narodna banka srbije - nbs.rs · ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije...

NARODNA BANKA SRBIJEC E N T A R Z A I S T R A @ I V A W A

Ekonomski pregledApril 2006

Ekonomski pregled

U R E DNI[TVO

MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednik^lanovi

IGOR BLA@EVI]SNE@ANA VILARETDR GORAN KVRGI]MIRJANA PALI]JOVAN PETROVI]BRANKO HINI]

DR MILAN [OJI]

Statisti~ka i grafi~ka obradaJasna Kova~evi}

Izdaje i {tampaNARODNA BANKA SRBIJE

Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: 30-27-100Internet prezentacija: www.nbs.yu

E-mail: [email protected] 1451 4702

Tira` 400 primerakaIzlazi tromese~no

Tehni~ki urednikNada Mizdrak

Grafi~ki dizajnNikola Vu~kovi}

Lektor i korektorVidosava Grkavac

Ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije Centra za istra`ivawaNarodne banke Srbije i one ne predstavqaju zvani~an stav Narodne banke Srbije.

Ekonomski pregled

SADR@AJ

OSNOVNE OCENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7TOKOVI KREIRAWA NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Kreirawe primarnog novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Predvi|awe likvidnosti bankarskog sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

Kreirawe nov~ane mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14Krediti banaka privatnom sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Kreditno trì{te u Srbiji - konkurencija ili monopol? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18Komparativni pregled mera centralnih banaka u regionu preduzetihs ciqem ograni~ewa kori{}ewa kredita iz inostranstva kao izvora kreditne ekspanzije u 2005. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Krediti banaka stanovni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Efektivna kamatna stopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

[tedwa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Likvidnost banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

KRETAWE KURSA DINARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

DEVIZNE REZERVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Indeks pritiska na devizno trì{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

KAMATNE STOPE U BANKARSKOM SISTEMU SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34KRETAWE KAMATNIH STOPA POSLOVNIH BANAKA NA KREDITE I DEPOZITE . . . . . . . . . . .36Pregled kretawa kamatnih stopa na Beogradskoj berzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

Kretawe indeksa monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti u prvom tromese~ju 2006. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

Projekcija inflacije u 2006. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45KRETAWE CENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47CENE NAFTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49PRIMARNI PROIZVODI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50PRIVREDNA AKTIVNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50DOMA]A TRA@WA I JAVNA POTRO[WA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

Zarade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Javna potro{wa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55Zaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56Investiciona aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Ekonomski pregled

ME\UNARODNO OKRU@EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Konjunkturna kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60Kamatne stope centralnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62Trì{ta valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64Trì{ta akcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65Srbija i me|unarodno okruèwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69Platni bilans . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

Indikatori eksterne pozicije Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74Republika Srbija: Osnovni makroekonomski indikatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

opseg od 9 do 10%. Uz kontracikli~nufiskalnu politiku, ovaj ciq je ostvariv, jer}e tako biti smawena i prevelika agregatnatra`wa.

Podse}amo da se makro i mikroneravnoteè materijalizuju i u pozama{nomdeficitu teku}eg ra~una platnog bilansa sainostranstvom.

Isti~emo i u praksi ve} toliko putapotvr|enu tezu da uz visoku stopu inflacijenema odrìvog ekonomskog rasta, kao ni rastaìvotnog standarda.

[to je privreda daqe od ravnoteè, tj.{to su strukturni poreme}aji izraèniji,to }e smawewe i stabilizacija stopeinflacije vi{e doprineti pove}awu prose~nestope rasta BDP-a, a samim tim iblagostawu u narednim godinama.

Ekonomski pregled April 2006

5

Ekonomska aktivnost u Srbiji beleìrast i u prvom tromese~ju 2006. godine. Glavnidoprinos rastu bruto doma}eg proizvoda(BDP) daje doma}a tra`wa, podstaknutakreditima banaka. Javni dug se smawuje, buxetje u suficitu, a finansirawe, o~igledno, ne}ebiti problem imaju}i u vidu o~ekivaneprihode od privatizacije u ovoj, kao i unarednim godinama.

Teorija poja{wava mogu}e ciqevemonetarne politike kao {to su smaweweinflacije, rast proizvodwe i zaposlenosti.Uz pomo} empirijskih istraìvawa, ticiqevi se rangiraju i tako dolazimo dorelativnih pondera koje im dodequjemo kadamoramo da se opredelimo za jedan od wih.

Tako smo utvrdili da ciq, a i kqu~niizazov za Narodnu banku Srbije u 2006. godini,predstavqa svo|ewe inflacije u projektovani

OSNOVNE OCENE


7

MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE

Pored mera monetarne politike,usporavawu inflacije i inflatorniho~ekivawa u prvom tromese~ju 2006. godinedoprinela je i apresijacija realnog kursadinara. Kurs dinara je, naime, uticao nasmawewe cena uvozne robe, a tako|e jeposluìo kao "sidro" za inflatornao~ekivawa na trì{tu razmenqivih, kao inerazmenqivih dobara.

Budu}i da smawewe agregatne tra`wejo{ uvek nije dovoqno da bi se rast cenazadrào u projektovanim granicama, 9-10%,Narodna banka Srbije je u maju donela jo{jedan paket monetarnih i prudencijalnihmera koje za ciq imaju zaustavqawe rastakredita po osnovu zaduìvawa banaka uinostranstvu.

Monetarna kretawa u prvom tromese~ju,kao i u aprilu, karakteri{e usporavawegodi{wih stopa rasta osnovnih monetarnihagregata. Nakon relativno umerenog porastau prva dva meseca, u martu i aprilu jeponovo do{lo do izuzetno visokog rastakredita koje su banke u inostranstvu uzelekako za potrebe pove}anog izdvajawa devizneobavezne rezerve, tako i radi prodaje devizas ciqem obezbe|ewa dinarskih sredstava zanastavak kreditne aktivnosti u Srbiji.

Primarni novac je u prvom tromese~juznatnije smawen, {to je u skladu sadelovawem sezonskih faktora, ali je irezultat mera koje je Narodna bankapreduzela radi usporavawa kreditneaktivnosti banaka. Tendencija usporavawagodi{we stope rasta primarnog novca i,posledi~no, nov~ane mase M1 nastavqena je iu aprilu.

Po osnovu kretawa neto devizne aktiveu prvom tromese~ju zabeleèno je kreirawe

primarnog novca. Osnovni tok povla~ewaprimarnog novca bila je prodaja blagajni~kihzapisa Narodne banke Srbije, mada je deopovla~ewa ostvaren i pove}awem depozitadràve kod Narodne banke. U aprilu jekreirawe, pa samim tim i povla~ewe, bilojo{ izraènije.

Godi{we stope rasta M2 i M3 su,nakon pove}awa u januaru, u naredna trimeseca postepeno smawivane, ali je tosmawewe bilo znatno umerenije nego kodprimarnog novca i M1. To se obja{wavaporastom {tedwe, to jest brìm rastomoro~enih dinarskih i deviznih u odnosu natransakcione depozite.

Kada je re~ o tokovima kreirawanov~ane mase, uo~avaju se bitne razlikeizme|u Narodne banke i banaka.

Narodna banka je u prva ~etiri mesecadevizne rezerve pove}ala za oko 810 milionaevra, od ~ega 401 milion u aprilu. Mawi deotog pove}awa, oko 16 miliona evra, poti~eiz kredita od MMF-a, a daleko ve}i deo,oko 502 miliona evra, od devizne obaveznerezerve banaka, od ~ega samo u aprilu 230miliona, dok je preostali deo, 292 milionaevra, Narodna banka kupila na deviznomtrì{tu i po tom osnovu kreiralaprimarni novac i nov~anu masu.

Nasuprot tome, banke su u prva ~etirimeseca svoje devizne rezerve smawile za 194miliona evra, ali su istovremeno pove}aledeviznu obaveznu rezervu kod Narodne banke.U prva ~etiri meseca banke su ukupan dugprema inostranstvu pove}ale za 634 miliona


8

evra, od ~ega samo u aprilu za 347 miliona.Pored toga, kao izvori sredstava banaka uprva ~etiri meseca pove}ani su za 201milion evra i devizni depoziti gra|ana iprivrede. Posmatrano u neto iznosu,proizlazi da su banke u prva ~etiri mesecaizdvajawe po deviznoj obaveznoj rezervi unajve}oj meri pokrile smawewem svojihdeviznih rezervi i iz pove}awa deviznihdepozita privrede i gra|ana, a mawim delomiz sredstava od kredita uzetih uinostranstvu, dok su najve}i deo deviza odtih kredita prodale na deviznomtrì{tu. To zna~i da su banke, sli~nopraksi u prethodne dve godine, nastavile sauzimawem kredita u inostranstvu, da bitako dobijena devizna sredstva prodavale nadeviznom trì{tu i tako obezbedileizvore za pove}awe dinarskih kredita.

O~igledno da su banke u martu i aprilu,kada su se u inostranstvu znatnijezaduìle, u najve}oj meri zadovoqilepotrebe svojih komitenata za devizama,tako da je izostala ve}a tra`wa deviza naMe|ubankarskom deviznom trì{tu. Tako jeNarodna banka u prva dva meseca naMe|ubankarskom deviznom trì{tu prodaladeviza u iznosu od 326 miliona evra, a umartu i aprilu svega 59 miliona. S drugestrane, Narodna banka je u prva dva mesecaod mewa~a kupila 217 miliona evra i umartu i aprilu jo{ 324 miliona.

Usporavawe godi{wih stopa rastanov~anih agregata nije bilo posledica

smawewa kreditne aktivnosti banaka.Krediti su nastavili da rastu, tako da suwihove godi{we stope rasta u prva trimeseca zadràne na nivou iz decembra 2005.U uslovima visokog rasta deviznih rezerviNarodne banke i kredita banaka, kreirawenovca je donekle bilo ublaèno prodajomblagajni~kih zapisa Narodne banke naotvorenom trì{tu, porastom depozitadràve i pove}awem kapitala u bilansimabanaka.

Zbog ograni~enog dometa monetarnepolitike u uslovima visokog prilivakapitala iz inostranstva, za spre~avaweprekomernog rasta agregatne tra`weneophodna je podr{ka fiskalne politike.Nerazvijeno i plitko trì{te kapitala uSrbiji doprinosi da povla~ewe novcapostaje veoma skupa operacija sa neèqenimishodom. Sterilizacija putem obaveznerezerve i prodaje blagajni~kih zapisa po svevi{im kamatnim stopama postepenoizaziva rast ostalih kamatnih stopa, kojepotom uzrokuju dodatni priliv"vru}eg"novca iz inostranstva. Veoma visokpriliv kapitala, dakle, moè biti pogubanpo makroekonomsku stabilnost. Upravo zbogtoga su nekad potrebne i administrativnemere kakve je najavila Narodna bankaukoliko majske mere ne budu uticale nasmawewe kratkoro~nog priliva kapitala izinostranstva, agregatne tra`we iinflacije.


9

TOKOVI KREIRAWA NOVCA

Kreirawe primarnog novca

Primarni novac je na po~etku 2006. bio naprili~no visokom nivou, budu}i da je posledwihdana decembra prethodne godine kreiranaprekomerna koli~ina novca, u najve}oj meri poosnovu neto deviznih transakcija i vra}awa delaranije kupqenih repo hartija od strane banaka.Iako je do kraja januara Narodna banka uspelada obaveznom deviznom rezervom i repooperacijama sterili{e znatan deo dinarskihsredstava, {to je za posledicu imalo smaweweprimarnog novca za oko 13 milijardi dinara,januarska godi{wa stopa rasta primarnog novcaje bila relativno visoka (26,6%).

Ipak, sterilizaciona politika i sezonskifaktori uticali su na to da primarni novac ufebruaru i pored ve}eg neto deviznog prilivaostvari minimalno pove}awe.

U toku prva tri meseca 2006. Narodnabanka je repo operacijama sterilisala preko 14milijardi dinara, pri ~emu samo u martu oko 8milijardi. To je u velikoj meri doprinelokumulativnom smawewu primarnog novca, za oko17% u odnosu na kraj decembra (u realnimmerilima za 14,5%).

Februar i mart karakteri{e i usporavawegodi{we stope rasta primarnog novca, {topredstavqa pozitivan signal. Me|utim, saaspekta ostvarivawa ciqeva i zadatakamonetarne politike to, samo po sebi, jo{ nijedovoqno da obezbedi ostvarewe utvr|enihciqeva i zadataka.

Smawewe primarnog novca tokom prvogtromese~ja 2006. potvr|uje i kretawe wegovedesezonirane vrednosti. Budu}i da je zabeleènosmawewe ve}e od sezonski uobi~ajenog,zakqu~ujemo da su, pored sezonskih, u pravcupovla~ewa primarnog novca delovali i drugifaktori, poput pove}awa kamatnih stopa natrì{tu hartija od vrednosti.

Analiza tokova kreirawa primarnog novcapokazuje da je novac u toku prvog tromese~ja, kaoi tokom prethodne godine, u potpunosti kreiranpo osnovu neto inostrane aktive. Tome je uvelikoj meri doprineo daqi priliv po osnovustranih direktnih investicija i zaduìvawabanaka u inostranstvu. Doprinos neto inostraneaktive rastu primarnog novca iznosio je 12,5procentnih poena ra~unato po teku}em kursu.

Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara)

-150.000

-100.000

-50.000

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva

Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima)

2005, po tromese~jima 2006.

I II III IV I Neto devizne rezerve 23,84 18,51 38,44 32,73 12,56

Neto doma}a aktiva -38,48 -9,69 -26,26 -15,24 -29,61

Doma}i krediti -33,76 -2,61 -24,67 -6,06 -25,47

Neto potraìvawa od dràve

-27,05 16,71 -20,65 -11,00 -9,50

Neto potraìvawa od banaka

-6,79 -18,89 -4,15 5,25 -15,20

Neto potraìvawa od ostalih sektora

0,08 -0,43 0,12 -0,31 -0,77

Ostala aktiva (neto) -4,72 -7,09 -1,59 -9,17 -4,14

Primarni novac -14,64 8,81 12,17 17,49 -17,06

Primarni novac

(u milionima dinara)

55.000

60.000

65.000

70.000

75.000

80.000

85.000

90.000

95.000

32003.

6 9 12 32004.

6 9 12 32005.

6 9 12 32006.

Originalni podaci Desezonirani podaci


10

Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2005. 2006.

Dec. Jan. Feb. Mart

Neto devizne rezerve 196.719 194.312 201.403 208.550 Neto doma}a aktiva -102.499 -113.073 -119.335 -130.401

Doma}i krediti -65.540 -71.158 -75.880 -89.539 Neto krediti dràvi

-50.054 -51.529 -53.461 -59.005

Neto krediti bankama

-13.835 -18.623 -20.442 -28.157

Neto kred. ost. komitent.

-1.651 -1.006 -1.977 -2.377

Ostala aktiva, neto

-36.959 -41.915 -43.455 -40.862

Primarni novac 94.220 81.239 82.068 78.149 Gotov novac u opticaju

53.650 44.834 44.912 45.825

Bankarske rezerve, u tome:

40.570 36.405 37.156 32.324

slobodne rezerve 14.524 9.649 10.428 5.937

Neto doma}a aktiva delovala je u pravcupovla~ewa primarnog novca sa 29,6 procentnihpoena. U pore|ewu sa istim periodom prethodnegodine, kreirawe primarnog novca po osnovudeviznih transakcija je daleko umerenije, ali ipovla~ewe po osnovu depozita dràve.

Bruto devizne rezerve Narodne bankeSrbije ra~unato po teku}em kursu su u prvomtromese~ju pove}ane za oko 611 miliona dolara,obezbe|uju}i time pokrivenost primarnog novcakrajem marta sa pribli`no 594%.

Pored priliva po osnovu mewa~kih poslovai izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka iobaveznog deponovawa nove devizne {tedwe,priliv u devizne rezerve ostvaren je i po osnovukredita Evropske investicione banke i VladeItalije, privatizacije Ni{ke banke, kao ipovla~ewa posledwe tran{e kredita od MMF-au iznosu od 89,7 miliona dolara.

Najzna~ajniji devizni odliv ostvaren je poosnovu intervencija Narodne banke naMe|ubankarskom deviznom trì{tu i izmirewaobaveza prema MMF-u i drugim inokreditorima.

Kao rezultat takvih kretawa, u prvomtromese~ju pove}awe neto inostrane aktiveiznosi 11,8 milijardi dinara. Budu}i da topove}awe ra~unato po stalnom kursu iznosi oko8 milijardi dinara, rast neto devizne aktivera~unato po teku}em kursu je delimi~noposledica promene kursa dinara.

U okviru neto doma}e aktive, povla~eweprimarnog novca je ostvareno po osnovu smawewaneto pozicije javnog sektora kod Narodne bankei po osnovu hartija od vrednosti koje su bankekupile repo transakcijama.

Za razliku od istog perioda prethodnegodine, kada je najve}i doprinos povla~ewuprimarnog novca ostvaren po osnovu rastadepozita dràve, u prva tri meseca ove godinedoprinos operacija na otvorenom trì{tu jeznatno ve}i.

Neto pozicija dràve kod Narodne bankesmawena je po osnovu porasta dinarskih, a umawoj meri i deviznih depozita javnog sektora itrajne prodaje obveznica Republike Srbije izportfeqa Narodne banke po{to, u posmatranomperiodu, nije bilo novog odobravawa kreditadràvi.

Neto potraìvawa od banaka u prvomtromese~ju smawena su nominalno za oko 14milijardi dinara. Obaveze Narodne banke po


11

osnovu repo operacija krajem marta dostigle su31 milijardu dinara, od ~ega obaveze po osnovuprodaje blagajni~kih zapisa iznose skoro 21milijardu. Pove}awe obima kupovineblagajni~kih zapisa u odnosu na obvezniceRepublike Srbije rezultat je znatno vi{ekamatne stope koju nosi instrument Narodnebanke.

U strukturi primarnog novca i gotov novacu opticaju i rezerve banaka bele`e smawewe,pri ~emu je smawewe evidentnije kod rezervi

banaka zbog toga {to su banke deo slobodnihrezervi iskoristile za kupovinu repo hartija odvrednosti.

Imaju}i u vidu planirano pove}awe cenajavnih usluga u narednom periodu i ostvarenirast cena u prvom tromese~ju, zakqu~ujemo daostvarivawe planiranih cenovnih targeta za kraj2006. u velikoj meri zavisi i od toga koliko }eNarodna banka uspeti svojim merama da spre~iubrzavawe stope rasta monetarnih agregata, atime i drugi talas podizawa cena.


12

Predvi|awe likvidnostiPredvi|awe likvidnosti

bankarskog sektorabankarskog sektora

Analiza tokova iz bilansa Narodne banke Srbije pokazuje da je tokom prvog tromese~ja 2006. rastukupnih dinarskih rezervi banaka ostvaren po osnovu neto inostrane aktive Narodne banke i, sezonskiuslovqenog, pada gotovog novca u opticaju, dok su pozicije neto du`nika Narodne banke prema dràvii poslovnim bankama, usled rasta depozita ovih sektora kod Narodne banke, delovale u pravcu smawewaponude rezervi banaka. Smawewu ukupnih rezervi banaka i, posledi~no, smawewu dinarskih slobodnihlikvidnih sredstava banaka najvi{e je doprinela repo kupovina hartija od vrednosti iz portfeqaNarodne banke, budu}i da je Narodna banka u ovom tromese~ju znatnije pove}ala kamatnu stopu nasopstvene blagajni~ke zapise - sa 19%, koliko je iznosila u decembru 2005, na 21% u martu ove godinera~unato na godi{wem nivou.

Na{a ranija procena o tokovima kreirawa i povla~ewa likvidnih sredstava banaka se, prema tome,pokazala kao ta~na budu}i da su kretawa ostvarena u ovom tromese~ju bila u skladu s projektovanim.Ipak, po{to nismo o~ekivali da }e se kamatne stope na repo hartije znatnije pove}ati, kao i da }eizostati planirano ve}e pove}awe depozita dràve kod Narodne banke, {to je uslovilo da banke vi{akslobodnih likvidnih dinarskih sredstava plasiraju u repo hartije od vrednosti, ostvareno povla~ewevi{kova dinarske likvidnosti po osnovu repo transakcija je ve}e od predvi|enog.

Za naredno tromese~je predvi|a se izvesno pove}awe ukupnih dinarskih bankarskih rezervi. Kad jere~ o autonomnim faktorima, predvi|amo da }e rast neto devizne aktive i neto pozicije dràve, zbogsezonski o~ekivanog smawewa depozita dràve kod centralne banke, doprineti rastu slobodnih rezervibanaka, dok }e neto ostala aktiva i sezonski rast gotovog novca u opticaju delovati u pravcu wihovogsmawewa. Naime, kako se posledwih dana uo~ava tendencija mawih intervencija Narodne banke nadeviznom trì{tu, to bi za posledicu trebalo da ima ve}e kumulirawe deviznih rezervi. Tako|e, budu}ida se u ovom tromese~ju ne o~ekuju ve}i prihodi po osnovu privatizacije i da u maju predstoji isplatastare devizne {tedwe, ocewuje se da }e neto pozicija dràve kod Narodne banke doprineti kreirawulikvidnosti banaka umesto, kao do sada, u posledwih godinu dana, povla~ewu likvidnosti.

U narednom tromese~ju o~ekujemo da }e banke nastaviti sa kupovinom repo hartija i da }e po tomosnovu biti povu~eno dodatnih 11,5 milijardi dinara, budu}i da se uo~ava wihov daqi porast

Tromese~ne promene rezervi banaka (u milionima dinara) 2005.

2006.

I II III IV I�IV I II

Rezerve banaka -5.472 2.843 3.736 7.659 8.766 -8.246 3.000

Neto inostrana aktiva 10.248 23.676 19.658 21.832 75.414 9.174 21.500

Neto pozicija dràve -12.720 -538 -6.939 -4.410 -24.607 -6.294 2.000

Neto ostala aktiva -3.571 -4.940 -1.051 -7.605 -17.167 -4.629 -5.500

Autonomni faktori

Gotov novac -5.797 2.948 4.967 6.367 8.485 -7.825 3.500

Delovawe instrumenata NBS

(repo transakcije) -5.226 -12.408 -2.965 4.209 -16.390 -14.322 -11.500


13

zaduìvawa u inostranstvu i da }e, zbog o~ekivanog smawewa depozita dràve, do}i do rastaslobodnih rezervi banaka, koje bi one, logi~no, mogle iskoristiti za kupovinu repo hartija.

Projekcije date na po~etku godine za drugo tromese~je suprotne su upravo iznetimstavovima zbog toga {to smo na po~etku godine predvideli znatno ve}i rast depozita dràveod ostvarenog, kao i da }e u drugom tromese~ju takva tendencija biti nastavqena, jer su napo~etku godine postavqeni prili~no ambiciozni, ali ne i neostvarivi, ciqevi ekonomskepolitike, u ~ijem ostvarewu nespornu ulogu, pored Narodne banke Srbije, ima iMinistarstvo finansija.


14

Kreirawe nov~ane mase

Pored usporavawa godi{we stope rastaprimarnog novca, u prvom tromese~ju 2006.monetarne agregate M1, M2 i M3 karakteri{etako|e usporavawe godi{we stope rasta i poredtoga {to je monetarna multiplikacija ubrzana.Zahvaquju}i brèm rastu oro~enih dinarskih ideviznih depozita od depozita po vi|ewu,usporavawe godi{we stope rasta monetarnihagregata M2 i M3 je mawe uo~qivo u pore|ewus M1, ~ija godi{wa stopa na kraju marta iznosi26,1%.

Brzina opticaja monetarnih agregata uprvom tromese~ju se smawuje pod uticajemsezonskih faktora, {to ukazuje na rast tra`weza novcem. Time se delimi~no opravdavaostvarivawe visokih godi{wih stopa rastamonetarnih agregata M2 i M3.

Apsolutno i relativno pove}awe M3 uodnosu na M1 i M2 rezultat je rasta deviznihdepozita, pre svega devizne {tedwe, {to jedelimi~no kompenziralo ve}e smawewe nastalopo osnovu dinarskih depozita banaka.

Posmatrano po sektorima, u prvomtromese~ju najve}i nominalni rast, 4,3%, imaoje sektor stanovni{tva zahvaquju}i ve}em rastudevizne {tedwe, dok su nov~ana sredstvaprivrede smawena za 4,1%. Ostali sektori suzabeleìli rast od 14,5%.

U strukturi M3, u prvom tromese~ju jenastavqena tendencija smawewa u~e{}a M1 ipove}awe u~e{}a deviznih depozita, a delom idinarskih oro~enih depozita. U~e{}e M1 je sa32,0% u martu 2005. godine smaweno na 28,0%u martu 2006, dok je u~e{}e deviznih depozitapove}ano sa 60,1% na 63,1%, a u~e{}edinarskih oro~enih depozita sa 7,9% na 8,9%.

Deflacionirano rastom cena na malo, M3 jeu prvom tromese~ju ipak realno smawen za 0,3%(u istom periodu pro{le godine za 4,1%).

Tokovi kreirawa nov~ane mase pokazuju daje u prva tri meseca kreirawe nov~ane mase M3ostvareno i po osnovu neto inostrane i netodoma}e aktive, pri ~emu je uticaj neto doma}eaktive bio dominantniji. Naime, nasuprot istomtromese~ju prethodne godine, kada je zahvaquju}iznatnijim prihodima od privatizacije ideviznom prilivu po drugim osnovama, nov~aniagregat M3 u potpunosti kreiran po osnovu neto

Monetarni multiplikator

1,761,61

2,08

2,44

4,37

6,07

0

1

2

3

4

5

6

7

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

M1 M2 M3

Doprinosi izvora sredstava stopi rasta ukupnih kredita poslovnih banaka (u procentnim poenima)


I II III IV I Neto krediti iz inostranstva 7,31 2,99 4,53 14,21 10,14

Dinarski depoziti -0,57 4,96 3,83 2,92 0,24

Devizni depoziti 3,81 9,30 7,93 6,64 3,90

Kapital 3,12 1,78 2,27 2,38 4,83 Rezerve kod NBS -0,64 -11,44 -6,84 -11,93 -7,08 Imobilizaciona sredstva1)

-1,87 -6,31 -6,14 -10,86 -5,75

Slobodne rezerve 1,83 -0,53 -0,27 -1,65 1,97 Operacije na otvorenom trì{tu

-0,60 -4,60 -0,43 0,57 -3,31

Ostalo, neto -2,90 0,33 0,96 0,01 -0,87

Ukupni krediti 10,13 7,92 12,67 14,22 11,16 Dràvi 0,53 -0,17 0,65 -0,64 0,48 Javnim preduze}ima 0,67 1,75 -0,45 -0,76 0,83

Privatnom sektoru 8,93 6,33 12,47 15,62 9,85 1) Imobilizaciona sredstva po osnovu dinarske i devizne obavezne rezerve i nove devizne {tedwe banaka.

Godi{we stope rasta

monetarnih agregata (u %)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

12

2004.

3

2005.

6 9 12 3

2006.

Primarni novac M1 M2 M3


15

devizne aktive, u prvom tromese~ju 2006.doprinos neto devizne aktive je bio minimalan.

Nasuprot bruto deviznim rezervamaNarodne banke, koje su u posmatranom tromese~jupermanentno rasle, mawim delom po osnovupovla~ewa posledwe tran{e kredita od MMF-a,a znatno ve}im po osnovu kupovine efektivnogstranog novca na deviznom trì{tu i devizneobavezne rezerve, devizne rezerve banaka su daqesmawene. Delimi~no, to je bilo posledica ve}egizdvajawa u obaveznu rezervu kod Narodne bankebudu}i da je Narodna banka, radi pove}awatro{kova inostranog zaduìvawa banaka iusporavawa wihove kreditne aktivnosti, u ovomtromese~ju pove}ala stopu obavezne rezerve nadevizne depozite i dinarske depozite sadeviznom klauzulom, kao i na sve inokredite, sa38 na 40%.

Me|utim, budu}i da su se banke uanaliziranom tromese~ju kratkoro~no dodatnozaduìle za 21 milijardu dinara i da kreditnaaktivnost beleì ~ak rastu}u godi{wu stopurasta, efekti ovih mera jo{ uvek nisu dalio~ekivane rezultate.

Ukoliko se posmatra kretawe neto devizneaktive bankarskog sektora u evrima, uo~ava sesmawewe, na osnovu ~ega se moè zakqu~iti daje registrovani rast neto deviznih rezervi udinarima posledica nominalne depresijacijekursa dinara prema evru. Po{to rast deviznihdepozita stanovni{tva i privrede dalekoprema{uje rast neto devizne aktive, zakqu~ujemoda po osnovu neto devizne aktive nije ostvarenokreirawe dinarske nov~ane mase.

U okviru neto doma}e aktive, rastu nov~anemase od 1,7% doprineli su sa 10,5 procentnihpoena krediti banaka privredi i stanovni{tvu.Rast nov~ane mase bio bi daleko ve}i da deokreiranog novca nije povu~en neto transakcijamabankarskog sektora sa dràvom i tokovimaostale neto aktive.

I u toku prvog tromese~ja 2006. nastavqenaje tendencija povla~ewa novca po osnovu netopotraìvawa od dràve pre svega zahvaquju}irastu dinarskih depozita javnog sektora,prvenstveno kod Narodne banke. Poslovne bankesu nastavile sa kupovinom obveznica staredevizne {tedwe, dok je kupovina obveznicatrezora Republike Srbije drasti~no smawena.

Ostala neto aktiva banaka smawena jenajvi{e zahvaquju}i dugoro~nom zaduìvawu

Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima)

2005,

po tromese~jima 2006.

I II III IV I Neto devizna aktiva 3,9 9,8 10,4 11,1 1,0

Neto doma}a aktiva -3,1 3,5 2,6 -0,2 0,6

Doma}i krediti 2,7 9,5 8,3 11,5 8,1

Neto potraìvawa od dràve -6,8 1,4 -4,1 -2,3 -3,0

Krediti ostalim sektorima 8,9 8,2 11,3 14,2 10,5

Stanovni{tvu 1,8 4,1 5,7 5,6 3,7

Privredi u dinarima 6,2 3,7 5,6 8,9 5,3

Privredi u devizama 1,0 0,3 -0,3 -0,4 1,4

Ostalo -0,1 0,1 0,3 0,2 0,1

Kupqene obveznice stare devizne {tedwe 0,7 -0,1 1,0 -0,4 0,6

Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Ostala aktiva, neto -5,8 -5,9 -5,6 -11,7 -7,5

Nov~ana masa (M3) 0,8 13,3 13,0 10,9 1,7

Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2005. 2006.

Dec. Jan. Feb. Mart

Neto devizna aktiva 320.199 325.139 328.274 324.829

Neto doma}a aktiva 122.017 111.829 117.291 124.771

Krediti 361.114 373.853 385.996 396.992

Neto krediti dràvi

-61.947 -64.521 -67.516 -75.321

Krediti drugim sektorima

411.465 426.168 440.930 457.968

U tome:

dinar. krediti privredi

224.254 230.538 238.369 247.697

Ostala aktiva, neto -239.097 -262.024 -268.705 -272.221

Ukupni depoziti (M3) 442.216 436.968 445.565 449.600

Dinarski depoziti 175.367 161.122 166.289 165.967

Devizni depoziti1) 266.849 275.846 279.276 283.633 1) Bez stare devizne {tedwe.

3. 2006.

Ostali

sektori

6%

Privreda

47%

Stanov-

ni{tvo i

gotov novac

u opticaju

47%

Nov~ana masa po sektorima

Ekonomski pregled

banaka u inostranstvu, koje nije ukqu~eno ukategoriju neto inostrane aktive.

S obzirom na to da su cenovni pritisciizraèni i da mere monetarne politike jo{uvek nisu dale o~ekivane rezultate, jasno je daukoliko se èli suzbiti inflatorna inercijaantiinflacioni karakter monetarne politike iu narednom periodu nalaè dodatnurestriktivnost. Me|utim, ~ini se da kretawegodi{wih stopa monetarnih agregata jo{ uveknije svedeno na nivo koji bi obezbedioostvarivawe planiranih cenovnih targeta.

Krediti banaka privatnom sektoru

Podaci o godi{woj stopi rasta kredita umartu (58,2%) upu}uju na to da, i poredpreduzetih mera Narodne banke koje su imale zaciq spre~avawe banaka da kao izvor kreditneaktivnosti koriste kredite iz inostranstva,kreditna ekspanzija ne jewava, {to je zaposledicu imalo i pogor{awe inostranepozicije banaka.

Iako je bilo realno o~ekivati da }e seefekti mera Narodne banke u pogleduusporavawa kreditne ekspanzije, preduzetih jo{krajem prethodne godine, jasnije ispoqiti u ovomtromese~ju, to se za sada nije ostvarilo.

Na pove}awe i pro{irewe stope obaveznerezerve na deviznu osnovicu (u osnovicu zaobra~un ukqu~eni i devizni depoziti lizingkompanija, koje ta sredstva drè na ra~unimakod mati~nih banaka) banke su odgovarale daqimzaduìvawem u inostranstvu, {to je uslovilo dadominantan izvor kreditne aktivnosti postanuinostrani izvori, umesto kao ranije deviznidepoziti stanovni{tva i privrede. Pri tome,nastavak daqeg iscrpqivawa doma}ih izvora itraèwe dodatnih, inostranih izvora sredstavafinansirawa kreditne aktivnosti ne samo {tostvara veliki tro{ak za Narodnu banku, budu}ida je neophodno sterilisati veliku koli~inudinara koja se na taj na~in u sistemu produkuje,ve} uti~e i na ubrzavawe bazne inflacije ipove}awe spoqnog duga privatnog sektora.

Samo u prva tri meseca ove godineostvareno pove}awe kredita privredi istanovni{tvu iznosi preko 11%, pri ~emu trebaimati u vidu da, zbog uticaja sezonskih faktora,tek u narednom periodu treba o~ekivati ve}ukreditnu ekspanziju.

16

April 2006

Izvori rasta plasmana banaka(% bilansne sume banaka)

15,6

20,4

33,234,6

21,6

5,7

0

5

10

15

20

25

30

35

40

3

2004.

9 3

2005.

9 3

2006.

Dinarski depoziti

Devizni depoziti

Zaduèwe banaka u inostranstvu

Doma}i izvori

Inostrani izvori

3. 2005.Privreda

61%

Stanov-

ni{tvo

29%

Van-

privreda

1%Dràva

9%

3. 2006.

Van-

privreda

1%

Stanov-

ni{tvo

35%

Dràva

6%

Privreda

58%

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka


17

U strukturi ukupnih kredita dominirajukrediti privredi. Po{to u posledwih nekolikogodina nije bilo odobravawa deviznih kreditaprivredi, promene ovih kategorija u monetarnompregledu su uglavnom posledica me|uvalutnihpromena. Procewuje se da preko 70% dinarskihkredita privredi predstavqaju dinarski kreditisa deviznom klauzulom.

[to se ti~e ro~ne strukture plasmanaprivredi, dominiraju kratkoro~ni plasmani, alije relativno visok i udeo dugoro~nogzaduìvawa. Kratkoro~no zaduìvawe uglavnomnije investicionog karaktera i preduze}a unajve}em broju slu~ajeva wemu pribegavaju uslednemogu}nosti da svoje obaveze u potpunostiservisiraju. Delom, po tom osnovu dolazi i domultiplikacije dinarskih depozita preduze}a ubankarskom sektoru.

Preduze}a se u odnosu na banke jo{ uveknalaze u poziciji neto du`nika. Iako kreditiovom sektoru rastu znatno brè od depozita,{to bi za posledicu moglo imati slabqewepregovara~ke mo}i preduze}a pri ugovarawuuslova kreditirawa, to se ne de{ava jer sepreduze}ima sve vi{e otvara mogu}nostdirektnog zaduìvawa u inostranstvu, i to uiznosima koji nisu zanemarqivi.

Po osnovu izdavawa kratkoro~nih hartija odvrednosti preduze}a, koje su kupovale banke, uposmatranom tromese~ju nije bilo pove}awapotraìvawa banaka od preduze}a. Tako|e,u~e{}e ovih hartija u ukupnim potraìvawimabanaka od preduze}a je prili~no malo.

Nasuprot preduze}ima, stanovni{tvo se uodnosu na banke nalazi u poziciji netopoverioca. Me|utim, budu}i da je tra`wa zakreditima kada je re~ o stanovni{tvu uglavnomneelasti~na i da stanovni{tvo nema mogu}nostda se direktno zaduùje u inostranstvu, uslovipod kojima se stanovni{tvu odobravaju kreditisu uglavnom nepovoqniji3).

Novoodobreni plasmani banaka (stawe na kraju meseca, u milionima dinara)

2005. 2006.

Dec. Jan Feb. Mart

Ukupni plasmani 452.343 509.941 563.544 633.424

Ukupni dinarski plasmani

363.089 413.757 461.309 523.410

Kratkoro~ni plasmani

159.641 194.572 226.349 269.875

u tome:

privredi 136.443 164.835 191.199 226.716

stanovni{tvu 20.585 26.442 31.328 38.735

Dugoro~ni plasmani

203.448 219.186 234.960 253.535

u tome:

privredi 92.560 98.956 105.774 114.022

stanovni{tvu 107.717 116.978 125.674 135.698

Struktura kredita stanovni{tvu (u milionima dinara)

2004. 2005. 2006.

IV I II III IV I

Krediti stanovni{tvu 64.441 69.844 82.569 102.707 124.937 141.352

Potro{a~ki 23.262 24.157 26.203 30.985 35.966 37.626

Za stambenu izgradwu 9.727 11.018 14.940 17.119 23.575 27.857

Ostalo 31.452 34.669 41.426 54.603 65.396 75.869


U analiziranom tromese~ju ostvaren je brìrast kredita stanovni{tvu u pore|ewu skreditima privredi, tako da je u ukupnimkreditima izraèna tendencija rasta u~e{}akredita stanovni{tvu (u martu to u~e{}e iznosioko 31%), {to je logi~no po{to je rizi~nostotplate ovih kredita mawa.

U strukturi ukupnih kredita stanovni{tvudominiraju dugoro~ni krediti. U okviru toga,krediti za stambenu izgradwu su pove}ani za oko4,3 milijarde dinara, a potro{a~ki krediti zamawe od 2 milijarde dinara. îni se da su nazabeleèno usporavawe rasta potro{a~kihkredita u izvesnoj meri uticala i ~estaupozorewa monetarnih vlasti upu}ivanagra|anima da budu obazrivi pri zaduìvawu kodbanaka i da posebno vode ra~una o efektivnojkamatnoj stopi i dodatnim tro{kovimazaduìvawa.

Preostali rast kredita stanovni{tvuodnosi se na ostale kredite, uz napomenu da nepostoji mogu}nost uvida za koju su svrhuodobreni. U okviru kratkoro~nih kreditanajve}e u~e{}e imaju krediti po osnovuminusnog salda na ìro i teku}im ra~unimagra|ana.

Ukupnom porastu kredita poslovnih banakaod 11,16% (ukqu~uju}i i kredite dràvi) u tokuovog tromese~ja neto inostrano zaduìvawebanaka doprinelo je sa blizu deset procentnihpoena, dok je doprinos deviznih depozita iznosiosvega ~etiri procentna poena, {to predstavqanepovoqan signal. Narodna banka je svojimmerama u ovom tromese~ju, pove}awem prose~nestope obavezne rezerve i repo operacijama, ipakuspela da imobili{e deo sredstava (oko 39milijardi dinara) i na taj na~in spre~i dodatnukreditnu ekspanziju.

U~e{}e ukupnih kredita poslovnih banaka uprocewenom dru{tvenom proizvodu je sa 25%,koliko je iznosilo krajem prethodne godine, umartu pove}ano na blizu 28% (u~e{}e prirastakredita za prva tri meseca u procewenomdru{tvenom proizvodu iznosi blizu 3%). Ali, ipored kreditne ekspanzije u prethodnoj i ovojgodini, u~e{}e kredita u dru{tvenom proizvoduu pore|ewu sa zemqama u okruèwu nije veliko.To, svakako, bankama sa ve}inskim stranimvlasni{tvom daqe ostavqa prostor za pove}awe

18

3) Detaqnije videti: Karakterisitke kreditirawa stanovni{tvaod strane banaka.

Kreditno trì{te u Srbiji

- konkurencija ili monopol?

Dana{we bankarsko trì{te u Srbiji odlikuje sevelikim brojem banaka, konstantnim pove}awem iznosaodobrenih kredita i porastom kamatnih stopa.

Mi{qewa stru~waka u pogledu pona{awa banaka nana{em trì{tu su podeqena. Neki smatraju da su bankemonopolisti, dok drugi, nasuprot wima, isti~u da je nana{em bankarskom trì{tu prisutna konkurencija.

Uobi~ajeni na~in za merewe konkurencije banakapredstavqa izra~unavawe Herfindal-Hirchmanov-ogindeksa (HHI). HHI }emo definisati kao zbir kvadratapojedina~nog u~e{}a banke u ukupno odobrenimkreditima celokupnog banakarskog sektora. Ukoliko jevrednost ovog indeksa do 1.000, moèmo govoriti opostojawu konkurencije na trì{tu, ako je izme|u 1.000i 1.800, re~ je o trì{tu sa karakteristikamaoligopola, a kada je wegova vrednost preko 1.800govorimo o monopolskim trì{tima.

Ra~unaju}i ovaj indeks na plasmane odobreneprivredi vidimo da je wegova vrednost u periodu oddecembra 2001. pa do marta 2006. godine varirala od526,54, koliko je iznosila u decembru 2001, do 828,14,{to predstavqa vrednost zabeleènu u martu ovegodine. Te vrednosti upu}uju na zakqu~ak da je nana{em trì{tu u ovom segmentu aktivnosti banaka ipakprisutna konkurencija.

Vrednost HHI indeksa na kredite odobrenestanovni{tvu u odnosu na 2001. godinu je u porastu i umartu 2006. je iznosila 751,48. Kao i u slu~aju kreditaprivredi, i u ovom delu kreditnog trì{ta delujekonkurencija.

Me|utim, konstantan porast vrednosti ovog indeksara~unatog i na jednu i na drugu vrstu kredita rezultatje pre svega poja~ane kreditne aktivnosti malog brojabanaka, tako da ukoliko u budu}nosti bude nastavqentakav trend na{e trì{te }e, vrlo brzo, dobitikarakteristike oligopola.

Herfindal-Hirchman-ov indeks

879,67828,14

676,58

785,36

526,54

827,84803,10 801,19

835,52

773,50

681,56

751,48

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1.000

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. III 2006.

Plasmani privredi Plasmani stanovni{tvu


19

u~e{}a na doma}em trì{tu i za ostvarivawevisokih profita po osnovu zaduìvawa uinostranstvu po niìm kamatnim stopama, radiplasirawa sredstava po znatno vi{im u na{ojzemqi.


Dràva Prose~na godi{wa inflacija

u %

Nivo zaduènosti u % BDP-a

Krediti nemonetarnom

sektoru u % BDP-a

Mere centralnih banaka

Hrvatska 3,3 30,34 66,12

Grani~na stopa obavezne rezerve trenutno iznosi 55%. U februaru 2006. doneta je odluka o uvo|ewu posebne obavezne rezerve na sredstva banaka prikupqena po osnovu izdatih vrednosnih papira; stopa posebne obavezne rezerve iznosi 55%.

Rumunija 9,0 9,34 21,7

Stopa obavezne rezerve na devizne depozite trenutno iznosi 40%. Referentna kamatna stopa se pove}ava, trenutno iznosi 8,5% na godi{wem nivou. Primewuju se prudencijalne mere, posebno u pogledu komponenti bilansa banaka u stranoj valuti.

Bugarska 5,0 13,22 44,5

Minimalna stopa obavezne rezerve na depozitnu osnovicu iznosi 8%. Pored minimalne stope obavezne rezerve, primewuje se i dodatna obavezna rezerva ukoliko stopa rasta kredita prelazi prethodno definisane kriterijume. Ukoliko je stopa rasta kredita banaka ve}a od propisanih stopa rasta za period od tri, {est, devet i 12 meseci, banke su du`ne da u obaveznu rezervu izdvoje dvostruki iznos vi{ka odobrenih sredstava ako stopa rasta kredita definisane kriterijume prelazi za 1 procentni poen, trostruki iznos ako prelazi izme|u 1,5 i 2 procentna poena i ~etvorostruki iznos ako stopa rasta kredita prelazi 2 procentna poena.

Makedonija 0,5 5,19 26,8

Stopa obavezne rezerve na denarske i devizne depozite banaka iznosi 10%. [tedne zadruge obra~unavaju i izdvajaju obaveznu rezervu po stopi od 2,5%. Primewuju se prudencijalne mere (pra}ewe i analiza kretawa kredita po valutama i po ro~nosti, stres testovi, klasifikacija kredita po kategorijama itd.).

Srbija 16,5 11,00 25,2

Stopa obavezne rezerve na dinarske depozite iznosi 18%. Stopa obavezne rezerve na devizne depozite i kredite primqene iz inostranstva je 40%, a od maja 2006. godine stopa obavezne rezerve na te depozite i kredite sa rokom dospe}a do dve godine pove}ana je na 60%. U aprilu 2006. doneta je odluka o uvo|ewu obavezne rezerve na zaduìvawe po osnovu subordiniranog kapitala od 20% i na sredstva koja davaoci lizinga drè na posebnim ra~unima kod poslovnih banaka od 100%. Pove}ane su stope obavezne rezerve na depozite lizing kompanija sa 10 na 20%. Od 30. septembra 2006. banke }e biti u obavezi da kredite odobrene stanovni{tvu uskla|uju sa visinom svog osnovnog kapitala tako da iznos tih kredita mora biti jednak ili mawi od 200% vrednosti osnovnog kapitala banke. Ukoliko banka rast kredita stanovni{tvu ne uskladi sa svojim kapitalom, mora}e da izdvoji dvostruki iznos pozitivne razlike izme|u stawa kredita na kraju meseca i stawa kredita na dan 30. septembra 2006. godine.

20

Komparativni pregled mera centralnih banaka u regionu preduzetih s ciqem Komparativni pregled mera centralnih banaka u regionu preduzetih s ciqem

ograni~ewa kori{}ewa kredita iz inostranstva kao izvora kreditne ekspanzije ograni~ewa kori{}ewa kredita iz inostranstva kao izvora kreditne ekspanzije

u 2005. godiniu 2005. godini


21

Krediti banaka stanovni{tvu

U prvom tromese~ju 2006. godine banke suodobrile oko 48,3 milijarde dinara plasmanastanovni{tvu, {to je 1,8% vi{e nego u~etvrtom tromese~ju 2005. godine. U ukupnoodobrenim kreditima smaweno je u~e{}edugoro~nih kredita (sa 75,7% na 62,0%) uodnosu na posledwe tromese~je prethodne godine.Pri tom je neznatno promewena strukturaplasmana.

U prvom tromese~ju najvi{e je odobrenopotro{a~kih i gotovinskih kredita (27,3milijarde dinara), {to ~ini 56,6% ukupnoodobrenih kredita stanovni{tvu. Me|utim, tajiznos je za 3,2 milijarde dinara mawi u odnosuna ~etvrto tromese~je 2005, {to je doprinelosmawewu wihovog u~e{}a u ukupnimnovoodobrenim kreditima za 10,7 procentnihpoena u odnosu na to tromese~je.

Stambeni krediti stanovni{tvu su u prvomtromese~ju ~inili 13,7% ukupnih kreditastanovni{tvu, {to je za jedan procentni poenvi{e u odnosu na prethodno tromese~je, dok jeistovremeno u~e{}e minusnih salda na teku}imra~unima gra|ana pove}ano za 1,9 procentnihpoena i oni ~ine 10,7% novoodobrenih plasmanastanovni{tvu.

Plasmani banaka stanovni{tvu po osnovurevolving kredita itd., u prvom tromese~ju su~inili 5,5% ukupno odobrenih kreditastanovni{tvu, {to predstavqa pove}awe za 2,8procentnih poena u odnosu na prethodno.

U~e{}e kredita fizi~kim licima zaobavqawe nepoqoprivrednih delatnosti(privatni preduzetnici) u ukupnim kreditimastanovni{tvu pove}ano je za 0,3 procentna poenau odnosu na prethodno tromese~je i iznosi oko5,5%. Me|utim, treba imati u vidu da se jedandeo kredita ovim korisnicima evidentira kaokreditirawe privrede, zbog ~ega je taj iznospotcewen.

Sli~na je situacija i kod kreditirawapoqoprivredne proizvodwe. Naime, u~e{}e ovevrste kredita u ukupnim plasmanimastanovni{tvu u prvom tromese~ju je pove}ano zadva procentna poena u odnosu na ~etvrtotromese~je prethodne godine i iznosi oko 5,1%.Budu}i da se pretpostavqa da je deo kredita kojise vode kao potro{a~ki ili gotovinski namewenpoqoprivrednim proizvo|a~ima, u~e{}e ovihkredita je verovatno ve}e.

Struktura kredita banaka

stanovni{tvu u IV tromese~ju

2005. i I tromese~ju 2006.

I IV I IV I IV I IV I IV I IV I IV

Poqo-

privredaOstalo

Minusni saldo

na teku}im i

`iro-

-ra~unima

Krediti po

kreditnim

karticama i sl.

Potro{a~ki i

gotovinski

krediti

Stambeni

krediti Druge

delatnosti

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

(ó %)

Kratkoro~ni Dugoro~ni


Smawewe tra`we za potro{a~kim igotovinskim kreditima delimi~no je posledicapove}awa kamatnih stopa na te kredite, kaoreakcije banaka na restriktivne mere Narodnebanke Srbije, a delimi~no posledica sve ve}eupotrebe kreditnih kartica (revolving kreditapo kreditnim karticama) i pove}anogkori{}ewa minusnog salda na teku}im i `irora~unima.

Evidentne su i promene ro~ne strukturepotro{a~kih i gotovinskih kredita, pri ~emu jeu prvom tromese~ju u~e{}e kratkoro~nihpove}ano za 11,8 procentnih poena u odnosu na~etvrto tromese~je 2005. i iznosi 29,2%.

Potro{a~ki krediti su u prvom tromese~ju~inili 22,1% ukupnih novoodobrenih plasmanabanaka stanovni{tvu, {to predstavqa smaweweod 7,4 procentna poena u odnosu na prethodno.

U navedenu grupu ukqu~eni su krediti zakupovinu trajnih potro{nih dobara, zatimadaptaciju stambenog prostora, toplifikaciju igasifikaciju, {kolovawe, turisti~ka putovawa,ven~awa, kupovinu ogreva itd. Wihova zajedni~kakarakteristika je da se, po pravilu, odobravajuprema unapred utvr|enoj nameni, naj~e{}e premaprofakturi dobavqa~a robe, odnosno usluge.Ipak, pojedine banke svrstavaju i gotovinskekredite (tzv. ke{ kredite) u ovu grupu. Izheterogenosti wihove namene proizlazidisperzija uslova po kojima se odobravaju tevrste kredita.

Potro{a~ki krediti se odobravaju udinarima. Naj~e{}e su indeksirani evrom, dokse krediti koji nisu indeksirani u najve}embroju slu~ajeva revalorizuju stopom rasta cenana malo. Efektivne kamatne stope napotro{a~ke kredite kre}u se u slede}imrasponima:

• za indeksirane kredite od 4,69 (kreditindeksiran u {vajcarskim francima) do 28,91%(kredit indeksiran u evrima) na godi{wemnivou,

• za kredite koji nisu indeksiranistranom valutom od 17 do 47,06% godi{we.

Velike razlike izme|u efektivnihkamatnih stopa prikazanih u izve{tajima banaka(na Internet prezentacijama banaka) posledicasu delovawa razli~itih faktora koji uti~u nakreditni rizik zajmotra`ioca i stvarnog na~inaobra~una kamate i ostalih tro{kova u momentuzakqu~ivawa ugovora o kreditu (videti tekstboks).

22


23

Najnià efektivna kamatna stopa u okvirutih raspona odgovara kreditima za adaptaciju irekonstrukciju stambenih objekata, kao i zatoplifikaciju i gasifikaciju (4,69 do 19,98%za indeksirane, odnosno od 18,98 do 23,44% zaneindeksirane kredite). Ove vrste kredita imajuveoma dug rok dospe}a - do 20 godina.Instrumenti obezbe|ewa kredita mogu bitimenice, ìranti, hipoteka, osigurawe kredita,osigurawe stana i ìvotno osigurawe korisnikakredita, pri ~emu je za kredite sa niòmkamatnom stopom neophodan ve}i brojinstrumenata obezbe|ewa, me|u kojima je, popravilu, i hipoteka. Za kredite ove vrste kojise odobravaju po vi{im kamatnim stopamaredovno izmirewe kredita obezbe|uje se samomenicom i ìrantima.

Ne{to vi{e efektivne kamatne stopenapla}uju se na potro{a~ke kredite za kupovinutrajnih potro{nih dobara. Najnià efektivnakamatna stopa zara~unava se na kredite zakupovinu automobila (10,2 do 20,3% za krediteindeksirane evrom, odnosno 23,39 do 29,77% zakredite koji nisu indeksirani). Krediti seodobravaju na period do sedam godina. Odinstrumenta obezbe|ewa je obavezna menica, azatim ìranti (~iji se broj kre}e od nula dotri). êsto je neophodna obaveza zakqu~ewakasko osigurawa i zaloga na kupqeno vozilo, dokje ponekad neophodno i ìvotno osigurawekorisnika ili hipoteka. Vi{e instrumenataobezbe|ewa trebalo bi da podrazumeva i niùkamatnu stopu jer je, samim tim, i kreditnirizik mawi, me|utim, to nije pravilo.

Najvi{e efektivne kamatne stope odnose sena standardne potro{a~ke kredite, kao i nagotovinske kredite (za banke koje svojegotovinske kredite vode kao potro{a~ke). Zakredite indeksirane evrom ona se kre}e urasponu od 10 do 28,91%, a za neindeksiranekredite u rasponu od 17 do 47,06%. Odobravajuse na period do pet godina. Instrumentiobezbe|ewa su, po pravilu, menica i ìranti (odnula do tri ìranta), ali je sve ~e{}eneophodno i osigurawe kredita. Bankarskopravilo da smawewe rizika putem instrumenataobezbe|ewa uti~e na smawewe kamatnih stopabanke nisu ispo{tovale.

Koncentracija na mali broj banaka prisutnaje i u segmentu potro{a~kih kredita. Tri bankesu odobrile 68,7% potro{a~kih kredita.Struktura ove grupe se nije izmenila u odnosuna prethodno tromese~je. Grupa od prvih desetbanaka po istom kriterijumu u~estvuje sa 89,4%

EFEKTIVNA KAMATNA STOPA

Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavqakamatnu stopu kojom se diskontovani (u momentuodobravawa kredita) priliv izjedna~ava sadiskontovanim (u momentu odobravawa kredita)odlivom vezanim za odobravawe i otplatukredita. Osim sredstava koje banka odobravakomitentu i otplate kamate i glavnice odstrane komitenta, ona u obzir uzima iobavezno u~e{}e/depozit komitenta, kao itro{kove koje banka komitentu napla}ujeprilikom odobravawa kredita, a koji suunapred poznati (npr. tro{kovi obradekreditnog zahteva, odobravawa kredita,kreditnog biroa itd.). Posledica toga je da jesvaki dinar kredita sa kra}im rokom dospe}a ina mawe iznose optere}en tro{kovima kreditavi{e od dugoro~nih kredita odobrenih u ve}imiznosima, zbog ~ega se vi{e EKS odnose naodobrene kredite sa kra}im rokom otplate i samawim iznosima sredstava. EKS ne uzima uobzir tro{kove koje komitent pla}a u vezi skreditom, a za koje nisu unapred poznatetarife ili se direktno ne ti~u kreditirawaod strane banke (tro{kovi sudskog ve{taka zaprocenu nepokretnosti, tro{kovi uspostavqawahipoteke itd.), kao ni tro{kove koji nastajuzbog neredovnog izmirewa obaveza.

Interkalarna kamata predstavqa kamatukoju banke zara~unavaju od momenta odobravawakredita do po~etka wegove otplate. Ona jeura~unata u obra~un EKS pri izradi planaotplate, koji su banke u obvezi da dostavekomitentu. Me|utim, apsolutni iznosinterkalarne kamate zavisi od momentaodobravawa kredita, koji, moè se re}i,diskreciono odre|uju banke, tako da se iznoskamate ne moè sa ta~no{}u utvrditi premomenta odobravawa kredita. Iz tih razloganije jasno da li je u kamatnu stopu koju bankeprikazuju na svojim Internet prezentacijamaukqu~ena ova stavka, koja moè biti veomazna~ajna, naro~ito ako se radi o kreditima nave}e iznose.

I pored propisane obaveze iskazivawaEKS, tri banke nisu iskazale EKS napotro{a~ke kredite. Iste banke za ostalevrste kredita iskazuju EKS.


24

u ukupnim plasmanima bankarskog sektorastanovni{tvu.

Stanovni{tvo se u prvom tromese~ju nijenajvi{e zaduìvalo kod banaka koje odobravajukredite po najpovoqnijim uslovima u zemqi.Jednostavnost procedure i izvesnost dobijawapozajmice od banke je, sude}i premaraspoloìvim podacima, mnogo va`niji faktorod cene i uslova kreditnog aran`mana. Tomedoprinosi agresivna marketin{ka kampawapojedinih banaka, koja je o~igledno efikasna,budu}i da je sektor stanovni{tva u Srbiji jo{uvek u fazi "u~ewa" bankarskih termina poputplana anuiteta, ukupnih tro{kova kredita,sada{weg naspram o~ekivanog dohotka gra|ana isl.

Banke koje su stanovni{tvu odobrilenajvi{e kredita nemaju i najniè kamatne stopeni najmawe instrumenata obezbe|ewa, niti imajunajve}u teritorijalnu rasprostrawenost.

[tedwa stanovni{tva

U prvom tromese~ju 2006. godine ukupna{tedwa stanovni{tva porasla je u odnosu nadecembar 2005. za 17,96 milijardi dinara, ili9,2%. U okviru toga, dinarska {tedwa poraslaje za 488 miliona dinara, a devizna {tedwa za17,5 milijardi dinara.

Stawe dinarske {tedwe posledweg dana umartu iznosilo je 3,8 milijardi dinara. Najve}einteresovawe iskazano je za {tedwu po vi|ewu,zatim za {tedwu oro~enu preko godinu dana, apotom za {tedwu oro~enu do godinu dana.

Iako poslovne banke nude ve}e kamatnestope na dinarske {tedne uloge, ipak je devizna{tedwa i daqe ve}a od dinarske. Iskazano uevrima, devizna {tedwa je na kraju martadostigla iznos od 2,42 milijarde evra. [tedwau evrima ~ini 90,81% ukupne {tedwe, 6,42%ukupne {tedwe je u dolarima, dok je 1,88%ukupne {tedwe u {vajcarskim francima.

Analizom banaka po visini devizne {tedweuo~ava se da je deset banaka uspelo da prikupi78,3% ukupne devizne {tedwe. Moè se re}i daje to jedan od indikatora da postoji oligopolskastruktura na ovom segmentu trì{ta. Takvokretawe donekle potvr|uje i vrednost Herfindal--Hirchman-ovog indeksa (HHI). U decembru 2001.godine ovaj indeks je iznosio 1.300,31, da bi se

Koncentracija banaka po visini

odobrenih potro{a~kih kredita

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

IV2005.

I2006.

(u %)

Prve tri bankePrvih pet banaka

Prvih deset banaka

[tedwa stanovni{tva (u milionima dinara)

2005. 2006.

Dec. Jan. Feb. Mart

Dinarska 3.267 3.462 3.587 3.755

Devizna 190.136 198.612 204.006 207.609

Ukupno 193.403 202.074 207.593 211.364

Herfindal-Hirchman-ov indeks

985,691.005,17

1.142,481.246,951.251,99

1.300,31

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. III2006.

Devizna {tedwa


25

Kretawe devizne {tedwe(u milionima evra)

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

12

2004.

3 6 9 12

2005.

3

2006.

Ukupno

[tedwa po vi|ewu

[tedwa na jednu godinu

[tedwa preko jedne godine

tokom narednih godina wegova vrednostsmawivala, tako da je u martu 2006. iznosila985,69. Smawewe vrednosti izazvano je pre svegapoja~anom aktivno{}u ostalih banaka u pravcuprikupqawa deviznih {tednih depozita.

Prema ro~nosti deviznih {tednih uloganajve}i udeo ~ini {tedwa po vi|ewu (44,56%),na drugom mestu je {tedwa oro~ena do godinudana (17,19%), a na tre}em {tedni ulozi koji suoro~eni preko godinu dana (15,05).

Likvidnost banaka

U prvom tromese~ju 2006. zadràn je visoknivo likvidnosti banaka, koji se ogledao uprose~noj stopi likvidnosti, koja se za ovo iprethodno tromese~je kretala oko 8%.

Glavni tok kreirawa likvidnosti bio jeporast neto devizne aktive Narodne bankeSrbije. Pored toga, na visoku likvidnost banakauticalo je smawewe nivoa gotovog novca uopticaju nakon visokog, sezonskog nivoa na krajuprethodne godine. Kreirana likvidnostneutralisana je povla~ewem putem neto doma}eaktive. Narodna banka nastavila je da ja~awemtrì{nih mehanizama upravqa likvidno{}ubanaka, tako da je u okviru neto doma}e aktivena likvidnost bankarskog sektora najve}i uticajimalo pove}awe obima repo operacija naotvorenom trì{tu hartija od vrednosti.Dodatni uticaj imali su pove}awe dràvnihdepozita i smawewe ostale neto aktive.

Devizne transakcije, kroz neto otkup devizaod strane Narodne banke, u prvom tromese~ju2006. godine predstavqale su dominantan tokkreirawa likvidnosti u bankarskom sektoru. Nasastanku Me|ubankarskog deviznog trì{ta(MDT) smawene su direktne intervencijeNarodne banke, dok je neposredna me|ubankarskatrgovina devizama van sastanka MDT-a u martu uodnosu na januar 2006. pove}ana za 41,0%.

Prose~no dnevno stawe slobodnih rezervibanaka (gotovina kod banaka, opozivi depoziti ivi{ak sredstava na ìro-ra~unima banaka uodnosu na obra~unatu obaveznu rezervu) u prvomtromese~ju iznosilo je 11 milijardi dinara i uodnosu na prethodno pove}ano je za 0,5 milijardidinara, ili 4,4%, a u odnosu na isto tromese~jeprethodne godine za 52,2%. Pove}awe gotovineu blagajnama banaka nastavqeno je i u ovomtromese~ju i u odnosu na prethodno pove}ano jeza 15,9%. Prose~no dnevno stawe opozivih

Prose~na stopa likvidnosti

banaka

5

6

7

8

9

10

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

(u %)


depozita, posle visokog nivoa u decembru 2005.i januaru 2006, dvostruko je smaweno tokomfebruara i marta, kada su banke vi{ak svojihslobodnih sredstava plasirale u repo operacije.Prosek slobodnih sredstava na ìro-ra~unima,sredstava iznad obra~unate obavezne rezerve,imao je uobi~ajeni nivo od 0,9 milijardi dinara.

Aukcije hartija od vrednosti na kojima serepo prodaju blagajni~ki zapisi Narodne bankeSrbije i dugoro~ne obveznice Republike Srbijeimale su zna~ajan uticaj na povla~ewe vi{kovalikvidnih sredstava banaka. Obim prodajeblagajni~kih zapisa Narodne banke na krajudecembra 2005. iznosio je 2.419 miliona, da biu martu ove godine dostigao nivo od 20.989miliona dinara. Repo prodaja obveznicaRepublike Srbije sa decembarskog nivoa od14.409 miliona smawena je u martu na 10.098miliona dinara, a wihova trajna prodajaiznosila je nominalno 735 miliona, tako da supovu~ena likvidna sredstva u ovom perioduiznosila oko 15 milijardi dinara. Programommonetarne politike predvi|eno je da Narodnabanka Srbije vodi politiku realno pozitivnekamatne stope u sprovo|ewu operacija naotvorenom trì{tu, a da dvonedeqne repooperacije imaju ulogu referentne kamatne stope.Prose~na ponderisana kamatna stopa na hartijeod vrednosti kojima Naroda banka obavqaoperacije na otvorenom trì{tu u martu jeiznosila 21,89%. Uz visoku kamatnu stopu,procenat wihove realizacije na kraju svakogmeseca kretao se oko 60%, za razliku odprethodnih perioda kada je dostizao i preko99%.

I pored visokog nivoa likvidnosti, bankesu na Me|ubankarskom trì{tu novca,koristile overnight depozite. Iznos koji jeodobren u prvom tromese~ju u proseku jedostigao oko jedne milijarde dinara.Interventne kredite za odràvawe likvidnostikod Narodne banke koristila je u februaru jednabanka, u prose~nom iznosu od 28,4 milionadinara.

Poja~ana restriktivna monetarna politika,koja karakteri{e i ovaj period, nije uspela daobuzda pove}anu kreditnu aktivnost banaka.Jedan od glavnih izvora kreditnih sredstavabanaka i daqe predstavqa zaduìvawe uinostranstvu. Pored mera usmerenih napoo{travawe obaveza banaka prilikomodobravawa potro{a~kih kredita, od 10. aprilaje, s ciqem dodatne sterilizacije dinara,pove}ana stopa za obra~un devizne obavezne

Slobodne dinarske rezerve(stawe na kraju perioda,

u milionima dinara)

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

13.000

14.000

15.000

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006

26

Prose~an doprinos slobodnih sredstava ukupnoj likvidnosti banaka (u procentnim poenima)

2005, po tromese~jima

2006.

I II III IV I

Slobodna dinarska sredstva -2,5 9,2 9,0 40,9 -19,1

Sredstva na ìro-ra~unima (neto) 0,5 -6,1 -1,1 16,9 -10,7

Blagajna 2,2 8,2 13,0 10,0 6,9

Opozivi depoziti banaka u dinarima -5,2 7,1 -2,9 14,0 -15,4


27

rezerve sa 38 na 40%, a u osnovicu za obra~unukqu~ene su i devizne subordinirane obavezebanaka, na koje }e se ubudu}e obra~unavatiobavezna rezerva po stopi od 20%. Na krajumarta obra~unata obavezna devizna rezervaiznosila je 172,7 milijardi, a wen prosek za tajmesec 171,5 milijardi dinara, {to je u odnosu naprethodno tromese~je predstavqalo porast zaoko 16%.

U okviru pokazateqa deviznog rizika odpo~etka marta ukqu~ena su i potraìvawa podugoro~nim kreditima iz inostranstva koje jedràva preuzela i konvertovala u kapital, kaoi potraìvawa u stranoj valuti i dinarima sadeviznom klauzulom do visine akcionarskogkapitala koji je upla}en u stranoj valuti. Svebanke koje su pokazateq deviznog rizika od 30%prekora~ile du`ne su da ga smawe za najmawe50% do 30. juna 2006, a do kraja godine i da gasvedu na propisani nivo. Pokazateq deviznogrizika za sve banke na kraju marta iznosio jeoko 33%.

KRETAWE KURSA DINARA

U toku prva tri meseca 2006. godinevrednost dinara nominalno je najvi{e, za 1,6%,opala u odnosu na evropsku zajedni~ku valutu,dostigav{i 28. februara nivo od 87,516 dinaraza jedan evro. Radi spre~avawa preteranedepresijacije dinara, Narodna banka Srbije je, uposmatranom periodu, na deviznom trì{tuintervenisala prodajom deviza u vrednosti od382,6 miliona evra. Me|utim, vi{ak tra`we zadinarima u toku marta uticao je na to daNarodna banka po prvi put ove godine nadeviznom trì{tu interveni{e kupovinomdeviza (u iznosu od 11,5 miliona evra). To jerezultiralo ja~awem vrednosti dinara u odnosuna evro za 0,7% u pomenutom mesecu.

U prva tri meseca registrovan je znatnovi{i stepen oscilacija doma}e valute, za 0,13%,u pore|ewu s prvim tromese~jem pro{le godine,kada je prose~na apsolutna dnevna promenadinara prema evru iznosila 0,07%. Posmatranopo mesecima, najve}i stepen oscilacija premaevru u odnosu na prose~nu vrednost dinar jeimao u januaru, za 0,33%, zatim u martu, za0,26%, dok je koeficijent varijacije ra~unat nadnevnom nivou za februar iznosio 0,15%.Programom monetarne politike za 2006. godinupredvi|eni su daqa liberalizacija deviznog

Prose~na raspoloìva likvidna

sredstva banaka u 2005. i 2006.(u hiqadama dinara)

0

5.000.000

10.000.000

15.000.000

20.000.000

25.000.000

30.000.000

35.000.000

40.000.000

1 2 3

2005.

4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

2006.

Blagajni~ki zapisi NBSRepo aukcije dràvnih zapisaSlobodna sredstva banakaDeponovani vi{kovi likvidnih sredstavaBlagajna

Nominalni kurs dinara

(vrednost u dinarima krajem perioda)

50

55

60

65

70

75

80

85

90

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

50

55

60

65

70

75

80

85

90

SAD dolar Evro


28

trì{ta, smawewem direktnih intervencijaNarodne banke, i slobodnije formirawe kursadinara, zasnovano na odnosu ponude i tra`we nadeviznom trì{tu.

U toku prvog tromese~ja dinaru je vrednostnominalno opala i u odnosu britansku funtu i{vajcarski franak (0,5%, odnosno 0,4%respektivno), dok je u odnosu na ameri~ki dolari japanski jen dinar oja~ao (po 0,4%).

Odraàvaju}i kretawe kursa dolara premaevru na svetskom deviznom trì{tu, kurs dinaraprema ameri~koj valuti je tokom prva tri meseca2006. izrazito oscilirao. Tako je tokom januarai marta dinar prema dolaru oja~ao za 0,2%,odnosno 2,6% respektivno, dok je u februaruregistrovan pad vrednosti dinara u odnosu nadolar od 2,4%. U celini gledano, u toku prvatri meseca dinar je oja~ao za 0,4% u odnosu nadolar, sa nivoa od 72,2189 CSD/USD 31.decembra 2005. na nivo od 71,9554 CSD/USD 31.marta 2006. godine.

S obzirom na strukturu "korpe" valuta kojaulazi u obra~un indeksa nominalnog efektivnogkursa (u kome je ponder za evro 70%, a za dolar30%), takva kretawa evra i dolara u prva trimeseca teku}e godine rezultirala sudepresijacijom tog indeksa. Pod uticajem blageapresijacije dinara prema dolaru i znatnedepresijacije prema evru, nominalni efektivnikurs dinara je krajem marta u odnosu na krajpro{le godine oslabio za 1,0%. Uz depresijacijuregistrovanu u prva tri meseca teku}e godine irast doma}ih cena brì od rasta inostranihcena, realni efektivni kurs dinara je uposmatranom periodu oja~ao za 0,3%. Usituaciji kada su doma}e cene u prvomtromese~ju porasle za 2,2%, cene u SAD za1,6%, odnosno evrozoni za 0,5%, realni kursdinara prema dolaru je apresirao 1,0%, dok je uodnosu na evro vrednost dinara realno poraslaza 0,1%. To bi zna~ilo da su u Srbiji u tokuprva tri meseca cene rasle 1% brè nego uSAD, odnosno 0,1% brè nego u Evropskoj uniji,posmatrano u istoj valuti.

DEVIZNE REZERVE

Na kraju prvog tromese~ja 2006. deviznerezerve Narodne banke Srbije dostigle su6.454,1 milijardu dolara, odnosno 5.344,1 milionevra. U odnosu na kraj pro{le godine topredstavqa porast od 10,5%, ili 611,3 milionadolara. Rast deviznih rezervi ostvaren u prva

Dnevne promene kursa dinara

prema evru1)

(u %)

-1

-0,5

0

0,5

1

7 8 9 10 11 12

2005.

1 2 3

2006.1) Negativne stope ukazuju na depresijaciju, a pozitivne na

apresijaciju dinara.


29

Doprinosi stopi rasta deviznih rezervi NBS (u procentnim poenima)


I II III IV I

Devizne rezerve NBS

(rast u %) 1,9 2,2 20,2 21,5 10,5 Devizno trì{te -0,8 6,5 2,2 1,1 -0,3

Mewa~ki poslovi 12,4 21,1 18,4 14,6 7,3 Intervencije NBS na sastanku MDT-a -13,2 -14,6 -16,2 -13,5 -7,6

Obavezna rezerva na devizne depozite i kredite, kao i na novu deviznu {tedwu 1,6 7,4 6,4 15,8 5,6 Inostrani krediti dràvi 0,0 0,9 1,2 2,2 0,8 Donacije 0,3 0,4 0,4 1,6 0,3 Stara devizna {tedwa i zajam za privredni preporod -0,3 -5,5 -2,4 -0,5 -0,1 Ostalo1) 1,1 -7,5 12,4 1,3 4,2 1) Obuhvata prihode od privatizacije, kredite MMF-a, privremeni platni promet na teritoriji Srbije i Crne Gore itd.

tri meseca teku}e godine znatno je ve}i od rastarezervi u istom periodu 2005. (1,9%). Takavnivo deviznih rezervi obezbe|uje zna~ajan stepensigurnosti u pogledu eksterne likvidnosti,budu}i da prema{uje {estomese~ni uvoz robe iusluga. Na zadovoqavaju}i stepen sigurnosti upogledu eksterne likvidnosti upu}uje inovoizra~unati indeks pritiska na deviznomtrì{tu (EMPt), ~ije visoke vrednosti, uprincipu, upu}uju na smawewe eksternelikvidnosti, a koji je kod nas od po~etka godinena relativno niskom nivou. U prva tri mesecaove godine registrovano pove}awe deviznihrezervi Narodne banke je relativno ve}e odrasta nov~ane mase M1, pa je po tom osnovu ipokrivenost nov~ane mase M1 deviznimrezervama pove}ana na 333,0% krajem marta.

Najzna~ajniji priliv u devizne rezerve utoku prva tri meseca, u iznosu od 429,1 miliondolara, ostvaren je po osnovu mewa~kih poslova.To je rastu deviznih rezervi doprinelo sa 7,3procentna poena. Smawewe doprinosa priliva poosnovu mewa~kih poslova rastu deviznih rezerviu skladu je sa postepenim povla~ewem Narodnebanke iz mewa~kih poslova.

Radi suzbijawa prekomernog rasta deviznetra`we, i po tom osnovu inflatornih pritisaka,Narodna banka je od po~etka pro{le godinevi{e puta revidirala svoju stopu obaveznerezerve na devizne depozite, inostrane kreditebanaka, kao i na novu deviznu {tedwu. Tako jepo~etkom decembra 2005. godine Monetarniodbor Narodne banke doneo odluku da se za svepomenute kategorije koristi jedinstvena stopaobavezne rezerve od 38%. Istovremeno, usledrasta broja lizing kompanija i ekspanzijewihove kreditne aktivnosti, uvedena je stopaobavezne rezerve na kori{}ewe inostranihkredita tih finansijskih organizacija od 10%,koju su bile du`ne da poloè kod svojihposlovnih banaka. Me|utim, s obzirom na to dau toku prvog tromese~ja ukupna kreditnaekspanzija u privredi nije zaustavqena,Monetarni odbor je krajem marta jedinstvenustopu obavezne rezerve za sve devizne depozite ikredite banaka pove}ao na 40% i stopu obaveznerezerve lizing kompanija na 20%. Da bispre~ila mogu}nost da devizni depoziti lizingkompanija postanu nov dodatni izvor plasmanabanaka, Narodna banka je istovremeno uvela istopu obavezne rezerve od 100% na deviznasredstva koja su banke dobile po tom osnovu.Posledwi set odluka po~e}e da se primewuje odaprila i wihovi efekti bi}e vidqivi u drugomtromese~ju teku}e godine.

Ekonomski pregled

U toku prva tri meseca ove godine, kaorezultat odluka donetih krajem pro{le godine,po osnovu obavezne rezerve banaka u devizamaostvaren je priliv u devizne rezerve od 324,5miliona dolara. To je doprinelo rastu deviznihrezervi sa 5,6 procentnih poena.

Po osnovu privremenog platnog prometa saCrnom Gorom i Kosovom i Metohijom u prvomtromese~ju ostvaren je priliv u devizne rezerveod 133,8 miliona dolara. Tako|e, priliv jeostvaren i po osnovu inostranih kredita idonacija u ukupnom iznosu od 59,9 milionadolara (od ~ega po osnovu kredita Evropskeinvesticione banke i Vlade Italije 39,9miliona dolara), kao i po osnovu prihoda odprivatizacije u iznosu od 28,5 miliona dolara4).

Ukupan promet ostvaren na sastankuMe|ubankarskog deviznog tr`i{ta u prva trimeseca teku}e godine iznosio je 626,55 milionadolara, pri ~emu je trgovinom izme|uovla{}enih banaka realizovana tra`wa uvrednosti 150,6 miliona dolara, dok je Narodnabanka prodala 462,2 miliona dolara, a kupila13,7 miliona dolara. Naime, u toku martaNarodna banka je ponovo, s ciqem spre~avawaapresijacije dinara, na sastanku Me|ubankarskogdeviznog tr`i{ta intervenisala kupovinomdeviza. Ve}i iznos prodaja od kupovina deviza natom sastanku u prva tri meseca bio je uzroknajve}eg odliva deviza iz deviznih rezerviNarodne banke u prva tri meseca. Po tom osnovuiz deviznih rezervi je registrovan odliv od443,7 miliona dolara5), {to je rastu rezervidalo negativan doprinos od 7,6 procentnihpoena. Tako|e, odliv sredstava iz deviznihrezervi ostvaren je i po osnovu isplate tzv.stare devizne {tedwe i zajma za privrednirazvoj, u ukupnom iznosu od 6,2 miliona dolara.

Krajem prvog tromese~ja ukupne deviznerezerve Republike Srbije dostigle su oko 7,0milijardi dolara, pri ~emu su devizne rezerveovla{}enih banaka iznosile oko 0,5 milijardidolara.

30

Januar 2006

4) Najve}i deo ovog iznosa, 17 miliona dolara, odnosi se napriliv po osnovu privatizacije Ni{ke banke a.d. (2. mart 2006).

5) Odliv, odnosno priliv u devizne rezerve NBS po osnovuprodaje, odnosno kupovine deviza na sastanku MDT-a realizuje sesa valutom t+1 i razlikuje se od neto iznosa deviza koje je NBSprodala i kupila na sastanku MDT-a.

Indeks pritiska na devizno trì{te Indeks pritiska na devizno trì{te

Postalo je uobi~ajeno da se indikatori kretawa na deviznom trì{tu svrstavaju u osnovnemakroekonomske pokazateqe. Jedan od takvih indikatora je i indeks pritiska na devizno trì{te, kojiukazuje na postojawe valutne krize u odre|enom periodu (ex post), a koji se izra~unava u Centru zaistraìvawa Narodne banke Srbije.

Indeks pritiska na devizno trì{te naj~e{}e se ra~una kao ponderisani prosek mese~nih stoparasta nominalnog kursa i mese~nih stopa rasta deviznih rezervi nastalih kao rezultat intervencijacentralne banke na deviznom trì{tu.

Indeks pritiska na devizno trì{te 6) izra~unava se na slede}i na~in:

,

gde , u op{tem slu~aju, predstavqa nominalni kurs strane valute izraèn kao broj jedinica doma}evalute koji je neophodan da bi se kupila jedna jedinica strane valute. Za izra~unavawe pritiska nadevizno trì{te Srbije koristili smo nominalni kurs evra prema dinaru.

Pritisak na devizno trì{te moè se ispoqiti u vidu znatne depresijacije, odnosno apresijacijedoma}e valute usled nesklada ponude i tra`we za devizama i/ili znatne promene deviznih rezervinastale kao rezultat intervencija na deviznom trì{tu.

Budu}i da smo istakli da se ovaj indeks ra~una kao ponderisani prosek, sa smo ozna~ili ponderkoji je, zapravo, odnos standardne devijacije promene kursa i standardne devijacije promene deviznihrezervi. Ponder je odabran tako da obe komponente imaju istu uslovnu varijansu.

Usled nedostatka podataka o veli~ini zvani~nih intervencija centralnih banaka na deviznomtrì{tu, u najve}em broju slu~ajeva oznaka odnosi se na bruto devizne rezerve, odnosno promenebruto deviznih rezervi se uzimaju kao aproksimacija za veli~inu intervencija, uz pretpostavku da sewihova promena u celini i duguje intervencijama na deviznom trì{tu. Budu}i da raspolaèmopodacima o iznosu zvani~nih intervencija na deviznom trì{tu (obuhvata sastanak MDT-a i mewa~keposlove), pri izra~unavawu ovog indeksa koristili smo doprinos intervencija promeni deviznihrezervi, to jest promenu deviznih rezervi koja je izazvana iskqu~ivo intervencijama Narodne bankeSrbije. Devizne rezerve su izraène u evrima po{to je i najve}i deo bruto deviznih rezervi Narodnebanke (oko 65%) iskazan u evrima.

U nekim istraìvawima u obra~un ovog indeksa ukqu~uje se i referentna nominalna kamatna stopa.Me|utim, kako u na{em slu~aju referentna kamatna stopa Narodne banke (dvonedeqna repo stopa) jo{uvek nema relevantnu ulogu u finansijskom sistemu, to jest nema istu va`nost kao referentne kamatnestope centralnih banaka koje svoju monetarnu politiku vode promenom referentne kamatne stope, uobra~unu indeksa nismo je uzeli u obzir.

Indeks pritiska na devizno trì{te definisan je tako da na wegov rast uti~e depresijacijadoma}e valute i smawewe deviznih rezervi koje nastaje usled intervencija centrale banke u situacijikada na deviznom trì{tu postoji vi{ak ponude doma}e valute. Indeks upu}uje na postojawe valutnekrize kada wegova vrednost pre|e odre|eni nivo, to jest prag. Po nekim autorima, taj prag je odre|enna nivou od jedne i po standardne devijacije iznad prose~ne vrednosti indeksa (najstroì kriterijum),


31

ttt reEMP ∆−∆= %% η

tEMP

te

η

tr

6) Eichengreen, B. A. K. Rose, C. Wyplosz (1995) "Exchange Market Mayhem".


po drugim, on je odre|en na nivou od tri standardne devijacije iznad prose~ne vrednosti indeksa(najmawe rigorozno), a ima i onih koji smatraju da indeks ukazuje na postojawe valutne krize kadawegova vrednost pre|e nivo od dve standardne devijacije iznad prose~ne vrednosti indeksa (naj~e{}ekori{}eni prag).

Vrednost indeksa ukazuje na promenu kursa koja bi bila neophodna da se ponuda i tra`wa zadoma}om valutom izjedna~e u odsustvu intervencija centralne banke (Weymark, 1995). Drugim re~ima,to je promena kursa koja bi se ostvarila da nije bilo intervencija na deviznom trì{tu, uzpretpostavku da su o~ekivawa rukovo|ena aktuelnom politikom deviznog kursa. S obzirom na to da sera~una na osnovu promena deviznih rezervi nastalih kao posledica intervencija centralne banke, kaoi promena deviznog kursa, on, zapravo, predstavqa jedan od na~ina za sagledavawe eksterne likvidnostizemqe. Naime, izrazito visoke vrednosti ovog indeksa (znatna depresijacija doma}e valute i/ilismawewe deviznih rezervi) ukazivale bi na smawewe eksterne likvidnosti konkretne ekonomije.

Budu}i da raspolaèmo serijom podataka o veli~ini intervencija Narodne banke na deviznom

trì{tu od januara 2003. godine, indeks pritiska na deviznom trì{tu izra~unali smo za vremenskiperiod januar 2003-mart 2006. godine. Rast indeksa ukazuje na rast pritiska na deviznom trì{tu iobrnuto, pad vrednosti indeksa na smawewe pritiska. Kriti~nu granicu odredili smo na osnovunajstroèg kriterijuma - proseka indeksa uve}anog za jednu i po standardnu devijaciju. Takokonstruisan indeks upu}uje na valutnu krizu u situaciji kada wegova vrednost prema{i kriti~nugranicu (ex post).

Na prethodnom grafikonu predstavqeno je kretawe tog indeksa, koje ukazuje na to da smo uposmatranom periodu imali jednu kriznu epizodu, i to u martu 2003. godine, dok je u ostatku periodavrednost ovog indeksa bila ispod kriti~ne granice. U kriznom mesecu registrovana je znatnadepresijacija dinara uz pad deviznih rezervi, ~emu su intervencije na deviznom trì{tu doprinele sa3,4 procentna poena. Zahvaquju}i rastu deviznih rezervi i tendenciji apresijacije kursa dinara premaevru, od kraja pro{le godine ovaj indeks je na niskom nivou i znatno je ispod kriti~ne granice.

S obzirom na to da predstavqa osnov za izra~unavawe mnogih drugih pokazateqa uslova na deviznomtrì{tu (MSP - mera signalne podr{ke, razli~iti indikatori kojima se meri stepen intervencija nadeviznom trì{tu, npr. Weymark-ov indeks, Frenkel-Aizenman-ov indeks stepena slobodnogfluktuirawa doma}e valute itd.), i u narednom periodu prati}emo kretawe indeksa pritiska na deviznotrì{te i postepeno uvoditi i dodatne pokazateqe kretawa na deviznom trì{tu.

32

Indeks pritiska na devizno trì{te

-3,00-2,50-2,00-1,50-1,00-0,500,000,501,001,502,002,503,003,504,00

1 3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

5 7 9 11 1 3

2006.

Izvor: Izra~unato u Centru za istraìvawa NBS.

EMP indeks Prosek EMP + 1,5 standardna devijacija


33

KAMATNE STOPE UBANKARSKOM SISTEMUSRBIJE

U prvom tromese~ju ove godine kamatnestope Narodne banke Srbije nisu se mewale,osim kamatnih stopa na iznos kori{}enoglombardnog kredita i kamate na repo prodaje natrì{tu.

Kamatna stopa na iznos kori{}enoglombardnog kredita utvr|uje se po~ev od 10.novembra 2005. godine u odnosu na prose~nuponderisanu repo stopu. U zavisnosti od brojadana kori{}ewa kredita banke pla}aju kamatu postopi koja je za tri, {est ili devet procentnihpoena ve}a od prose~ne ponderisane repo stopeza isti mesec. U martu ove godine vrednosti ovekamatne stope bile su 24,9%, 27,9% i 30,9% nagodi{wem nivou.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nahartije od vrednosti kojima Narodna bankaobavqa repo prodaje na otvorenom trì{tu uprvom tromese~ju ove godine je u konstantnomporastu i u martu beleì vrednost od 21,89% nagodi{wem nivou. Ukupan promet repo i trajnihhartija od vrednosti u prvom tromese~ju jeiznosio 94,4 milijarde dinara, {to je devet putavi{e u odnosu na isti period 2005. godine (10,4milijarde dinara). Posmatrano po ro~nosti,banke su se najvi{e opredeqivale za kupovinuhartija od vrednosti sa rokom dospe}a od 14dana.

Prose~na ponderisana kamatna stopa natrajno prodate dugoro~ne obveznice RepublikeSrbije u prva dva meseca 2006. godine iskazalaje trend smawewa, tako da je u februaru iznosila14,99% na godi{wem nivou. Od po~etka godinepa do kraja februara prodato je 689,6 milionadinara ovih hartija od vrednosti, dok u martunije bilo transakcija sa ovim hartijama odvrednosti.

Trgovawe dràvnim zapisimaRepublike Srbije

Tokom prvog tromese~ja ove godine odrànoje osam aukcija na kojima su prodavani dràvnizapisi Republike Srbije. Na ovim aukcijama

Kretawe odre|enih kamatnih stopa Narodne banke Srbije (na godi{wem nivou u %)

2005. 2006.

Dec. Jan. Feb. Mart

Lombardni kredit (u toku meseca)

- kori{}ewe do sedam radnih dana 22,20 23,44 23,57 24,89

- kori{}ewe do 14 radnih dana i neprekidno kori{}ewe do pet radnih dana

25,20 26,44 26,57 27,89

- kori{}ewa do 14 radnih dana i neprekidno kori{}ewe preko pet radnih dana

28,20 29,44 29,57 30,89

Na vi{ak likvidnih sredstava deponovan kod NBS

6,00 6,00 6,00 6,00

Eskontna stopa 8,50 8,50 8,50 8,50

Na hartije od vrednosti1) 19,20 20,44 20,57 21,89

Na trajnu prodaju obveznica RS

16,20 15,90 14,99 -

1) Hartije od vrednosti kojima NBS obavqa operacije na otvorenom trì{tu.

Kamatne stope poslovnih banaka (na godi{wem nivou u %)

2005. 2006.

Dec. Jan. Feb. Mart

Ponderisana aktivna, ukupno 14,41 16,15 17,73 16,02

Na kratkoro~ne kredite 16,83 16,97 19,10 17,37

Na dugoro~ne kredite 8,43 12,03 12,10 10,48

Ponderisana pasivna, ukupno 3,71 3,83 4,52 4,32 Stanovni{tvo 1,54 1,54 1,58 1,54 Pravna lica 4,08 4,20 4,93 4,81


prodavani su zapisi sa rokovima dospe}a od 91i 182 dana. Prose~na ponderisana stopa prinosana ove hartije od vrednosti smawena je u odnosuna decembar 2005. godine (14,58% godi{we) i umartu je iznosila 14,47% na godi{wem nivou.

KRETAWE KAMATNIH STOPAPOSLOVNIH BANAKA NAKREDITE I DEPOZITE

Mese~na prose~na ponderisana kamatnastopa na kredite poslovnih banaka pove}ana je uprvom tromese~ju ove godine i u martu jeiznosila 1,27%, {to odgovara godi{wem nivouod 16,02%.

U prvom tromese~ju zabeleèno je pove}awekamatnih stopa na gotovo sve kredite poslovnihbanaka. Interesantno je kretawe kamatnih stopana kredite koje banke odobravaju stanovni{tvu.U martu je prose~na ponderisana kamatna stopana ove kredite iznosila 1,62% mese~no, ili20,83% godi{we. U odnosu na decembar 2005.godine kamate na ove kredite porasle su za 1,61procentni poen posmatrano na godi{wem nivou.

Razloge za pove}awe kamatnih stopa na ovuvrstu kredita, ali i na druge kredite, bankeuglavnom nalaze u merama koje je Narodna bankapreduzela radi smawewa tra`we za kreditima,ali i u riziku poslovawa koji je, po mi{qewuposlovnih banaka, veoma veliki.

Me|utim, ni pove}awe kamatnih stopa nijedovelo do smawewa interesovawa stanovni{tvaza potro{a~ke kredite. Nemogu}nostpronalaèwa jeftinijih izvora finansirawaprimorava gra|ane da prihvataju uslove pokojima doma}e banke odobravaju kredite.

Gra|ani i daqe nastavqaju da se zaduùju. Uprvom tromese~ju ove godine plasmani banakaprema stanovni{tvu porasli su za 13%, ili za16,4 milijarde dinara. Interesantno je da subanke koje imaju najve}e kamatne stope u samomvrhu po iznosima odobrenih kredita. Sti~e seutisak da prose~an gra|anin i ne razmi{qamnogo o visini kamate, ve} odlazi u one bankegde }e kredit najlak{e dobiti.

Kamatne stope u Srbiji spadaju me|unajvi{e u Evropi. Porede}i kamate napotro{a~ke kredite u na{oj zemqi sa kamatama

Ponderisane kamatne stope na

hartije od vrednosti(na godi{wem nivou)

5

10

15

20

25

30

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Hartije od vrednosti1)

(u %)

5

10

15

20

25

30

Zapisi

Republike

Srbije

1) Hartije od vrednosti kojima NBS obavqa operacije

na otvorenom trì{tu.

34

Prose~ne ponderisane kamatne

stope na kredite banaka(na godi{wem nivou)

8

10

12

14

16

18

20

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

(u %)

UkupnoNa kratkoro~ne kredite

Na dugoro~ne kredite


35


stope poslovnih banaka na

potro{a~ke kredite (na godi{wem nivou u %)

0

5

10

15

20

25

30

31.12.

2004.

31.3.

2005.

30.6. 30.9. 31.12. 28.2.

2006.

Srbija EU

na potro{a~ke kredite u Evropskoj uniji vidimoda su kamatne stope na na{em trì{tu nekolikoputa ve}e. Tako je, recimo, u februaru ovegodine kod nas prose~na ponderisana kamatnastopa na ovu vrstu kredita iznosila 20,02%, au Evropskoj uniji 4,16% na godi{wem nivou.

U posledwe vreme sve ~e{}a su upozorewada takva dinamika novoodobrenih kreditastanovni{tvu u budu}nosti moè dovesti doprezaduènosti gra|ana. Analizom kretawa{tedwe stanovni{tva i wegovim pore|ewem savisinom odobrenih kredita moè se videti da{tedwa stanovni{tva ve} veoma dug vremenskiperiod ima uzlazni trend i da raste mnogo brèod vrednosti odobrenih kredita stanovni{tvu.Tako je u decembru 2005. godine vrednost neto{tedwe stanovni{tva, dobijena kao razlikaizme|u depozita stanovni{tva i odobrenihkredita stanovni{tvu, iznosila 8,2 milijardedinara i u~estvovala je u bruto dru{tvenomproizvodu sa 5,02%.

Jedan od pokazateqa stepena zaduènostistanovni{tva je racio zaduènosti. Ovaj raciomoè se izra~unati na dva na~ina. Prvi na~inizra~unavawa je stavqawe u odnos {tednihdepozita sa odobrenim kreditima, a drugistavqawe u odnos mese~nog iznosa odobrenihkredita sa mese~nim prihodom stanovni{tva.

Analiza vrednosti ovog racija, bilo da smoga ra~unali na jedan ili na drugi na~in, ipakpokazuje da je zaduènost stanovni{tva sve ve}a.Tako vrednost ovog racija ra~unata na drugina~in u februaru iznosi 6,92, {to zna~i da nasvaki dinar zarade stanovni{tva dolazi 6,92dinara kredita. Pore|ewa radi, vrednost ovogracija u Sloveniji iznosi 6,95, a u Hrvatskoj17,92.

Me|utim, treba napomenuti da prilikomra~unawa ovog racija u primawa gra|ana, poredplata, treba ukqu~iti i druga primawa (penzije,rente itd.) koja stanovni{tvo ostvaruje u jednommesecu. Ali zbog nemogu}nosti da se dobijuadekvatni podaci o drugim primawima gra|ana,oni u na{em slu~aju nisu uzeti u obzir. Svakakoda bi taj racio bio mawi da smo ih uzeli uobzir.

Sektor stanovni{tva, dakle, jo{ uvek nijeu du`ni~koj krizi. A ukoliko banke budu vodilera~una o bonitetu i naplativosti svojihpotraìvawa, i finansijska stabilnost }e bitio~uvana.

Odobreni potro{a~ki krediti i

depoziti stanovni{tva kod banaka(u milionima dinara)

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 2

2006.

Odobreni krediti stanovni{tvu

Depoziti stanovni{tva kod banaka

Neto {tedwa


Kamatne stope na {tedne depozitestanovni{tva, naàlost, ne prate rast kamatnihstopa na odobrene kredite, tj. one mnogo sporijerastu. Prose~na mese~na kratkoro~naponderisana kamatna stopa na dinarske depozitestanovni{tva u martu ove godine iznosila je0,11% mese~no (1,30% godi{we).

U pore|ewu sa Evropskom unijom, pasivnekamatne stope na{ih banaka su znatno niè.

Ako je razlog visokih kamata na kreditekoje odobravaju poslovne banke rizik u Srbiji,onda je, gledano iz ugla pasivnih kamatnih stopa,Srbija finansijski sigurnija nego [vajcarskaili Evropska unija. Srpske banke u ovom slu~ajune uve}avaju kamatne stope kako bi kompenzovaleeventualni rizik koji bi {tedi{a mogao imatistavqaju}i svoj novac u banku.

Iako na malom ekonomskom prostoru imamoveliki broj banaka, kamate i naknade sunerealno visoke. Pona{awe na{ih banaka ivisina marì koje one ostvaruju u ovakvomsistemu navode na zakqu~ak da je ovde re~ omonopolskom pona{awu.

Prose~na ponderisana stopa naknade kojebanke pri odobravawu kredita obra~unavaju inapla}uju rasla je tokom celog prvog tromese~jaove godine i u martu je iznosila 0,29% (nakratkoro~ne kredite 0,18%, a na dugoro~ne0,70%).

Mese~na ponderisana kamatna stopa naukupne dinarske depozite u martu je iznosila0,36% mese~no, odnosno 4,32% godi{we, i uodnosu na decembar 2005. godine porasla je za0,61 procentni poen.

Kamate koje banke pla}aju na devizne{tedne uloge razlikuju se po bankama kako upogledu ro~nosti, tako i prema visini {tednihuloga. Ako u tom pogledu analiziramo osamvode}ih banaka po visini devizne {tedwe,moèmo zapaziti da je u prvom tromese~ju do{lodo smawewa prose~nih ponderisanih kamatnihstopa na {tedne uloge po vi|ewu, dok suprose~ne ponderisane kamatne stope na oro~enedevizne {tedne uloge na tri, {est meseci igodinu dana porasle.

Neto {tedwa stanovni{tva i

racio zaduènosti

stanovni{tva(u milionima dinara)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 2

2006.

Depoziti/krediti

Racio zaduènosti (odobreni krediti/mese~niprihod stanovni{tva)

36


stope na oro~enu {tedwu

stanovni{tva do godinu dana (na godi{wem nivou u %)

1

1,5

2

2,5

31.12.

2004.

31.3.

2005.

30.6. 30.9. 31.12. 28.2.

2006.

Srbija EU

Prose~ne ponderisane kamatne stope na deviznu {tedwu za grupu od osam banaka (u %)

Oro~ena devizna {tedwa

[tedwa po

vi|ewu Na tri meseca

Na {est meseci

Na godinu dana

Dec. 2005. 1,38 2,99 3,97 4,61

Mart 2006. 1,27 3,45 4,29 5,44


37

Prose~ne ponderisane stope

naknada po kreditima

0,00

0,25

0,50

0,75

1,00

1,25

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

(u %)

Na kratkoro~ne kredite

Na dugoro~ne kredite

Ukupno

Pregled kretawa kamatnih stopa naBeogradskoj berzi

Po~ev od avgusta 2005. godine ustanovqenesu nove kamatne stope na me|ubankarske kredite- BEONIA i BELIBOR. BEONIA je efektivnaprekono}na kamatna stopa koja se izra~unava kaoponderisani prosek svih prekono}nih pozajmicana me|ubankarskom trì{tu koje su plasirale~lanice Panela banaka, ukqu~uju}i i plasmanedate bankama van Panela7). Ova stopa, kao iukupna vrednost plasiranih sredstava, ra~una sei objavquje na Reuters sistemu svakog radnogdana u 17 ~asova. Pra}ewem kretawa vrednostiove kamatne stope moè se uo~iti da je wenaprose~na mese~na vrednost varirala u prvomtromese~ju, tako da je u martu iznosila 10,94%.Najvi{a vrednost u posledwem mesecu iznosilaje 18,81%. Karakteristi~no je da je prose~nidnevni iznos depozita tokom prvog tromese~ja izmeseca u mesec smawivan, tako da je u martuiznosio 1,068 miliona dinara.

BELIBOR predstavqa aritmeti~ku sredinukotiranih "ask" stopa na CSD depozite koje subanke ~lanice Panela kotirale do 11 ~asovasvakog radnog dana. BELIBOR se iskazuje naperiode osam ro~nosti, od dva dana do {estmeseci. Analizom podataka za mart ove godinedolazimo do konstatacije da su prose~nevrednosti za kamatne stope tipa Tomorrow nexti Spot next iznosile 13,04% i 13,29%.Prose~ne vrednosti kamatnih stopa na drugero~nosti u martu kretale su se od 20,26% za rokod jedne nedeqe pa do 24,96% za ro~nost od{est meseci.

Obim prometa na Beogradskoj berzi u prvomtromese~ju 2006. iznosio je 16,5 milijardidinara, ostvaren kroz 37,9 hiqada transakcija. Uodnosu na prethodno tromese~je obim prometapove}an je za 2,48%.

U martu ove godine zabeleèn je rekordanpromet akcijama na Beogradskoj berzi uposledwih nekoliko godina. Ostvaren je promet

7) Aktuelni Panel ~ini slede}ih deset banaka: Raiffeisen, Hypo--Alpe-Adria, Banca Intesa, Vojvo|anska banka, Kulska banka,Komercijalna banka, Nacionalna banka Gr~ke, Jubanka,Nacionalna {tedionica banka i HVB.

Kretawe kamatnih stopa

BELIBOR i BEONIA (u %)

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

26.12.

2005.

11.1.

2006.

25.1. 8.2. 23.2. 9.3. 23.3.

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Tomorrow next (BELIBOR)

Spot next (BELIBOR)BEONIA


38

akcija u vrednosti od 7,5 milijardi dinara, {to~ini gotovo 90% ukupnog mese~nog prometa. Natakvo kretawe najvi{e je uticalo blok trgovaweakcijama Nacionalne {tedionice u iznosu ve}emod tri milijarde dinara.

U martu je zabeleèn i porast prometaakcija kojima se trguje po sistemu kontinuiranogprometa. Promet ovih akcija dostigao jevrednost od 2,8 milijardi dinara, {topredstavqa pove}awe od 43,7% u odnosu naprethodni mesec. U~e{}e ovih akcija u ukupnommese~nom trgovawu iznosi 37,8%.

Oba berzanska indeksa, BELEX15 iBELEXfm, u martu su dostigla svoje istorijskemaksimume. BELEXfm je dostigao nivo od1.702,36 indeksnih poena, a BELEX15 1.153,27indeksnih poena. BELEXfm je na mese~nomnivou porastao za 34,06 indeksnih poena, ili2,04%, dok je BELEX15 porastao za 30,08procentnih poena, ili za 2,70%.

BELEXsentiment predstavqa pokazateq kojireprezentuje o~ekivawa relevantnih trì{nihu~esnika u pogledu kretawa na Beogradskoj berziu narednom mesecu. Za mesec april prognoziranaje vrednost ovog indikatora od 145,00. To ustvari zna~i nastavak optimisti~kih predvi|awau pogledu budu}ih kretawa na Berzi.

Indikatori u~e{}a stranih investitorapokazuju procentualno u~e{}e ovih investitorau trgovawu akcijama - (FIS), u trgovawuobveznicama - (FIB) i u ukupnom trgovawu -(FIT). U~e{}e stranih investitora u trgovawuakcijama u prvom tromese~ju ove godine imatrend pove}awa. U martu su dnevne vrednostibile preko 50%, a vrlo ~esto i preko nivoa od70%. Ovaj indikator je u odnosu na februarporastao za 4,6%. U~e{}e stranih investitorau trgovawu obveznicama tako|e beleì rast. Umartu dnevne vrednosti su se kretale oko 7,7%.U odnosu na februar ovaj indikator je ve}i za62,6%. U~e{}e stranih investitora u ukupnomtrgovawu kretalo se u rasponu izme|u 30% i70%. Prose~na dnevna vrednost ovog indikatorau martu pove}ana je u odnosu na februar za13,6% i iznosila je 46,4%, {to je najve}avrednost koja je zabeleèna jo{ od jula 2005.godine.

Na kraju prvog tromese~ja 2006. trì{nakapitalizacija Beogradske berze iznosila je617,9 milijardi dinara, ili oko 7,1 milijarduevra. U odnosu na kraj prethodne godine ve}a jeza 8,4%.

Kretawe kamatne stope

BELIBOR (u %)

15

17

19

21

23

25

27

26.12.

2005.

11.1.

2006.

25.1. 8.2. 23.2. 9.3. 23.3.

15

17

19

21

23

25

27

jedna nedeqa jedan mesec

tri meseca {est meseci


39

U martu je obim prometa obveznicamaRepublike Srbije iznosio je 10,4 miliona evra,ili 902,5 miliona dinara. U odnosu na februarobim prometa je smawen za 8,6%. Pojedina~nestope prinosa na ove obveznice kretale su se urasponu od 4,62% do 4,95% za obveznice serijaod A2007 do A2016, dok je stopa prinosa zaobveznice A2006 na dan 31. marta iznosila7,04%.

Kretawe indeksa monetarnerestriktivnosti/ekspanzivnosti u prvom tromese~ju 2006. godine

Monetarna politika je na po~etku 2006. godine delovala u uslovima pove}ane tra`we za devizama,koja je vr{ila pritisak na depresijaciju doma}e valute, kao i u uslovima visoke dinarske likvidnosti,~ije kreirawe je bilo naro~ito izraèno u posledwem tromese~ju 2005. i koju Narodna banka Srbije,prvih dana januara, nije mogla postoje}im merama lako da sterili{e. Me|utim, i pored nepovoqnogokruèwa za efikasno delovawe monetarne politike, u januaru 2006. se u odnosu na kraj prethodnegodine ipak uo~ava pove}awe indeksa monetarne restriktivnosti kako u nominalnom, tako i u realnomizrazu. Tome je u najve}oj meri doprinela odluka monetarnih vlasti da pove}a referentnu kamatnu stopuna nivo koji obezbe|uje ostvarewe pozitivne realne kamatne stope. Budu}i da je to za bankepredstavqalo signal poo{travawa monetarnih uslova, kamatne stope na me|ubankarskom trì{tu suznatnije pove}ane, tako da su, i pored nominalne i realne depresijacije dinara u odnosu na dolar ievro, uticale na pove}awe indeksa monetarne restriktivnosti, {to nas implicitno navodi na zakqu~akda je monetarna politika na po~etku godine imala izvesne karakteristike restriktivnosti. To tako|ezna~i da, iako devizni kurs ima dominantnu ulogu u odre|ivawu nivoa cena, pri izboru mera monetarnepolitike koje imaju za ciq suzbijawe inflacije ne treba zanemariti ni politiku kamatnih stopa.

Budu}i da je januarski podatak o kretawu cena na malo delovao ohrabruju}e i za monetarne vlastii za banke, u februaru pritisci polako popu{taju, {to za posledicu ima i pad aktivnih kamatnihstopa i depresijaciju dinara, tako da moèmo zakqu~iti da je februarskom rastu cena od 1,4% uizvesnoj meri svakako doprinela i monetarna politika.

U martu su mere monetarne politike i putem kanala deviznog kursa i putem kanala kamatne stopedelovale u pravcu poo{travawa monetarnih uslova i smawewa inflatornih pritisaka, {to jerezultiralo usporavawem godi{we stope rasta monetarnih agregata i ostvarivawem mese~ne stope rastacena od 0,4%.


40

Komponente indeksa monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti

-1

-0,5

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

3

2001.

6 9 12 3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Realna kamatna stopa, u %, leva skala

Realni efektivni kurs, indeksi, jan. 2001 = 100, desna skala


41

Napomiwemo da smo ovoga puta, pored toga {to smo pratili kretawe i nominalnog i realnog indeksamonetarne restriktivnosti, u obzir uzeli ne samo stopu promene deviznog kursa u odnosu na bazniperiod nego i brzinu te promene. Kada se kretawe indeksa monetarne restriktivnosti posmatra na tajna~in, uo~ava se velika sli~nost sa indeksom dobijenim prema ranijem na~inu prikazivawa, sa izuzetkomu prve dve godine posmatranog perioda, kada su stope depresijacije dinara bile znatno ve}e. Me|utim,~ak i na osnovu tako dobijenog pokazateqa mo`e se zakqu~iti da je monetarna politika u prvomtromese~ju, u celini posmatrano, poprimala karakteristike restriktivnosti.

Za ostvarivawe kvantitativnih ciqeva i zadataka monetarne politike kqu~no je naredno i tre}etromese~je, tako da je od izuzetne va`nosti da i u narednom periodu politika deviznog kursa i kamatnihstopa budu vo|ene na na~in koji }e obezbediti uzlaznu putawu indeksa monetarne restriktivnosti, tj.daqe zao{travawe monetarnih uslova. Ostvarena monetarna kretawa u aprilu sugeri{u da to nijeneostvarivo.

Indeks monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti

(maj 2002 = 100)

94

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

116

3

2001.

6 9 12 3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

95

96

97

98

99

100

101

102

103

104

105

Realni, desna skala Nominalni, leva skala


42

Projekcija inflacije u 2006. godini

Na osnovu projekcija i rezultata ekonometrijskog modela, rast cena na malo u prvom polugodi{tu2006. godine kreta}e se u rasponu od 5,8 do 6,4%. Napomiwemo da projekcija Centra za istraìvawaukqu~uje i indirektne efekte cena koje reguli{e dràva, u koje, pored ostalih, spadaju svi energenti,od elektri~ne energije do benzina.

Poskupqewe elektri~ne energije u aprilu (11,7% u maloprodaji i 22% za potro{a~e na visokomnaponu) i derivata nafte u aprilu i maju (ukupno oko 7%), pored direktnog efekta od oko 1,4procentna poena, ima}e zna~ajne efekte i na rast tro{kova poslovawa. Uticaj pove}awa tro{kova naproizvo|a~ke i maloprodajne cene moè se neutralisati adekvatnom racionalizacijom drugihtro{kovnih stavki, {to zavisi od stepena konkurencije. Restriktivna monetarna politika, kao irelativna stabilnost nominalnog kursa dinara, utica}e na smawewe efekata drugog talasa poskupqewana "core" inflaciju. Konkurencija uvozne robe }e delovati u pravcu racionalizacije tro{kova doma}ihproizvo|a~a, od koje }e zavisiti wihov opstanak na trì{tu. Tako|e, ne o~ekujemo znatnije korekcijecena usluga koje su pod dràvnom regulacijom pre kraja tre}eg tromese~ja (npr. cena grejawa).

Za drugo tromese~je karakteristi~an je visok sezonski rast cena poqoprivrednih proizvoda. Naovogodi{wi prole}ni rast sezonskih poqoprivrednih proizvoda dominantno }e uticati dva faktora.Prvi, relativno visoka baza iz prethodne godine utica}e na umawewe iskazanog cenovnog rasta. Drugi,rast cena }e biti podstaknut efektima nepovoqnih hidrometeorolo{kih uslova na ponudu ove grupeproizvoda.

Od zna~ajnijih promena cena u drugom tromese~ju izdvaja se rast cena fiksnih telefonskih usluga(proceweni uticaj na majsku inflaciju je 0,25 procentnih poena).

Ukratko, inflacija u drugom tromese~ju bi}e znatno vi{a u odnosu na prvo tromese~je 2006.

O~ekivanoj inflaciji u prvom polugo|u cene derivata nafte doprine}e sa oko 1,1, cene elektri~neenergije sa 0,8, a poqoprivrednih proizvoda sa oko 1 procentni poen. Na ove tri grupe proizvodaotpada oko polovine ukupnog projektovanog rasta cena na malo.

U tre}em tromese~ju o~ekujemo: 1) uobi~ajeni sezonski pad cena poqoprivrednih proizvoda i 2) rastcena akciznih proizvoda, najverovatnije u avgustu, kao posledica redovnog polugodi{weg uskla|ivawaakciza sa rastom cena na malo. Sve u svemu, o~ekujemo da se ukupna inflacija u prva tri tromese~jakre}e u rasponu 7,6-8,6%.

Krajem tre}eg ili u toku ~etvrtog tromese~ja moè se o~ekivati rast cena iz nadle`nosti lokalnesamouprave (stambeno-komunalnih i pojedinih saobra}ajnih usluga). Pored toga, u novembru jepredvi|eno pove}awe cene pretplate za fiksne telefonske usluge (efekat oko 0,25 procentnih poena).Na kraju, tokom celog drugog polugodi{ta o~ekujemo pad cena robe {iroke potro{we, kao i pojedinihtrajnih potro{nih dobara. Iako }e do}i do poskupqewa usluga, one se ne}e znatnije odraziti na stopuinflacije usled niskog pondera.

Na osnovu iznetih pretpostavki, u 2006. godini inflacija bi se, prema na{im projekcijama, moglakretati u rasponu 10,0-11,4% (decembar na decembar).

Pri projekcijama smo kao pomo}no sredstvo koristili ekonometrijski model u kome su glavneobja{wavaju}e varijable devizni kurs dinara prema evru i nov~ana masa, za koje smo usvojili odre|enepretpostavke u pogledu wihovog kretawa. Tako smo dobili nekoliko scenarija:


43

Prvi scenario u skladu je sa teku}im kretawima: me|ugodi{wi rast M1 i me|ugodi{wa depresijacijadinara prema evru trenutno su 22% i 6%, respektivno. Po ovom scenariju o~ekujemo inflaciju od oko10,7%. Od ove varijante mogu}a su odstupawa naniè ili navi{e (varijante 2 i 3).

U sve tri varijante pretpostavili smo nepromewenu aktuelnu dolarsku cenu uralske nafte do krajagodine. Naravno, i po ovom osnovu su, tako|e, mogu}a znatnija odstupawa ostvarenih od projektovanihvrednosti. Ukoliko bi cena uralske nafte, na primer, do kraja godine sko~ila za 10%, to bi direktnouticalo da rast cena na malo u odnosu na osnovne scenarije bude vi{i za 0,5 procentnih poena.Odstupawa po tom osnovu mogu}a su i naniè, pa ako pretpostavimo da cena uralske nafte u preostalomdelu godine moè i}i naniè ili navi{e za 10%, raspon projektovane inflacije bio bi ne{to {iri,9,5-12,2%.

Uvaàvaju}i izloèno, smatramo da su kqu~ni rizici odstupawa od projekcije:

• akomodiraju}a monetarna politika,

• procikli~na fiskalna politika, i

• eksterni {okovi - poput rasta cena sirove nafte na svetskom trì{tu.

Projektovani kumulativni rast cena na malo u 2006.

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

12

2005.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2006.

(u %)

Varijanta 1: M1 22%, kurs 6%



Projektovani me|ugodi{wi rast cena na malo

u 2006.

10,0

11,0

12,0

13,0

14,0

15,0

16,0

17,0

18,0

19,0

12

2005.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2006.

(u %)





45

Prema prethodnim statisti~kimpodacima, ukupna ekonomska aktivnost je uSrbiji u prva tri meseca 2006. godinenastavila da raste, ali tempom sporijimnego u 2004. i 2005. godini. Inflacija je idaqe iznad projektovanog nivoa, budu}i da jeu prva ~etiri ovogodi{wa meseca pove}anaza 4,1% u odnosu na decembar pro{le godine.Bazna inflacija je u prva ~etiri mesecabila znatno nià od ukupne i iznosila je2,5% (odnosno 7,7% na godi{wem nivou).

Tokom 2005. godine bruto doma}iproizvod (BDP) pove}an je za 6,3%, u okviru

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA

Navedena kretawa ukupne ekonomskeaktivnosti u 2005. i 2006. godini potvr|ujei kompozitni indeks sa~iwen u Centru zaistraìvawa Narodne banke Srbije.

Posmatrano po delatnostima, u prvomtromese~ju u odnosu na isti period 2005.godine ostvaren je rast realnog obimaprometa u trgovini, fizi~kog obimaindustrijske proizvodwe i dela usluga. Sdruge strane, procewuje se da }epoqoprivredna proizvodwa ove godine bitinià od pro{logodi{we pre svega zbogvelikih poplava, nere{enih pitawa oko

Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti 1)

(indeksi, prosek 2004 = 100)

60

70

80

90

100

110

120

6

2002.

9 12 3 6

2003.

9 12 3 6

2004.

9 12 3 6

2005.

9 12 3 6

2006.

1) Kompozitni indeks (KI) korigovan po dva osnova: prvo, promewen bazni ponder i, drugo, izvr{eno prilago|avawe

indikatora poqoprivredne proizvodwe. KI je na bazi desezoniranih podataka.

~ega doprinos realnog rasta dodatevrednosti iznosi 4,5 procentnih poena, aobra~unati rast BDP-a po osnovu porastastavke porezi minus subvencija 1,7procentnih poena. Procewuje se da je napo~etku ove godine ta stopa nià i, premana{oj preliminarnoj proceni, iznosi oko4,0% na godi{wem nivou.

otkupa poqoprivrednih proizvoda i drugihfaktora. Isto tako se procewuje da jegra|evinska aktivnost ispod potencijalaRepublike Srbije, {to bi moglo bitidelimi~no poboq{ano nakon usvajawanajnovijih izmena Zakona o planirawu igradwi.


46

Stopa inflacije je u prva ~etirimeseca 2006. iznosila 4,1% i bila je ve}a odprojektovane, s obzirom na to da bi pritakvom rastu do kraja godine - uz ostalenepromewene faktore, stopa inflacije uceloj ovoj godini iznosila 12,7%. U okviruukupnog rasta cena na malo, u prva ~etirimeseca znatno brì rast su imale cenepoqoprivrednih proizvoda ({to je u znatnojmeri sezonski uslovqeno), duvana,industrijskih prehrambenih proizvoda iogreva i osvetqewa.

Visoke cene nafte na svetskomtrì{tu svakako nepovoqno uti~u nainflaciju s obzirom na stepen uvoznezavisnosti. Ovo tim pre kada se ima u viduda je u strukturi pondera koji se koristiza obra~un inflacije udeo energenataznatno ve}i nego u ve}ini razvijenih zemaqatrì{ne privrede.

Bazna inflacija je imala znatno niìrast u prva ~etiri meseca u odnosu naukupnu inflaciju. Prema izvr{enimanalizama u Centru za istraìvawa, ona jeu prva ~etiri meseca pove}ana za 2,5%, {tona godi{wem nivou daje inflaciju od 7,7%.To pokazuje da su mere Narodne banke Srbijedonete krajem 2005. i na po~etku ove godineimale po~etne pozitivne efekte nasuzbijawe onog dela inflacije koji jeuslovqen promenama cena robe i usluga ~ijese cene formiraju slobodno, na trì{tu.O~ekuje da }e i kretawe administrativnihcena, koje odre|uje Vlada, u narednimmesecima biti uskla|eno sa projekcijama

cena (od 9,3% u 2006) i makroekonomskompolitikom koju je Vlada usvojila u okviruMemoranduma o fiskalnoj i ekonomskojpolitici za period 2006-2008. godine.

Procewuje se da je agregatna tra`wa uprvom tromese~ju 2006. nastavila da raste,mada blaìm intenzitetom u odnosu naprethodne dve godine. Rast tra`we jeuslovqen znatnim porastom kreditneaktivnosti banaka prema stanovni{tvu,zatim porastom realnih zarada zaposlenihi porastom javne potro{we u prvomtromese~ju 2006. Na rast ukupne efektivnetra`we ukazuje i ostvareni visok rastrealnog obima prometa u trgovini na malo.

Prema podacima Ministarstvafinansija, u prvom tromese~ju 2006. prihodirepubli~kog buxeta iznosili su 100,07milijardi dinara (20,5% iznosa planiranogbuxetom za 2006), a rashodi buxeta 100,72milijarde dinara (22,5% iznosa planiranogbuxetom za 2006), pa je buxetski deficitiznosio 0,65 milijardi dinara. Ukupnikonsolidovani javni prihodi (ukqu~uju}idonacije) u prva tri meseca su, premapreliminarnim podacima, iznosili 149,4milijarde, a rashodi 145,1 milijardu dinara,tako da je ostvaren suficit od 4,3milijarde dinara.

Prema Memorandumu o fiskalnoj iekonomskoj politici za 2006. godinu saprojekcijama za 2007. i 2008. godinu,projektovani konsolidovani suficit u 2006.godini iznosi 2,8% projektovanog BDP-a.


47

Kretawe cena

U prvom tromese~ju 2006. godine do{lo jedo usporavawa inflacije. Cene na malo su u tomperiodu porasle za 2,2%, {to je znatno niènego u posledwem tromese~ju 2005. (5,2%), dokje me|ugodi{wi rast cena na malo smawen sa17,7%, u decembru 2005, na 14,4% u martu ovegodine.

Najzna~ajniji doprinos inflaciji u prvomtromese~ju dale su cene derivata nafte, sa 0,6procentnih poena. Cene derivata naftezabeleìle su porast od 7% usled pove}awaakciza sa 27,19 na 30,59 dinara i rasta cenenafte na svetskom trì{tu po~etkom godine. Odostalih regulisanih cena znatniji doprinos dalisu jo{ i lekovi, sa 0,15 procentnih poena.Ukupan doprinos regulisanih cena u prvomtromese~ju iznosio je 0,97 procentnih poena.

Bazna inflacija (cene koje se formiraju natrì{tu, slobodno) pala je sa 4,4% u posledwemtromese~ju 2005. na 1,7% u prvom tromese~ju ovegodine. Posmatrano na mese~nom nivou, ovajpokazateq beleì konstantan pad od oktobra,kada je dostigao 2,1%, do februara ove godine,kada je sa 0,4% zabeleèn wegov najniì nivojo{ od maja 2004. godine.

Na pad bazne inflacije uticalo je vi{efaktora: (privremeno) usporavawe kreditneaktivnosti banaka krajem pro{le i po~etkomove godine, kao i ~iwenica da od septembrapro{le do kraja januara ove godine nije bilopromene cena derivata nafte i elektri~neenergije. Upravo februarski rast cena derivatanafte u najve}oj meri uticao je da baznainflacija u martu bude udvostru~ena, na 0,8%.

U okviru ove grupe proizvoda najve}idoprinos rastu cena na malo u prvom tromese~judale su cene me|umesnog prevoza putnika (zbogporasta cene derivata nafte), sa 0,13, i cenekafe, sa 0,08 procentnih poena, dok je, s drugestrane, pad cena sviwskog mesa i wegovihprera|evina imao najve}i, sa -0,11 procentnihpoena, doprinos u pravcu usporavawa rasta cenana malo.

Cene poqoprivrednih proizvodazabeleìle su sezonski porast od 11,1%, {to jeniè nego u prvom tromese~ju 2005. godine

Kretawe cena u periodu

april 2005-mart 2006. (mese~ne stope rasta u %)

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

4 5 6 7 8 9 10 11 12

2005.

1 2 3

2006.Cene na malo

Tro{kovi ìvota

Cene proizvo|a~a u industriji

Pokazateqi rasta cena u R. Srbiji (stope rasta u %)

XII 2004. XII 2003.

XII 2005. XII 2004.

III 2006. XII 2005.

Cene na malo 13,7 17,7 2,2 Bazna inflacija 11,5 14,5 1,7

Tro{kovi ìvota 13,1 17,1 2,3 Cene robe 12,9 16,3 2,5 Cene usluga 14,2 22,3 1,1 Cene proizvo|a~a u industriji 12,0 15,4 2,3 Cene proizvo|a~a poqopr. proizvoda1) 10,4 10,6 0,1 Izvor: Podaci NBS (Centar za istraìvawa) i Republi~kog zavoda za statistiku. 1) Podaci za cene poqoprivrednih proizvo|a~a prikazani zakqu~no sa februarom 2006.


(15,0%)8). Wihov doprinos rastu cena na maloiznosio je 0,36 procentnih poena.

U aprilu su cene na malo zabeleìleporast od 1,8%. Najve}i doprinos ovom rastudali su elektri~na energija (0,8 procentnihpoena), derivati nafte (0,2) i cigarete (0,2).Bazna inflacija je u aprilu rasla po stopi izmarta, koja je iznosila 0,8%. Poqoprivredniproizvodi su u pore|ewu s aprilom 2005. imaliskoro duplo niì rast, 4,7 naspram 9,2%.

Po~etkom godine pokrenuto je pitaweuticaja monopolskog pona{awa velikihtrgovinskih lanaca sa velikim u~e{}em natrì{tu na rast cena. Prema analiziMinistarstva trgovine, utvr|eno je da semaloprodajne trgovinske marè u Srbiji kre}u ipreko 30%, {to je znatno vi{e od 8 do 15%,kolike su marè u zemqama u okruèwu. Poredvisokog u~e{}a u sektoru maloprodaje, nekitrgovinski lanci rade na vertikalnojmonopolizaciji kupuju}i proizvo|a~e pojedinih,uglavnom prehrambenih proizvoda, koje zatimfavorizuju u svojim radwama, ponekad i bukvalnoizbacuju}i konkurenciju.

Vlada se, za sada, opredelila da neprimewuje administrativna ograni~ewa marìili pojedine kaznene odredbe iz Zakona oza{titi konkurencije, ve} da u dijalogu savelikim trgovinskim lancima uti~e na wih dasami snize marè, {to su oni na~elnoprihvatili, ali jo{ uvek nisu primenili. Madase ~esto isti~e da }e konkurencija vremenomsama dovesti do snièwa marì, cena ~ekawa dase to desi je prevelika, pa stoga smatramo datreba o{trije reagovati na naru{avawekonkurencije, {to je ina~e uobi~ajena praksa urazvijenim zemqama. Najsveìji primer jeadministrativno obarawe cene rominga uEvropskoj uniji za ~ak 50%.

Visoka inflatorna o~ekivawa i daqepredstavqaju bitan faktor koji spre~ava brìpad inflacije. Narodna banka Srbije, u saradwisa Galup agencijom, odnedavno sprovodi ankete oinflatornim o~ekivawima u sektorimapreduze}a, banke, sindikati i stanovni{tvo.

Ekonomsko pona{awe svih tih kategorija jeu velikoj meri odre|eno o~ekivawima u pogledubudu}e inflacije. Preduze}a formiraju cenekako na osnovu prethodnog, tako i na osnovu

48

8) Kod poqoprivrednih proizvoda vr{i se pore|ewe sa istimperiodom prethodne godine zbog izraène sezonalnosti.

Kretawe cena (me|ugodi{we stope rasta, u %)

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

3

2005.

4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

2006.

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

Cene na malo

Bazna inflacija

Tro{kovi ìvota


49

Komponente cenovnog rasta za relevantne grupe robe i usluga u periodu januar-mart 2006.

Rast cena (u %)

Doprinos stopi rasta cena na malo (u procentnim

poenima)

U~e{}e u stopi rasta cena na malo

(u %)

Ukupno 2,2 2,2 100,0 Proizvodi i usluge ~ije su cene regulisane 2,7 1,0 43,9

Energenti 3,7 0,6 28,0 Stambeno-komunalne usluge i dru{tv. za{tita 0,6 0,1 2,2 Saobra}ajne i PTT usluge 0,4 0,0 1,3 Osnovni prehrambeni proizvodi 2,8 0,1 4,2 Cigarete 0,0 0,0 0,0 Lekovi 7,0 0,2 7,0

Poqoprivredni proizvodi 11,1 0,3 16,4

Proizvodi i usluge ~ije se cene formiraju slobodno bez poqoprivrednih proizvoda

1,7 0,9 39,7

Izvor: Prera~unato na bazi podataka Republi~kog zavoda za statistiku.

Kretawe cena nafte u periodu

2003-2006.(u SAD dolarima)

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1 3 5 7

2003.

9 11 1 3 5 7

2004.

9 11 1 3 5 7

2005.

9 11 1 3

2006.

Uralska nafta Brent sirova nafta

budu}eg o~ekivanog rasta cena. Ukoliko o~ekujevisoku inflaciju, stanovni{tvo pove}avapotro{wu ili kupovinu deviza, {to u obaslu~aja deluje inflatorno. Sindikati u zahteveza platama, pored prethodne, ugra|uju io~ekivawa u pogledu budu}e inflacije.

Prema pomenutom istraìvawu, koje jera|eno po~etkom godine, inflatorna o~ekivawasvih sektora za prvo tromese~je znatno suprema{ila realizovanu stopu inflacije za ovajperiod (2,2%). O~ekivawa preduze}a, sindikatai bankara kretala su se oko nivoa inflacije izprethodnog tromese~ja (5,2%), a stanovni{tvaznatno iznad toga, oko 10%.

Prognoze akademskih krugova i nezavisnihekonomista u pogledu inflacije za ovu godinu,koje su po~etkom godine objavqivane u medijima,uglavnom su se kretale oko 14-15%, da bi uposledwe vreme u izvesnoj meri bile revidiranenaniè. O na{im o~ekivawima u pogleduinflacije detaqno u "Projekcija inflacije",str 44.

CENE NAFTE

Nakon rekordno visokih cena nafte nasvetskim robnim berzama registrovanih u drugojpolovini pro{le godine (70,85 dolara pobarelu, 30. avgust), cene "te~nog zlata" su utoku prva tri meseca ove godine imale cikli~nokretawe. Visokom nivou cena nafte i daqe unajve}oj meri doprinose problemi na stranisnabdevawa, nedovoqni rafinerijski kapaciteti,kao i geopoliti~ki faktori - tenzije zbogiranskog nuklearnog programa i problema uNigeriji. Iako zasad jo{ uvek nije ugroènizvoz nafte iz Irana, koji je ~etvrti najve}iproizvo|a~ te sirovine u svetu, strah od mogu}ihporeme}aja u isporuci nastavqa da podsti~e ceneove energetske sirovine. Isto tako, u Nigerijije ~etvrtina kapaciteta van upotrebe zbogaktivnosti pobuwenika u zemqi. Na svetskimtrì{tima nafta poskupquje i zbog pada zalihau SAD i straha od nesta{ice goriva predpo~etak sezone letwih odmora. Tako|e, na rastcena posledwih meseci uti~u i investicionifondovi najrazvijenijih zemaqa, kojima, ina~e,visoke cene nafte sasvim odgovaraju. Naime, tifondovi koriste visoke cene ovog energenta kaopriliku da zarade i ubacuju ogromna gotovinskasredstva ra~unaju}i da }e im geopoliti~kaneizvesnost, koja se ti~e glavnih proizvo|a~a u


OPEK-u, a naro~ito Irana, i zabrinutost zbogstawa zaliha u SAD obezbediti dobru zaradu.

Analiti~ari sve vi{e isti~u da }e kretawecena nafte u budu}nosti biti sve mawe rezultatponude i tra`we na trì{tu, a da }e drugifaktori, kao {to su strahovawe za bezbednosnabdevawe, krize u svetu, ekolo{ki ipsiholo{ki faktori i razni geopoliti~kiproblemi, biti ti koji }e presudno uticati nawihovo kretawe. Takav rasplet doga|aja }e,svakako, u narednim godinama poja~atitakmi~ewe za kontrolu nad naftom i gasom, {to}e uticati na geopoliti~ku i bezbednosnusituaciju u svetu.

PRIMARNI PROIZVODI

U toku prva tri meseca 2006. godinenastavqen je trend rasta cena primarnihproizvoda. Tako su, posmatrano u dolarima, ceneovih proizvoda na svetkom trì{tu porasle za6,6% u toku prvog tromese~ja teku}e godine.Registrovani rast cena posledica je pre svegarasta tra`we privreda koje su trenutno uusponu, poput kineske i indijske, ali iograni~enog rasta isporuka, kao i pada zaliha.Po{to su ti proizvodi veoma zna~ajna izvoznastavka nerazvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju,jasno je za{to su te zemqe veoma pogo|enefluktuacijama wihovih cena.

Privredi Srbije pogoduje visok rast cenabakra na Londonskoj berzi metala i drugimme|unarodnim trì{tima obojenih metala, sobzirom na to da bakar i proizvodi od bakrapredstavqaju zna~ajne izvozne proizvode na{eprivrede.

PRIVREDNA AKTIVNOST

Industrijska proizvodwa je, nakonminimalnog rasta u 2005. godini (svega 0,8%), uprvom tromese~ju 2006. bila za 5,7% ve}a uodnosu na isti period prethodne godine.Me|utim, prema desezoniranim podacima, ona jebila za 1,5% nià nego u ~etvrtom tromese~ju2005, {to ukazuje na mogu}i trend usporavawa uindustriji u narednim mesecima.

Posmatrano po sektorima, najve}i porastproizvodwe u odnosu na isti period prethodne

Indeksi cena primarnih proizvoda (2002 = 100)

60

80

100

120

140

160

180

200

220

1 3 5 7

2002.

9 11 1 3 5 7

2003.

9 11 1 3 5 7

2004.

9 11 1 3 5 7

2005.

9 11 1 3

2006.

Izvor: Vebsajt MMF-a, april 2006. godine.

50


51

Industrijska proizvodwa

u Republici Srbiji (indeksi, prosek 2005 = 100)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Originalni podaci

Desezonirani podaci

Trend-ciklus

godine zabeleèn je u sektoru prera|iva~keindustrije (8%), pri ~emu je u~e{}eprera|iva~ke industrije u ukupnoj industrijiopalo sa 80,5% u 2004. na 75,4% u 2005.godini. Skromniji rast, 4,0%, ostvaren je uekstraktivnoj industriji, dok je proizvodwa idistribucija elektri~ne energije, gasa i vodezabeleìla pad od 0,6%.

U strukturi industrijske proizvodwe,najve}i doprinos wenom rastu u prvomtromese~ju u odnosu na isti period 2005. imalaje reciklaà. Trend rasta proizvodwe duvanskeindustrije se i daqe nastavqa. U isto vreme,porasle su zalihe duvanske industrije, kao i uvozduvanskih proizvoda (38,0%). Proizvodwamotornih vozila je porasla za 41,2%, aproizvodwa name{taja i raznovrsnih proizvodaza 39,3%. Rast proizvodwe industrije osnovnihmetala (16,7%) pratio je rast izvoza (17,6%) ismawewe zaliha. Pove}awe proizvodwe oveindustrijske grane u prvom tromese~ju, u odnosuna isti period prethodne godine, u skladu je sapove}awem uvoza ruda metala (53%), kaoposledica smawewa obima va|ewa ruda metala(za 13%) u ovom periodu.

U sektoru ekstraktivne industrije najve}iporast u odnosu na prvo tromese~je 2005.ostvaren je u va|ewu ruda nemetala i kamena(26,8%), dok je najve}e smawewe zabeleèno usektoru va|ewa ruda metala (13%).

Nakon pada od 5,3% u pro{loj godini,o~ekuje se daqi pad poqoprivredne proizvodweusled velikih poplava, koje su na po~etku ovegodine uni{tile znatan deo zasejanih povr{ina.Ipak, trebalo bi da snabdevenost osnovnimpoqoprivrednim i prehrambenim proizvodimabude zadovoqavaju}a jer postoje prelazne zaliheiz ranijeg perioda, kao i po osnovu izvesnogoporavka dela ratarske i druge proizvodwenakon sanacije {teta od poplava. Eventualnedeficitarne proizvode je mogu}e obezbediti iuvozom ukoliko doma}e prelazne zalihe ne bududovoqne.

Ukupne povr{ine zasejane p{enicom ujesewoj setvi 2005. iznosile su 530,4 hiqadehektara, ili 3,1% mawe nego u 2004, {to }euticati na smawewe ukupne proizvodwe p{eniceu 2006. godini. Mawe su tako|e zasejanepovr{ine u privatnom sektoru, za 5,4%, dok suzasejane povr{ine poqoprivrednih preduze}a izadruga pove}ane za 4,7%.

Usled smawene doma}e proizvodwe i uticajasezone, na po~etku ove godine su znatno pove}ane

Zalihe gotovih proizvoda(indeksi, 2005 = 100)

90

92

94

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

116

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Zalihe gotovih proizvoda

Trend-ciklus

Desezonirani podaci


52

cene na malo poqoprivrednih proizvoda, a delomi cene proizvo|a~a u ovoj delatnosti.

Promet robe u trgovini na malo u prvomtromese~ju 2006. u odnosu na isti period 2005.godine ve}i je u stalnim cenama za 15,6%. Takovisok rast realnog prometa rezultat je porastakreditne aktivnosti banaka prema stanovni{tvu,porasta realnih zarada zaposlenih i osetnogpove}awa uvoza robe i usluga u prvom tromese~ju2006.

Iako nisu raspoloìvi podaci o kretawusaobra}ajne aktivnosti na po~etku ove godine,procewujemo da bi taj rast u prvom tromese~ju2006. mogao biti relativno mali.

Prema posledwim raspoloìvim podacima,ukupna saobra}ajna aktivnost je u 2005. godiniza 4,1% ve}a nego u 2004. Podaci za ~etvrtotromese~je 2005. godine ukazuju na pove}awesaobra}ajne aktivnosti za 6,8% u odnosu na istiperiod prethodne godine. Posmatrano povidovima, najve}i rast u 2005. godini u odnosuna 2004. ostvario je fizi~ki obim usluga ure~nom saobra}aju (23%), dok je u vazdu{nomsaobra}aju evidentiran pad obima usluga od12,3%. Obim prometa u kopnenom saobra}ajubeleì i daqe tendenciju rasta (14,9%), ~emu sunajvi{e doprineli drumski i èlezni~kisaobra}aj (42,2% i 6,1%, respektivno).

Obim telekomunikacionih usluga je u 2005.godini porastao za 35,9%, dok je obimpo{tanskih aktivnosti ve}i za 4,7% u odnosu naisti period prethodne godine.

Devizni neto priliv po osnovu saobra}ajnihusluga u 2005. godini iznosi 26,3 milionadolara, {to predstavqa pad od 16,8% u odnosuna isti period prethodne godine. Komunikacioneusluge su u istom periodu ostvarile deviznineto priliv od 53,8 miliona dolara, ali je upore|ewu sa prethodnom godinom zabeleènwihov pad od 46,1%.

Podaci o kretawu gra|evinske aktivnostina po~etku ove godine nisu raspoloìvi.Procewuje se da bi wen rast u prvom tromese~ju2006. mogao biti nizak, jer se i daqe sporore{avaju zahtevi za gradwu, tako da potencijaliu ovoj delatnosti nisu dovoqno iskori{}eni.

Nakon pada gra|evinske delatnosti merenobrojem efektivnih ~asova rada u prva tritromese~ja 2005. godine u odnosu na isteperiode prethodne (8,8%, 7,2% i 4,7%,respektivno), ova delatnost se postepenooporavqa, da bi u ~etvrtom tromese~juzabeleìla rast od 0,3%. Sli~an trend je

Realni obim prometa robe

u trgovini na malo(indeksi, 2005 = 100)

65

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Originalni podaci (stalne cene)

Desezonirani podaci

Obim prometa u trgovini i

saobra}aju (indeksi, 2005 = 100)

60

70

80

90

100

110

120

130

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

60

70

80

90

100

110

120

130

Realni promet u trgovini na malo

Saobra}aj robni (tonskih km)

Saobra}aj putni~ki (putni~kih km)


53

uo~qiv i kod gra|evinske aktivnosti merenobrojem radnika na gradili{tima, gde, nakon padau prvom tromese~ju od 16,7%, bele`i postepenioporavak, da bi u ~etvrtom tromese~ju 2005.godine u odnosu na isti period prethodne padiznosio 10,4%. Po vrstama gradwe, polaze}i odukupne dinarske vrednosti izvedenih radova, u~etvrtom tromese~ju najvi{e je izgra|eno uoblasti saobra}ajne infrastrukture (53,7%),izgradwe nestambenih zgrada (17,7%), stambeneizgradwe (11,2%) i u oblasti izgradwe cevovoda,komunikacionih usluga i elektri~nih vodova(11,1%).

U prvom tromese~ju 2006. godine turisti~kaaktivnost, merena brojem no}ewa, bila je za 1%mawa u odnosu na isti period prethodne godine.Strani turisti su u prvom tromese~ju u prosekuostvarili 10% vi{e no}ewa u odnosu na istiperiod prethodne godine, dok su u istom periodudoma}i turisti ostvarili 3% mawe no}ewa.Posmatrano po vrstama turisti~kih mesta,najve}i broj no}ewa doma}ih i stranih turistaostvaren je u Beogradu i planinskim mestima.Strani turisti su u prvom tromese~ju u odnosuna isti period 2005. godine ostvarili najve}iporast broja no}ewa u planinskim mestimaSrbije.

Broj dolazaka turista u prvom tromese~jubio je 2% mawi u odnosu na isti periodprethodne godine. Broj stranih turista u istomperiodu bio je ve}i za 4%, dok je broj doma}ihturista bio mawi za 4%. Najve}i broj dolazakaostvaren je u Beogradu i planinskim mestima.Najve}i porast broja dolazaka stranih turistaostvaren je u planinskim mestima i Novom Sadu.

Posmatrano po zemqama iz kojih dolaze, uprvom tromese~ju u Srbiji je najvi{e boraviloturista iz Bosne i Hercegovine, Slovenije iVelike Britanije. Najve}i porast broja dolazakai no}ewa zabele`ili su turisti iz VelikeBritanije (49%, odnosno 104% respektivno).

Strategijom razvoja turizma Ministarstvaza trgovinu i turizam Republike Srbijepredvi|eno je pove}awe broja no}ewa turista naoko 20 miliona do kraja 2015. godine, od ~ega bise 60% odnosilo na no}ewa stranih turista. Uokviru toga bi}e sprovedeno pet projekata.Planirane su velike investicije u ovu oblast,od ~ega bi preko 60% ~inile grinfildinvesticije. Strategija predvi|a i nizpodsticajnih mera za dolazak {to ve}eg brojainvestitora. Do kraja 2006. godine najavqeno jesprovo|ewe 25 investicionih projekata uoblasti turizma. Pored toga, najavqeno je i

Efektivni ~asovi rada u

gra|evinarstvu(indeksi, 2005 = 100)

50

60

70

80

90

100

110

120

130

12

2002.

3 6 9 12

2003.

3 6 9 12

2004.

3 6 9 12

2005.

Originalna serija

Trend-ciklus

Desezonirana serija

Realni promet u ugostiteqstvu i

broj no}ewa turista u R. Srbiji (indeksi, 2005 = 100)

65

75

85

95

105

115

125

135

145

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

* Do 2003. ukqu~eni svi oblici svojine, a od 2003. bez

privatnog sektora.

No}ewa turista - ukupno, originalna serija

No}ewa turista - ukupno, desezonirano

Realni promet u ugostiteqstvu* - stalne cene


54

formirawe brenda Srbije, kao zemqe u ovojgodini, i pokretawe kampawe za doma}i turizam.

DOMA]A TRA@WA I JAVNAPOTRO[WA

Na osnovu raspoloìvih podataka,procewuje se da je ukupna efektivna tra`wa uprvom tromese~ju 2006. godine nastavila daraste, mada blaìm intenzitetom u odnosu nawen rast u prethodne dve godine usledpreduzetih restriktivnih mera monetarnepolitike i projektovanog smawewa udela javnihrashoda u BDP-u. Rast tra`we na po~etku ovegodine je uslovqen znatnim porastom kreditneaktivnosti banaka prema stanovni{tvu, zatimporastom realnih zarada zaposlenih, kao iporastom dela javne potro{we. Na rast ukupneefektivne tra`we ukazuje i ostvareni rastrealnog obima prometa u trgovini na malo.

Prema posledwim raspoloìvim podacimaMinistarstva finansija, u prvom tromese~ju suprihodi republi~kog buxeta iznosili 100,07milijardi dinara (20,5% iznosa planiranogbuxetom za 2006), dok su rashodi buxetaiznosili 100,72 milijarde dinara (22,5%iznosa planiranog buxetom za 2006), pa jebuxetski deficit iznosio 0,65 milijardi dinara.

Ukupni konsolidovani javni prihodi(ukqu~uju}i donacije) u prva tri meseca ovegodine su, prema preliminarnim podacima,iznosili 149,4 milijarde, a rashodi 145,1milijardu dinara, tako da je ostvaren suficit od4,3 milijarde dinara. Za ovu godinu projektovanje suficit u visini od 2,8% BDP-a.

Zarade

Prose~ne zarade na po~etku 2006. godinebeleè ubrzawe rasta. U prvom tromese~juprose~ne neto zarade bile su u odnosu na istiperiod prethodne godine realno vi{e za 11,0%,{to je vi{e od pove}awa iz posledwegtromese~ja 2005. (7,6%). Me|ugodi{we stoperasta nominalnih zarada ve} ~etvrto tromese~jezaredom beleè porast.

U odnosu na prethodno tromese~je zarade suzabeleìle uobi~ajen sezonski pad. U martu je

Devizni neto priliv po osnovu

usluga turizma (u milionima SAD dolara)

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2004. 2005. 2006.

Prihodi i rashodi buxeta

Republike Srbije (u milionima dinara)

-20.000

-10.000

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Prihodi Rashodi Deficit/suficit


55

prose~na neto zarada po zaposlenom iznosila20.094 dinara (ili 230,7 evra), {to je za 9%niè od decembarske zarade.

Prose~ne zarade u javnom sektoru imale susporiji realni rast (5,9%) od ukupnog proseka,mada je i ovde evidentno ubrzawe rasta. Sobzirom na pad broja zaposlenih u javnomsektoru, masa zarada imala je skromniji rast.Prose~ne zarade na lokalnom nivou imaju realnipad za 3,3% prema istom periodu prethodnegodine.

Jedini~ni tro{kovi rada u industriji uprvom tromese~ju porasli su za 1,7% u odnosu naprvo tromese~je 2005. Prose~ne bruto zarade uindustriji zabeleìle su realni porast od13,5%, dok se porast produktivnosti procewujena oko 11,6%. U prera|iva~koj industriji porastjedini~nih tro{kova rada iznosio je 1,0%.

Javna potro{wa

Prema posledwim raspoloìvim podacimaMinistarstva finansija, u prvom tromese~ju2006. godine prihodi republi~kog buxetaiznosili su 100,07 milijardi dinara (20,5%iznosa planiranog buxetom za 2006), dok surashodi iznosili 100,72 milijarde dinara(22,5% iznosa planiranog buxetom za 2006),tako da je buxetski deficit iznosio 0,65milijardi dinara.

Kumulativni iznos napla}enih prihodarepubli~kog buxeta ve}i je od pro{logodi{weguporedivog kumulativa za 12,24 milijardedinara, ili nominalno za 13,9%.

U strukturi buxetskih prihoda dominantnoje u~e{}e prihoda po osnovu poreza na dodatuvrednost, u iznosu od 46,30 milijardi dinara,{to predstavqa nominalno smawewe za 2,2% uodnosu na isti period prethodne godine. Rast uprva tri meseca ostvarili su prihodi po osnovucarina, pa je po tom osnovu prikupqeno 38,0%vi{e sredstava nego u prva tri meseca prethodnegodine, zatim prihodi po osnovu poreza nadohodak, dobit i kapitalne dobitke, koji su za48,5% vi{i u odnosu na uporedni kumulativ izprethodne godine.

Ukupan iznos buxetskih rashoda u prva trimeseca nominalno je vi{i za 13,5% u odnosu nauporedni kumulativ iz prethodne godine. Ustrukturi rashoda, dominantno u~e{}e i daqeimaju transferi ostalim nivoima vlasti i

Kretawe prose~nih realnih neto

zarada

(me|ugodi{wi rast, u %)

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Me|ugodi{wi rast

Trend

Kretawe prose~nih realnih neto

zarada u javnom sektoru

(me|ugodi{wi rast, u %)

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Me|ugodi{wi rast

Trend


56

organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa,u iznosu od 49,05 milijardi dinara, i ve}i su za15,9% u odnosu na isti period prethodne godine.

Kamatne stope po kojima se dràva zaduùjena finansijskom trì{tu u 2005. godini susniène sa 20,74%, koliko je prose~naponderisana kamatna stopa iznosila u januaru2005, na 14,58% u decembru. U prvom tromese~ju2006. godine nastavqen je taj trend, tako da jeprose~na ponderisana kamatna stopa na dràvnezapise u martu iznosila 14,47%. U istomperiodu odràno je osam aukcija, od ~ega se {estodnosi na dràvne zapise sa rokom dospe}a odtri meseca, a dve na zapise sa rokom dospe}a od{est meseci.

Prema usvojenom Zakonu o buxetu za 2006.godinu, planiran je suficit republi~kog buxetau iznosu od 39,5 milijardi dinara, pri ~emu biprihodi buxeta trebalo da iznose 487,9milijardi dinara, a rashodi 448,3 milijardidinara.

Prema preliminarnim podacima, ukupnikonsolidovani javni prihodi (ukqu~uju}idonacije) u prva tri meseca ove godine iznosilisu 149,4 milijarde, a rashodi 145,1 milijardudinara, pa je ostvaren suficit u iznosu od 4,3milijarde dinara.

Prema Memorandumu o buxetu i ekonomskoji fiskalnoj politici za 2006. godinu saprojekcijama za 2007. i 2008. godinu,projektovani konsolidovani suficit bi u 2006.godini iznosio 2,8% projektovanog BDP-a.

Zaposlenost

Prema zvani~nim podacima, nezaposlenost jei daqe u porastu. Od po~etka godineregistrovani broj nezaposlenih porastao je za21,6 hiqada i u martu je dostigao maksimum -1,01 milion lica.

Podaci o broju zaposlenih u martu, pasamim tim i o stopi nezaposlenosti, bi}eraspoloìvi tek sredinom godine. Premadelimi~nim podacima o zaposlenosti kojimatrenutno raspolaèmo, procewujemo da se stopanezaposlenosti kre}e oko 27,3%, {topredstavqa porast u odnosu na 27,0% izseptembra 2005.

Nezaposlenost u R. Srbiji

400

500

600

700

800

900

1.000

1.100

32001.

9 32002.

9 32003.

9 32004.

9 32005.

9 32006.

Izvor: Republi~ki zavod za statistiku i Nacionalna

slu`ba za zapo{qavawe.

(u hiq.)

14

16

18

20

22

24

26

28

(u %)

Broj nezaposlenih (leva skala)

Stopa nezaposlenosti (desna skala)

Zapo{qavawe (u hiqadama)

20

25

30

35

40

45

50

55

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Izvor: Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

Broj zasnovanih radnih odnosa Trend


57

Nezvani~na stopa nezaposlenosti (kojaobuhvata i neprijavqene zaposlene) ne{to jenià. Prema nedavno objavqenim rezultatimaAnkete o radnoj snazi, koju sprovodi Republi~kizavod za statistiku, stopa nezaposlenosti u2005. godini bila je nià od zvani~ne u tojgodini (26,9%) i iznosila je 20,8%, {topredstavqa porast u odnosu na 18,5% iz 2004.

S druge strane, broj zasnovanih radnihodnosa pokazuje povoqnije kretawe. U prvomtromese~ju zasnovano je za 23,2% vi{e radnihodnosa u pore|ewu s istim periodom 2005.godine. Ovaj pokazateq pokazuje znatno ve}ukorelisanost sa BDP-om. Kretawe brojazaposlenih i daqe je u velikoj meri odre|enootpu{tawem vi{ka zaposlenih, koje nijerezultat pada proizvodwe nego restrukturirawajavnih i drugih preduze}a.

Investiciona aktivnost

Osetan rast realne investicione aktivnostiostvaren u pro{loj godini nastavqen je i napo~etku ove godine. To potvr|uju podaci okretawu uvoza opreme i rezervnih delova uprvom tromese~ju 2006, a delom i drugiraspoloìvi podaci. Pri tome, treba imati uvidu da je priliv stranih direktnih investicijau prvom tromese~ju ove godine mawi za oko 37%u odnosu na isti period 2005.

Privatizacija dràvnih i dru{tvenihpreduze}a u protekle tri godine podstakla je idoma}a i strana ulagawa, mada nije bilo dovoqnogrinfild investicija u industrijske i drugekapacitete. Znatna investiciona sredstvauloèna su u izgradwu i rekonstrukciju putnemreè, {to je vaàn oblik javnih radova usaobra}ajnoj infrastrukturi.

Prema zvani~nim statisti~kim podacima,uvoz opreme i rezervnih delova (kapitalnihproizvoda) u prva tri meseca je iznosio 231,3miliona dolara, {to je za 20,8% vi{e nego uistom periodu 2005. godine.

Procewuje se da je stopa investicija,merena odnosom ukupnih investicija u fiksnefondove i projektovanog BDP-a, u prvom

tromese~ju iznosila oko 17% BDP-a. O~ekuje sedaqi rast ove stope investicija u 2006. inaredne tri godine, s obzirom na to da biprivatizacione prihode trebalo, svakako,usmeriti na kreditirawe razvoja privrede, a neu potro{wu bilo kog oblika. Najnià stopainvesticija u na{im uslovima trebalo bi dabude 20-25% BDP-a, imaju}i u vidu potrebure{avawa visoke nezaposlenosti i tehnolo{kezaostalosti.

Prema preliminarnim podacima Narodnebanke Srbije, neto strane direktne investicijesu u prva tri meseca 2006. godine iznosile 215miliona dolara, prema 343 miliona dolara uistom periodu 2005. I daqe je najve}i deostranih direktnih investicija vezan za kupovinudràvnih i dru{tvenih preduze}a, banaka iosiguravaju}ih dru{tava u procesu privatizacije,a mawe za ostale oblike investirawa.

Kreditni rejting Republike Srbije je,prema ocenama kreditnih agencija Standard &Poors i Fitch: long term BB-; short term B, alisu o~ekivawa u pogledu kreditnog rejtinga unarednom periodu delimi~no poboq{ana istabilna, {to moè imati pozitivnog uticaja nakretawa stranih direktnih investicija unarednom periodu. Ovo tim pre kada imamo uvidu da su zakonski uslovi za ulagawa u privreduSrbije vrlo povoqni i u pogledu niskih porezana dobit korporacija i u pogledu posebnihpovlastica za velika ino i doma}a ulagawa, kojadoprinose pove}awu doma}e zaposlenosti iizvoza.

Posebne pogodnosti omogu}ene su za doma}ai inoulagawa po modelu koncesija i BOT-modelu,a koja se odobravaju na 30 godina i zakonski sudozvoqena u raznim delatnostima industrije,saobra}aja, poqoprivrede i ve}ini drugihoblasti i delatnosti. Mogu}a je nesmetanarepatrijacija profita u inostranstvo, kao ireinvestirawe profita u privredu Srbije podpovoqnim uslovima.

Na kraju, treba naglasiti da su u na{ojprivredi tro{kovi rada niski, s obzirom na toda su bruto plate po zaposlenom me|u najniìma(oko 400 evra po zaposlenom mese~no) upore|ewu sa ve}inom evropskih zemaqa.


59

ME\UNARODNO OKRU@EWE

Perspektive svetske privrednekonjunkture veoma su povoqne za 2006. godinu,budu}i da se, prema prognozama MMF-a,o~ekuje globalni privredni rast od 4,9%.Tako solidan rast trebalo bi da se zadrìi u narednih nekoliko godina. Wegovipokreta~i bi}e, pored Amerike, i azijskezemqe, pre svih Kina i Indija, kao i Japan,kome se predvi|a snaàn privredni uspon.Oporavak u evrozoni je primetan, ali i poredtoga rast u 2006. godini ne}e pre}i 2%.Odràwe iznadprose~nog privrednog rasta usvetu ugroèno je zbog permanentno visokihcena energenata, globalnih ekonomskihneravnoteà, kao i rasta protekcionizma urazvijenim zemqama.

U prvom tromese~ju 2006. nastavqen jevrtoglavi rast cena sirovina. Nafta jepre{la rekordni iznos od 72 dolara pobarelu zbog bojazni investitora odporeme}aja u snabdevawu naftom. Bakar jedostigao neverovatnih 6.470 dolara po toni,a osnovni uzrok tome je visoka kineskatra`wa. Cena zlata je dostigla 618 dolaraza trojuncu, mahom zbog {pekulativnihkupovina. Znatno su porasle i cene cinka ialuminijuma od obojenih metala, a rekordbeleì cena srebra me|u plemenitimmetalima.

Japanska centralna banka pridruìla seAmeri~koj upravi federalnih rezervi iEvropskoj centralnoj banci i objavila krajere ekspanzivne monetarne politike.Federalne rezerve su nastavile sa ciklusompove}awa osnovne kamatne stope u jo{ dvanavrata, ali su nagovestile i wegov skorikraj. Evropska centralna banka je pove}alareferentnu stopu za jo{ 0,25 procentnihpoena i najavila daqe zao{travawemonetarne politike. Na taj na~in se

zavr{ila dugotrajna era povoqnogzaduìvawa u svetu.

Na trì{tima valuta dolar je u prvomtromese~ju 2006. prema evru i jenu oslabioneznatno, a prema valutama trì{ta urazvoju znatno vi{e. Ve} po~etkom drugogtromese~ja dolar klizi brè u odnosu naevro i jen zbog nagove{taja Federalnihrezervi da }e samo jo{ jednom u ovoj godinipove}ati osnovnu kamatnu stopu. Kineskevlasti nameravaju da postepeno, udugotrajnom procesu, pre|u na reìmslobodno plivaju}eg kursa renminbija.

Na trì{tima vlasni~kih hartija odvrednosti zabeleèn je visok rast vrednostiberzanskih indeksa od po~etka godine.Gotovo da i nema berze u svetu na kojoj nijeostvaren rast vrednosti indeksa odpo~etka godine. Iznena|uju}e visok je porastvrednosti akcija kompanija na razvijenimtrì{tima zapadne Evrope, dok se natrì{tima u razvoju beleè dvocifrenestope rasta. Ameri~ki berzanski indeksirastu brìm tempom nego {to su porasli zacelu 2005. godinu.

Standard end Pur poboq{ao je izglede zapromenu kreditnog rejtinga Srbije izstabilnih u pozitivne. Povoqni vetrovi izme|unarodnog okruèwa mogli bi se osetitii u Srbiji zahvaquju}i dobrim perspektivamasvetske privede, kao i oporavku u evrozoni.Negativni uticaji mogli bi de se osete kroznepovoqnije uslove zaduìvawa u svetu zbogrestriktivnije monetarne politikecentralnih banaka, kao i kroz pogor{aweplatnobilansne pozicije Srbije ukoliko seodrì ili ~ak pove}a cena nafte nasvetskom trì{tu.


60

Konjunkturna kretawa

Kada je re~ o trenutnom stawu svetskeprivrede i wenim bliskim perspektivama,moèmo, sa malom verovatno}om da }emopogre{iti, konstatovati da je svetska privrednakonjunktura u zamahu i da postoje izgledi da seostvari zavidan globalni rast u 2006. godini.Na ovakav zakqu~ak upu}uju relevantne analizei prognoze svetskih ekonomskih eksperata.Prema tim prognozama, svetski privredni rast u2006. godini bi}e znatno iznad vi{egodi{wegprose~nog trenda zahvaquju}i pre svega pove}awudoma}e tra`we u najve}im regionima, podrànomuspe{nim poslovnim investicijama ukorporativnom sektoru, kao i jo{ uvekstimulativnom monetarnom politikomcentralnih banaka u najrazvijenijim zemqama.Ilustracije radi, isti~emo prognozu svetskogprivrednog rasta iz najnovijeg polugodi{wegpregleda MMF-a od 4,9%, koja je revidirana uodnosu na septembarsku (4,3%). Me|utim,odràwe globalnog privrednog rasta nasada{wem nivou ugroèno je zbog rizika kao{to su globalne ekonomske neravnoteè, visokecene energenata i pretwe protekcionisti~kimmerama.

U prvom tromese~ju 2006. godine nastavqenje trend rasta cena sirovina, naro~ito nafte,bakra i plemenitih metala. Cena nafte sene{to "umirila" u ovom periodu, ali je umomentu kada pi{emo ovaj izve{taj (sredinaaprila) ve} dostigla rekordni nivo iz avgusta2005. godine, prema{uju}i 70 dolara po barelu.Zbog mogu}eg oruànog sukoba u Iranu iliuvo|ewa ekonomskih sankcija toj zemqi,~etvrtom najve}em svetskim izvozniku nafte,smawenih isporuka kvalitetne, lake nafte izpoliti~ki nestabilne Nigerije, kao i mawihameri~kih rezervi nafte i to pred po~etakletwe sezone, analiti~ari smatraju da dosmawewa cene nafte u dogledno vreme ne}e do}i.Cena bakra dostigla je vrtoglavu visinu odpreko 6.000 dolara za tonu, to jest preko 35%vi{e od po~etka godine, dok je u celoj 2005.godini bakar poskupeo 53%. Uzroci takvog rastacene su veoma visoka tra`wa u Kini, najve}emsvetskom potro{a~u, i pove}ana kupovinainvesticionih fondova i drugih {pekulanatakoji o~ekuju nastavak rasta cene glavnogobojenog metala u svetu. Rekordni nivo uposledwih 25 godina dostigla je i cena zlata(preko 600 dolara za trojuncu), kao rezultat

Ostvareni i projektovani makroekonomski pokazateqi

Godi{wi rast Ostvareno Projekcija Projekcija u % 2005. 2006. 2007.

MMF Nezavisni ekonomisti

MMF Nezavisni ekonomisti

BDP (svetski) 4,8 4,9 4,6 4,7 4,4

Industrijski razvijene zemqe 2,7 3,0 2,5 2,8 2,2

SAD 3,5 3,4 3,3 3,3 2,8

Japan 2,7 2,8 3,0 2,1 2,4

Nema~ka 0.9 1,3 1,8 1,0 1,2

Britanija 1,8 2,5 2,3 2,7 2,4

Zona evra 1,3 2,0 2,1 1,9 1,7

Azija (novoindustrija- lizovane zemqe) 4,6 5,2 5,5 4,5 -

Kina 9,9 9,5 8,7 9,0 -

Brazil 2,3 3,5 3,6 3,5 -

Centralna i isto~na Evropa 5,3 5,2 4,9 4,8 -

Rusija 6,4 6,0 6,2 5,8 -

Svetska trgovina 7,3 8,0 - 7,5 -

Cene nafte (u SAD dolarima)1) 41,3 14,8 - 2,9 -

Potro{a~ke cene

Industrijski razvijene zemqe 2,3 2,3 1,9 2,1 1,9

SAD 3,4 3,2 3,0 2,5 2,3

Zona evra 2,2 2,1 2,0 2,2 2,0

Japan -0,3 0,3 0,4 0,6 0,6

Depoziti (u SAD dolarima) 3,8 5,0 - 5,1 -

Depoziti (u evrima) 2,2 3,0 - 3,4 -

Depoziti (u jenima) 0,1 0,3 - 0,9 - 1) Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAE. Prose~na cena nafte u dolarima po barelu iznosila je 53,35 dolara u 2005, a predvi|a se da }e ona iznositi 61,25 dolara u 2006. i 63 u 2007. godini.

Izvor: IMF World Economic Outlook, april 2006, Economist IntelligenceUnit (mese~ne prognoze), The J.P. Morgan View, Mart 2006.


61

pove}ane zabrinutosti investitora zbog mogu}egrasta inflacije, konstantno visokih cena nafte,pove}ane tra`we iz Kine i Indije, kao i ve}ihkupovina investitora u potrazi za vi{imprinosima.

Prema prognozama Ekonomist intelixensjunita, najbrù stopu privrednog rasta u svetu u2006. godini ima}e one zemqe koje ili izvozeenergiju ili je distribuiraju. Tako }e privrednirast u Azerbejxanu iznositi ~ak 27,5%zahvaquju}i rastu izvoza skupe nafte i gasa, dok}e zahvaquju}i ubirawu prihoda od naftovodaprivredni rast u Gruziji iznositi 10%. Zarazliku od navedenih zemaqa, razvijeneekonomije Velike Britanije, Nema~ke i[vajcarske ima}e privredni rast mawi od 2%,a na sasvim suprotnom polu nalazi se Zimbabve,koji }e zabeleìti najlo{iji rezultat odposmatranih zemaqa i gde }e do}i do padaproizvodwe od preko 4%.

Nakon rasta od svega 1,1% na godi{wemnivou u ~etvrtom tromese~ju 2005. godine,prouzrokovanog prirodnim katastrofama iprevisokim cenama nafte, predvi|a se da }eameri~ka ekonomija u prvom tromese~ju 2006.godine ostvariti visok rast, 4,5%. Na taj na~in}e u potpunosti biti nadokna|en usporeni rastkrajem 2005. godine. Osnove ameri~ke privredesu zdrave, produktivnost je dovoqno visoka, ainflacija pod kontrolom. Stimulativnamonetarna politika doprinela je da serelativno visok privredni rast odrì, apredvi|a se da }e iznositi oko 3,3% u 2006,ne{to niè nego u 2005. godini (3,5%).Potencijalni rizici za privredni rast su rastcene nafte, rast kamatnih stopa, kao i pad cenenekretnina. I pored toga {to je Ameri~kauprava federalnih rezervi (FED) u posledwedve godine konstantno pove}avala kratkoro~nukamatnu stopu, dugoro~ne kamatne stope ostalesu relativno niske. Ukoliko bi one znatnijeporasle ili cene nekretnina pale, moglo bido}i do pada potro{we i ukupnog privrednograsta u SAD.

U evrozoni je evidentan porast poslovnogoptimizma, koji je u Nema~koj, kao najja~ojevropskoj ekonomiji, dostigao najvi{i nivo uposledwih pet godina. Porast doma}e tra`wekako u Nema~koj, tako i u ostalim zemqamaevrozone trebalo bi da bude osnovni pokreta~privrednog rasta u 2006. godini. Zbog jakedoma}e tra`we, privrede ovih zemaqa suotpornije na eksterne {okove od zemaqa koje

najve}i deo svog privrednog rasta ostvaruju krozrast izvoza (npr. Kina i Japan). Nema~kiprivredni rast u 2006. godini bi}e osnovnipokreta~ konjunkture u evrozoni, za koju seo~ekuje da bude ve}a od 2%.

U azijskim zemqama nastavqen jeimpresivan privredni rast. Predwa~i Kina saprocewenih ~ak 10,2% rasta u prvom tromese~ju2006. godine u odnosu na isti period 2005. Zbogtoga kineske vlasti moraju preduzimati mere zausporavawe ekonomskog rasta, uzrokovanogenormnim investirawem. Kina je u prvomtromese~ju 2006. izbila na prvo mesto u svetu poveli~ini deviznih rezervi, koje su prema{ile850 milijardi dolara, i na taj na~in jeprestigla Japan. Kada je re~ o Japanu, ekonomskiuspon u ovoj zemqi, nakon dugogodi{wihdeflacionih i recesionih kretawa, evidentan jeprema svim pokazateqima. Ekonomija Japanaubrzava svoj rast po osnovu ravnopravnogdoprinosa li~ne potro{we, poslovnihinvesticija i izvoza. Japanski potro{a~i trglisu se iz dugogodi{we letargije i po~eli datro{e, {to je i bio osnovni uslov za po~etakekonomskog oporavka zemqe.

Visoke cene sirovina, poja~ana doma}atra`wa i odgovaraju}a ekonomska politika, kojastimuli{e priliv stranog kapitala krozinvesticije, omogu}avaju solidne perspektiveprivrednog rasta na trì{tima u razvoju. Ono{to bi moglo usporiti wihov rast u 2006.godini jeste nastavak zao{travawa monetarnepolitike FED-a iznad o~ekivanog nivoa.Me|utim, malo je verovatno da }e se tako ne{tou ovoj godini dogoditi.

Interesantan je primer Rusije, ~iji sevisok privredni rast zasniva na izvozu skupenafte. Me|utim, na ra~un visokog rasta uenergetskom sektoru dolazi do pada aktivnosti uostalim proizvodnim sektorima u industriji.Oni beleè sporiji rast u 2005. godini nego u2004. Isto tako, zbog velikog prilivapetrodolara rubqa permanentno ja~a i smawujekonkurentnost ruskih proizvo|a~a. Visokprivredni rast podsti~e i inflaciju, koja jeiznosila 10,9% u 2005. godini. Svi tipokazateqi upu}uju na simptome "holandskebolesti", to jest paradoks dobrih vremena.Naziv poti~e iz Holandije, gde je sredinom{ezdesetih godina pro{loga veka u Severnommoru otkriveno nalazi{te prirodnog gasa.


62

Kamatne stope centralnih banaka

FED je nastavio sa ciklusom pove}avawaosnovne kamatne stope za po 0,25 procentnihpoena i u prvom tromese~ju 2006. godine - ovogputa pod dirigentskom palicom novog guverneraBena Bernankea. Kao {to je u svom inauguralnomgovoru obe}ao, Bernanke je nastavio tamo gde jestao wegov prethodnik Grinspen, tako da jekrajem marta, po 15. put uzastopno, osnovnakamatna stopa FED-a pove}ana za 0,25procentnih poena i trenutno iznosi 4,75%.Prvi put posle pet godina ona je vi{a odosnovne kamatne stope engleske centralne banke,koja iznosi 4,5%, a koja u prvom tromese~ju2006. godine nije mewana.

Ono {to je me|unarodne investitore iulaga~e u vlasni~ke hartije od vrednostinajvi{e zabrinulo jeste saop{tewe FED-a saposledweg sastanka koje nagove{tava daqi rast,u istom iznosu, osnovne kamatne stope najmawejedanput, a mo`da i u dva navrata, da bi sesasvim otklonila opasnost od ja~awainflatornih pritisaka. Oni bi mogli bitiizazvani nesmawenim nivoom cena nafte, kao ismawewem nezaposlenosti na samo 4,8%. FED sesada, pod vo|stvom novog guvernera, suo~ava sadilemom na kom nivou bi bilo najoptimalnijezaustaviti rast kamatne stope a da se ne izazoverast cena ukoliko se to u~ini prerano, iliomete privredni rast u slu~aju da se kamatnestope podignu previsoko. Veliki brojekonomskih analiti~ara smatra da }e FED jo{sigurno jedanput, na slede}em sastanku, podi}ikamatne stope za 0,25 procentnih poena i takose zaustaviti na nivou od 5%, a ima i prognozada }e se rast kamatne stope zaustaviti na nivouod 5,25%. U prilog takvoj prognozi ide i izjavapredsednika wujor{kog FED-a da }e nivokratkoro~nih kamatnih stopa morati znatno daporaste kako bi se neutralisao efekat visokogpriliva inostranog kapitala na porastdugoro~ne kamatne stope.

Iako nakon Alana Grinspena u na~inuvo|ewa monetarne politike FED-a ne}e do}i dobitnijih izmena, od novog guvernera ipak seo~ekuju novine u smislu ve}e transparentnosti uradu, kao i odre|ivawe ciqne inflacije udoglednoj budu}nosti, {to je Grinspen upornoodbijao sa obja{wewem da bi takav potez smawiofleksibilnost FED-a da se za{titi od raznihekonomskih {okova.

LIBOR na tromese~ne depozite u

2003-2006.

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

4,5

5

I2003.

II III IV I2004.

II III IV I2005.

II III IV I2006.

Izvor: British Bankers Association .

USD GBP YEN CHF EUR


63

Podstaknuta jasnim znacima oporavkaprivrednog rasta u evrozoni, Evropska centralnabanka (ECB), po~etkom marta 2006. godine, podrugi put je u posledwa ~etiri meseca podiglareferentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnihpoena i ona sada iznosi 2,5%. Guverner ECBTri{e izjavio je da je odluka o jo{ jednompove}awu kamatne stope posle decembra 2005.doneta na osnovu procene da postoje rizici pocenovnu stabilnost u evrozoni i da stoga slededaqa pove}awa referentne kamatne stope. Uprilog toj izjavi govore i najnoviji podaci oporastu poslovnog poverewa u Nema~koj nanajvi{i nivo u posledwih 15 godina, kao ipodaci o februarskom rastu {ireg monetarnogagregata M3 za 8% u odnosu na isti mesec 2005.godine. Taj porast je skoro dvostruko ve}i odpredvi|enih 4,5% na godi{wem nivou, {to sesmatra kao najoptimalnije sa stanovi{tacenovne stabilnosti na duì rok. Stoga jesasvim izvesno da }e ECB nastaviti sapove}avawem referente kamatne stope tokom2006. i ona bi, prema ve}ini prognoza, trebalodo kraja godine da dostigne 3% ili 3,25%, uzjo{ jedno ili dva pove}awa u prvoj polovini2007. Na taj na~in monetarna politika uevrozoni znatno bi se poo{trila u odnosu naperiod od sredine 2003. do kraja 2005. godine, ukome osnovna kamatna stopa nije mewana(iznosila je 2%).

Kona~no je i centralna banka Japanaobjavila da }e privesti kraju dugogodi{wuultraekspanzivnu monetarnu politiku tzv.kvantitativnog popu{tawa, koja se ispoqavala uredovnom snabdevawu poslovnih banaka sveìmnovcem kako bi se stimulisala potro{wa ieliminisala deflatorna kretawa. S obzirom nato da je februar 2006. bio tre}i uzastopnimesec u kome su cene porasle, {to se nije desilood 1998, centralna banka Japana ispravno jezakqu~ila da je deflatorna pretwa najzadotklowena i objavila je postepeno zao{travawemonetarne politike. Na taj na~in ona sepridruìla FED-u i ECB-u, ozna~avaju}i timerestriktivniju monetarnu politiku i po~etakkraja ere jeftinog novca u svetu. Centralnabanka Japana, zbog svoje dosada{weultraekspanzivne monetarne politike,obezbe|ivala je likvidnost na svetskimfinansijskim trì{tima, jer su japanskiinvestitori u potrazi za vi{im prinosimasredstva plasirali u inostranstvu. Zbog bojaznida }e ta likvidnost biti smawena ukolikoprerano ili prenaglo podigne kamatne stope,


64

centralna banka Japana je saop{tila da }eosnovna kamatna stopa ostati pribli`no na nulii nakon smawewa dotoka sveèg novca u poslovnebanke. Procene analiti~ara su da }e centralnabanka Japana do kraja godine pove}ati kamatnustopu na nivo koji ne}e pre}i 0,25%, {to zna~ida }e razlika u kamatnoj stopi na jen u odnosuna evro, a naro~ito dolar, ostati znatna i tokomcele 2006. godine.

Trì{ta valuta

Na trì{tima valuta u prvom tromese~ju2006. godine evidentno je slabqewe vrednostiameri~kog dolara, ne toliko u odnosu na evroili jen koliko u odnosu na valute zemaqa satrì{tem u razvoju, kao {to su indoneànskarupija ili brazilski real, prema kojima je dolarizgubio oko 8% vrednosti od po~etka godine.Prema dolaru su oja~ale i ruska rubqa i ~e{kakruna za po pribli`no 4%. Ja~awe valutazemaqa sa trì{tem u razvoju posledica jevelikog priliva inostranog kapitala na tapodru~ja.

Kamatna razlika izme|u dolarskih depozitai depozita na evro, a naro~ito jen, jo{ uvek jeznatno visoka, {to pogoduje odràvawurelativno stabilnog nivoa dolara prema dvenajva`nije svetske valute u prvom tromese~ju2006. godine. Ta razlika ne}e se smawivatitokom cele godine i pored toga {to sucentralna banka Japana i ECB zapo~elepove}avawe osnovnih kamatnih stopa. Tokom celeprotekle godine ta kamatna razlika je presudnouticala na porast vrednosti ameri~ke valuteprema evru i jenu. Investitori na valutnimtrì{tima dali su prednost pozitivnom uticajukamatne razlike u korist dolara u odnosu nanegativni uticaj visokog ameri~kog trgovinskogdeficita sa svetom. Me|utim, budu}i je FED ve}jasno nagovestio kraj ciklusa zao{travawamonetarne politike do polovine godine, izvesnoje da }e pitawe visokog i daqe rastu}egameri~kog trgovinskog deficita biti u fokusuinteresovawa investitora na trì{tima valutau drugoj polovini 2006. godine, kada se predvi|apad vrednosti dolara u odnosu na evro i jen.

Kineske vlasti, izloène stalnimprebacivawima ameri~kih proizvo|a~a davrednost svoje valute, renminbija, ve{ta~kiodràvaju na visokom nivou i time svojimizvoznicima omogu}avaju nezasluènu

Kretawe vrednosti berzanskih indeksa u svetu u prvom tromese~ju 2006.

29. mar. 2006. Promene u %

2006. Najvi{a Najnià (od 30. dec. 2005)1)

SAD (Dow Jones) 11.215,7 11.317,4 10.667,4 +4,6 (S&P) 1.302,9 1.307,3 1.248,3 +4,4 (Nasdaq) 2.337,8 2.337,8 2.205,3 +6,0

Japan (Nikkei 225) 16.938,4 16.938,4 15.341,2 +5,1

Nema~ka (Xetra Dax) 5.914,8 5.973,1 5.334,3 +9,4

V. Britanija (FTSE 100) 5.959,2 6.036,3 5.618,8 +6,1

Francuska (CAC 40) 5.180,3 5.218,7 4.748,3 +9,9

Italija2) (S&P/MIB) 37.700,0 38.602,0 35.652,0 +5,6

[vajcarska (Swiss Market) 7.983,4 8.064,0 7.583,9 +5,3 1) Promena vrednosti berzanskih indeksa u nacionalnoj valuti. 2) Novi indeks. Izvor: The Economist, London, april 2006.

Nominalni efektivni kursevi

najva`nijih svetskih valuta (indeksi, 1990 = 100)

80

90

100

110

120

130

140

150

1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

5 7 9 11 1 3

2006.

Izvor: Bank of England .

EUR USD JPY CHF GBP


65

konkurentsku prednost, po~ele su postepeno dasmawuju administrativnu kontrolu nadkapitalnim tokovima. Mere kao {to je npr.pove}awe dozvoqenog iznosa deviza koji se moèpreneti u inostranstvo na 20.000 dolaragodi{we za fizi~ka lica doprine}e da se smawipritisak za intervencije vlade na deviznomtrì{tu, a istovremeno predstavqa po~etakdugotrajnog procesa uspostavqawa reìmaslobodno fluktuiraju}eg kursa renminbija.

Kina je, pod pritiskom ameri~kihtrgovinskih konkurenata, u julu 2005. godineprekinula sa reìmom deviznog kursa u kome jerenminbi, gotovo ~itavu deceniju, direktno biovezan za ameri~ki dolar i uspostavilafleksibilniji reìm deviznog kursa, u kome sekurs renminbija odre|uje prema korpi valuta.Me|utim, nakon revalvacije od 2% u julu 2005,koja je sama po sebi bila bezna~ajna, kineskemonetarne vlasti su od tada dopustile darenminbi pove}a vrednost za samo 1% u odnosuna dolar. Takva politika kursa kineskihmonetarnih vlasti izaziva revolt ameri~kihproizvo|a~a i pretwe uvo|ewemprotekcionisti~kih mera kao {to su tarife nauvoz kineskih proizvoda. Na takve optu`be iotvorene pretwe kineske vlasti odgovaraju da jewihov ciq da u narednih nekoliko godina,postepeno, pre|u na reìm slobodno plivaju}egkursa. Me|utim, za to je potrebno vreme ipostupnost zbog mogu}nosti da se naglimprelaskom na takav reìm kursa ugrozistabilnost finansijskog sistema nenaviknutog nanesputano delovawe trì{nih zakonitosti.

Trì{ta akcija

Prvo tromese~je 2006. moè se smatrati kaoizuzetno uspe{no sa stanovi{ta ulagawa uvlasni~ke hartije od vrednosti. Berzanskiindeksi u svetu, kako na trì{tima razvijenihzemaqa tako i na trì{tima u razvoju, beleèznatan rast od po~etka godine. Prakti~no da inema berzanskog indeksa u svetu koji nijeostvario rast od po~etka godine, pri ~emu nekiod wih posledwih godina beleè rekordnevrednosti. Tako, na primer, najpoznatijiameri~ki berzanski indeks Dau Xons dostigao jenivo od 11. 000 indeksnih poena prvi put od juna2001. godine. Rastu ovog indeksa pridruìla suse i ostala dva od tri najva`nija ameri~kaberzanska indeksa, Standard end Pur 500 iNasdak, koji su ostvarili rast od 4,4%, odnosno

Kretawe cene teksa{ke nafte

po barelu(u SAD dolarima)

222426283032343638404244464850525456586062646668707274

1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

5 7 9 11 1 3

2006.

Izvor: Economist Intelligence Unit .


66

6% od po~etka godine. Iako nesmaweni nivocene nafte, kao i nastavak zao{travawamonetarne politike FED-a, ne predstavqajuidealan ambijent za rast vrednosti akcija, on jeipak u ovom tromese~ju ve}i nego {to je iznosioza celu 2005. godinu, bar kada je re~ oameri~kim berzanskim indeksima. Osnovnirazlog tome, pored dobrih poslovnih rezultatakompanija, jeste i o~ekivawe investitora da }eFED najkasnije do maja 2006. zavr{iti cikluspove}avawa osnovne kamatne stope. S obzirom nato da je ta opcija sasvim izvesna, investitori naosnovu we formiraju svoja o~ekivawa, {topogoduje rastu vrednosti akcija.

Na trì{tima vlasni~kih hartija odvrednosti u razvijenim zemqama zapadne Evropeprvo tromese~je je ~ak i uspe{nije nego naameri~kim berzama. Berzanski indeksi uFrancuskoj i Nema~koj zabeleìli su gotovodvocifren rast vrednosti, {to je za samo jednotromese~je izuzetan rezultat budu}i da je re~ orazvijenim trì{tima. Na trì{timavlasni~kih hartija od vrednosti u zemqamaevrozone jo{ uvek se ne ose}a efekatzao{travawa monetarne politike ECB zapo~etogkrajem pro{le godine. Me|utim, zbognagove{taja daqeg rasta kamatnih stopa, svakakoda }e se efekat tog rasta na profite kompanijau evrozoni osetiti do kraja godine. Stoga semoè o~ekivati da u drugom delu godine do|e dousporavawa rasta vrednosti berzanskih indeksa uzemqama evrozone.

U Japanu berzanski indeks Nikei 225, kojije tokom 2005. godine zabeleìo najve}i rastvrednosti od berzanskih indeksa na trì{timarazvijenih zemaqa, nastavqa sa, trenutno ne{tosporijim, rastom, koji od po~etka godine iznosi5%. I pored toga {to je japanska centralnabanka nagovestila kraj ciklusa ekspanzivnemonetarne politike, vrednosti akcija rastuzahvaquju}i porastu samopouzdawa investitora,koje je uzrokovano povoqnim konjunkturnimtrendovima i okon~awem dugogodi{wihdeflatornih pritisaka.

Nastavak rasta cena sirovina povoqnouti~e na daqe pove}awe profita kompanija uRusiji i vrednosti wihovih akcija, tako da je odzemaqa centralne i isto~ne Evrope u Rusijizabeleèn najve}i rast vrednosti berzanskihindeksa, ~ak 19% od po~etka godine. Topredstavqa nastavak pro{logodi{weg ekstremnovisokog rasta, a slede Poqska sa veoma visokih11% i Ma|arska sa 10% rasta, dok je ê{ka sa3% ne{to slabija. Trì{ta vlasni~kih hartija

od vrednosti u Latinskoj Americi i daqe su,zbog vi{ih prinosa, atraktivna za straneulaga~e, tako da ve}ina ovih trì{ta i u prvomtromese~ju 2006. beleì veoma visoke,dvocifrene stope rasta berzanskih indeksa uodnosu na po~etak godine. Me|utim, do krajagodine treba o~ekivati postepeno povla~ewekapitala sa ovih trì{ta, na kojima su ve}ostvareni visoki profiti, na sigurnija trì{taakcija razvijenih zemaqa, na kojima su prinosi,dodu{e postepeno, po~eli da se pove}avaju.

Srbija i me|unarodno okruèwe

Kao i uvek u analizama i pore|ewimaparametara ekonomskog razvoja Srbije saodgovaraju}im pokazateqima drugih zemaqa,skrenu}emo pa`wu na one uspe{ne i maweuspe{ne rezultate u analiziranom periodu.Isti~emo tako da je Standard end Pur, jedna odnajve}ih svetskih bonitetnih agencija,poboq{ala izglede za budu}u promenu kreditnogrejtinga Srbije iz stabilnih u pozitivne, {tozna~i da bi za Srbiju moglo uslediti pove}awekreditnog rejtinga, koji trenutno iznosi BB- zadugoro~ni dug u stranoj valuti. U saop{tewuagencije Standard end Pur kao pozitivno seisti~e napredak Srbije na podru~ju fiskalnekonsolidacije i stalno smawewe dràvnog duga,dobre makroekonomske perspektive i napredak uzakonodavnoj oblasti. Podjednako su va`ni iuspe{ni okon~awe trogodi{weg aran`mana saMMF-om i napredak u pregovorima sa Evropskomunijom. Opasnost za Srbiju predstavqajuambiciozni politi~ki planovi, veliki deficitteku}eg ra~una platnog bilansa i visokainflacija, koja moè ugroziti makroekonomskustabilnost. Shodno tome, ukoliko ne do|e dopogor{awa fiskalne pozicije ili znatnijegpogor{awa politi~kog rizika, kreditni rejtingSrbije mogao bi se poboq{ati u narednih 18meseci.

Nasuprot ovoj pozitivnoj me|unarodnojperspektivni, na zajedni~koj godi{woj listiameri~ke Heritix fondacije i dnevnikaVolstrit ùrnal za 2006. godinu, koji pratiindeks ekonomskih sloboda u svetu, Srbija je ve}tre}u godinu zaredom ostala nerangirana, i tozbog nepostojawa pouzdanih podataka o stawuekonomije. Prvo i drugo mesto na ovoj listi,koju veoma cene privatni investitori, zauzimajuHongkong i Singapur, kao zemqe sa najve}im


67

ekonomskim slobodama. Sledi Irska, koja je ovegodine prestigla Luksemburg i Estoniju. Uzemqama regiona uglavnom je zabeleèn napredaku ja~awu ekonomskih sloboda. Najboqe jeplasirana Slovenija, na 38. mestu, zatimHrvatska, na 55. mestu sa prose~nom ocenom2,78, i to u grupi zemaqa sa prete`no slobodnomekonomijom (ocene su od 1, najboqa, do 5,najlo{ija), Bugarska je zauzela 64, a BiH 74.mesto sa prose~nom ocenom 3,01. Srbija i CrnaGora je u indeksu za 2003. godinu, kada jeposledwi put bila ukqu~ena u analizu, dobilaocenu 4,28.

Dobra vest stiè iz Crne Gore, gde je nivostranih ulagawa po glavi stanovnika u 2005.godini iznosio 580 evra. To je Crnoj Goriosiguralo tre}e mesto, iza Estonije i ê{ke,me|u zemqama u tranziciji, a prvo me|u zemqamakoje nisu ~lanice Evropske unije. Premapodacima Centralne banke Crne Gore, direktnestrane investicije u 2005. godini iznosile su360 miliona evra, a lista stranih investitoraobuhvata ulaga~e iz ~ak 42 zemqe.

Kretawa u me|unarodnom ekonomskomokruèwu u prvom tromese~ju 2006. godine nisusasvim povoqna sa stanovi{ta uticaja na doma}aprivredna kretawa. Cena nafte se odràva navisokom nivou, a zbog geopoliti~kihneizvesnosti nema realnih izgleda da se do kraja

godine znatnije smawi, {to }e, naravno,negativno uticati na ve} nepovoqnuplatnobilansnu poziciju Srbije. Monetarnapolitika vode}ih centralnih banaka u svetupostaje sve restriktivnija, a krediti sve skupqi,tako da je vreme zaduìvawa pod povoqnimuslovima pro{lo. To je posebno zna~ajno zaSrbiju, kojoj }e, i pored znatnog smawewaspoqne zaduènosti nakon otpisa preostalih15% duga Pariskom klubu, novi krediti bitineophodni. S tim u vezi treba pomenuti i da }eme|unarodni investitori svoj kapital, plasiranna trì{ta u razvoju u potrazi za vi{imprinosima, prebacivati na trì{ta razvijenihzemaqa zbog rasta dugoro~nih kamatnih stopa,izazvanog restriktivnijom monetarnompolitikom u tim zemqama.

S druge strane, ono {to ohrabruje jesupovoqna konjunkturna kretawa na globalnomnivou, kao i jasni znaci oporavka privrede napodru~ju evrozone. Sa stanovi{ta doma}egrazvoja va`no je, osim napora na odràwudostignute makroekonomske stabilnosti,stvoriti i {to povoqniji investicioniambijent za potencijalne strane ulaga~e. Sawihovim masovnijim dolaskom, naro~ito kad jere~ o grinfild investicijama, povoqnikonjunkturni trendovi iz me|unarodnogokruèwa odrazili bi se pozitivno i na na{emprostoru.


Teku}i platni bilans u prvomtromese~ju 2006. nepovoqniji je u odnosu naprvo i drugo, a povoqniji u odnosu na tre}ei ~etvrto tromese~je 2005. godine, u velikojmeri zbog efekta PDV-a na usporavawe uvozau prvoj polovini prethodne godine. Ukolikose podaci za prvo tromese~je 2005. korigujuza proceweni efekat uvo|ewa PDV-a irazliku koja se o~ekuje sa kona~nim podacimao vrednosti izvoza i uvoza, deficitteku}eg platnog bilansa u prvom tromese~ju2006. bio bi na pribli`no istom nivou.

S druge strane, neto priliv kapitalaiz inostranstva (1.178 miliona dolara) idaqe daleko prema{uje potrebe eksternogfinansirawa sa stanovi{ta obimadeficita teku}eg bilansa (575 milionadolara). To je za rezultat imalo zna~ajnopove}awe deviznih rezervi: 531 milion dolarabez me|uvalutnih promena, odnosno 611miliona dolara sa me|uvalutnim promenama,{to je svakako uticalo na monetarnakretawa i devizni kurs.

Projekcijom platnog bilansa Srbije za2006. godinu predvi|en je mawi neto prilivkapitala u odnosu na 2005. godinu: 12,3%,umesto 17,8% BDP-a. Uz zadràvawedeficita teku}ih transakcija napro{logodi{wem nivou (8,5% BDP-a),porast deviznih rezervi Narodne bankeSrbije iznosio bi oko 1,01 milijardu dolara.

Pozitivnom ocenom Odbora direktoraMe|unarodnog monetarnog fonda (MMF),februara 2006, uspe{no je okon~antrogodi{wi finansijski aran`man, koji jesa ovom me|unarodnom finansijskominstitucijom sklopqen 2002. godine uukupnom iznosu od oko 937 miliona dolara.Povla~ewem preostale, posledwe kreditne

tran{e od oko 90 miliona dolara po osnovuovog aran`mana Srbija je u{la u fazunaknadnog makroekonomskog nadzora(postprogram "monitoring"), predvi|en zazemqe koje imaju finansijske obaveze premaMMF-u a nemaju s wim dogovoren noviaran`man.

Tako|e, okon~awem trogodi{wegfinansijskog aran`mana sa MMF-om stvorenisu uslovi za realizaciju preostalog otpisaod 15% reprogramiranog duga premapoveriocima Pariskog kluba, u vrednosti od659 miliona dolara, ~ime je olak{anapozicija zemqe u vra}awu spoqnog duga.Spoqni dug Srbije je 31. marta 2006. iznosio16.092,5 miliona dolara (13.324,92 milionaevra). Pri tome, udeo spoqnog duga javnogsektora opada i iznosi 54,6% (8.781,03miliona dolara), dok udeo spoqnog dugaprivatnog sektora raste i iznosi 45,4%(7.311,47 miliona dolara).

Posebno nagla{avamo ~iwenicu da sveproblemati~niju stavku u platnom bilansuSrbije predstavqa zaduìvawe privatnogsektora (banaka i preduze}a) uinostranstvu. Pove}avawe inozaduènostipreduze}a moè se posmatrati kaopozitivna posledica popravqawa kreditnogrejtinga zemqe i ~iwenice da inokreditoriprocewuju da sve ve}i broj na{ih preduze}amoè biti konkurentan i urednoizmirivati preuzete obaveze. Me|utim,kreditirawe stanovni{tva sredstvimapribavqenim u inostranstvu dobrim delomse preliva u potro{wu i uti~e na pove}aweinflacije, a to je upravo ono {to Narodnabanka Srbije poku{ava da neutrali{e svojimmerama monetarne politike.

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

69

Platni bilans

Prema prethodnim podacima Narodne bankeSrbije, deficit teku}ih transakcija sainostranstvom u prvom tromese~ju 2006. godineiznosio je 575 miliona dolara (619 miliona bezzvani~ne pomo}i). To je za 32,8% vi{e u odnosuna isti period 2005. godine, kada je deficitteku}eg platnog bilansa bio smawen na 433miliona dolara (476 miliona bez zvani~nepomo}i), zbog znatnog smawewa robnog deficita,usled kumulirawa uvoznih dobara krajem 2004.godine, pred uvo|ewe PDV-a.

Robni deficit u prvom tromese~ju 2006.pove}an je za 37,0% u odnosu na prvo tromese~je2005. godine (sa 939 na 1.286 miliona dolara).Me|utim, on je mawi od robnih deficita koji suzabeleèni u sva tri ostala tromese~ja 2005.godine (za 10,0%, 18,9% i 20,6%, respektivno).

Izvezeno je robe u vrednosti od 1.147miliona dolara, ili za 15,4% vi{e u pore|ewus istim periodom prethodne godine, a uvezeno2.433 miliona dolara, ili za 25,9% vi{e.

Pokrivenost uvoza robe izvozom iznosila je47,1% i mawa je za 4,3 procentna poena u odnosuna pokrivenost u prvom tromese~ju 2005.(51,4%), ali je ve}a od pokrivenosti u ostalimtromese~jima prethodne godine.

Na pove}awe izvoza u prva tri meseca ovegodine posebno su uticali: porast svetskih cenaosnovnih metala, suficit u razmeni hrane (izvozìtarica i proizvoda, pre svega kukuruza), kaoi suficit u razmeni ode}e, zahvaquju}iefektima preferencijalnog tretmana izvozaode}e na trì{te Evropske unije aktiviranogprethodne godine. Uvoz je bio opredeqen rastomcena energenata, rude bakra i gvo`|a, kao ipove}awem tra`we. Pove}awe doma}e tra`we zauvoznim proizvodima velikim delom je rezultatdostupnijih kredita, {to ilustruje ~iwenica daje uvoz drumskih vozila, u kome dominiraju noviautomobili, pove}an za 65% (7,2% ukupnoguvoza), dok je uvoz elektri~nih ma{ina, aparatai ure|aja pove}an za 53% (4,1% ukupnog uvoza)u odnosu na isti period pro{le godine.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda uprvom tromese~ju najvi{e su zastupqeniproizvodi za reprodukciju, sa 70,0% (797miliona dolara), zatim proizvodi za {irokupotro{wu, sa 25,1% (286 miliona dolara), i


70

Platni bilans Republike Srbije (u milionima SAD dolara)

2005. Jan.-mart

2006. Jan.-mart

I. TEKU]I BILANS -433 -575

Robna razmena, neto -939 -1.286

Izvoz, f.o.b. 994 1.147

Uvoz, f.o.b. -1.933 -2.433

Usluge, neto -33 -35

Izvoz 324 360

Uvoz -357 -395

Kamate, neto -77 -59

Teku}i transferi, neto 573 761

Zvani~na pomo} 43 44

II. BILANS KAPITALA 871 1.178

Direktne investicije, neto 343 215

Sredw. i dugor. krediti, neto 146 482

Kratkoro~ni krediti, neto 123 254 Odloèna pla}awa po osnovu nafte i gasa

57 -20

Komercijalne banke1)

(pove}awe -) 103 174

Ostali kapital, neto 99 73

III. GRE[KE I PROPUSTI -232 -72

IV. UKUPAN PLATNI BILANS (I + II + III)

206 531

V. DEVIZNE REZERVE NBS1) (pove}awe -)

-206 -531

1) Bez me|uvalutnih promena.

Izvor: Narodna banka Srbije.

Spoqna trgovina R. Srbije (u milionima SAD dolara)

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

I2002.

II III IV I2003.

II III IV I2004.

II III IV I2005.

II III IV I 2006.

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

Izvoz

Uvoz

Saldo robne razmene


71

Izvoz i uvoz

(u mln SAD dolara)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1.600

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

6 9 12 3

2006.

Originalni podaciDesezonirani podaciTrend-ciklus

Uvoz

Izvoz

Najve}e u~e{}e u izvozu i uvozu po odsecima SMTK (u milionima SAD dolara)

2005. Jan.-mart

2006. Jan.-mart

Iznos U~e{}e u %

Iznos U~e{}e u %

Indeks

IZVOZ

Gvo`|e i ~elik 167,2 17,1 156,2 13,7 93,4

Obojeni metali 80,5 8,3 132,8 11,6 164,9

Ode}a 55,5 5,7 68,6 6,0 123,5 @itarice i proizvodi

32,8 3,4 56,6 5,0 172,7

Proizvodi od kau~uka

49,3 5,0 54,1 4,7 109,8

Povr}e i vo}e 50,3 5,1 50,1 4,4 99,6

UVOZ Nafta i naftni derivati 273,5 13,7 283,8 11,3 103,7

Drumska vozila 110,3 5,5 181,5 7,2 164,6 Gas, prirodni i industrijski

150,5 7,5 158,5 6,3 105,3

Elektri~ne ma{ine, aparati i ure|aji

67,8 3,4 103,5 4,1 152,6

Industrijske ma{ine za op{tu upotrebu

85,8 4,3 94,9 3,8 110,6

Obojeni metali 64,8 3,2 93,4 3,7 144,2

Izvor: Republi~ki zavod za statistiku.

oprema, sa 4,9% (56 miliona dolara). Ustrukturi uvoza tako|e je najve}e u~e{}eproizvoda za reprodukciju, 63,0% (1.588miliona dolara), zatim slede proizvodi za{iroku potro{wu, 23,1% (581 milion dolara) ioprema, 13,9% (350 miliona dolara).

Prema odsecima Standardne me|unarodnetrgovinske klasifikacije (SMTK), najve}eu~e{}e u izvozu u prva tri meseca ostvarili su:gvo`|e i ~elik (13,7%, ili 156 milionadolara), obojeni metali (11,6%, ili 133miliona dolara), ode}a (6%, ili 69 milionadolara), ìtarice i proizvodi (5%, ili 57miliona dolara), proizvodi od kau~uka (4,7%,ili 54 miliona dolara) i povr}e i vo}e (4,4%,ili 50 miliona dolara). U odnosu na istiperiod prethodne godine, obojeni metalizabeleìli su najve}e pove}awe vrednostiizvoza u prvom tromese~ju - za 52,3 milionadolara. Slede ìtarice i proizvodi (23,8miliona dolara), ode}a (13,1 milion dolara) ipogonske ma{ine i ure|aji (11,4 milionadolara). Najve}e smawewe vrednosti izvozazabeleèno je u izvozu gvo`|a i ~elika (-11miliona dolara).

Najve}e u~e{}e u uvozu, prema SMTK, uprva tri meseca ostvarili su: nafta i naftniderivati (11,3%, ili 284 miliona dolara),drumska vozila (7,2%, ili 182 miliona dolara),gas, prirodni i industrijski (6,3%, ili 159miliona dolara), elektri~ne ma{ine, aparati iure|aji (4,1%, ili 104 miliona dolara),industrijske ma{ine za op{tu upotrebu (3,8%,ili 95 miliona dolara) i obojeni metali (3,7%,ili 93 miliona dolara). U odnosu na istiperiod prethodne godine, najve}e pove}awevrednosti uvoza u prvom tromese~ju zabeleìlasu drumska vozila - za 71,2 miliona dolara.Zatim slede elektri~ne ma{ine, aparati iure|aji (35,7 miliona dolara), obojeni metali(28,6 miliona dolara), kancelarijske ma{ine ima{ine za AOP (25,4 miliona dolara),medicinski i farmaceutski proizvodi (24miliona dolara). Pri tome, nije registrovanoznatnije smawewe vrednosti uvoza: najve}esmawewe zabeleìli su celuloza i otpaci odhartije (-1,8 miliona dolara), ma{ine za obradumetala (-1,7 miliona dolara) i ìve ìvotiwe(-1,2 miliona dolara).

Ukupna vrednost spoqnotrgovinske razmenezemqe u prvom tromese~ju 2006. pove}ana je za


Robna razmena R. Srbije po ekonomskoj nameni (u milionima SAD dolara)

2005. Jan.-mart

2006. Jan.-mart

Indeks

IZVOZ 975,2 1.139,8 116,9

Od ~ega:

osnovna sredstva 42,8 56,0 130,8

reprodukcija 678,3 797,4 117,6

{iroka potro{wa 254,1 286,4 112,7

UVOZ 2.001,2 2.519,0 125,9 Od ~ega:

osnovna sredstva 244,2 350,2 143,4

reprodukcija 1.311,3 1.587,8 121,1

{iroka potro{wa 445,7 581,0 130,4


72

22,3% u odnosu na isti period 2005, sa 2.927 na3.580 miliona dolara.

Sa Evropskom unijom je ostvareno 53%ukupne spoqnotrgovinske razmene. Pri tome, uEvropsku uniju je izvezeno 62% ukupnog izvoza,a uvezeno 49% ukupnog uvoza.

Posmatrano po zamqama, Srbija je najvi{eizvozila u Italiju (199 miliona dolara), Bosnui Hercegovinu (123 miliona dolara) i Nema~ku(119 miliona dolara). U isto vreme, Srbija jenajvi{e uvozila iz Ruske Federacije, pre sveganaftu i gas (406 miliona dolara), zatim izNema~ke (234 miliona dolara) i Italije (200miliona dolara).

Bilans usluga u prvom tromese~ju 2006. je udeficitu od 35 miliona dolara, {to jepribli`no nivou deficita u istom periodu2005. (33 miliona dolara). Prihodi i rashodi odusluga su rasli pribli`no istim tempom, za oko11% u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit bilansa robe i usluga u prva trimeseca je pove}an za 35,9% (sa 972 na 1.321milion dolara). Pokrivenost uvoza izvozom robei usluga od 53,3% mawa je od pokrivenosti uistom periodu 2005. (58,2%), kao rezultatkumulirawa uvoznih dobara krajem 2004, preduvo|ewe PDV-a. Pokrivenost u celoj 2005.godini iznosila je 52,8%.

Odliv po osnovu urednog servisirawakamata prema poveriocima u prvom tromese~ju2006. iznosio je 98 miliona dolara (93 milionau istom periodu prethodne godine). S obziromna to da je na strani priliva zabele`eno 39miliona dolara, za razliku od 16 milionadolara u istom periodu 2005, deficit bilansafaktorskih transfera smawen je sa 77 na 59miliona dolara.

Neto teku}i transferi, u iznosu od 761milion dolara, u zna~ajnoj meri su pokrilideficit bilansa robe i usluga i kamata. Uodnosu na isti period prethodne godine,pove}ani su za 32,8%, pre svega zahvaquju}ipove}awu u stavci devizni ra~uni stranih lica(sa 48 na 359 miliona dolara), koja sadr`i ideo sredstava namewenih direktniminvesticijama, ali u posmatranom periodu nisurealizovana. S druge strane, saldo doznaka iefektive na deviznim ra~unima gra|ana je udeficitu od 20 miliona dolara (za razliku odsuficita od 53 miliona u istom periodu 2005),dok je neto otkup deviza po mewa~kim poslovimasmawen za 17,4% (sa 420 na 347 milionadolara).

Robna razmena R. Srbije po razvijenosti zemaqa (u milionima SAD dolara)

2005. Jan.-mart

2006. Jan.-mart

Indeks

IZVOZ 975,2 1.139,8 116,9

Od ~ega:

razvijene zemqe 582,0 737,6 126,7

zemqe u razvoju 393,2 402,3 102,3

UVOZ 2.001,2 2.519,0 125,9 Od ~ega:

razvijene zemqe 1.049,9 1.353,8 128,9

zemqe u razvoju 951,3 1.165,2 122,5


Robna razmena R. Srbije po geografskim zonama (u milionima SAD dolara)

2005. Jan.-mart

2006. Jan.-mart

Indeks

IZVOZ 975,2 1.139,8 116,9

Evropa 928,6 1.087,3 117,1

Afrika 10,2 9,6 93,5

Amerika 16,1 23,6 146,4

Azija 19,8 18,1 91,3

Okeanija 0,4 1,2 278,9

UVOZ 2.001,2 2.519,0 125,9

Evropa 1.706,7 2.096,8 122,8

Afrika 9,0 12,2 134,8

Amerika 109,3 110,1 100,7

Azija 175,3 298,6 170,3

Okeanija 0,9 1,3 143,4


Deficit bilansa teku}ih

transakcija(u mln SAD dolara, po tromese~jima)

-774

-1.398

-615

-193-281

-581-575

-433

-655

-1.600

-1.400

-1.200

-1.000

-800

-600

-400

-200

0 I II III IV

2004. 2005. 2006.

.


73

Neto uvoz kapitala u prvom tromese~ju2006. iznosio je 1.178 miliona dolara, {to je za35,2% vi{e u pore|ewu s istim periodom 2005.godine (871 milion dolara). Najzna~ajnijifaktor wegovog pove}awa bio je visok nivozaduìvawa u inostranstvu, dok je prilivstranih direktnih investicija, u iznosu od 215miliona dolara, bio mawi nego u istom perioduprethodne godine (343 miliona dolara).

U prvom tromese~ju 2006. kori{}eno jeblizu 600 miliona dolara sredworo~nih idugoro~nih kredita (za razliku od 279 milionau istom periodu prethodne godine), dok jeotplata glavnice po tim kreditima iznosila 112miliona dolara. Pored toga, pove}ani su ikratkoro~ni krediti i depoziti, sa 123 na 254miliona dolara.

Zna~ajno je pove}awe priliva po osnovunove devizne {tedwe, za 58,1% u odnosu na istiperiod 2005. (sa 148 na 234 miliona dolara).Tako|e, poslovne banke su ostvarile ve}i netouvoz kapitala: 174 miliona dolara (103 milionau prvom tromese~ju 2005).

Odliv po osnovu stavke gre{ke i propusti(kratkoro~ni trgovinski krediti i gre{ke ipropusti u neto iznosu) znatno je smawen: 72miliona dolara, za razliku od 232 milionadolara u istom periodu 2005.

Visok neto uvoz kapitala, u velikoj meri poosnovu zaduìvawa u inostranstvu, daleko jeprema{io potrebu eksternog finansirawa sastanovi{ta obima deficita teku}ih transakcijai rezultirao u zna~ajnom pove}awu deviznihrezervi Narodne banke Srbije. Ukupan platnibilans bio je u suficitu od 531 milion dolara,{to zna~i da su, iskqu~uju}i me|uvalutnepromene, za toliko pove}ane devizne rezervekojima rukuje Narodna banka Srbije, dok jewihovo pove}awe sa me|uvalutnim promenamaiznosilo 611,34 miliona dolara.

Struktura priliva kapitala

(u mln SAD dolara, po tromese~jima)

183

326

716

372

345438

691

1.034

994

211

343

215

107

294261

563

387280

280113176

-196-109

180247202

-200

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

2004. 2005. 2006. 2004. 2005. 2004. 2005. 2004. 2005.

I II II I IV

Strane direktne investicije, neto

Zaduìvawe, neto

Ostali priliv, neto

.

Pokrivenost uvoza deviznim

rezervama NBS

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

5.500

6.000

6.500

I2002.II III IV I

2003.I I III IV I

2004.I I III IV I

2005.I I III IV I

2006.

U mln

SAD dolara

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

5,5

6,0

6,5

7,0

Meseci

uvoza robe i usluga

Pokrivenost (desna skala)

Devizne rezerve (leva skala)


74

Indikatori eksterne pozicije Srbije

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. (mart)

INDIKATORI EKSTERNE LIKVIDNOSTI (u %)

Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima)

3,1 4,5 5,3 4,4 5,9 6,8

Devizne rezerve/kratkoro~ni dug 114,1 223,5 336,3 424,9 385,9 364,4

Devizne rezerve/BDP 11,0 16,0 18,8 18,9 23,7 25,0

Otplata duga/BDP 1,0 1,6 2,5 4,1 4,6 ...

Otplata duga/izvoz robe i usluga 4,4 7,5 12,2 17,9 18,1 13,9

INDIKATORI EKSTERNE SOLVENTNOSTI

(u %)

Spoqni dug/BDP 104,8 78,6 71,8 62,8 62,8 62,2

Kratkoro~ni dug/BDP 9,7 7,1 5,6 4,5 6,1 6,9

Spoqni dug/izvoz robe i usluga 456,9 379,2 343,0 272,1 247,7 250,21)

INDIKATORI IZLO@ENOSTI FINANSIJSKOM RIZIKU

(u %)

Devizne rezerve/M1 135,7 142,1 180,4 221,1 303,7 293,1

Devizne rezerve/primarni novac 190,9 194,7 277 319,5 447,8 448,0

STEPEN OTVORENOSTI EKONOMIJE (IZVOZ + UVOZ)/BDP

65,3 63,2 63,5 74,9 73,3 ...

KREDITNI REJTING

Novembar B+, Standard & Poor�s

Jul BB-, Standard & Poor�s i Fitch

Februar BB- (dugor.), B (kratkor.), positive Standard & Poor�s, BB- po Fitch-u

MEMORANDUM: (u milionima dolara)

BDP 10.619 14.282 18.919 22.440 24.625 25.8562)

Spoqni dug 11.125 11.230 13.575 14.099 15.466,5 16.092,5

Servisirawe spoqnog duga 107 223 481 927 1.129 2103)

Devizne rezerve centralne banke 1.170 2.280 3.550 4.245 5.842,8 6.454,1

Kratkoro~ni dug 1.026 1020 1.056 999 1.514,0 1.771,2

Bilans teku}ih transakcija -317 -1.270 -1.539 -2.827 -2.104 -5753)

Metodolo{ka obja{wewa: Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) - odnos deviznih rezervi na kraju godine i prose~nog mese~nog uvoza robe i usluga. Devizne rezerve/kratkoro~ni dug (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i stawa kratkoro~nog duga krajem godine. Devizne rezerve/BDP (u %) - stawe deviznih rezervi na kraju godine u odnosu na BDP. Otplata duga/BDP (u %) - odnos godi{we otplate duga i BDP-a. Otplata duga/izvoz (u %) - odnos otplate duga i izvoza robe i usluga. Dug/BDP (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i BDP-a. Dug/izvoz (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i godi{we vrednosti izvoza robe i usluga. Devizne rezerve/M1 (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i nov~ane mase na kraju godine. (Izvoz + uvoz)/BDP (u %) - odnos vrednosti izvoza i uvoza robe i usluga i BDP-a. 1) Izvoz u periodu april 2005-mart 2006. godine. 2) Procena za 2006. godinu. 3) Januar-mart 2006.


75

Republika Srbija: Osnovni makroekonomski indikatori 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Mart 2006.

Realni rast BDP-a (u %) 5,1 4,5 2,4 9,3 6,3 5,01)

Cene na malo (u % u odnosu na kraj prethodne godine) 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 2,2

Bazna inflacija (u % u odnosu na kraj prethodne godine)

18,1 5,1 6,2 11,5 14,5 1,7

Mart 2006.

Devizne rezerve NBS (u mln USD) 1.169,1 2.280,1 3.550,1 4.244,5 5.842,8 6.454,1

Januar-mart 2006.

Izvoz (u mln USD) 2.435 2.961 3.958 5.181 6.244 1.507

- stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu

17,9 21,6 33,7 30,9 20,5 14,3

Uvoz (u mln USD) -4.499 -6.059 -8.054 -11.637 -11.804 -2.828 - stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu

28,3 34,7 32,9 44,5 1,4 23,5

Teku}i ra~un platnog bilansa (u mln USD) -317 -1.270 -1.539 -2.827 -2.104 -575

u % BDP-a -3,0 -8,9 -8,1 -12,6 -8,5 ...

Januar-mart 2006.

Nezaposlenost, zvani~ni podaci (u %)2)

21,8 24,5 26,1 26,1 27,0 27,3

Nezaposlenost po Anketi (u %)3) 12,2 13,3 14,6 18,5 20,8 ...

Zarade (prose~ne za period, u EUR) 89,9 151,7 176,7 194,4 210,4 221,4

Januar-mart 2006.

Buxetski deficit/suficit (u % BDP-a)

-0,2 -4,3 -1,4 -0,1 1,5 -0,1

Javni dug Republike Srbije (spoqni + unutra{wi, u % BDP-a)4) 106,5 80,6 71,6 56,6 46,2 42,4

Mart 2006.

Kurs dinara prema USD (prosek, u periodu)

66,68 64,49 57,58 58,39 66,72

72,50 Kurs dinara prema USD (kraj perioda) 67,67 58,98 54,64 57,94 72,22 71,96

Kurs dinara prema EUR (prosek, u periodu) 59,77 60,68 65,07 72,58 82,91

87,10

Kurs dinara prema EUR (kraj perioda) 59,71 61,52 68,31 78,89 85,50 86,90

Memorandum

Bruto doma}i proizvod (u mln USD) 10.619 14.282 18.919 22.440 24.6255) 25.8561) 1) Projekcija za 2006. godinu. 2) Izvor: Republi~ki zavod za statistiku, za period 2001-2005. podaci se odnose na septembar, a za 2006. na mart (procena Narodne banke Srbije). 3) Izvor: Anketa o radnoj snazi za 2004. godinu, Republi~ki zavod za statistiku. 4) Izvor: Bilten Ministarstva finansija Republike Srbije. 5) Procena Republi~kog zavoda za statistiku.

narodna banka srbije - nbs.rs · ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije...

Documents