NAJLEPI CITATI IVE ANDRIA: Ko ini dobro, od njega se jo vie dobra oekujeNa dananji dan pre 40 godina umro je jedan od najveih pisaca Bosne i Hercegovine i prostora bive Jugoslavije Ivo Andri.Pisao je iskrene pesme, pripovetke i romane koji su svevremenski i neprolazni, kako zbog tema o kojima govore, tako zbog vetog i izuzetnog naina na koji su napisane. Ispunio je najvei ovekov san: da zauvek ivi kroz svoja dela. Donosimo vam najbolje Andrieve citate:Ako, sa krajnjim naporom, oveku koji stari poe za rukom da se odri uredan i ist, to je sterilizovana istia apoteke a ne istoa cveta.Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataka kazna.Celog veka se leimo od nesretnog detinjstva.im jedna vlada oseti potrebu da svojim graanima obeava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i oekivati obrnuto od toga.oveka ete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaa kad se neto deli besplatno.ovek koji ne voli nije sposoban da oseti veliinu tue ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.udno je kako je malo potrebno da budemo sreni, i jo udnije: kako nam esto ba to malo nedostaje!

Da je utnja snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome to starci i deca vole da priaju.Dugi su i zamreni rauni i obrauni izmeu onih koji imaju i ne daju i onih koji nemaju nita do svojih potreba.I vrline jednog oveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara naim shvatanjima i sklonostima.Ima izvesnih mislilaca ija filozofija nije nita drugo, do neki duevni komoditet, neko rimovanje misli.Ima ljudi iji je ivot tako dobro ispunjen da ni svojom smru ne mogu da nas obeshrabe.Ima u nekim ljudima bezrazlonih mrnji i zavisti, koje su vee i jae od svega to drugi ljudi mogu da stvore i izmisle.Imati veliku snagu, fiziku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teko je, gotovo nemogue.Ja sam, Envere, u mojoj literaturi doao do avlinskih vrata, a ti si uao u kuu. (o Enveru olakoviu)Ko ini dobro, od njega se jo vie dobra oekuje.Ko je duga veka, taj nadivi sve, pa i svoje zasluge.Lepa dua dublje jeca.Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prata i zaboravlja.Ljudi esto celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju nita u ivotu, lako gube strpljenje i padaju u greke kad sude o tuem radu.Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.Ljudi vole razgovore o padu i ponienju onih koji se suvie visoko uzdignu i polete.Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najvee dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.Mladost je sretno doba u kome ovek poinje da veruje u sebe, a jo nije prestao da veruje drugima.Mnogi postignu ono to su hteli, a izgube sebe.Moda je u poetku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su dareljivi, ak i dobri.Nisu svi ljudi tako ravi i kao to to rav ovek misli.Nita ljude ne vezuje tako kao zajedniki i sreno proivljena nesrea.Nita ne moe tako da nas prevari kao nae roeno oseanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva tokom stvari.Nita nije tee ni stranije nego gledati svet oko sebe oima bive lepotice.Od svog porekla i detinjstva ne moe se lako pobei.Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.Primitivni i ogranieni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta mo je, ini mi se, manja.Rana koja se krije, sporo i teko zarasta.to ne boli to nije ivot, to ne prolazi to nije srea.Tok dogaaja u ivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali nain na koji emo te dogaaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.Toliko je bilo u ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je iveti.U zemlji mrnje najvie mrze onoga ko ne ume da mrzi.Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujua snaga i njena najvea dra.Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se ovek nee moi nagledati.ena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.ivot nam vraa samo ono to mi drugima dajemo.ivotna snaga jednog oveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnou zaboravljanja.