I Srbi naseljavaju Mars?

utorak, 11.jun2013, 18:00->18:07

etvoro ljudi e 2022. godine odleteti na Mars i na Crvenoj planeti ostati do kraja ivota! Za kartu u jednom pravcu, meu 100.000 ljudi iz vie od 120 zemalja, nadmee se i 169 osoba iz Srbije, rekao je za Novosti Aima Dogra, rukovodei menader holandske kompanije Mars jedan.

Za privilegiju da budu vlasnici karte u jednom pravcu, meu 100.000 ljudi iz vie od 120 zemalja, nadmee se i 169 osoba iz Srbije, rekao je za Novosti Aima Dogra, rukovodei menader holandske kompanije Mars jedan".

Putnici se nee vraati.Njih etvoroe biti prva grupa 'Zemljana' koja e kolonizovati Mars. Kako godine budu prolazile, njima e se pridruivati novi 'Zemljani' i na taj nain zapravo 'postajati Marsovci'", kae Dogra, rukovodilac tima koji je i osmislio projekat Sledei najvei korak oveanstva" i u njega uloio oko 10 milijardi dolara.

Kajanja nema. Ako neko i poeli da se vrati, to nee biti mogue, jer tehnologija za povratniku misiju ne postoji.

Jedna od 169 prijava koja su iz Srbije stigle na adresu Mars jedan" pripada Borislavu Joviu, 27-godinjem studentu iz Novog Sada.

Uopte nisam proitao da, u sluaju da budem izabran, moram da provedem ceo ivot na Marsu. Ja sam mislio da bi bio tamo nekoliko dana, malo razgledao Mars i onda nazad. Ne pada mi na pamet da budem verzija nekog Adama na Marsu" kae Jovi i dodaje da bi se organizatorima puta zahvalio i odbio poziv ako bi ga eventulano izabrali za let na Crvenu planetu.

Ovaj Novosaanin nema ni naroitog razloga da se nada da e biti pozvan da kolonizuje Mars. Nije se dobro ni raspitao za uslove putovanja, a ni preterano potrudio da bude odabran.

U video-klipu, koji je trebalo da ga preporui kao jednog od etvorice putnika, otpevao je pesmicu Idemo na Mars.

Za mesec dana, koliko je konkurs otvoren, recimo iz Amerike je stiglo 17.324 prijave, iz Kine 10.241, iz Velike Britanije 3.581.

Kandidati koji su nam do sada poslali kratke filmove o sebi dolaze sa svih strana sveta", kau ljudi iz projekta Mars jedan".

Na kraju konkursa, od ukupnog broja pristiglih prijava izabrae stotinak najzanimljivijih, najkreativnijih i najmotivisanijih linosti.

Odabrana grupa bie podvrgnuta nizu intervjua, fizikih i psihikih testova, a polovina e ui u konkurenciju za etiri mesta koja vode na - Mars!

Oni koji preive" sve uslove konkursa e ak sedam godina provesti u trening kampu holandske kompanije.

Kandidati e biti podeljeni u 10 ekipa po etvoro, a lanovi tima koji bude pokazao najbolje rezultate na sedmogodinjim pripremama, postae... Marsovci.

Svih sedam godina priprema bie snimano i emitovano u formi rijaliti programa.

Imena ljudi koji budu otili na Mars, u istoriji e ostati upisana pored veliina kao to su Jurij Gagarin i Armstrong", tvrdi sagovornik iz holandske kompanije.Idemo na Mars kolonija na Marsu, naseljavanje crvene planeteMars

Mars je etvrta planeta Sunevog sistema po udaljenosti od Sunca. Dobila je ime po rimskom bogu rata Marsu. Takoe se naziva i crvena planeta zbog svog crvenkastog izgleda kada se gleda sa Zemlje.Mars je udaljen 227 940 000 km od Sunca, i ima prenik 6794 km.Marsova atmosfera je primetno drugaija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida (95.32%), uz male meavine drugih elemenata: azota (2.7%), argona (1.6%), kiseonika (0.13%) i neona (0,00025%). Takoe sadri i vodenu paru (0.03%), a u polarnim krajevima je naen ozon.Prosena izmerena temperatura na Marsovoj povrini je 210 K (-63C), s maksimumom od 293 K (20C) i minimumom od 130 K (-143C).Amerika kolonija na Marsu

Ilon Mask osniva i izvrni direktor privatne svemirske kompanije Space X, navodi da bi plan naseljavanja poeo malim koracima sa grupom od desetak svemirskih pionira koje bi prevezao na Mars na raketi na pogon od metana i tenog kiseonika.

- Na Marsu moete da zaponete samodovoljnu civilizaciju i da je razvijete u neto stvarno veliko rekao je Mask, koji plan o kolonizaciji Marsa zove ivotnim osiguranjem za kolektivni ivot.

Proizvodnja hrane i kiseonika na Marsu

Prva ekipa kolonizatora bi otila na Mars opskrbljena mainama za proizvodnju ubriva, kiseonika i metana iz atmosfere Crvene planete, kao i graevinskim materijalom da izgrade ogromne kupole u kojima bi uzgajali itarice sa Zemlje. Kupole bi bile izgraene pod pritiskom ugljen-dioksida, jer bi se sa CO2 na Marsovom tlu mogle uzgajati itarice za hranu.

Prvi korak je da ovek sleti na Crvenu planetu, a Mask oekuje da e to biti izvreno u sledeih 15 do 20 godina. Faza dva bi zahtevala izgradnju brze rakete sa vertikalnim sletanjem. On trenutno radi na planu velike rakete koja bi se koristila vie puta, a pria se da e se zvati MCT masivni transport tereta ili transport za kolonizaciju Marsa.

Mask kae da e njegov projekat biti zabavna avantura za gledanje, ak i ako ne uestvujete, poput sletanja na Mesec 1969.

Meutim, nita od kolonije ukoliko amerika vlada ne podri projekat finansijski.- Neto novca mora da se potroi na uspostavljanje baze na Marsu. Re je o temeljima na samoj lokaciji rekao je Mask.

- Za engleske kolonije u Americi trebalo je mnogo sredstava. Ali jednom kad se uspostave redovni letovi na Mars, moete spustiti trokove na pola miliona dolara za nekog ko bi se preselio tamo. ini mi se da ima dovoljno ljudi koji bi platili za to po razumnoj ceni zakljuio je on.

Plan kolonizacije

Karta u jednom pravcu kota 500.000 dolara Prva grupa kolonizatora bi izgradila kupole pod pritiskom CO2 Ugljen-dioksid bi omoguio da se na tlu Marsa gaje itarice Populacija bi polako dosegla broj od 80.000 ljudi Projekat kota oko 36 milijardi dolara Pomo vlade od 0,25 ili 0,05 odsto od nacionalnog bruto proizvoda bila bi dovoljna

Holanani grade koloniju na Marsu

Pored Amerikanaca, Holandska organizacija Mars One takoe planira da napravi prvu koloniju ljudi na Marsu, pa je odluila da zainteresovane volontere tamo poalje sa kartama u jednom smeru. Ona je nedavno raspisala konkurs za putnike koji ele da 2023. odu na Crvenu planetu i tamo ostanu do kraja ivota, a do sada se za taj projekat prijavilo ve vie od 1.000 ljudi iz celog sveta.

Plan organizacije je da prvu grupu naseljenika ine etiri astronauta i etiri volontera, a njima e se svake dve godine pridruivati po jo etiri nova stanovnika. Specijalni tim kompanije Mars One birae one koji zadovoljavaju sve uslove da putuju u svemir, a prva testiranja poee sledee godine.

Organizatori nameravaju da naprave i poseban reality show program, koji e pratiti selekciju zainteresovanih putnika, pripreme onih koji su odabrani, kao i njihov odlazak. Na taj nain nameravaju da sakupe dodatna novana sredstva za projekat, ali i privuku nove donatore koji e finansirati sve

Naseljavanje Marsa postaje rijaliti ou

Holandska kompanija Mars One planira da zapone kolonizaciju Marsa i to do aprila 2023. godine. Pre masovne kolonizacije, zapoee pripremu prve etiri osobe koje e tamo i otii a ceo proces pratie kamere.

Astronauti za Mars svoju obuku zapoee 2013. godine, a naravno, kompanija od celog dogaaja eli da napravi rijaliti ou koji e privui masovnu publiku to bi im, ako projekat uspe, donelo i veliki novac.

Ideja se uinila fantastinom i Polu Romeru, koji je pomerio granice televizijske produkcije svojim projektom "Veliki brat".

"Ovi ljudi celu ideju ine tako jednostavnom zato to razmiljaju van standardnih i ustaljenih okvira, a ideja o jednosmernom putovanju ini mi se istovremeno preteranom i uzbudljivom. Kada su mi prvi put prili sa idejom pomisliom sam da su ludi, ta to oni znaju i imaju da bi mogli da urade neto to NASA ne moe", izjavio je.

Sam ou bie i izvor finansiranja kompletnog projekta koji e se na televizijama prenositi od samog poetka i treninga astronauta.

Kad stignu do Marsa, doekae ih objekti opremljeni za ivot, a plan je da tamo ostanu da ive i rade do kraja ivota.

Dve godine nakon to odu tamo, pridruie im se i ostatak ekipe kako bi polako poeli da stvaraju zajednicu, pie na njihovoj slubenoj stranici Mars-one.com.

"Mars One je jedna nesvakidanja i hrabra inicijativa ljudi koji imaju viziju i matu. Ovaj projekat ini mi se kao jedini ostvariv nain da oveanstvo ispuni svoj san o migraciji u svemir", izjavio je profesor doktor erar Hoft, dobitnik Nobelove nagrade i jedan od osnivaa kompanije.

Doi na Mars i ostati moda zauvek

Putovanje naplanete Sunevog sistema, san vizionara star gotovo itav vek, i pored velikih uspeha kosmikih sondi, kao da jo uvek pripada daljoj budunosti. Poto se posle programa Apolo odustalo od letova ka Mesecu, Mars je izdvajan od ostalih planeta Sunevog sistema kao prvi i najpovoljniji svet za posetu kosmikog broda sa ljudskom posadom i eventualno naseljavanje .

Postoje brojni projekti, nekoliko desetina raznih na naunim osnovama i tehnolokim mogunostima zasnovanim pristupima putovanju do Crvene planete sa povratkom na Zemlju. Putovanja do drugih planeta i satelita Sunevog sistema gotovo da nisu ni razmatrana jer, osim to su nepogodniji za boravak oveka, Merkur ili Jupiterovi sateliti su i udaljeniji, a Venera osim vrele povrine ima i veu gravitaciju to bi znatno otealo povratak.

Mars je za sada jedina planeta koju bi ljudi, na osnovu sadanjih tehnikih mogunosti mogli da posete i tamo borave unutar odgovarajueg stambenog prostora, tzv. habitata. Smena dana i noi u trajanju od 24 asa i 37 min. kao i gravitacija od 0,38 ge ine Mars najmanje nepovoljnim od svih svetova Sunevog sistema a njegova retka atmosfera omoguava atmosfersko koenje pri sputanju tako da se na Mars moe spustiti vei teret nego na Mesec gde se sputanje obavlja retroraketnim sistemom.

Raniji projekti leta na Mars Brojni projekti leta na susednu planetu - od Fon Braunovog Marsprojekta iz 1952, projekta NASA-e sa kraja 60-tih, zasnovanog na nuklearno-termikom pogonu NERVA, pa preko niza projekata do sovjetskog iz 1989. na solarno-jonski pogon, imali su zajedniku koncepciju koja bi imala sledei redosled radnji: iz vie segmenata montiran na niskoj orbiti oko Zemlje meuorbitalni kosmiki brod pokretanjem motora poveava brzinu sa 7,7 na 11,4 km/sec i prelazi na meuplanetarnu putanju ka Marsu, tzv. Hohmanovu elipsu. Po stizanju u Marsovu blizinu, ubrzan njegovom gravitacijom, opet pokrece motore, smanjuje sa 5,7 na 3,5 km/sec i ulazi u orbitu oko Marsa. Potom bi se odvojio Marsov ekspedicioni modul-MEM sa posadom I, opremljen termikim titom, usmerio ka Marsovoj atmosferi gde bi aerokoenjem smanjio brzinu sa 3,5 km/sec na 0,2 km/sec da bi sistemom padobrana i retroraketa obavio meko sputanje na povrinu.

Posle obavljene misije, uzletni deo MEM bi poleteo sa Marsove povrine, postigao Marsovu prvu kosmiku brzinu od 3,5 km/sec, uao u njegovu orbitu, susreo se a zatim i spojio se sa meurbitalnim kosmikim brodom. Posle prelaska posade u njegovu kabinu i odbacivanjem MEM-a pokrenuli bi se motori, poveala brzina za 2,2 km/sec i on bi preao na meuplanetarnu putanju ka Zemlji. Po stizanju u blizinu Zemlje, ponovnim ukljuivanjem motora ulo bi se u orbitu oko Zemlje, ili bi u drugoj varijanti meorbitalni brod bio naputen a posada bi se u kapsuli nalik na komandni modul Apola direktno uputila u Zemljinu atmosferu brzinom neto veom od druge Zemljine kosmike brzine.

Zakoni nebeske mehanike diktiraju vremensko trajanje pojedinih faza leta. Ako izuzmemo jonski pogon koji zbog malog ubrzanja zahteva due trajanje manevara promene brzine a sa time i vreme leta u celini, pojedine faze leta sa hemijskim ili nuklearno-termikim pogonom bi imale sledee trajanje: put do Marsa bi trajao oko 250 dana, boravak na povrini oko 450, i put na Zemlju opet 250 dana. Sa neto veim utrokom energije, misija bi se mogla skratiti na 180 dana leta ka Marsu, 30 dana boravka na njegovoj povrini i opet 250 dana povratka na Zemlju.

Od nekoliko desetina razliitih projekata najozbiljnije je razmatran projekt NASA-e zasnovan na nuklearno-termikom pogonu NERVA, koji je trebalo da bude sledei korak u osvajanju kosmosa posle programa Apolo. Ali brojni problemi doveli su do obustavljanja tog projekta. U to vreme, krajem 60-tih godina prolog veka, nije bilo jasno koliki je minimalan prostor potreban posadi, da li da se koristi centrfugalna zamena za gravitaciju i kako da se to postigne, koliko su sigurni rezervoari sa tenim vodonikom u toku viegodinjeg putovanja Ipak, glavni problem je bio u tome to je nuklearni motor u vreme testova, iznenada gubio potisak. Razlog je u tome to su produkti fisije u njemu apsorbovali neutrone i gotovo zaustavljali nuklearnu lananu reakciju.

Prvi i najvei problem je polazna masa meuorbitalnog broad koja, u sluaju nuklearnog pogona, treba da iznosi oko 1000 t na niskoj Zemljinoj orbiti. A ako bi se primenio hemijski pogon tj. postojei raketni motori, bila bi potrebna masa od oko 2500 do 3000 t. Raketa nosa Saturn 5 koriena u progamu Apolo mogla je da podigne na nisku obitu oko 200 km visine od Zemlje oko 118 t, to znai da bi bilo potrebno bar 10 lansiranja radi kompletiranja meuorbitalnog broda na nuklearni pogon sa MEM-om. Ako bi se u povratku brod naputao i posada u kapsuli direktnim ulaskom u atmosferu vratila na Zemlju, poetna masa bi se smanjila na 700 t. Neke varijante projekta su razmatrale delimino atmosfersko koenje u atmosferi Marsa i Zemlje itavog meuobitalnog broda koje bi utedelo gorivo ali bi bio neophodan termiki stit i predstavljalo bi dodatan rizik. Takoe, razmatrana je varijanta sa proletanjem pored Venere u povratku, to bi skratilo vreme leta ali bi povealo potronju goriva i unelo dodatne probleme zbog vee blizine Sunca. Oigledno je da je problem otii na Mars ali da je jo vei problem povratak na Zemlju. Konanu odlukuipak donose finansijeri projekta, a procena je da bi on kotao oko 100 milijardi dolara, to je bilo sasvim neprihatljivo. Osnova celog projekta, raketa nosa Saturn 5 je prestala da se izrauje i ta ideja je preputena istoriji neostvarenih projekata

Direktno na Marsovu povrinu Devedesetih godina proslog veka objavljen je rad strunjaka NASA-e Zubrina, Bejkera i Gvejla sa potpuno drugaijim pristupom letu na Mars (Mars direct). Razraeno je nekoliko savim drugaijih osnovnih postavki:

- Direktno sputanje na povrinu Marsa. Umesto da ulazi u Marsovu orbitu I da se potom posada u posebnom modulu sputa na njegovu povrinu, jedinstven kosmiki brod opremljen termikim titom ulazi direkno u Marsovu atmosferu brzinom od oko 5,9 km/sec, vri atmosfersko koenje i meko se sputa na povrinu.

- Gorivo za povratak se proizvodi na Marsu. Umesto da se nose sa Zemlje, teni metan i kiseonik se dobijaju od ugljen-dioksida iz Marsove atmosfere i vodonika doneenog sa Zemlje. Od 6 t tenog vodonika i 101 t ugljen-dioksida dobilo bi se 107 tmetana i kiseonika uz korienjeenergije iz nuklearnog reaktora snage 100kW. To gorivo bi se koristilo za pogon Marsovog terenskog vozila i za povratak na Zemlju opet direktnim letom.

- Kombinacija automatskih letelica i letelica sa ljudskom posadom u odvojenim lansiranjima. Prvo bi bila lansirana i sputena na Mars automatska letelica namenjena povratku na Zemlju - ERV (Earth Return Vehicle) mase 40 t. Na njoj bi se nalazio nuklearni reaktor, odgovarajui tehnoloki kompleks za proizvodnju navedenog gorivai za to potrebni vodonik .

Tek kada bi ona proizvela potrebnu koliinu goriva, krenuo bi kosmiki brod sa ljudskom posadom, kao i u prethodnomsluaju lansirantreim stepenom rakete Ares 5, zajednikemase na orbiti oko Zemlje od oko 130 t. Po postizanju brzine potrebne za prelazak sa Zemljine orbite na meuplanetarnu putanju ka Marsu, brod biostao spojen odgovarajuim vezama-sajlama sa praznim treim stepenom, a zatim zavrteo oko zajednikog centra mase ime bi se postigla centrifugalna zamena za gravitaciju i posada potedela negativnog uticaja besteinskog stanja tokom leta do Marsa.

Pri dolasku u njegovu blizinu, prazan stepen bi se odbacio a kosmiki brod direktnim ulaskom u atmosferu, aerokoenjem i konano raketnim koenjem spustio bi se na povrinu, u blizini prethodno spustenog ERV-a. Brod sa posadom bi ujedno bio i odgovarajuci stambeni prostor-habitat sa svim ureajima i materijalnim potrebama, a nosio bi i vozilo-rover sa kabinom pod pritiskom i svim potrebnim uslovima za boravak posade tokom putovanja dugih do 1000 km po Marsovom bespuu. Po zavretku misije, posada bi prela u ERV, pokrenula motore i postigla brzinu od 5,9km/sec i meuplanetarnom putanjom krenula ka Zemlji. Prazan stepen ne bi bio odbaen ve bi ostao povezan sajlama sa kabinom. Sistem bi se zavrteo iposada bi imala centrifugalnu zamenu za gravitaciju sve do ulaska u Zemljinu atmosferu. Rarazraene su varijante putovanja sa treim stepenom na hemijski pogon gde bi gorivo bilo teni kiseonik i vodonik, i na nuklearni pogon koji bi zbog vee efikasnosti mogao da lansira teret za 50% vee mase ili da znatno skrati vreme puta doMarsa pod uslovom da se prethodno takav pogon napravi i ispita u kosmikim uslovima.

Ostati na susednoj planeti Od 2005. godine poela je da se razmatra jedna jo radikalnija koncepcija leta ka Marsu (Mars to stay). Njen zastupnik je EdvinBaz Oldrin, pilot lunarnog modula Apola 11 kojim su on i Nil Armstrong obavili prvo sputanje na Mesec 1969. Ta koncepcija je zasnovana na tehnici slinoj kao u projektu Mars direct, ali cilj je da se na Marsu izgradi trajna ljudska naseobinaa ne da se obavi ekskurziono putovanje koje bi bilo samo sebi cilj.

Oldrin smatra da nema svrhe da se ode na Mars bez namere da se tamo i ostane. Viziju naseljavanja Marsa on poredi sa kolonizacijom Amerike - prvi doseljenici sa broda Mayflower nisu dolida bi se posle nekog vremena vratili u Englesku ve da u Novom svetu zaponu i novi ivot. Budui naseljenici na Marsu takoe treba da budu posveeni svojoj misiji, da budu hodoasnici vizije oveanstva naseljenog na dva sveta Sunevog sistema, Zemlji i Marsu. Zato troiti energiju da se na Marsu sintetiegorivo za povratak na Zemlju kada bi ona mogla da se iskoristi za izgradnju podzemnog habitata za budue naseljenike, za preradu Marsovog regolita u ciju stvaranja plodnog tla za uzgajanjebiljaka potrebnih za ishranu ili donoenje vode tj. leda iz podruija bliim Marsovim polovima?

Oldrin smatra da prvi naseljenici ne mogu raunati na povratak bar 30 godina jer je lake slati sa Zemlje svu potrebnu opremu, energetske izvore, a u poetku i hranu, nego vraati ljude ma Zemlju. Prvu misiju inili bi brani parovi u dobu oko 35 godine ivota, a svake dve godine stizao bi kosmiki brod sa novim naseljenicima. Tokom jedne decenije, npr. 2030-2040, stvorilo bi se malo naselje odtridesetak ljudi sa bar desetak novoroene dece koji bi bili prvi Marsovci! Tek kada prvi naseljenici odrade svoj ivotni vek, oko 65 godine ivota a naseobina narastedo nivoa izvesne samoodrivosti, njima bi bio ponuen povratak na Zemlju.

Baz Oldrin smatra da ne treba gubiti energiju i vreme novim letom na Mesec i uspostavljanjem lunarne naseobine jer bi se samo ponovio scenario iz misije Apolo kada je ustanovljeno da na Mesecu nema nieg vrednog uloenih sredstava, a i boravak bi bio tei nego na Marsu.

Javili su se i novi zagovornici misije bespovratnog naseljavanja Marsa, medju kojima i umetnici inspirisani naseljavanjem Marsa, pa astronautiMiel i mit, uesnici misija Apolo 14 i Apolo 17, drLorens Kraus i mnogi drugi. Njihova poruka je jo direktnija: nema povratka na Zemlju za uesnike prvih misija na Mars - treba im otvoreno rei da je to putovanje u jednom pravcu! Ko bi se u 65. godini odluio na meuplanetarno putovanje I, posle 30 godina boravka u uslovima Marsove gravitacije, prilagodio na 2,6 puta veu Zemljinu silu tee? Jasno je da povratka nema. Koliko god bilo udno, oko 1000 ljudi se izjasnilo da bi pristalo na takvu misiju, uglavnom lanovi Drutva za Mars (Mars society).

Ostvarljivost misije Ostati na Marsu Prvi uslov za ostvarivanje putovanja na Mars je posedovanje dinovske rakete nosaakoja bi mogla da podigne u nisku Zemljinu orbitu teret mase preko 100 t, koliko bi imao kosmiki brod za direktan let sa treim stepenom za izbacivanje na meuplanetarnu putanju. NASA nastavlja razvoj takvog nosaa na osnovu prethodnog projekta Ares 5 i planira da sa njomuputi kosmiku kapsulu CEV u obletanje Meseca 2017.

U Rusiji se planira razvoj serije raketa nosaa Angara to bi dovelo do najmonije Angara 100slinih mogunosti. I u Kini ima miljenja da je potrebna takva raketa. Ruski predsednik Medvedev je najavio da e Rusija razviti raketne motore na nuklearni pogon, verovatno imajui u vidu uspeno konstruisan nuklearni motor RD 0410 iz vremena Sovjetskog Saveza koji je, iako nekoliko puta manjeg potiska odNERVA projekta NASA-e, prevaziao sve probleme koji su obustavili taj projekt. Obavljen je i rusko-evropsko-kineski eksperiment MARS 500 dugotrajnog boravka ljudi u simuliranim uslovimau zatvorenom prostoru kosmikog broda i aktivnosti na poligonu slinom Marsovoj povrini. U SAD, privatna kompanija Space Xuspeno je razvila sopstvenu raketu nosa Falkon 9 i planira znatno vee nosae. Takoe uspeno razvija i testira kapsulu dragon za prevoz tereta i posadado orbitalne stanice, mase oko 8 t, a u projektuRed Dragon planira da direktnim letom takvu kapsulu bez posade spusti na povrinu Marsa.

Razvoj kosmikog broda za direktni let mase 40 t je izgleda samo pitanje uveavanja dimenzija postojeih dostignua. Svet oigledno ide ka dostizanju svih tehnikih reenja potrebnih za ostvarenje direktnog leta na Mars i naseljavanja susedne planete. Ali da bi se to i ostvarilo, potrebno je da budu zadovoljeni i uslovi politike, ekonomske i propagandne prirode. Da li bi i jedan politiar koji treba da pobedi na izborima doneo, za veinu biraa nehumanu odluku da poalje ljude na Mars bez mogunosti povratka i da za to potroi nekoliko desetina milijardi dolara poreskih obveznika? Koliko ima privatnih finansijera koji bi bili spremni da u cilju reklame daju novac za tako nesto? ta ako doe do nekih nepredvienih problema koji se sada ne mogu sagledati a ceo projekat zavri katastrofom, kao to ih je bilo u programu Spejs atl? Logino je da takva misija teko prihvatljiva i da e se moda pre saekati koja decenija nego da se ljudi upute na put bez povratka a da ni ne znaju kako e im na cilju zaista i biti. Americki predsednik Obama je za sada obustavio planirani projekat naseobine na Mesecu, to bi logino predstavljalo testiranje i uigravanje ljudi i tehnike za dalje letove. On je kao sledei cilj NASA-e naveo let sa ljudskom posadom do nekog blieg planetoida, oko 2030, sa povratkom na Zemlju.

Sledei logian korak bila bi misija na Marsove satelite Deimos i Fobos. Sletanje na njihovu povrinu je daleko jednostavnije zbog njihove male gravitacije nego na sam Mars, i moda bi baze na njima, sa posadom ili automatizovane, mogle da proizvedu gorivo preradom silikata tla potrebnog za povratak na Zemlju uesnika misije leta na Mars. Postoji realna nada da e razvoj kosmike tehnike do 2030. dovesti do novih reenja i omoguiti da se prvi ljudi koji e posetiti Mars vrate na Zemlju. Ako se neko potom i odlui da postane Marsovac, imae predstavu ta ga eka. To podrazumeva i mogunost da se, ako na licu mesta shvati da je ipak doneo pogrenu odluku, u razumnom roku vrati majci Zemlji. A do tada na Marsu ima puno posla za kosmike sonde, rovere, robotizovane letelice pa i androidne robote koji bi bili prva prava prethodnica misiji sa ljudskom posadom.