarskog društva za proizvodnju mermera i granita Venčac iz Aranđelovca objavljen je u julu ove godine.

Venčac, u kojem je zaposlen 481 radnik, bio je prodat na aukciji 2003. godine za 68 miliona dinara, ali je ugo-vor sa kupcem zbog neispunjavanja preuzetih obaveza raskinut prošle godine, kad je raspisan tender za proda-ju tog preduzeća, koji je bio neuspešan.

HENKEL

TEMELJ ZA NOVU FABRIKU

U beogradskom Expo cent ru 13. decembra 2007. kompanija Henkel, sektor Adhezivi i tehno-logije, uz bogat zabavni program obelež i la je u s p e š n o z a v r š e n u poslovnu godinu.

Mnogobrojnim posetiocima i poslovnim partnerima, obratio se direktor sektora Adhezivi i Tehnologije Darko Kozlovački, koji je podsetio da kompanija Henkel uspešno posluje na srpskom tržištu već pet godina.

Kozlovački je ovom prilikom ozvaničio i vest da je postavljen kamen temeljac za treću fabriku Henkel Ceresit u Srbiji. I ova fabrika će biti u Inđiji, a već od aprila 2008. proizvodiće fasadne maltere i boje.

Puštanjem u rad tri fabrike u vrlo kratkom periodu, Henkel namerava da kroz dugoročna ulaganja gradi poverenje potrošača u Henkel kvalitet. Planirana proi-zvodnja praškastih građevinskih proizvoda u Srbiji 2008. godine će dost ići 150.000 tona, a globalno Henkel ostvaruje prodaju praškastih gradjevinskih pro-izvoda, poput brendova Ceresit i Thomsit, u iznosu od 2 miliona tona.

Inače, prva fabrika Henkel gradjevinskih lepkova otvorena je u Kruševcu , juna 2004 godine, a tri godi-ne kasnije otvorena je i druga fabrika u Indjiji.

AUSTROTHERM

SISTEMSKA PLOČA ZA PODNO GREJANJE

Kompanija Aus-trotherm, lider u proizvodnji termo-izolacionih materi-jala odnedavno i u Srbiji, u fabrici u Ni šu , proi z vod i Austrotherm PPG®, sistemsku ploču za podno grejanje na bazi EPS-a.

Dimenzije ove ploče su 900 mm x 600mm, a njena ukupna debljina iznosi 57mm (sama ploča je debljine 30 mm, dok je visina distancera 27mm).

Detaljnije informacije o ovom dostupne su na sajtu www.austrotherm.com.

AUSTROTHERM

ZVUČNA IZOLACIJA OD UDARNE BUKE

Austrotherm će u 2008. godini tržištu Srbije ponuditi još jedan nov proizvod. Reč je o ploči na bazi EPS-a (stiropora) kojoj je osnovna namena zvučna izolacija od udarne buke. Ovaj proizvod ugrađuje se u konstrukciju međuspratne ploče i njegovom primenom se udarna buka čiji se izvor nalazi na susednoj etaži (iznad ili ispod etaže u čiju ploču se on ugrađuje) redukuje i do 8 puta. Ploča T650 namenjena je prevashodno ugradnji u stambeno-poslovnim objektima, dok ploča T1000 svoju otpimalnu primenu nalazi u industrijskim objektima.

VESTI

16

VESTI

18

VESTI

18

VESTI

19

HOLCIM

FIRMA ZA SAKUPLJANJE INDUSTRIJSKOG OTPADA

Kompanija Holcim Srbija osnovala je f irmu Ekorek, koja će se baviti sakupljanjem indust r ij skog otpada kao alternativnog goriva u proce-

su proizvodnje i početi da radi 1. januara 2008. Generalni menadžer firme Gustavo Navaro rekao je da

će se u prvo vreme Ekorek baviti isključivo sakupljanjem otpadnih guma, a kasnije, kada se za to stvore uslovi, i čvrstog otpada kao što su piljevina i papir.

Navaro je istakao i da Holcim Srbija od aprila 2006. godine poseduje dozvolu Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine za korišćenje alternativnih goriva i da je cilj da učešće alternativnih goriva u ukupnoj potrošnji energije u cementari dostigne 10 odsto.

U proteklih pet godina u popovačku cementaru ulo-ženo je oko 90 miliona dolara, i to najvećim delom u modernizaciju tehnološkog procesa i zaštitu životne sre-dine, navode u kompaniji.

KONTROLA

LICENCE NA PROVERI

Proveru licenci i ispravnosti opreme izvođača radova da bi se smanjio broj nesreća na građevinama u Srbiji, najavio je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić prili-kom obilaska gradilišta na tunelu Straževica kada su krajem novembra 2007. godine nastradala dva radnika.

Podaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu poka-zuju da su od povreda na radu prošle godine umrla 22 radnika, što je za 55 odsto manje nego 2006. godine.

Najčešći uzrok nesreća na radu je nepropisna obezbe-đenost objekta, kao i rad bez opreme za ličnu zaštitu, kao što su kaciga i pojas.

PRIVATIZACIJA

GEOMAŠINA KIPRANIMA

Kompanija Kapa star sa Kipra kupila je na aukciji u Agenciji za privatizaciju beogradsko građevinsko predu-zeće Geomašina za 350 miliona dinara, što je gotovo devet puta više od početne cene. Za Geomašinu se takmičilo sedam kupaca, a generalni direktor Kapa sta-ra Nebojša Šaranović izjavio je da će u tom preduzeću isključivo razvijati proizvodnju, i to u osnovnoj delatno-sti, a moguće je i započinjanje nekog drugog proizvod-nog procesa. Kompanija Kapa star u Srbiji je već kupila Jafu iz Crvenke i fabrike za proizvodnju papira Avala Adu i Umku, a poseduje i fabriku celuloze u Rusiji. Šaranović je kazao da će nezavisna revizorska komisija najpre izvršiti presek stanja u Geomašini, a potom defi-nisati potrebna ulaganja, i dodao da će pokušati da povećaju promet u okviru osnovne delatnosti.

Svi zaposleni, kojih je trenutno 80, moći će da ostanu u preduzeću.

PRIVATIZACIJA

PRODATI HIDROTEHNIKA I NOVI KOLEKTIV

Na odvojenim aukcijama u Agenciji za privatizaciju preduzeće za izvođenje investicionih radova Hidrotehnika iz Beograda prodato je za 24 miliona dinara, a građe-vinsko preduzeće Novi kolektiv iz Beograda za obvezni-ce po početnoj ceni od 78,4 miliona dinara. Kupac je građevinsko preduzeće Napred iz Beograda.

INVESTICIJE

NOVI POGON PANON OPEKA

U Žablju je otvoren pogon novih tehnologija Panon opeka za proizvodnju zidarske i pune opeke od gline, u koji je uloženo oko 56,9 miliona dinara.

Kako je saopšteno prilikom otvaranja, u tom pogonu posao će dobiti 29 radnika direktno u proizvodnji i 260 radnika kroz razne vidove kooperacije, a planirani godišnji bruto prihod iznosi oko 45 miliona dinara.

Pogon se nalazi na 7.000 kvadratnih metara pokrivene površine i raspolaže sirovinskom bazom na 20 hektara zemljišta. Proizvodni program obuhvata sve vrste bloko-va i cigle za građevinarstvo.

Ukupna investiciona vrednost pogona iznosi 56,9 mili-ona dinara, a Izvršno veće Vojvodine je preko pokrajin-skog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj za reali-zaciju pogona izdvojilo 24,9 miliona dinara. Otvaranju pogona prisustvovali su predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović.

BOR

ZAGRAĐE NA PRODAJU

Najveće zanimanje za kupovinu pogona za proizvodnju kreča Zagrađe koji posluje u okviru koncerna RTB Bor, s početnom cenom od 3,8 miliona dolara, pokazuju Našicecement, koje imaju kamenolom u Jelen Dolu i udeo vlasništva u kikindskoj industriji građevinskog mater ija la Toza Markov ić, i belgijska kompanija Karmeusch, koja drži 30 odsto svetske proizvodnje kreča.

Prema informacijama iz Bora, Našicecement ozbiljno konkurišu najvećim svetskim proizvođačima. Rezerve kreča u rudnicima Zagrađa su velike i prema procena-ma, njihova eksploatacija moguća je u sledećih sto godina.

Fasade za sva vremena

Bekatherm sistemi nude:

• optimalnu termo izolaciju• kvalitetne sastavne delove• pouzdanost kvalitetne marke• garanciju za sistem• raznovrsnost kombinacija

T E R M O I Z O L A C I O N I S I S T E M I

GARANCIJA 10 GODINA

ww

w.s

tudi

oArt

Spot

.com

Aranđelovac, tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: komercijala@bekament.com INFO: Zarija Vujoševića 67, Beograd, tel: +381 11 123 440; e-mail: office@bekament.com www.bekament.com

VESTI

18

VESTI

18

VESTI

19

Fasade za sva vremena

Bekatherm sistemi nude:

• optimalnu termo izolaciju• kvalitetne sastavne delove• pouzdanost kvalitetne marke• garanciju za sistem• raznovrsnost kombinacija

T E R M O I Z O L A C I O N I S I S T E M I

GARANCIJA 10 GODINA

ww

w.s

tudi

oArt

Spot

.com

Aranđelovac, tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: komercijala@bekament.com INFO: Zarija Vujoševića 67, Beograd, tel: +381 11 123 440; e-mail: office@bekament.com www.bekament.com

VESTI

20

LAFARŽ

PREUZET ORASCOM CEMENT

Francuski proizvođač cementa Lafarž kupuje diviziju za proizvodnju cementa egipatske građevinske kompa-nije Orascom Construction Industres (OCI) za 8,8 milijardi evra. Zahvaljujući preuzimanju najvećeg pro-izvođača cementa na Bliskom istoku Orascom cementa, kako ističe predsednik uprave francuske kompanije Bruno Lafont, profit Lafarža na rastućim tržištima biće povećan za više od 40 odsto. Inače, vodeći proi-zvođači cementa u svetu, poput Lafarža, akvizicijama pokušavaju da globalno prošire poslovanje u zemljama gde raste ulaganje u građevinarstvo. Generišući polo-vinu prihoda na rastućim tržištima, Lafarž povećava proizvodne kapacitete da bi mogao da konkuriše riva-lima kao što su Holcim i Cemex, kao i da iskoristi bum graditeljstva u Aziji, Južnoj Americi i istočnoj Evropi.

Posle preuzimanja Orascom cementa, Lafarž će na rastućim tržištima do 2010. godine ostvariti 20 odsto dobiti više nego sada. S obzirom na potencijalno uspo-ravanje privrede u Sjedinjenim Američkim Državama, akvizicija Orascom cementa omogućiće Lafaržu bolju uravnoteženost poslovanja između razvijenih tržišta i tržišta u razvoju.

Procenjuje se da će do 2010. godine ukupna proizvod-nja Lafarža narasti na 260 miliona tona.

Iz Lafarža najavljuju trku za najvećim poslovima u SAD-u, t j. borbu s Vulcanom, F lor ida Rockom, Cemexom i Rinker Groupom, kao i širenje proizvodnih kapaciteta u Kini i Indiji.

MAKEDONIJA

TARUTA KUPIO BETON

Ukrajinski milijarder Sergej Taruta preuzima većinski paket akcija u građevinskoj kompaniji Beton iz Skoplja, a partner u rukovođenju preduzećem biće makedonski biznismen Minčo Jordanov. Taruta će biti imenovan za člana Upravnog odbora Betona, što je priprema za nje-govo preuzimanje većinskog udela u tom skopskom pre-duzeću. Za sada je nepoznanica koliki će procenat vla-sničke strukture preuzeti ukrajinski magnat. Taruta je vlasnik grupacije Industrijska unija Donbas, koja u svetu i u Ukrajini radi u preko 40 sektora. Okosnicu biznisa čine metalurgija, građevinarstvo, telekomunikacije, turi-zam i poljoprivreda.

Inače, Beton je prošle godine dva puta restrukturisan. U julu je 35 odsto akcija u tom građevinskom preduze-ću kupio biznismen Minčo Jordanov preko Repro One Limiteda za pet miliona evra. Jordanov je vlasnik make-donske železare Maksteel.

Interes Taruta da ulaže u Beton objašnjava se prisu-stvom te makedonske kompanije na ukrajinskom i ruskom tržištu.

BAUMAX

NOVI PRODAJNI CENTAR U HRVATSKOJ

Austrijska kompani-ja BauMax, jedan od najznačajnijih trgovaca građevinskim materi-jalom u Evropi, otvara u Kaštel Sućurcu svoj četvrti prodajni centar u Hrvatskoj. U toku je gradnja prodajnog centra na Brižinama, na istočnom ulazu u Kaštela, koji će se prostirati na 6.000 kvadratnih metara, a otvaranje je planirano za početak 2008.

Na policama novog prodajnog centra nalaziće se 20.000 artikala za opremanje doma i vrta, među kojima i proizvodi domaćih proizvođača. BauMax ima svoje prodajne centre u sedam evropskih država, Austriji, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji. Iduće godine centar će otvoriti i u Bugarskoj, a 2009. i u Turskoj. U svojih 126 trgovina zapošljava oko sedam hiljada radnika. Prošle godine ostvario je prihod od 1,16 milijardi evra i proslavio 30 godina postojanja.

U Hrvatskoj se planira otvaranje ukupno deset pro-dajnih centara. U državama proširenja BauMax ima ukupno 46 podružnica koje mu donose oko 42 odsto prihoda, a očekuje da će sledećih godina prihod u tim državama iznositi više od polovine ukupnog prihoda.

HRVATSKA

ETIKA U GRAĐEVINARSTVU

Hrvatski građevinari dobiće Društvo za etički mena-džment u graditeljstvu, standardne tekstove troškovnika, i za Ministarstvo graditeljstva pripremiti predlog kojim će se definisati ko može imati status rukovodioca građe-vinskih projekata, rukovodioca građenja i rukovodioca gradilišta. To je dogovoreno na zajedničkom veću Udruge poslodavaca u graditeljstvu koja deluje u okviru Hrvatskog saveza građevinskih inženjera i Hrvatske udruge za organizaciju građenja.

Najzanimljivije je svakako uvođenje etičkog kodeksa u graditeljstvu. Po zamisli UPGH-a, Društvo za etički menadžment, u kojem bi sedeli predstavnici navedenih udruženja, donelo bi kodeks koji bi obavezao sve člani-ce. Kodeks bi trebalo da eliminiše korupciju, manipula-ciju, nepravedno postupanje između samih građevinara, ali i prema naručiocima radova i javnosti.

Kompanija koja bi sprovodila norme dobila bi od Društva pečat koji bi mogao služiti kao priznanje.

VESTI

20

VESTI

23

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

VESTI

23

VAPEKS

SARADNJA SA RUSIMA

Kompanija Vapeks iz Čačka planira da do 2009. godi-ne poveća proizvodnju sunđera na 10.000 tona uz pomoć strateškog partnera, ruske grupe Foumlajn, naja-vio je generalni direktor Vapeksa Dušan Jovanović. Sadašnja godišnja proizvodnja je 3,5 hiljada tona. Četvrti svetski proizvođač sunđera Foumlajn, u januaru 2007. kupio je 70 odsto Vapeksa. Zaključno sa 2009. planirana su ulaganja od 10 miliona evra.

Vapeks planira širenje u jugoistočnoj Evropi, gde namerava da postigne proizvodnju od 20.000 tona poli-uretanske pene, odnosno sunđera. Od januara do kraja septembra Vapeks je ostvario prodaju za 36 odsto veću nego prošle godine i nadmašio biznis-plan za 4,3 procenta.

U toku je izgradnja proizvodne hale od 2.100 kvadrat-nih metara, a za ovu godinu planiran je početak izgrad-nje magacina gotovih proizvoda od 800 kvadratnih metara.

DUPONT

POVEĆANE INVESTICIJEPredstavnici američke kompanije DuPont najavili su da

preko ogranka u Srbiji planiraju povećanje investicija i prodaje na srpskom tržištu.

Osnivanje preduzeća u Srbiji, u junu ove godine, predstavlja značajan korak ka daljim ulaganjima na srp-skom tržištu, rekao je direktor DuPonta za Evropu Tjeri Maran.

DuPont je u Srbiji već zaposlio 22 stručnjaka, a otva-ranje novih radnih mesta nastaviće se u skladu sa potre-bama kompanije, širenjem poslovanja i distributivne mreže.

Planirana je prodaja građevinskih materijala i poveća-nje prodaje sredstava za zaštitu useva, semena i hibrida poljoprivrednih kultura. Ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo izjavio je da dolazak američke kompani-je koja zapošljava 60.000 ljudi u 75 zemalja sveta u Srbiju predstavlja dobar signal za investitore.

Bubalo je naveo da DuPont oko 4,5 odsto godišnjih prihoda, to jest oko 1,3 milijarde dolara, izdvaja za ula-ganje u razvoj novih proizvoda i istraživanje u 35 labo-ratorija i naučnih centara i rekao da očekuje da će jedan od takvih centara biti otvoren i u Srbiji.

BERGAMO

RAST PROFITA ITALCEMENTANajveći italijanski proizvođač cementa Italcementi

objavio je kako mu se profit u trećem kvartalu spustio za pet odsto, što je rezultat usporavanja prodaje na domaćem tržištu. Operativni profit pao je na 278,2 mili-ona evra. Sadašnje turbulencije u ekonomiji nastaviće da

GRUPA HELIOS

HELIOS KUPIO UKRAJINSKU AVRORU

Slovenačka fabrika boja Helios saopštila je da je kupila ukra-j i n sku kompan i ju Avrora, koja proizvo-di farbu za automo-bile. Posle preuzima-nja fabrika boja u Hrvatskoj, Srbiji i Rusiji, ovo je četvr-ta strana fabrika koja prelazi u vlasništvo Heliosa. Očekuje se da će ukrajinska fabrika ove godine ostvariti prihod od 4,8 miliona evra. Osim zarade, kupovina Avrore Heliosu bi trebalo da omogući i stvaranje distri-butivne i logističke baze u Ukrajini, posebno u oblasti proizvodnje automobilskih boja.

U blizini fabrike uskoro bi trebalo da se otvori pogon za proizvodnju automobila, a Avrora je već potpisala ugovor o tome da postane snabdevač. Helios je najveći proizvođač boja i lakova u Sloveniji, i njegov prihod u ovoj godini trebalo bi da nadmaši 360 miliona evra. Za prvih šest meseci ove godine ostvarena je prodaja od 156,55 miliona evra, što je za 25 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

LESNINA

ZAINTERESOVANI I AUSTRIJANCI

Austrijski maloprodajni lanac nameštaja XXXLutz zainteresovan je za preuzimanje udela od 34,46 odsto u slovenačkoj Lesnini koji je država odlučila da privatizu-je. Uz Austrijance, za kupovinu je zainteresovan i slove-nački Glen, koji kontrolišu menadžeri Lesnine. Inače, Glen je već kupio 15 odsto udela u Lesnini.

Dok slovenački list Finance tvrdi da je Lutz jedan od zainteresovanih, ljubljanski list Dnevnik napisao je pre mesec dana da bi najlogičniji kupac bio austrijski lanac prodavnica nameštaja Rutar. Ta kompanija već posluje u Sloveniji, a preuzimanjem Lesnine osvojila bi vodeću poziciju na slovenačkom tržištu. Cena Lesninine akcije na Ljubljanskoj berzi trenutno je 1.970 evra, što znači da vrednost ponuđenog paketa akcija iznosi oko 52 mili-ona evra. Lesnina je najveći maloprodajni lanac name-štaja u Sloveniji i ima trećinu udela na tržištu. Lane je grupa Lesnina ostvarila promet od 138 miliona evra i neto dobit od 7,6 miliona evra.

utiču na međunarodno stanje, s direktnim i indirektnim posledicama na građevinsku industriju, smatraju u kompaniji.

Italcementi se fokusiraju na rastuća tržišta Bliskog i Dalekog istoka kako bi proširili poslovanje, a ove su godine za 42 miliona dolara kupili 47 odsto udela u Hilal cementu iz Kuvajta.

INTERVJU

24

INTERVJU

25

Grupa Helios, gigant u proizvodnji boja i lakova na ovim prostorima, nedavno je preuzimanjem Grupe

Belinka i svih preduzeća koja se nala-ze u toj Grupi, postala bogatija za još jednog člana - beogradsku industriju boja i lakova Duga koja se nalazila u većinskom vlasništvu Belinke. O daljim planovima i ciljevima te grupe, kao i o sadašnjem stanju na tržištu za Ton - energija boja govori Uroš Slavinec, predsednik Uprave Helios Domžale d.d.

Pre nekoliko godina Helios je kupio Zvezdu iz Gornjeg Mi-lanovca. Da li ste zadovoljni tom odlukom i šta se prome-nilo u poslovanju Zvezde za to vreme?

– Zvezda-Helios postala je član Grupe Helios 2003. godine. Od tada do danas desile su se mnoge pro-mene. Tako smo, na pr imer, u Zvezdi realizovali nekoliko značajnih

investicionih ulaganja, čime smo povećali proizvodne kapacitete i podigli uslove rada na viši nivo. U preduzeće smo uveli savremene načine poslovanja, a tu prvenstveno mislim na Informativno-distributivni centar IDC Zvezda-Helios, koji smo

organizaciono i fizički kompletno postavili u ovoj godini.

I ranije sam to govorio, a ponovi-ću i sada: da opet moram da odlu-čujem o kupovini Zvezde iz Gornjeg Milanovca, ponovo bih doneo istu odluku jer sam veoma zadovoljan

Uroš Slavinec, predsednik Uprave, Helios Domžale, d.d.

Lideri na tržištu Srbije

INTERVJU

24

INTERVJU

25

njenim dosadašnjim poslovanjem u okviru Grupe Helios.

Koje sve firme danas ulaze u sastav Grupe Helios?

– U Grupi Helios trenutno se nalazi 35 preduzeća koja bismo s obzirom na glavnu delatnost mogli da podelimo u dve veće grupe, a to su proizvodna preduzeća i preduzeća koja se bave trgovinom proizvoda pro-izvedenih u proizvodnim preduzećima Grupe. Tako u Grupi Helios imamo i preduzeće kome je glavna delatnost prodaja boja i lakova na malo.

Da ne bih nabrajao predugo, izlo-žiću samo proizvodne lokacije: Grupa Helios danas u Sloveniji ras-polaže sa tri proizvodne lokacije za boje i lakove (Helios fabrika boja, lakova i sintetskih smola Količevo, Color i Belinka Belles) i dve lokacije specijalizovane za proizvodnju lep-kova (Helios Hemijska tovarna Domžale, Kemostik), u Hrvatskoj jednom za boje i lakove i jednom za lepkove (Chromos i Metakem), dve lokacije za boje i lakove u Srbiji (Duga i Zvezda - Helios), jednom lokacijom za proizvodnju boja i lako-va u Rusiji (Odilak).

Početkom ovog meseca kupovinom preduzeća Avrora pridobili smo i proizvodnu lokaciju u Ukrajini. Ne smemo zaboraviti na Perkemiju, koja po svojoj delatnosti ne spada u našu osnovnu delatnost.

Kada se sve to uzme u obzir, dola-zimo do činjenice da Grupa Helios danas upravlja sa dvanaest proizvod-nih lokacija, od toga sa osam za boje i lakove i tri za lepkove.

Odskoro se Grupi pridruži-la i Duga. Kakva je vlasnička struktura Duge?

– Duga se Grupi Helios priključila prilikom pripajanja Grupe Belinka, što znači da je sada u većinskom vlasništvu preduzeća Helios Domžale d.d. Ulaskom beogradske Duge u

Grupu čeka nas novo poslovno raz-doblje, koje moramo dočekati spre-mni, odgovarajućim odlukama o organizovanju nastupa Grupe Helios na tržištu Republike Srbije.

Zvezda i Duga do juče su bili konkurenti, a danas se zajed-no nalaze pod okriljem Heli-osa. Kako će se to odraziti na asortiman (fabrike imaju sli-čan asortiman), distribuciju (fabrike imaju uglavnom iste kupce), cene (da li će fabrike međusobno konkurisati jed-na drugoj) i promociju (da li će promotivne aktivnosti po-djednako biti usmerene pre-ma sva tri proizvođača)?

– Na osnovu detaljne analize pozicija pojedinačnih robnih marki, njihove profitabilnosti i ocene tržiš-nog potencijala, utvrdili smo da na tržištu postoji dovoljno prostora za nesmetano postojanje većine robnih marki koje proizvode Zvezda i Duga, i zato smo odlučili da ih nećemo ukidati. Za svaku od tih robnih marki koje već dugo postoje na trži-štu i koje su stekle poverenje potro-šača, odredićemo jasnu tržišnu pozi-ciju u smislu ko su njihovi kupci, odnosno ciljna grupa. Naime, isto kao što je slučaj sa ljudima koji su među sobom različiti i svoje potrebe zadovoljavaju na sebi svojstven način, i ovi proizvodi su različiti. Želimo našim kupcima da obezbedimo širi-nu ponude i u tom smeru ćemo ići prilikom izrade marketinškog miksa za pojedinačne robne marke, tako da proizvodi među sobom neće konkurisati jedni drugima.

Koliki je tržišni udeo Grupe Helios u Srbiji, u ovim novo-nastalim okolnostima?

– Sa priključenjem Duge i Belinke Belles Grupi Helios naš udeo na

tržištu Srbije znatno se povećao. Ipak, ako posmatramo stvari sa sta-novišta velikog potencijala koji u sebi nosi tržište Srbije i udela koji mi zauzimamo, nikako nismo zadovolj-ni, tako da nam predstoji još mnogo rada i mogućnosti za poboljšanje pozicije na tržištu.

Da li planirate da u bliskoj bu-dućnosti još neku fabriku iz re-giona pridružite Helios Grupi?

– Veličina kompanije u našoj branši izuzetno je važna. Danas smo svedoci združivanja dve od četiri najveće kompanije u branši i u tom smeru ide i Helios.

Sa kupovinom firmi za koje oce-njujemo da bi se mogle na odgovara-jući i prihvatljiv način uključiti u Grupu Helios i time poboljšati njenu tržišnu poziciju, još nismo prestali i takva pridruživanja će se i dalje događati. Ipak, do takvih pridruživa-nja dolaziće samo u slučajevima kada na raspolaganju budemo imali zdrave i v isoko vrednovane kompanije. Nećemo kupovati f irme po svaku cenu.

Gde i kako vidite Grupu Heli-os na srpskom tržištu za pet godina?

– Grupu Helios vidim kao lidera na tržištu Srbije kako u segmentu dekorativnih premaza tako i u seg-mentu premaza za industriju.

Da ponovo tražite posao, gde biste više voleli da radite, u Zvezdi ili u Dugi, i zbog čega?

– Gledajući na poslovne izazove koji me tek čekaju na čelu Grupe Helios, kao i bogatstvo i sadržajnost godina koje sam već proveo u nje-nom vođenju, još bih se jednom radije opredelio da radim na čelu Grupe Helios, čiji bi članovi bila oba preduzeća, i Zvezda i Duga.

pozNaTI bRENd

28

pozNaTI bRENd

29

pozNaTI bRENd

29

Koristeći svoje veliko iskustvo u proizvodnji lakova za parket, Duga je razvila novi lak za parket Lignoluks ekstra. Taj proizvod poseduje poznate superiorne meha-ničke osobine Duginog Lignoluks laka za parket , koji može da se nanosi i valjkom i četkom, pri čemu se odlično razliva i parketu daje glatku i sjajnu površinu, odlične je tvrdoće i elastičnosti, a istovremeno otporan na habanje i sredstva za čišćenje i održavanje podova, zbog čega zadržava sjaj dugo godina.

Priprema podloge

Majstori znaju da je veliki deo posla urađen ukoli-ko se pravilno pripremi podloga. To je posebno važ-no prilikom primene visokosjajnih lakova, jer se u završnoj obradi na njima vidi i najmanja greška i sva-ki propust posle nanošenja laka višestruko uvećava. Da bi se obezbedila kvalitetna zašt ita i dekoracija parketa, neophodno je da parket bude suv (vlažnost drveta 8%-10%), a ukoliko se koriste lepkovi na vode-noj bazi, preporučuje se lakiranje posle najmanje sedam dana.

Parket koji se lakira mora biti izbrušen i detaljno očišćen od prašine, koja se uklanja usisivačem i suvom krpom. Za popunjavanje fuga i manjih oštećenja na parketu treba koristiti Lignoluks masu za fugovanje parke-ta, koja se pomešana sa piljevinom od brušenja nanosi duplom špahtlom u jednom sloju po celoj površini par-keta. Nakon sušenja parket se brusi prvo grubljim bru-snim papirom (br. 80-100), a zatim finijim (br. 120-150), zatim se uklanja brusna prašina, prvo usisivačem, zatim blago navlaženom krpom i na kraju suvom krpom koja ne ostavlja dlačice.

Ukoliko se obnavlja lakirana površina, stari lak neop-hodno je prebrusiti (brusni papir br. 150-180) tako da dobije mat izgled, a zatim detaljno očistiti prašinu na opisani način.

Lakiranje parketa

Za lepši izgled površine preporučujemo da se završni sloj nanosi novim valjkom koji se pre upotrebe priprema tako što se oblepi lepljivom trakom da bi se naglim

odlepljivanjem trake uklonile suvišne dlačice i prašina, ili četkom. Prilikom lakiranja valjkom potrebno je vršiti tzv. „ukrštanje valjka“ i voditi računa da se mesta spaja-nja ujednače.

Lignoluks ekstra lak za parket priprema se mešanjem komponenata A i B u zapreminskom odnosu 1:1, u čistoj i suvoj plastičnoj ili staklenoj posudi. Dobijenu smešu ostaviti da se stabilizuje oko 15 minuta pre lakiranja. Smeša je upotrebljiva najmanje 12 sati.

Jedna garnitura (1,5 l komponente A + 1,5 l kompo-nente B) dovoljna je za lakiranje 10 m2 - 12 m2 u tri sloja, u zavisnosti od tipa drveta ili stanja parketa. Upotreba Lignoluks osnovnog laka za parket smanjuje potrošnju završnog.

Uslovi za lakiranje parketa

Završni izgled lakiranog parketa zavisi od uslova pod kojima se izvode radovi. Optimalni uslovi su temperatura

DEFEKT UZROK

POJAVA MEHURIĆA

– KLJUČANJE

naneti sloj laka prevelike debljine•neadekvatan osnovni premaz•visoka vlaga iz podloge •visoka vlaga vazduha•visoka spoljna temperatura •neodgovarajući razređivač•

HRAPAVA POVRŠINA

nedovoljno očišćena podloga, ostaci •strugotine posle brušenjaprašnjava prostorija u kojoj se lakira•prisustvo velikog boja najfinijih mehurića•

GUBITAK SJAJA

gubitak sjaja može biti uzrokovan nanoše-•njem proizvoda u nepovoljnim uslovima (niska temperatura, povećana vlaga) ili preko zaprljanih i poroznih površina, upotrebom neodgovarajućih rastvarača i osnovnog laka (nitro)

LOŠE RAZLIVANJE

loše očišćena podloga (nečistoća, • masne mrlje, nečistoća na bazi silikona)promaja •neadekvatan alat (prljav valjak, četka)•prevelika količina očvršćivača•

Superiorne osobine

Lignoluks ekstra

pozNaTI bRENd

28

pozNaTI bRENd

29

pozNaTI bRENd

29

od 15oC do 25oC i relativna vlažnost vazduha od 40% do 70%. Visoke letnje temperature ili pregrejane prostorije u zimskom periodu ubrzavaju sušenje, što se loše odražava na razlivanje laka, pa može doći do mreškanja površine ili pojave sitnih čestica. S druge strane, vrlo niske temperatu-re usporavaju sušenje laka, pa iako se lak lepo razlije, dolazi do privlačenja čestica prašine iz vazduha.

U uslovima povećane temperature preporučujemo upo-trebu Lignoluks razređivača (5%-8% na pripremljenu sme-šu za lakiranje), koji blago usporava sušenje i omogućava pravilno razlivanje.

Vlažnost vazduha veća od 70% izaziva povećanje bro-ja čestica na površini laka, a pošto vlaga brzo reaguje sa

poliuretanskim lakovima, dolazi i do pojave mehurića koji ostaju zarobljeni na površini laka. Ne lakirajte par-ket u uslovima povećane vlažnosti pošto se uticaj vlage ni kad su prozori objekta zatvoreni ne može suzbiti!

Prilikom rada obavezno zatvorite prozore i vrata, pošto promaja može dovesti do pojave čestica na površini laka ili do raznih defekata koji smanjuju sjaj zbog neujedna-čenog sušenja laka.

Prilikom rada treba nositi čisto radno odelo (kombi-nezon) koje ne ostavlja dlačice.

Lignoluks ekstra ne treba koristiti u kombinaciji sa lako-vima ili bajčevima drugih proizvođača zato što može doći do neželjenih efekata, niti u kombinaciji sa nitro lakovima kao osnovnim lakom („prvom rukom“) jer može doći do beljenja laka i gubitka adhezije.

Greške pri primeni

Najčešće greške do kojih dolazi pri radu sa lakom za parket jesu pojava mehurića, hrapava površina, loše razlivanje. Ukoliko nastanu neki defekti u izgledu lakirane površine, veoma je teško utvrditi da li je reč o česticama (prljavštini) ili sitnim mehurima, jer je u oba slučaja izgled lakirane površine vrlo sličan.

E SE

a želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu Roma company, Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000

Tehnička podrška

Napominjemo da Duga svim korisnicima Lignoluks laka za parket nudi i tehničku podršku. Ako imate bilo kakvih nedoumica oko korišćenja naših proizvoda, pozovite službu Tehničkog servisa na broj 011/32-17-289.

TEMa

30

TEMa

31

Prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši oko 250 kilovat-sati struje po kva-dratnom metru, što je

dvostruko više nego što, na primer, utroši građanin Austrije, koji tokom godine sagori svega 120 kilovat-sati. Pri tom, austrijska država nastoji da i tu potrošnju smanji na 70 kilovat-sati. Međutim, da se i kod nas na tom planu nešto menja u pravom smeru, svedoči najava naših državnih organa da će se radi racionalnijeg korišćenja električne energije građa-nima ponudit i povoljni kredit i i nepovratna sredstva. Pozajmice bi trebalo da omoguće građanima da zamenom prozora ili ugradnjom izo-lacije smanje gubljenje energije, a samim tim i svoje račune za kupovi-nu energenata.

U relat ivno kratkom roku, s malom investicijom i samo uz pro-menu navika, mesečni izdaci za energente mogu se smanjiti za izme-đu pet i deset procenata. Nedavno

je srpski ministar rudarstva i ener-getike Aleksandar Popović istakao da je na Trećem sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice posti-gnut dogovor o tome da bude for-mirana radna grupa za povećanje energetske ef ikasnosti u regionu. Popović je kazao da je ustanovljena lista potencijalnih projekata za inve-stiranje u regionu kako bi na najbo-lji i najefikasniji način bili predstav-ljeni potencijalnim donatorima, jer će se, kako je istakao, iz toga videti strateški pravci razvoja u pojedinim zemljama.

– Hidroelektrane u Srbiji uče-stvuju sa približno 40 odsto u proi-zvodnji energije, a alternativni izvori sa manje od jedan odsto. Država treba da cenom struje ili budžetskim sredstv ima podstakne korišćenje alternativnih izvora energije, da pojednostavi birokratiju i pokrene koncesije za izgradnju malih hidroe-lekt rana. Takođe, država može beskamatnim kreditima da podsta-

kne izgradnju postrojenja solarne energije za one koji žele da ulažu, a na sličan način i energetsku efika-snost – kazao je Popović.

Pošto je prema zvaničnim podaci-ma potrošnja primarne energije u Srbiji po jedinici BDP-a i do pet puta veća nego u razvijenim evrop-skim zemljama, a potrošnja toplote za grejanje za između 20 i 50 odsto, jasno je da je neophodno učiniti nešto kako bi se racionalnije koristi-la energija i sprečilo njeno rasipanje. Prva banka koja je kod nas počela da odobrava kredite namenjene f inansiranju projekata energetske efikasnosti u domaćinstvima i maloj privredi jeste Prokredit banka. Ta banka je još prošle godine potpisala ugovor sa Međunarodnom finansij-skom korporacijom (IFC), koja se kao deo Svetske banke bavi investi-ranjem u privatni sektor.

IFC je posle konferencije u Kjotu dobio zadatak da finansira projekte

Kako sprečiti rasipanje primarne energije

Kreditom do toplijih stanova

Potrošnja primarne energije u Srbiji po jedinici BDP-a i do pet puta veća nego u razvijenim evropskim zemljama, a potrošnja toplote za grejanje veća je za 20 do 50 odsto. Zamenom starih prozora gubitak energije može se smanjiti i za 50 odsto, a ukupna ušteda je do 30 odsto. Prema grubim procenama ulog u zamenu prozora biće vraćen za najmanje dve, a najviše četiri godine

TEKST Siniša Dedeić

Motor:

benzin

Zapremina motora:

1587ccm

Menja�:

manuelni (5)

Snaga motora:

80 kw/110ks

Karoserija:

Petoro vrata

Broj ventila:

16

ABS + pomo� pri naglom ko�enju, regulator (tempomat)

i limitator brzine, vazdušni jastuci za voza�a i suvoza�a,

centralno zaklju�avanje vrata daljinskom kontrolom,

kodirani kontakt klju�, elektri�no otvaranje prednjih

prozora, elektri�no podešavanje spoljašnjih retrovizora,

putni ra�unar, podešavanje prednjih sedišta po dužini i

nagibu, podešavanje sedišta voza�a po visini, varijabilni

servo upravlja� sa podešavanjem po visini i dubini,

zadnja sedišta sa preklapanjem 1/3 – 2/3, upravlja�

presvu�en kožom, bo�ni vazdušni jastuci i vazdušne

zavese, farovi za maglu, set PAKOVANJE naslon

za ruke između prednjih sedišta sa kasetom ispod

poklopca, mrežasti džepovi na zadnjem delu prednjih

sedišta, fioka ispod sedišta suvoza�a, mreža i sklopiva

pokretna pregrada u prtljažniku, kaseta sa hlađenjem,

metalik boja, klima uređaj sa automatskom regulacijom

temperature (2 zone)

Citroë n C4 SX PACK 1.6i

Novogodišnja cena: 16.490 EUR

Vitro Group Karađorđeva 69, Beograd, 011/ 20 22 300 Vitro auto 9. brigade 59, Niš, 018/ 20 22 08 Autocommerce Katani�eva 18, Beograd, 011/2436 402 Bel Car Bulevar Vojvode Stepe bb, Novi Sad, 021/679 1004 Auto AS Stevana Sremca 5, Ba�ka Topola, 024/715 414 A&C Group Prislonica bb, �a�ak, 032/485 401 Autocentar Mi�a Slovenski put bb, Jagodina, 035/243 310 Office centar Koste Racina 1, Podgorica, 081/627 780

www.citroen.co.yu

TEMa

30

TEMa

31

Motor:

benzin

Zapremina motora:

1587ccm

Menja�:

manuelni (5)

Snaga motora:

80 kw/110ks

Karoserija:

Petoro vrata

Broj ventila:

16

ABS + pomo� pri naglom ko�enju, regulator (tempomat)

i limitator brzine, vazdušni jastuci za voza�a i suvoza�a,

centralno zaklju�avanje vrata daljinskom kontrolom,

kodirani kontakt klju�, elektri�no otvaranje prednjih

prozora, elektri�no podešavanje spoljašnjih retrovizora,

putni ra�unar, podešavanje prednjih sedišta po dužini i

nagibu, podešavanje sedišta voza�a po visini, varijabilni

servo upravlja� sa podešavanjem po visini i dubini,

zadnja sedišta sa preklapanjem 1/3 – 2/3, upravlja�

presvu�en kožom, bo�ni vazdušni jastuci i vazdušne

zavese, farovi za maglu, set PAKOVANJE naslon

za ruke između prednjih sedišta sa kasetom ispod

poklopca, mrežasti džepovi na zadnjem delu prednjih

sedišta, fioka ispod sedišta suvoza�a, mreža i sklopiva

pokretna pregrada u prtljažniku, kaseta sa hlađenjem,

metalik boja, klima uređaj sa automatskom regulacijom

temperature (2 zone)

Citroë n C4 SX PACK 1.6i

Novogodišnja cena: 16.490 EUR

Vitro Group Karađorđeva 69, Beograd, 011/ 20 22 300 Vitro auto 9. brigade 59, Niš, 018/ 20 22 08 Autocommerce Katani�eva 18, Beograd, 011/2436 402 Bel Car Bulevar Vojvode Stepe bb, Novi Sad, 021/679 1004 Auto AS Stevana Sremca 5, Ba�ka Topola, 024/715 414 A&C Group Prislonica bb, �a�ak, 032/485 401 Autocentar Mi�a Slovenski put bb, Jagodina, 035/243 310 Office centar Koste Racina 1, Podgorica, 081/627 780

www.citroen.co.yu

TEMa

32

TEMa

33

obnovljive energije i povećanje ener-getske ef ikasnosti, a samo prošle godine u projekte održive energije

uložio je 1,8 milijardi dolara. Kreditna linija potpisana sa Prokredit ban-kom vredna je 15 miliona evra (19,2 miliona dolara), a ta sredstva plasi-raju se kroz kredite malim i sred-njim preduzećima i građanima koji rekonstruišu ili adaptiraju svoje poslovne prostore ili domaćinstva kako bi uštedeli energiju.

Za proteklih godinu dana odobre-no je više od 1.600 kredita, ukupne vrednosti veće od pet miliona evra, a u Prokredit banci ist iču da je potražnja za izvorima f inansiranja

projekata pobolj šanja energet ske

potrošnje u Srbiji velika, pre svega

zbog visoke prosečne potrošnje ener-

gije u mnogim sektorima u poređenju

sa zapadnom Evropom i zbog rastuće

cene energije.

Ulaganje koje povećava vrednost objekta

Ulaganja koja Prokredit banka

finansira ovim programom, navode u

toj banci, sniziće troškove energije

korisnicima i imaće pozitivan uticaj na

životnu sredinu jer će uticati na sma-

n j en j e e f ek t a s t a k l ene b a š t e . – Svojim klijentima pomoći ćemo da

uštede na troškovima za energiju na

dugoročnoj osnovi. Efikasni rashladni

ili grejni sistemi, kvalitetna izolacija,

krovovi ili prozori, mogu smanjiti troš-

kove za između 10 i 50 odsto. Osnovni

cilj je smanjiti potrošnju energije i

troškove, i dodati vrednost poslovnom

ili stambenom prostoru na dugoročnoj

osnov i. Ovom kreditnom linijom

Prokredit banka ostaje dosledna stra-

tegiji poboljšanja životnog standarda

budući da težimo da po povoljnim

uslovima ponudimo usluge koje se

rukovode ovim ciljem – naglašava

Doerte Vajdig, predsednik Izvršnog

odbora Prokredit banke.

Sredstva koja odobrava Prokredit banka namenjena su, naglašava se, za zamenu starih prozora, radijatora, cevi, kotlova, rasvete, za priključiva-nje poslovnog objekta na gasnu mre-žu, za prelazak na dvocevni grejni sistem, ili na sistem koji doprinosi očuvanju životne sredine (na primer, prirodni gas), kao i na uvođenje energetski štedljivih tehnologija i sistema.

– Kredit i se odobravaju i za postavljanje savremenih uređaja za grejanje, toplu vodu, klimatizaciju, ventilaciju, kao i opremu za obnov-ljive energije (na primer, solarne ploče). Zatim, sredstva se odobravaju za rekonstrukciju grejanja, krovnih konstrukcija i obloga, nabavku ener-getski štedljivih uređaja, prelazak voznog parka na gas i druga štedlji-va goriva, postavljanje unutrašnje i spoljne izolacije zidova, krovova, potkrovlja, podruma, terasa, kao i za postavljanje izolacije na sve prozore i vrata na objekt ima – navode u Prokredit banci.

Zamenom prozora do 50 odsto uštede

Stručnjaci ist iču da se najv iše može uštedeti ako se toplotna izola-cija ugradi na spoljnim zidovima, tavanicama i podovima. Ako se za

izolaciju koristi mineralna vuna, sti-ropor ili neki od novih materijala (neopor) debljine samo tri centime-tra, gubitak energije smanjiće se za trećinu, sa pet centimetara izolacije za polovinu, a sa sedam čak za dve trećine. Ako je dvostruko deblja, tvr-de stručnjaci, izolacija ne mora biti i duplo skuplja, već će njena ugradnja povećati ukupne troškove najviše za između 15 i 20 odsto, jer polovinu troškova čini postavljanje, a ostatak materijal.

Uz veća ulaganja od oko 2.500 evra po prosečnom stanu od 60 kvadrata mogu se ostvariti uštede u potrošnji toplote za grejanje i do 50 odsto, a uštede u troškovima su iste, a često čak i veće. U stanu u zgradi od pedesetak kvadrata treba pro-meniti oko pet kvadrata prozora, što ukupno košta od 700 do 1.000 evra. Zamenom prozora gubitak energije može se smanjiti i za 50 odsto, a ukupna ušteda je do 30 odsto. Prema grubim procenama, ulog u zamenu prozora biće vraćen za najmanje dve, a najviše četiri godine.

Kvadrat tvrdo presovanog stiropo-ra debljine pet centimetara košta najmanje deset evra, tako da postav-ljanje izolacije potrošaču može da se vrati najmanje za četiri, a najviše za osam godina.

Opipljiva ušteda

Prema podacima Agencije za energetsku efikasnost, ukoliko bi se u racionalnije korišćenje energije, odnosno u njenu štednju, uložilo 25 miliona evra, taj novac bi, pravilno upotrebljen, mogao na godišnjem nivou da Srbiji sačuva 200 miliona kilovat-sati toplote. Taj broj kilovat-sati odgovara uštedi od oko 17.000 tona mazuta ili oko 6,5 miliona evra. Na taj način uštedelo bi se toplote za grejanje u vrednosti od osam kilovata po svakom uloženom evru.svakom uloženom evru.

TEMa

32

TEMa

33

pITaJTE

34

pITaJTE

35

Sve što vas zanima o... Henkel

Kadinjača, Užice Milijana Aćimović:

Zašto se fug masa C-40 ne isporučuje u svim nijansama?

Henkel, kao jedan od lidera na tržištu lepkova za keramiku, u ponu-di ima i kompletan asortiman prate-ćih proizvoda kao što su hidroizlaci-ja, fug mase, silikoni... U stalnoj ponudi Henkel ima vise vrsta fug masa, kao sto su CE- 33 - standar-dna fug masa, za spojnice od 2mm do 5mm pakovana u kese od 2 i 5 kilograma u 23 nijanse, CE- 35 - standardna fug masa za šire spoj-nice od 4mm - 15mm, dostupna u tri nijanse, zatim CE- 40 - vodo-odbojna, f leksibilna fug masa za spojnice od 0 - 5mm, dostupna u 23 nijanse, koje Henkel u Srbiji stalno ima na lageru, a postoje i dodatne četiri nijanse koje su do sada bile isporučivane samo za poznatog kup-ca, ali planiramo da ih uvrstimo u regularnu ponudu tokom 2008. godine.

Zatim, tu je i CE- 43 - fleksibilna, vodoodbojna fug masa za spojnice od 2 – 20 mm, dostupna u tri nijanse.

Želeo bih da istaknem da Henkel u svojoj stalnoj ponudi i na lageru u svakom momentu ima i epoksidne fug mase i lepkove, što je važno s obzirom na činjnicu da je kod nas retkost da se zalihe takve robe drže na lageru. Od epoksidnih imamo CE- 47 fug masu za zid i CE- 48 fug masu za pod, obe dostupne u sivoj boji.

ODGOVARA Jovan Šarenac Sales & Marketing

Mi u Henkelu u tržištu termoizo-lacije vidimo veliki potencijal za dalji

Beli, Beograd Nenad Stojković:

Da li u planu imate povećanje veličine pakovanja dekorativnih maltera na 25 ili 30 kg, i da li će doći do korekcije cena s obzirom na mogućnosti našeg tržišta? Hoće li biti lepkova CM-9 i CM-16, ali u pakovanjima od 5 kg, a ne samo od 25 kg?

Kompanija Henkel u svojoj ponu-di ima univerzalne kontaktne lep-kove, koji su pakovani u tube od 50 ml, 120 ml i konzervu zapremi-ne 800 ml. Ukoliko zbog poveća-

Tri O, Vrbas Zvonko Skuban:

Zašto se Henkelov neoprenski lepak Kraft Kleber ne isporučuje u većim pakovanjima, recimo u pakovanjima od 5 kg?

nog obima pos la postoje veće pot rebe za tom v r s tom lepka , Henkel u svom portfoliu ima i pro-izvod Moment Kraf tkl ebe r koji je pakovan u ambalaži od 10 kilo-grama.

Do sada na tržistu nije bilo zna-čajnije potražnje za većim pakova-njem Moment Kraftklebera , ali mi smo spremni da ga uvedemo ako bude postojala veća potražnja.

pITaJTE

34

pITaJTE

35

Dekor plus, Leskovac Boban Bešić:

Da li će biti manjih pakovanja C-33 fug mase, i da li će se pojaviti manje pakovanje lepka za stiropor CT-83?

Trgohem, SuboticaRenata Vojnić:

Zašto nemate u svom asortimanu akrilni git (pakovan u kartušama), u različitim nijansama? Da li se vodonepropusna fug-masa C-40 može koristiti pri izgradnji bazena (bez posebnog prajmera), tako da, pored vodonepropusnosti, može trpeti i veliki pritisak vode?

Ceresit CE - 33 fug masa za spojni-ce od 2 - 5 mm je dostupna u pako-

Henkel ima tim inženjera, koji je formiran u januaru 2005. godine i svake godine taj tim ima sve više članova. Pošto je Henkel firma za profes iona lce, a spekt tehničke podrške smatramo izuzetno bitnim. U našem tehničkom timu trenutno radi pet inženjera, koji svakodnevno na terenu pružaju usluge tehničke podrške i edukuju profesionalce o korišćenju naših novih proizvoda.

Naš tehnički tim je stalno na ras-polaganju za sve vrste tehničkih i primenskih pitanja. Sa njima možete s t upit i u kont akt preko na š e centrale.

Ceresit akrilni kit spada u grupu mater ija la koji se mogu bojit i . Smatramo to njegovom velikom prednošću u odnosu na većinu osta-lih vrsta kitova, i time ostavljamo mogućnost krajnjem korisniku da oboj i pov r š inu k it a u žel jenu nijansu.

Fug masa CE - 40 je vodoodbojna i vodootporna, trpi pritisak vode pa se može korist it i za bazene, bez upotrebe prajmera, ali samo za pri-vatne. Javni bazeni imaju veliku

BIS Komerc, KulaĐuro Bojadžija:

Ima li Henkel tim za tehničku podršku na terenu, i ako nema, planira li da ga formira za ovo tržište?

rast, pa su u skladu sa tim i naše investicije u novu fabriku građevin-skih lepkova u Inđiji, koju smo otvo-rili u junu 2007. godine, kao i inve-st icija u novu fabriku maltera i fasadnih boja, koja će biti otvorena u aprilu 2008. godine. U našoj ponudi nalazi se široka paleta proi-zvoda koja u potpunosti zaokružuje sistem termoizolacije.

Ponosni smo na činjenicu da nam kvalitet naših materijala omogućuje da dajemo garanciju na fasade, koje su ugrađene od strane naših licenci-ranih i obučenih majstora, u traja-nju od 15 godina. U skladu sa pla-novima za razvoj Henkel Fasada u narednoj godini, u našoj ponudi se od skoro nalaze i kante maltera od 25 kilograma. U skladu sa tim, usko-ro će uslediti i korekcija cena, koje će biti primerenije našem tržištu. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je kvalitet osnovni činilac cene, a Henkel drzi do visokih standarda i kvalteta svojih proizvoda.

Pakovanja od 5 ki lograma su namenjena Uradi sam potrošačima. Henkel je u domenu građevinskih lepkova kompanija koja nudi rešenja profesionalcima, samim tim podra-zumeva se da majstor ima nisu potrebna manja pakovanja, vec veća!

vanjima od 2 kg i 5kg, i to u 23 nijnse. Pakovanje od 2 kg u proseku pokriva 7 m2 pločica, tako da sma-tramo da je naše pakovanje zaista optimizovano. Uz to, nudimo sani-tarni silikonski kit u nijansama fug masa, te se spojevi sanitarija sa plo-čicama mogu zaptivat i sa njima. Ceresit CT - 83, lepak za polistiren-ske ploče, pakovan je u džakove od 25 kg. Naš džak pokrije 6 m2 ravnih zidova, a kako je to proizvod za pro-fesionalce, ne planiramo uvođenje manjih pakovanja.

koncentraciju hlora i u njima je zabranjena upotreba proizvoda na bazi cementa, već je moguće kori-st it i samo epoksidne proizvode. Ukoliko je u pitanju bazen sa osci-lirajucim nivoom vode, tu granicu na kojoj voda oscilira neophodno je uraditi epoksidnom fug masom, dok ostatak, odnosno veći deo može biti odrađen fug masom Ceresit CE - 40.

Želim da istaknem da Henkel nudi kompletan sistem za profesio-nalne bazene, koji obuhvata hidroi-zolaciju, lepkove i epoksidne fug mase.

MoJa KUĆa

38

Osvežimo zidove u spavaćoj sobi

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova BORI, IDEAL, SPEKTRA i TESSAROL možete da pošaljete elektronskom poštom na adresu: info@helios.si

Za savete se možete obratiti teh-ničkom servisu DCB HELIOS na s l e d e ć e b r o j e v e t e l e f o n a : 011/3076-083; 011/3164-633.

Prilikom donošenja odlu-ke o osvežavanju zidova u stanu, najčešće se raz-mišlja samo o nijansi, a

ne i o tome koje bi karakteristike trebalo da ima zidna boja, to jest da zaštitni i dekorativni efekat budu je dna ko zastupljeni. Pri tom ne sme-mo zaboraviti da su zidovi u različi-tim prostorijama različito opterećeni i da su zato potrebne različite oso-bine i kvalitet filma premaza. I povr-šina zidova ima različite karakteristi-ke i kvalitet, zbog čega su značajni pravi izbor boje i priprema podloge koja će se zaštititi.

Želimo da okrečimo spavaću sobu, ali smo u dilemi koju boju da upo-trebimo kako bi bojenje bilo što jednostavnije?

U spavaćim sobama zidovi su izlo-ženi većim koncentracijama vodene pare, a mnogo manje raznim meha-ničkim opterećenjima, prljavštini i slično jer se u njima manje boravi tokom dana. Zbog toga savetujemo da upotrebite novu unutrašnju boju HELIOS SPEKTRA Plus. Tu zdravlju i za okolinu prijatnu boju odlikuje dobra pokrivnost, lep izgled konač-nog filma premaza i širok izbor sve-tlijih nijansi.

HELIOS SPEKTRA Plus posebno je jednostavan za nanošenje na zido-ve i namenjen je onim potrošačima koji žele da radove urade sami, a nemaju mnogo iskustva sa bojenjem.

1. korak Kao i obično pre svakog bojenja,

zidov i se moraju dobro očist it i.

Čišćenje podrazumeva odstranjivanje prašine, nevezanih delića i druge nečistoće. Sa podloge treba odstra-niti i stare premaze koji se ljušte, a oštećena mesta popraviti. Pre po-ručujemo da pre bojenja površinu impregnirate HELIOS akrilnom impregnacijom SPEKTRA kako bi se izjednačila upojnost starih i poprav-ljenih površina. Po potrebi površinu treba zagladiti HELIOS unutrašnjim kitom SPEKTRA.

2. korak Na tako pripremljenu podlogu

nanosi se HELIOS SPEKTRA Plus u dva sloja. Vreme sušenja pojedinačnog sloja pri 20ºC i 65% vlažnosti vazdu-ha, iznosi od četiri do šest sati. Litra boje u dva sloja dovoljna je za bojenje 5-6 m2. Za nanošenje boje koristi se četka ili valjak, a boja se može naneti i prskanjem. Pre upotrebe, potrebno je promešati boju i razrediti je sa vodom od 10% do 15%.

HELIOS SPEKTRA Plus prodaje se u beloj boji, u pakovanju od 2 l i 10 l, a u svim prodajnim objektima koji imaju mika sistem HELIOMIX moguće je odabrati brojne svetlije nijanse po predlogu iz ton karte.

Adrese prodajnih mesta sa miks sistemom HELIOMIX, kao i tehnič-ke informacije sa detaljnijim podaci-ma o našim proizvodima, možete pronaći na našoj veb-adresi:www.colours.helios.si

MoJa KUĆa

38

KoMENTaR

40

KoMENTaR

40

Kompanija Austrotherm d.o.o. već šest godina uspešno posluje na srpskom tržištu. Poziciju lidera u proizvodnji termoizolacionih materijala na bazi EPS-a (ekspandira-nog polistirena, tj. stiropora) i XPS-a (ekstrudiranog polistirena, tj. stirodura) stekla je u poslednje tri godi-ne. Ta pozicija građena je sistematično, uz strogo pošto-vanje zakona tržišta, a posebno potreba i žeja klijenata (kupaca). Specifičnost sistema prodaje u okviru naše kompanije ogleda se u činjenici da se Austrotherm bavi isključivo veleprodajom. Dakle, naši kupci isključivo su pravna lica, a među njima dominiraju oni kojima je osnovna delatnost trgovina građevinskim materijalima. Pri tom praktikujemo uglavnom šleperske isporuke materijala kupcima, što količinski znači oko 100 m3 EPS-a, odnosno oko 90 m3 XPS-a po isporuci. Sve kupce tretiramo jednako i svi su nam podjednako bitni, ali ipak postoji određena selekcija u skladu sa uslovima prodaje koji zavise prvenstveno od količina materijala koje kupac plasira na tržištu. To je jedini naš kriterijum kada je u pitanju određivanje konkretnih prodajnih uslova: cene i načina plaćanja. Smatramo da je jedino takav nastup korektan u poslovnom smislu.

Danas su naši najveći kupci tzv. „grupacije trgovaca“. Reč je o tome da se više trgovaca ujedinjuje u jednu gru-paciju i određuje pri tom svog „nosioca grupacije“ (člana grupacije sa kojim mi potpisujemo ugovor o godišnjoj saradnji i kojem se ubuduće ispostavljaju sve naše faktu-re), a potom se pojedinačne isporuke naših proizvoda vrše na adrese onih trgovaca (članova grupacije) koje u porudžbinama navede „nosilac“. Cilj formiranja takvih grupacija je jasan: one su u stanju da u određenom peri-odu kupe vrlo veliku količinu naših materijala i shodno tome zahtevaju od nas najpovoljnije prodajne uslove, odnosno najnižu cenu. Pri tom se te grupacije, naravno, moraju obavezati da će na godišnjem nivou zaista i kupiti od nas količinu materijala koja je definisana ugovorom. U protivnom, mi se kao proizvođači odredbom ugovora šti-timo tako što svako eventualno odstupanje od definisane količine naplaćujemo sa 0% rabata, tj. cenom definisa-nom u našem VP cenovniku.

Ipak, to ne znači da individualni kupci polako „izumi-ru“. I danas imamo mnogo partnera trgovaca koji nisu članovi nijedne trgovačke grupacije, budući da članstvo u grupacijama ipak podrazumeva obavezivanje pojedi-načnog trgovca na kupovinu više različitih građevinskih proizvoda konkretne proizvodne marke, ne samo termo-izolacionih već i iz najrazličitijih područja industrije gra-

đevinskih materijala. Dakle, puno je trgovaca koji rado kupuju termoizolacione materijale Austrotherma, a koji istovremeno nisu spremni da se, kao članovi grupacije, obavezuju na kupovinu neke druge vrste materijala X jer, recimo, preferiraju proizvod Y. Osim takvih trgova-ca, individualne kupce imamo i u izvođačima građevin-skih radova koji zbog jednog ili drugog razloga žele upravo direktnu saradnju s nama. Sve u svemu, Austrotherm danas u Srbiji sarađuje sa više od 200 par-tnera od kojih samo njih desetak čine „nosioci“ trgovač-kih grupacija.

Moram da naglasim da mi kao kompanija imamo isto-vetan poslovni odnos i prema individualnim kupcima i prema trgovačkim grupacijama. Nama kao proizvođači-ma ne samo da je stalo da se svi naši individualni kupci vremenom „održe“ kao naši partneri već i da se njihov broj uveća. Zbog toga nivo naše profesionalnosti i usluž-nosti i naš poslovni nastup ne prave baš nikakvu razliku između većeg i manjeg kupca. Svi kupci su nam podjed-nako bitni, pogotovu oni koji redovno ispunjavaju svoje finansijske obaveze prema nama.

Upravo zbog toga smatram da je umesto termina „lojalnost kupaca“ adekvatnije reći „lojalnost partnera jednih prema drugima“. Na lojalnost gledamo kao na dvosmernu ulicu. Trudimo se da razvijamo osećaj za potrebe i želje kupaca, da shvatamo način njihovog poslovnog razmišljanja, da budemo spremni da sasluša-mo njihove sugestije, preporuke i predloge, da im uvek isporučujemo proizvode zadovoljavajućeg kvaliteta i u dogovorenom roku, da pritužbe i reklamacije kupaca svedemo na najmanju moguću meru, ako ne i da ih u potpunosti iskorenimo... Neretko smo tu sa našim save-tima i za fizička lica koja nisu naši direktni partneri, ali su kupci naših partnera. Na taj način pokazujemo lojal-nost prema svojim partnerima. I, naravno, za uzvrat i mi očekujemo njihovu lojalnost, tj. vernost. I mogu da kažem da imamo uspeha u tome. Zanemarljivo je mali broj onih koji su nekada poslovali sa nama, a danas posluju samo sa našom konkurencijom. S druge strane, ogroman je broj onih koji su „prešli“ sa konkurentske na našu stranu. I na kraju, da napomenem i ovo jer to daje poseban pečat temi o kojoj pr ičamo: proizvodi Austrotherma nikada nisu bili najjeftiniji na srpskom tržištu. Ipak, uprkos tome, već treću godinu zaredom mi smo tržišni lideri. Valjda i to govori u prilog kvaliteta naših proizvoda i visokog nivoa usluge prema partne-rima.

Milan Šešelj, komercijalni direktor, Austrotherm d.o.o.

Lojalnost kupacaAustrothermova distributivna mreža u Srbiji broji danas preko 200 partnera, uglavnom trgovaca građevinskim materijalima

KoMENTaR

40

KoMENTaR

40

KUTaK za paRKET

42

Chromoden lakovi pripadaju grupi dvokomponentnih sistema za lakiranje kojima se postižu zaštitni filmovi

vrhunskih svojstava. Tu prvenstveno mislimo na vrhunski sjaj (100% sjaja) koji daje Chromoden sjajni lak za parkete i izvanredna mehanička svojstva (otpornost na habanje, trajnost...). Najbolji rezultat Chromoden lakovi postižu pri radnoj temperaturi od 18oC do 22oC i relativnoj vlažnosti od 65% do 75%.

Četiri koraka do savršenog poda

Posle polaganja parketa, ako oda-beremo pravi sistem za lakiranje, izgled i kvalitet izlakiranog parketa zav isiće i od pripreme podloge. Prepo ručujemo četiri koraka koja će osigurati dobro završen posao i ušte-du vremena i novca. Ti koraci pod-razumevaju brušenje, gitanje, lakira-nje i geliranje. Većina parketara i podopolagača (lakirera) ove postup-ke već odavno primenjuje, a ovom prilikom pokušaćemo da objasnimo šta se može desiti ukoliko se odre-đeni korak preskoči ili ne uradi ispravno.

BrušenjePriprema parketa za lakiranje

uključuje brušenje u nekoliko faza (grubo i fino) i gitanje fuga između parketnih daščica. Reč je o veoma važnim radnjama koje predstavljaju osnov za kvalitetnije završen posao. Brušenjem parketa izravnava se i zaglađuje parketna površina. Pri tom valja voditi računa o smeru brušenja. Ako je reč o novopoloženim parketi-ma, brušenje treba početi tek kada se parket stabilizuje i kad su svi ostali radovi u prostoru već završeni. Pri tom treba paziti na mikroklimatske uslove.

Loše izbrušena površina poda ne može se sakriti lakiranjem. Treba obratiti pažnju na mašinu kojom se brusi i na brusni papir koji se koristi (mora biti oštar i neiskorišćen). Kori-šćenje istrošenog brusnog papira može rezultirati spaljenim drvetom i tragovima brušenja. U pravilu parke-ti se bruse s tri granulacije brusnih papira, tj. u tri stepena: grubo bru-šenje (brusni papir br. 36 -40), međubrušenje (brusni papir br. 60-80) i fino brušenje (brusni papir br. 100-120).

GitanjePosle međubrušenja izvodi se gita-

nje fuga smesom spravljenom s finom drvnom prašinom. Chormoden tekućina za kitanje je brzosušiva bezbojna teč-nost koja s dodatkom fine drvne pra-šine stvara smesu idealnu za gitanje fuga i manjih pukotina na položenom parketu. Pre po ruču jemo korišćenje drvne prašine od brušenja drveta polirkama, a ne tračnim brusilicama, jer ove druge daju prašinu vlaknaste strukture koja može onemogućiti dublje prodiranje pripremljene mase u fugu. Ukoliko ste primorani da koristite prašinu od tračnih brusilica, preporučujemo da bude od što finijeg brusnog papira (br. 150). Razmera drvne prašine i Chromoden tečnosti za gitanje nije jednoznačan i zavisi od majstora parketara. Postupak gitanja kod većih fuga potrebno je ponoviti jer masa može propasti do dna fuge.

LakiranjeRekli biste da kod ovog postupka

nema šta da se kaže, ali poučeni iskustvom i saradnjom s parketarima zaključili smo da svako ima svoju teo-riju i radi drugačije. Ipak, i mi ima-mo svoja pravila i provereno je da ako ih poštujete, problema s lakira-njem neće biti.

K lasično lakiranje najčešće se odvija u tri faze, tj. lakiraju se tri sloja laka. Na taj način dobija se deblji film osušenog laka koji osigu-rava dugotrajnost sjaja i kvalitet. Mana ovog sistema jeste to što se izvodi najmanje tri dana i ima viso-ku cenu.

Da bi se proces ubrzao i da bi izla-kirana površina izgledala lepše, pred-lažemo sisteme sa Chromoden impre-gnacijom. Ovaj proizvod primenjuje se kao osnovni lak u prvom sloju lakira-nja i glavna prednost nad osnovnim lakovima na poliuretanskoj i nitro bazi jeste to što ostavlja prirodnu boju drveta, površina je suva za 20 minuta, zamenjuje jedan sloj laka, sistem je jeftiniji, a lakiranje traje najduže dva dana.

GeliranjeDešava se da je parket izlakiran sa

dva sloja laka, a još uvek ima otvo-rene fuge! Često poslednji sloj laka te fuge ne može zapuniti i površina ostaje neravna. Da bismo rešili takve probleme, proizveli smo Chromoden univerzalni gel za fuge, koji je kompa-tibilan s Chromoden lakovima, brzo se suši, ne brusi se i potpuno je bez-bojan. Gelasta struktura omogućava lakše nanošenje i bolje zapunjavanje preostalih fuga. Bezbojan je, pa se može pregletati cela površina parke-ta, a gel neće promeniti boju već izlakirane površine!

Naravno, parketari su prepoznali kvalitetan proizvod i pronašli još jed-nu namenu; nanošenje gela kao osnovnog laka na suv parket u dva sloja sa gleterom. Takav sistem sa dva sloja Gela i dva sloja Chromoden laka za parkete daje jednako zapunjenu, sjajnu i kvalitetnu površinu kao kad se nanose tri sloja laka. Bitno je napomenuti da je takav sistem znatno jeftiniji.

Lakiranje parketaCHROMODEN lakovima

KUTaK za paRKET

42

pITaNJa I odgoVoRI

44

Svedoci smo da se svakodnevno pojavljuju novi proizvodi, a dobra vest jeste to što u ponudi ima sve više kvalitetnih, moderno osmišljenih materijala koji treba da zamene klasične, sla-

bije otporne ili zdravstveno nepodesne. Ovom prilikom dajemo preporuke za konkretnu primenu boja na bazi lateks veziva, kako bi se izbegli problemi u eksploataciji. Potrebno je da primena kvalitetnog materijala ne bude samo forma nego da ima i suštinski trajni efekat.

Veoma je važno to što se na tenderima za zdravstvene ustanove traži tretiranje zidova bojama na vodenoj bazi. Nažalost, mnogi zdravstveni objekti i dalje imaju uljanu boju na zidovima, a ta činjenica često se ne uvažava u tenderskoj dokumentaciji.

Kada se govori o specifičnosti Latex boja, potrebno je reći da je prva asocijacija njihova izvanredna otpornost na mokro trljanje ili „pranje“. Osim te karakteristike, Latex boje poseduju i vanrednu pokrivnost, mogućnost nijansiranja i u najintenzivnije nijanse i veoma specifičan estetski efekat na zidu: sjaj. Setićemo se i ovom prilikom pravila da svaki materijal za ugradnju treba da ispuni dva kriterijuma: estetski i funkcionalni. Kada govorimo o estetskom aspektu, kompanija JUB kupcima nudi boje koje daju mat, polumat i saten izgled, ali kada je izbor neke od varijacija sjaja u pitanju, treba uvažiti činjenicu da su boje LATEX Polumat i Saten za nijansu otpornije na mokro trljanje, zbog čega ih preporučujemo kada su uslovi ekploatacije boje veoma teški. Na fotografiji 1 pri-kazano je uspešno dekorativno rešenje Saten varijante.

Sada ćemo dati primer realizacije radova u jednoj novo-sadskoj bolnici gde je propisana Latex Saten boja, a na zidu se nalazila - masna boja. Rešenje za ovaj slučaj koji se često sreće u praksi postoji i veoma je jednostavno. Na

masnu boju treba naneti specijalnu podlogu Vezakril, koja omogućava da se nanese glet-masa Jubolin, i tek tada dolazi na red bojenje Latex bojom, u dve ruke. Stanje zida sa nanetim Vezakrilom prikazano je na fotografiji 2.

I na kraju, važno je još jednom istaći da je neophod-no obezbediti kvalitetnu podlogu pre nanosa zahtevnih materijala kao što su zidovi obojeni poludisperzivnim bojama, disperzijama koje su već slabije čvrstoće i sl. Preporuka, ali i neophodnost, jeste da se ovakve površi-ne ponovo gletuju, i to visokokvalitetnim glet-masama (preporučujemo Jubolin) i tek potom boje. Moramo se setiti pravila da svaki naredni sloj nanet na zid mora da bude „slabiji“, a ne „jači“ od prethodnog. Drugim reči-ma, ne možemo visokokvalitetnu boju kao što je Latex naneti na „slabu“ podlogu kao što je poludisperzija ili na glet-masu sumnjivog kvaliteta. Ako se poštuju ova uputstva, zagarantovan je kvalitetan završni rad.

Kao zaključak, da odgovorimo i na sva pitanja iz pod-naslova: Latex boje funkcionalno su gotovo nezamenljive kada su u pitanju jako opterećene prostorije (čekaonice, igraonice, prodavnice, hotelske komunikacije), kao i tamo gde je potrebno intenzivno održavanje higijene prostorija i tretman hemijskim sredstvima (operacione sale, bolničke sobe i komunikacije...). Osim toga, one su i veoma dobro dekorativno rešenje enterijera u kombi-naciji sa dobrim osvetljenjem. Nanose se lako i izuzetno dobro pokrivaju podlogu, koja mora biti ogletovana (ne samo zbog konačnog izgleda filma na zidu) visokokvali-tetnim masama za izravnavanje.

Kada sve to primenimo, neće biti problema, a zidovi će sa uspehom ispunjavati svaki od poverenih im zadata-ka, i estetskih i funkcionalnih.

LATEX BOJE:kada, kako, gde...

TEKST: Goran Prolić, građ. inž.tehnički sektor JUB-a

pITaNJa I odgoVoRI

44

URadI SaM

48

URadI SaM

49

Problem sa hidroizolacijom balkona i terasa relativno se često javlja, a u ovom broju želi-mo da prikažemo jedan od sistema koji se pokazao kao veoma efikasan kada je rešava-

nje tog problema u pitanju. U praksi smo se uverili da se najčešće postavljaju tako-zvane crne hidroizolacije preko kojih se pod nagibom postavlja sloj betona (košuljica) na koji se zatim postav-ljaju keramičke pločice.

U ovakvim slučajevima često dolazi do procurivanja, a razlozi za to mogu biti višestruki: loše izvedena hidroi-zolacija, loša keramika ili neadekvatan lepak za lepljenje keramike i mase za fugovanje keramike.

Da bi se sprečila pojava pukotina i naprslina, pri izbo-ru materijala neophodno je imati na umu da zbog izlo-ženosti klimatskim uslovima materijali imaju sličan koe-ficijent temperaturnog istezanja.

Pre početka bilo kakvih radova na terasi ili balkonu, veoma je važno pravilno sagledati postojeće potrebe za dodatnim radovima pri postavljanju ograde ili dodatnih ukrasnih elemenata. Za sva ankerisanja i pričvršćivanja bilo metalne ograde bilo balustera preporuka je da se koristi Sika AnchorFix 1.

Ukoliko se pričvršćivanje vrši u cigli ili šupljem bloku, najbolje je da koristite perforirane čaure. (slika 1, slika 2, slika 3, slika 4, slika 5)

Postojeću betonsku podlogu najpre treba očistiti od prašine, slabih delova, masti, ulja i ostale nečistoće. Betonska podloga mora da bude mat vlažna. Na sastave poda i zida postavlja se Sika Seal Tape, elastična traka koja se koristi za premošćavanje i vodozaptivanje sastava. Tra-ka se postavlja između dva sloja cementne hidroizolacije. Sledeći korak sastoji se u tome što se četkom ili gleterom nanosi dvokomponentna, elastična, polimercementna hidroizolacija Sika Lastic 150. (slika 6, slika 7, slika 8)

Posle postavljene hidroizolacije terase ili balkona, pri-stupa se postavljanju keramike korišćenjem visokokvali-tetnog fleksibilnog i vodonepropusnog jednokomponen-

Hidroizolacija terasa i balkona

TEKST: Boban Uzunović, građ. inž. SIKA

2

3

1

4

5

6

7

8

Dobra hidroizolacija veoma je važna, a kompanija Sika proizvela je efikasan sistem pomoću koga se u nekoliko jednostavnih koraka rešava problem loše hidrozaštite

URadI SaM

48

URadI SaM

49

tnog lepka na cementnoj osnovi Sika Ceram 203, koji se može koristiti i u sistemu preko starih postojećih ploči-ca na terasi. (slika 9, slika 10, slika 11, slika 12, slika 13, slika 14)

Postavljanje fuga jedan je od bitnijih delova sistema, pa je zato Sika rešenje trajnoelastična i vodonepropusna fuga, otporna na niske i visoke temperature tokom cele

godine. U običnu fug-masu koja se može naći na tržištu dodajte Sika Latex, jednokomponentnu emulziju na bazi kaučuk-lateksa u odnosu 1:1 sa vodom. (slika 15, slika 16, slika 17)

Sva ostala zaptivanja i lepljenja na terasi ili balkonu moguće je izvesti brzo i lako uz upotrebu profesionalnih materijala i tradicionalnog alata, i to bez uvećavanja troškova, a uz smanjenje održavanja tokom perioda eksploatacije. (slika 18, slika 19, slika 20)

10 11

12

16 17

18 19 20

13 14

159

SaVETNIK

50

SaVETNIK

51

Zorka Color je za jedan od strateških ciljeva posta-vila pružanje pomoći kup-cima pri izboru pravih

nijansi i odgovarajućih materijala koji će podići kulturu življenja i nivo zadovoljstva kupaca. Preporučivanjem pravog izbora boja za fasade i enteri-jere Zorka će se truditi da što više približi naše tržište najnovijim svet-skim trendovima.

Kada pričamo o bojama u našem okruženju, najčešće vršimo poređe-nja sa pojmovima koji u našem isku-stvu imaju ekvivalent date boje: krv-crvena, neboplava, trula višnja... Bez obzira na psihološki uticaj određene boje, kojeg ne moramo biti svesni, odmah smo spremni na veliki broj

asocijacija koje ona izaziva. To je posledica našeg iskustva, uticaja oko-line, kulturnog okruženja, obrazova-nja, kraće rečeno: sociološki aspekt boja.

Život u gradovima i sve složenijim urbanim zajednicama, nužno name-će problem stanovanja, rada i borav-ka mnoštva ljudi u ambijentima i prostorima koji nisu čovekovo iskon-sko okruženje. Ti problemi predmet su mnogih studija, istraživanja i pro-jekata. U tekstu koji sledi, ukratko ćemo sagledati osnovna pravila pri-mene boja u enterijeru.

CRVENA Asocira na opasnost, strast, ener-

giju, toplotu, avanturu, optimizam.

Na plafonu je iritirajuća, na zidovi-ma energična, a na podu odaje samo pouzdanje.

Crvena se uglavnom koristi kao akcentna boja, ali je u poslednje vreme u modi da se i velike površi-ne farbaju u tu boju. Intenzivna crvena na velikim površinama može da prezasit i prostor, dok nijanse crvene koja vuče na braon mogu da učine prostor toplijim i opu štenijim.

Najbolja je za trpezarije, jer utiče na želju za komunikacijom i stimu-liše apetit. Nedostatak se ogleda u tome što može biti suviše jaka i iza-zvati glavobolju. Zato je najbolje crvenom ofarbati samo jedan zid ili je koristiti za detalje. Treba je izbe-gavati u sobama za bebe.

Kulturni, empirijski i sociološki aspekt boja

Načini upotrebe boja u enterijeruTEKST: T. Janković-Knežić, dipl. inž. arh. ZORKA COLOR

SaVETNIK

50

SaVETNIK

51

ROZEAsocira na ljubav, ženstvenost i

nežnost. Ako se koristi na plafonu, deluje nežno i opuštajuće.

Ako se koristi za zidove, kada je svetla nijansa roze u pitanju, kom-plementarna je boji kože, tako da deluje nenapadno i prirodno. Može da izgleda dramatično kad se koriste intenzivni i življi tonovi. Na podu se koristi samo za posebne prostore.

Najbolja je za spavaće sobe, jer je mirna i odmara oči, a dobra je i za kupatila. Jaka pink vezuje se za strast.

Ipak, nedostatak roze jeste to što se čini kao devojačka boja i bolesno slatka, nekad čak i otužna. Da bi se neutralisala, preporuka je da se neki detalji ofarbaju u boju tamne čoko-lade, crnu ili srebrnu.

NARANDŽASTAPovezuje se sa postojanošću, topli-

nom, suncem, letom. Na plafonu deluje energično, a na zidovima než-ni tonovi breskve deluju toplo i sjaj-no. Svetli tonovi su energični, a zagasiti su puni i topli. Na podu ova boja stvara iluziju pokreta.

Dok je intenzivna narandžasta pre-poručljiva samo za detalje, pastelni tonovi su veseli i živi. Kada je nijan-sa narandžaste približna boji breskve, ima osobinu da istakne boju kože i zato je prigodna za korišćenje u kupatilima.

Najbolja je za dnevne sobe i trpe-zarije jer otvara apetit, a nedostatak je to što može da utiče na budnost osobe koja boravi u prostoriji, što je čini nepovoljnom za spavaće sobe. Može vizuelno da smanji prostoriju, tako da treba voditi računa da soba ima dosta svetlosti.

BRAONPovezuje se sa sigurnošću i stabil-

nošću. Plafon ofarban u braon boju deluje teško, ali može da izgleda dobro u prostorijama sa visokim pla-fonima. Na zidovima srednji i tamni tonovi asociraju na bogatstvo, otme-nost, toplinu i komfor. Nežni braon tonovi deluju prirodno i mogu biti odlična neutralna pozadina za ukla-panje nameštaja. Na podu braon

boja implicira postojanost, stabilnost i pouzdanost. Svetli braon tonovi pogodno su okruženje i u poslovnim i u stambenim prostorijama. Braon boja sa primesama crvene dobra je u enterijerima zato što stvara osećaj topline i komfora.

Najbolja je za dnevne sobe, a nedostatak je u tome što može delo-vati teško i sumorno, pa je prepo-ručljivo uključiti i neke žive boje kao sto su zelena i plava.

ŽUTA Povezuje se sa suncem, energijom,

tradicijom, kreativnošću, spiritualna je i stimulativna.

Na plafonu svetliji tonovi deluju reflektujuće i blistavo, na zidovima toplo ako su u pitanju zlatni tonovi, dok na podu svetli tonovi deluju ometajuće i uznemirujuće.

Idealna je za slabo osvetljene pro-store jer se čini bleštavijom od bele. Žuta menja percepciju temperature u sobi.

Najbolja je za kuhinje, trpezarije ili severno orijentisane prostore. Ne preporučuje se za spavaće sobe jer je energična. Žuta boja ima osobinu da intenzivira osećanje napetosti i može da bude iritirajuća.

ZELENAPovezuje se sa prirodom i energi-

jom, balansom, sigurnošću, stabilno-šću. Ako je na plafonu, pruža osećaj sigurnosti, ali ref leksija koju pravi zelena može da bude neprijatna. Na zidovima odaje bezbrižnost, smire-nost, odanost, neutralnost. Zelena boja sa primesama žute stvara toplu atmosferu, dok sa primesama plave deluje hladno. Na podu, što je tamni-ja, deluje prirodnije, odnosno relak-sirajuće ako je bliža plavo-zelenoj boji. Zelena je odličan izbor za ente-rijer, naročito ako su prostorije namenjene meditaciji, relaksaciji ili koncentraciji. Najbolja je za spavaće i dnevne sobe. Nedostatak je to što previše zelene može da deluje previ-

SaVETNIK

52

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

SaVETNIK

53

Oplemenimo gradnju.

Oplemenimo gradnju.

PROIZVODI ZA POLAGAÈE KERAMIKE

SANACIJA / ZAŠTITA / ZAPTIVANJE BETONA I OBJEKATA

SANACIJA I ZAŠTITA OBJEKATA OD KAPILARNE VLAGE

PROIZVODI ZA MOLERE I FASADERE

PROIZVODI ZA IZVOÐAÈE PODOVA

DODACI BETONU I CEMENTNIM MALTERIMA

KVARCNI PESKOVI

Kompletna rešenja i saveti.

www.kema-on.net Saveti na telefonskom broju

KEMA d.o.o. Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 10v/II/120, 11070 Novi Beograd, Srbija, Tel.: 011/ 301 88 99, Fax: 011/ 301 85 85, E-mail: info@yu.kema-on.net

011/ 301 88 99

SaVETNIK

52

SaVETNIK

53

Oplemenimo gradnju.

Oplemenimo gradnju.

PROIZVODI ZA POLAGAÈE KERAMIKE

SANACIJA / ZAŠTITA / ZAPTIVANJE BETONA I OBJEKATA

SANACIJA I ZAŠTITA OBJEKATA OD KAPILARNE VLAGE

PROIZVODI ZA MOLERE I FASADERE

PROIZVODI ZA IZVOÐAÈE PODOVA

DODACI BETONU I CEMENTNIM MALTERIMA

KVARCNI PESKOVI

Kompletna rešenja i saveti.

www.kema-on.net Saveti na telefonskom broju

KEMA d.o.o. Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 10v/II/120, 11070 Novi Beograd, Srbija, Tel.: 011/ 301 88 99, Fax: 011/ 301 85 85, E-mail: info@yu.kema-on.net

011/ 301 88 99

še opušt ajuće, čak i dosadno. Preporučljivo je dodati crvene ili narandžaste akcente da bi se napra-vio kontrast.

PLAVAAsocira na prefinjenost, smirenost,

odanost, sigurnost, misaonost, kon-templativna je. Ako su na plafonu, nežni tonovi su hladni i asociraju na nebo i otvoreni prostor, dok inten-zivni daju iluziju većeg i nižeg plafo-na. Na zidovima su svetli i srednji tonovi plave prijatni i blagi, dok intenzivni deluju dramatično i odluč-no, naročito kad su suprotstavljeni svetlom nameštaju. Svetlije nijanse plave sobu će učiniti većom. Na podu plava deluje neoptere ćujuće.

Ako je primenjena na velikim povr-šinama, ima tendenciju da deluje hladno i beživotno. Ako su upotre-bljeni kao akcenat na pojedinačnim zidovima ili nišama, srednji i duboki tonovi plave mogu da ožive prostor.

Pomaže mirnijem spavanju i kvali-tetnijem odmoru, pa je preporučljiva za spavaće i dnevne sobe. Naročito je dobra za kupatila jer asocira na vodu. Svetloplava je dobra za male prostore jer ih vizuelno povećava. Nedostak je to što može da deluje hladno i odbijajuće, pa treba birati plavu koja ima primesu tople boje.

SIVAAsocira na rafiniranost, mudrost,

postojanost, zrelost, ali i na tugu. Na plafonu deluje zasenčeno. Zidovima daje nežan, hladan ili neutralan izgled. Na podu deluje neutralno i odlično se prilagođava ostalim bojama u prostoru. Siva je boja koja inspiriše kreativne ljude. Komplementarna je sa narandžastom, pa ta kombinacija boja deluje ekskluzivno. Iako prostor u sivim tonovima može delovati mono-tono, te neutralne površine predstav-ljaju dobru pozadinu za predmet koji hoćete da istaknete.

Intenzivni tonovi sive najbolji su za poslovne prostore ili radne sobe. Nedostatak je to što primena tamno-sive na velikoj površini u slabo osvet-ljenim prostorima izaziva depresivna osećanja i smanjuje budnost osoba koje tu borave.

Asocira na čistoću, čestitost, lako-ću, stil, neutralnost. Na plafonu reflektuje svetlost i redukuje senke. Na zidovima deluje neutralno i čisto. Na podu je takođe neutralna, ali je izuzetno teška za održavanje. Bela asocira na rafiniranost i sofisticira-nost. Treba je pažljivo primenjivati, i to u zavisnosti od klimata gde se objekat ili prostorije nalaze. Postoji dosta različitih tonova bele, pa treba biti oprezan pri uklapanju belih boja.

Najbolja je za male prostore, gde je preporučljivo uzdržat i se od eksperimenata sa bojama.

Neadekvatnom primenom mogu se napraviti previše sterilni prostori. Ne preporučuje se farbanje zidova u severno orijentisanim sobama, jer će delovati sivo.

CRNAAsocira na dramu, sofisticiranost,

eleganciju, snagu, misteriju, smrt. Na plafonu izgleda suviše teško, ali može biti primenjena ako je tavanica vrlo visoka. Na zidovima deluje preteći i dramatično. Na podu je neuobičaje-na, apsorbuje svetlost, a nameštaj tamne boje utopio bi se u pod ofar-ban u crno jer ne bi bilo kontrasta. Crna je ne-boja koja potpuno upija svetlo. Manje površine crne boje omogućavaju isticanje površina dru-gih boja koje se nalaze u neposred-noj okolini. Veće površine stvaraju depresivnu i mračnu atmosferu.

Najbolja je za ublažavanje drugih boja. Njen najveći nedostatak je što deluje depresivno. Koristi se da bi se ublažile druge boje poput pink, ali je ne treba koristiti kao osnovnu boju u enterijeru.

LJUBIČASTAAsocira na kreativnost, radost, magi-

ju, smrt, spiritualnost. To je kraljevska boja. Na plafonu u svetlijim tonovima deluje osvežavajuće. Tamniji tonovi nisu preporučljivi jer deluju teško.

Na zidovima svetliji tonovi deluju prefinjeno i nežno. Intenzivni tonovi su preporučljivi samo za akcentova-nje jer mogu da deluju teško na velikim površinama. Na podu deluje napadno.

Ljubičasta predstavlja balans izme-đu crvene, koja je stimulativna, i pla-ve, koja je smirujuća. Ova dihotomija može da izazove nemir i nelagodnost. Intenzivna ljubičasta najređe se kori-sti od svih boja. Najčešće su u upo-trebi njene izvedene boje: boja lavan-de, sleza. Te nežnije varijante ljubiča-ste najviše se koriste u spavaćim sobama i kupatilima. Njena komple-mentarna boja je žuta i u kombinaci-ji s njom izgleda elegantno i dobro izbalansirano. Odlična je za akcento-vanje, i to kad se koristi u kombina-ciji sa zelenom i narandžastom.

Najbolja je za spavaće ili gostinjske sobe (da se gosti osećaju kraljevski), trpezarije.

Nedostak je to što može da bude opterećujuća.

SVET boJa

54

SVET boJa

55

PRIREDIO: Srđan Zorić, dipl. inž. arh.

Fridensrajh Hun der t vaser (F r i edensre ich R egentag Dunkelbunt Hundertwasser, 15. decembar 1928 – 19.

februar 2000) rođen je u Beču kao Friedrich Stowasser. U početku, bio je poznat i priznat kao umetnik, slikar, da bi nešto kasnije postao još pozna-tiji po jedinstvenom i prepoznatljivom arhitektonskom stilu. Zbog njegovih drugačijih, revolucionarnih stavova prema arhitekturi i graditeljstvu uopšte, dobio je nadimak iscelitelj arhitekture. Mnogobrojna dela koja je ostavio iza sebe širom sveta svedoče o originalnoj, svakako vankanonskoj, a ponekad i šokantnoj umetničkoj vizi-ji koju je izražavao kroz slikarstvo, f ilozofiju, zaštitu životne sredine, arhitekturu i dizajn (dizajnirao je poštanske marke, zastave, 1983. dizaj-nira predlog nove zastave Novog Zelanda The Koru Flag , kovane novčiće, pa čak i odeću).

Karakteristike njegovih dela jesu odbacivanje pravih linija kao sredstva izražavanja (prave linije nazivao je „đavoljim alatkama“), upotreba živopisnih boja i organskih formi, pomirenje čoveka sa prirodom i snažna potreba za individualizmom. Zbog biomorfoloških oblika u njego-voj arhitektur i , kao i pr imene keramičkih pločica, često je poređen sa katalonskim graditeljem Antonijem Gaudijem.

U mladosti, Fridrih u Beču pohađa školu Montesori, koja je umnogome uticala na formiranje njegovog afini-teta prema živopisnim bojama i poštovanju prirode. Kao dečak, sakupljao je kamenčiće i pravio her-barijume, pokazujući tako intereso-vanje za male, neobične predmete. Ta njegova ljubav tokom vremena rezult irala je ličnim kolekcijama najraznovrsnijih predmeta od vene-cijanskog stakla i japanskih tkanina.

Zanimljivo je što je Hundertvaser zvanično obrazovanje sticao samo tri meseca, koliko je pohađao Akademiju likovnih umetnosti u Beču tokom 1948. godine. Naredne godine, on menja svoje ime u Fr idensrajh Hundertvaser, što bi u prevodu značilo Kraljevstvo mira Sto voda. On potom bira još dva imena za sebe Regentag – Kišni dan i Dunkelbunt – Tamno multikolorni. Možda ne treba posebno napominjati, ali ta imena krajnje su nesvakidašnja za nemačko govorno područ je, kao š to je uostalom i Hundertvaser bio jedan krajnje nesvakidašnji čovek, u svakom pogledu.

Tokom šezdesetih godina XX veka, Hundertvaser živi u Italiji, u Veneciji, u kući sa pogledom na čuveni Trg svetog Marka (Piazza San Marco). Govorio je da mu Venecija pruža neiscrpnu i jedinstvenu inspiraciju za rad. Sveprisutna voda koja iscrtava puteve i odsjaje kroz tkivo grada u mnogo boja i odeća koja se suši na prozorima, pružaju oku beskrajnu paletu raznih boja, a vremešne zgra-de u svojoj oronulosti na nekakav neobičan način ipak su lepe i imaju svoj jedinstven šarm. Inspiraciju pro-nalazi i u arapskoj muzici, ali i u prirodi i njenoj harmoniji (kasnije se seli na Novi Zeland, gde živi do kraja života). Veliča život i životnost, njegove očigledne biomorfološke nepravilnosti i slučajno nastale kva-litete. Veliku inspiraciju nalazi i u umetnicima Gustavu Klimtu i Egonu Šileu. Hundertvaser u neku ruku poštuje tradiciju bečke secesije, koja je austrijski umetnički izraz onoga što je u Francuskoj bio Art Nouveau, a u Nemačkoj Jugendstil . Njegove

Graditelj i slikar u kraljevstvu mira

SVET boJa

54

SVET boJa

55

Graditelj i slikar u kraljevstvu mira

bogate reljefne površine i način upo-trebe boja citiraju Klimta, dok nje-govi karakteristični slikarski pokreti i pretapajuće boje odjekuju na Šilea. Hundertvaserovo slikanje opisuje se kao teško, rigidno, arhaično i primi-tivno. Ironija leži u tome što njegova dub o k a s v e s t o p o t r e b i z a humanist ičk im pr imit iv i zmom, tačnije jednostavnošću, potiče od visokog stepena njegove intelektualne prefinjenosti. Ta jednostavnost naj-bolje se može videti kroz način kako Hundertvaser upotrebljava oblik, boju i liniju u svojim delima.

Hundertvasera možemo smatrati pre svega slikarom boje, jer je boja u njegovoj umetnosti glavni, ako ne i preovlađujući element. On koristi visokozasićene boje bez obzira na tematiku kojom se bavi. Često je slikao za vreme putovanja, koristeći komplet džepnih vodenih boja ili praškasti pigment. Takođe je često

koristio temperu spravljenu od jaja, dodajući f inu metalnu prašinu, zatim delove odeće ili papira, zem- lju i glinu, dok bi delo završavao premazivanjem tankim slojem ulja.

Hundertvaser u svom opusu koris-ti skoro isključivo šest boja spektra, bez favorizovanja bilo koje od njih. On boje koristi smelo, sa istančanim osećajem za njihovo slaganje. Iako Hundertvaser ne koristi samo tradi-cionalne kombinacije boja, kroz nje-gov opus može se videti da on često korist i komplementarno slaganje boja. On razume, poznaje i prime- njuje teorije o bojama, iako javno izražava stav da ne ceni naročito nijednu poznatu teoriju ili učenje o njima. Svoje učenje o umetnosti naziva transautomatizmom, koji u sušt ini bazira na automat i zmu nadrealista, ali se on fokusira na iskustvo posmatrača više nego na iskustvo umetnika.

Spira le su primarni oblici na Hundertvaserovim slikama, ali su neretko prisutne i u njegovoj arhi-tekturi. One se mogu videti, direkt-no i indirektno, u najvećem broju njegovih dela. Po Hundertvaserovom mišljenju, samo jedna od formi vredna je poverenja i ulaganja, i to je ona koja odgovara pokretu i ver-no ga opisuje – spirala.

Hundertvaserov arhitektonski jezik odlikuje se primenom neobičnih, gotovo slučajnih oblika na njegovim zgradama. On izražava svoj prezir prema rigidnosti i sterilitetu u arhi-tekturi, koje vidi u stalnoj primeni pravih linija, i smatra da se naša današnja, planska arhitektura ne može smatrati umetnošću. „Naša moderna arhitektura je otuđena“, kaže on, „i rezultat je bednih kom-promisa ljudi nedovoljno razvijene svest i koji rade i crtaju prav im lenjirima.“

Najznačajniji objekti:

Markthalle, Altenrhein, Švajcarska;•District Heating Plant Spittelau, Beč, Austrija;•Hundertwasserhaus, Beč, Austrija;•Hundertwasserhaus Waldspirale, Darmštat, Nemačka;•Kindergarten Heddernheim, Frankfurt, Nemačka;•Motorway Restaurant, Bad Fischau, Austrija;•Hot Springs Village, Blumau, was poo Styria; •Hundertwasserkirche, Baernbach, Styria; •Wohnen unterm Regenturm, Plochingen, Nemačka; •Quixote Winery, Napa Valley, SAD, 1992–1999 (njegov •

jedini objekat u SAD-u); Maishima Incineration Plant, Osaka, Japan, 1997–2000;•Public toilet, Kawakawa, Novi Zeland, 1999;•Hundertwasser „environmental railway station“, Uelzen, •

1999–2001; Die Grüne Zitadelle von Magdeburg, Magdeburg, •

Nemačka, 2003–2005.

SVET boJa

56

Hunder t v a s er smat r a d a j e građenje zaista istinska arhitektura samo ako je kontrola u rukama arhi-tekte/zidara/stanara, tj. taj stanar trebalo bi da bude direktno odgovo-ran za planiranje i građenje svog budućeg doma.

„Nažalost, umesto da počne u momentu kada se stanar useli u svoj budući dom, proces građenja u tom t renut ku ne pres t a je“, smat ra Hundertvaser. „Trebalo bi da svako može da stvara svoju arhitekturu, tre-balo bi da svakom bude dozvoljeno da gradi šta poželi, pomoću perja, trave ili papira, čak i ako se taj objekat sruši“, tvrdio je on.

U Hundertvaserove nove revolucio-narne ideje u arhitekturi spadaju oze-lenjavanje krovova objekata drvećem i travnatim površinama, područjima gde bi životinje mogle da borave, kao i građenje neravnih podova koje je opisivao kao „melodije za stopala“.

Četvrtog jula 1958. godine, on objav-ljuje čuveni i kontroverzni Verschi-mmelungs, manifest protiv racionalizma u arhitekturi: „Osobi koja živi u iznaj-mljenom stanu mora biti dozvoljeno da se, ukoliko to želi, nagne kroz prozor i odstrani fasadu na površini koju može da dosegne rukama. Takođe joj mora biti dozvoljeno da pomoću duge četke oboji i sve površine na fasadi koje ne može da dosegne svojim rukama. Na taj način svima na ulici, i izdaleka, biće jasno da tu živi neko ko je drugačiji od utamničene, zarobljene, standardizovane osobe koja živi u stanu do nje.“

Godine 1972. Hundertvaser objav-ljuje još jedan manifest Vaše pravo na prozor, vaša obaveza prema drve-ću (Your window right, your tree duty), prema kome bi sadnja drveća u urbanim sredinama trebalo da bude lična obaveza svakog građanina: „Ako se kreće kroz prirodu, čovek je onda gost prirode i mora da nauči da se ophodi kao pristojan i lepo vaspitan gost.“

Kada malo bolje razmislite, neo-bično ime Fr iedensre ich Regentag Dunkelbunt Hundertwasser krajnje je primereno za ovog i ovakvog čoveka, slikara, vajara, graditelja, filozofa, od koga može mnogo šta o mnogo čemu da se nauči, zar ne?

SVET boJa

56

aNKETa

58

TEKST: Aleksa UroševićFOTO: Marija Ivanišević

Prošla su vremena kada se za ulepšavanje spoljnih i unutrašnjih zidova kupovao gašeni kreč, kada su najlepšim smatrani zidovi bele boje… Prošla su i vremena kad je muškarac u kući odlučivao kako će se i kada krečiti, kao i vremena kada su se danima birali dezeni tapeta za gostinske sobe… Ili možda nisu? Šta kažu profesionalci?

1) Koji materijal za krečenje najčešće koristite?2) Od deset porodica kojima ste krečili stan, u koliko je nijansu birao muž, u koliko žena, a u koliko dete?3) Kakvo je vaše mišljenje o ponovnom povratku tapeta?

Vojislav Trkulja Uglavnom koristim materijale JUB-a. Najviše sam koristio 1. Jupol Gold, a probao sam i dru-ge proizvode, ali nisam bio zadovoljan njihovim učinkom. Video sam reklamu i za njihov Brilijant. Jedva čekam da ga isprobam, ali ga još nema kod nas u prodavnicama. U poslednje vreme u sedamdeset odsto slučajeva nijansu su birala deca. Njihov ukus 2. drugačiji je od ukusa njihovih roditelja. Klinci uglavnom traže jarke boje i ja ih u tome podržavam. Ponekad malo preteraju u jarkosti boje, ali zato je tu majstor da ih usmeri.Nekada sam lepio tapete, tako da znam i posao i kvalitet posla. Ljudi vole kad nađu lep 3. dezen, a još više kada taj dezen traje deset godina, što je samo po sebi pogubno za posao molera. Međutim, stvar nije u tome nego u činjenici da ništa nije zdravije od povremenog higijenskog krečenja. Zamislite koliko se nečistoće nakupi na papiru za pet ili deset godina.

Moma KablarJa koristim isključivo 1. Jupol! Cena je prihvatljiva, pokrivna moć odlična, lako se nanosi… sve u svemu, to je materijal koji zadovoljava sve moje prohteve i za sada ne planiram da ga menjam jer smo zadovoljni i mušterije i ja. Rekao bih da u 90% slučajeva dekorativno ili higijensko krečenje traže žene. Muževi se sla-2. bo mešaju u to, što je i razumljivo, jer žene provode veliki deo vremena u kući, pa im sve mrlje ili nepravilnosti konstantno bodu oči. Muževi na kraju prihvate njihovu odluku. Po mom mišljenju, tapete su pomalo skupe za kvalitet koji pružaju, ali nemam ništa protiv 3. njih. Ako ih neka mušterija želi, ja uvek podržim njen izbor. Ne smeta mi konkurencija, a i umem da lepim tapete. Ipak, mislim da je krečenje neuporedivo zdravije za životni prostor.

Dušan DimićNajčešće koristim domaće poludisperzije kao što su 1. Ekopol i Makspol, a od stranih Jupol. Zadovoljan sam njihovom cenom i osobinama i mislim da su to najbolji materijali na našem tržištu.Većinom boju, to jest nijansu, biraju žene, ponekad u saradnji sa decom. Kada je o 2. krečenju reč, moram reći da muževi ne samo da se ne pitaju nego se najčešće i ne pojav- ljuju na mestu krečenja, osim kada dođu da plate završen posao.Čini mi se da u poslednje vreme ima dosta mušterija koje su zainteresovane za tapete 3. zato što misle da su one lepše, da se lakše održavaju i manje prljaju. Međutim, ja mislim da je to ipak varka i prednost dajem okrečenim zidovima. Okrečeni zidovi mnogo su zdra-viji nego tapete, u kojima se godinama taloži prašina.

Tapete su u modi

aNKETa

58

MENadžMENT

60

MENadžMENT

61

TEKST PRIREDILA: Bojana Ilić

Kad je kupac nezadovoljanVlasnici radnji bi trebalo da mnogo više pažnje obrate na zapošljavanje prodavaca i ostalih radnika koji su u direktnom kontaktu sa kupcima. Umesto toga, oni pred svoje kupce najčešće stavljaju ljude sa najmanje obuke i sa najnižom platom

Za svakog trgovca zlatno je pravilo da je kupac uvek u pravu. Čak i kada nije. Na trži-štima gde je konkurencija žestoka, borba za svakog kupca je imperativ, a oni se privlače

na bezbroj načina: kvalitetnom i pristupačnom robom, ambijentom, radnim vremenom, osmehom, ljubaznošću prodavaca koji su korisni, ali ne i navalentni... Međutim, nisu svi prodavci idealni. Za naše uslove, jedna od tipič-nih situacija je i sledeća: dajete krupnu novčanicu pro-davcu, koji počinje tiradu u stilu „svi dolaze sa 1.000 dinara, do podneva ću ostati bez sitnog novca, kako tako dolazite...“ i slično.

Iako bi se reklo da ovde problem ima nedužni kupac, u stvari mnogo veći problem ima kompanija koja je upravo stvorila nezadovoljnog kupca. A nezadovoljni kupac može da bira šta će činiti. Da li prodavca treba prijaviti ili sledeći put, jednostavno, otići kod drugog? Ili početi kupovinu u nekoj drugoj radnji?

Studija koju je u SAD-u sproveo White House Office of Consumer Affairs otkrila je da će svaki nezadovoljni kupac podeliti svoje nezadovoljstvo sa najmanje devetoro ljudi, a da će 13 odsto nezadovoljnih kupaca obavestiti 20 ljudi, a možda i više. Nažalost, zadovoljni kupci obaveste samo upola toliko ljudi (u proseku petoro). Stoga su trgovcu potrebna dva nova zadovoljna kupca na svakog nezadovolj-nog samo da bi održao trenutno stanje. Prema jednoj drugoj studiji, loši prodavci koštaju američke trgovce šest odsto njihovih kupaca, a tome treba dodati i 25 odsto kupaca koji tvrde da su ih prodavci otvoreno ignorisali, bez pozdrava i osmeha, da ih nisu čak ni pogledali. Zbog toga, vlasnici bi mnogo više pažnje trebalo da obrate na zapošljavanje prodavaca i ostalih radnika koji su u direk-tnom kontaktu sa kupcima, umesto što pred svoje kupce stavljaju ljude sa najmanje obuke i sa najnižom platom. Postavlja se pitanje šta onda drugo i očekivati?

U želji da sa svojim zaposlenima ostvare dugoročne odnose i investiraju u njihovo stručno napredovanje, pojedine kompanije kandidatima ne nude posao već karijeru stvarajući u firmi zdrav odnos i zadovoljne rad-nike, a samim tim i zadovoljne i odane kupce.

Menadžeri često potcenjuju gubitak profita koji iza-ziva nezadovoljan kupac i usredsređuju se na to kako da privuku nove kupce. Nijedan biznis ne može sebi

priuštiti da gubi mušterije, ako ni zbog čega drugog a ono zato što je mnogo skuplje zameniti kupca nego ga zadržati; kako smatra veliki broj stručnjaka, čak pet puta skuplje.

Kako preobratiti iznerviranog kupca u lojalnog?

Ipak, praksa pokazuje da većina nezadovoljnih mušte-rija, pošto se njihove žalbe uvaže, ne napušta kompani-ju kojoj su poklonili poverenje. Klijenti koji odvoje svo-je vreme i energiju da se žale, kompaniji čine uslugu i mogu joj pomoći da ostane uspešna. British Airways među prvima je počeo da primenjuje načelo po kom, u situacijama kada je putnik nezadovoljan, štiti njegove interese umesto da brani sebe.

Istraživanja su pokazala da ako:– kompanija klijentu odgovori da se određeni doga-

đaj nije desio kao što on tvrdi, onda klijent doživljava da ga kompanija smatra lažovom;

– posle istrage kompanija klijentu potvrdi da se to zaista desilo, ovaj se može još više iznervirati pošto mu kompanija nije verovala od početka;

– kompanija iznese informacije koje klijent nije znao, može se činiti da pronalazi izgovore za lošu uslugu.

Da bi se nosio sa ovim problemima, menadžment je usvojio proceduru u četiri koraka: kako se ponašati pre-ma nezadovoljnom kupcu.

1. Izvini se i reši problem. Klijentima nije važno ko je kriv, oni traže izvinjenje i nekog da ih zaštiti.

2. Budi brz. Potrudi se da odgovoriš klijentu još istog dana, a ako to nije moguće, onda svakako u roku od 72 sata. Istraživanja su pokazala da 40-50 odsto klijenata odlazi ako je kompaniji trebalo više od pet dana da odgovori na njihove žalbe. Brz odgovor pokazuje da je kompaniji stvarno stalo do klijenta.

3. Uveri klijenta da će se problem rešiti, jer ćeš ga tako zadržati.

4. Nazovi klijenta telefonom. British Airways otkrio je da klijenti sa problemima obožavaju da ih nazove PR.

Neki nezadovoljni kupci u Americi stvar iznose na sud. Mušterija Starbucksa kojoj je rečeno da joj je vaučer za besplatnu kafu bezvredan toliko se uvredila da tuži kompaniju za 114 miliona dolara, koliko tvrdi da vrede

MENadžMENT

60

MENadžMENT

61

sve obećane kafe. Starbucks je prvo-bitno elektronskom poštom zaposle-nima u jugoistočnom delu SAD-a poslala ponudu za besplatno piće sa instrukcijama da poruku proslede porodici i prijateljima. Kao i mnogo drugog na internetu, i ta stvar otela se kontroli i kad je kompanija uvide-la koliko joj ljudi dolazi na besplat-nu kafu, povukla je ponudu. Ali jed-na mušterija obratila se advokatu i optužila kompaniju za prevaru. U Švedskoj se desilo da je nezadovoljni kupac koji je zaredom dobio niz loših laptopova, na kraju sa još dva prijatelja otišao kod prodavca u stan i držao ga kao taoca zahtevajući 20 kompjutera! Ako nemaju mogućnosti da se požale prodavcu ili kompaniji, kupci će se žaliti prijateljima, poro-dici, a potrebno je čak 12 pozitivnih usluga da bi se nadoknadila jedna loša. Ali, i tu postoje razlike. Kupac se ne ponaša isto kada kupuje kola i kada kupuje deterdžent. Ako je od nekoga čuo da su kola loša ili da su prodavci neljubazni, mogućnost da tu radnju ne poseti mnogo su veće nego kada je reč o kupovini jeftini-jeg pro izvoda.

Dragoceno vreme Kupčevo vreme postalo je uz cenu, trgovanje i ostale tradicionalne komponente industrije,

vrlo važno. Neki prodavci još ne shvataju koliko kupci nemaju vremena, pa je zbog toga kupovi-na preko interneta postala sve popularnija. Internet je izbrisao sve granice u pogledu radnog vremena prodavnica. U SAD-u se dešava da kupci, kada vide nešto što im se dopada u redovnoj prodaji, nazovu članove porodice koji onda isti proizvod pronađu na internetu i uporede cenu. Često se dešava da su cene na internetu daleko niže od onih u radnjama. S druge strane, kad kupujete preko interneta, ne morate da se probijate kroz prodavnicu krcatu raznom robom koja vas uopšte ne interesuje.

Prodavci na udaru Verde Group, kanadska konsultantska firma,

sproveo je istraživanje o tome kako kupci druk-čije reaguju na različitu robu. Nezadovoljstvo u kupovanju dosta se razlikuje u zavisnosti od toga kakva se prodavnica posećuje.

Kada su u pitanju radnje specijalizovane za električne uređaje, na primer za belu tehniku ili kancelarijsku opremu utvrđeno je da najviše žalbi ide na njihovu adresu i kupci su im najma-nje odani. U tim radnjama često ima mnogo relativno skupih proizvoda za koje je potrebno tehničko znanje. Kada ljudi kupuju nešto što je skupo, imaju manje iskustva i potrebna im je pomoć prodavca. Sve veći broj takvih radnji menja prirodu prodaje i trgovanja i spušta pro-fesionalni nivo. Nekada su zaposleni u takvim radnjama radili u njima i po 25 godina i znali svaki proizvod. Danas je tako nešto skoro nemoguće, pogotovu zato što tehnika svakim danom napreduje, a na tržištu se svakodnevno pojavljuju novi proizvodi.

Potpuno zadovoljni Godinama su istraživanja koja su spro-

vodili akademici i privatne kompanije poka-zivala da proizvodi visokog kvaliteta i dobra usluga stvaraju zadovoljne kupce, pa samim tim povećavaju i njihovu lojal-nost. Međutim, vrlo ozbiljna studija o zado-voljnim kupcima korporacije Xerox razbila je to uverenje. Šest puta je verovatnije da će proizvode Xeroxa u sledećih 18 meseci ponovo kupiti potpuno zadovoljni nego zadovoljni kupci. Ako su, jednostavno, zadovoljni, kupci imaju slobodu izbora i neće ostati lojalni. Xerox je otkrio da je stvarno lojalan samo onaj kupac koji je pot-puno zadovoljan. Ako je proizvod relativno kvalitetan, a usluga dobra, kupci uglavnom pozitivno odgovaraju na pitanja u upitnici-ma o proizvodu i usluzi i odatle zabuna. Jedna nova studija čak otkriva da će pot-puno zadovoljni kupci u skoro 42 odsto slu-čajeva biti lojalniji od zadovoljnih kupaca.

pRENoSIMo

65

pRENoSIMo

65

TEKST Ivana Vozarević FOTO arhiva magazina Biznis

Privreda traži trenere

Istraživanje magazina Biznis: Potraga za kadrovima na srpskom tržištu (2)

Idealan menadžer danas ima do 35 godina, dobar je šef i zna kako da organizuje posao. Već sa 40 godina dolazi na viši nivo rukovođenja, a potom i do pozicije direktora

Fakultetsko obrazovanje je važno, ali i talenat čini pet ili deset odsto dobrog menadžmenta, smatraju stručnjaci za pronalaženje kadrova. Dobri, uspešni direktori često su bez diplo-

me, ali to su ipak „rođeni menadžeri“ koje je do uspeš-nog biznisa dovela jaka motivacija, upornost i sticanje iskustva u poslovima. Idealan menadžer danas ima do 35 godina, dobar je šef i zna kako da organizuje posao. Već sa 40 godina dolazi na viši nivo rukovođenja, a potom i do pozicije direktora. Na jedan oglas iz oblasti menadžmenta u finansijama, kažu stručnjaci, trenutno stigne najviše 15 prijava, a u odabiru kadrova izuzetno se vrednuje poznavanje prilika na tržištu. Nedostatak menadžera idealne starosne dobi, u oblasti prodaje, mar-ketinga i finansija, odskora u Srbiji nadomešćuje pojava „mladih lavova“. Poznavaoci tržišta kadrova predviđaju da će generacije koje više nego ranije završavaju fakulte-te u rokovima, govore strane jezike i poznaju tehnologi-ju, popuniti taj nedostajući prostor u privredi. Trenutno, međutim, srpski menadžer ima veću cenu od rukovodi-oca iz Rumunije, Bugarske, Češke, Slovačke, pa čak i Poljske. Strane kompanije zbog toga se opredeljuju da internacionalne kancelarije sele na ta tržišta jer tamo dobijaju kvalifikovane ljude za manje troškove nego što bi imale u Srbiji.

Ovako tržište kadrova ocenjuje Dragan Čandrlić, direktor Hill Internationala, firme koja je u Srbiji još pre 17 godina počela da se bavi pronalaženjem kadro-va za velike i uspešne strane kompanije koje su među prvima nastupile na tržištu Srbije. Neke od njih su: Minolta, Henkel, Coca-Cola, Pepsi, Bosh, Microsoft, Mercedes...

– Sve firme žele potvrdu na tržištu. Tehnologija i kvali-tet prosto se podrazumevaju i zato je važna prodaja. Čak i kada je neko tehnolog ili inženjer hemije, mora da bude dobar prodavac. Strane kompanije to su oduvek tražile, ali domaće tu praksu usvajaju tek odnedavno. Objašnjenje je logično. Ovdašnja preduzeća u monopolskom položaju nisu brinula o tome da li će nešto prodati, kupci su unapred bili poznati, pa su u takvim okolnostima bili potrebniji struč-njaci u tehnološkoj struci - objašnjava Čandrlić i dodaje:

– Onda se pojavila konkurencija. Istog trenutka naša preduzeća morala su da se preorijentišu na razvoj prodaje. Zašto finansije? Knjigovođe, šefovi računo-vodstva i direktori finansija potrebniji su od onog tre-nutka kada je država počela da sređuje poreski sistem.

Kako ist iče, najt raženije zanimanje u Srbiji je menadžer. Nekada ih je, kaže, bilo lako naći.

– Objavite jedan oglas, dobijete 150 ili 200 prijava i pronađete bar petoro ljudi koji su stvarno dobri.

Tako je bilo pre desetak godina. Manjak menadžera javio se kada i konkurencija na tržištu. Sada se traže drugačije znanje i iskustvo. Biti mlad, diplomirani menadžer, samo je putokaz za put kojim, preko posla pripravnika, treba krenuti do viših pozicija - objašnjava naš sagovornik.

DRAGAN ČANDRLIĆ

pRENoSIMo

66

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

On kaže da je posao prilično složen, a da je njegov zadatak da kroz utvrđenu metodologiju odgovori klijen-tu na kom nivou kandidat odgovara traženim zahtevima posla. Isto kao što nije dobro kada je neko nekvalifiko-van, nisu poželjni ni „prekvalifikovani“ radnici. Kada za nekoliko meseci uvide da ne mogu da napreduju, poči-nju da se dosađuju, da rade „sa pola mozga“ i da greše, a to nije dobro za njih, kao ni za poslodavce - objašnja-va Čandrlić.

Istražujući kako firme koje posluju u Srbiji dolaze do menadžerskih kadrova, razgovarali smo i sa Pelagijom Vranić, generalnim direktorom HR preduzeća Manage.

– Trenutno, recimo, imamo jedan oglas: strana firma traži top-menadžera i otvoreno smo rekli da je plata 4.000 evra, plus bonus i trinaesta i četrnaesta plata. A šta se zahteva od kandidata? Ništa posebno: da ima fakultet, da govori strani jezik jer treba da kontaktira sa rukovodstvom i da ima iskustvo na rukovodećim poslo-vima od tri do pet godina. Naravno, potrebno je da ima i osobine ličnosti koje odgovaraju rukovodećim poslovi-ma. To, na prvi pogled, nije ništa posebno, ali verujte, do takvih kadrova teško se dolazi. Zbog toga, priče tipa „imamo mnogo nezaposlenih stručnjaka“, nisu do kraja istinite - smatra naša sagovornica.

Tačno je, naglašava, da imamo stručnjake, ali je problem kada se traži nešto što je celovita sposobnost za obavljanje posla, a to je drugačije i više nego što daje naše školstvo jer fakulteti pripremaju ljude za profesije u kojima je teško odmah naći posao, pa su zbog toga oni kasnije prisiljeni da rade nešto drugo, za šta nisu obučeni. Kada se govori o takvim zanimanjima, obično se u poslednje vreme pomi-nju projektanti iz oblasti građevinarstva.

– Cilj svakog mladog čoveka koji uči za projektanta jeste, naravno, da projektuje. Ali, takvih poslova nema mnogo, potrebniji su rukovodioci gradilišta. Takvi ljudi koji ne nađu željeni posao, vremenom postaju nezadovoljni i sve druge poslove smatraju privremenim. Događa se i da se posle 10 ili 15 godina iskustva oni i dalje traže jer se nisu profesionalno ostvarili - kaže Pelagija Vranić.

Preduzećima su, naravno, potrebni moderni menadžeri, nešto što na zapadu odavno postoji. Srednji menadžment, odnosno rukovodioci prodaje, marketinga, logistike, sada

treba da pomažu zaposlenima da se što bolje i brže prilago-de, a da onima koji dugo rade, ali nemaju nova znanja, uliju samopouzdanje da su potrebni preduzeću, ali sa drugačijim načinima rada. Ranije, od ovakvih kadrova tražilo se da prenose infor-macije odozgo ka dole. Oni su bili neka vrsta kontrolora, davali su zadatke i kontrolisa-li su da li su poslovi urađeni. Često se događalo, kao i sada u pojedinim firmama, da su šefovi sektora strogo u tajno-sti čuvali informacije o stra-

tegiji razvoja firme jer su takve podatke smatrali sopstve-nom privilegijom.

– Imamo mnogo iskustva u zapošljavanju kadrova u oblasti srednjeg menadžmenta. Danas se traže drugačiji ljudi. Ne kontrolori, nego treneri, oni koji će da rukovo-de, motivišu, pokreću zaposlene, a ne da ih pritiskaju. Isto tako, obuka više nije potrebna samo početnicima već je stalan rad nužan sa svim zaposlenima. Protok informa-cija, kroz stalne izveštaje o postignutim rezultatima, sada već sasvim dobro kontroliše savremena informaciona teh-nologija - objašnjava direktorka HR firme Manage.

Ipak, takvi ljudi ne pronalaze se tako lako, a jedan od razloga, kako ističe, može biti i to što domaće obrazova-nje nije dovoljno prilagođeno potrebama privrede i tržišta.

– Kompanije tačno definišu šta se traži od potencijal-nog radnika. Mladi ljudi treba da znaju da oni na fakulte-tu stiču samo informacije, a da su privredi potrebna zna-nja. Da bi uspešno prošli kroz praksu, njima su potrebni treneri. Privreda i fakulteti trebalo bi više da sarađuju, s tim što bi mnogima trebalo da bude jasnije da fakulteti treba da se prilagode privredi, a ne obrnuto – ističe Pelagija Vranić.

Profit i prodaja danas su na prvom mestu. Tržište je nemi-losrdno. Kako tvrde stručnjaci iz HR-a, retko se zato događa da neka kompanija traži obrazovanog čoveka bez iskustva. Tako će, veruju, biti sve dok poslodavci ne budu imali većeg interesa, na primer veće poreske olakšice. U privredi je svaki sat važan, obuke su skupe i niko ne želi da gubi vreme.

– Nekoliko procenata olakšica ne može im biti dovo-ljan motiv da zapošljavaju nekoga čije znanje nije prila-gođeno njihovim potrebama. Na kraju, ni mi ne može-mo da ih savetujemo da čine nešto što za njih nije eko-nomski isplativo. Kada se studenti budu pripremali na fakultetima da mogu odmah da počnu nešto da rade u kompaniji, biće dobrodošli. To je ključ. Potrebno je menjati programe na univerzitetima, otvarati što više eksperimentalnih laboratorija. Ni na zapadu studenti nemaju mnogo obuke u preduzećima, ali postoje odlič-ne radionice gde uče kako da se snađu i šta da čine u konkretnim, stvarnim situacijama – kaže Pelagija Vranić.

PELAGIJA VRANIĆ

pRENoSIMo

66

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

pREdSTaVLJaMo

68

pREdSTaVLJaMo

68