Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4

Vjekoslav Posavac, dipl. ecc. ing. ma.1 Tibor Bodolo, dipl. ing. ma.

UTVR IVANJE NAKNADE NASTALE ZBOG NEMOGU NOSTI KORI ENJA VOZILA ESTABLISHING THE VALUE OF REIMBURSEMENT DUE TO VEHICLES LOSS OF USE

Rezime: Cilj rada je da prikae sadanje stanje kod nas po ev od reenja koje sudovi daju vetacima, pa do osiguravaju ih drutava koja prema svojim internim odlukama reavaju i uti u na utvr ivanje visine naknade za nekori enje vozila. U injen je napor da se standardizuju izrazi i utvrdi metodologija obrade ovog vida naknade. KLJU NE RE I: VOZILO, AUTO DANI RADA (ADr), FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI, TETA, ODTETA-NAKNADA KEY WORDS: VEHICLE, WORKING DAYS (ADr), FIXED AND VARIABLE COSTS, DAMAGE, REIMBURSEMENT Summary: The aim of this work is to present the current condition with us beggining from court decisions up to insurance companies which establish the value of reimbursement for the loss of use of vehicles according to internal regulations and as such affect those values. An effort had been made to standardize terminology and the metodology of processing this kind of reimbursement. 1. UVOD U slu aju da je vlasnik spre en da koristi svoje vozilo iz razloga ote enja istog (delimi nog ili totalnog), oduzimanja vozila, liavanje slobode, povrede ili drugog na ina spre avanja upotrebe, a koje je nastalo iz osnova odgovornosti tre eg lica, tada se u tim slu ajevima sti e pravo za nadoknadu tete zbog nemogu nosti kori enja svog vozila bilo da je ono namenjeno za komercijalnu upotrebu, za privre ivanje ili za li nu svakodnevnu ili sezonsku upotrebu. Ova nadoknada nije zakonom regulisana ali je sudskom praksom uvedena i ostvaruje se u vidu naplate odtete-naknade. Dat je prikaz postoje eg stanja u ovoj oblasti kod naih sudova i osiguravaju ih drutva i reenja u Nema koj.1

lan Udruenja sudskih vetaka Vojvodina i

1

stalni sudski vetak

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 1.1. Reenja sudova U ovoj pravnoj stvari vetaci dobijaju razli ita reenja za veta enje od kojih neke citiram: ''Utvrditi visinu tete zbog nemogu nosti kori enja vozila'' ''Izjasniti se o visini izgubljene zarade tuioca u vidu tzv. auto-dana i to shodno normativima tuenog koja su vaila u vreme nastanka predmetne saobra ajne nezgode.'' ''Iskazati visinu materijalne tete, tj. izgubljene zarade zbog nemogu nosti obavljanja autoprevozni ke delatnosti, tako to e imati u vidu prose nu zaradu lica koja su obavljala auto-prevozni ku delatnost u ovom periodu uzimaju i podatke koji se odnose na vie takvih lica ''U ovoj pravnoj stvari odre eno je mainsko veta enje da prema stanju u spisima ovog predmeta utvrdi period nemogu nosti obavljanja svoje delatnosti tuioca, te da utvrdi visinu izgubljene zarade tuioca kao autoprevoznika u tom periodu '' Moe se konstatovati da se upotrebljava razli ita termininologija za isti vid tete koja je nastala zbog nemogu nosti kori enja vozila, a u nekim slu ajevima od vetaka se zahteva da primeni normative tuenog tj. osiguravaju eg drutva koja su vaila u vreme nastanka predmetne saobra ajne nezgode, me utim ovaj vid tete nije prisutan samo kod osiguravaju ih drutava ve i kod policije odnosno drave ili drugih pravnih i fizi kih subjekta koja su spre ila kori enje vozila. Ipak najve i broj slu ajeva se odnosi na osiguravaju a drutva te je potrebno upoznati se sa njihovim reenjima po tom pitanju. 1.2. Reenja kod osiguravaju ih drutava Osiguravaju a drutva u Srbiji, a verovatno i ostala iz bive Jugoslavije, u svom radu koriste Jedinstvene kriterijume (JK) za procenu teta na vozilima koji su utvr eni na Udruenju osiguravaju ih organizacija Jugoslavije iz 1989. god. U sadraaju tog JK ni u jednom stavu nije dato reenje za utvr ivanje visine naknade zbog nemogu nosti kori enja vozila. Me utim, pojedina ve a osiguravaju a drutva su ovo pitanje reila svojim internim Pravilima koja su samo njima dostupna na osnovu koje reavaju pitanja odtetenaknade.Od tih reenja navodimo neka: Kod jednog osiguravaju eg drutva to pitanje je reeno "Odlukom o utvr ivanju skale za odmeravanje visine naknade tete u postupku poravnanja" u okviru kojeg postoji reenje Naknada za izgubljene auto-dane samo za vozila za privre ivanje i to: Putni ke automobile do 1600 cm3 .....................................................do 1.000,00 din Putni ke automobile preko 1600 cm3.................................................do 1.300,00 din Pik-up vozila ( Poli, Caddy i sl. ).......................................................do 1.000,00 din Teretna vozila do 1 t nosivosti...........................................................do 1.500,00 din Teretna vozila od 1-5 t nosivosti........................................................do 2.000,00 din Teretna vozila od 5-10 t nosivosti......................................................do 3.000,00 din Teretna vozila preko 10 t nosivosti....................................................do 5.000,00 din Autobusi.............................................................................................do 6.500,00 din2

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 Tako e, pruena je mogu nost da se za vozila preduze a za transportne usluge u javnom saobra aju autodan utvr uje prema njihovoj vae oj tarifi. Za cenu auto-dana se priznaje od 40-60% od vae e tarife u zavisnosti od vremena stanja. Pregled sada vae ih cena u Srbiji za prevoz stvari i putnika u unutranjem i me unarodnom saobra aju dat je za teretna vozila i autobuse slede im tabelama:Tabela br.1 - Cena za unutranji saob. teretnih vozila u zavisnosti od nosivosti2Tona 2 3 4.707 4 5.252 5 5.824 6 6.411 7 6.941 8 7.513 9 8.100 10 8.658 15 11.490 20 14.366 25 17.951

Din/danu 4.064

Tabela br.2 - Cena usluga prevoza autobusa u vanlinijskom saobra aju3Kategorija autobusa I katerogija autobusa U unutranjem saobra aju Din /autodan 24.000,00 22.500,00 21.000,00 U me unarodnom saobra aju Din/autodan 28.500,00 27.000,00

II katerogija autobusa III katerogija autobusa

Kod drugog osiguravaju eg drutva pitanje naknade za nekori enje motornog vozila se reava na slede i na in: 1. Pravo na naknadu ovog vida tete moe se priznati samo onom fizi kom ili pravnom licu koje je sa ote enim motornim vozilom na dan tetnog doga aja profesionalno obavljao svoju registrovanu delatnost, te tako ostvarivalo zaradu iz svoje delatnosti... 3. Iznos - visina naknade i zavisi od vrste vozila, kao i od vremena potrebnog za opravku, i izra unava se prema tabeli koja je sastani deo kriterijuma (koji nismo imali na uvid). Visina naknade za privatne preduzetnike (taksiste, autoprevoznike i sl.) utvr uje se po danu zavisno od mese nog bruto prihoda preduzetnika koji slui kao osnovica za pla anje doprinosa i poreza." 1.3. Stanje u Nema koj Prema podacima iz kataloga ADAC Unfallratgeber daje se objanjenje za koja vozila se moe koristiti nadoknada-odteta: za bicikl i motocikl koji se redovno koriste za komercijalna vozila izra eni su katalozi Vorhalte- und Betriebkosten prema kojima se egzaktno utvr uje naknada po vrsti, tipu, snazi, nosivosti, starosti vozila Za putni ke automobile postoji tabela SuperSchwacke Band (1 04/06) gde su putni ki automobili razvrstani u grupe, a naknada za nekori enje se pla a prema slede oj tabeli:

2 3

SRBIJATRANSPORT a.d. poslovno udruenje Beograd, mart 2006 PANTRANS a.d. poslovno udrunje drumskog saobra aja Novi Sad, februar 2006. 3

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4Tabela br. 3 - Pregled naknade za nekori enje put. automobila u zavisnosti od grupeGrupa A B C D E F Primer vozila Fiat Panda Opel Corsa Swing Astra Cool Peugeot 306 XS Astra Caravan DI Mercedes C 200 Classic Naknada EUR/dan 27,00 29,00 35,00 38,00 43,00 50,00 Grupa G H J K L Primer vozila Mercedes C 230 Opel Omega Caravan TD Volvo S 80 D5 Executive BMW 740 IL BMW 750 IL Naknada EUR/dan 59,00 65,00 79,00 91,00 99,00

Zaklju ak: Iz navedenih primera jasno proizilazi da su pristupi razli iti u pogledu metodologije obra una i terminologije koji nisu standardizovani i to dovodi do nesporazuma i odugovla enja naplate ovog vida tete. Cilj ovog rada je da pokua dati doprinos utvr ivanju jedinstvene metodologije i terminologije za reavnje ovog vida tete. 2. IZRAZI Pojedini izrazi u ovom radu imaju slede e zna enje: 2.1.teta U optem smislu pod tetom se podrazumeva nepovoljna promena na postoje oj imovini odnosno pretrpljeni gubitak to predstavlja prostu tetu i spre avanje njenog pove anja u smislu izmakle dobiti kao i povreda li nosti ( slobode, asti, ugleda, stida, li nog, porodi nog mira i drugih li nih dobara kao i nanoenje drugom fizi kog ili psihi kog bola) to predstavlja moralnu odnosno nematerijalnu tetu. Iz re i ''teta'' izvedeni su nazivi: ote eni ( za poverioca ) i tetnik ( za dunika) U naem pravu i sudskoj praksi je prihva eno postojanje dve vrste teta i to: imovinska i neimovinska teta. Imovinska (materijalna) teta predstavlja unitenje neke stvari ili njeno ote enje u manjem ili ve em obimu tako da dolazi do onemogu avanja ili oteane upotrebe stvari ili nekog prava. Da bi se to otklonilo vlasnik odnosno korisnik stvari ima trokove koje ina e ni bi imao niti pretrpeo da nije bilo tete. Pod imovinskom tetom se podrazumeva kada do e do fizi ke povrede lica pa je ta povreda izazvala nesposobnost za rad i gubitka zarade ote enog, trokovi oko njegovog le enja i druge trokove. Kod imovinske tete razlikuju se dva njena vida : prosta - stvarna teta ( damnum emergens) i izgubljena dobit ( lucrum cessans ) Prosta teta predstavlja umanjenje postoje e imovine ote enog. Moe se dogoditi smanjenje aktive ili pove anja pasive. Smanjenje aktive sastoji obi no u smanjenu prava, u njegovom optere enju ili kakvom drugom ograni enju tj. spre avanju vrenju nekog prava da stvar upotrebi ili koristi i to mu prouzrokuje tetu.4

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 2.2. Naknada-odteta Naknada predstavlja nov ani evkivalent za nastalu tetu u smislu da se ote enom materijalna situacija dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja ( l.190 ZOO) 2.3. Izmakla korist (dobit) Predstavalja dobitak koji se mogao osnovano o ekivati u redovnom toku stvari. Izmakla korist ne moe do i ako predhodno nije nastupilo pove anje iste imovine izraenog dobitka. Ako se poslovalo sa gubitkom onda nema moralne i materijalne mogu nosti za formiranje fonda iz koga bi se utvrdila dobit. 2.4. Zarada Predstavlja prihod koji se ostvari svojim radom i to moe biti samo bruto zarada. Zarada se ostvaruje srazmerno provedenom vremenu na radu, a najvie do punog radnog vremena. Naknada zarade utvr uje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da radi na istim ili sli nim poslovima u organizaciji na kojima je radio pre nepogode. Zaradu ine: zarada koja se ostvaruje na osnovu cene rada , radnog u inka i vremena provedenog na radu; naknada zarade, dodaci na zaradu i obaveze koje zaposleni pla a po osnovu poreza i doprinosa za obavezno sicijalno osiguranje. 2.5. Amortizacija Zna i gubitak vrednosti svakog ekonomskog dobra zbog tehni kog i ekonomskog troenja u vremenu. Visina amortizacije zavisi od starosti, inteziteta kori enja, na ina rukovanja i odravanja i uslova u kojima se sredstvo koristi. Obra un amortizacije moe biti knjigovodstvena, tehni ka amortzacija, tehnoloka amortizacija i druge. Metod obra una vremenske amortizacije moe biti po konstatnoj ili progresivnoj odnosno degresivnoj metodi u zavisnosti od stope amortizacije koja se pak odre uje u zavisnosti od veka trajanja sredstva. Vek trajanja moe biti utvr en na osnovu statisti kih podataka, propisanog ili ekonomskog veka, tehnolokog projektovanja ali ne moe biti manji od onog koje proizvo a daje za svoj proizvod. 2.6. Trokovi odravanja Trokovi odravanja (teku i i investicioni) Tokom procesa kori enja sredstava za rad ista se neravnomerno troe i gube svoju upotrebnu vrednost. Kod vozila postoje dva osnovna vida odravanja i to: Teku e popravke redovno odravanje koje se odvija bez isklju enja iz saobra ajnog procesa ili sa kra im isklju enjem. Teku e odravanje ima za cilj da vozilo odrava u ispravnom stanju i da se spre i njihovo obezvre ivanje. Investicione popravke odravanje su one popravke koje se obavljaju izvan procesa transporta i rada sa duim isklju enjem iz saobra aja-upotrebe. Cilj investicionog odravanja ja da se produi upotrebni vek trajanja vozila.5

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 2.7. Vozilo Pod vozilom treba podrazumevati sva vozila koja se kre u po suvom, osim onih koja se kre u po inama i ista se klasifikuju kao slede a vozila: bicikl i tricikl, motorni bicikl i tricikl, drumska motorna vozila ( za prevoz lica, stvari i za vrenje odre enog rada, traktori osposobljeni za kretanje po terenu ili putu namenjeni za vu u, guranje, obavljaju odre ene radove u poljoprivredi, gra evinarstvu i drugim oblastima privrede, samohodne radne maine i priklju na vozila. Po nameni vozila se svrstavaju u tri grupe i to: Komercijalna vozila. U ovu grupu se svrstavaju sva vozila koja su registrovana za odre enu delatnost kod nadlenog organa , to zna i da je dostupno pod jednakim uslovima svim korisnicima usluga. Ovde se ubrajaju autobusi za gradski, prigradski, me umesni i me unarodni prevoz putnika, teretna vozila registrovana za prevoz stvari, taxi vozila koja poseduju broj, vozila za obuku voza a, rent a car i druga vozila. Vozila za privre ivanje. Ovde se svrstavaju vozila koja nisu komercijalna ve ih vlasnik vozila koristi za sopstvene potrebe, potrebe radnje koja je registovana, obradu zemlje itd. i Vozila za li ne potrebe. Vlasnik vozila redovno koristi za svoje potrebe kao to je putni ki automobil, motocikl, bicikl, itd. 3. UTVR IVANJE VISINE NAKNADE Osnove za obra un naknade zbog spre enosti kori enja vozila postavljene su jo 1961. god. u Nema koj i sa odre enim izmenama i dopunama saglasno promenama propisa i pravila struke su modifikovana i u praksi se i danas primenjuju. Kod nas ova problematika nije stru no obra ena niti metodoloki podrana pa se stoga u praksi ona razli ito tuma i i primenjuje. 3.1 Postupak utvr ivanja visine naknade Visina naknade se utvr uje samo za jedno vozilo, a ne za vie vozila. Vetak-obra iva za ovu oblast mora biti stru an, sa iskustvom i posedovati dobro poznavanje vozila, propisa i pravila struke iz oblasti kori enja vozila. Vetak svoj rad mora zasnivati na osnovu utvr enih injenica i stru ne analize istih na osnovu kojih sa injava izvetaj o veta enju sa nalazom i miljenjem . 3.2. Tok rada Tok rada vetaka na utvr ivanju visine naknade, sa posebnim osvrtom na komercijalna vozila, treba da se odvija slede im redom: 3.2.1. Vetak radi na osnovu reenja suda ili pismenog zahteva (vansudsko) vlasnika vozila.6

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 3.2.2.Utvr uje opte podatke o podnosiocu zahteva i to: vrsta delatnosti, registracija delatnosti. 3.2.3. Vri identifikaciju vozila sa bitnim podacima: vlasnik vozila , reg. oznaka, fabri ki broj, taxi broj, marka i tip vozila, snaga motora, nosivost, broj reg. sedita, stanje na km. satu ili moto asovi rada, smene rada, godina proizvodnje i putanja u pogon (prva registracija i trajanje iste), broja vozila u rezervi ukoliko postoje, opte stanje vozila pre nemogu nosti kori enja i cena novog vozila sa svim trokovima nabavke. 3.2.4. Utvr uje rad vozila u periodu pre onemogu avanja kori enja tj daje sliku rada za period od 1-3 meseca. Ovaj pregled treba da sadri bitne podatke koji se mogu koristiti za utvr ivanje realne visine naknade za nemogu nost kori enja vozila. Jedan primer iz prakse dat je za autobus koji je kori en za prevoz putnika u vanlinijskom saobra aju (slobodna vonja).Tabela br.4 - Tabelarni pregled rada autobusa u periodu od 02.06.-27.07.06.g.R.br. 1 1. 2. 27. 28. Datum 2 02.06.06. 03.06.06. 26.07.06. 27.07.06. Put.nalog br. 3 5268 118468 57302 57306 Relacija 4 Mol-B.P.Selo- Senta- oka i nazad Mol-Pali -Budimpeta i nazad Mol-Be ej-Morahalom i nazad Mol-SU-Morahalom saob. nezgoda Svega: Km 5 135 578 237 00 7046 D2 J.C. Realizacij (Lit) CSD/km a u CSD 6 7 8 (5x7) 49 208 85 00 2540 70 70 70 70 9.450,00 40.460,00 16.509,00 00 495.489,00

Iz navedenog primera utvr eno je stvarno stanje i to:Tabela br. 5- Rezultati analize realizacije Za period 02.06-27.07.06.g. ostvareno je kalendarski, odnosno Ostvareno autodana rada u navedenom periodu od Koeficijenat iskori enja autobusa ostvaren od ( 28/55 ) Ostvarena kilometraa po 1 ADr ( 7046 : 28 ) Ostvarena prodajna cena po 1 ADr (495.489,00 : 28) Odnosno(17.696,04 : 81,5 -kurs. Lista 156 od 18.08.2006) AD ADr Ki km/ADr CSD/ ADr EUR/ADr 55 28 0,51 251,64 17.696,04 217,13

Zaklju ak: Ostvarena prodajna cena po 1 ADr je manja za 10% od vae eg cenovnika (Tabele br.2) za autobuse to zna i da je radio oko cene kotanja i zna i da nema dobiti. 3.2.5. Utvr ivanje vremena nekori enja predmentog vozila Vreme neplaniranog stajanja vozila se utvr uje na osnovu izgubljenih kalendarskih dana ra unato od dana po etka nemogu nosti kori enja vozila do ponovnog uspostavljanja pre anjeg stanja, odnosno redovnog kori enja. Ovo vreme se ra una kada je stajanje vozila due od 24 asa i svaki slede i dan koji prelazi 12 asova zaokruuje se na jedan7

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 dan i naziva se autodan i ozna ava sa (AD). Za obra un naknade merodavni su auto-dani rada (Adr) koji se utvr uju na osnovu stepena iskori enja posmatranog vozila, prema slede em obrascu: ADr= AD x Ki gde skra enice imaju zna enje: ADr - izgubljeni autodani rada vozila, odnosno nemogu nost kori enja koji slue za obra un visine naknade i AD - kalendarski autodani vozila ra unato od dana nezgode ili oduzimanja vozila do ponovnog putanja u pogon. Ki - koeficijent iskori enja vozila = (Kti x Kiv) Kti koeficijent tehni ke ispravnosti koji zavisi od starosti vozila, kvaliteta redovnog odravanja, snabdevenosti rezervnim delovima na tritu, kvaliteta samog vozila i uslova eksploatacije i Kiv -koeficijent iskori enja ispravnih vozila koji zavisi od ponude i tranje za transportnim uslugama, organizacionim sposobnostima vlasnika vozila, vremenskim prilikama i dr. Orijentacioni podaci za Ki se utvr uju analizom poslovanja preduze a i u proseku se kre e: za teretni saob. 0,63- 0,67 za putni ki saob. 0,71-0,73

3.2.6. Utvr ivanje cene usluge kori enja vozila Cene usluga za prevoz putnika, robe, taksi usluge, prevoz vozila, obuku voza a i druge registrovane delatnosti je odre ena na tritu. Me utim svaki vlasnik vozila namenjenog komercijalnoj upotrebi bi trebao da formira svoju kalkulaciju cene (kotanja, prodaje) usluge. Kalkulacija se sa injava na osnovu vae ih normativa i teku ih cena na tritu: Radi sagledavanja strukture fiksnih i varijabilnih trokova i dobiti daje se primer takve kalkulacije za autobus iz prakse:Tabela br.6 - Opti podaci: 1. Nabavna cena novog autobusa. 2. Normativ potronje goriva 3. Godinja planirana kilometraa 4. Stepen iskori enja autobusa Ki ( 0,85 x 0,95 ) 5. Broj autodana u radu mese no/godinje (ADr) 5. Vek trajanja autoguma Tabela br.7 - Elementi obra una trokova u EUR: R.br. 1. 2. 3. 4. Opis trokova Trokovi goriva (28.800 l) Trokovi maziva 5% od trokova goriva Trokovi autoguma Trokovi odravanja 15% od cene autobusa 8 EUR/godinje 22.153,85 1.107,69 3.840,00 27.692,31 U e e % 15,75 0,79 2,10 19,68 EUR Lit/100 km Km Adr Km 184.615 30,00 96.000 0,8075 24/295 80.000

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 45. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Amortizacija 16% od cene autobusa Bilateralne dozvole i dr. Trokovi registracije i osiguranja Dnevnice voza a (2) + posada Zarada voza a (posade) bruto Porezi i doprinosi Ostali trokovi Dobit fondovi Ukupan prihod autobusa za 1 god Prodajna cena jednog autodana rada (140.676,92 : 295) Cena kotanja 1 Adr (134.523,07 : 295) 38.400,21 7.384,61 7.384,61 9.846,00 11.076,00 9.230,77 6.153,85 6.153,85 140.676,92 EUR EUR/ADr 21,00 5,25 5,25 7,00 7,87 6,56 4,37 4,37 100,00 477,17 456,01

Zaklju ak: Ovako utvr ene kalkulativne cene kotanja i prodaje usluge upore uju se sa vae im cenovnikom usluge za ovu vrstu usluga (Tabela br. 1 i 2) kao i sa ostvarenom cenom na tritu sa predmetnim vozilom (Tabela br.5). Ukoliko se uo e velika odstupanja, vetak mora izvriti stru nu analizu i kontrolu kalkulacije. 3.7. Utvr ivanje visine naknade Visina naknade za nekori enje vozila utvr uje se na osnovu fiksnih trokova poslovanja i dobiti koje je mogao ostvariti da je vozilo koristio. Visina naknade za nemogu nost kori enja komercijalnih vozila utvr uje se prema slede em izrazu: Nnv = ADr (Ft + D) , gde je Nnv - naknada za nekori enje vozila u EUR Adr - broj izgbubljenih auto dana rada vozila zbog nekori enja, a isti se utvr uju prema potrebnom vremenu za popravku (ako je opravdana), a ina e se ograni ava: Za totalne tete na putni kim automobilima, teretnim vozilima i autobusima najvie do 30 ADr Za popravke havarisanog vozila se ograni ava najvie od 45 ADr. Me utim, ovo ograni enje se ne odnosi za oduzeta vozila ili druge specijalne slu ajeve odnosno spre avanje njihove upotrebe i u tim slu ajevima vreme se utvr uje za ceo period uz uvaavanje korekcije kalendarskog vremena sa koeficijentima iskori enja vozila. Ft - fiksni trokovi vozila koji se uzimaju iz kalkulacije D - dobit po jednom ADr koja se mogla ostvariti da vozilo nije spre eno u upotrebi a utvr uje se na osnovu ostvarene prodajne cene usluge na tritu umanjene za cenu kotanja iz kalkulacije (ukoliko je pouzdano utvr ena). Ukoliko ista nije pouzdano utvr ena ona se ne obra unava u naknadi. Fiksni trokovi predstavljaju zna ajnu stavku u utvr ivanju visine naknade, proizilaze iz kalkulacije, a sastoje se iz: amortizacije, odravanja, registracije, garairanja, zarade posade, kamate na angaovana sredstva i dr. Na in utvr ivanja najbitnijih fiksnih trokova je dat u nastavku:9

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 3.7.1. Trokovi amortizacije (Tam) Jednan od najzna ajnijih fiksih trokova i on se utvr uje na osnovu slede eg izraza: Tam = (Cnv x Kpv x Sam /100) : Adr - godinje Tam - trokovi amortizacije u EUR/ ADr Cnv- cena novog vozila sa svim trokovima nabavke u EUR Kpv - koeficijent iskori enja vrednosti vozila na koji se obra unava amortizacija koji se dobija kad se od cene novog vozila umanji vrednost ostatka (5-10%) te Kpv iznosi od 0,90,95 Sam - stopa amortizacije se utvr uje na osnovu ekonomskog veka trajanja vozila a orijentacione vrednosti date su u slede em pregledu:Tabela br. 8 - Pregled ekonomskog veka trajanja nekih vozila sa godinjom stopom amortizacije. R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Vrsta i namena vozila Putni ki aut. za li nu upotrebu Putni ki automobili za taxi i obuku Putni ki automobili rent a car Teretna vozila Autobusi za grad. i prig. saobra aj Autobusi za me u.i turis. saobra aj Traktori u poljoprivredi Traktori u industriji i umarstvu Ekonomski vek vozila 10.god. 5.god. 4.god. 8.god. 8.god. 10.god. 15.god. 8.god. Stopa amort. (Sam/god) 10 % 20 % 25 % 12,5 % 12,5 % 10 % 6,7% 12,5 % Broj: km ili M / god. od kategorije -''-''20. 90.000 60.000 80.000 M 600 M 1.000

Napomena: ukoliko je vek predmetnog vozila ve i od datog ekonomskog veka onda se stopa amortizacije moe umanjiti za 50%. 3.7.2. Trokovi odravanja Ovi trokovi u praksi se teko dokazuju za predmetno vozilo, me utim oni se mogu utvrditi na godinjem nivou na osnovu ostvarenih rezultata poslovanja. Prakti no je utvr eno da oni orijentaciono iznose: kod autobusa u gradskom prevozu 7,2 % ra unato na ostvareni prihod kod ostalih autobusa 10,5% od ostvarenih prihoda kod teretnih vozila 9,2% od ostvarenih prihoda kod traktora u poljoprivredi 20% od amortizacije 3.7.3. Trokovi registracije vozila Za vozila koja podleu redovnoj godinjoj registraciji i obuhvataju trokove tehni kog pregleda, obaveznog i kasko osiguranja, drumarine, komunalne i druge nune trokove koje je potrebno utvrditi po cenama na dan obra una.10

Udruenje sudskih vetaka Vojvodina, 21000 Novi Sad, B. Buhe 4 3.7.4. Zarada posade vozila - samo kod komercijalnih vozila Zarada posade vozila ( voza i suvoza ili kondukter ) obra unava se u slu ajevima kada ta posada nije mogla da se razmesti na drugo vozilo iz rezerve i to saglasno vae im propisima i merodavnim zaradama koje se mogu dokazati putem zvani ne evidencije. 3.7.5. Trokovi kamata, poreza i drugo. Obra unavaju se samo ako postoje kod predmetnog vozila 4. ZAKLJU AK Moe se konstatovati da sadanje stanje po pitanju utvr ivanja visine naknade za nemogu nost kori enja sopstvenog vozila koje slui za razne namene nije usaglaeno kako po pitanju metode obra una tako ni po standardima izraza. Ovaj rad je pokuaj da se uvedu standardi i metodologija utvr ivanja visine naknade na osnovu ega e sudovi mo i davati jasne i precizne zadatke vetacima, a ovi saglasno ovim pravilima struke i propisima utvr ivati visinu naknade stvarne materijalne tete za nemogu nosti kori enja vozila.

Literatura [1] A D A C Unfallratgebor [2] Sanden, Danner, Kuppersbusch : NUTZUGSAUSFALLENTSCHADIGUNG Pkw, Gelandewagen, Transporter, Zweirader. [3] Jedinstveni kriterijumi za procenu teta na vozilima Udruenja osiguravaju ih organizacija Jugoslavije 1989. god. [4] Uputstvo ZOIL-a [5] Obra un ukupnog prihoda, utroenih sredstava i fiksnih trokova za vozila u javnom saobra aju sa podru ja Vojvodine kao i kalkulacije [6] Veliki finansijski priru nik, Privredni pregled 1975.

11