mpp, predavanja nedelja x

Upload: damir-drazanin

Post on 06-Jul-2018

241 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    1/21

    Međunarodno privatno pravo Predavanja

    Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević e-mail: [email protected]

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    2/21

    X nedelja predavanja

    Vanugovorna odgovornost sa elementom inostranosti

    Određivanje merodavnog prava za građanskopravne delikte

    Pravila Haške konvencije o merodavnom pravu za drumskesaobraćajne nezgode 

    Prava stranaca

    Opšta, relativno rezervisana i apsolutna prava stranaca 

    Prava stranih ulagača 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    3/21

    Određivanje merodavnog prava zagrađanskopravne delikte

    • Građanskopravni delikti sa elementom inostranosti – prirodnapropratna pojava međunarodne komunikacije, razmene dobara i usluga idrugih međunarodnih kontakata; povod sukobima zakona su: 

    Različiti sistemi određivanja odgovornosti (u nekim državama se polazi odsubjektivne, u drugim od objektivne odgovornosti, a postoje i brojna prelazna i

    kompromisna rešenja)  Različite vrste naknada štete koje predviđaju pojedina zakonodavstva 

    Različiti pristupi načinu odmeravanja štete... 

    • Određivanje merodavnog prava: 

    Lex loci delicti commissi – prema mestu gde je izvršen delikt 

    Lex fori kao dopunski princip za protivpravnost   – radnja će se smatratiprotivpravnom samo ako je takvom smatraju kako zakon mesta izvršenjadelikta, tako i zakon suda; u pogledu ostalih pitanja primenjuje se samo zakon

    mesta izvršenja delikta. Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    4/21

    Određivanje merodavnog prava zagrađanskopravne delikte

    • Teškoće u primeni načela lex loci delicti commissi:

    Kada posledica delikta ne nastupa u istoj državi u kojoj je izvršena i radnja –  javlja se složeni problem kvalifikacije pojma mesta izvršenja delikta 

    Kada se delikt dogodi na ničijoj zemlji – na brodu na otvorenom moru ilivazduhoplovu.

    • Kritika principa lex loci delicti commissi – posebno su snažne kritike upogledu saobraćajnih delikata; alternative principa lex loci delicti commissiu američkom pravu:

    Lex fori – kada se pitanje vezano za naknadu štete kvalifikuje kao proceduralno 

    Princip najtešnje povezanosti – kada se zaključi da je deliktni odnos u tešnjojvezi sa nekim drugim pravom, na osnovu:

    Mesta gde je natupila šteta, mesta deliktne radnje, mesta registracije,domicila, državljanstva... 

    Sadržine propisa koji se nalaze u sukobu. Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    5/21

    Određivanje merodavnog prava zagrađanskopravne delikte

    • Odjeci američkih stanovišta: nova shvatanja o merodavnom pravu zagrađanskopravne delikte u američkom pravu imala su veliki odjek u teorijidrugih zemalja, ali nisu odlučno uticala na pozitivna prava drugih zemalja;najviše se približilo američkim koncepcijama englesko pravo. 

    • ZMPP:

    Osnovno rešenje – lex loci delicti commissi

    Dopunsko rešenje: u slučaju kada mesto radnje i posledice nisu u jednoj državi,prema teoriji žrtve – merodavno je ono pravo koje je povoljnije za oštećenog(žrtvu); u želji za još jačom zaštitom žrtve – uslov protivpravnosti je zadovoljenukoliko je radnja protivpravna po pravu bilo kog mesta: ili mesta radnje ili mesta

    nastupanja posledice U slučaju kada štetna posledica proizilazi iz događaja koji se odigrao na brodu

    koji se nalazi na otvorenom moru, ili u vazduhoplovu koji leti iznad otvorenog

    mora, ali i iznad neke zemlje – pravo države kojoj pripada brod ili vazduhoplov. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    6/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • Haška konvencija: tekst Konvencije je sačinjen oktobra 1968. godine;stupa na snagu 4. maja 1971. godine; od strane bivše JugoslavijeKonvencija je ratiikovana juna 1976. godine; sama Konvencija nastoji da

    pomiri različite pristupe i tendencije. 

    • Konvencija se primenjuje na: građansku vanugovornu odgovornost kojaproistekne iz saobraćajne nezgode – obuhvata sve oblike i vidoveodgovornosti sem krivične i ugovorne; vrsta postupka nije odlučujuća – Konvencija se odnosi i na određivanje merodavnog prava povodomimovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku. 

    • Konvencija precizira domašaj termina "saobraćajna nezgoda":nezgoda u kojoj su učestvovala motorna ili nemotorna vozila, a koja sedogodila na javnim drumovima ili drugim površinama otvorenim za javnost,ili pak na privatnim površinama na koje određena lica imaju pristup. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    7/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • Mesto registracije vozila – u sklopu Konvencije, ova tačka vezivanja je nagotovo ravnopravnoj nozi sa lex loci delicti commissi:

    Kada vozilo nije registrovano ili je registrovano u više država – merodavno će

    biti pravo zemlje redovnog smeštaja vozila: u ovom slučaju mesto redovnogstacioniranja vozila ne zamenjuje mesto registracije vozila, međutim 

    Mesto redovnog stacioniranja vozila zamenjuje mesto registracije vozila – uslučaju kada se mesto registracije vozila ne poklapa sa redovnim boravištem nivozača, niti vlasnika ili držaoca vozila. 

    • Preciziranje pojma lex loci delicti commissi: Konvencija pod mestomdelikta podrazumeva mesto radnje (odnosno nezgode), a ne mesto

    posledice.

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    8/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • Primena Konvencije:

    Bez obzira na reciprocitet – bez uslova reciprociteta

    Tačke vezivanja Konvencije biraju neposredno pravno područje unutar državesa nejedinstvenim pravnim sistemom.

    • Konvencija se ne primenjuje: Na odgovornost proizvođača, prodavca i servisera vozila 

    Na odgovornost vlasnika puta ili lica čiji je zadatak održavanje puteva 

    Na odgovornost za postupke drugih lica, izuzev ako se radi o odgovornosti

    vlasnika vozila ili nalogodavca

    Na regresne zahteve između lica odgovornih za štetu 

    Na regresne zahteve u pogledu osiguravajućih društava 

    Na regresne zahteve u pogledu ustanove socijalnog osiguranja.

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    9/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • Određivanje merodavnog prava: lex loci delicti commissi, zakon zemlje ukojoj se dogodila nezgoda – ako se okolnosti slučaja ne bi mogle podvestipod jedan od izuzetaka koji upućuju na pravo zemlje registracije vozila.

    • Pravo zemlje registracije vozila: ukoliko je ispunjen opšti uslov koji setiče vozila i aktera nezgode i još jedan od alternativnih uslova koji se tiču

    podnosioca zahteva, tj. lica prema kojem se javlja odgovornost: Opšti uslov – da vozilo, odnosno vozila koja učestvuju u saobraćajnoj nezgodi

    budu registrovana u istoj zemlji; ako u nezgodi učestvuje i lice koje se nalazilovan vozila – da to lice ima redovno boravište u istoj zemlji u kojoj jeregistrovano vozilo

    Alternativni uslovi – Da zahtev postavlja vozač, vlasnik, držalac ili drugo licekoje polaže neko pravo na vozilo; da zahtev postavlja žrtva koja je bila putnik;da zahtev postavlja žrtva koja nije bila putnik, već se nalazila van vozila.

    U slučaju većeg broja žrtava: merodavno pravo se određuje prema svakoj od

    njih. Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    10/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • U pogledu štete na stvarima:

    U pogledu štete na stvarima koje su se nalazile u vozilu, a koje pripadajuputniku ili su mu bile poverene – primenjuje se pravo merodavno zaodgovornost prema putniku

    U pogledu štete na stvarima u vozilu koje ne pripadaju putniku, niti su mu bilepoverene – primenjuje se pravo merodavno za odgovornost prema vlasnikuvozila, tj. koje je merodavno u slučaju da zahtev postavlja vlasnik vozila 

    U pogledu štete na stvarima van vozila (npr. ograda, objekti) – primenjuje sepravo mesta nezgode, osim ako je reč o ličnim stvarima žrtve koja se našla vanvozila

    U pogledu štete na stvarima žrtve koja se našla van vozila –  merodavno jepravo koje se primenjuje na odgovornost prema žrtvi. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    11/21

    Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

    • Merodavno pravo po kojem će se ceniti mogućnost postavljanjadirektnog zahteva prema osiguravaocu odgovornog lica: pravo mesta

    nezgode, pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju, a kao trećaalternativa javlja se pravo mesta registracije vozila u slučaju da primenaovog prava inače dolazi u obzir u datom slučaju na osnovu članova same

    Konvencije.• Saobraćajna i bezbednosna pravila (čija sadržina može biti od uticaja

    na utvrđivanje odgovornosti) – dolazi u obzir samo primena pravila kojasu na snazi na mestu nezgode i u vreme nezgode.

    • Ustanova javnog poretka: Konvencija uvažava primenu ustanove javnog

    poretka, ali samo u slučajevima kada se radi o očitoj suprotnosti sadomaćim javnim poretkom – čime je izraženo zalaganje za restriktivnuprimenu ustanove javnog poretka. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    12/21

    Prava stranaca

    Pojam stranca:

    Negativna definicija – stranac je svako fizičko lice koje nema domaćedržavljanstvo 

    Pozitivna definicija – stranac je svako fizičko lice koje ima državljanstvo nekestrane države, ili je apatrid 

    Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države u kojoj je osnovano, osimukoliko ima sedište van zemlje svog osnivanja, a država sedišta ga smatradomaćim 

    U propisima o stranim ulaganjima – stranac je i domaći državljanin koji boravi uinostranstvu

    U deviznim propisima – stranac je lice koje nema prebivalište u domaćoj zemlji. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    13/21

    Prava stranaca• Prava stranaca se razlikuju prema:

    Prirodi prava

    Privatna  – brak, strateljstvo, nasleđivanje 

    Javna  – glasačko pravo, ekstradicija, pravo nastanjenja, državljanstvo 

    Učešću državnih organa u konstituisanju prava 

    Prava koja nastaju uz učešće državnih organa – državljanstvo, dozvolastalnog nastanjenja, nasledno pravo, brak

    Prava koja nastaju bez učešća državnih organa – sticanje svojine na većinipokretnih stvari 

    Dostupnosti prava 

    Opšta  – stranci izjednačeni sa domaćim državljanima 

    Relativno rezervisana – prava dostupna strancima, ali uz dodatne uslove:reciprocitet, domicil, odobrenje...

     Apsolutno rezervisana.Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    14/21

    Prava stranaca

    • Prava stranaca da stupaju u porodičnopravne odnose:

    • Pravo stranca na brak

    • Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik

    • Pravo stranca da bude staralac ili štićenik. 

    • Pravo stranca na brak: opšte ljudsko pravo, koje u okvirimameđunarodnog bračnog prava znači da je ono jednako dostupno domaćimi stranim državljanima, kao i apatridima. 

    • Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik:

    Kada stranac (strani državljanin ili apatrid) želi da usvoji pred domaćim

    organom dete koje ima strano državljanstvo – opšte pravo 

    Kada domaći državljanin želi da usvoji stranca pred domaćim organom – opštepravo

    Kada stranac želi da usvoji dete, domaćeg državljanina – postoji ograničenje. Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    15/21

    Prava stranaca

    • Pravo stranca da bude staralac ili štićenik:

    Pravo stranca da bude staralac ili štićenik drugog stranog lica – opšte pravo 

    Pravo stranca da bude štićenik domaćeg državljanina – opšte pravo 

    Pravo stranca da bude staralac domaćem državljaninu – relativno rezervisanopravo.

    • Nasledna prava stranaca: Pravo stranaca da nasleđuju – relativnorezervisano pravo. Strani državljani imaju ista nasledna prava kao i domaćidržavljani, pod uslovom reciprociteta, koji može biti: diplomatski, zakonski ifaktički. 

    • U odsustvu ugovorenog (diplomatskog) reciprociteta, faktički reciprocitet sepretpostavlja sve dok se ne dokaže suprotno.

    • U slučaju apatrida – pravo da nasleđuju je opšte pravo. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    16/21

    Prava stranaca

    • Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose:

    Stvarna prava na pokretnim stvarima – opšte pravo 

    Stvarna prava na nekretninama – relativno rezervisano pravo.

    • U uprednom pravu – stvarna prava na nepokretnostima se uglavnom

    tretiraju kao relativno rezervisana, negde i kao apsolutno rezervisanaprava; najčešća ograničenja su: 

    Nemogućnost kupovine poseda u pograničnim oblastima 

    Odobrenje nadležnih organa 

    Ekonomski razlozi

    Određeni limit… 

    • Prava stranaca da stiču obligaciona prava: uz manje izuzetke – uglavnom se svuda priznaje kao opšte pravo. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    17/21

    Prava stranaca• Prava stranaca da zasnivaju radni odnos: pored uslova koje moraju da

    ispune i domaći građani, stranci moraju da ispune i dodatne uslove: 

    Odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak

    Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa

    Da je reč o radnom mestu koje nije rezervisano samo za domaće državljane 

    Pismena izjava o prihvatanju nadležnosti domaćih sudova, u slučaju spora saposlodavcem povodom radnog odnosa.

    • Privremene ili povremene poslove, u trajanju od najviše tri meseca u jednojkalendarskoj godini, stranac može obavljati bez ikakvih posebnihodobrenja.

    • Prava stranih ulagača: osim generalnih garancija koje mogu bitipropisane ustavima, norme kojima se regulišu strana ulaganja, kojima sestrani ulagači štite i daje im se odgovarajuće garancije nalaze se u dvegrupe instrumenata – u zakonima i međunarodnim sporazumima. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    18/21

    Prava stranaca• Oblici stranih ulaganja:

    Osnivanje novog preduzeća (samostalno ili sa drugim domaćim ili stranimulagačima) 

    Kupovina udela ili akcija postojećeg domaćeg preduzeća 

    Sticanje svakog drugog imovinskog prava kojim strani ulagač ostvaruje svojeinterese

    Ugovor o koncesiji sa BOT aranžmanom. 

    • Strana ulaganja su moguća u gotovo svim privrednim delatnostima.Ograničenja su zadržana u oblastima koje su identifikovane kao važne zabezbednost države – strano lice ne može samo, ili sa drugim stranim licem,osnovati sopstveno preduzeće za proizvodnju i promet oružja, niti može

    osnivati (samo ili sa drugim stranim licem) preduzeće u zabranjenoj zoni.Ovakva preduzeća ono može osnivati sa domaćim licem, a može i ulagatiu već postojeća preduzeća oružja ili preduzeća u zabranjenim zonama, stim da strani ulagač ne sme steći većinski udeo u upravljanju. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    19/21

    Prava stranaca

    • Stranim ulagačem se smatraju: 

    Fizička lica koja su strani državljani 

     Apatridi koji nemaju prebivalište u domaćoj državi 

    Domaći državljanin koji ima prebivalište, odnosno boravište u inostranstvu, utrajanju od najmanje godinu dana

    Strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu.

    • Osnovna obaveza stranog ulagača: unos određenog uloga.

    • Prava stranog ulagača: pravo na učešće u dobiti i pravo na učešće uupravljanju; garancije u pogledu eksproprijacije, carinska oslobađanja. 

    • Prava stranog ulagača stečena u momentu upisa stranog ulaganja uregistar ne mogu biti sužena naknadnom promenom propisa. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    20/21

    Prava stranaca

    • Koncesija: ugovor kojim se na koncesionara (strano ili domaće lice)prenosi pravo korišćenja prirodnog bogatstva (npr. minerali ili drugigeološki resursi), ili dobra u opštoj upotrebi, ili mu se daje dozvola zaobavljanje delatnosti koja je od opšteg interesa (npr. vođenje zatvora,aerodroma), od strane koncedenta, pod posebno propisanim uslovima i uz

    naknadu.

    • Koncesija po BOT sistemu (Bu i ld Operate Transfer – izgradi, koristi,predaj): poseban oblik koncesije – kada investitor ima obavezu da izgradiodređeni objekat (npr. autoput, elektranu), a zatim taj objekat može daeksploatiše određeni period. 

    • Sporovi iz stranih ulaganja i sporovi iz koncesija (u kojima se kaokoncesionari javljaju stranci) mogu se rešavati pred domaćim sudovima ipred arbitražama, kako stranim tako i domaćim. Nadležnost stranih sudovane može se ugovarati. 

    Doc. dr Žaklina Spalević

  • 8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

    21/21

    Prava stranaca

    • Pravo stranih firmi na osnivanje predstavništva i ogranka: relativnorezervisano pravo.

    • Predstavništvo stranog lica: nema svojstvo pravnog lica, ne može daobavlja delatnost osnivača niti da ostvaruje sopstvene prihode, a pretežnicilj mu je istraživanje tržišta, vršenje prethodnih i pripremnih radnji za

    zaključivanje ugovora i uspostavljanje poslovne saradnje.• Ogranak: predstavlja jači stepen komercijalnog prisustva – neku vrstu

    ekstenzije stranog pravnog lica na domaćoj teritoriji i može, u skladu sadomaćim propisima, obavljati i određene delatnosti za koje nije registrovannjegov osnivač. 

    • Registracija ogranaka i predstavništava stranih lica obavlja se pri Agencijiza privredne registre.

    Doc. dr Žaklina Spalević