Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “Visan

SEMINARSKI RAD

Predmet:Zdravstvena nega

Tema: Nega pacijenata posle operacije dojke

- sestrinske intervencije

Profesor: Student:

Dr sc med.Đurica Matić Marica Kutlašić

41-II/2014

Beograd,2014

1

Sadržaj

1. Uvod………………………………………………………………...32. Faktori rizika……………………………………………………......43. Mere prevencije…………………………………………………….64. Samopregled dojki……………………………………………….....75. Sestrinske intervencije u postoperativnom toku…………………..116. Zdravstveno vaspitni rad………………………………………..…137. Zaključak…………………………………………………………..148. Literatura…………………………………………………………..16

2

1.UVOD

Dojka je parna.mlečna žlezda smeštena u potkožnom sloju prednjeg predela grudi.Spolja,na dojci,zapažamo sisnu bradavicu(papilla mamae)oko koje se nalazi pigmentovan prsten kože(areola mamae).Dojke su sačinjene od režnjeva,kanalića,vezivnog tkiva,limfnih čvorova,mišića i masnog tkiva.

Tokom života dolazi do mnogih promena u dojkama:

-u pubertetu sa rastom i razvojem,

-u trudnoći i nakon porođaja,

-sa starenjem i ulazkom u menopauzu,broj režnjeva se smanjuje,tkivo dojke biva zamenjeno masnim,dojke se smanjuju i menjaju oblik.

Rak dojke je česta maligna bolest žena u razvijenom svetu. Svake godine u svetu oko milion žena oboli od ove bolesti. Može nastati kod žena svih godina.

Od carcinoma dojke godišnje u Srbiji oboli 4000 žena a 1600 umre.

.

Rak dojke - često maligno  oboljenje

Od svih malignih oboljenja u žena 

25,7% je rak dojke - svaka četvrta 

žena sa malignim oboljenjem ima rak dojke!

3

Rak dojke - čest uzrok smrti

Od svih žena koje boluju od malignih oboljenja 22,2% umire od raka dojke - svaka peta umrla žena sa malignim oboljenjem umire od raka dojke!

2. FAKTORI RIZIKA

Faktori na koje možete uticati:

-nepravilna ishrana (bogata holesterolom i mastima životinjskog porekla, kao i crveno meso,

-ishrana siromašna vlaknima, svežim voćem i povrćem)

-preterana gojaznost

-pušenje

-prekomerna upotreba alkohola

-preterana izloženost ultravioletnim zracima (sunčanje bez zaštitnih preparata),

-dugotrajni stres,

4

-fizička neaktivnost

-prvi porođaj posle 30 godina

-nedojenje

-uzimanje kontraceptivnih pilula 5 i više godina,

-hormonska terapija u menopauzi

Faktori na koje ne možete uticati

- starenje,

- rak dojke u prošlosti,

- slučajevi raka dojke u porodici,

- nasleđeni mutirani gen za karcinom dojke BRCA1 ili BRCA2,

- prva menstruacija pre 12.godine života,

- menopauza nakon 55.godine.

5

3. MERE PREVENCIJE

- usvajanje zdravog načina života i zdravog odnosa prema zdravlju,

- povećati obuhvaţ žena skrining programom na rano otkrivanje raka dojke.

Kako postoje faktori rizika na koje ne možemo uticati,to je glavna prevencija kod raka dojke,njegovo rano otkrivanje.

SPREČITI NASTANAK KARCINOMA DOJKE NIJE MOGUĆE !! Upravo zbog toga je važno rano otkrivanje bolesti.

Prevencija kod carcinoma dojke podrazumeva;

-Izbegavanje faktora rizika na koje možemo uticati:

-nepravilna ishrana,gojaznost,pušenje,upotreba alkohola,fizička neaktivnost…

-Preventivne preglede

-samopregled,

-klinički pregled

-ultrazvučni pregled dojki,

-mamografija.

-Sistematske preglede.

Cilj svakog preventivnog pregleda je da se bolest otkrije u najranijij fazi kada je mogućnost njenog izlečenja 100%.U početnoj fazi bolesti nema nikakvih simptoma.

6

4.SAMOPREGLED DOJKI

Samopregled dojki obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled jagodicama prstiju.Savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7.-10. dana) od započinjanja menstruacije

Pregled se radi na sledeći način: stojeći ispred ogledala prvo sa spuštenim, a potom sa podignutim rukama, posmatramo da li postoji asimetrija u dojkama, kao novi momenat, da li je koža crvena, zadebljala ili na nekom mestu namreškana i da li postoji uvlačenja bradavica; potom se radi palpacija leve dojke dlanom desne ruke   horizontalnim i vertikalnim klizećim pokretima u stojećem stavu, pri čemu je leva ruka podbočena, vodeći računa da li se pipaju neka otvrdnuća (tvrdine) ili čvorovi, a pritiskom prstima iza bradavice proveri se da li postoji iscedak; potom se ovo isto ponovi sa desnom dojkom i levim dlanom i isti pregled u ležećem položaju; pregled pazušnih jama radi se vrhovima prstiju suprotne ruke s tim da je ruka na strani pregleda na boku, a rame spušteno (obratiti pažnju da li se pipaju tvrdine pri tom pregledu koje bi ukazivale na uvećane limfne čvorove). Obratiti pažnju na sve što nije uobičajeno na dojkama i okolnom tkivu.

Samopregled ne može biti zamena za redovne kliničke preglede koje obavlja lekar.

Klinički pregled dojke obavlja Vaš lekar tokom redovnih pregleda. Tokom kliničkih pregleda lekar ispituje veličinu, oblik i boju dojki, kao i pazušne jame. U slučaju da pregledom uoči neuobičajene promene, lekar treba da Vas uputi specijalisti za bolesti dojke.

Pregledi mogu biti:

-rutinski,za žene bez poveaćnog rizika,

-individualni režim pregleda kod žena sa povećanim rizikom,gdje se ranije otpočinje skrining,rade se dodatne metode,i kraći su intervali između pregleda.

7

Ultrazvučnim pregledom mogu se razlikovati ciste ispunjene tečnošću od čvrstih otvrdlina u dojci. Ispitivanje je bezbolno i bezbedno i obavlja se prevlačenjem ultrazvučne sonde preko specijalnim gelom premazanih dojki. Ultrazvuk dojke je pogodan za praćenje dobroćudnih promena i kontrolu zdravlja dojki.

Mamografija je danas najbolji načina za rano otkrivanje raka dojke kod žena starijih od 35-40 godina, a to je doba iznad koje učestalost raka dojke počinje naglo da raste. Kod žena starijih od 40 godina redovinim mamografskim pregledima rak dojke može se otkriti i do dve godine pre nego što tumor toliko naraste da se može napipati

Skrining za rak dojke sprovodi se organizovanjem mamografskih pregleda kod zdravih žena određene starosne dobi Otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, pored visoke šanse za izleĉenje, omogućava i primenu poštednih hirurških intervencija, brži oporavak, smanjenje invalidnostibolji kvalitet života kao i smanjenje troškova leĉenja i indirektnih troškova bolesti.

Sistematski pregled pre svega podrazumeva redovan pregled, konsultacije i detaljnu edukaciju u cilju sprečavanja raznih obolenja, kako benignih, tako i onih najtežih. Statistike pokazuju da žene u razvijenim evropskim državama, u kojima se akcenat prvenstveno stavlja na edukaciju i prevenciju, znatno manje obolevaju od malignih  bolesti. U tim zemljama smanjen je broj karcinoma dojke, jer redovni pregledi pomažu ranom dijagnostikovanju, i samim tim sprečavanju dalji razvoj bolesti

TABELA 1.Načini otkrivanja tumora dojke(anketa-savetovalište Jefimija Užice).

ISPITANIKA SAMOPREGLED KLINIČKI UZ SISTEMATSKI MAMOGRAF

20 9 2 1 3 5

8

Kod uočenih promena na dojci,u bolničkim uslovima se rade:

-biopsija dojke tj promene.

Biopsija podrazumeva uzimanje uzoraka tkiva dojke. Tokom procedure lekar uzima uzorak tkiva iglom ili skalpelom. Tkivo se ispituje mikroskopski i pregleda na prisustvo karcinoma ili prekanceroznih ćelija. Biopsija generalno nije bolna, ali možete osećati neugodnost.Biopsija je jedini način da se odredi da li je promena dobroćudne ili zloćudne prirode. Važno  je da znate da je 4 od 5 biopsiranih otvrdlina dobroćudne prirode.

TABELA 2.Odnos benignih i malignih tumora dojke 2013.god u OB Užice

UKUPNO OPERISANIH 2013 OB UŽICE

BENIGNI MALIGNI

274 176 (64,24%) 98 (35,76%)

BENIGNOMALIGNO

9

Veoma je važno kod otkrivenog carcinoma dojke započeti blagovremeno i efikasno lečenje,sprečavanje razvoja bolesti i komplikacija.

Operativni zahvati koji se izvode u tu svrhu su:

-poštedna tumorektomija,

-radikalna tumorektomija(mastektomija).

Poštedne operacije se ponekad izvode iz jednog reza, istovremenim odstranjivanjem tumora dojke i limfnih čvorova pazuha.Nekada je,međutim,potrebno napraviti dva reza,jedan nad tumorom i drugi,za žlezde pod pazuhom.

Mastektomija je otklanjanje čitave dojke.

Posle izvedenih operacija,bilo da je reč o poštednoj ili radikalnoj tumorektomiji sprovodi se hemio i hormonska terapija,a kod poštedne i radioterapija ostatka dojke.

0 terapiji odlučuje konzilijum. To je skup lekara različitih specijalnosti koji su uključeni u lečenje.

Blagovremeno lečenje sprečava razvoj oboljenja i komplikacija,ograničavajući nesposobnost za dalji život.

10

5. SESTRINSKE INTERVENCIJE U POSTOPERATIVNOJ NEZI

Počinju već po izlazku iz operacione sale:

-.Pacijent se smešta u krevet , sestra ga utopljava(pacijenti se najpre žale na hladnoću posle operacije).

-Položaj je horizontalan,na ledjima.

-Ruka sa operisane strane se postavlja na jastuk,da bi se smanjio pritisak i bol.

-Ukoliko pacijent prima infuziju,obratiti pažnju da nesmetano teče.

- Neposredno posle operacije pacijentkinja može imati mučninu, povraćanje,( što je najčešće posledica dejstva anestetika),sestra je tu da pruži pomoć.

-Pratiti operisano polje,da bi na vreme reagovali,ako dođe do krvaranja

-Pratiti položaj drena i oticanje sadržaja(ako se pojavi krv u većoj količini obavestiti operatora ili dežurnog lekara). Dren je cevčica kroz koju se drenira sadržaj koji nastaje ispod kože. U početku je to krv, zatim sukrvica, a kasnije bistra, žućkasta tečnost koju zovemo serom.

-Redovna kontrola temperature i tačno ubeležavanje (uvek u isto vreme u toku dana ,pri porastu i češće)

-Kontrola tenzije

NIKADA NE MERITI TENZIJU NA RUCI SA STRANE KOJA JE OPERISANA!!!!(prevencija limfedema zbog disekcije aksile).

11

Limfedem je otok ruke na strani gde su vađene limfne žlezde iz pazuha. Razvija se kod 5-20% žena kao stalan otok obično oko 2 godine posle operacije. Oko 7% žena ima prolazni otok ruke.

Važno je znati da otok ruke možete sprečiti ili značajno umanjiti ako se pridržavate nekih osnovnih pravila.

-Kotrola diureze(da li pacijent nesmetano izmokrava,jer se retko plasira kateter kod ovih operacija),u slučaju retencije plasirati kateter.

-Kontrola stolice(kod konstipacije problem rešava po nalogu lekara davanjem laksantnih sredstava ili klizme kod dužih konstipacija ).

-Terapija bola koji se javlja u predelu rane,ramena,nekada se širi i u ruku i ka leđima.To je posledica rada u blizini nerava koji inervišu ove regije (analgetici po nalogu lekara u propisanoj dozi i određenom razmaku).Važno je da prvih dana posle operacije pacijenti dobijaju analgetike da bi se što pre aktivirala ruka.

-Obezbediti komfor bolesniku,održavanjem odgovarajuće higijene postelje,pomoć pri ustajanju iz postelje, održavanju lične higijene (zbog ograničenosti pokreta operisane ruke),.

-Dan posle operacije je previjanje i tada se pacijentkinje prvi put suočavaju sa novim izgledom.potrebna im je podrška kako doktora tako i medicinske sestre.

Zajedno je lakše!

-Jedna od najznačajnijih intervencija sestre jesu pokazne vežbe za osposobljavanje operisane ruke.Zahvaljujući angažovanju na tom polju ne dolazi do invaliditeta ruke(skvrčenosti zbog ožiljka).U početku pomažu pacijentkinjama pri izvođenju vežbi , istovremeno ih obučavajući za samostalno vežbanje u kućnim uslovima.

12

Medicinske sestre su osobe koje pacijentkinjama posvećuju najviše vremena i pažnje posle operacije i niko nije važniji za uspešnost njihovog boravka u bolnici i pripreme za život posle operacije.

Medicinske sestre su motorna snaga svake bolnice. Nosioci velikog obima posla i opterećenja kako u nezi, tako i obavljanju administrativnih poslova, socijalnih funkcija, komunikacije.edukacije.

6. ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD

Osnovni zadaci medicinske sestre,u okviru zdravstveno vaspitnog rada,,ma gdje ga sprovodila(savetovališta,patronaža,radno mesto,kao i svako drugo mesto gdje se može vaspitno delovati) jesu:

-promocija zdravog stila života (pravilna ishrana,ne pušenje,fizička aktivnost i dr.),

-obučiti žene za samopregled dojki,

-razvijanje svesti o ličnoj odgovornosti,

-podizanje nivoa zdravstvene kulture(preventivni pregledi zdravih žena),

-podizanje svesti o značaju redovnih kontrola i posle intervencija.

-edukacija bolesnika o pravilnom uzimanju lekova(analgetika,nolvadex)) u kućnim uslovima,

13

-održavanju higijene operisane regije(topla voda , blag sapun) izbegavanje korišćenja antiperspiranata,brijanja pazušne regije

-upoznati pacijentkinje o prevencij limfedema: operisanu ruku ne koristiti prilikom vađenja rezultata,merenja tenzije).na toj ruci ne nositi nakit(sat,narukvice kao ni torbu,niti neki teret),čuvati se povreda.

Pored razgovora važno je i korišćenje materijala, u vidu vodiča,plakata,brošura,flajera koji treba da su razumljivi i da podstiču motivaciju.

7.ZAKLJUČAK

Prevencija carcinoma dojke u smislu nastanka bolesti je jako teška s obzirom na faktore rizika na koje ne možemo uticati.U vezi sa tim glavni cilj treba da bude rano otkrivanje i blagovremeno lečenje obolelih.

Primena samopregleda i skrininga ,uz visok obuhvat ciljne populacije,je jedan od uslova za rano otkrivanje bolesti.

• NAJVEĆI REZULTAT PRUŽA LIČNA ZAINTERESOVANOST ZA PROBLEM I LIČNA ODGOVORNOST ZA SVOJE ZDRAVLJE!

 

14

• RAZMIŠLJAJ

• SVAKOGA DANA BRINEŠ O SVOJIM BLIŽNJIMA

• MISLI NA SEBE JEDNOM MESEČNO(SAMOPREGLED)

• POSET I IZABRANOG LEKARA JEDNOM GODIŠNJE

• MISLI NA VREME

• TVOJ ŽIVOT JE U TVOJIM RUKAMA

• RANO OTKRIVENA BOLEST JE IZLEČIVA

15

 Literatura;

1ŽivanovićB.Vida,Zdravstvena nega u ginekologiji i akušerstvu,Autorsko izdanje,Beograd,2004 .

2. www.savetovalistejefimija.rs

16