mpp, predavanja nedelja xiv

18
Međunarodno privatno pravo Predavanja, 7.6.2013.

Upload: opstina-istok

Post on 28-Nov-2015

57 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

1

TRANSCRIPT

Page 1: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 7.6.2013.

Page 2: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Međunarodne trgovinske arbitraže: nedržavne institucije za rešavanje

sporova koje su im poverile same stranke.

• Prednosti arbitraža u poređenju sa sudskim rešavcanjem sporova:

Elastični procesni okviri koji umnogome mogu da oblikuju same stranke

Brzina

Niži troškovi

Neutralnost (umesto da sudi sud države jednog ili drugog parničara, odlučuje institucija koja ne pripada ni jednoj ni drugoj državi, a arbitri – ili makar predsednik veća – po pravilu su iz treće zemlje)

Zbog velikog uspeha i široke prihvaćenosti Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka iz 1958. godine, veće su šanse da se van zemlje donošenja prizna i izvrši arbitražna nego sudska odluka.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 3: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Negativne strane arbitražnog odlučivanja:

Pošto same stranke stvaraju mašineriju odlučivanja i pošto od njih samih zavisi i način odlučivanja, povećane su mogućnosti zloupotreba, nametanja nepravičnih rešenja ekonomski slabijoj ili neopreznoj strani

Ovo se potencira time što je arbitražno odlučivanje jednostepeno, prvostepena odluka je ujedno i konačna, eventualne greške se ne mogu ispraviti žalbom.

• Pozitivne strane arbitraže imaju očiglednu prevagu, budući da se danas značajna većina sporova u oblasti međunarodne trgovine rešava arbitražnim putem.

• Vrste međunarodnih trgovinskih arbitraža: dve osnovne vrste spoljnotrgovinskih arbitraža:

1. Ad hoc arbitraže

2. Institucionalne (stalne) arbitraže.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 4: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Ad hoc arbitraže: stvaraju stranke za rešenje jednog slučaja, nakon

donošenja odluke arbitraža prestaje da postoji i pravno i organizaciono.

• Institucionalne (stalne) arbitraže: one koje imaju stalnu organizacionu strukturu, tehničke uslove (prostorije, administraciju) i pravila postupka – organizaciono one postoje i pre i nakon donošenja odluke za šta su ih ovlastile stranke; postoje slično nekom servisu kojem stranke mogu da se obrate ako to žele; razlikujemo:

Zatvorene – institucionalne arbitraže koje rešavaju samo sporove u kojima se kao jedna strana javlja članica organizacije, udruženja koje je osnovalo institucionalnu arbitražu; stalne arbitraže najčešće osnivaju trgovačka udruženja, banke, berze, privredne komore

Otvorene – institucionalne arbitraže kojima se mogu obratiti dve stranke, od kojih nijedna nije članica organizacije ili udruženja pri kojem postoji arbitraža.

Većina poznatih arbitražnih institucija je otvorenog tipa.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 5: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Ustanove slične arbitražama:

U međunarodnoj praksi česta je pojava da stranke iznose sporna pitanja pred ustanovu ili ad hoc telo koje je samo slično arbitraži, a koja ne donosi odluke već mišljenje, stavove, predloge za rešenje spora koji nisu podobni da se pretvore u izvršni naslov, iako mogu biti veoma autoritativni; najčešće su dati od strane stručnjaka, nakon što ocene problem koji im je iznesen – a to je po pravilu pitanje tehničke prirode.

Postoje i prave arbitražne ustanove koje donose odluke podobne za prinudno izvršenje, ali koje svoju delatnost ograničavaju isključivo na razmatranje tehničkog pitanja – tipičan primer predstavlja Arbitražni sud za pamuk u Avru, Francuska.

• Ustanove za koncilijaciju i medijaciju – posebne ustanove, ali vrlo često i redovne arbitraže; uloga koncilijatora (medijatora) ponekad se svodi samo na tumačenje i objašnjenje stavova, a ponekad se uz to predlaže i komrpomis – medijacija se završava sugestijama ili predlozima, sudbina spora ostaje u rukama stranaka, za razliku od arbitraže čija odluka obavezuje stranke.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 6: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Norme koje uređuju arbitražni postupak:

Autonomija volje stranaka

Institucionalna pravila ne-državnog porekla

Državne procesne norme

Međunarodni sporazumi.

• Nadležnost međunarodnih trgovinskih arbitraža: međunarodne trgovinske arbitraže mogu da budu nadležne za rešavanje jednog spora samo na osnovu sporazuma stranaka; zaključenjem valjanog arbitražnog sporazuma zaista se obezbeđuje arbitražno rešavanje spora, jer su sudovi praktično svuda u svetu obavezni da daju primat arbitražnom sporazumu.

• Vrste arbitražnog sporazuma:

1. Kompromis – pismeni sporazum stranaka da podvrgnu arbitraži jedan spor koji je već nastao

2. Kompromisorna klauzula – deo glavnog ugovora koji se zaključuje među strankama; klauzula se odnosi na sve sporove koji mogu proizaći iz ugovornog odnosa stranaka.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 7: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže

• Autonomija arbitražnog sporazuma: arbitražna klauzula predstavlja jednu posebnu pravnu celinu čija je pravna sudbina nezavisna od sudbine glavnog ugovora; eventualna ništavost glavnog ugovora ne pogađa automatski arbitražnu klauzulu; arbitraža može da odlučuje na bazi kompromisorne klauzule i o punovažnosti glavnog ugovora.

• Princip "Kompetenz-Kompetenz": arbitri su kompetentni da sami odluče o svojoj nadležnosti – bez tog principa lako bi se osujetila efikasnost arbitražnog postupka; ako stanu na stanovište da su nadležni, mogu i doneti odluku.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 8: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Uslovi za punovažnost arbitražnih sporazuma:

Spor iz međunarodnih poslovnih odnosa

Arbitrabilitet – podobnost spora da bude rešen putem arbitraže

Da nije predviđena isključiva nadležnost domaćeg pravosuđa

Određivanje broja arbitara nije uslov punovažnosti arbitražnog sporazuma – određivanje parnog broja arbitara povlači za sobom nevažnost arbitražnog sporazuma

Pismena forma

Raspravljanje samo onih sporova koje su stranke podvrgle arbitraži – ne manje i ne više.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 9: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Postupak pred međunarodnim trgovinskim arbitražama:

1. O postupku spoljnotrgovinskih arbitraža uopšte ne bi se moglo govoriti, a ne može biti reči ni o jedinstvenim pravilima postupanja arbitraža unutar jedne države, jer na postupak mogu bitno da utiču u svakom slučaju same stranke ili arbitri

Posebno bi teško bilo izvesti neke opšte zaključke o postupku arbitraža ad hoc – nemaju unapred formiranu proceduralnu zaleđinu

Institucionalne arbitraže vode postupak na osnovu svojih pravilnika; ako isti nemaju rešenje za neko konkretno pitanje, dolazi u obzir primena nekih drugih normi:

Supsidijarne procesne norme koje određuju same stranke

Može se prepustiti arbitrima da odrede pravila postupka

Mogu se primeniti i pravila parničnog postupka jedne države – obično države u kojoj se vodi arbitražni postupak.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 10: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže2. Arbitre biraju same stranke; u slučaju da one to ne urade:

Institucionalne arbitraže rešenje za moguće probleme na tom polju pronalaze u svojim pravilnicima

Kod ad hoc arbitraža rešenje se traži konstituisanjem tzv. organa imenovanja koji bi zaista mogao da imenuje arbitre i na taj način da omogući da valjani arbitražni sporazum ipak dejstvuje; moguće pomoćno rešenje predstavlja i imenovanje arbitara od strane suda.

3. Nakon što je konstituisana, arbitraža vodi postupak prevashodno prema pravilniku koji su izabrale stranke (samim izborom institucionalne arbitraže ili na drugi način); relevantne su i konkretne instrukcije stranaka, kao i minimalne procesne garancije koje postavlja zakon zemlje arbitraže (lex arbitri).

• Primena materijalnog prava od strane međunarodnih trgovinskih arbitraža: određivanje merodavnih materijalnih pravila na osnovu kojih međunarodne trgovinske arbitraže rešavaju sporove spada među veoma složene probleme.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 11: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Najznačajniji tipovi rešenja problema određivanja merodavnih pravila:

1. Prvi način polazi od kolizionih normi jednog nacionalnog prava (obično kolizionih normi države u kojoj arbitraža zaseda) – primenjuje se materijalno pravo one države na koju te kolizione norme ukazuju

2. Karakteristika drugog tipa rešenja su ne-nacionalne kolizione norme kao polazna tačka, kolizione norme koje nisu uzete iz međunarodnog privatnog prava određene države

3. Treći tip karakteriše rešenje spora na bazi opštih principa, pravičnosti

4. Četvrti tip rešenja – odlučivanje putem oslona na autonomno pravo međunarodne trgovine

5. U značajnom broju odluka arbitri koriste istovremeno više metoda u obrazlaganju meritornog rešenja – u slučajevima kada razne norme opravdavaju isti rezultat, te se smatra da pozivanje na više autoriteta može da utiče na međunarodni ugled odluke.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 12: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Pravna sredstva protiv arbitražnih odluka – pravna sredstva koja se

mogu koristiti protiv arbitražnih odluka u pojedinim zakonodavstvima veoma su brojna i raznolika; tri osnovna tipa ovih pravnih sredstava su:

1. Žalba – višoj arbitražnoj instanci ili sudu (kod nas ne postoji)

2. Tužba za poništaj i neka slična pravna sredstva protiv domaće arbitražne odluke

3. Kontrola strane arbitražne odluke u postupku njenog priznanja i izvršenja.

• Naše pravo poznaje dva pravna sredstva protiv arbitražnih odluka.

• Domaća arbitražna odluka kod nas proizvodi dejstvo kao i domaća pravnosnažna i izvršna sudska presuda, ali se može napadati tužbom za poništaj. Strana arbitražna odluka ne proizvodi kod nas dejstvo dok ne bude priznata, odnosno proglašena izvršnom od strane domaćeg suda.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 13: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Utvrđivanje porekla arbitražne odluke – dva osnovna kriterijuma su:

1. Personalni kriterijumi (prema jednom shvatanju: državljanstvo i domicil arbitara, odnosno predsednika veća, ako bi arbitri bili različite nacionalnosti; prema drugom shvatanju: državljanstvo i domicil stranaka) – shvatanja o odlučujućem značaju personalne veze su manje zastupljena u teoriji i bez većeg su odjeka u praksi; danas se primat daje teritorijalnoj vezi

2. Teritorijalni kriterijumi:

Prema jednom shvatanju: poreklo arbitražne odluke određuje se prema mestu sedišta arbitraže; kritike ovog shvatanja: teškoće pri utvrđivanju sedišta arbitraže (posebno ako je reč o ad hoc arbitražama), mogućnost da arbitraža zaseda u više država

Prema drugom shvatanju: poreklo arbitražne odluke određuje se prema mestu donošenja odluke; kritike ovog shvatanja: mesto donošenja odluke može u nekim slučajevima da bude incidentno, može biti teško utvrdivo (naročito ako se odluka donosi putem prepiske)

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 14: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Pored dva osnovna pristupa, poznati su još neki načini lokalizacije

arbitražne odluke:

Pomoću zakona arbitraže, odnosno zakona kojem su stranke podvrgle arbitražni proces

Pomoću primenjenog procesnog prava (bez obzira na to da li su to pravo birale stranke).

• U našem pravnom sistemu – stranim se smatraju dve kategorije arbitražnih odluka:

1. Odluke koje su donete van domaće teritorije

2. Odluke koje su donete na domaćoj teritoriji, ali pri čijem je donošenju primenjeno procesno pravo strane države

Primena Pravila UNCITRAL-a, ili nekog drugog model-pravilnika, ne pretvara donetu odluku u stranu odluku (pomenuta pravila nisu domaći propisi, ali nisu ni pravila neke strane države).

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 15: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka je od velikog značaja –

uslovi koji moraju da budu ispunjeni:

1. Uslovi koji se cene po zahtevu stranke:

Nadležnost arbitraže koja je donela odluku

Poštovanje prava odbrane

Prekoračenje ovlašćenja od strane arbitara (kada arbitri donesu odluku o pitanjima koja im stranke nisu poverile)

Povreda odredbe arbitražnog sporazuma u pogledu sastava arbitraže ili arbitražnog postupka

Konačnost arbitražne odluke

2. Uslovi koji se cene po službenoj dužnosti:

Arbitrabilnost

Povreda javnog poretka.Doc. dr Žaklina Spalević

Page 16: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka prema međunarodnim

sporazumima: međunarodna aktivnost na planu formulisanja jedinstvenih uslova za priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka veoma je intenzivna i donela je do danas vredne rezultate; uslovi za priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka postavljeni su u:

Multilateralnim sporazumima

Ženevski protokol o arbitražnim klauzulama iz 1923. godine

Ženevska konvencija o izvršenju arbitražnih odluka iz 1927. godine

Evropska konvencija o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži iz 1961. godine

Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka iz 1958. godine

Bilateralnim sporazumima.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 17: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže• Domaća arbitražna odluka: ima snagu domaće pravnosnažne sudske

odluke i izvršava se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.

• Dejstvo domaće arbitražne odluke: nije uslovljeno nikakvom kontrolom, ali postoji mogućnost da se domaća arbitražna odluka napada tužbom za poništaj:

• Tužba za poništaj: podnosi se u roku od tri meseca od dana prijema arbitražne odluke; ako dođe do ispravke, tumačenja ili dopune odluke, rok od tri meseca počinje da teče od dana kada je modifikovana odluka dostavljena

• Razlozi za poništaj: sasvim su bliski razlozima za odbijanje egzekvature; razlikuju se razlozi koje će sud uzeti u obzir samo po inicijativi strane koja traži poništaj i koja nosi i teret dokazivanja, i razlozi koje sud može da utvrđuje po službenoj dužnosti.

Doc. dr Žaklina Spalević

Page 18: MPP, Predavanja Nedelja XIV

Međunarodne trgovinske arbitražeMeđunarodne trgovinske arbitraže1. Razlozi koji se uzimaju u obzir po inicijativi stranke:

Punovažnost arbitražnog sporazuma

Povreda prava na odbranu

Prekoračenje ovlašćenja datih arbitrima u arbitražnom sporazumu

Povreda odredbe arbitražnog sporazuma u pogledu sastava arbitraže ili arbitražnog postupka

Zasnivanje odluke na lažnom iskazu svedoka ili veštaka, ili na falsifikovanoj ispravi, odnosno ako je do odluke došlo usled krivičnog dela arbitara ili stranke

2. Razlozi koji se uzimaju u obzir po službenoj dužnosti:

Arbitrabilnost – podobnost spora da bude rešen putem arbitraže

Povreda domaćeg javnog poretka.

• Nakon poništaja arbitražne odluke, arbitražni sporazum i dalje važi – stranke mogu ponovo da se obrate arbitraži, izuzev kada stranke u svom arbitražnom sporazumu odrede i imena arbitara.

Doc. dr Žaklina Spalević