mogući pravci povećanja - amcham studija_sprski... · 8.3.1 analiza prihoda u javnim i privatnim...

Mogući pravci povećanja efikasnosti zdravstvenog sistema

u Republici Srbiji

Mogući pravci povećanja efikasnosti zdravstvenog sistema u Republici Srbiji

Sva prava zadržana – Ernst & Young d.o.o. Beograd – Firma članica Ernst & Young Global Limited

Sadržaj

Obaveštenje ..........................................................................................................................3 Skraćenice ............................................................................................................................4 I Rezime.................................................................................................................................5

1.1 Svrha i glavni ciljevi dokumenta ....................................................................................5 1.2 Ključni nalazi i preporuke ..............................................................................................7

MAKRO STUDIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE…………………………………………………..10

II Makroekonomski i pokazatelji zdravstvene potrošnje u Srbiji .....................................11

2.1 Makroekonomsko okruženje .......................................................................................11

2.2 Zdravstveni profil Srbije ...............................................................................................14

2.2.1 Osnovni indikatori i glavni uzroci smrti ..................................................................14

2.2.2 Farmaceutsko tržište i tržište medicinskih uređaja u Srbiji ....................................18

2.2.3 Nabavka lekova i medicinskih sredstava u javnom zdravstvu ...............................19

2.2.4 Inovativni farmaceutski proizvodi u Srbiji .............................................................22

2.3 Pregled zdravstvene potrošnje u Srbiji ........................................................................26 2.3.1 Liste čekanja ........................................................................................................31

III Lanac vrednosti finansiranja sistema javnog zdravstva .............................................33

3.1 Opšti pregled finansiranja zdravstvene zaštite u Republici Srbiji ............................33 3.3 Posredničke ustanove ............................................................................................40

3.3.1 Republički fond za zdravstveno osiguranje ...........................................................40

3.3.2 Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ....................................................45

3.3.3 Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) ......................................47

3.4. Javni pružaoci zdravstvenih usluga ............................................................................48 3.4.1 Osnovni indikatori performansi i finansijski rezultati ..............................................48

3.4.2 Tekući prihodi i primanja od prodaje nefinasijske imovine .....................................49

3.4.3 Tekući rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine .....................................50

3.4.4 Rashodi za zaposlene ..........................................................................................51

IV Procena finansijske održivosti javnog zdravstvenog sistema ....................................52

4.1 Procena održivosti ..................................................................................................52

4.2 Analiza odnosa između učesnika u zdravstvenom sistemu Republike Srbije ..........54

4.2.1 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje......................................................................................................................54

4.2.2 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje …………………………………………………………………………………………56

4.2.3 Republički fond za zdravstveno osiguranje i fond za penzijsko i invalidsko osiguranje......................................................................................................................57

4.2.4 Donacije i Republički fond za zdravstveno osiguranje .....................................57

4.2.5 Republički fond za zdravstveno osiguranje i javne zdravstvene ustanove .......58

4.2.6 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) ......................................................................................................63

4.2.7 Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) i javne vojne zdravstvene ustanove ...................................................................................................64



4.2.8 Fizička lica i privatni fondovi zdravstvenog osiguranja ..........................................64

4.2.9 Privatni fondovi zdravstvenog osiguranja i privatne/javne zdravstvene ustanove ..65

4.2.10 Fizička lica i privatne zdravstvene ustanove .......................................................65

V Finansijsko izveštavanje i finansijski kontroling u sistemu javnog zdravstva Republike Srbije .................................................................................................................66

5.1 Finansijsko izveštavanje .............................................................................................66

5.2 Finansijski kontroling ...................................................................................................68

5.2.1 Uloga Ministarstva zdravlja ...................................................................................71

VI Privatni zdravstveni sistem u Republici Srbiji .............................................................72

6.1 Učešće javnog i privatnog zdravstva u zdravstvenom sistemu Republike Srbije .....72

6.2 Procena troškova „iz džepa“ građana u zdravstvenom sistemu Republike Srbije ...75 6.3 Poređenje srpskog sistema zdravstvene zaštite sa najboljim svetskim praksama ..79

6.3.1 Pregled najboljih praksi u svetu u domenu zdravstvene zaštite ............................79

6.3.2 EHCI – Euro-Health Consumer Index ...................................................................82

6.3.3 Dijagnostički srodne grupe – DSG ........................................................................83

6.4 Uloga privatnih osiguravajućih kompanija i uticaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u srpskom zdravstvu .........................................................................................................85

6.4.1 Zdravstveno osiguranje u Srbiji – Opšti pregled ....................................................85

6.4.2 Uvid u tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ............................................86

6.4.3 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u okviru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje......................................................................................................................89

VII Informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ........................................91

7.1. Javni sektor ................................................................................................................91

7.2. Privatni sektor ............................................................................................................93

MIKRO STUDIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ......................................................................94

VIII Uporedni pregled prihoda, rashoda i troškova odabranih usluga ...........................95

8.1 Posmatrane usluge ................................................................................................95 8.2 Primarna zdravstvena zaštita .................................................................................97

8.2.1 Analiza direktnih troškova po odabranoj usluzi između javnih i privatnih ustanova …………………………………………………………………………………………97

8.2.2 Analiza direktnih troškova po izabranoj usluzi između javnih i privatnih ustanova – “Šta-ako” scenario .......................................................................................99

8.2.3 Analiza prihoda između javnih i privatnih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite ...................................................................................................... 100

8.2.4 Analiza rashoda između javnih i privatnih zdravstvenih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite ............................................................................................ 102

8.3 Sekundarni/tercijarni nivo zdravstvene zaštite ...................................................... 104

8.3.1 Analiza prihoda u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite ................................................... 107

8.3.2 Analiza rashoda u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite ................................................... 108



PREPORUKE..................................................................................................................... 111 IX Preporuke za poboljšanje efikasnosti zdravstvenog sistema Srbije ........................ 112

9.1 Finansijska održivost sistema .................................................................................... 112 9.2 Uključivanje privatnih pružalaca zdravstvene zaštite u sistem ................................... 120

9.3 Prevencija i inovativni lekovi...................................................................................... 125

9.4 Smanjenje lista čekanja ............................................................................................ 126

9.5 Centralizacija ili Decentralizacija? ............................................................................. 129 9.6 IT Podrška ................................................................................................................ 133

9.7 Modeli zdravstvenog osiguranja i DZO ...................................................................... 136 X Pregled regulatornih promena i mera koje su neophodne za poboljšanje sistema zdravstvene zaštite u Srbiji. ............................................................................................. 145 XI PRILOZI ......................................................................................................................... 147

11.1 Prilog 1: Kratak pregled ključnih nalaza studije "Kako da uradite više sa manje" – Svetska Banka, 2009. ..................................................................................................... 147 11.2 Prilog 2: Odnosi između učesnika u zdravstvenom sistemu Republike Srbije ......... 149

11.3 Prilog 3: Zakonska regulativa u zdravstvenom sistemu Srbije ................................. 150

11.4 Prilog 4: Detaljan pregled prihoda i rashoda RFZO-a u poslednje tri godine ........... 153



3

Obaveštenje

EY je kreirao ovaj Dokument koristeći raspoložive veštine i

znanja kao nezavisno ugovoreno lice, a ne kao zaposleni,

agent, partner ili saradnik Klijenta.

Sve informacije, saveti, preporuke ili bilo koji drugi sadržaj

ovog Dokumenta predstavljaju naše profesionalno mišljenje

i stoga ne preuzimamo odgovornost za bilo kakve odluke

menadžmenta koje mogu proisteći iz zaključaka izvedenih u

ovom Dokumentu. Takođe, EY nije odgovoran za upotrebu

ili implementaciju autputa ovog Dokumenta.

Imajući u vidu da je Klijent imao poteškoća u obezbeđivanju

informacija, sredstava i pomoći koje su nam bile potrebne

prilikom izrade ovog Dokumenta (tj. u pribavljanju istih od

trećih strana), uključujuc i pristup dokumentima, sistemima,

institucijama i osobama koji su bili potrebni za završetak

ovog Dokumenta, neki delovi ovog Dokumenta mogu ostati

nepokriveni svim potrebnim podacima.

Prilikom pisanja ovog dokumenta oslanjali smo se na

informacije koje nam je Klijent stavio na raspolaganje i,

osim ukoliko nije izričito drugačije dogovoreno, nismo imali

nikakvu odgovornost za procenu ili proveru tih informacija.

U procesu kreiranja ovog Dokumenta koristili smo podatke,

softvere, alate, modele, sisteme i druge metodologije i

znanje koje posedujemo.



4

Skraćenice

BDP – Bruto domaći proizvod

BNP – Bruto nacionalni proizvod

BIS – Bolnički informacioni sistem

CIE – Centralna i Istočna Evropa

CJN – Centralizovane javne nabavke

DSG – Dijagnostički srodne grupe

DZO – Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

EU – Evropska Unija

EZE – Elektronska zdravstvena evidencija

EZPI – Evropski zdravstveni potrošački indeks

IZIS – Integrisani informacioni zdravstveni sistem

JZ – Javno zdravlje

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje

OOSO – Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

PIO Fond – Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

PKS – Paritet kupovne snage

RF - Republički fond

RFZO – Republički fond za zdravstveno osiguranje

SOVO – Socijalno osiguranje vojnih osiguranika

SZO – Svetska zdravstvena organizacija

ZO – Zdravstveno osiguranje

ZU – Zdravstvena ustanova

ZZ – Zdravstvena zaštita



5

I Rezime

1.1 Svrha i glavni ciljevi dokumenta

Ovaj dokument je pripremljen sa namerom da pruži uvid u trenutnu situaciju u zdravstvenom

sistemu, uporedi zdravstveni sistem u Republici Srbiji sa najboljim praksama u svetu i da

predloži preporuke za poboljšanje efikasnosti zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Cilj

ovog dokumenta je da predloži smernice i buduće korake za kreiranje održivog zdravstvenog

sistema u Republici Srbiji.

Date preporuke će se fokusirati na omogućavanje kontinuiranog praćenja i kontrolu prihoda i

rashoda u javnim zdravstvenim ustanovama, a zasnovano na proceni poređenja efikasnosti

između javnih i privatnih zdravstvenih ustanova.

Obim studije se sastoji od sledećeg:

Makro Studija

Teme koje su obuhvaćene u delu makro analize ovog dokumenta su: opšti pregled

zdravstvenog sistema Srbije, analiza novčanih tokova u javnom zdravstvu, procene troškova

„iz džepa“ stanovništva, analiza efikasnosti pružanja zdravstvenih usluga, odnosi između

svih aktera u sistemu i poređenje njihovog učešća, doprinosa i moguće uloge privatnog

sektora, mogućnost javno-privatnog partnerstva, skrining prihoda i rashoda Republičkog

fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Makro analiza je obuhvatila:

► Pregled aktuelnih makroekonomskih indikatora, makroekonomskog okruženja i

indikatora potrošnje u vezi sa zdravstvenim sistemom Srbije

► Pregled finansiranja zdravstvenog sistema Srbije, zajedno sa analizom odnosa

između svih relevantnih učesnika u sistemu

► Opis glavnih posredničkih institucija uključenih u finansiranje zdravstvenog sistema

Srbije

► Procenu održivosti javnog sistema zdravstvene zaštite

► Postojeći okvir finansijskog izveštavanja i finansijskog kontrolinga

► Procenu troškova „iz džepa“ građana

► Poređenje zdravstvenog sistema Srbije sa najboljim praksama sveta

► Dobrovoljno zdravstveno osiguranje - pregled i struktura tržišta

► Pregled informacionih tehnologija koje se koriste u zdravstvenim ustanovama u Srbiji

Mikro Studija

Mikro analiza je pripremljena sa namerom da pokaže kakvo je trenutno stanje u

zdravstvenom sistemu Srbije prema različitim tipovima institucija i sa ciljem poređenja

direktnih troškova po nekoliko odabranih tipova usluga na primarnom i sekundarnom/

tercijarnom nivou zdravstvene zaštite između institucija privatnog i javnog zdravstvenog

sektora.

Karakter analize je uglavnom finansijski, ali takođe uključuje kvalitativne aspekte

zdravstvenog sistema, posmatrano kroz odabrane usluge.



6

Sproveli smo detaljno istraživanje na reprezentativnom uzorku od sedam odabranih javnih i

privatnih institucija u primarnom, sekundarnom i tercijarnom sektoru. U svakom od ova tri

sektora, posmatrali smo određene usluge kako bismo napravili opšte poređenje troškova

zasnovanih na aktivnosti i opštih direktnih troškova pružanja odabranih usluga između

javnog i privatnog sektora.

Takođe smo uradili analizu glavnih prihoda i rashoda po institucijama, ponovo radi poređenja

prihoda i izdataka u privatnom i javnom sektoru.

Preporuke za povecanje efikasnosti celokupnog zdravstvenog sistema u Srbiji

Cilj preporuka je da obezbede uvid u moguće buduće korake u razvoju zdravstvenog sistema

Srbije kako bi se povećala efikasnost i postigla i očuvala finansijska održivost na dugi rok.

Ovaj deo takođe sadrži procenu mogućeg doprinosa privatnog sektora nacionalnom

zdravstvenom sistemu i procenu mogućeg povećanja aktivnosti privatnog zdravstvenog

sektora i njegovu veću ulogu u nacionalnom zdravstvenom sistemu. Konačni cilj je da se

obezbedi:

► Dugoročno finansijski održiv sistem zdravstvene zaštite

► Poboljšanje efikasnosti i kvaliteta ukupnog zdravstvenog sistema

► Kontinuirana i jednako dostupna zdravstvena zaštita

Metode i izvori istraživanja

Glavni izvori informacija korišćeni u ovoj studiji bili su intervjui sprovođeni sa zaposlenima u

institucijama koje imaju veliku ulogu u finansiranju srpskog zdravstvenog sistema, kao što su

Republički fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija.

Takođe sproveden je terenski rad u odabranim institucijama na primarnom i

sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite (tri javne i četiri privatne zdravstvene

ustanove). Privatne zdravstvene ustanove koje su nam omogućile rad u okviru svojih

kapaciteta su članice Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, a i

sama Asocijacija je doprinela istraživačkom radu našeg tima obezbeđujući nam neke od

neophodnih podataka. Javne zdravstvene ustanove koje su učestvovale u istraživanju su

ustanove odabrane u skladu sa dogovorom sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije dok

su državne institucije poput Minstarstva Zdravlja, Ministarstva finansija i Republičkog fonda

za zdravstveno osiguranje takođe obezbedile dobar deo potrebnih podataka od značaja za

kreiranje ovog Dokumenta.

Naše profesionalno istraživanje i analiza podataka takođe su imali veliki udeo prilikom

kreiranja ovog dokumenta. Za potrebe pisanja ovog dokumenta, takođe smo koristili podatke

iz izveštaja Svetske banke: “Pregled javnih finansija u Srbiji” 2015, studije Svetske banke

"Kako da uradite više sa manje", objavljene 2009. godine, "Analiza kretanja troškova

zdravstvene zaštite", objavljene 2015. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije Dr

Milan Jovanović Batut, podatke koji su javno dostupni na sajtu Ministarstva finansija,

Narodne banke Srbije, Zavoda za statistiku Republike Srbije, Svetske zdravstvene

organizacije, istraživanja potrošnje na zdravstvenu zaštitu koje je sproveo Ipsos Strategic

Marketing, i druge javno dostupne podatke.



7

1.2 Ključni nalazi i preporuke

Većina sprovedenih reformi zdravstvene zaštite u različitim ekonomijama bile su usmerene

na postizanje tri osnovna cilja:

► Proširivanje dostupnosti zdravstvene zaštite na veći broj ljudi i obezbeđvanje

pristupačnog zdravstvenog osiguranja za one bez pokrića

► Poboljšanje kvaliteta pružene zdravstvene zaštite

► Kontrolisanje troškova zdravstvene zaštite koju su konstantno u porastu uz

balansiranje javnih izdataka za zdravstvo

Postizanjem ova tri strateška cilja, industrija može da odgovori na izazove pred kojima se

nalazi. Zdravstvene organizacije razvijaju veliki broj strategija koje će im pomoći da

prevaziđu izazove kao što su:

► Poboljšanje produktivnosti

► Upravljanje rastućim troškovima zdravstvene zaštite i obezbeđivanje finansijske

održivosti

► Osnaživanje potrošača i ispunjavanje neispunjenih potreba zdravstvene zaštite

► Konsolidacija kroz spajanja i akvizicije ili privatno-javna partnerstva i ekonomije

obima

► Povećanje efikasnosti u lancu snabdevanja

► Upravljanje regulatornim izazovima

► Jačanje internet i IT strategije i izgradnja digitalne podrške u zdravstvu

Tokom našeg istraživanja identifikovali smo nekoliko ključnih problema u celokupnom

srpskom zdravstvu i dali preporuke za njihovo prevazilaženje na osnovu iskustva, mišljenja

stručnjaka i poređenja sa najboljim svetskim praksama.

Ključni identifikovani problemi

► Srpski sistem zdravstvene zaštite nije finansijski održiv na duge staze

Postoji očigledan trend prekomernog trošenja u relativnim iznosima, ali u

apsolutnom smislu potrošnja je nedovoljna

Postoje velike neefikasnosti u korišćenju sredstava i zaliha. Revizija procesa

javnih nabavki je neefikasna, a uočen je i nedostatak kontrole u sistemu

Kontrolne funkcije nisu uspostavljene, barem ne u veličini i obimu koji je

neophodan da bi sistem postigao i zadržao finansijsku održivost. Loše

finansijsko upravljanje, posebno u javnim zdravstvenim ustanovama

Planiranje i budžetiranje rashoda za zdravstvenu zaštitu nije u skladu sa

budžetskim kalendarom i fiskalnom strategijom

Naplata doprinosa za zdravstveno osiguranje je neefikasna što značajno

ugrožava održivost sistema

Efikasnost troškova, mogućnosti koje su dostupne pacijentima i vrednost koju

oni dobijaju kao i efikasnosti u smislu zdravstvenih dobitaka, nisu na

zadovoljavajućem nivou

Donacije se kroz sistem prate isključivo vrednosno a nivo praćenja vrste

donirane opreme kao i njene kasnije upotrebe je veoma nizak



8

► Uključivanje privatnog sektora je na veoma niskom nivou i moguće koristi od većeg

učešća privatnih pružalaca zdravstvenih usluga nisu iskorišćene. Sistem nema dovoljno

mehanizama za praćenje ove vrste institucija ili za njihovo uključivanje u budućnosti.

Privatni zdravstveni sektor u Srbiji još uvek nije na zadovoljavajućem nivou razvoja, jer se

većina usluga, posebno na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, i dalje

pretežno pruža u ustanovama javnog karaktera

► Ne postoji opcija ko-finansiranja zdravstvenih usluga outsource-ovanih u privatni sektor

► Javni bolnički sektor je relativno jak, ali potreba za modernizacijom je značajna. Postoje

duge liste čekanja za pojedine usluge i mogućnosti iskorišćavanja privatnog sektora

prilikom ovog problema takođe nisu iskorišćene na najbolji način: Pristup zdravstvenoj

zaštiti nije dovoljno regulisan i integracija u sistemu na različitom nivou pružanja usluge

ne postoji. Sistem treba da se razvija u efikasnijem smeru, tako da pacijent uvek bude u

fokusu

► Nizak nivo preventivnih u poređenju sa kurativnim zdravstvenim uslugama ima negativan

uticaj na finansijsku održivost celokupnog zdravstvenog sistema

► Niska stopa refundacije novih inovativnih lekova u poređenju sa uporedivim zemljama EU

► Protok informacija o pacijentima kroz sistem je loš. Javne zdravstvene ustanove skoro da

uopšte ne sarađuju, a deljenje podataka među njima je na nezadovoljavajućem nivou.

Potpuno nepostojanje saradnje i razmene informacija između privatnih i javnih institucija

► Nizak nivo implementacije i korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija u svim

zdravstvenim ustanovama, a posebno u javnom sektoru

► Neravnomeran kvalitet pruženih usluga između privatnih i javnih zdravstvenih ustanova

Preporuke

Cilj dela preporuka u ovom dokumentu je da pruži uvid u moguće buduće korake razvoja

zdravstvenog sistema Srbije u cilju povećanja efikasnosti, postizanja i očuvanja finansijske

održivosti, poboljšanja efikasnosti i kvaliteta pruženih usluga i obezbeđivanja kontinuirane i

jednako dostupne zdravstvene zaštite za sve učesnike u sistemu.

Preporuke su usmerene na poboljšanje finansijske održivosti celokupnog zdravstvenog

sistema primenom modela „Nabavke bolničkih usluga“ (Hospital Purchasing Mechanism -

HPM) na osnovu ugovora zaključenih sa zdravstvenim jedinicama odgovornim za pružanje

zdravstvene zaštite. Pored HPM modela preporučujemo primenu jednoobraznih okvira

finansijskog izveštavanja, identifikovanje i postavljanje SMART ciljeva, uspostavljanje

ključnih indikatora performansi i strategija upravljanja rizicima koje su takođe usmerene na

postizanje finansijske stabilnosti sistema.

Takođe, veće uključivanje privatnih pružalaca zdravstvenih usluga i moguća partnerstva

između njih i RFZO prepoznati su kao način za značajno smanjenje troškova za zdravstvenu

zaštitu u apsolutnom iznosu. Jedna od preporuka je da se razvije i model učešća u

troškovima u kome bi pacijenti koji su za to zainteresovani snosili razliku u ceni između cene

u privatnim zdravstvenim ustanovama i iznosa troškova koje pokriva RFZO.

Zdravstveni sistem Srbije bi trebalo da promeni fokus sa kurativne na preventivnu medicinu.

Pacijenti takođe treba da poseduju mogućnost da imaju svog izabranog lekara iz privatnog

sektora. Izgradnja kvalitetne preventivne zdravstvene zaštite putem većeg broja skrininga i

efikasnije lečenje hroničnih bolesti, kao i promocijom zdravijeg načina života, smanjuju se

troškovi zdravstvene zaštite u srednjem i dugom roku.



9

Procedure za registraciju i naknade kod novih inovativnih lekova na tržištu bi trebalo da se

pojednostave, jer ovaj vid terapije može značajno smanjiti ostale troškove zdravstvene

zaštite, kako u kratkom, tako i u dugom roku.

Od ključnog značaja je i razvoj integrisanog informacionog sistema za sve zdravstvene

ustanove koje se bave pružanjem zdravstvene zaštite (i javne i privatne), posebno za one

koji pružaju usluge za koje su kreirane liste čekanja, kako bi se obezbedila razmena

informacija u realnom vremenu i optimalna rešenja za pacijenta. Takođe preporučujemo

razvoj softverskog rešenja koje može pomoći organizacijama da vode redovnu i urednu

evidenciju o pacijentima, obezbede privatnost podataka o pacijentu, poboljšaju radnu

tehnologiju, smanje birokratiju i nepotrebne logističke troškove kao i da integrišu tehnologiju

prenosa podataka "Bez korišćenja papira" u budućnosti.

Centralizacija zdravstvene zaštite na nivou države se preporučuje kao bolja opcija u ovom

trenutku imajući u vidu trenutno stanje razvoja. Problemi koordinacije i rizik od dupliranja

usluga, samim tim i troškova su glavni argumenti protiv decentralizovanog sistema

zdravstvene zaštite.

Na kraju, s obzirom da je uočeno da tržište zdravstvenog osiguranja pokazuje izuzetan

potencijal rasta i može značajno podržati finansijsku održivost zdravstvenog sistema u Srbiji

pokušali smo da predstavimo moguće pravce daljeg razvoja srpskog tržišta dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja (DZO) kroz studije slučaja na osnovu modela dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja u nekoliko evropskih zemalja - Hrvatskoj, Mađarskoj, Češkoj,

Estoniji i Slovačkoj.

MAKRO STUDIJA ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE



11

II Makroekonomski i pokazatelji zdravstvene potrošnje u Srbiji

2.1 Makroekonomsko okruženje

Ključne teme poglavlja: Analiza makroekonomskog okruženja je pokazala da je BDP

po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moci (PKM) i dalje veoma nizak u

poređenju sa EU28 zemljama i u 2013. godini je dostigao samo 37% od EU28 proseka.

Sektor zdravstvene zaštite doprineo je BDP-u Srbije sa 4,9% u 2013. BDP struktura je

slična kao kod deindustrijalizovanih razvijenih evropskih zemalja (EU15), ali je

nepovoljna za trenutni nivo razvoja na kom se Srbija nalazi, a koji zahteva visok rast

proizvodne industrije i rast izvoza.

Sve do eskalacije ekonomske krize u 2008. godini, BDP Srbije je rastao, po prosečnoj

godišnjoj stopi od 5,9%.1 Međutim, nakon početka krize, došlo je do značajnog pada a

kasnije ponovnog rasta BDP-a, koji je iznosio 33,2 milijarde evra u 2014. godini. BDP po

glavi stanovnika, posmatrano prema paritetu kupovne moći, i dalje je vrlo nizak u poređenju

sa EU28 zemljama i u 2013. godini dostigao je samo 37% od proseka EU28. Na primer, BDP

po glavi stanovnika u istoj godini u Mađarskoj je iznosio 66% od EU28 proseka, u Hrvatskoj

61%, u Rumuniji 55%, a u Bugarskoj 45%.2 Niži BDP po glavi stanovnika imale su samo BJR

Makedonija (36%), Bosna i Hercegovina (29%) i Albanija (28%).

Srbija je znatno smanjila stopu inflacije sa 40,1% u 2001. na 1,7% u 2014. godini. Stopa

nezaposlenosti u 2014. godini bila je 16,8% (prema definiciji Međunarodne organizacije rada)

što je i dalje je jedna od najviših stopa u Evropi (samo su Grčka, Španija, Bosna i

Hercegovina i Makedonija imale višu stopu nezaposlenosti od Srbije). Jedan od glavnih

problema je relativno nizak nivo izvoza (u 2014. godini izvoz roba i usluga je iznosio 43,5%

BDP-a), što uzrokuje visok trgovinski deficit i deficit bilansa tekućih transakcija, i po tom

osnovu relativno visok spoljni dug (gotovo 80% BDP-a u 2014. godini) i brz rast javnog duga

(preko 70% BDP-a u 2014. godini).

Tabela br. 1: Makroekonomski indikatori u Srbiji

1 Izračunato na osnovu javno dostupnih podataka Ministarstva Finasija Republike Srbije: http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=9814 2 Izvor: Eurostat: http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6216033/2-11122014-AP-EN.pdf/2d6e4635-8dfd-4950-8ce6-27c421ad25d1

Indicator 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Trend

BDP (u mil. USD) 42.685,8 39.366,5 46.462,5 40.675,3 45.514,9 43.801,3

realni rast BDP-a (u %) -3,1 0,6 1,4 -1,0 2,6 -2,0

BDP po glavi stanovnika (USD) 5.830,7 5.399,1 6.422,8 5.650,1 6.353,7 0,0

Rast cena na malo na kraju perioda (u%) 6,6 10,3 7,0 12,2 2,2 1,7

Izvoz dobara i usluga (u mil. USD) 11.196,5 12.591,6 15.495,1 14.761,3 18.548,5 19.140,1

Izvoz dobara i usluga (kao % BDP-a) 26,2 32,0 33,4 36,3 40,8 43,5

Deficit tekućih transakcija (u mil. USD) -2.659,6 -2.495,6 -3.989,6 -4.078,7 -2.106,8 /

Deficit tekućih transakcija (kao % BDP-a) -6,2 -6,3 -8,6 -10,0 -4,6 /

Stopa nezaposlenosti (prema def. MOR) 16,1 19,2 23,0 23,9 22,1 16,8

Spoljni dug (u mil. USD) 31.013,6 31.090,7 33.534,0 32.923,9 34.224,9 34.487,9

Spoljni dug / BDP 72,7 79,0 72,2 80,9 75,2 78,3

Javni dug (u mil. USD) 13.717,5 16.077,8 20.557,9 22.745,4 26.755,7 30.157,6

Javni dug / GDP 32,8 41,8 45,4 56,2 59,6 70,9

Izvor: Javno dostupni podaci Narodne Banke Srbije (http://www.nbs.rs/internet/english/80/index.html) i Ministarstva Finansija

(http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=9814)



12

Struktura srpskog BDP-a je i nakon 12 godina tranzicije i dalje neadekvatna (Slika br. 1).

Udeo prerađivačke industrije sa rudarstvom, energetikom i vodosnabdevanjem u 2013.

godini bio je oko 22,4%, što je jedan od najnižih procenata među zemljama u tranziciji. Udeo

poljoprivrede, šumarstva i ribarstva je oko 7,9%, što znači da su sektori u kojima je moguće

trgovanje doprineli BDP-u sa samo 30.3%. S druge strane, udeo usluga je 55,4% (zdravstvo

4,9% i ostale javne usluge 49,0%). Ova struktura je slična onima u razvijenim

deindustrajilaizovanim evropskim zemljama (EU15), ali je nepoželjna za nivo razvoja u kom

se Srbija trenutno nalazi, a koji zahteva visok rast prerađivačke industrije i rast izvoza.

Kao što se vidi na primeru Nemačke (Slika br. 2), u visoko razvijenim evropskim zemljama

koje su takođe u velikoj meri deindustrijalizovane, industrija značajno doprinosi BDP-u.

Učešće industrije u BDP-u Nemačke u 2013. bilo je za 1,1 procentni poen veće nego u Srbiji.

U Češkoj Republici, jednoj od najrazvijenijih zemalja u tranziciji, ovo učešće je još veće

(27,9%) to jest, za 5,5 procentnih poena više nego u Srbiji. Možemo videti da je doprinos

industrije BDP-u, zajedno sa doprinosom izvoza, od velikog značaja za ekonomski rast i

razvoj zemalja u tranziciji.

Slika br. 1: Struktura srpskog BDP-a u 2013. godini (u %)

Slika br. 2: Struktura BDP-a u odabranim zemljama u 2013. godini (u %)

7,88

22,38

49,00

4,93

15,81Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

Proizvodnja, Rudarstvo, Energetika iVodosnabdevanje

Usluge i javna administracija

Zdravstvo

Porezi minus subvencije

2,33

28,09

59,62

9,97

Republika Češka

Poljorivreda

Industrija

Usluge i javnaadministracija

Porezi minussubvencije

0,80

23,50

65,60

10,20

Nemačka

Poljorivreda

Industrija

Usluge i javnaadministracija

Porezi minussubvencije

Izvor : Republički zavod za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/54/06/06-

NATIONAL_ACCOUNTS.pdf

Izvor: Federalni zavod za statistiku Nemačke, https://www.destatis.de/ i Češki zavod za statistiku,

https://www.czso.cz/csu/czso/home/

https://www.czso.cz/csu/czso/home



13

Prema podacima UNDP-a, vrednost indeksa ljudskog razvoja Srbije (HDI) za 2013. godinu je

0,745 što Srbiju svrstava u kategoriju visokog ljudskog razvoja, pozicionirajući time našu

zemlju na 77. mesto od 187 zemalja i teritorija. Ovaj indeks uključuje tri osnovne dimenzije

ljudskog razvoja koje su predstavljene vrednošću očekivanog trajanja života na rođenju,

prosekom godina obrazovanja i nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika.

Između 1990. i 2013. godine, vrednost indeksa ljudskog razvoja u Srbiji povećana je sa 0.726

na 0.745, što predstavlja povećanje od 2,6 odsto, odnosno prosečan godišnji rast od oko 0,11

odsto. Ovo mesto Srbija deli sa Jordanom. Među zemljama Evrope i Centralne Azije, pozicija

Srbije je blizu Hrvatske i Belorusije.

Tabela br. 2: Trend indeksa ljudskog razvoja u Srbiji

Godina Očekivano

trajanje života na rođenju

Očekivane godine

školovanja

Prosek godina školovanja

BNP po glavi stanovnika (2011

PKS$)

Vrednost indeksa

ljudskog razvoja

1990. 71.5 13.6 8.0 14,264 0.726

1995. 71.8 13.6 8.7 6,151 0.692

2000. 72.1 13.6 9.2 7,820 0.713

2005. 72.8 13.6 9.4 10,122 0.732

2010. 73.7 13.6 9.5 11,287 0.743

2011. 73.8 13.6 9.5 11,445 0.744

2012. 73.9 13.6 9.5 11,030 0.743

2013. 74.1 13.6 9.5 11,301 0.745

Izvor: http://hdr.undp.org/sites/all/themes/hdr_theme/country-notes/SRB.pdf



14

2.2 Zdravstveni profil Srbije

Ključne teme poglavlja: Epidemiološki profil Srbije blisko podseca na one u drugim

državama Centralne i Istočne Evrope i razvijenim tržištima, gde su neprenosive bolesti

primarni uzroci smrtnosti i morbiditeta. Farmaceutski rashodi Srbije po glavi

stanovnika (146 USD) su trenutno među najnižim u regionu Centralno-Istočne Evrope

i ispod regionalnog proseka od 231 USD. Farmaceutske kompanije koje imaju ugovore

sa RFZO dužne su da kontinuirano obezbeđuju lekove i druge medicinske zalihe za

sve zdravstvene ustanove iz Plana mreže ZU, po proceduri postupka javnih nabavki i

centralizovanih javnih nabavki koje sprovodi RFZO u ime i za račun zdravstvenih

ustanova iz Plana mreže. Postoji rastuci trend neizmirenih obaveza zdravstvenih

ustanova koje su deo Plana mreže prema farmaceutskim kompanijama koje posluju u

zemlji, te i značajna zabrinutost da neke od institucija nece moci da finansiraju svoje

obaveze u narednom periodu.

2.2.1 Osnovni indikatori i glavni uzroci smrti

Opšti indikatori zdravstvenog profila Srbije sa osnovnim podacima o stanju nacionalnog

zdravstvenog sistema su prikazani u tabeli ispod.

Tabela br. 3: Osnovni zdravstveni indikatori

Indikatori (2013) Statistika

Populacija (u hiljadama) 7114

Populacija mlađa od 15 godina (%) 16

Populacija straija od 60 godina (%) 21

Prosek godina starosti 42.6

Populacija koja živi u urbanim područjima (%) 55

Ukupna stopa fertiliteta (po ženi) 1,4

Broj živorođene dece (u hiljadama) 66.5

Broj umrlih (u hiljadama) 101.3

Pokrivenost registrovanih rođenja (%) – 2010 99

Pokrivenost registrovanih uzroka smrti (%) – 2012 90

Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika (PKS $) 12020

SZO Region Evropski

Dohodovna grupa prema klasifikaciji Svetske banke Viša srednja grupa

Prema istraživanju SZO primarni uzrok smrti u Srbiji su bolesti srca, dok su kancerogena

oboljenja na drugom mestu. U Tabeli br. 4 prikazano je glavnih 10 uzroka smrti u Srbiji,

prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gde možemo videti da skoro svi oni

predstavljaju neku vrstu srčanih ili kancerogenih oboljenja.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija : http://www.who.int/gho/countries/srb.pdf?ua=1 i

Republički zavod za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2



15

Tabela br. 4: Top 10 uzroka smrti u Srbiji

Epidemiološki profil Srbije blisko podseća na one u drugim državama Centralne i Istočne

Evrope i razvijenim zemljama, uzimajući u obzir da su neprenosiva oboljenja primarni uzroci

mortaliteta i morbiditeta. Do 2012. godine procenat stanovništva starosti 65 i više godina je

porastao sa 10% na 14%, a prema projekcijama predviđa se da će dostići 25% do 2050.

godine. S obzirom na starenje stanovništva, neprenosive bolesti su trenutno primarni uzroci

smrtnosti i morbiditeta. Neprenosiva oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti,

kancera, astme i neuroloških stanja, čine većinu oboljenja koja trenutno pogađaju

stanovništvo u Srbiji. Uopšteno, tri faktora rizika koji važe za najveće uzročnike bolesti u

Srbiji su loša ishrana, visok krvni pritisak i konzumacija duvana.

Očekivani životni vek na rođenju u Srbiji u 2013. godini je bio skoro 75 godina u proseku, za

muškarce i za žene. Žene imaju bolji očekivani životni vek na rođenju u odnosu na

muškarce, i to za više od pet godina. (77,68 godina za žene naspram 72,46 godina za

muškarce). Očekivani životni vek na rođenju porastao je za 3 godine u periodu između 2000.

i 2013. godine, što je za jednu godinu ispod proseka regiona SZO, ali viši nego u grupi

zemalja sa istim nivoom dohotka prema klasifikaciji Svetske banke. Ovaj rast je najvećim

delom posledica značajnog napretka u lečenju kardiovaskularnih bolesti.

Ukupni izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika u USD po prosečnom kursu su nekoliko puta

niži nego u Evropi tokom poslednjih 20 godina.

Faktori rizika za odrasle, kao što su povišen šećer u krvi, gojaznost, upotreba duvana i

povišen krvni pritisak, nešto su veći u Srbiji, u odnosu na evropski prosek, ali indikatori koji

pokazuju korišćenje zdravstvenih usluga su na zadovoljavajućem nivou kada se uporede sa

prosekom u EU.

Uprkos relativno visokom pokriću obaveznog osiguranja, najsiromašniji slojevi stanovništva i

dalje imaju poteškoća u dobijanju zdravstvene usluge. Procenat domaćinstava koja su

prijavila neispunjene medicinske potrebe usled finansijskih razloga je devet puta veći nego u

zemljama EU. Prema istraživanju SILCa, preko 80% ispitanika je izjavilo da ima važeću

zdravstvenu knjižicu, ali više od 10% najsiromašnijih nije otišlo u posetu lekaru ili

stomatologu kada im je bila potrebna.

Rang Oboljenje % smrtnih slučajaBroj smrtnih

slučajeva (u 000)

Trend

promene

1 Šlog 14,3% 16,2

2 Kardiomiopatija, miokarditis 13,9% 15,7

3 Ishemijska srčana oboljenja 13,6% 15,4

4 Bolesti traheja, bronhija i pluća 5,6% 6,4

5 Hipertenzija 4,0% 4,5

6 Dijabetes 3,4% 3,9

7 Kancer debelog creva i rektuma 2,9% 3,3

8 Hronična opstruktivna bolest pluća 2,5% 2,8

9 Oboljenja bubrega 2,1% 2,4

10 Kancer dojki 1,9% 2,2

Izvor: Svetska Zdravstvena Organizacija: http://www.who.int/gho/countries/srb.pdf?ua=1



16

Slika br. 3: Faktori rizika odraslog stanovništva u Srbiji u 2013. godini

Tabela br. 5: Rasprostranjenost faktora rizika u 2014. godini

Faktor rizika Godina/Period Srbija SZO

Muškarci Žene Muškarci Žene Rasprostranjenost povišenog šećera u krvi među stanovnoštvom starijim od 18 godina(%)

2014

8,5 7,1 9 7,6

Rasprostranjenost povišenog krvnog pritiska među stanovnoštvom starijim od 18 godina(%)

2014

33,2 24,9 27,1 19,7

Rasprostranjenost gojaznosti među stanovnoštvom starijim od 18 godina(%)

2014 18,6 20,5 21,5 24,5

Rasprostranjenost konzumacije duvana među stanovnoštvom starijim od 18 godina(%)

2007-2014 18,2 17,4 N/A N/A

Rasprostranjenost korišćenja kontraceptivnih sredstava (%)

2007-2013 61 68

Rasprostranjenost antinatalne nege – 4+ poseta (%)

2007-2014 94 N/A

Porođaji na kojima je prisustvovalo stručno medicinsko osoblje (%)

2007-2014 98 98

Imunizacija među jednogodišnjacima – boginje (%)

2013 92 95

25,00

30,00

35,00

40,00

Male Female

Konzumacija duvana (starost 15+)

10,00

15,00

20,00

25,00

Male Female

Gojaznost (% )

Žene

10

20

30

40

Male Female

Povišen krvni pritisak (% )

Žene

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

Male Female

Povišen šećer u krvi (% )

Žene

60

65

70

75

80

Male Female Both

Očekivano trajanje života na rođenju

Muškarci Žene Oba pola

Izvor Zavod za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut: ttp://www.batut.org.rs/download/publikacije/2013OdabraniPokazatelji.pdf

Muškarci

Muškarci

Muškarci

Muškarci

Žene



17

Prema posmatranjima Svetske banke u Srbiji postoji značajna varijacija u performansama i

efikasnosti pružanja zdravstvene zaštite na primarnom nivou. Iako je nivo vanbolničkih

poseta lekaru relativno visok, primarne i preventivne usluge ne iskazuju uvek takav trend.

Srbija ima veći broj ambulantnih prijema po glavi stanovnika nego što je to slučaj u EU, ali

postoje praznine u pokrivenosti i kvalitetu primarne zdravstvene zaštite i preventivnih usluga.

Iako u opadanju, ambulantni prijem pacijenata je i dalje veći od proseka u EU. Uprkos čestim

posetama lekaru, povoljni ishodi za većinu nezaraznih bolesti su daleko lošiji od EU proseka.

Iako je broj preventivnih pregleda porastao tokom poslednje decenije, preventivni skrining

raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva su i dalje ispod EU proseka.

Slika br. 4: Stopa preventivnih pregleda u Srbiji i EU

Postoji značajan napredak u dijagnostici i lečenju hipertenzije, ali to još uvek nije na

zadovoljavajućem nivou. Iako skoro polovina odraslih stanovnika boluje od hipertenzije, ili je

u opasnosti da oboli od nje, samo jedna trećina njih ima uspostavljenu dijagnozu. Oko 10%

dijagnostikovanih slučajeva u 2013. godini ostalo netretirano.

Većina zdravstvenih izdataka vlade usmerena je ka bolnicama, i iako se udeo bolničke

potrošnje u ukupnoj potrošnji za zdravstvo smanjuje, ovo se dešava sporo. Usluge lečenja i

rehabilitacije čine nešto manje od jedne polovine ukupnih zdravstvenih rashoda (4,5 % BDP-

a).

U bolničkom sektoru, kapacitet kreveta i stope prijema su relativno visoki, ali postoji prostor

za poboljšanje efikasnosti akutne bolničke zdravstvene zaštite. Gustina rasprostranjenosti

bolnica je usklađena sa regionalnim prosekom u zemljama Zapadnog Balkana, ali je broj

kreveta na 100.000 stanovnika mnogo veći. Bolnički prijem pacijenata je mnogo veći od

regionalnog proseka. Konačno, iako je gustina rasprostranjenosti bolničkih kreveta visoka,

njihova popunjenost je opala sa 80-85% u 2005/06 godini, na svega 65% u 2011. godini.

0

10

20

30

40

50

60

70

Mamography screening Cervical cancer screening Colorectal cancer screening

Serbia

EU

Izvor: http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/170250/1/9789240694439_eng.pdf?ua=1&ua=1

Izvor: Svetska banka – Pregled javnih finansija Srbije, 2015

Mamografija Skrining raka grlića materice Skrining raka debelog creva

Srbija

EU

http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/170250/1/9789240694439_eng.pdf?ua=1&ua=1



18

Na kraju, pokrivenost medicinskim osobljem je u okviru regionalnih normi, ali učešće

nemedicinskih radnika nije. Nemedicinsko osoblje čini 25 - 30% od ukupnog broja

zdravstvenih radnika, što je dvostruko više nego u zemljama OECD-a. Udeo nemedicinskih

radnika je posebno visok u bolnicama (42 %) .3

2.2.2 Farmaceutsko tržište i tržište medicinskih uređaja u Srbiji

Iako je farmaceutsko tržište Srbije jedno od većih tržišta u regionu Centralne i Istočne Evrope,

globalno posmatrano, farmaceutsko tržište Srbije je relativno nerazvijeno i suočava se sa

redovnim nestašicama lekova i povremenim dugim periodima čekanja na određene proizvode.

U 2014. godini ukupna prodaja u farmaceutskoj industriji iznosila je 92.43 milijarde dinara (1.05

mlrd. dolara). Međutim, farmaceutska potrošnja Srbije po glavi stanovnika u iznosu od 146

dolara je trenutno jedna od najnižih u regionu Centralne i Istočne Evrope i ispod regionalnog

proseka od 231 dolar po glavi stanovnika, naglašavajući time nedovoljne izdatke za lekove u

Zemlji. Ukupna prodaja u farmaceutskoj industriji u 2014. godini iznosila je 2,54% BDP-a i

gotovo 23.17% od ukupnih izataka za zdravstvo.

Prema istraživanju Svetske banke4 izdaci za farmaceutske proizvode predstavljaju oko 25%

ukupne javne potrošnje za zdravstvo u 2013. godini. Učešće ukupne farmaceutske potrošnje

(javne i privatne) u ukupnoj zdravstvenoj potrošnji je znatno veće u Srbiji (31%) od

regionalnog proseka (18,4 % na Zapadnom Balkanu) i od proseka EU (20,4%) Pored toga,

učešće farmaceutske potrošnje se povećalo između 2005. i 2011. godine, kada je uočeno

smanjenje iste i u regionu i EU. Ukupna potrošnja na lekove posmatrana kao procenat BDP-

a je takođe porasla (sa 2% u 2005. godini na 3,3% u 2013. godini), dok se u regionu i EU

kretala na stabilnom nivou od oko 1,8%. Većina potrošnje za lekove potiče iz troškova „iz

3 Izvor: Svetska banka – Pregled javnih finansija Srbije, 2015 4 Napominjemo da iako je izveštaj Svetske banke korišćen kao izvor podataka u ovom delu teksta, prema nekim izvorima i

autorima podaci u izveštaju Svetske banke, značajno razlikuju od javno dostupnih podataka. Na primer, Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs), BDP za 2013. godinu je iznosio 3876,4 milijarde dinara, dok su prema konsolidovanom finansijskom izveštaju (www.rfzo.rs) konsolidovani prihodi i primanja RFZO za istu godinu iznosili 225,86

milijardi dinara, odnosno 5,82% BDP-a, značajno manje od 6,4% BDP-a, kako se u izveštaju Svetske banke tvrdi. Takođe, Prema finansijskom planu RFZO za 2013. godinu (rfzo.rs), na lekove je ukupno potrošeno 41,155 milijardi RSD, što u odnosu na budžet od 225,86 milijardi čini 18,22%, odnosno za četvrtinu manje nego što se navodi u izveštaju Svetske banke (25%).

Identifikovani problemi: Nizak nivo preventivne nege u poređenju sa

kurativnim uslugama i visok broj nemedicinskih zdravstvenih radnika

posebno u bolnicama, imaju negativan efekat na finansijsku održivost

sistema.

Preporuka: Zemlje OECD-a sa najboljim sistemima ZZ postigle su povoljne

ishode sa nižim brojem bolničkih kreveta i brojem bolničkih prijema pacijenata

kroz reforme kojima se osnažuje primarni nivo zdravstvene zaštite i preventivna

nega, istovremeno racionalizujući akutne i dugotrajne zdravstvene usluge. Broj

nemedicinskih zdravstvenih radnika treba smanjiti.

***Za više detalja pogledati deo ovog Dokumenta u kome se nalaze Preporuke.

http://www.rfzo.rs/



19

džepa građana“. Tako visoki izdaci „iz džepa“ za lekove ukazuju na nedostatke i

neefikasnosti javnog sektora.5

Na farmaceutskom tržištu Srbije dominira prodaja lekova na recept, koji čine 89,70% ukupne

vrednosti tržišta. Prosečan broj izdatih lekova na recept po osiguranom licu u Srbiji je od 12

do 14 u periodu od 2001-2013. godine, prema podacima RFZOa, što je oko dva puta više od

proseka u zemljama EU. Ovo sugeriše postojanje neefikasnosti koje proističu iz

prekomernog izdavanja lekova na recept, posebno antibiotika.6 Dominatna je prodaja

generičkih lekova, koja čini 69% ukupne prodaje lekova na recept i 61.90% od ukupne

vrednosti tržišta. Lekovi koji se nalaze u slobodnoj prodaji predstavljaju najmanji segment

tržišta, koji čini svega 10,28% ukupne prodaje u farmaceutskoj industriji. Patentirani lekovi su

takođe značajan segment farmaceutskog tržišta, koji nosi oko 27.78% tržišnog učešća.

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije pruža punu i delimičnu naknadu osiguranim

licima za lekove koji se nalaze na važećoj A1 pozitivnoj listi lekova. Trenutno, ova lista sastoji

se uglavnom od generičkih lekova što se i ogleda u segmentaciji tržišta.7

Farmaceutsko tržište Srbije je podeljeno između domaće proizvodnje i uvoza lekova iz

inostranstva od multinacionalnih kompanija, s obzirom da je Srbija domaćin predstavništvima

nekoliko velikih proizvođača generičkih lekova kao što je Galenika koja je u državnom

vlasništvu, Stada - filijala Hemofarma i Actavis - filijala Zdravlje Leskovac. Galenika trenutno

prolazi kroz proces privatizacije i zajedno sa Vladom Republike Srbije aktivno traži kupce kao

deo svog programa reformi prema dogovoru koji je postignut sa Međunarodnim monetarnim

fondom (MMF). Trenutno je većina multinacionalnih kompanija uključena u srpsko tržište kroz

uvoz svojih proizvoda sa vlastitih portfolija ili putem licenciranja i marketinških ugovora sa

lokalnim kompanijama. Roche je jedan od vodećih igrača na tržištu, dok ostale multinacionalne

kompanije uključuju Merck, GlaxoSmithKline, Pfizer, Sanofi, Novo Nordisk, Abbot, Janssen-

Cilag i AstraZeneca. Oko 70 stranih kompanija ima predstavništva u zemlji, od kojih su većina

članovi Udruženja stranih farmaceutskih proizvođača u Srbiji.

Vrednost tržišta medicinskih uređaja u Srbiji procenjuje se na 155.4 miliona dolara u 2013.

godini, što je jednako iznosu od 16 dolara po glavi stanovnika, to jest 3,5% ukupnih izdataka

za zdravstvo i 0,4% BDP-a. Tržište medicinskih uređaja u Srbiji, posmatrano prema potrošnji

po glavi stanovnika je najmanje među tržištima Centrane i Istočne Evrope. U 2013. godini,

potrošni materijal bio je najveća kategorija proizvoda u sklopu tržišta medicinskih uređaja, sa

tržišnim udelom od 25,2% celokupnog tržišta, a sledili su ga ostali medicinski uređaji i

dijagnostički aparati sa tržišnim učešćem od 22,7% i 21,2%, respektivno.

Kontinuiranom saradnjom privrede i podrškom republičke vlade prilikom strukturnih izmena

tržišta, očekuje se da će izdaci za lekove i zdravstvenu zaštitu porasti u srednjem do dugom

roku.

2.2.3 Nabavka lekova i medicinskih sredstava u javnom zdravstvu

Zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada Republike

Srbije, snabdevaju se lekovima i medicinskim sredstvima koji se propisuju i izdaju na teret

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja po sprovedenom postupku centralizovane

javne nabavke koju sprovodi RFZO u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz Plana mreže.

5 Izvor: Svetska banka, Republika Srbija – Pregled javnih finansija, 2015 6 Izvor: Svetska banka, Republika Srbija – Pregled javnih finansija, 2015 7 Izvor: Svetska banka, Republika Srbija – Pregled javnih finansija, 2015



20

Zdravstvene ustanove takođe od dobavljača naručuju i lekove koji nisu na listi lekova RFZO-

a, te RFZO za ova sredstva nema obavezu da obezbeđuje finansijska sredstva, već ih

ustanove same finansiraju iz sopstvenih sredstava. Svaka pojedinačna zdravstvena ustanova

ugovorom preuzima obavezu da plati naručene lekove i medicinska sredstva koja je poručila,

a na osnovu ugovora o finansiranju zaključenog sa RFZO. Takođe, zdravstvene ustanove

imaju obavezu da plaćanje vrše u rokovima propisanim zakonom.8

Metod i proces planiranja i nabavke medicinskih sredstava pojedinačnih zdravstvenih

ustanova je utvrđen i regulisan "Uredbom o planiranju i vrsti roba i usluga za koje se sprovode

centralizovane javne nabavke". Ova Uredba je objavljena u Službenom glasniku Republike

Srbije br. 29/13.

Planiranje potreba ustanova koje pružaju zdravstvenu zaštitu za robom i uslugama može se

vršiti samo ako je institucija deo Plana mreže zdravstvenih ustanova i ako je RFZO

obezbedio sredstva za tu svrhu u svom godišnjem finansijskom planu.

U cilju planiranja centralizovane javne nabavke neophodno je da svaka zdravstvena

ustanova usvoji svoj plan potreba za medicinskim sredstvima za narednu godinu. Ovaj plan

se usvaja od strane Upravnog odbora zdravstvene ustanove na predlog direktora ustanove.

Svaka institucija priprema svoj plan na osnovu:

► Plana rada zdravstvene ustanove iz prethodne budžetske godine

► Potrošnje lekova i medicinskih sredstava u prethodnoj budžetskoj godini, na osnovu

fakturisanih usluga prema RFZO

► Konačnih finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova za prethodnu godinu

► Plan rada zdravstvenih ustanova za tekuću budžetsku godinu

► Planirane potrošnje dobara i usluga za koje se sprovodi proces javne nabavke, za

tekuću budžetsku godinu

► Finansijskih sredstava raspoloživih i planiranih za robe i usluge za koje se sprovodi

proces javne nabavke za tekuću budžetsku godinu (RFZO treba da dostavi ove

podatke zdravstvenim ustanovama najkasnije do 10. jula tekuće godine, na osnovu

Nacrta budžeta Republike i Fiskalne strategije za organizacije obaveznog socijalnog

osiguranja za predstojeću budžetsku godinu)

Zdravstvene ustanove su u obavezi da dostave plan potreba za lekovima i medicinskim

sredstavima Institutu za javno zdravlje Republike Srbije, najkasnije do 20. jula. Na osnovu

svih prikupljenih i analiziranih pojedinačnih planova Institut za javno zdravlje Republike Srbije

utvrđuje plan centralizovanih javnih nabavki i dostavlja ga RFZO-u najkasnije do 15. avgusta

za predstojeću godinu.

Republički fond za zdravstveno osiguranje počinje postupak centralizovane javne nabavke

za predstojeću budžetsku godinu najkasnije do 1. novembra ili ne kasnije od dana kada

Vlada usvoji predlog zakona kojim se uređuje budžet Republike.

Robe i usluge koje se nabavljaju na ovaj način su:

► Energetski materijal (ugalj, gas, itd.)

► Osiguranje imovine i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama

8 Izvor: Privrena komora Srbije – Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo, Novembar 2015



21

► Lekovi koji su na listi lekova koji se propisuju i izdaju iz sredstava predviđenih za

obavezno socijalno osiguranje

► Medicinski gasovi

► Medicinski materijal

► Sanitetski i medicinski potrošni materijal

► Materijal za dijalizu

► Medicinski alkohol

► Kape, čizme i hirurške odore

Problem sa ovim načinom nabavke roba i usluga je taj što je centralizovani sistem nabavke

slabo kontrolisan. Postoji očigledan nedostatak kontrole unutar sistema. Tokom našeg

istraživanja nismo primetili da postoji bilo kakvav vid kontrole zaliha u institucijima od strane

RFZO - institucije koja zapravo i finansira centralizovane javne nabavke.

Postoji nedostatak kontrolnih mehanizama koji će osigurati RFZO da svaka institucija priprema

plan prema svojim realnim potrebama za lekovima i medicinskim sredstvima.

Farmaceutske kompanije koje imaju ugovore sa RFZO dužne su da kontinuirano obezbeđuju

lekove i druge medicinske zalihe za sve zdravstvene ustanove koje su deo Plana mreže

zdravstvenih ustanova, po postupcima javnih nabavki i centralizovanih javnih nabavki koje

sprovodi RFZO u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz Plana mreže. Veledrogerije

preuzimaju obavezu snabdevanja svih zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, pri čemu imaju

obavezu da zaključe ugovore sa svim ustanovama iz Plana mreže (uključujući i ustanove koje

su prezadužene ili blokirane). U postupcima centralizovanih javnih nabavki od veledrogerija se

zahteva da obezbede bankarske garancije za ispunjenje ugovornih obaveza i za ozbiljnost

ponude. Sa druge strane, njihova potraživanja prema zdravstvenim ustanovama nisu

obezbeđena nikakvim instrumentom obezbeđenja, te veledrogerije snose sav teret kašnjenja

u plaćanju od strane zdravstvenih ustanova.

Trenutno postoji problem sa neizmirenim obavezama od strane zdravstvenih ustanova prema

farmaceutskim kompanijama - dobavljačima lekova zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Iako RFZO odobrava određena finansijska sredstva zdravstvenim ustanovama za nabavku

lekova i medicinski materijal u skladu sa godišnjim finansijskim planom koji se bazira na

pojedinačnim planovima zdravstvenih ustanova, još uvek postoji veliki iznos neplaćenih

obaveza od strane zdravstvenih ustanova prema dobavljačima.

Iako je, prema podacima Svetske Banke, Vlada uštedela preko 32,6 miliona evra kroz procese

javne nabavke, bolnice gomilaju svoje neizmirene obaveze prema dobavljačima. Značajne

uštede u troškovima lekova kroz proces javnih nabavki su dovele do ušteda na centralnom

nivou, ali su doprinele finansijskim problemima zdravstvenih ustanova. Mnoge od njih su

koristile “rabate” od farmaceutskih nabavki (i do 30%) kako bi finansirale lokalnu potrošnju,

uključujući i zapošljavanje neugovorenih radnika koji nisu predmet centralne kontrole

zaposlenih.

Prema raspoloživim podacima iz Pregleda registra po zakonu o rokovima izmirenja novčanih

obaveza u komercijalnim transakcijama, zdravstvene ustanove koje su korisnici srestava

RFZO imaju neizmirene obaveze u ukupnom iznosu od 9.530.381.557,34 dinara (blizu 80



22

miliona evra) na dan 15. oktobra 2015. godine, dok je ukupan broj neizmirenih transakcija

172,178.9

Primećeno je da postoji rastući trend neizmirenih obaveza zdravstvenih ustanova koje su deo

Plana mreže, tako da postoji značajna zabrinutost da neke od institucija neće moći da

finansiraju svoje obaveze u narednom periodu. Ovo je još jedna od činjenica koja ukazuje na

finansijsku neodrživost sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Centralizovani proces javne nabavke funkcioniše na način da se svim zdravstvenim

ustanovama, nakon podnošenja njihovih godišnjih planova potreba za lekovima i medicinskim

sredstvima, odobrava određeni novčani limit dok struktura porudžbine u okviru tog limita može

biti promenljivog karaktera. Čak iako je limit dostignut, zdravstvene ustanove i dalje imaju

obavezu pružanja zdravstvene zaštite svim građanima (i osiguranim i neosiguranim), te stoga

nastavljaju sa nabavkom potrebnih materijala za koje jednostavno nemaju dovoljno

raspoloživih sredstava.

2.2.4 Inovativni farmaceutski proizvodi u Srbiji

Listu lekova koji su odobreni za korišćenje u Republici Srbiji čine:

► Lista A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta; Za lekove sa

Liste A, utvrđuje se participacija koju plaćaju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50

dinara za svaku količinu izdatog leka koja je jednaka ili manja od količine leka u

pakovanju na Listi lekova

► Lista A1 - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju

terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A; Za lekove sa Liste A1,

utvrđuje se participacija u procentualnom iznosu od 10% do 90% od cene leka na malo,

koju plaćaju sva lica

Za lekove sa Liste A i Liste A1, koji se koriste u toku bolničkog lečenja, osigurana lica ne

plaćaju participaciju u fiksnom i procentualnom iznosu

► Lista B - Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog, odnosno bolničkog lečenja u

zdravstvenim ustanovama; Za ampulirane lekove sa Liste B, koji se aplikuju u

zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou,

utvrđuje se participacija u iznosu od 50 dinara po jednom nalogu, koju plaćaju

osigurana lica

► Lista C - Lekovi sa posebnim režimom

► Lista D - Lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i

terapiji

Za lekove sa Liste B, Liste C i Liste D, Republički fond obezbeđuje sredstva u punom iznosu

od cene leka.10

9Izvor:Ministarstvo finansija Republike Srbije http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=9391 (Pregled iz registra po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. 10 Izvor: Pravilnik o Listi lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=9391



23

U tabeli ispod, možemo videti koliki su bili ukupni izdaci RFZO za lekove u 2014. godini. Vidimo

da se izdaci RFZO-a za lekove procentualno kreću na nivou od oko 20-21% ukupnih izdatatka

Fonda.

Tabela br. 6: Ukupni izdaci RFZO-a za lekove u 2014. godini

RFZO podaci

za 2014. god.

Ukupni prihodi RFZO (RSD)

Ukupni rashodi RFZO (RSD)

Ukupni rashodi RFZO (USD)

Ukupni rashodi RFZO (EUR)

Ukupni rashodi RFZO (USD per

capita)

Ukupni rashodi RFZO (EUR per

capita)

217.703.145.000 220.158.821.000 2.486.546.430,99 1.876.886.794,54 348,74 263,24

Izdaci za lekove kao % ukupnih izdataka RFZO

Izdaci za lekove (RSD)

Izdaci za lekove (USD)

Izdaci za lekove (EUR)

Izdaci za

lekove (USD per

capita)

Izdaci za

lekove (EUR per

capita)

20,89% 46.000.000.000,00 519.539.191,33 392.156.862,75 72,87 55,00

Tokom našeg istraživanja i intervjua sprovedenih sa predstavnicima farmaceutskih

kompanija na tržištu, ukazano nam je na problem da se u Srbiji refundacija vrši za značajno

manji broj inovativnih farmaceutskih proizvoda od 2007. godine na ovamo, u poređenju sa

drugim evropskim zemljama. Broj registrovanih lekova na listi lekova u 2013. godini na tržištu

Srbije bio je 2.386, od kojih je 347 generičkih, svega 28 inovativnih, 348 originalnih.

Slika br. 5: Broj inovativnih farmaceutskih proizvoda na tržištu Srbije u poređenju sa

zemljama EU.

Kao što se vidi na gornjoj slici, u direktnom poređenju Bugarske i Srbije, dve zemlje sa

sličnim brojem stanovnika i BDPom, Srbija je na listu uvela 12, a Bugarska 83 nova leka.

133

148

62

83

107

12

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Italy Slovenia Croatia Bulgaria Average Serbia

Od 2007. godine u EU je registrovano ukupno 228 novih inovativnih lekova

Izvor: IMS Health Međunarodno poređenje srpskog tržišta u 2014. godini

Izvor: RFZO Finansijski izveštaji za 2014. godinu

Italija Slovenija Hrvatska Bugarska Prosek Srbija



24

Ukratko, Srbija ima skoro 9 puta manje novih inovativnih lekova u odnosu na Italiju,

Sloveniju, Hrvatsku i Bugarsku, a razlika je posebno visoka u broju inovativnih lekova

registrovanih u EU od 2010. godine na ovamo. Iskazano u brojkama, u Srbiji je od 2007.

godine na ovamo stavljeno na listu lekova 12 novih inovativnih lekova, dok je taj broj u Italiji

133, Sloveniji 148, Hrvatskoj 62 i Bugarskoj 83 .

Budžet za zdravstvo Republike Srbije nije najniži u posmatranoj grupi zemalja, ali uprkos

činjenici da je Bugarska imala 200 miliona evra manje u budžetu za zdravstvo, njihov deo

zdravstvenog budžeta namenjenog za lekove je skoro 110 miliona evra veći nego u Srbiji i

Bugarska vrši refundaciju za 71 novi inovativni lek više od Srbije .

Identifikovani problem: Nizak nivo refundacije novih inovativnih

lekova na tržištu Srbije;

Preporuka: Procedure za refundaciju novih inovativnih lekova na tržištu

treba da budu pojednostavljene s obzirom da ovakav vid terapije može

značajno da smanji druge troškove zdravstvene zaštite kako u kratkom,

tako i u dugom roku.




25

Farmaceutskog tržišta čine lekovi na recept

Pharma Market Pharmaceutical sales in 2014 were worth 2.54% of GDP and almost 23.17% of total health expenditures. Prescription drug sales, which account for 90% of the total value of the market. Underdeveloped pharma market, facing medicine shortages and long waiting times for patients.

172.000

Of unsettled transactions Mil EUR of unsettled liabilities for medicines

80

RFZO RFZO

Identifikovani problem: Loše upravljanje procesom javnih nabavki ima negativan uticaj na finansijsku održivost

zdravstvenog sistema u Republici Srbiji.

Preporuka: Razmotriti implementaciju softverskog rešenja za upravljanje zalihama, kao i optimizaciju procesa nabavke

lekova i medicinske opreme. Uspostaviti održiv način plaćanja obaveza, počevši od procena realnih potreba usklađenih sa

realnim finansijskim mogućnostima.U cilju zaštite kvaliteta usluga pruženih pacijentu, od suštinskog značaja je balansirati

proces CJN i obezbediti to da kriterijum najniže cene nije jedini pokretač odluke. Kvalitet i tehničke specifikacije takođe treba

da igraju značajnu ulogu u donošenju odluke.


90%

Farmaceutsko tržište Farmaceutska prodaja je u 2014 godini iznosila 2.54% BDP-a i gotovo 23.17% ukupnih rashoda za zdravstvo Nedovoljno razvijeno farma tržište se suočava sa nestašicama lekova i povremeno dugim čekanjem na određene proizvode.

Centralizovane javne nabavke Centralizovani sistem javnih nabavki je slabo kontrolisan. Postoji nedostatak kontrole unutar Sistema. RFZO ne sprovodi kontrolu unutar zdravstvenih ustanova . Softversko rešenje za optimizaciju nivoa zaliha i optimizacija procesa nabavke lekova i medicinske opreme bi značajno smanjilo tekuće troškove javne nabavke.

172.000

Neizmirenih transakcija

Miliona evra neizmirenih obaveza za lekove

80



26

2.3 Pregled zdravstvene potrošnje u Srbiji

Ključne teme poglavlja: Iako su rashodi za zdravstvenu zaštitu u Srbiji visoki u

relativnom smislu, oni su u stvari niski i nedovoljni u apsolutnom smislu. Zdravstveni

troškovi Srbije u 2014. iznosili su 401,44 milijarde dinara (što je oko 4,54 mlrd USD; To

odgovara zdravstvenoj potrošnji po glavi stanovnika u iznosu od 636 USD u 2014.

godini. Zdravstveni rashodi Vlade čine vecinu zdravstvene potrošnje, tačnije 61,03%

ukupnih zdravstvenih troškova. Vecina privatnih troškova su takozvani izdaci „iz

džepa“ građana. Javni rashodi za zdravstvo se uglavnom sastoje od izdataka RFZO-a

(93,6% od ukupne javne potrošnje u 2013. godini). Bolnice imaju najveci udeo u

troškovima zdravstvene zaštite, dok primarne zdravstvene ustanove u 2013. godini

nose manje od jedne trecine troškova bolnica. Sve u svemu, Srbija ima relativno jak

bolnički sektor, iako je potreba za modernizacijom velika, posebno u javnom sektoru.

Za pojedine skupe i komplikovane medicinske procedure i intervencije kreiraju se liste

čekanja.

Prema podacima SZO, Republika Srbija spada u red zemalja sa najvećim izdavanjem za

zdravstvo, posmatrajući to izdvajanje kao procenat od BDP-a. Od toga se oko 60% finansira

iz javnih rashoda, tj. RFZO-a, a ostatak se finansira većinom „iz džepa“ građana.

Nacionalni zdravstveni sistem apsorbuje veliki deo srpskog BDP-a (10,6% u 2013. godini).

Ovaj udeo u BDP-u ostao je relativno visok u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji i

zemljama EU. Trend zdravstvene potrošnje kao procenat BDP-u u Srbiji zajedno sa drugim

ključnim pokazateljima dat je u Tabeli 7, a nivo zdravstvene potrošnje u poređenju sa

odabranim evropskim zemljama u 2013. godini prikazan je na Slici 6.

Kada je reč o rashodima na zdravstvo, SZO metodologija za merenje ove vrste troškova

kaže da su to : trošenja novca u datoj zemlji tokom definisanog vremenskog perioda,

bez obzira na entitet ili institucije koje su finansirale i upravljale tim troškovima11.

Kao što se vidi iz podataka prikazanih na Slici broj 6 u 2013. godini, Srbija je imala najviši

nivo zdravstvenih troškova među posmatranim zemljama po dva kriterijuma, i drugi najviši po

jednom kriterijumu. Ukupni rashodi za zdravstvo kao procenat BDP-a su veoma visoki u

poređenju sa drugim zemljama, i jedino je Grčka imala sličnu vrednost. Ukupni javni i privatni

izdaci za zdravstvo na nivou od 10,6% BDP-a su veoma visoki i tokom poslednje decenije

rasli su brže od regionalnog proseka. Tokom 2013. godine ukupni izdaci za zdravstvo u EU

bili su u proseku 8,6% za zemlje EU i 7,1% za zemlje zapadnog Balkana . U apsolutnim

iznosima ukupna prosečna potrošnja za zdravstvo po glavi stanovnika (990USD) je viša od

proseka u zemljama zapadnog Balkana (790USD), ali znatno niža od proseka u EU

(2.970USD)12.

Iako su državni izdaci za zdravstvo u Srbiji bili najveći u relativnom smislu, tu su takođe i

rashodi privatnog sektora, koji su bili drugi najviši, te postaje jasno zašto su ukupni

zdravstveni troškovi kao procenat BDP-a tako visoki.

11 Izvor: Svetska zdravstvena organizacija: http://www.who.int/health-accounts/methodology/en 12 Izvor: Svetska Banka – Pregled javnih finansija Srbije, 2015



27

U Tabeli broj 7 prikazani su ključni indikatori zdravstvene zaštite u Srbiji u periodu između

2009-2013 godine, dobijeni na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlje “Dr Milan

Jovanovic Batut”.

Tabela br. 7: Ključni indikatori zdravstvene zaštite u Srbiji u periodu 2009-2013

Slika br. 6: Izdaci za zdravstvo u Srbiji u 2013. godini (%)

Iako su izdaci za zdravstvo u Srbiji visoki u relativnom smislu, oni su u stvari niski i nedovoljni

u apsolutnom smislu. To se može jasno ilustrovati na osnovu podataka o zdravstvenim

troškovima po glavi stanovnika u PKS prilikom poređenja Srbije sa odabranim evropskim

zemljama u 2013. godini, koje su predstavljene na Slici broj 7. Rashodi Srbije se nalaze

negde na sredini liste, sa Bugarskom i Rumunijom ispod nje, dok su Grčka i Mađarska imale

viši nivo rashoda.

Indikator 2009 2010 2011 2012 2013 Trend

Ukupni izdaci za zdravstvo (u milionima USD) 4.482,0 4.094,1 4.832,1 4.270,9 4.824,6

Ukupni izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika (u USD) 577 546 622 561 632

Ukupni izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika prema PKS (u USD) 1.166 1.176 1.195 1.250 1.313

Ukupni izdaci za zdravstvo kao % of BDP-a 10,5 10,4 10,4 10,5 10,6

Javni izdaci za zdravstvo kao % of BDP-a 6,5 6,4 6,5 6,4 6,4

Izdaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kao % BDP-a 6,1 6,0 6,0 6,0 6,0

Privatni izdaci za zdravstvo kao % of BDP-a 4,0 4,0 3,9 4,1 4,2

7,4

11,7

40,7

5,3

12,2

20,3

9,8

11,7

30,5

8

10,2

36,4

10,6

14,1

39,6

0 10 20 30 40 50

Ukupni izdaci zazdravstvo kao procenat

BDP-a

Opšti državni izdaci zazdravstvo kao procenat

od ukupnih državnihrashoda

Privatni izdaci zazdravstvo kao procenatod ukupnih izdataka za

zdravstvo

Srbija

Mađarska

Grčka

Rumunija

Bugarska

Izvor: Analiza kretanja izdataka za zdravstvo,Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut;

http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/analizaKretanjaRashodaZaZdravstvenuZastitu2015.doc

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija: http://www.who.int/countries/en/



28

Slika br. 7: Javni i ukupni izdaci za zdravstvo u Srbiji u 2013. godini (PKS $)

Tokom posmatranog perioda ukupna potrošnja u zdravstvu, kao procenat BDP-a, bila je

stabilna, iako je BDP doživeo pad tokom dvogodišnjeg perioda, nakon čega je usledio njegov

oporavak. Takođe, javni dug kao procenat BDP-a se skoro udvostručio u periodu 2009-2013,

ali potrošnja na zdravstvenu zaštitu je ostala relativno visoka u istom periodu (predstavljeno

na Slici broj 8).

Slika br. 8: Linija trenda javnog duga i izdataka za zdravstvo kao % BDP-a

Ukupni zdravstveni troškovi po glavi stanovnika posmatrano prema PKS porasli su za 12,6%

(sa 1.166 PKS USD u 2009. godini, na 1.313 PKS USD u 2013. godini), ali su dalje niži nego

u razvijenim zemljama u tranziciji. Trend ova dva pokazatelja u periodu od 2009-2013 godine

dat je na Slici 9.

1213

718

988

788

2513

1747

1839

1169

1313

794

0 500 1000 1500 2000 2500 3000

Ukupni izdaci za zdravstvopo glavi stanovnika (PKS $)

Javni izdaci za zdravstvopo glavi stanovnika (PKS $)

Srbija

Mađarska

Grčka

Rumunija

Bugarska

32.8

41.845.4

56.259.6

70.9

10.5 10.4 10.4 10.5 10.6

6.5 6.4 6.5 6.4 6.40,05,0

10,015,020,025,030,035,040,045,050,055,060,065,070,075,080,0

2009 2010 2011 2012 2013 2014

Public Debt

Total health careexpenditure

Public health careexpenditure

Ukupni izdaci

za zdravstvo

Javni izdaci za

zdravstvo

Source: World Health Organization: http://www.who.int/countries/en/

Izvor :Narodna banka Srbije – Ključni makroekonomski indikatori : http://www.nbs.rs/internet/english/80/index i Institut za javno zdravlja Dr Milan Jovanović Batut - Kretanje rashoda za zdravstvenu zaštitu


Javni dug



29

Slika br. 9: Ukupni izdaci za zdravstvo kao procenat BDP-a po glavi stanovnika

posmatrano prema PKS u USD

U ukupnim rashodima za zdravstvenu zaštitu u Srbiji, javni rashodi imaju dominantno

učešće, iako se tokom posmatranog perioda uočava njihov pad sa 61,9% u 2009. godini na

60,5% u 2013. godini.

Rashodi zdravstvene zaštite u Srbiji u 2014. godini bili su 401.44 milijarde dinara (4.54 mlrd

USD. Izračunali smo da su državni izdaci za zdravstvo u 2014. godini porasli za 5,60%

posmatrano u lokalnoj valuti na 244.99 mlrd RSD (2.77 mlrd USD). Ovo odgovara procentu

BDP-a od 5,74 odsto. Privatni rashodi za zdravstvenu zaštitu u 2014. godinu porasli su za

3,3 odsto posmatrano u lokalnoj valuti na 156.45 mlrd RSD (1.77 mlrd USD). Državni izdaci

za zdravstvenu zaštitu čine većinu zdravstvenih troškova u zemlji, i predstavljaju 61.03%

ukupnih rashoda zdravstvene zaštite. Većinu privatnih izdatatka za zdravstvo predstavljaju

troškovi „iz džepa“ građana, za razliku od privatnih isplata za zdravstveno osiguranje, što

ukazuje na učestalost neformalnih plaćanja u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji i hronično

nedovoljno finansiranje troškova zdravstvene zaštite od strane države.13 Linija trenda javnih

izdataka za zdravstvenu zaštitu kao procenat u ukupnih izdataka za zdravstvo prikazana je

na Slici 10.

Slika br. 10: Državni izdaci za zdravstvo u Srbiji kao procenat ukupnih izdataka za

zdravstvo u zemlji

13 Izvor: BMI

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

0,01,02,03,04,05,06,07,08,09,0

10,011,0

2009 2010 2011 2012 2013

Ukupni izdaci za zdravstvo kao%BDP-a- Srbija (leva skala)

Ukupni izdaci za zdravstvo kao %BDP-a - Češka (leva skala)

Ukupni izdaci za zdravstvo po glavistanovnika u PKS USD- Srbija(desna skala)

Ukupni izdaci za zdravstvo po glavistanovnika u PKS USD - Češka(desna skala)

61,9 61,962,1

61,2

60,5

59,5

60,0

60,5

61,0

61,5

62,0

62,5

2009 2010 2011 2012 2013

Zasnovano na Analiza kretanja izdataka za zdravstvo, Dr Milan Jovanović Batut,


Izvor: Svetska zdravstvena organizacija: http://apps.who.int/gho/data/node.main.75?lang=en



30

Javni rashodi se uglavnom sastoje od izdataka Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje (93,6% od ukupne javne potrošnje za zdravstvo u 2013. godini), dok su ostali

izdaci većinom rashodi Ministarstva zdravlja, za tekuće troškove i ulaganja u infrastrukturu.

Privatna potrošnja je relativno visoka u poređenju sa odabranim evropskim zemljama i, kao

što se može videti na Slici broj 6 u 2013. godini samo je Bugarska imala veći iznos privatne

potrošnje. Procenjuje se da više od 90% privatne potrošnje predstavljaju troškovi „iz džepa“

građana. U 2013. godini 95,6% privatnih troškova za zdravstvo su bili troškovi „iz džepa“

građana, dok su preostalih 4,4% bili troškovi privatnog osiguranja i troškovi malog broja

preduzeća koja imaju svoju zdravstvenu zaštitu (npr Hemofarm - Stada), što znači da je

učešće troškova „iz džepa“ građana u BDP-u Srbije oko 3,8%. Privatne zdravstvene

ustanove apsorbuju oko 34% ukupnih trošenja na zdravstvo u 2013. godini, dok javne

institucije doprinose u ukupnim troškovima sa oko 66%.

Bolnice imaju značajan udeo u troškovima zdravstvene zaštite, iako je taj udeo opao tokom

posmatranog perioda (sa 4,7% BDP-a na 4,0%, a od 53,4% ukupnih rashoda na 38,0%

ukupnih rashoda u 2013. godini). Primarne institucije za zdravstvenu zaštitu u 2013. čine

manje od trećine troškova zdravstvene zaštite u bolnicama (1,5% BDP-a i 17% od ukupnih

troškova zdravstvene zaštite). Ova velika razlika smanjila se u posmatranom periodu, tako

da je u 2013. godini potrošnja za zdravstvenu zaštitu za institucije primarne zdravstvene

zaštite oko dva puta niža nego za bolnice (2% BDP-a i 19% ukupnih rashoda) što je

prikazano na Slici 11.

Slika br. 11: Struktura izdataka za zdravstvo posmatrano prema tipu ustanove u 2013.

godini

Očekuje se da će izdaci za zdravstvo posmatrani kao procenat BDP-a blago opadati sa

10,6% (2013. godina) na 9,8% (2018 godina). Ovo se duguje činjenici da je predviđanje da

će BDP rasti brže od izdataka za zdravstvo.

Sve navedeno ukazuje na rast privatnog blagostanja i prihoda po glavi stanovnika u

srednjem roku, dok se očekuje da će potrošnja privatnog sektora na zdravstvenu zaštitu

porasti sa 36,9% na 39,3% u periodu između 2013. i 2018. godine.

38,02

18,96

33,96

3,02

3,02 3,02Bolnice

Ustanove na primarnom nivouzdravstvene zaštite

Institui za javno zdravlje

RFZO i Ministarstvo Zdravlja

Apoteke

Ostalo

Izvor: Analiza kretanja izdataka za zdravstvo, Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/analizaKretanjaRashodaZaZdravstvenuZastitu2015.doc

Institut za javno zdravlje



31

Tabela br. 8: Kretanje izdataka za zdravstvo sa pognozom budućih kretanja (2010-

2018)

Indikator Godina

2010 2011 2012 2013 2014f14 2015f 2016f 2017f 2018f

Izdaci za zdravstvo (mlrd. US$) 3.97 4.51 4.07 4.43 4.48 4.55 4.69 4.98 5.37

Izdaci za zdravstvo % promene g-n-g15 -5.7 13.6 -9.8 8.8 1.1 1.5 3.1 6.2 7.8

Izdaci za zdravstvo po glavi st (US$) 411.99 470.31 426.35 465.89 473.29 482.65 500.26 534.27 579.12

Izdaci za zdravstvo (% BDP-a) 10.74 10.43 10.66 10.36 10.34 10.06 9.93 9.78 9.79

Državni izdaci za zdravstvo (mlrd US$) 2.46 2.81 2.58 2.8 2.83 2.85 2.91 3.08 3.32

Državni izdaci za zdrav. % prom g-n-g -5.7 14.1 -7.9 8.3 1 0.7 2.3 5.7 7.8

Privatni izdaci za zdravstvo (mlrd US$) 1.52 1.71 1.49 1.63 1.66 1.7 1.78 1.91 2.06

Privatni. izdaci za zdrav. % prom g-n-g -5.7 12.7 -12.8 9.6 1.4 2.8 4.5 7.2 7.8

Sve u svemu, Srbija ima relativno jak bolnički sektor, iako je potreba za modernizacijom

velika, posebno u javnom sektoru. Takođe, bolnički sektor i dalje prednjači u domenu javnih

zdravstvenih usluga. Vlada Srbije je postigla izvestan napredak ka unapređenju i

modernizaciji zastarelih zdravstvenih institucija, uz međunarodnu pomoć. Na primer, od

2003. godine, Svetska banka je odobrila kredite u ukupnom iznosu nešto manjem od 80

miliona dolara za restrukturiranje i modernizaciju u zdravstvu. Bolnice i klinike su se dugo

oslanjale na uvozne proizvode zbog nemogućnosti da se oslone na nekoliko malih, nisko

tehnoloških kompanija koje ne mogu da zadovolje postojeću tražnju za opremom. Većina

potrebne opreme se uvozi, a SAD i Nemačka su glavni trgovinski partneri u ovoj oblasti.

2.3.1 Liste čekanja

Kada su na raspolaganju ograničena finansijska sredstva, što je tipično za skoro sve

zdravstvene sisteme u svetu, za određene medicinske procedure i intervencije koje su

skupe, kreiraju se liste čekanja, kako bi se obezbedila jednaka raspodela zdravstvene zaštite

i neophodnih zdravstvenih usluga, kao i da bi postojalo racionalno korišćenje raspoloživih

resursa pod jednakim uslovima za sve pacijente.

14 Eng. Forcecast – predvidjanje. prim.prev. 15 Godina na godinu

Identifikovani problem: Nizak nivo uključivanja privatnog sektora,

ali i nizak nivo razvoja privatnog sektora na

sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Preporuka: U narednim godinama neophodna je veća uključenost

privatnog sektora kako bi se postigla finansijska stabilnost sistema, viši

nivo kvaliteta pruženih usluga i veća dostupnost zdravstvene zaštite.




32

Zdravstvene usluge za koje se u Srbiji utvrđuju liste čekanja su:

► Kompjuterizovana tomografija (CT ) glave, vrata i kičmenog stuba

► Magnetna rezonanca (MR) glave, vrata i kičmenog stuba

► Dijagnostička koronarografija i/ili kateterizacija srca

► Revaskularizacija miokarda

► Ugradnja trajnog veštačkog srca (TVES)

► Ugradnja kardioverter defibrilatora ( CD)

► Implantacija veštačkih valvula,

► Ugrađivanje graftova od veštačkog materijala i endovaskularnih graft proteza

► Ugradnja endovaskularnih proteza

► Ugradnja endoproteza kuka i kolena

► Ugradnja osteosintetskog materijala

► Instrumentalna segmentalna korekcija deformiteta kičmenog stuba kod dece i

► Oftalmološke intervencije kao što su

operacija katarakte i

ugradnja intraokularnog sočiva16

Nakon procene lekara koji je indukovao neku od navedenih procedura određenom pacijentu,

beleže se lični i zdravstveni podaci pacijenta i na osnovu njih utvrđuje se mesto pacijenta na

listi. U skladu sa zakonom i u cilju žaštite privatnosti, samo pacijent ima pravo da vidi svoje

mesto na listi čekanja.

Pacijentovo mesto na listi može se videti u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se usluga za koju je

utvrđena lista čekanja obavlja, ili proverom sajta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,

unošenjem zaštićenog ličnog identifikacionog broja (JMBG) gde su samo prvih sedam i

poslednja cifra vidljive.

Prema podacima Svetske banke i RFZO, u 2013. godini skoro polovina (46,6 %) pacijenata

koji su bili podvrgnuti nekoj intervenciji u Srbiji bili su stavljeni na listu čekanja, a samo jedna

trećina pacijenata na čekanju (36 % njih) je zaista i dobila tretman. Prosečno vreme čekanja

je 450 dana za ugradnju veštačkog kuka, u poređenju sa 101 dana u proseku u zemljama

OECD, 707 dana za ugradnju veštačkog kolena (123 dana u zemljama OECD). Takođe liste

čekanja podstiču korupciju, posebno u oblasti bolničkog lečenja17.

16 Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje: http://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/listecekanja 17 Izvor: Svetska banka: Republika Srbija - Pregled javnih finansija, 2015

Identifikovani problem:Liste čekanja za određene procedure su znatno

duže nego u zemljama OECD, a protok informacija o pacijentima

između zdravstvenih ustanova je veoma slab.

Preporuka: Razviti integrisani informacioni sistem koji povezuje sve

zdravstvene ustanove koje vrše procedure za koje se utvrđuju liste čekanja

sa svim bolnicama koje su deo Plana mreže ZU, kao i sa svim privatnim

zdravstvenim ustanovama u zemlji, kako bi alat mogao da raspolaže

podacima potrebnim za pronalaženje optimalnog rešenja za svakog

pacijenta posebno.




33

III Lanac vrednosti finansiranja sistema javnog zdravstva

3.1 Opšti pregled finansiranja zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

Ključne teme poglavlja: Finansiranje nacionalnog sistema zdravstvene zaštite u Srbiji

je uglavnom zasnovano na obaveznom zdravstvenom osiguranju svih zaposlenih

građana. Iako su svi osiguranici i njihove porodice pokriveni ovakvim vidom

osiguranja postoje značajni izdaci „iz džepa“ građana za različite tipove zdravstvenih

usluga koje se pružaju.

Nacionalni zdravstveni sistem u Srbiji finansira se kombinacijom prihoda Republičkog fonda

za zdravstveno osiguranje (RFZO), Fonda za penziono i invalidsko osiguranje (PIO), Fonda

za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO), transfera iz republičkog budžeta, i

izdacima „iz džepa“ građana kao i doborvoljnim zdravstvenim osiguranjem. RFZO je

dominantan izvor finansiranja. Kako bi se garantovalo zdravstveno osiguranje

nezaposlenima, raseljenim licima i izbeglicama, kao i osobama koje pripadaju ranjivim

kategorijama, deo novca se transferiše iz republičkog budžeta u RFZO. Cilj Države je da se

formira zdravstveni sistem koji će biti isti i jednako dostupan svakom građaninu, bez obzira

na negov status, ali u praksi to nije uvek slučaj.

Nacionalni sistem zdravstvene zaštite u Srbiji je baziran na obaveznom zdravstvenom

osiguranju svih zaposlenih građana. Pokriće je pruženo i omogućeno svim zaposlenim

licima, penzionerima, samozaposlenim osobama i poljoprivrednicima koji plaćaju doprinose,

uključujući i njihove supružnike, izdržavanu decu i starije roditelje osiguranika. Vlada pokriva

troškove zdravstvenog osiguranja za ranjive grupe stanovništva (invalidi, nezaposleni, itd.) u

skladu sa članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Iako su osigurane osobe i njihove porodice, pokrivene ovakvim vidom osiguranja, postoje

značajni troškovi „iz džepa“ građana za različite vrste dodatnih zdravstvenih usluga

(laboratorijskih analiza, stomatoloških usluga, lekova, itd). Privatni sektor u zdravstvu je još

uvek u ranoj fazi razvoja, posebno u oblasti bolničkog lečenja. S druge strane, javni sektor je

suočen sa stagnacijom i opadajućim prihodima od doprinosa, kao i sa rastom deficita, koji se

pokriva transferima iz republičkog budžeta.

Prikupljeni prihodi

Posredne

institucije

Pružaoci zdravstvenih

usluga

Krajnji

korisnici

Zdravstveni sistem u Srbiji može se predstaviti ciklično. Finansiranje počinje sa fizičkim licima i poslodavcima od kojih se prikupljaju sredstva. Prikupljanje sredstava i alokaciju vrše posredničke ustanove u sistemu, one prosleđuju sredstva pružaocima zdravstvenh usluga koji na kraju obezbeđuju uslugu fizičkim licima.



34

Šema na Slici broj 12 predstavlja opšti uvid u finansiranje zdravstvenoig sistema u Republici

Srbiji. Prvi stub prikazuje glavne izvore prihoda od kojih je najveći deo prikupljen putem

doprinosa od zaposlenih lica, poslodavaca, samozaposlenih i poljoprivrednika. Drugi stub

prikazuje glavne institucije koje imaju posredničku ulogu u sistemu zdravstvene zaštite u

Srbiji i koje vrše alokaciju prikupljenjih sredstava ka pružaocima zdravstvenih usluga (treći

stub), i na kraju poslednji stub pokazuje krajnje korisnike usluga koje se pružaju u

nacionalnom zdravstvenom sistemu.

Sledeće poglavlje objašnjava prirodu i problem u okviru odnosa identifikovanih u

nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji.

Slika br. 12 Finansiranje Sistema zdravstvene zaštite u Srbiji



35

3.2. Prikupljanje prihoda

Ključne teme poglavlja: Glavne izvore prihoda u finansiranju zdravstvenog sistema u

Republici Srbiji predstavljaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i transferi iz

republičkog budžeta. Jedna od inicijativa za povecanje sopstevnih prihoda javnih

zdravstvenih ustanova bilo je i uvođenje dopunskog rada izvan standardnih radnih

sati.

Finansiranje sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije je regulisano Zakonom o

budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011,

93/2012, 62/2013, 63 / 2013 - ispr., 108/2013 i 142/2014).18

Ovaj zakon reguliše planiranje, pripremu, usvajanje i implementaciju budžeta Republike

Srbije. Ovaj zakon takođe reguliše pripremu i donošenje finansijskih planova Republičkog

fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,

Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje - koji

se svi jednim imenom nazivaju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Zakon

takođe reguliše budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrolu i

reviziju javnih fondova i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih

planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizaciju Uprave za

trezor, kao adminstrativnog tela u sastavu Ministarstva finansija i trezora lokalnih

samouprava kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.

Organizacije za obavezno socijalno osiguranje se smatraju direktnim korisnicima

budžetskih sredstava, dok se sve institucije koje se finansiraju iz javnih prihoda preko

direktnih budžetskih korisnika, smatraju indirektnim korisnicima budžetskih sredstava. To

zapravo znači da su indirektni korisnici budžetskih sredstava sve bolnice, klinike, poliklinike,

domovi zdravlja i druge institucije koje se finansiraju preko organizacija za obavezno

socijalno osiguranje.

Za finansiranje prava koja proističu iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog

osiguranja i osiguranja od nezaposlenosti, organizacije za obavezno socijalno osiguranje

imaju pravo na sledeće javne prihode i primanja, i to na:

► Doprinose za obavezno socijalno osiguranje ► Donacije i transfere ► Ostale prihode i primanja u skladu sa zakonom

Proces pripreme i usvajanja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno

socijalno osiguranje se vrši u skladu sa budžetskim kalendarom, gde je 15. decembar

određen kao krajnji datum kada Narodna skupština odlučuje o odobrenju gore naveden ih

finansijskih planova. Nakon što su odobreni od strane Narodne skupštine, finansijski planovi

organizacija obaveznog socijalnog osiguranja treba da budu objavljeni u Službenom glasniku

Republike Srbije.

18 Izvor: Zakon o Budžetskom sistemu ("Službeni Glasnik RS", no. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - corr., 108/2013 i 142/2014)



36

Fiskalna strategija za 2015. je usvojena od strane Narodne skupštine u januaru 2015. U

međuvremenu, sve javne institucije su imale obavezu da dostave nacrte i konačne

budžetske planove određene Zakonom. Stoga je očigledno da planiranje i budžetiranje

unutar sistema ne funkcioniše pravilno.

Vršioci dužnosti direktora organizacija koje su direktni ili indirektni korisnici budžetskih

sredstava odgovorni su za pravno, posvećeno, ekonomično i efikasno korišćenje budžetskih

sredstava. Indirektni korisnik budžetskih sredstava, koji je takođe korisnik sredstava

organizacije za obavezno socijalno osiguranje je odgovoran za računovodstvo sopstvenih

transakcija, dok je direktni korisnik budžetskih sredstava odgovoran za računovodstvo

sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja i za računovodstvene transakcije

indirektnih korisnika budžetskih sredstava u okviru svoje nadležnosti.

Javne zdravstvene ustanove se osnivaju u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova,

koji usvaja Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva zdravlja. Ove ustanove mogu biti

osnovane od strane Republike, autonomne pokrajine, grada ili opštine.Ustanove na

primarnom nivou zdravstvene zaštite i apoteke osnivaju se od strane opštine ili grada,

Kliničko-bolnički centri osnivaju se od strane grada, dok su opšte bolnice, specijalne bolnice,

klinike, instituti i klinički centri osnovani od strane Republike Srbije, odnosno autonomne

pokrajine. U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS br. 107/2005,

72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013) osnivač zdravstvene ustanove

obezbeđuje sredstva u svom budžetu namenjena za održavanje i opremanje zdravstvenih

ustanova, odnosno investicije i tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske

opreme, vozila, itd.

Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova određuje se broj, struktura, kapacitet i

prostorni plan zdrvastvenih ustanova u državnom vlasništvu, kao i njihove organizacione

jedinice po nivoima zdravstvene zaštite, kao i organizacija službe hitne medicinske pomoći.

Plan mreže zdravstvenih ustanova ne uključuje privatne pružaoce zdravstvenih usluga.

Praćenje privatnih pružalaca zdravstvenih usluga u sistemu zdravstvene zaštite Republike

Srbije je na veoma niskom i nezadovoljavajućem nivou.

Investicije u zdravstvene ustanove u javnom sektoru se uglavnom finansiraju od strane

osnivača. U slučaju primarnog nivoa zdravstvene zaštite ustanove u Beogradu, određena

količina investicija može se finansirati i od strane lokalne samouprave, ali to obično nisu

značajniji iznosi.

Drugi izvori finansiranja su transferi iz RFZO (za operativne troškove), prihodi od korišćenja

javnih sredstava za usluge koje nisu obuhvaćene ugovorom sa RFZO (zakup raspoloživih

Identifikovani problem: Planiranje i budžetiranje nisu usklađeni sa

budžetskim kalendarom i Fiskalnom strategijom.

Preporuka: Poboljšani proces pripreme godišnjih planova i budžeta je

od suštinske važnosti za finansijsku održivost sistema.




37

objekata i pokretne imovine u svojini Republike, autonomne pokrajine, grada ili opštine;

obavljanje naučnih i obrazovnih aktivnosti), donacija, nasleđa i drugih izvora (naplate za

pacijente koji su u obavezi da plate medicinske usluge, uništavanje medicinskog otpada za

druge ustanove, izdavanje različitih medicinskih verifikacija), u skladu sa Zakonom.

Dobijanje donacija, i drugih izvora prihoda značajno zavisi od stručnosti, sposobnosti i

inovativnosti rukovodilaca institucije. Ovo može predstavljati problem ako se uzme u obzir

da, prema članu 132. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, lekari i medicinski radnici koji su na

rukovodećim mestima u institucijama nisu u obavezi da imaju obrazovanje iz oblasti

upravljanja, što može dovesti do situacije da ustanova ima neiskusno rukovodstvo sa više

medicinske nego poslovne ekspertize.

U prethodnim godinama donacije su bile uglavnom novčanog karaktera, ali pošto sada

zvanični tenderi moraju biti organizovani za svaku kupovinu materijala, novčani tip donacija

značajno je smanjen, te je trenutno najveći obim donacija (preko 90%) u vidu opreme, i

nažalost, veoma često dolazi uz uslov da zdravstvena ustanova mora da kupi određene

proizvode i/ili uređaje od organizacije koja donira predmetnu opremu.

Ministarstvo zdravlja takođe nema nadležnost da prati donacije u pojedinačnim institucijama

ni po vrsti ni po vrednosti. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ vodi evidenciju

o zaposlenima i opremi u zdravstvenim institucijama u Republici, a pojedinačno zdravstvene

ustanove imaju obavezu da prijave svaki vid opreme dobijene putem donacija ovom Institutu.

Institut nema inspekcijske nadležnosti i stoga ne posmatra stanje, količinu i dostupnost, kao

ni namensko korišćenje donirane opreme.

Identifikovani problem: Donacije se u sistemu prate samo

vrednosno. Nivo praćenja donirane opreme, kao i njenog

korišćenja je veoma nizak.

Preporuka: Povećati finansijsku kontrolu u segmentu praćenja donacija.




38

Dodatna inicijativa za povećanje prihoda u javnom sektoru

Jedna od inicijativa za povećanje sopstvenih prihoda zdravstvenih ustanova je uvođenje

dopunskog rada van standradnih radnih sati. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, je

omogućilo zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima i drugim zaposlenima u

zdravstvenim ustanovama da u skladu sa članovima 199-202 Zakona o zdravstvenoj zaštiti

("Službeni glasnik RS" od, br. 107/2005, 72 / 2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012,

45/2013 i 93/2014), pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama van redovnog

radnog vremena. Ovaj rad zaposleni mogu obavljati u okviru iste institucije ili u okviru neke

druge institucije. Dopunski rad ne sme da utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova

zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.

Zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i drugi zaposleni u zdravstvenim ustanovama dužni

su da potpišu ugovor o dopunskom radu kod poslodavca za koga obavljaju dodatni posao.

Ovo radno vreme je ograničeno na jednu trećinu redovnog radnog vremena.

Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti:

1) za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim

osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno za zdravstvene usluge koje se

ne ostvaruju u skladu sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz obaveznog

zdravstvenog osiguranja;

2) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe

organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drukčiji način da

obezbedi odgovarajuće zdravstvene radnike;

3) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe lica koja

nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno

osiguranje.19

Pacijenti ili njihova osiguravajuća kompanija, u skladu sa propisima dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja, dužni su da plate utvrđenu naknadu za pružene medicinske usluge

zdravstvenoj ustanovi koja ih je pružila (1 i 3). Organizacije obaveznog zdravstvenog

osiguranja treba da plate medicinskim ustanovama utvrđenu naknadu za pružene

medicinske usluge (2). Zdravstvena ustanova je dužna da izda račun pacijentu na

propisanom obrascu, to jest, fakturu organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja za

pružene zdravstvene usluge. Zdravstvena ustanova je dužna da vodi evidenciju o

zaključenim ugovorima o dopunskom radu van redovnog radnog vremena. U svom

finansijskom planu treba da predstavi i upravlja odvojeno sredstvima stečenim kroz dopunski

rad u skladu sa Zakonom.

Prema Pravilniku o načinu, postupku i uslovima za obavljanje dopunskog rada (Sl. Glasnik

RS, br 108/2008.), zdravstvene ustanove mogu organizovati dopunski rad zaposlenih

zdravstvenih radnika na osnovu Plana dopunskog rada. Ovaj Plan mora biti usvojen od

strane direktora zdravstvene ustanove na predlog stručnog saveta zdravstvene ustanove,

odnosno osnivač privatne prakse. Za zdravstvenu ustanovu iz Plana mreže zdravstvenih

ustanova koji donosi Vlada, Ministarstvo zdravlja utvrđuje da li zdravstvena ustanova

19 Izvor: Pravilnik o načinu postupku i uslovima za obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi



39

ispunjava zakonom i ovim pravilnikom propisane uslove za organizovanje dopunskog rada,

odnosno za ostvarivanje ciljeva i zadataka organizovanja dopunskog rada. Ako Ministarstvo

utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje dopunskog rada, i da Plan ne

obezbeđuje ostvarivanje ciljeva i zadataka Pravilnika, ukazaće na nedostatke instituciji i

odrediti rok za ispunjenje od ovih uslova.

Republički fond za zdravstveno osiguranje ne zaključuje ugovore sa zdravstvenim

ustanovama za pružanje zdravstvenih usluga u okviru dopunskog rada, pa stoga RFZO ne

nadzire niti kontroliše ovu vrstu posla u zdravstvenim institucijama.

Prihodi ostvareni na osnovu dopunskog rada su iskazani u finansijskim izveštajima

zdravstvenih ustanova kao prihodi iz drugih izvora finansiranja, jer ova vrsta prihoda nije deo

obaveznog socijalnog osiguranja. Procenat i iznos ovih prihoda ne može se videti odvojeno u

finansijskim izveštajima, jer ne postoji poseban konto za njih. Takođe, ne postoje posebni

izveštaji zdravstvenih institucija prema RFZO-u koje se odnose na prihode ostvarene putem

dopunskog rada.



40

3.3 Posredničke ustanove

Ključne teme poglavlja: Glavne posredničke ustanove koje omogucavaju

funkcionisanje zdravstvenog sistema u Republici Srbiji su Republički fond za

zdravstveno osiguranje, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fond za socijalno

osiguranje vojnih osiguranika. U ovom poglavlju pokušali smo da objasnimo ulogu

koju svaka od ovih ustanova ima u sistemu zdravstvene zaštite sa posebnim osvrtom

na finansijsku analizu prihoda i rashoda RFZO u poslednje tri godine, s obzirom da je

RFZO najznačajnija ustanova u Zemlji kada je reč o regulisanju finansijskih tokova u

sistemu javnog zdravstva u Srbiji.

3.3.1 Republički fond za zdravstveno osiguranje

Republički fond za zdravstveno osiguranje Republike Srbije je nacionalna, javna i neprofitna

organizacija koja obezbeđuje korišćenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Fond

za zdravstveno osiguranje je pravno lice, i organizacija odgovorna za pružanje obaveznog

zdravstvenog osiguranja. Fond za zdravstveno osiguranje obezbeđuje potrebna sredstva za

ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uglavnom uplatom doprinosa za

zdravstveno osiguranje od strane osiguravajućih društava i poslodavaca. Na ovaj način,

građani Republike Srbije finansiraju svoju zdravstvenu zaštitu posredstvom Republičkog

fonda za zdravstveno osiguranje Srbije. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje koji

obezbeđuje zdravstveno osiguranje za lica u penziji. Fond za socijalno osiguranje vojnih

osiguranika (SOVO) obezbeđuje osiguranje vojnih osiguranika, dok se jedan značajan deo

prihoda prenosi i iz budžeta Republike Srbije.

Svi građani koji ostvaraju prihod (plate, penzije, naknade...) su po zakonu obavezni da

plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje. Doprinosi za zdravstveno osiguranje za

građane koji ne ostvaruju dohodak i koji ne mogu biti osigurani kao članovi porodice lica koja

ostvaraju prihode, plaćaju se iz budžeta Republike Srbije.

Zdravstveni sistem Srbije zasniva se na principima jednakosti i solidarnosti. Građani plaćaju

doprinose za zdravstveno osiguranje kao procenat i u srazmeri sa svojim prihodima i

finansijskim kapacitetima, a zdravstvene usluge koriste u skladu sa svojim potrebama.

Prava, obaveze i odgovornosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su regulisani

Zakonom o zdravstvenom osiguranju i statutom Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje Republike Srbije. Prihodi RFZO-a mogu da se koriste samo za svrhe definisane

Zakonom i isti se uglavnom odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja i unapređenja nacionalnog sistema zdravstvenog osiguranja.

U ukupnim prihodima generisanim od strane RFZO-a u prethodnim godinama, najznačajniji

deo dolazi od doprinosa za zdravstveno osiguranje, oko 2/3, dok preostalih 1/3 dolazi od

transfera iz budžeta Republike i drugih organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osobe koje imaju sopstveni osnov za osiguranje su nosioci osiguranja za sebe, ali i za

članove svojih porodica koje nemaju drugi osnov za zdravstveno osiguranje.



41

Tabela broj 9 prikazuje ukupan broj nosilaca osiguranja i izdržavanih članova za svaku

kategoriju osnovice osiguranja u 2014. godini, prema podacima RFZO.20

Tabela br. 9: Ukupan broj nosilaca osiguranja i zavisnih članova u 2014. godini

Osnova za osiguranje Broj osiguranih lica Nosioci osiguranja Zavisni članovi

Zaposlena lica 2,810,877 1,660,392 1,150,485

Nezaposlena lica koja primaju naknade 65,078 47,589 17,489

Penzioneri 1,956,987 1,728,001 228,986

Samo-zaposleni 278,905 158,923 119,982

Poljoprivrednici 283,721 154,734 128,987

Lica čije se osiguranje finansira iz budžeta 1,370,593 955,408 415,185

Ostalo 174,798 140,448 34,350

Ukupno: 6,940,959 4,845,495 2,095,464

Kao što se vidi iz tabele broj 9, broj lica čije se osiguranje finansira iz republičkog budžeta

iznosi skoro 20% od ukupnog broja korisnika obaveznog socijalnog osiguranja. Ovaj

procenat se može smatrati izuzetno visokim, posebno ukoliko imamo u vidu već pomenutu

finansijsku (ne)održivost sistema.

Finansijska analiza Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće prikazana kroz

analizu glavnih prihoda i rashoda i analizu finansijskih rezultata u prethodne tri godine.

Analiza glavnih prihoda i rashoda pokazaće nam koji su glavni izvori prihoda i kakav je njihov

trend u posmatranom periodu.

Prihodi RFZO-a se sastoje od:

► Doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

► Premija DZO organizovanog od strane RFZO-a

► Sredstava Fonda

► Domaćih i međunarodnih zajmova

► Ostalih sredstava u skladu sa Zakonom

Sredstva RFZO-a mogu se koristiti samo u svrhe predviđene zakonom:

► Za ostvarivanje prava osiguranih lica na obavezno zdravstveno osiguranje

► Za poboljšanje zdravstvenog sistema

► Za ostvarivanje prava osiguranih lica po osnovu dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja koje organizuje RFZO

► Za izmirivanje svih troškova koji su nastali po osnovu pružanja zdravstvenog

osiguranja

► Za izmirivanje svih ostalih troškova u skladu sa Zakonom

Od ukupnih prihoda Fonda, većina (98,32% u 2014.godini) se sastoji od 3 glavne kategorije:

► Socijalni doprinosi (67,59% ukupnih prihoda):

20 Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje: http://www.eng.rfzo.rs/index.php/about



42

Socijalni doprinosi koje plaća poslodavac (47,07% ukupnih doprinosa)

Socijalni doprinosi koje plaća zaposleni (45,38% ukupnih doprinosa)

Socijalni doprinosi za samo-zaposlene i nezaposlena lica (7,45 ukupnih

doprinosa)

► Transferi između organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (26,18% ukupnog

prihoda):

97% ovih transfera predstavljaju transferi PIO fonda za zdravstveno

osiguranje lica u penziji

Preostalih 3% su uglavnom doprinosi Nacionalne službe za zapošljavanje za

nezaposlena lica

► Transferi od ostalih nivoa vlasti – Republički Budžet (4,55% ukupnog prihoda):

U 2014 godini glavni deo ovih transfera (68%) predstavljali su transferi iz

budžeta usled smanjenja stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3

na 10,3 %

Preostali deo ovih transfera se sastoji od naknada za privremenu sprečenost

za rad u vezi sa održavanjem trudnoće, za zdravstvenu zaštitu lica koja pate

od retkih bolesti i za određena pravna lica po odluci Vlade. U 2012 i 2013.

godini mali deo ovih transfera bili su transferi po osnovu tzv. „duvanskog

dinara“ koji su u 2014. godini ukinuti

Za svrhu ove analize važno je istaći da u 2014. godini 26,18% od tri glavne kategorije

prihoda dolazi iz PIO fonda, Fonda sa visokim deficitom u prethodnim godinama bez

mogućnosti za skori oporavak u budućnosti. U prethodnim godinama ovaj udeo je iznosio

oko 29% što ukazuje na negativan trend kada je reč o prilivima koji dolaze iz PIO fonda.

Kada je reč o rashodima, oni se uglavnom sastoje od rashoda koji proističu iz korišćenja

zdravstvenog osiguranja, troškova za zaposlene i ostalih troškova:

► Rashoda koji proističu iz prava na korišćenje obaveznog zdravstvenog osiguranja

doprinose sa 98,33% u ukupnim rashodima Fonda i predstavljaju svotu novca koja se

transferiše javnim zdravstvenim institutcijama. Ovi rashodi između ostalog uključuju i

naknade za bolovanja i putovanja osiguranika u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene

zaštite, a sastoje se od:

Bolničkih rashoda – rashodi za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštitie

u iznosu od 112,062 miliona RSD (što je 50,88% ukupnih rashoda RFZO)

Rashoda za primarnu zdravstvenu zaštitu u iznosu od 44,062 miliona RSD

(što je 20,27% ukupnih rashoda RFZO)

Lekova izdatih na recept osiguranicima RFZO u iznosu od 29,274 miliona

RSD (što je 14,16% ukupnih rashoda RFZO)

Pružanja stomatoloških usluga osiguranicima RFZO u iznosu od 4,890 miliona

RSD (što je 2,05% ukupnih rashoda RFZO)

Pružanja usluga dijalize osiguranicima RFZO u iznosu od 4,246 miliona RSD

(što je1,93% ukupnih rashoda RFZO)

Naknade za ortopedska pomagala, usluge Instituta za javno zdravlje, slanje

osiguranih lica na lečenje u inostranstvo i ostale zdravstvene usluge

doprinose u ukupnim rashodima Fonda sa oko 10% zajedno

► Operativni troškovi Fonda doprinose sa 1,52% u ukupnim rashodima i sastoje se od:

Rashoda za zaposlene (1,21%)

Upotrebe dobara i usluga (0,31%)



43

Kamata (0,01%)

► Ostali troškovi se uglavnom sastoje od troškova kazni, taksi, penala, naknada štete i

dr. i doprinose ukupnim rashodima Fonda sa 0,11%

Socijalni doprinosi, transferi između organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i transferi

iz budžeta Republike pokrivaju 99% troškova koji proizilaze iz prava na korišćenje

obaveznog zdravstvenog osiguranja u 2014. i 101% i u 2013. i 2012. godini. RFZO je imao

negativan EBITDA u 2014. godini u iznosu od 4.340 miliona RSD i pozitivan EBITDA u

prethodne dve godine koji je u 2013. godini iznosio 2.544 miliona dinara i 3.971 miliona

dinara u 2012 godini. Primećujemo negativan trend stope rasta EBITDA. Pad u 2013. u

odnosu na 2012. godinu, dok su u 2014. ukupni rashodi bili veći od ukupnih prihoda. Ovakav

finansijski rezultat je posledica konstantnog rasta troškova i značajnog smanjenja prihoda u

2014. Godini.

U prethodnim godinama transferi iz republičkog budžeta su bili niski u poređenju sa

2014.godinom. (1.213 miliona dinara u 2012. godini i 932 miliona dinara u 2013. godini). U

2014. godini budžetski transferi su inicijalno planirani u iznosu od 668 miliona RSD, ali je

rebalansom budžeta Republike krajem 2014. godine planirano 14.035 miliona dinara, što je

dvadeset puta više nego što je prvobitno planirano. Stvarno prebačeni iznos na kraju 2014.

godine bio je 9.915 miliona dinara. Glavni razlog za povećanje iznosa budžetskih transfera

leži u smanjenju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3% na 10,3%.

PIO fond, kao drugi glavni izvor finansiranja RFZO ima sopstvene finansijske probleme.

Budžetski transferi predstavljaju 45% ukupnih prihoda PIO fonda (transferi iz budžeta su bili

261.295 miliona RSD, a ukupan prihod u 2013. godini bio je 584.303 miliona RSD). Transferi

iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ka Republičkom fondu za zdravstveno

osiguranje iznosili su u 2014. godini 55,220 miliona dinara, u 2013. godini 57,908 miliona

dinara i u 2012. godini 55,068 miliona dinara.



44

Tabela br. 10: Pregled glavnih prihoda i rashoda RFZO u poslednje tri godine21

U tabeli iznad prikazane su samo glavne grupe prihoda i rashoda RFZO-a. Detaljan pregled prihoda i rashoda RFZO-a, po kategorijama može

se videti u prilogu na kraju ovog dokumenta.

21 Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje: http://www.rfzo.rs/index.php/about/2015-02-10-09-49-53/finizv

Planirano Ostvareno % Planirano Ostvareno % Planirano Ostvareno %

PRIHODI I PRIMANJA (ukupno) 220.384.444,00 217.704.001,00 98,78% 228.344.000,00 221.210.249,00 96,88% 212.805.337,00 213.649.777,00 100,40%

Tekući prihodi 146.400.000,00 147.142.133,00 100,51% 161.100.000,00 154.642.719,00 95,99% 148.000.000,00 147.567.404,00 99,71%

Socijalni doprinosi 146.400.000,00 147.142.133,00 100,51% 161.100.000,00 154.642.719,00 95,99% 148.000.000,00 147.567.404,00 99,71%

Donacije i transferi 14.035.322,00 9.915.107,00 70,64% 1.045.048,00 931.505,00 89,14% 1.345.048,00 1.213.478,00 90,22%

Transferi od drugih nivoa vlasti 14.035.322,00 9.915.107,00 70,64% 1.045.048,00 931.505,00 89,14% 1.345.048,00 1.213.478,00 90,22%

Drugi prihodi 1.910.052,00 2.881.578,00 150,86% 2.851.911,00 2.881.338,00 101,03% 1.312.205,00 2.745.460,00 209,22%

Prihodi od imovine 1.500,00 1.335,00 89,00% 900,00 615,00 68,33% 105,00 204,00 194,29%

Prihodi od prodaje dobara i usluga 708.092,00 1.485.102,00 209,73% 1.821.511,00 1.842.786,00 101,17% 607.100,00 1.506.706,00 248,18%

Mešoviti i neodređeni prihodi 1.200.460,00 1.395.141,00 116,22% 1.029.500,00 1.037.937,00 100,82% 705.000,00 1.238.550,00 175,68%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 895.000,00 775.202,00 86,61% 1.180.000,00 1.030.733,00 87,35% 662.945,00 966.970,00 145,86%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 895.000,00 775.202,00 86,61% 1.180.000,00 1.030.733,00 87,35% 662.945,00 966.970,00 145,86%

Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 57.143.000,00 56.989.125,00 99,73% 62.163.441,00 61.722.242,00 99,29% 58.820.852,00 58.491.551,00 99,44%

Transferi između organizacija OSO 57.143.000,00 56.989.125,00 99,73% 62.163.441,00 61.722.242,00 99,29% 58.820.852,00 58.491.551,00 99,44%

Primanja od prodaje nefinansijske imovine 570,00 444,00 77,89% 3.000,00 1.259,00 41,97% 2.500,00 2.867,00 114,68%

Primanja od prodaje osnovnih sredstava 570,00 444,00 77,89%

Primanja od prodaje nefinansijske imovine 3.000,00 1.259,00 41,97% 2.500,00 2.867,00 114,68%

Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 500,00 412,00 82,40% 600,00 453,00 75,50% 450,00 710,00 157,78%

Primanja od prodaje finansijske imovine 500,00 412,00 82,40% 600,00 453,00 75,50% 450,00 710,00 157,78%

Neutrošena sredstva iz ranijih godina 2.661.337,00 2.661.337,00 100,00%


RASHODI I IZDACI (ukupno) 224.744.444,00 - 220.229.034,00 - 97,99% 224.744.000,00 - 218.668.829,00 - 97,30% 212.805.337,00 - 209.677.897,00 - 98,53%

Tekući rashodi 3.742.375,00 - 3.353.533,00 - 89,61% 3.765.164,00 - 3.600.698,00 - 95,63% 3.963.125,00 - 3.814.585,00 - 96,25%

Rashodi za zaposlene 2.708.275,00 - 2.658.719,00 - 98,17% 2.814.000,00 - 2.774.308,00 - 98,59% 2.964.153,00 - 2.952.408,00 - 99,60%

Korišćenje usluga i roba 1.014.000,00 - 675.401,00 - 66,61% 946.064,00 - 823.205,00 - 87,01% 993.872,00 - 860.377,00 - 86,57%

Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja 20.100,00 - 19.413,00 - 96,58% 5.100,00 - 3.185,00 - 62,45% 5.100,00 - 1.800,00 - 35,29%

Donacije, dotacije i transferi 15.000,00 - 12.002,00 - 80,01% 13.000,00 - 12.682,00 - 97,55% 10.448,00 - 10.182,00 - 97,45%

Ostale dotacije i transferi 15.000,00 - 12.002,00 - 80,01% 13.000,00 - 12.682,00 - 97,55% 10.448,00 - 10.182,00 - 97,45%

Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 220.586.500,00 - 216.556.556,00 - 98,17% 220.513.185,00 - 214.727.836,00 - 97,38% 208.543.435,00 - 205.701.836,00 - 98,64%

Prava iz socijalnog osiguranja (OOSO) 220.586.500,00 - 216.556.556,00 - 98,17% 220.513.185,00 - 214.727.836,00 - 97,38% 208.543.435,00 - 205.701.836,00 - 98,64%

Ostali rashodi 247.069,00 - 236.730,00 - 95,82% 234.515,00 - 219.192,00 - 93,47% 80.541,00 - 68.738,00 - 85,35%

Ostali rashodi 6.000,00 - 2.450,00 - 40,83%

Porezi, obavezne takse i penali 41.000,00 - 37.880,00 - 92,39% 32.500,00 - 24.794,00 - 76,29% 22.500,00 - 19.962,00 - 88,72%

Novčane kazne i penali po rešenju sudova 198.569,00 - 191.381,00 - 96,38% 194.815,00 - 190.592,00 - 97,83% 52.000,00 - 46.286,00 - 89,01%

Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa 7.500,00 - 7.469,00 - 99,59% 7.200,00 - 3.806,00 - 52,86%

Naknada štete za povr. ili štetu nastalu usled elem. nepogoda ili dr. prirodnih uzroka 41,00 - 40,00 - 97,56%

Izzdaci za nefinansijsku imovinu 153.500,00 - 70.213,00 - 45,74% 218.136,00 - 108.421,00 - 49,70% 207.788,00 - 82.556,00 - 39,73%

Osnovna sredstva 153.500,00 - 70.213,00 - 45,74% 218.136,00 - 108.421,00 - 49,70% 207.788,00 - 82.556,00 - 39,73%

IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU FINANSIJSKOG PLANA REPUBLIČKOG FONDA ZA

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ZA 2014, 2013 I 2012 GODINU

1.1.2013-31.12.2014 1.1.2013-31.12.2013 1.1.2012-31.12.2012

U '000 RSD



45

Slika br. 13: Prilivi i odlivi sredstava u i iz budžeta RFZO

3.3.2 Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je osnovan u skladu sa Zakonom o penzijskom i

invalidskom osiguranju. Glavni cilj je izvršenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i

obezbeđivanje sredstava za izvršenje ovih prava. Fond je pravno lice koje pruža penzijsko i

invalidsko osiguranje svim licima koja su po zakonu obavezni osiguranici i koji su pokriveni

ovim osiguranjem, bez obzira na njihov radni status (zaposleni, samozaposleni, ili

poljoprivrednici). Fond utvrđuje osnovu za plaćanje doprinosa u skladu sa zakonom,

obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje resursa, pruža direktno, efikasno, razumno i

zakonito izvršavanje prava koja proističu iz penzijskog i invalidskog osiguranja, organizuje

aktivnosti za sprovođenje osiguranja kontroliše registraciju za osiguranje, kao i sve podatke

neophodne za dobijanje, korišćenje i obustavljanje prava organizuje i sprovodi penzijsko i

invalidsko osiguranje, isplaćuje penzije, naknade i druga prava i vrši druge poslove u skladu

sa zakonom i Statutom Fonda.

Prema njihovim sopstvenim podacima, PIO fond je imao oko 1.847 miliona osiguranika u

2014. godini iz sledećih kategorija:

► zaposleni – 1,467,000

► samo-zaposleni – 231,000

► osigurani poljoprivrednici – 149,000

Broj penzionera u istoj godini iznosio je oko 1.739 miliona a potiču iz sledećih kategorija:22

► bivši zaposleni – 1,454,000

► penzionisane samo-zapolene osobe – 77,000

► penzionisani poljoprivrednici – 208,000

14 Izvor: http://pio.rs/images/dokumenta/statistike/2014/GODISNJI%20BILTEN%202014.pdf



46

Prihodi PIO fonda se sastoje iz dva glavna dela:

► Socijalni doprinosi zaposlenih i vojnih osiguranika (53.65% od svih tekućih prihoda u

2013. godini)

► Međuvladini novčani transferi (44,68% svih tekućih prihoda u 2013. godini)

Prema finansijskim izveštajima PIO Fonda za 2013. godinu ukupni prihodi su bili 584,842

milijarde dinara. Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je iznosila ukupno

24%. Ukupni rashodi za 2013. godinu bili su 586,485 milijarde dinara od čega je najveći deo

(98.66%) utrošen na penzije i druga prava koja proizilaze iz obaveznog socijalnog

osiguranja. Vidimo dakle, da su u 2013. godini rashodi prevazišli prihode u iznosu od 1.643

milijardi dinara što je oko 13,7 miliona evra.

PIO fond glavni deo svojih prihoda dobija kroz doprinose za penzijsko osiguranje. Međutim,

doprinosi su učestvovali u ukupnim prihodima sa samo 49,97% u 2012. godini i 53.65% u

2013. Procenjeno učešće doprinosa tokom 2015. godine biće 60.19% prema finansijskom

planu za PIO fond 2015. Ogroman deficit PIO fonda pokriven je transferima iz budžeta

Republike, što je doprinelo ukupnim prihodima sa 48,22% u 2012. i 44,68% u 2013. godini.

Procenjeni transferi u 2015. će biti 37.97% ukupnih prihoda u 2015. godini, prema

finansijskom planu PIO fonda za 2015. godinu. Ostali prihodi se sastoje od finansijskih

prihoda (npr. akcije privatizovanih kompanija koje PIO fond dobija u skladu sa Zakonom o

svojinskoj transformaciji iz 1997. godine) i nefinansijske imovine.

Jedan od glavnih problema koji utiču na finansijsku stabilnost Fonda je nizak koeficijent

odnosa penzioneri/osiguranici.Ovo je uglavnom posledica visoke stope nezaposlenosti, u

kombinaciji sa negativnim demografskim trendovima. Kombinacija ova dva faktora izaziva

izuzetno nizak racio penzioneri/osiguranici. Ovaj odnos je u 2014. godini bio svega 1,0 : 1,1

(1.739 miliona penzionera/1,847 miliona osiguranika). Poređenja radi, taj odnos 1999. godine

bio je 1,0 : 1.8 (1,498 miliona penzionera / 2.634 miliona osiguranika). Posmatrano po

kategorijama penzionera i osiguranika, najbolji odnos je u slučaju preduzetnika

(samozaposlenih) koji je iznosio 1,0 : 3,0 u 2014. godini (77 hiljada penzionera / 231 hiljada

osiguranika). Tako dobra pokrivenost penzionera sa brojem osiguranih osoba je posledica

privatnog sektora (posebno sektora malih i srednjih preduzeća) i ekspanzije nakon početka

tranzicije 1989. godine, dok su privatni preduzetnici bili od marginalnog značaja u vreme

socijalističke privrede. U glavnoj kategoriji (zaposleni) odnos u 2014. godini bio je 1,0 : 1,0

(1,454 miliona penzionera / 1.467 miliona osiguranika), pa je jasno da većina deficita PIO

fonda dolazi iz ove kategorije. Konačno, najmanji racio je u kategoriji poljoprivrednika - samo

1,0 : 0,7 (208 hiljada penzionera / 149 hiljada osiguranika). Glavni razlozi za tako nizak racio

su mala stopa naplate doprinosa i demografski faktori (smanjenje broja ruralnog

stanovništva).

Procena je da za održivost penzonog fonda neophodan minimalni racio 1 : 3.



47

3.3.3 Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO)23

Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) je pravno lice koje ima status

organizacije koja obezbeđuje obavezno socijalno osiguranje a unutar toga i ostvarivanje

prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i materijalne sigurnosti korisnika u skladu sa

zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika. Fond za SOVO je

organizaciona jedinica sektora za Budžet i Finansije u okviru Ministarstva odbrane Republike

Srbije.

23 Finansijski izveštaji SOVO fonda nisu javno dostupni, te nismo bili u mogućnosti da sprovedemo detaljnjiu analizu.



48

3.4. Javni pružaoci zdravstvenih usluga

Ključne teme poglavlja: Na osnovu pregleda sumarnih finansijskih izveštaja svih

javnih zdravstvenih ustanova, identifikovali smo da od 346 ustanova obuhvacenih

analizom, 197 njih je prijavilo budžetski suficit u ukpnom iznosu od 4,888,693 hiljada

RSD. Budžetski deficit je iskazalo ukupno 146 ustanova u ukupnom iznosu od 851.739

hiljada RSD.

3.4.1 Osnovni indikatori performansi i finansijski rezultati

Osnovni indikatori performansi u 2013. i 2014. godini prikazani su sumarno za sve javne

zdravstvene ustanove u Republici Srbiji u Tabeli broj 11.

Тabela br. 11: Osnovni indikatori performansi24

Opis Iznos

Indeks 2013 2014

TEKUĆI PRIHODI I PRIMANJA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE 236,272,913 227,223,193 96.17

Tekući prihodi 189,320,481 187,615,890 99.10

Primanja od prodaje nefinansijske imovine 46,952,432 39,607,303 84.36

TEKUĆI RASHODI I IZDACI ZA NABAVKU NEFINANSIJSKE IMOVINE 232,560,272 223,186,239 95.97

Tekući rashodi 191,519,128 188,329,356 98.33

Izdaci za nabavku nefinasijske imovine 41,041,144 34,856,883 84.93

OPERATIVNI REZULTAT– SUFICIT 3,712,641 4,036,954 108.74

Višak prihoda i primanja - suficit 4,673,290 4,888,693 104.61

Manjak prihoda i primanja - deficit 960,649 851,739 88.66

ISPRAVKA SUFICITA ILI DEFICITA PRIHODA 1,906,786 2,425,634 127.21

POKRIĆE RASHODA TEKUĆIM PRIHODIMA I ZARADAMA 57,966 60,159 103.78

VIŠAK PRIHODA I PRIMANJA - SUFICIT 5,680,125 6,553,085 115.37

MANJAK PRIHODA I PRIMANJA - DEFICIT 116,735 150,656 129.06

VIŠAK PRIHODA I PRIMANJA - SUFICIT 5,561,461 6,402,429 115.12

Posmatrano na nivou celokupnog zdravstvenog sistema iskazani višak prihoda i primanja bio

je značajno veći od iskazanog deficita.

Tokom 2014. godine, zdravstvene ustanove u Srbiji su ostvarile kumulirani višak prihoda i

primanja tj. budžetski suficit u iznosu od 4,036,954 hiljada RSD ( u 2013. godini kumulirani

višak prihoda i primanja tj. budžetski suficit iznosio je 3,712,641 hiljadu RSD).

Od ukupno 346 zdravstvenih ustanova obuhvaćenih analizom, 197 njih je prijavilo budžetski

suficit u ukpnom iznosu od 4,888,693 hiljada RSD (171 institucija u 2013. godini u iznosu od

4,673,290 hiljada RSD). Budžetski deficit je iskazalo ukupno 146 ustanova u ukupnom

iznosu od 851.739 hiljada RSD (164 institucije u 2013. godini u iznosu od 960.649 hiljada

24 Izvor: Privredna komora zdravstvenih ustanova: Analiza finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova u Srbiji

U '000 RSD



49

RSD). Usklađeno poslovanje su prijavile tri zdravstvene ustanove (dve ustanove u 2013

godini).

3.4.2 Tekući prihodi i primanja od prodaje nefinasijske imovine

Tekući prihodi i primanja od prodaje nefinasijske imovine tokom 2013. i 2014. godine, za sve

javne zdravstvene ustanove u Republici Srbiji prikazani su u Tabeli broj 12.

Tabela br. 12: Tekući prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine25

Opis 2013 2014

Indeks Iznos Udeo u % Iznos Udeo u %

TEKUĆI PRIHODI I PRIMANJA OD

PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE 236,272,913 100.00 227,223,193 100.00 96.17

TEKUĆI PRIHODI 189,320,481 80.13 187,615,890 82.57 99.10

Donacije i transferi 1,407,955 0.60 1,332,452 0.59 94.64

Ostali prihodi 13,864,352 5.87 14,172,052 6.24 102.22

Memorandumske stavke za refundaciju

rashoda 3,267,499 1.38 333,802 0.15 10.22

Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou

167,210,750 70.77 167,269,072 73.61 100.03

Prihodi iz budžeta 3,569,925 1.51 4,508,512 1.98 126.29

PRIMANJA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE

46,952,432 19.87 39,607,303 17.43 84.36

Primanja od prodaje osnovnih sredstava 39,111 0.02 37,740 0.02 96.49

Primanja od prodaje zaliha 46,913,321 19.86 39,569,563 17.41 84.35

Slika br. 14: Struktura tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinasijske imovine u

2014. godini

25Izvor: Privredna komora zdravstvenih ustanova: Analiza finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova u Srbiji

Prihodi od prodaje zaliha17,4%

Donacije i transferi0,6%Ostali prihodi

6,2%

Transferi između budžetskih korisnika na

istom nivou4%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda

0,2%

Prihodi iz budžeta2%

Prihodi od prodaje osnovnih sredstava

0,02%

U '000 RSD



50

3.4.3 Tekući rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine

Tabela br. 13: Tekući rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine 26

Opis 2013 2014

Indeks Iznos Udeo u % Iznos Udeo u %

TEKUĆI RASHODI I IZDACI ZA NABAVKU

NEFINANSIJSKE IMOVINE 232,560,272 100.00 223,186,239 100.00 95.97

TEKUĆI RASHODI 191,519,128 82.35 188,329,356 84.38 98.33

Rashodi za zaposlene 126,805,963 54.53 120,866,273 54.15 95.32

Korišćenje roba i usluga 63,317,914 27.23 64,592,963 28.94 102.01

Amortizacija 588,612 0.25 510,924 0.23 86.80

Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja 113,604 0.05 95,379 0.04 83.96

Ostali nepomenuti rashodi 693,035 0.30 2,236,817 1.00 322.76

IZDACI ZA NABAVKU NEFINANSIJSKE IMOVINE 41,041,144 17.65 34,856,883 15.62 84.93

Izdaci za nabavku osnovnih sredstava 3,896,958 1.68 4,084,242 1.83 104.81

Izdaci za nabavku zaliha 37,144,186 15.97 30,772,641 13.79 82.85

Slika br. 15: Tekući rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine u 2014. godini

26 Izvor: Privredna komora zdravstvenih ustanova: Analiza finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova u Srbiji

Rashodi za zaposlene54%

Izdaci za nabavku osnovnih sredstava

2% Korišćenje roba i usluga29%

Amortizacija0,23%

Ostali rashodi1%

Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja

0,06%

Izdaci za nabavku zaliha14%

U '000 RSD



51

3.4.4 Rashodi za zaposlene

Rashodi za zaposlene za sve javne zdravstvene ustanove iznosili su 120.866.273 hiljada

dinara, što je 54,15% ukupnih tekućih rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu. U

poređenju sa 2013. godinom, realni nivo rashoda za zaposlene je manji za 7,37%, dok je

nominalni nivo niži za 4,68%.

Mesečna prosečna bruto zarada po zaposlenom kolektivno za sve zdravstvene ustanove u

Srbiji u 2014. godini iznosila je 65.944 dinara. U odnosu na prethodnu godinu (65.144 dinara)

nominalno je veća za 1,27%, a realno manja za 1,58%.

Slika br. 16: Nivo duga javnih zdravstvenih ustanova:

Izvor:Institut za javno zdravlje Srbije, Dr Milan Jovanović Batut, 2011

■ Visok ■ Srednji ■ Nizak



52

IV Procena finansijske održivosti javnog zdravstvenog sistema

4.1 Procena održivosti

Ključne teme poglavlja: Glavni zaključak ovog dela Dokumenta je taj da je zdravstveni

sistem u Srbiji finansijski neodrživ usled činjenice da su konstantno prisutni prilivi tj.

transferi iz republičkog budžeta.

Ukoliko posmatramo zdravstveni sistem u svetlu održivosti to bi morao da bude sistem koji

može da preživi samostalno, bez priliva iz republičkog budžeta, sistem sa pozitivnim neto

rezultatom, odnosno sistem koji je u stanju da pokriva sve troškove iz redovnih operativnih

prihoda, sistem sa investicijama i dugoročnom perspektivom. Jaka održivost znači da se svi

oblici kapitala mogu održavati ili poboljšavati, kako bi se iskoristila prednost buduće

generacije, kao i da se obezbede kratkoročne koristi za razvoj.

Zdravstvena zaštita u Srbiji je nedovoljno finansirana dugi niz godina i shodno tome,

standard javnog zdravstva koji je dostupan generalno je lošijeg kvaliteta nego u drugim

zemljama EU. Za razliku od drugih zemalja u regionu, Srbija ima istoriju finansiranja

zdravstvene zaštite preko nacionalnog osiguranja. Država stoga poseduje veliko znanje i

iskustvo u rukovanju ugovorima i isplatama i poseduje značajne podatke o osiguravajućim

društvima. RFZO, međutim, pati od administrativne neefikasnosti, jer brojne ekspoziture

širom Srbije nisu nezavisne i opterećene su obavljanjem zadatka koje treba sprovoditi

centralizovano.

Ukupan iznos priliva iz republičkog budžeta prikazan je u Tabeli broj 14. Imajući u vidu ranije

navedene činjenice o održivosti sistema možemo zaključiti da zdravstveni sistem u Srbiji nije

finansijsku održiv, usled činjenice da su konstantno prisutni prilivi iz republičkog budžeta.

Tabela br. 14: Finansiranje zdravstvenog sistema iz republičkog budžeta27

Transferi 2012 2013 2014

1. Republički budžet → RFZO 1,213,478 931,505 9,915,107

1.1. Transferi iz budžeta za zdravstenu zaštitu pojedinaca (Član 22 Zakona)

615,048 563,794 984,679

1.2. Transferi iz budžeta po osnovu duvanskog dinara

534,015 247,058 /

1.3. Transferi iz budžeta za lica koja pate od retkih bolesti

64,415 120,653 335,321

1.4. Transferi iz budžeta za ZZ trudnica u vezi sa održavanjem trudnoće

/ / 1,260,000

1.5. Transferi iz budžeta za određena pravna lica po zaključku Vlade

/ / 605,107

1.6. Transferi iz budžeta usled smanjenja stope doprinosa

/ / 6,730,00028

2. Republički budžet → PIO → RFZO29 23,051,600 27,230,275 23,780,416

3. Republički budžet → SOVO → RFZO Nije bilo moguce obračunati

TOTAL 24.265.078 28.161.780 33.655.523

27

Izvor: Republički fond za zdravstveno posiguranje – Finansijski izveštaji za 2012/2013/2014 28 Napomena: Procena

(In 000 RSD)



53

Kao što se može videti u gornjoj tabeli, budžetski transferi dolaze sa tri strane:

► Direktno iz republičkog budžeta u RFZO

► Indirektno iz republičkog budžeta u PIO fond, a zatim u RFZO

► Indirektno iz republičkog budžeta u PIO fond, a zatim u vojne zdravstvene institucije

Transferi iz republičkog budžeta u RFZO

Kao što je prikazano u Tabeli 14, možemo videti da su se transferi novca iz budžeta

Republike u RFZO povećali više od 10 puta u 2014. godini. Ovo povećanje je rezultat

smanjenja stope doprinosa sa 12,3% na 10,3%, što je dovelo do značajno manjih priliva od

doprinosa, te je, shodno tome moralo biti nadomešteno povećanim transferima iz republičkog

budžeta. Iznos transfera iz republičkog budžeta usled smanjenja stope doprinosa je

6.730.000.000 dinara ili oko 56 miliona evra.

Transferi iz republičkog budžeta u RFZO indirektno kroz PIO fond

Najveće učešće u ukupnim transferima imaju indirektni transferi koji dolaze u RFZO kroz PIO

fond. Ogroman deficit PIO fonda bio je pokriven transferima iz republičkog budžeta,koji su

doprineli ukupnim prihodima sa 48,22% u 2012. godini, 44,68% u 2013. i 41,86% u 2014.

godini. Prema Finansijskom planu PIO fonda 2015. godinu, procenjeni transferi u 2015.

godini će iznositi 37.97% ukupnih prihoda.

S obzirom da nismo bili u mogućnosti da dobijemo precizne podatke i proračune iz PIO

fonda i RFZO-a kako bi izračunali koji je tačan iznos indirektnih transfera RFZO-u iz

republičkog budžeta kroz PIO fond, za potrebe ove analize uveli smo pretpostavku da se

svaka vrsta rashoda pokriva iz republičkog budžeta prilivom od 48,22% u 2012. godini,

44,68% u 2013. i 41,86% u 2014. Koristili smo ove procente jer su to procenti pokrivenosti

ukupnih priliva PIO fonda transferima iz republičkog budžeta u poslednje tri godine. Koristeći

ove pretpostavke, transferi iz PIO fonda u RFZO, koji nisu pokriveni doprinosima za

penzijsko osiguranje, u 2012. godini u iznosili su 23,05 milijardi dinara, 27,23 milijardi dinara

u 2013. godini i 23,78 milijarde dinara u 2014. godini.

Transferi iz republičkog budžeta u RFZO iniderktno kroz fond za SOVO

Tokom našeg istraživanja nismo bili u mogućnosti da dobijemo podatke iz fonda za SOVO, i

zbog toga nismo bili u stanju da izračunamo iznos indirektnih budžetskih transfera u RFZO

koji idu kroz ovu instituciju. Finansijski podaci fonda za SOVO nisu javno dostupni, a mi

nismo bili u stanju da dobijemo ove informacije putem sastanaka i razgovora sa

odgovarajućim institucijama koje su učestvovale u procesu istraživanja.



54

4.2 Analiza odnosa između učesnika u zdravstvenom sistemu

Republike Srbije

Ključne teme poglavlja: U ovom poglavlju pokušali smo da analiziramo odnose

između svih ključnih aktera u sistemu zdravstvene zaštite Srbije. RFZO se uglavnom

finansira kroz doprinose za zdravstveno osiguranje. Direktni doprinosi od zaposlenih

građana učestvuju sa 71% u ukupnim prihodima RFZO-a. Jedan od glavnih zaključaka

je da su prema podacima Poreske uprave na kraju 2012. godine, ukupni nenaplaceni

doprinosi za zdravstveno osiguranje iznosili 148.774.877.000 dinara od kojih je

70.649.959.000 dinara nenaplativo. Donacije zdravstvenim ustanovama u 2014. godini

bile su ukupno 299.053.000 dinara. RFZO zaključuje ugovore za odobravanje

aproprijacija pružaocima zdravstvenih usluga (ustanove primarne, sekundarne i

tercijarne zdravstvene zaštite, vojne ZU i apoteke) na godišnjem nivou. U primarnoj

zdravstvenoj zaštiti se koristi model kapitacije za određivanje zarada zaposlenih i

predstavlja kombinaciju fiksne plate kao glavnog dela i manjeg varijabilnog dela

zarade zasnovanog na učinku. Građani imaju mogucnost da zaključe dodatno privatno

zdravstveno osiguranje sa osiguravajucim društvima ili sa RFZO, ali udeo premija

DZO iznosi svega oko 2%.

Na slici u Prilogu 2 možemo videti odnose između svih aktera u sistemu zdravstvene zaštite

u Republici Srbiji. Sve veze i transakcije imaju poseban uticaj na sistem zdravstvene zaštite.

U narednim poglavljima pokušali smo da predstavimo svaki od značajnijih odnosa, njegovo

trenutno stanje kao i sve neefikasnosti.

4.2.1 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Republički fond za zdravstveno

osiguranje

Na osnovu republičkog Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni

glasnik RS", broj 84/04 - 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14)

doprinosi za javno zdravstveno osiguranje uplaćuju se u Republički fond za zdravstveno

osiguranje od strane zaposlenih, poslodavaca, samozaposlenih i poljoprivrednika.

Zaposleni i drugi obveznici plaćaju 10,3% od iznosa bruto zarade (stopa doprinosa).

Doprinosi u 2012. godini činili su 69,07% ukupnog budžeta RFZO, dok je u 2013. godini taj

udeo bio 69,9%. U poslednje tri godine iznos doprinosa je uglavnom stabilan u apsolutnom i

relativnom smislu.

Republički fond za zdravstveno osiguranje se finansira uglavnom iz zdravstvenih doprinosa.

Direktan prihod od zaposlenih građana doprinosi sa oko 71% ukupnog prihoda RFZO.

Postoje različiti faktori koji imaju uticaj na visinu priliva iz doprinosa u RFZO:

► Broj zaposlenih

► Bruto zarada

► Efikasnost prikupljanja doprinosa

► Stopa doprinosa



55

Broj zaposlenih

Republika Srbija ima veoma visoku stopu nezaposlenosti. Ovaj faktor je posmatran kao

spoljni faktor zbog činjenice da je ovo je sistemski problem.

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji je opao sa 1.889 miliona u 2009. na 1.698 miliona u 2014.

godini, odnosno za 10,1%. Prema podacima Ministarstva finansija, u 2014. godini bilo je 767

hiljada aktivno nezaposlenih ili čak 31,1% ukupne radne snage. To znači da su mnogi

nezaposleni osigurani kao supružnici zaposlenih koji, zajedno sa maloletnom decom,

predstavljaju veliki teret za RFZO. Međutim , nedovoljan nivo zaposlenosti nije jedini faktor

koji negativno utiče na ukupan iznos doprinosa.

Bruto zarada

Prosečne zarade u periodu 2009-2014. godine imale su realni rast od samo 2%. Postaje

evidentno da je jak ekonomski rast neophodan kako bi se stvorio potencijal za značajniji rast

bruto zarada i uplaćenih doprinosa po tom osnovu. Za potrebe ove studije, ovo se takođe

može posmatrati kao spoljni faktor. Trenutno, prosečna mesečna neto zarada u Srbiji

(44.530 dinara ili 379.6 evra) dostiže samo 49,8% od prosečne neto plate u Češkoj.

Efikasnost prikupljanja doprinosa

Zbog velike finansijske nediscipline i nelikvidnosti u privredi Srbije, preduzeća i preduzetnici

imaju vrlo visok nivo duga prema RFZO za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje.

Prema podacima Svetske banke nenaplaćeni doprinosi iznosili su i do 40% od prihoda RFZO

u 2013. godini. Prema podacima Poreske uprave na kraju 2012. godine, ukupni nenaplaćeni

doprinosi za zdravstveno osiguranje iznosili su 148.774.877 dinara od kojih je 70.649.959

RSD nenaplativo. Podaci su prikazani u tabeli ispod.

Tabela br. 15: Nenaplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje u perodu 2008-2012

godine 30

Godina Nenaplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje

(u 000 RSD)

Srednji devizni kurs EUR na dan 31.12.

Nenaplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje

(u 000 EUR)

2008 43.267.792 88,3352 489.814

2009 31.348.468 95,6011 327.909

2010 21.142.086 105,1817 201.005

2011 36.264.728 102,0973 355.198

2012 70.649.959 113,7183 621.272

Stopa doprinosa

Od 1. avgusta 2014. godine, stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje smanjena je sa

12.3% na 10.3% bruto zarade. Ovo je glavni razlog zbog kog su planirani transferi iz

republičkog budžeta u iznosu od 668 miliona RSD narasli na stvarnih 9.9 milijardi RSD.

30 EY nije bio u mogućnosti da prikupi podatke za 2013 i 2014 godinu iz Poreske uprave

Source: Tax Administration (uncollectible portion of health insurance contributions)



56

4.2.2 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Na osnovu republičkog Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni

glasnik RS", broj 84/04 - 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14), ovi

doprinosi se uplaćuju u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prihod PIO fonda se

sastoji od uplata zaposlenih i njihovih poslodavaca, u vidu doprinosa za penzijsko osiguranje

regulisanih Zakonom i od transfera iz budžeta, koji su rezultat deficita u PIO fondu.

Doprinosi su učestvovali u ukupnim prihodima PIO fonda sa 49,97% u 2012. godini i 53,65%

u 2013. godini Procena učešća doprinosa tokom 2015. godine će biti 60,19% prema

finansijskom planu PIO fonda za 2015. godinu.

Postoje različiti faktori koji imaju uticaj na visinu priliva iz doprinosa u PIO fond:

► Broj zaposlenih

► Bruto zarada

► Efikasnost prikupljanja doprinosa

► Stopa doprinosa

Svi ovi faktori su uzeti u obzir u odnosu između pojedinaca i RFZO-a i slični su odnosu

između pojedinaca i PIO fonda. Broj zaposlenih i prosečne bruto zarade ostaju isti, a jedina

razlika je veća stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u odnosu na stopu

doprinosa za zdravstveno osiguranje, tako da će poslednja dva faktora imati veći uticaj na

ukupan iznos doprinosa.

Efikasnost prikupljanja doprinosa

Kao što je ranije pomenuto, u Srbiji postoji veoma visok nivo neplaćenih doprinosa. Poreska

uprava nije bila u stanju da nam pruži tačne podatke o broju preduzeća koja imaju dug

prema PIO fondu u 2014. godini, niti iznos ukupnog duga za neplaćene doprinose u 2014.

godini. U nekoliko navrata republička Vlada je pokrila velike praznine u doprinosima koji nisu

plaćeni za period od po nekoliko godina u mnogim preduzećima koja nisu u privatnoj svojini.

Još uvek postoje kompanije u procesu privatizacije i restrukturiranja, koje imaju ogromne

dugove za doprinose za penziono osiguranje.

Stopa doprinosa

Od 1. avgusta 2014. stopa doprinosa je povećana sa 24% na 26% od bruto zarade. To je

izazvalo povećanje prihoda od doprinosa u PIO fondu u iznosu od 5,44 milijardi dinara.31

Iako je stopa doprinosa za penzijsko osiguranje povećana sa 24% na 26%, mora se uzeti u

obzir da su veliki problemi sa finansiranjem penzionog fonda došli nakon velikog pada te

stope u 2002. godini (sa 32% na svega 19.6%). Na primer, u 1999. udeo doprinosa sa

prihodima od finansijske i nefinansijske imovine u ukupnim prihodima je bio 80.6% dok je

23Izvor:http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2013/4174-13Lat.pdf i

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/2014/Predlog%20rebalansa%20budzeta%202014.pdf



57

udeo od transfera Budžeta Republike bio 19%. U 2002. godini udeo doprinosa i prihoda od

imovine smanjen je na 54,9% dok je udeo transfera iz budžeta povećan na 42,1%. Ova

struktura prihoda PIO fonda ostala je slična sve do danas. Pre 2002.godine stopa doprinosa

je bila vrlo visoka i Vlada je nameravala da poveća konkurentnost srpske radne snage i

ukupne ekonomije njenim smanjenjem, ali ta odluka je dovela do toga da budžet PIO fonda

bude dugoročno finansijski neodrživ. Ako bi se stopa doprinosa povećala sa sadašnjih 26%

na 32%, ukupni prihodi od doprinosa bi se povećali za 100.934,28 dinara (860,41 miliona

eura) ili 32,17% od socijalnih doprinosa prihoda, 38,63% od transfera Budžeta Republike i

2,6% BDP-a.

4.2.3 Republički fond za zdravstveno osiguranje i fond za penzijsko i invalidsko

osiguranje

Svrha prihoda iz PIO fonda jeste da pokriju izdatke za zdravstveno osiguranje za

penzionisane građane Republike Srbije.

U 2014. godini ovi transferi su iznosili 470,89 miliona evra (9,3% ukupnih rashoda PIO fonda

i 1,42% BDP-a).

Nismo bili u mogućnosti da dobijemo temeljno objašnjenje korelacije između ove dve

institucije, kao ni proračune na osnovu kojih se utvrđuje iznos transferisanih sredstva iz PIO

fonda u RFZO, kao ni šta ima najveći uticaj na tokove novca između ove dve institucije.

4.2.4 Donacije i Republički fond za zdravstveno osiguranje

Pored doprinosa za zdravstveno osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje ima

takođe i ostale prihode koji se uglavnom sastoje od transfera iz budžeta Republike i donacija.

Međutim, donacije su samo povremene, i ne predstavljaju finansijski važnu vrstu prihoda

RFZO-a. Tokom 2012, 2013. i 2014. godine nije bilo evidentiranih donacija. U maju 2015.

godine RFZO je sklopio ugovor sa Narodnom bankom Srbije o donaciji 1.200.000

personalizovanih zdravstvenih legitimacija za pomoć socijalno ugroženim kategorijama

građana Republike Srbije. Planirana cena po jednoj zdravstvenoj legitimaciji je 3,55 evra (sa

PDV-om), što znači da bi vrednosno posmatrano, donirani iznos trebalo da bude 4.260.000

EUR.

Identifikovani problem: Neefikasna i neefektivna naplata doprinosa

Preporuka: Poreska uprava bi morala da utvrdi iznos nenaplaćenih

doprinosa, kao i kompanije koje imaju neizmirene dugove po osnovu

doprinosa. Proceniti naplativi i nenaplativi deo. Otpisati nenaplativi iznos.

Razviti specijalizovanu bazu podataka onih koji plaćaju doprinose sa

opcijom za markiranje privatnih i pravnih lica koji imaju dug po ovom

osnovu u cilju boljeg praćenja redovnosti uplata u budućnosti.



58

Kada su u pitanju donacije određenim zdravstvenim ustanovama, RFZO ne kontroliše ovu

vrstu prihoda odvojeno po pojedinačnim zdravstvenim ustanovama. Sve zdravstvene

ustanove koje su deo Plana mreže i koje imaju zaključene ugovore o finansiranju

zdravstvene zaštite su u obavezi da podnose izveštaj o izvršenju budžeta RFZO-u za period

od 01.01. do 31.12. koji je sastavni deo godišnjeg izveštaja zdravstvenih ustanova. Ovaj

izveštaj sadrži informacije o doniranim iznosima, ali ne sadrži podatke o vrstama donacija

(monetarne, u vidu opreme, sanitetski materijal, itd.).

Iznos donacija zdravstvenim ustanovama u 2014. godini (bez vojnih ZU) dat je u tabeli ispod.

Tabela br. 16: Donacije zdravstvenim ustanovama u 2012, 2013 i 2014. godini

Tip donacije 2012 (RSD) 2013 (RSD) 2014 (RSD)

Međunarodne donacije 18.912.000 6.350.000 27.743.000

Tekuće međunarodne donacije 10.701.000 6.350.000 27.363.000

Kapitalne međunarodne donacije 8.211.000 0 380.000 Donacije i pomoći od međun. organizacija 147.840.000 67.592.000 59.864.000

Tekuće donacije i pomoći od međun. organ. 147.840.000 67.592.000 59.430.000

Kapitalne donacije i pomoći od međun. organ. 0 0 434.000 Dobrovoljni transferi od pravnih i fizičkih lica 228.245.000 307.597.000 211.446.000

Tekući dobrovoljni transferi od pravnih i fizičkih lica 189.034.000 279.159.000 199.707.000

Kapitalni dobrovoljni transferi od pravnih i fizičkih lica 39.211.000 28.438.000 11.739.000 TOTAL 394.997.000 381.539.000 299.053.000

4.2.5 Republički fond za zdravstveno osiguranje i javne zdravstvene ustanove

RFZO se može posmatrati kao posrednik između aktera koji finansiraju zdravstveni sistem i

učesnika u sistemu kojima je potreban novac za pružanje zdravstvenih usluga (zdravstvene

ustanove). Sistem funkcioniše na taj način što se direktno usmerava značajan deo od svih

priliva u zdravstvenom sistemu direktno preko RFZO-a, a RFZO onda transferiše novac

direktno zdravstvenim ustanovama. Republički fond za zdravstveno osiguranje je

dominantan izvor finansiranja javnih zdravstvenih ustanova. Šema osiguranja je dizajnirana

da obezbedi univerzalnu pokrivenost.

RFZO zaključuje ugovore o pružanju zdravstvenih usluga sa javnim zdravstvenim

ustanovama za određeni vremenski period koji je uključen u finansijski plan RFZO, a

najmanje godinu dana. Institucije dostavljaju planove rada RFZO-u za određeni period, u

skladu sa standardima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Svaka institucija ima godišnji plan poslovanja sa unapred isplaniranim brojem svih usluga

koje će se vršiti. RFZO obezbeđuje sredstva za svaku instituciju u skladu sa planom i

isplaćuje ih ustanovama u 24 rate (dva puta mesečno). RFZO određuje, u skladu sa

propisima, sredstva koja će se na godišnjem nivou dodeliti svakoj ustanovi po vrstama

troškova (plate, sanitarni i sanitetski materijal, lekovi, energenti). Svaka ustanova je dužna da

pripremi izveštaj o stvarnom broju pruženih usluga u toku godine. Ovaj izveštaj se upoređuje

sa planom i služi kao osnova za mesečno fakturisanje. Ustanova priprema elektronsku

fakturu koja se šalje RFZO-u. Fakturisani iznos se obračunava na osnovu stvarnog broja

pruženih usluga u toku godine i cenovnika koji određuje RFZO. Ako je fakturisani iznos manji



59

od iznosa sredstava dobijenih prema planu, onda se preostali iznos sredstava smatra

avansom i prenosi se u budžet za narednu godinu ili RFZO može tražiti povraćaj tih

sredstava. Propisi određuju maksimalni nivo finansiranja za svaku vrstu troškova. Ako je ta

suma neznatno veća od planirane, RFZO može odobriti prenos dodatnih sredstava ustanovi,

ali ako je razlika značajna, RFZO će je u većini slučajeva osporiti.

RFZO odobrava aproprijacije pružaocima zdravstvenih usluga na osnovu unapred utvrđenih

ugovora za dogovorene svrhe, na osnovu izveštaja koji se priprema na godišnjem nivou za

period od januara do decembra. Odgovornosti zdravstvene ustanove koje proističu iz ovih

ugovora zaključenih sa RFZO-om su:

► U okviru svojih redovnih aktivnosti, zdravstvena institucija je u obavezi da pruža

kontinuiranu zdravstvenu zaštitu osiguranicima Republičkog fonda, u skladu sa

planom rada.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da uputi osigurano lice na lečenje u drugu

zdravstvenu ustanovu ukoliko nije u mogućnosti da osiguranom licu pruži određeni tip

lečenja.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da dostavi precizne podatke o tipu, obimu i

vrednosti usluga pruženih osiguranim licima, o potrošnji lekova i medicinske opreme,

stanju zaliha i bilo koje druge podatke koji su od značaja za praćenje implementacije

ugovora, na zahtev RFZO-a.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da sprovodi konstantan nadzor i poboljšanje

kvaliteta rada u ustanovi u skladu da opštim aktom o pokazateljima kvaliteta

zdravstvene zaštite, u procesu izvršenja plana rada.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da pruži medicinske usluge osiguranicima u okviru

radnog vremena, i to samo ugovorene zdravstvene usluge u skladu sa planom rada.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da obezbedi lekove i medicinska sredstva koja su

definisana kao prava koja proističu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim

licima.

► Zdravstvena ustanova nema prava da naplaćuje dodatni novčani iznos za zdravstvene

usluge osiguranim licima, osim određenog iznosa participacije.

► Zdravstvene ustanove mogu poslati osigurano lice koje je hospitalizovano u

medicinskoj ustanovi drugom pružaocu zdravstvene zaštite koji sprovodi aktivnosti na

sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite a sa kojim Republički fond ima

zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite za pružanje dijagnostičkih ili drugih

zdravstvenih usluga u skladu sa opštim aktom koji reguliše način i procedure

ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.

► Zdravstvena ustanova je u obavezi da RFZO-u dostavlja izveštaje o implementaciji

plana rada kvartalno i kumulativno za prethodni period od početka do kraja godine.

► Zdravstvena ustanova izdaje fakturu za pružene zdravstvene usluge u skladu sa

instrukcijama za fakturisanje koje su sastavni deo ugovora

Ovaj tip ugovora se zaključuje na godišnjoj osnovi sa zdravstvenim ustanovama na

primarnom, sekundarnom i tericijarnom nivou, vojnim ZU, kao i sa apotekama.



60

RFZO ima obavezu da kontroliše izvršenje obaveza koje su propisane ugovorom, kao i

zakonsku i namensku upotrebu sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja prenešenih

zdravstvenim ustanovama za ostavrivanje zakonskih prava osiguranih lica.

Kontrola se sprovodi od strane ovlašćenog lica zaposlenog u RFZO-us direktnim uvidom u

medicinsku, finansijsku i ostalu dokumentaciju zdravstvenih ustanova, u skladu sa Zakonom i

opštim aktom koji reguliše kontrolu implementacije ugovora zaključenih sa pružaocima

zdravstvene zaštite.

U skladu sa zaključenim ugovorom, pružaoci zdravstvenih usluga izdaju fakture za pružene

zdravstvene usluge, lekove i medicinsku opremu. Svaka ustanova na primarnom nivou

zdravstvene zaštite šalje dve odvojene fakture. Jednu za primarnu zdravstvenu zaštitu i

jednu za pružene stomatološke usluge. Faktura se sastoji od sledećih troškova:

► Naknada za zarade i ostale troškove - ovaj iznos se sastoji od zarada zaposlenih,

naknada za prevoz zaposlenih, troškova energije, materijala i ostalih troškova i iznosi

prosečno 84% ukupne fakturisane sume. Većina ovih troškova su troškovi zarada, a

RFZO finansira samo troškove zarada ugovorenih radnika. Ovo znači da svaka

ustanova ima odobreni broj osoblja čije zarade mogu biti finansirane iz Fonda, dok svi

ostali zaposleni (ukoliko ih ima) moraju biti finansirani iz sopstvenih prihoda ustanove.

Broj zaposlenih se utvrđuje u kadrovskom planu koji je regulisan od strane

Ministarstva zdravlja. Za plaćanje zarada zaposlenih, RFZO primenjuje kvartalnu

evaluaciju izabranih lekara. Izabrani lekari su lekari opšte prakse, ginekolozi i pedijatri

koji su odabrani od strane pacijenta kao njihovi primarni i lični lekari. Njihov rezultat

može da varira od 1 do 10 i na osnovu ocene izabranih lekara utvrđuje se ocena svog

ostalog medicinskog i nemedicinskog osoblja. (Npr. ako je prosečna ocena svih

izabranih lekara u ustanovi 6, svo drugo medicinsko i nemedicinsko osoblje će dobiti

ocenu 6)

► Naknada za lekove

► Sanitetski i medicinski materijal u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

RFZO ne pokriva:

► Troškove zarada za neugovorene radnike

► Troškove za nestandardne stomatološke usluge (gotovo sve stomatološke usluge se

smatraju nestandardnim)

► Troškove nabavke nove opreme

► Troškove reprezentacije

Na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta za zdravstvene ustanove koje

su u sklopu Plana mreže ZU (ne uzimajući u obzir vojne zdravstvene ustanove), ukupni

rashodi za sve zdravstvene ustanove u 2014. godini su iznosili 223.409.505.000,00 RSD.

Ostali rashodi su iznosili 21.040.294.000,00 RSD. Na osnovu ovoga zaključujemo da je

procenat ostalih rashoda, tj. rashoda koji nisu pokriveni iz Fonda u svim zdravstvenim

ustanovama iznosio 13,89% u 2014. godini.

RFZO takođe ne obezbeđuje niti posreduje u davanju bilo kakve vrste donacija u

zdravstvenim ustanovama. Svaka ustanova sklapa ugovore o donacijama direktno sa

donatorima bez ikakvog uplitanja Fonda.



61

Investicije, oprema i održavanje se finansiraju iz tri odvojena izvora. U Domovima zdravlja,

apotekama i kliničko-bolničkim centrima kojima je osnivač Grad, investicije finansira osnivač

tj. Grad. Drugi način za finansiranje investicija je finansiranje iz sopstvenih prihoda ustanove.

Treća mogućnost je da se ustanova prijavi za jedan od programa odobrenih od strane

Ministarstva zdravlja i da se potrebna sredstva obezbede na ovaj način. Investicije za

opremu i investiciono održavanje se većinski obezbeđuju od strane osnivača ili Ministarstva

zdravlja (preko 90%), a samo delimično iz sopstvenih prihoda zdravstvenih ustanova. RFZO

može da pokrije troškove privatnih zdravstvenih ustanova samo u specijalnim slučajevima,

na primer u slučaju hitne medicinske pomoći osoba koje su osiguranici RFZO-a.

Kada je reč o zaposlenima, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Ministar zdravlja usvaja

kadrovski plan svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koje su deo Plana mreže

zdravstvenih ustanova. Kadrovski plan predstavlja maksimalni broj zaposlenih u svim

zdravstvenim ustanovama koje su deo Plana mreže, tj. u svakoj pojedinačnoj zdravstvenoj

ustanovi u toku jedne fiskalne godine. Kadrovski plan sadrži podatke o ukupnom broju

zaposlenih za koje se zarade isplaćuju iz organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao

i broj zaposlenih za koje se plate obezbeđuju iz drugih izvora (neugovoreni radnici).

Individualni kadrovski planovi za svaku ustanovu definišu za koju strukturu zaposlenih je

neophodno dobiti odobrenje od strane Kadrovske komisije ministarstva zdravlja u

zdravstvenim ustanovama prilikom obnavljanja strukture zaposlenih. Takođe, prema Uredbi

o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje

kod korisnika javnih sredstava takođe je neophodno dobiti odobrenje Komisije za davanje

saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje. Stoga se samo zarade

ugovorenih radnika mogu finansirati iz Republičkog fonda, dok se sve ostale zarade moraju

finansirati iz ostalih izvora.

4.2.5.1. Kapitacija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Kapitacija je model za plaćanje zarada u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u zavisnosti od broja

osiguranih lica koja su se opredelila za pojedine lekare. Predstavlja kombinaciju fiksne plate

(što je većinski deo) i manjeg dela koji predstavlja zaradu na osnovu učinka. Taj varijabilni

deo plate lekara se izračunava na osnovu četiri kriterijuma:

► Registracija - odnosi se na broj pacijenata koji su izabrali određenog lekara. Ovaj

kriterijum čini 40% ukupnog rezultata.

► Racionalnost - odnosi se na ukupnu vrednost propisanih lekova po ispitanom

osiguraniku. Ovaj kriterijum čini 20% ukupnog rezultata.

► Prevencija - uzima u obzir broj pruženih preventivnih pregleda i testova za pacijente

koji su se opredelili za određenog lekara. Ovaj kriterijum čini 30% ukupnog rezultata.

► Efikasnost - zavisi od broj poseta osiguranika. Ovaj kriterijum čini 10% ukupnog

rezultata

Za sva 4 kriterijuma određuje se ocena. Ocene se kreću u rasponu između 0 i 10. Ocena 5

predstavlja prosek, odnosno referentnu vrednost za svaki kriterijum posebno.

Ukupna ocena je zbir ocena dobijenih na osnovu kriterijuma srazmerno njihovom udelu u

ukupnom rezultatu. Zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite su objekti

u kojima zdravstvene usluge uglavnom pružaju lekari opšte prakse. Svaki lekar ima



62

dodeljenu sestru/tehničara, sa kojim zajedno formira tim. Za sestre/tehničare u timu,

procenat povećanja osnovne plate na osnovu učinka se obračunava u istom procentu kao i

za lekara u tom timu.

Primer: Doktor Petar Petrović ima sledeće ocene za svaki od kriterijuma: za registraciju=7,

racionalnost=8, prevencija=10, efikasnost=9.

Konačna ocena = 7*0,4 + 8*0,2 + 10*0,3 + 9*0,1 = 8,3.

Rad izabranih lekara/stomatologa u oblasti opšte medicine, ginekologije, pedijatrije, dečije

stomatologije i opštih stomatoloških usluga se ocenjuje direktno. Za sve ostale zaposlene u

primarnim zdravstvenim ustanovama, deo plata na osnovu učinka se obračunava u iznosu

koji predstavlja prosečno povećanje od osnovne plate na osnovu učinka zaposlenog u

zdravstvenoj ustanovi.

Procena rada lekara ima svoje pravne temelje u Uredbi o korektivnom koeficijentu, najvišem

procentualnom uvećanju osnovne plate, kriterijumima i merilima za deo plate koji se

ostvaruje po osnovu radnog učinka, kao i načinu obračuna plate zaposlenih u zdravstvenim

ustanovama. ("Službeni glasnik RS", broj 100/11 i 46/13). Svaka tri meseca, RFZO na svojoj

internet stranici objavljuje nove kapitacione tabele, koje pokazuju učinak izabranih

lekara/stomatologa koji su zaposleni na primarnom nivou zdravstvene zaštite u zdravstvenim

ustanovama koje su deo Plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije.

Od oktobra 2012. godine, plate lekara/stomatologa u primarnim zdravstvenim ustanovama

imaju dva dela:

► Osnovni (fiksni) deo

► Deo zasnovan na učinku

Cilj evaluacije učinka je da se postigne značajan napredak u vezi s procentom registrovanih

osiguranih lica, povećanje preventivnih pregleda, povećanje interesovanja lekara za kontrolu

njihovog rada, povećanje transparentnosti rada između zaposlenih i poređenja među

lekarima i među zdravstvenim ustanovama.

Cilj ocenjivanja rada kroz ovaj metod nije ušteda na troškovima zarada, nego da se

uspostavi fer raspodela postojećih sredstava za zarade između pojedinih zdravstvenih

ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tako da zaposleni koji više rade imaju i

veće prihode.

Međutim, reforme isplata zarada su dale veoma malo rezultata, ako uopšte. Plaćanja

izabranih lekara primarne zdravstvene zaštite zasnovana na učinku su u najmanju ruku

skromna. Sama reforma predstavlja veliki korak ka uvođenju plate zasnovane na učinku, ali

pravi sistem kapitacije još uvek ne postoji u Srbiji. Rukovodioci u zdravstvenim ustanovama

imaju vrlo malo prostora za fleksibilnost, racionalizaciju kadrova i podsticanje poboljšanja

kvaliteta pruženih usluga.



63

4.2.6 Doprinosi za zdravstveno osiguranje i Fond za socijalno osiguranje vojnih

osiguranika (SOVO)

Na osnovu republičkog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni

Glasnik RS” - br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14),

vojna lica uplaćuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na isti način kao svi ostali

zaposleni u Republici. Jedina razlika ogleda se u tome što u Fondu za SOVO prilivi dolaze

od vojnih zaposlenih lica, dok prilivi RFZO-a dolaze od zaposlenih lica iz svih ostalih

profesija, ali osnova je ista – doprinosi se računaju na osnovu stope doprinosa i bruto

zarade.

Glavni izvor prihoda Fonda za SOVO su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koji se

obračunavaju na osnovu bruto zarade profesionalnog vojnog osoblja i neto vojnih penzija i

uplaćuju se Fondu za SOVO od strane Ministarstva odbrane i republičkog PIO fonda.

Različiti faktori imaju uticaj na iznos priliva od doprinosa u Fond za SOVO:

► Broj zaposlenih vojnih lica

► Bruto zarada

► Efikasnost naplate doprinosa

► Stopa doprinosa

Broj zaposlenih vojnih lica i bruto zarada posmatraju se kao eksterni faktori usled činjenice

da je u pitanju sistemski problem. Nismo bili u mogućnosti da prikupimo podatke o iznosu

nenaplaćenih doprinosa za vojne osiguranike, te stoga nismo u poziciji da procenimo ni

efikasnost naplate doprinosa. Kada je reč o stopi doprinosa, kao što je ranije pomenuto,

stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje smanjena je sa 12,3% na 10,3% i, kao

i u ostalim slučajevima, primenjuje se na zarade i vojne penzije počevši od 1. avgusta 2014.

godine.

Slika br 17: Prihodi fonda za SOVO



64

4.2.7 Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) i javne vojne

zdravstvene ustanove

Fond za SOVO obezbeđuje novčane transfere vojnim zdravstvenim ustanovama (Vojno-

Medicinska Akademija i vojni medicinski centri). Takođe, Fond za SOVO zaključuje ugovore i

sa mnogim civilnim javnim zdravstvenim ustanovama (domovi zdravlja, bolnice, apoteke,

itd.).

Prema propisima na polju zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika,

sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja se koriste za finansiranje: nabavke lekova,

medicinskog materijala, zaliha i uređaja, medicinskog laboratorijskog materijala za potrebe

vojno-medicinskih ustanova; za naknadu troškova lečenja u civilnim medicinskim

ustanovama u zemlji i inostranstvu; za izmirenje obaveza prema apotekama za lekove,

medicinski materijal, ortopedska i ostala pomagala izdata vojnim osiguranicima na osnovu

overenih recepata; naknade troškova sahrane i pomoći u slučaji smrti članovima porodice

vojnog osiguranika (nosioca osiguranja); naknadu zarada Nadzornom i Upravnom odbrou

Fonda za SOVO, itd.

4.2.8 Fizička lica i privatni fondovi zdravstvenog osiguranja

Iako zaposlena lica u Republici Srbiji imaju mogućnost da zaključe ugovore o dobrovoljnom

dravstvenom osiguranju za osiguravajućim društvima, udeo dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja u ukupnom zdravstvenom osiguranju je veoma nizak. Prema podacima Narodne

banke Srbije, u trećem kvartalu 2014. godine udeo premija DZO u ukupnim premijama

osiguranja je bio svega 2%. (8,64 miliona EUR, tj. svega 0,63% prihoda RFZO-a od

doprinosa za zdravstveno osiguranje u 2013. godini), dok je u trećem kvartalu 2013. godine

taj udeo iznosio 1,8%. Premije zdravstvenog osiguranja dostigle su nominalni rast od 16,4%,

ali dve trećine ovih premija u trećem kvartalu 2014. godine predstavljaju premije dve najveće

osiguravajuće kuće).

Problem je u tome što se privatno zdravstveno osiguranje može zaključiti samo na

dobrovoljnoj osnovi, što znači da ukoliko je lice vlasnik polise privatnog zdravstvenog

osiguranja, ta ista osoba je i dalje u obavezi da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje

RFZO-u i da se osigurava u javnom sistemu zdravstvene zaštite. Ovo je jedan od glavnih

razloga zašto je udeo privatnog zdravstvenog osiguranja veoma nizak u Srbiji u poređenju sa

ostalim zemljama, i zašto su umesto kupovine privatnih polisa zdravstvenog osiguranja,

troškovi „iz džepa“ građana dominantni kada je reč o privatnim izdacima za zdravstvenu

zaštitu. Drugi razlog je relativno nizak životni standard stanovništva.32

32 Na primer, u 2012. godini u Srbiji je udeo troškova za hranu i bezalkoholna pića u ukupnim troškovima domaćinstva iznosio 42.9% dok je u Sloveniji ovaj udeo iznosio 16.4%. Izvor:: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx and http://pxweb.stat.si/pxweb/Dialog/viewplus.asp?ma=H276E&ti=&path=../Database/Hitre_Repozitorij/&lang=1



65

4.2.9 Privatni fondovi zdravstvenog osiguranja i privatne/javne zdravstvene ustanove

Privatne osiguravajuće kuče zaključuju ugovore sa privatnim zdravstvenim ustanovama (i u

veoma malom broju slučajeva sa javnim ZU) sa namerom da prodaju polise dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja fizičkim licima. Kada kod lica koje ima polisu DZO nastupi potreba

za pružanjem medicinskih usluga, oni imaju pravo da dobiju medicinsku negu u onim

ustanovama koje su odabrali kada su kupovali polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Osiguranici mogu da biraju između ustanova sa kojima osiguravajuća kuća kod koje su uzeli

svoju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ima zaključene ugovore. Kada

medicinska ustanova licu pruži potrebnu negu ona svoje usluge naplaćuje od osiguravajućeg

društva koje je prodalo polisu, a ne od lica koje je primilo medicinsku negu. Na osonvu

ovoga, privatne zdravstvene ustanova imaju i prilive iz privatnih osiguravajućih fondova. Više

detalja biće objašnjeno u delu ovog Dokumenta koji se bavu dobrovoljnim zdravstvenim

osiguranjem.

4.2.10 Fizička lica i privatne zdravstvene ustanove

Troškovi „iz džepa“ građana predstavljaju troškove koje fizička lica plaćaju direktno pružaocu

zdravstvene zaštite i generalno se ne mogu refundirati od treće strane.

Prema RFZO, postoje dva argumenta u korist ovog načina plaćanja. Prvi kaže da, posebno u

zemljama sa niskim nivoom dohotka ovo može biti efikasan način za prikupljanje dodatnih

sredstava koja će se potrošiti u okvirima lokalne zajednice. Drugi argument kaže da troškovi

„iz džepa“ građana smanjuju nivo nepotrebnih zdravstvenih usluga jer osobe za njih moraju

da plate.

Troškovi „iz džepa“ građana su prikazani na Slici br. 18 i iskazani su kao procenat ukupnih

privatnih izdataka za zdravstvo. Udeo troškova „iz džepa“ građana u privatnim izdacima za

zdravstvo je značajno veći nego u EU. Kao što je ranije pomenuto, s obzirom na obavezno

javno zdravstveno osiguranje i relativno nizak životni standard stanovništva u Srbiji, privatno

zdravstveno osiguranje je još uvek nedovoljno razvijeno u poređenju sa zemljama EU, te

gotovo svi privatnih izdaci za zdravstvo dolaze iz segmenta troškova „iz džepa“ građana.

Slika br. 18: Finansiranje privatne zdravstvene zaštite u Srbiji



66

V Finansijsko izveštavanje i finansijski kontroling u sistemu javnog

zdravstva Republike Srbije

Javne zdravstvene institucije su obično velike organizacije, sa velikim brojem zaposlenih,

višestrukim procesima, različitim uslugama i brojnim korisnicima tih usluga. Kako bi uspešno

vodile poslovanje, zdravstvene ustanove moraju da imaju efikasne i efektivne upravljačke

funkcije.

Iako postoje razni načini za efikasno upravljanje zdravstvenim ustanovama, interne kontrole i

upravljanje rizicima trebalo bi da budu u fokusu.

5.1 Finansijsko izveštavanje

Ključne tačke poglavlja: Zdravstvene institucije su u obavezi da dostave svoje

finansijske izveštaje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. RFZO vrši

konsolidaciju svih primljenih izveštaja u jedan koji se dostavlja Ministarstvu finansija.

Na osnovu Uredbe o budžetskom računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 125/2003 i

12/2006), sve zdravstvene ustanove su u obavezi da pripreme Izveštaj o izvršenju finansijskih

planova za period od januara do decembra i da ih dostave RFZO-u za svrhe planiranja i

kontrole izvršenja finansijskih izveštaja.

Zdravstvene ustanove su u obavezi da svoje finansijske izveštaje dostave RFZO-u najkasnije

do 10. januara naredne godine. RFZO potom vrši konsolidaciju primljenih izveštaja i kreira

jedan kosolidovani izveštaj koji se dostavlja Ministarstvu finansija - Upravi za trezor, najkasnije

do 20. januara.

Godišnji finansijski izveštaji se pripremaju na način propisan Pravilnikom o načinu pripreme,

sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika

sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova u sledećoj

formi:

► Obrazac 1: Bilans stanja

► Obrazac 2: Bilans uspeha

► Obrazac 3: Izveštaj o kapitalnim izdacima i primanjima

► Obrazac 4: Izveštaj o novčanim tokovima

► Obrazac 5: Izveštaj o izvršenju budžeta

Pored gore navedenog, zajedno sa godišnjim finansijskim izveštajima, javne zdravstvene

ustanove takođe moraju da dostave i finansijske izveštaje u pisanoj formi, a za koje se ne

propisuju obrasci i to:

► Objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja

► Izvešaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve

► Izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine

► Pregled primljenih donacija, kredita, domaćih i stranih, kao i izvršenih otplata kredita

sa informacijama sadržanim u izveštajima o novčanim tokovima



67

A prema instrukcijama RFZO-a, zdravstvene ustanove treba da dostave još i:

► Obrazac 6: Izveštaj o stanju zaliha

► Obrazac 7 i 7a: Izveštaj o obavezama

► Obrazac 8: Izveštaj o potraživanjima



68

5.2 Finansijski kontroling

Ključne tačke poglavlja: Zdravstvene institucije imaju obavezu da dostave Izveštaj o

adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i

kontrole. Ovu obavezu je tokom 2013. godine ispunilo 46 od 340 zdravstvenih

ustanova u sistemu. To znači da 86% zdravstvenih ustanova nije dostavilo ovaj

godišnji izveštaj. Ministarstvo zdravlja ne sprovodi nikakav vid finansijske kontrole u

pojedinačnim zdravstvenim institucijama niti u sistemu kao celini. Ministarstvo je

nadležno samo za pracenje namenskog trošenja sredstava transferisanih

pojedinačnim zdravstvenim ustanovama na osnovu zaključenih ugovora koje

Ministarstvo ima sa ovim ustanovama.

Zdravstvene ustanove su nosioci zdravstvene zaštite i kao korisnici javnih fondova, u

obavezi su da poštuju Zakon o budžetskom sistemu, kao i da uspostave finansijski

menadžment i kontrolne funkcije. Zdravstvene ustanove su takođe u obavezi da predaju

godišnji Izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog

upravljanja i kontrole. Ovu obavezu je tokom 2013. godine ispunilo 46 zdravstvenih ustanova

od njih 340. Ovo znači da 86% zdravstvenih ustanova nije podnelo svoje godišnje izveštaje,

što može biti posledica nerazumevanja odgovarajućih načina obavljanja finansijskog

menadžmenta i kontrolne funkcije.33

„Ako zdravstvena institucija nije imenovala radnu grupu i finansijskog direktora, i ako ne

postoje pisane procedure, to znači da finansijsko upravljanje i kontrolni sistem nisu

implementirani u skladu sa Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za

uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u

javnom sektoru.34

Ne postoje pravne sankcije za neuspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, kao ni za

nepodnošenje godišnjeg izveštaja o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema

finansijskog upravljanja i kontrole.

Interna kontrola treba da bude proces unutar institucije koji će biti sproveden od strane

Upravnog odbora, rukovodilaca, kao i drugih zaposlenih, dizajnirana na način da obezbedi

efikasnije dostizanje ciljeva u organizaciji. Odeljenja interne kontrole / interne revizije treba

da obzbede efektivnije i efikasnije operacije, pouzdane finansijske izveštaje, zaštitu imovine i

usklađenost sa Zakonom.

Republički fond za zdravstveno osiguranje kontroliše ispunjenost obaveza iz zaključenih

ugovora sa pružaocima zdravstvenih usluga, kao i zakonsku i prikladnu upotrebu sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja prenetih pružaocima zdravstvenih usluga za

ostvarivanje zakonskih prava osiguranih lica.

Ugovorna obaveza između RFZO i pružalaca zdravstvenih usluga ističe obavezu namenskog

trošenja prebačenih sredstava, za svrhe utvrđene ugovorom. Kontrola ispunjenja ugovora sa

pružaocima zdrastvenih usluga, između ostalog, uključuje kontrolu zakonske i namenske

33 Izvor: Komora zdravstvenih ustanova srbije, Izveštaj br. 8., Decembar 2013. 34 Izvor: Službeni glasnik RS br. 99/2011



69

potrošnje sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja sa konačnim ciljem da uvede

finansijsku disciplinu i smernice zdravstvenim institucijama kako da koriste sredstva

obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom i regulativama, kao i da redovno

izmiruju obaveze prema svojim dobavljačima.

Republički fond za zdravstveno osiguranje, pored kontrole zakonskog i namenskog

korišćenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kontroliše ostvarivanje prava koja

se odnose na položaj i prava osiguranih lica, kontroliše nadgledanje procesa pružanja

zdravstvene nege kao i ispunjenje ugovornih obaveza u smislu obima i sadržaja pruženih

usluga, a sve kako bi se stvorili uslovi koji omogućavaju osiguranim licima da ostvare prava

obaveznog zdravstvenog osiguranja na jedinstven način i u skladu sa propisima koji se

primenjuju.

Kontrola zaključenih ugovora sa pružaocima zdravstvenih usluga uključuje sledeće kontrole:

1. Redovnost ispunjenja ugovora zaključenih između RFZO ili njegovih filijala i pružalaca

zdravstvenih usluga;

2. Zakonsku i namensku upotrebu sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja prebačenih

pružaocima zdravstvenih usluga za ostvarenje zakonskih prava osiguranih lica;

3. Ličnih podataka o zdravstvenom stanju osiguranih lica koja se čuvaju u medicinskim

kartonima osiguranih lica u skladu sa Zakonom.

Kontrola ugovora zaključenih sa pružaocima zdravstvenih usluga obavezno obuhvata

kontrolu izvršenja zdravstvenih usluga iz bolničkog plana, usluga pruženih osiguranim licima,

broj zaposlenih, ispravnost kalkulacija i isplata zarada zaposlenima, namensku potrošnju

sredstava prebačenih po osnovu ugovora za nabavku medicinskog, sanitetskog i drugug

materijala za zdravstvenu negu, uključujući implante, usklađenost ekonomsko-finansijske

dokumentacije u pogledu vrste i obima pruženih usluga i potrošenog materijala. Pored

navedenog, kontrola medicinskih usluga uključuje i kontrolu ličnih podataka o zdravstvenom

stanju osiguranog lica, koja se čuvaju u zdravstvenim kartonima osiguranog lica, kao i ličnih

podataka o osiguranom licu, vezanih za ostvarenje prava iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja.

U skladu sa članom 190 Zakona o zdravstvenom osiguranju dok se sprovode kontrole,

supervizor koji je zadužen za vođenje kontrolnog procesa može da:

1. Zaključi da postoje nepravilnosti i nedostaci kao i da je sprovođenje akcija u suprotnosti sa

Zakonom i ugovorom sklopljenim sa pružaocem zdravstvenih usluga, i da isti treba da budu

otklonjeni u određenom vremenskom periodu;

2. Predloži privremenu suspenziju transfera sredstava, dok pružaoci zdravstvenih usluga ne

uklone nepravilnosti u izvršenju zaključenog ugovora;

3. Predloži raskid ugovora sa izabranim lekarom;

4. Predloži smanjenje iznosa sredstava datih pružaocima zdravstvenih usluga za deo

obaveza koje se preduzimaju u ugovoru, ali nisu ispunjenje od strane pružaoca zdravstvenih

usluga;



70

5. Predloži raskid dela ugovora ili celokupnog ugovora sa pružaocem zdravstvenih usluga;

6. Preduzme druge mere u skladu sa Zakonom i zaključenim ugovorom.

Kontrola zaključenog ugovora sa pružaocima zdravstvenih usluga može biti pokrenuta na

osnovu godišnjeg plana kontrola, ili na osnovu posebnog zahteva na inicijativu države ili

RFZO-a.

Dok se sprovodi proces kontrole, RFZO sarađuje sa nadležnim državnim organima,

inspekcijskim službama i organima koji nadziru zakonitost rada i nadgledaju da li je stručni

rad obavljen u sladu sa Zakonom.

U periodu između 1. januara do 30. juna 2015. godine sprovedene su 62 kontrole

namenskog trošenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Od ukupnog broja

organizovanih kontrola, 5 kontrola namenskog trošenja sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja je organizovano na zahtev, dok je 57 njih organizovano u skladu sa godišnjim

planom kontrola za 2015. godinu.

Kontola je pokazala neke neregularnosti u namenskom trošenju sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja u 44 zdravstvene ustanove. Ove neregularnosti najčešće su se

odnosile na:

► Zloupotrebu sredstava obaveznog zdravstenog osiguranja koja su bila prebačena za

isplatu zarada ugovorenih radnika - Pojedine zdravstvene institucije su koristile

sredstva transferisana od strane RFZO-a kako bi finansirale zarade zaposlenih koji

nisu u okviru ugovorenog broja i strukture zaposlenih

► Netačan obračun dodataka na zaradu zasnovanih na minulom radu i na osnovu toga,

isplata uvećanih zarada zaposlenima iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja - Zarade su računate na osnovu koeficijenata koji nisu definisani u skladu

sa Pravilnikom o koeficijentima za obračun i isplatu zarada zaposlenima u javnom

sektoru

► Zloupotrebu sredstava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koja su prebačena u

svrhu plaćanja naknade prevoza ugovorenim radnicima

► Zloupotrebu sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su prebačena

zdravstvenim ustanovama za jednu svrhu, ali su trošena u druge svrhe - na primer,

neke ustanove su koristile sredstva koja su prebačena u svrhu plaćanja troškova

goriva i energije za davanje finansijskih podsticaja zaposlenima, umesto za izmirenje

obaveza prema dobavljačima energetskih sredstava

► Neispravna fakturisanja lekova i medicinske opreme - U procesu kontrole nađeno je

da su neke zdravstvene ustanove fakturisale lekove i medicinsku opremu po ceni

koja je veća u odnosu na nabavnu cenu

Za nepravilnosti u procesu kontrole u iznosu od 343.660.091,05 RSD predložene su sledeće

mere:

► Ustanove kod kojih su utvrđene nepravilnosti moraju da vrate iznos od 83.429.933,41

RSD Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje



71

► Ustanove kod kojih su utvrđene nepravilnosti moraju da prebace iznos od

260.230.157,64 RSD sa računa za sopstvene prihode na račun za prebacivanje

budžetskih sredstava zdravstvenih ustanova.35

5.2.1 Uloga Ministarstva zdravlja

Nismo uspeli da identifikujemo nikakvu vrstu finansijske kontrole u pojedinačnim

zdravstvenim ustanovama niti u sistemu kao celini koju obavlja Ministarstvo. Uloga

Ministarstva ogleda se samo u kontrolisanju namenske potrošnje sredstava prebačenih

pojedinačnim zdravstvenim ustanovama baziranih na zaključenim ugovorima sa ovim

ustanovama. Sredstva Ministarstva zdravlja se koriste isključivo u svrhe određene Zakonom

o zdravstvenoj zaštiti (član 18) koje uključuju obezbeđenje opštih interesa celokupnog

stanovništva u pružanju zdravstvene zaštite.

Sredstva za obezbeđenje opštih interesa stanovništva se prebacuju Ministarstvu zdravlja iz

Republičkog budžeta, nakon čega ih Ministarstvo prebacuje pojedinačnim ustanovama.

Ministarstvo zdravlja dobija instrukcije za finansiranje od Ministarstva finansija, s obzirom da

prebačena sredstva dolaze iz Republičkog budžeta. Ove instrukcije postavljaju limit za

finansiranje i daju osnovne ekonomske smernice za izradu godišnjeg budžeta Ministrstva.

Ministarstvo zdravlja upućuje javni poziv za prijavu za programe navedene u Zakonu o

zdravstvenoj zaštiti (član 18) nakon čega pojedinačne zdravstvene ustanove imaju

mogućnost da apliciraju za neke od programa. Nakon toga, Ministar formira komisiju koja

predlaže prioritete među svim podnetim prijavama. Prioritetne oblasti finansiranja se

određuju na osnovu analize trenutnog stanja i svih podnetih prijava, a neko opšte pravilo je

da zdravstvene ustanove iz najmanje razvijenih oblasti imaju prednost prilikom dobijanja

sredstava za navedene svrhe. Sektor za javno zdravlje i programsku zaštitu u okviru

Minstarstva zdravlja daje dozvolu za prijave i formira radnu grupu za izradu nacrta budžeta.

Ugovorena sredstva se prebacuju zdravstvenim ustanovama najčešće u 12 mesečnih rata,

dok Ministarstvo zdravlja sprovodi kontrolu namenskog korišćenja prebačenih sredstava. Ako

se u toku sprovođenja ovih kontrola, otkrije bilo kakva nepravilnost, ustanova u kojoj su

nepravilnosti otkrivene ima obavezu da vrati prebačena sredstva Ministarstvu zdravlja.

Zanimljivo je da Ministarstvo zdravlja ne prati efekte ulaganja nakon što utvrde da je

prebačeni novac utrošen u svrhu za koju je namenjen.

35 Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje – Izveštaj o izvršenim kontrolama u periodu od 1.1.-30.6.2015. godine.

Identifikovani problem: Nizak nivo finansijskog upravljanja i kontrole,

naročito u javnim zdravstvenim ustanovama.

Preporuka: Utvrditi ključne indikatore performansi (KPI), predložiti

regulatorni okvir za obavezne kontrolne funkcije. Uspostaviti uniformno

finansijsko izveštavanje u privatnim i javnim zdravstvenim ustanovama




72

VI Privatni zdravstveni sistem u Republici Srbiji

6.1 Učešće javnog i privatnog zdravstva u zdravstvenom sistemu

Republike Srbije

Ključne teme poglavlja: Ukupna premija privatnog zdravstvenog osiguranja iznosila je

6.858.602 EUR, što je za 514.011 EUR više nego u 2012. godini. Dobrovoljno

zdravstveno osiguranje je još uvek na niskom stadijumu razvoja. U 2010. godini, udeo

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja iznosio je svega

1,81%.

Privatne zdravstvene ustanove mogu biti osnovane od strane licenciranih nezaposlenih

lekara koji su prošli profesionalnu proveru ili penzionisanih lekara uz odobrenje Lekarske

komore. Privatne ZU mogu biti osnovane kao lekarske ordinacije ili stomatološke ord inacije

(opšte ili specijalističke), poliklinike, laboratorije, apoteke i ambulante. Lekari koji otvore

sopstvenu ustanovu rade kao preduzetnici, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Oni ne mogu da pružaju usluge hitne pomoći, snabdevanja krvlju i krvnim derivatima,

uzimanja, čuvanja i transplatacije organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i

vakcina, autopsije i javne zdravstvene aktivnosti.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (član 49), privatna zdravstvena ustanova može da

obezbedi samo one usluge za koje je registrovana. Privatna ZU mora da ispuni nekoliko

zahteva za obezbeđenje određenog tipa aktivnosti:

► Ako ima određenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajućeg stepena stručne

spreme, sa položenim stručnim ispitom, a za obavljanje određenih poslova i sa

odgovarajućom specijalizacijom, ili naučnim, odnosno nastavnim zvanjem

► Ako ima dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pružanje

zdravstvene zaštite za delatnost za koju je osnovana

► Ako ima odgovarajuće prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za

obavljanje dijagnostičkih i terapijskih postupaka lečenja i smeštaj pacijenata, kao i za

čuvanje lekova i medicinskih sredstava

► Ako ima odgovarajuće vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne

za obavljanje određene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova

osniva.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje

zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova propisuje Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo

zdravlja donosi odluku o ispunjenju uslova propisanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Na

osnovu te odluke, privatne ustanove su evidentirane u registru Agencije za privredne registre

i mogu početi svoju poslovnu aktivnost.

Privatne ustanove imaju određene obaveze. Moraju obezbediti hitnu medicinsku pomoć

celokupnom stanovništvu, učestvovati u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti ukoliko

javni entiteti to zahtevaju, moraju učestvovati u zaštiti i čuvanju stanovništa u slučaju

elementarnih nepogoda i drugih velikih katastrofa ili vanrednih situacija, organizovati i

obezbediti mere za odlaganje i uništenje medicinskog otpada, i moraju redovno podnositi



73

medicinsko-statističke izveštaje i druge izveštaje nadležnom Institutu za javno zdravlje u

skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Javni zdravstveni sektor još uvek ima mnogo širi okvir pružanja složenih zdravstvenih usluga

i dijagnoza/tretmana baziranih na složenijoj tehnologiji od one koja je dostupna u privatnom

sektoru. Takođe, privatne zdravstvene ustanove su obično mnogo manje i specijalizovane za

određenu oblast medicine, dok javne klinike/bolnice u većini slučajeva obezbeđuju širi okvir

dijagnoza i tretmana. S obzirom da je privatna zdravstvena zaštita najvećim delom

finansirana troškovima „iz džepa“ građana, javni zdravstveni sektor ostaje dominantan u

pružanju zdravstvenih usluga. Privatna praksa je najviše zastupljena u Beogradu sa više od

jedne trećine privatnih zdravstvenih usluga koje imaju sedište u Beogradu. Pružaoci

zdravstvene zaštite kao što su zdravstvene i stomatološke prakse i apoteke su najčešće

privatne ustanove. U primarnoj i specijalizovanoj zdravstvenoj zaštiti u 2014. godini ostvaren

je ukupan broj od 2,6 miliona poseta lekaru, u poređenju sa 0,84 miliona u 2011. godini, što

pokazuje da postoji značajan rast u korišćenju privatnog zdravstvenog sistema u Srbiji.36

Ukupan broj lekara u privatnim zdravstvenim ustanovama u 2014. godini iznosio je 3.678,

farmaceuta 2.591 i 3.360 sestara i tehničara, prema podacima dobijenim od Asocijacije

privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Republike Srbije, dok je javni sektor ukupno

imao 122.312 zaposlenih u sve tri kategorije.

Ukupna premija DZO bila je 6.858.602 EUR što je 514.011 EUR više nego 2012. godine.

Međutim, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je i dalje na početku svog razvoja. U

2010. godini, udeo dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji u Srbiji je bio

svega 1,81%.

Tabela 17: Broj privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji u 2014. godini

Tip ustanove Broj

Domovi zdravlja 18

Klinički centri i poliklinike 162

Specijalizovane bolnice 74

Opšte bolnice 14

Privatne prakse 1.061

Zubarske ordinacije (oko) 2.500

Zavodi i instituti 8

Kućna nega 3437

Medicinske laboratorije 199

Apoteke oko 1.500

36 Izvor: Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije 37 Podatak iz 2011. godine

Izvor : Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije



74

Tabela 18: Broj javnih zdravstvenih ustanova u Srbiji u 2013. i 2014. godini

Opis 2013 2014.

Domovi zdravlja 14 141 149

P Apoteke 40 40

Zavodi 17 16 16

Opšte bolnice 24 24 28

Specijalne bolnice za kratkotrajnu hospitalizaciju 8 8

Specijalne bolnice za plućne bolesti 3 3

Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti 5 5

Institututi/Klinike/Specijalne bolnice za rehabilitaciju i produženo lečenje 24 24

Zdravstveni centri 19 17

Klinički centri 4 4

Kliničko-bolnički centri 5 5

Instituti 11 11

Klinike 5 5

Instituti/Zavodi za javno zdravlje 24 24

Instituti za transfuziju krvi 3 3

Zavod za sudsku medicinu 1 1

Zavod za antirabičnu zaštitu 1 1

Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju 1 1

Institut za medicinu rada Srbije 1 1

Vojno-medicinska akademija 1 -

Vojno-medicinski centar Novi Sad i Vojna bonica Niš 2 -

Ukupno: 340 346

Opšti zaključak je da je privatni sektor u Srbiji u ekspanziji, posebno na području

stomatologije. I pored toga, on još uvek opslužuje manji deo populacije koja može da priušti

usluge privatnih pružalaca zdravstvenih usluga. Usluge koje nisu pokrivene obaveznim

zdravstvenim osiguranjem, mogu se dopuniti privatnim zdravstvenim osiguranjem (DZO).

Izvor: Analiza finansijskih izveštja zdravstvenih ustanova za 2014. godinu,Komora zdravstvenih ustanova Srbije, Maj 2015



75

6.2 Procena troškova „iz džepa“ građana u zdravstvenom sistemu

Republike Srbije

Ključne teme poglavlja: U Srbiji 51,6% populacije ima izdatke za zdravstvenu zaštitu.

Veliki deo stanovništva u Srbiji tvrdi da je imalo izdatke za nabavku lekova (80,7%).

Najvece korišcenje usluga privatnih pružalaca je uočeno među stanovnicima

Beograda kao i među onima sa fakultetskom diplomom.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije “Troškovi ‘iz džepa’ građana su svi oni

direktni izdaci domaćinstva, uključujući i napojnice i naturalna plaćanja, zdravstvenim

radncima i dobavljačima lekova, terapijskih aparata, i ostalih proizvoda i usluga čija je

prvenstvena namera da doprinesu obnovi ili unapređenju zdravstvenog stanja pojedinaca ili

grupe stanovništva. To je deo privatnih izdataka za zdravstvo ".

Slika br. 19: Troškovi „iz džepa“ posmatrani kao procenat privatnih troškova za

zdravstvenu zaštitu građana u Srbiji u poređenju sa EU

1. Opšti troškovi „iz džepa“ građana

Prema istraživanju sprovedenom od strane Ipsos Strategic Marketinga tokom 2014. godine,

glavni izdaci domaćinstva u Srbiji za zdravstvo bili su raspoređeni na sledeći način:

Tokom 12 meseci, koji su prethodili istraživanju u 2013. godini, u Srbiji je 51,6% stanovništva

imalo troškove za zdravstvo (najveći udeo je bio u južnoj i jugoistočnoj Srbiji - 58,8%, dok je

Beogradski region imao najmanji udeo - 48,4%).

Prosečan godišnji iznos ukupnog troška za zdravstvo po glavi stanovnika je iznosio 42.971

RSD. Najveći godišnji troškovi bili su među stanovnicima Beograda (RSD 55.068), dok su

najmanji bili u Vojvodini (RSD 34.391) (Slika br. 20).

Prosečan godišnji iznos ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu po domaćinstvu u 2013.

godini bio je 60.632 RSD. Udeo troškova za zdravstvene usluge u ukupnim troškovima „iz

džepa“ građana zdravstvene zaštite bio je 8,1% u 2013. godini.

88.0 89.0 90.2 92.4 92.2 95.5 95.5 95.6

70.6 72.8 71.8 73.2 70.6 70.9 70.8 71.0

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Serbia

European Union

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija, http://apps.who.int/gho/data/node.main.75?lang=en

Srbija

EU



76

Slika br. 20: Prosečan godišnji iznos potrošnje za zdravstvenu zaštitu po glavi

stanovnika u 2013. godni (RSD)

Međutim, u Južnoj i istočnoj Srbiji i Beogradu, ovi izdaci, posmatrani kao procenat mesečnog

dohotka, bili su značajno niži (po 7,9%), nego u Vojvodini (10,6%) (Slika br. 21).

Slika br. 21: Udeo mesečnih izdataka za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u

2013 godini

2. Ambulantna nega

Što se tiče dela populacije koji je imao izdatke za ambulantnu negu, među onima koji su imali

bilo kakav trošak za zdravstvenu negu u posmatranih 12 meseci, situacija je sledeća: 4,8%

stanovništva odlazilo je u posetu lekaru u neku od javnih zdravstvenih ustanova, dok je 2,5%

posećivalo privatne zdravstvene ustanove. Što se tiče dijagnostičkih usluga, one su bile

tražene u javnim zdravstvenim ustanovama od strane 3,8% stanovništva, i 7,3% u privatnim

zdravstvenim institucijama.

Postoje primetne razlike u korišćenju dijagnostičkog servisa u privatnom sektoru, između

različitih dohodovnih kategorija domaćinstava (slika br. 22). Kategorije domaćinstava sa

visokim dohotkom koriste ove usluge znato češće nego kategorije domaćinstava sa nižim

nivoom dohotka.

34.391

41.50743.963

55.068

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

Vojvodina Šumadija and WestSerbia

South and EastSerbia

Belgrade

Total out of pocketexpenditure per capita

10,6

9,1

7,9 7,9

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

Vojvodina Šumadija and WestSerbia

South and EastSerbia

Belgrade

Average share ofaverage revenuesspent on health careper capita

Izvor: Ipsos Strategic Marketing; Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije, 2013


Ukupni troškovi “iz

džepa” građana po

glavi stanovnika

Šumadija i

zap. Srbija

Šumadija i

zap. Srbija

Južna i istočna

Srbija

Južna i istočna

Srbija

Beograd

Beograd

Prosečan udeo

dohotka potrošenog

na ZZ po glavi

stanovnika



77

Slika br. 22: Procenat populacije koji je imao izdatke za dijagnostičke usluge u

privatnim zdravstvenim ustanovama tokom 2013. godine

3. Stomatološke usluge

Troškovi posete stomatologu u javnim institucijama, tokom 4 nedelje pre završetka

istraživanja, bili su zabeleženi kod 2,1% stanovništva Srbije. Sa druge strane, 7%

stanovništva odlazilo je kod privatnog stomatologa. Korišćenje usluga privatnih stomatologa

je mnogo češće bilo prisutno u domaćinstvima sa većim dohotkom.

4. Izdaci za lekove

Većina stanovništva Srbije tvrdilo da ima troškove za nabavku lekova, tokom 4 nedelje pre

završetka istraživanja (80,7%). Troškovi za ove svrhe bili su najviše zabeleženi u istočnoj i

jugoistočnoj Srbiji (85,4%) a najmanje u Beogradskom regionu (69,8%). Takođe, ovi troškovi

se konstantno menjaju u zavisnosti od indeksa blagostanja domaćinstva - ovi troškovi su

mnogo češći (89,8%) među onima sa nižim dohotkom, nego među onima sa višim dohotkom

(64.6%).

U istom periodu, u proseku 17,44% stanovništva Srbije moralo je da plati za dodatne lekove i

medicinska sredstva, a slično je sa troškovima za lekove - 20,5% (ovi troškovi su najčešći u

južnoj i jugoistočnoj Srbiji). Međutim, za razliku od troškova za osnovne lekove, troškovi

dodatnih lekova i medicinskih sredstava su najčešći među domaćinstvima sa višim dohotkom

(24,1%), i primetno ređi među domaćinstvima sa nižim dohotkom (9,7%).

5. Izdaci za alternativnu medicinu

Izdatke za alternativnu medicinu prijavilo je svega 0,9% populacije (nešto malo više nego u

2006. godini kada je ovaj procenat iznosi 0,5%), dok je 2,4% stanovništva izjavilo da je 4

nedelje pre sprovođenja istraživanja imalo druge izdatke za zdravstvenu zaštitu (nivo u 2006.

godini bio je 2,7%).

4,1

5,0

7,0

10,3

12,3

8,4

0,0 5,0 10,0 15,0

Up to 9.000,00 RSD

From 9.001,00 to 14.000,00 RSD

From 14.001,00 to 20.000,00 RSD

From 20.001,00 to 29.000,00 RSD

More than 29.000,00 RSD

Refuse to answer

Percentage ofpopulation


Preko 29.000 RSD

Procenat

stanovništva

Odbilo da odgovori

Od 20,001 do 29,000 RSD

Od 9,001 do 14,000 RSD

Od 14,001 do 20,000 RSD

Do 9,000 RSD



78

6. Bolnička nega

U Srbiji je tokom 2013. godine svega 2,3% stanovništva imalo troškove bolničkog lečenja u

javnim ustanovama i nešto manje u privatnim ustanovama (1,2%). Bolnički tretman u

privatnim praksama je znatno češći u Beogradskom regionu (2,4%) i Vojvodini (1,7%) i među

domaćinstvima sa višim dohotkom (2,2%) nego u drugim regionima.

7. Korišćenje ambulantne zdravstvene zaštite

► Lekari opšte prakse i pedijatri

U Srbiji 91,7% stanovništva ima svog lekara opšte prakse/pedijatra. Najveći deo stanovništva

koristi usluge lekara u javnim zdravstvenim ustanovama (91%), dok samo 2,5% stanovništva

koristi usluge lekara u privatnim zdravstvenim ustanovama. Učestalost korišćenja

zdravstvenih usluga lekara opšte prakse/pedijatra je malo veći kod stanovnika sa višim

nivoom obrazovanja (5,3%), stanovnika sa višim prihodima (5%), stanovnika u gradskim

oblastima (3,1%) i stanovnika Vojvodine (3%).

► Usluge privatnih zdravstvenih institucija

Zdravstvene usluge privatnih institucija tokom poslednje godine pre sprovođenja istraživanja

je koristilo 15,1% stanovništva Srbije. Ove usluge su najviše koristili stanovnici Beograda,

urbanih područja, žene i visokoobrazovana lica.

Slika br. 23: Procenat odraslih stanovnika koji su koristili usluge privatnih

zdravstvenih ustanova u periodu od godinu dana pre sprovođenja istraživanja (2013.

godina), posmatrano po polu, nivou obrazovanja i regionu

18,5

11,4

27,9

14,3

9,410,8

18,0

9,811,1

24,8

15,2 15,1

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0




79

6.3 Poređenje srpskog sistema zdravstvene zaštite sa najboljim

svetskim praksama

Ključne teme poglavlja: Kada se porede sistemi najboljih praksi u svetu sa

zdravstvenom praksom u Srbiji, mora se obratiti pažnja na različite kategorije: ulogu

Vlade, način na koji je javni sistem finansiran, ulogu privatnog osiguranja i sistemskih

beneficija. Dijagnostički srodne grupe (DSG) predstavljaju sistem bolničkog

finansiranja, zasnovan na klasifikaciji bolničkih slučajeva u jednu od 467 grupa. To je

sistem zasnovan na konceptu kontrole bolničkih i troškova tretmana. Sve zdravstvene

ustanove na sekundarnom i tercijarnom nivou su implementirale sistem fakturisanja u

skladu sa sistemom dijagnostički srodnih grupa, počevši od 1. januara 2014. godine,

što predstavlja prvu od četiri faze uvođenja sistema dijagnostički srodnih grupa u

Srbiji.

6.3.1 Pregled najboljih praksi u svetu u domenu zdravstvene zaštite

Prema Bloomberg-ovoj listi zemalja sa najefikasnijom zdravstvenom zaštitom u 2014.

godini38 u top 20 zemalja spadaju Singapur, Italija, Japan, Australija, Izrael, Francuska,

Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška, Švajcarska, Švedska.

Tabela br. 19: 20 zemalja sa najefikasnijom zdravstvenom zaštitom na svetu (2014.)

Rang 2014

Zemlja Koeficijent efikasnosti

Očekivani životni vek

Troškovi ZZ kao % BDP-a

Troškovi ZZ po glavi stanovnika ($)

1. Singapur 78.6 82.1 4.5% 2,426

2. Hong Kong 77.5 83.539 5.3% 1,944

3. Italija 76.3 82.9 9.0% 3,032

4. Japan 68.1 83.1 10.2% 4,752

5. Južna Koreja 67.4 81.4 7.0% 1,703

6. Australija 65.9 82.1 9.1% 6,140

7. Izrael 65.4 81.7 7.0% 2,289

8. Francuska 64.6 82.6 11.8% 4,690

9. UAE 64.1 77.0 3.2% 1,343

10. UK 63.1 81.5 9.4% 3,647

11. Norveška 63.0 81.5 9.1% 9,055

12. Meksiko 59.1 77.1 6.3% 618

13. Ekvador 58.4 76.2 6.7% 361

14. Španija 58.1 82.4 9.9% 2,808

15. Švajcarska 57.9 82.7 11.4% 8,980

16. Saudijska Arabija 57.8 75.5 3.1% 795

17. Čile 55.5 79.6 7.2% 1,103

18. Republika Češka 54.1 78.1 7.7% 1,432

19. Finska 53.3 80.6 9.3% 5,319

20. Švedska 53.3 81.7 9.7% 4,232

38 Preuzeto sa http://www.bloomberg.com/visual-data/best-and-worst//most-efficient-health-care-2014-countries 39 Žuta polja predstavljaju top 5 zemalja po selektovanom kriterijumu: očekivani životni vek, troškovi ZZ kao % od BDP-a i troškovi

ZZ po glavi stanovnika

Izvor: Bloomberg/ Zemlje sa najefikasnijom zdravstvenom zaštitom na svetu, 2014.



80

Tabela br.20: Rezultati Srbije u poređenju sa 20 zemalja sa najefikasnijom

zdravstvenom zaštitom na svetu (2014.)

Srbija Koeficijent efikasnosti

Očekivani životni vek

Troškovi ZZ kao % BDP-a

Troškovi ZZ po glavi stanovnika ($)

Rang N/A N/A 74,1 10,6% 632

U tabeli iznad su prikazani rezultati za Srbiju tako da možemo da uporedimo našu zemlju sa

20 najrazvijenijih zemalja sveta u oblasti zdravstvene nege. Iako se može činiti da su troškovi

zdravstvene nege kao procenat BDP-a veoma visoki, moramo uzeti u obzir da se ova

činejnica duguje tome što je BDP Srbije veoma nizak u poređenju sa navedenim zemljama.

Bloomberg-ova metodologija je sledeća:40

Svaka zemlja je rangirana na osnovu tri kriterijuma: očekivani životni vek (ponder 60%),

relativni zdravstveni troškovi po glavi stanovnika (30%) i apsolutni troškovi zdravstva po

stanovniku (10%). U okviru svakog kriterijuma, 80% vrednosti proističe iz najskorije procene

zdravstvenog sistema, a 20% poističe iz promena, ako ih ima, u toku prethodne godine.

Zemlje se ocenjuju prema svakom od kriterijuma i koeficijenti se mere i sumiraju kako bi se

izračunao krajnji koeficijent efikasnosti. Uključene su zemlje čija je populacija veća od pet

miliona stanovnika, BDP po glavi stanovnika najmanje 5.000$ i očekivani životni vek

najmanje 70 godina.

Ne iznenađuje činjenica da ne postoji jedinstvena formula za uspeh kada se radi o

efikasnosti medicinske nege. Sistemi koji su rangirani visoko na Bloomerbeg-ovoj listi

razlikuju se koliko i nacije kojima oni pripadaju. Čini se da je objedinjujući faktor stroga

kontrola Vlade nad univerzalnim sistemom.

Rangirajući se kao četvrti na Bloomberg-ovoj listi, japanski sistem uključuje univerzalnu

zdravstvenu negu sa obaveznim učešćem koje se finansira od poreza na dohodak koje

plaćaju i poslodavci i zaposleni, ili premija baziranih na dohotku za samozaposlena lica.

Dugoročno zdravstveno osiguranje je neophodno za one starije od 40 godina. Sistem se

bazira na univerzalnosti i jednakosti.

Zdravstveni sistem u Singapuru je većinom finansiran od strane pojedinačnih donatora, i

često je na meti konzervativaca kao ogledalo lične odgovornosti. Privatna zdravstvena

zaštita i dalje igra ulogu u sistemu Singapura, ali je u senci u odnosu na javnu ponudu u

kojoij se nalazi većina lekara, medicinskog osoblja i procedura koje se obavljaju.

Bez obzira što se smatra jednom od najsnažnijih ekonomija na svetu, univerzalni zdravstveni

sistem Hong Konga oslikava visoko učešće Vlade; u javnim bolnicama se obavlja preko 90%

bolničkih procedura, dok su brojne privatne institucije najčešće korišćene od strane bogatih.

Kada se porede ovi sistemi najboljih svetskih praksi sa zdravstvenom praksom u Srbiji,

moramo da obratimo pažnju na različite kategorije: ulogu Vlade, način na koji je javni sistem

40 Preuzeto sa: http://www.huffingtonpost.com/2013/08/29/most-efficient-healthcare_n_3825477.html



81

finansiran, ulogu privatnog osiguranja i sistemske beneficije (ograničenja učešća troškova, i

izuzeci od plaćanja za posebne kategorije stanovništva).41

1. Uloga Vlade

Kada pogledamo ulogu Vlade, srpski zdravstveni sistem je najsličniji italijanskom. Obe

zemlje imaju obavezno nacionalno zdravstveno osiguranje sa centralizovanim socijalnim

fondom koji ne može biti izuzet. Vlada definiše nivo zaštite i kontrole fondova. Ako

pogledamo razlike, Srbija se najviše razlikuje od Singapura, gde je osnovna uloga Vlade da

reguliše zdravstveni sistem, dok odgovornost za to leži na stanovnicima.

2. Sredstva iz javnog sektora

Zdravstveni sistem Srbije se većinski finansira putem doprinosa Republičkog fonda za

zdravstveno osiguranje. Ovaj sistem je najsličniji francuskom sistemu finansiranja javnog

zdravstvenog sistema gde poslodavac i zaposleni plaćaju poreze na dohodak koji se

izdvajaju za zdravstvo.

3. Uloga privatnog osiguranja

U Srbiji je udeo privatnog zdravstvenog osiguranja u ukupnom zdravstvenom osiguranju

veoma nizak (premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji iznosile su

svega nešto više od 2%, prema podacima Narodne banke Srbije). Privatno osiguranje je

dostupno samo kao vid dodatnog osiguranja. Ponovo, situacija je najsličnija onoj u Italiji gde

privatno zdravstveno osiguranje čini otprilike 1% od kompletnog trošenja na zdravstvo u

2009. godini, a oko 15% stanovništva kupuje komplementarne usluge (usluge izuzete iz

zakonskih beneficija) ili dodatnu pokrivenost (više pogodnosti u bolnicama, širi izbor usluga).

Sa druge strane, Japan ima ogroman broj ljudi (oko 70%) koji imaju privatno zdravstveno

osiguranje kako bi se zaštitili od visokih izdataka „iz džepa“ građana, posebno u slučaju

hospitalizacije. Privatno finansirano zdravstvo je ograničeno na usluge kao što su

stomatološke proteze, veštački zubi i lečenje povreda nastalih kao posledica saobraćajnih

udesa. Ovi tretmani, međutim, obično su plaćeni obaveznim i/ili dobrovoljnim automobilskim

osiguranjem.

4. Sistemske beneficije

U Srbiji postoji godišnji limit za plaćene participacije, u iznosu od jedne polovine mesečne

plate ili penzije, isplaćene poslednjeg meseca prethodne godine. Za osigurane, ali bez

dohotka, ovaj limit iznosi do jedne polovine prosečne neto zarade u Republici Srbiji,

isplaćene u poslednjem mesecu prethodne godine.42

Deljenje troškova ne uključuje plaćeno učešće za implante, medicinske uređaje, medicinsko-

tehničku pomoć i učešće za lekove koji nisu na listi lekova.

Japan ima mesečni limit saosiguranja od 80.100 jena (774 USD), u zavisnosti od nivoa

godina i dohotka. Takođe ima godišnji limit plaćanja između 310.000 jena (2.997 USD) i 1,26

miliona jena (12.180 USD) za domaćinstvo, u zavisnosti od dohotka i starosti članova

41 Preuzeto sa: http://www.commonwealthfund.org/~/media/files/publications/fund-

report/2015/jan/1802_mossialos_intl_profiles_2014_v7.pdf 42 Izvor: Propisi o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2015, Član 36. :http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_sadrzaju_i_obimu_prava_na_zdravstvenu_zastitu.html /



82

domaćinstva. Sa druge strane tu je Singapur, gde uopšte ne postoji limit za deljenje troškova

jer je zdravstveno osiguranje pretežno privatnog karaktera.

U Srbiji su deca, buduće majke, osobe sa invaliditetom, osobe starije od 65 godina, studenti

mlađi od 26 godina, ljudi sa nižim dohotkom i druge ugrožene kategorije stanovništva izuzeti

od plaćanja participaacije za zdravstvene troškove. Ljudima sa nižim dohotkom smatraju se

oni sa zaradom za 30%43 većom od minimalne ( 21.160 RSD ili 212 USD + 30% = 275,73).44

Ovakav sistem je najsličniji italijanskom sistemu gde su izuzeti stariji ljudi/deca sa nižim

dohotkom, trudnice, kao i oni koji boluju od hroničnih ili retkih bolesti. U Singapuru, sa druge

strane, postoji subvencionisana zdravstvena zaštita za populaciju sa niskim dohotkom.

Specijalni fond po imenu „Medifund“, se koristi kao sigurnosna mreža za plaćanje

zdravstvenih troškova za ljude sa niskim dohotkom i za one bez primanja.

6.3.2 EHCI – Euro-Health Consumer Index

„Health Consumer Powerhouse Ltd (HCP)“ je Švedska privatna kopanija koja prati i meri

zdravstveni sistem 37 zemalja, uključujući svih 27 članica Evropske Unije. HCP je verovatno

najuticajniji privatni učesnik na ovom polju, iako je nivo uporedivosti i pouzdanosti otvoren za

mnoge kritike.

HCP sakuplja 48 indikatora grupisanih u 6 kategorija:

1. Prava pacijenata, informacije i e-zdravstvo (12)

2. Dostupnost (6)

3. Ishodi (8)

4. Domet i obim pruženih usluga (8)

5. Prevencija (7)

6. Farmacija (7)

Svake godine, počevši od 2005. godine, „Health Consumer Powerhouse“ objavljuje izveštaj

pod nazivom “EuroHealth Consumer Index“ u kojem je prikazana opšta analiza, kao i

rangiranje, kako opšte, tako i po svakoj kategoriji. Poslednji izveštaj objavljen na internetu

odnosi se na 2014. godinu. U ovom izveštaju Srbija je zauzela 33. mesto sa 473 poena.

43 Izvor:http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_sadrzaju_i_obimu_prava_na_zdravstvenu_zastitu.html Regulations about the content and scope of rights to healthcare from the compulsory health insurance and co-payments for 2015; Article 25. 44 Izvor http://www.pses.org.rs/statistika



83

6.3.3 Dijagnostički srodne grupe – DSG

Dijagnostički srodne grupe (DRG) predstavljaju sistem finansiranja bolničkih usluga baziran

na klasifikaciji bolničkih slučajeva u jednu od 467 grupa. Koncept se bazira na kontroli

troškova bolničke nege i tretmana. Ovaj sistem identifikuje veliki broj sličnih grupa uzimajući

u obzir:

► Tip zdravstvenog problema (dijagnoza, stanje i potreba za negom)

► Rezultat tretmana i nege

► Metod lečenja ( intervencija, procedura, terapija lekovima...)

► Korist od lečenja

► Buduće očekivano zdravstveno stanje

► I troškove terapije i nege45

Osnova DSG sistema je zdravstveni „proizvod“ koji pacijent dobija kroz bolničku negu.

Osnivači DSG sistema uspostavili su 23 glavne dijagnostičke kategorije (GDK) kao i prvi nivo

kategorizacije ovih proizvoda. GDK su posle podeljene na faktore zasnovane na DSG kao

što su hiruško stanje, sistem organa, starost, simptomi, komorbiditet i stanje pri otpuštanju iz

bolnice.

Nakon što je DSG sistem jednom definisan, svaki dijagnostički kod iz sistema međunarodne

klasifikacije bolesti postaje kategorizovan. Kako bi sistemom bilo moguće upravljati i kako bi

on bio statistički značajan, broj DSG-a je inicijalno ograničen na ispod 500 kategorija. Svaka

DSG je posebno dizajnirana da prikazuje „intenzitet resursa“, tj. obim i količinu korišćenja

resursa potrebnih da se obezbedi nega predstavljena proizvodima unutar grupe.

Glavna ideja koja leži iza plaćanja zasnovanog na DSG-u je plaćanje po epizodi bolničke

terapije što znači da se vreme koje protekne između prijema pacijenta do njenog/njegovog

otpuštanja tretira kao jedna bolnička epizoda. Trajanje može da varira, jedan ili više dana, ili

sedmica u ozbiljnijim slučajevima. Svi troškovi nastali u ovom periodu su uključeni u cenu.

Ovo znači da je celokupna bolnička nega uključena u jednu epizodu, i da postoji samo jedno

plaćanje za celu epizodu. Ovaj pristup se često posmatra kao „plaćanje po slučaju“ i koristi

se u svim zemljama članicama EU.

DSG je sistem koji se koristi na sekundarnom/ercijarnom nivou zdravstvene zaštite sistema

jer se primenjuje u lečenju najkomplikovanijih medicinskih slučajeva i najtežih bolesnika.

Uzimajući u obzir da nijedan sistem ne može da klasifikuje pacijenta u jednu striktno

definisanu kategoriju i da može da se desi da jedna epizoda zdravstvene zaštite može da

košta više od proseka za DSG kojoj pripada, ovi slučajevi se posmatraju kao „epizode veoma

velike vrednosti“. Ovakvi slučajevi se uglavnom dodatno plaćaju za svaki dan preko

određenog praga.

Svaki oblik usluge treba da ima definisanu cenu. Postoji i visoko sofisticirani softver za „DRG

Grouper“ koji se koristi za klasifikaciju usluga. Ovaj softver se koristi za klasifikaciju bolničkih

45 Izvor: Strategija razvoja zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji do 2020 godine, RFZO, Beograd, Maj 2013. godine



84

slučajeva u DS grupe. On uzima izvorne podatke iz faktura izdatih za svaki pojedinačni

slučaj i kao rezultat daje klasifikaciju u dijagnostički srodnu grupu.

Smatra se da plaćanje zasnovano na sistemu DSG podstiče veću dostupnost zdravstvene

zaštite, nagrađuje efikasnost u pružanju usluga, poboljšava transparentnost i merenje

operacija, i poboljšava pravednost raspodele sredstava u sistemu tako što se za slične

slučajeve plaća sličan iznos. Plaćanje prema DSG takođe pojednostavljuje proces palaćanja,

podstiče administrativnu efikasnost, i bazira plaćanja prema pacijentovom stanju i utrošenim

bolničkim sredstvima, pre nego na dužini boravka u bolnici.

Sve zdravstvene ustanove na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite uvele su

fakturni sistem u skladu sa DSG, počevši od 1. januara 2014. godine, što predstavlja prvu od

četiri faze uvođenja DSG sistema u Srbiju. Prva faza je takođe podrazumevala primenu

novog Pravilnika nomenklature zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijarnom nivou

zdravstvene zaštite kao i nov, prilagođen format Izveštaja o hospitalizaciji, istorije bolesti i

matičnog lista, dok je račun za terapiju ukinut.



85

6.4 Uloga privatnih osiguravajućih kompanija i uticaj dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja u srpskom zdravstvu

Ključne teme poglavlja: Oblici zdravstvenog osiguranja koji postoje u Srbiji su

obavezno javno osiguranje, dobrovoljno privatno i dobrovoljno javno osiguranje.

Obavezno privatno osiguranje ne postoji. Najveći tržišni igrači su Generali, Uniqa, i

Wiener Städtische. Većina korisnika DZO su korporativni klijenti koji ugovaraju ovaj

vid osiguranja za svoje zaposlene (oko 70%).

6.4.1 Zdravstveno osiguranje u Srbiji – Opšti pregled

Dve forme zdravstvenoh osiguraja koje postoje u Srbiji su obavezno i dobrovoljno

zdravstveno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje je osnovna forma zdravstvenog

osiguranja koji pruža osiguranicima pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčanu

nadoknadu zaposlenima i drugim građanima koji su pokriveni sa obaveznim zdravstvenim

osiguranjem u slučajevima propisanim zakonom.46

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje od rizika plaćanja učešća u zdravstvenim

troškovima u skladu sa zakonom, koje za cilj ima da osigura građane koji nemaju obavezno

osiguranje ili nisu uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje kao i da pruži veći obim i

standard usluga i druge vrste prava zdravstvenog osiguranja.

Pored osiguravajućih kompanija koje pružaju ovu vrstu pokrića, dobrovoljno zdravstveno

osiguranje može biti organizovano i od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,

osiguravajućih kompanija i investicionih fondova za dobrovoljno zdravstveno osiguranje. U

2008. godini Vlada je usvojila Pravilnik o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju koji reguliše

vrste DZO, uslove i procedure za organizaciju i implementaciju. Takođe, dobrovoljno

zdravstveno osiguranje u Srbiji se primenjuje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom

osiguranju i za cilj ima da upotpuni i nadogradi zdravstvene usluge koje su dostupne

osiguranicima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj vid osiguranja se ugovara kao dugoročno osiguranje na period koji ne može da bude

kraći od 12 meseci od dana zaključivanja.

Zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Narodna banka Srbije je takođe odgovorna za

zdravstveno osiguranje koje se pruža u Zemlji. NBS izdaje licence osiguravajućim

kompanijama za koje je prethodno Ministarvo zdravlja izdalo pozitivno mišljenje o ispunjenju

uslova za organizovanje i primenu određenih tipova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se finansira na osnovu uplata premija, a visina premije

zavisi od nivoa rizika (godine, pol, zdravstveno stanje osiguranika).

Takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje može da se ugovori kao individualno ili

kolektivno. Individualno osiguranje nastaje kada pojedinac plaća premiju kako bi se

46 Izvor: Zakon o zdravstvenom osiguranju



86

osigurao od rizika. Kolektivno osiguranje odnosi se na kompanije koje su potpisale kolektivni

ugovor sa osiguravajućom kompanijom za pojedince ili sve svoje zaposlene.

Prema Zakonu o porezu na dohodak fizičkih lica, svi aspekti dobrovoljnog osiguranja,

uključujući dobrovoljno zdravstveno osiguranje smatraju se dohotkom, a prema Zakonu o

doprinosima predstavljaju osnovu za poreze i doprinose. U junu 2013. godine usvojene su

izmene Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica koje izuzimaju premije za dobrovoljno

zdravstveno osiguranje, koje poslodavac obustavlja i plaća od zarade zaposlenog, od

poreske osnovice do iznosa od 5.214 RSD mesečno.47

Ovo je poseban oblik podsticaja za kompanije da svojim zaposlenima obezbeđuju ovaj vid

beneficija, naročito iz razloga što takvi podsticaji za zaposelne predstavljaju obostranu korist

i za poslodavca i za zaposlenog. Dok su pogodnosti koje zaposleni imaju od DZO očigledne,

prednosti za poslodavca se ogledaju u smanjenju broja dana koje zaposleni provodi van

posla, jer u većini slučajeva korisnik privatnog zdravstvenog osiguranja ne mora da

odsustvuje sa radnog mesta kako bi otišao da uradi potrebne dijagnostičke preglede te je

vreme čekanja svedeno na minimum. Ovaj oblik beneficija za zaposlene ima pozitivne efekte

na opštu produktivnost i performanse kompanije.

Takođe, jedna od glavnih prednosti daljeg razvoja i rasta dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja VHI u Srbiji u dolazećim godinama je što bi ono trebalo značajno da smanji visinu

troškova „iz džepa“ građana u celokupnom zdravstvenom sistemu.

6.4.2 Uvid u tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja

Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u Srbiji, najveći tržišni igrači su

Generali, Uniqa, i Wiener Städtische. Većina njihovih klijenata su korporacije koje ugovaraju

ovaj vid osiguranja za svoje zaposlene (oko 70%), dok su ostalo pojedinci koji ugovaraju

dobrovoljno zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice. Međutim, sistem DZO

u Srbiji je još uvek na niskom nivou razvoja. Na osnovu podataka Narodne banke Srbije

izračunali smo da 12% stanovništva ima ovaj vid osiguranja. Ovaj procenat je izračunat kada

se ukupan broj stanovništva koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje (isključujući putno

osiguranje koje NBS takođe klasifikuje kao tip DZO) podeli sa brojem stanovnika prema

poslednjem popisu stanovništva. Ali prema informacijama koje smo dobili sprovodeći

intervjue sa osiguravajućim kompanijama, stvarni procenat je znatno manji od 12% i kreće se

negde oko 2%.

Najveći tržišni igrači imaju ugovore sa velikim brojem zdravstvenih ustanova (preko 500 u

zemlji) koje su u obavezi da ispune određene uslove kako bi sklopili ugovore sa

osiguravajućim kompanijama. Takođe, osiguravajuće kompanije traže redovne povratne

informacije od svojih klijenata nakon pruženih zdravstvenih usluga, što im omogućava da

kontinuirano prate kvalitet usluga u zdravstvenim ustanovama sa kojima imaju sklopljene

ugovore.

Ambulantne usluge čine veliki deo ugovorenih usluga u okviru dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja, i predstavljaju oko 70% ugovorenih pokrića rizika. Bolničke usluge (usluge koje

47 Izvor: Zakon o porezu na dohodak građana



87

zahtevaju da pacijent ostane u zdravstvenoj ustanovi duže od 24 sata) predstavljaju oko 30%

svih ugovorenih polisa. Razlog za ovakvu strukturu ugovorenih pokrića je taj što se pacijenti

za bolničko lečenje još uvek u većini slučajeva opredeljuju za ustanove javnog karaktera.

Dodatna pokrića kao što su pregledi, fizikalne terapije, očni pregledi, stomatološke usluge,

lekovi, mogu da se ugovore u okviru svakog paketa DZO posebno.

Osiguravajuće kompanije ističu da je glavni problem tržišnog rasta dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja nedostatak informacija stanovništva o dobrobitima ovih programa.

Ljudi generalno nemaju naviku da kupuju polise DZO jer se u Srbiji ono još uvek smatra

skupim vidom osiguranja koji samo mali broj ljudi može da priušti. U osiguravajućim

društvima veruju da je ovaj stav pogrešan, jer njihova ciljna grupa i jeste upravo srednji sloj

stanovništva. Mali broj veoma bogatih ljudi nema toliku potrebu za dobrovoljnim

zdravstvenim osiguranjem jer je u mogućnosti da priušti lečenje u najboljim klinikama sveta,

dok je DZO ustvari namenjeno za srednji sloj stanovništva, koji za uplaćene premije u iznosu

od 15 do 50 EUR mesečno mogu sebi da priušte veoma visok kvalitet zdravstvene zaštite.

Drugi razlog malog rasta tržišta u ovoj oblasti jeste nizak životni standard i nedostatak

učešća privatnog sektora u finansiranju. Osiguravajuće kompanije smatraju da su najveći

problemi u budućoj saradnji privatnih zdravstvenih institucija i Republičkog fonda za

zdravstveno osiguranje rizici plaćanja, kao i niske cene koje od RFZO mogu da dobiju za

svoje usluge.

U većini osiguravajućih kompanija postoji nekoliko nivoa pokrića:

► Osnovni paket pokriva većinom ambulantnu negu, isključuje nasleđena stanja i ne

uključuje stomatološke usluge, usluge oftamologa kao ni fizikalnu terapiju. Obično

pokriva jedan godšnji sistemstski pregled u ustanovi po želji. Najveći broj korisnika se

opredeli za ovaj tip DZO (oko 60%)

► Prošireno pokriće generalno pokriva ambulantnu zdravstvenu negu zajedno sa

dermatološkim, oftamološkim i uslugama fizikalne terapije, kao i pokriće troškova za

lekove do određene sume (oko 30% korisnika izabere ovaj tip DZO)

► Puno pokriće uključuje kompletnu ambulantnu i bolničku negu, i u nekim

osiguravajućim kompanijama čak pokriva i troškove lečenja van zemlje (oko 10%

korisnika se opredeljuje za ovaj tip DZO)



88

Tabela br 21: Pregled premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja po

osiguravajućim kompanijama u 2013. i 2014. godini (u 000 RSD)

Osiguravajuća kompanija

2014 (u 000 RSD) 2013 (u 000 RSD)

Ukupna premija DZO

Ukupna premija osiguranja

% DZO u ukupnoj premiji osiguranja

Ukupna premija DZO

Ukupna premija osiguranja

% DZO u ukupnoj premiji osiguranja

AMS 31.723 2.184.085 1,45% 30.169 1.874.447 1,61%

AS 283 228.129 0,12% 704 302.139 0,23%

AXA 9.509 869.383 1,09% 2.857 457.969 0,62%

Basler Merged Uniqa Insurance 533 508.601 0,10%

DDOR 165.720 9.507.334 1,74% 159.409 8.292.503 1,92%

Dunav 126.430 17.551.843 0,72% 137.131 17.528.367 0,78%

Generali 642.487 15.026.269 4,28% 605.517 12.500.556 4,84%

Globos 6.528 284.083 2,30% 3.119 358.690 0,87%

Milenijum - - - - - -

Takovo - - - 2.411 1.986.210 0,12%

Triglav 4.784 2.669.973 0,18% - - 0%

Uniqa 227.349 5.468.590 4,16% 149.486 4.707.744 3,18%

Wiener 110.081 7.037.305 1,56% 66.784 6.727.926 0,99%

Ostale osig. kompanije bez DZO u ponudi

- 8.578.012 - - 8.796.359

Ukupno 1.324.894 69.405.006 1,91% 1.158.120 64.041.511 1,81%

Napomena: Narodna banka Srbije u svom godišnjem izveštaju o osiguranju uključuje neke

druge tipove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao što su putno zdravstveno osiguranje

tokom boravka u inostranstvu pod dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Udeo ovako

definisanih i obračunatih premija DZO u ukupnim premijama u 2014. godini iznosio je 1,91%,

i zabeležio je mali rast u poređenju sa 2013. godinom kada je bio 1,81%.

Ako izuzmemo putno zdravstveno osiguranje i druge forme osiguranja koje NBS smatra

dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem iz ukupne premije DZO u Srbiji, učešće premija

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u premiji svih formi osiguranja je mnogo manje i iznosi

1,04% u 2014. i 1,21% u 2013. godini.

Izvor: Narodna banka Srbije http://www.nbs.rs/internet/latinica/60/60_2/index.html



89

Slika br. 24: Ukupna premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji u 2014.

godini posmatrano po osiguravajućem društvu

6.4.3 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u okviru Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje

Republički fond za zdravstveno osiguranje je jedina javna i neprofitna organizacija u Srbiji

koja obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. RFZO-u je data mogućnost da obavlja

ovu dodatnu aktivnost u skladu sa Pravilnikom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Do

2010. godine, DZO se razvijalo stabilno, ali nedovoljno. RFZO ima pravo da pruža osiguranje

stanovnicima koji nisu osigurani u okviru nacionalne šeme obaveznog zdravstvenog

osiguranja. Fond je već uveo neke proizvode u okviru dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja

koji stvaraju mogućnost kombinovanja i zamene obaveznog i dobrovoljnog osiguranja u

budućnosti.

Dobrovoljno osiguranje koje pruža RFZO je namenjeno svakoj osobi koja već ima obavezno

zdravstveno osiguranje (sa zdravstvenom knjižicom kao dokazom), ali želi drugačiji tip, veće

pokriće i širi sadržaj ili viši standard zdravstvene nege od onog koje je pokriveno obaveznim

zdravstvenim osiguranjem i koja želi da smanji rizik od nastanka neplaniranih medicinskih

troškova.

RFZO ima odvojene fondove za obavezno i dobrovoljno osiguranje. Dobrovoljno osiguranje u

okviru RFZO korisnicima pruža sledeće beneficije:

► Pravo na naknadu za troškove stomatoloških usluga

► Pravo na naknadu za troškove posete specijalistima, i dijagnostiku lekara po izboru

► Pravo na specijalističku negu i dijaznozu lekara u zdravstvenoj ustanovi sa kojom

RFZO ima ugovor o poslovnoj saradnji

► Pravo na kompenzaciju u slučaju dijagnoze ozbiljne bolesti ili/i hiruške intervencije

-

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

Ukupna premija DZO (2014. godina u 000 RSD)

Izvor: Narodna banka Srbije http://www.nbs.rs/internet/latinica/60/60_2/index.html



90

► Pravo na kompenzaciju u slučaju hospitalizacije usled teške bolesti ili/i hiruške

intervencije

► Pravo na kompenzaciju u slučaju hospitalizacije bez obzira na razlog

► Pravo na naknadu za hitnu zdravstvenu zaštitu u prilikom putovanja i boravka u

inostranstvu.

RFZO takođe pruža kolektivno (grupno) dobrovoljno osiguranje. Ova vrsta osiguranja

namenjena je poslodavcima, organizacijama, asocijacijama i drugim korporativnim telima koji

žele da obezbede dodatnu zdravstvenu zaštitu za njihove zaposlene i članove. Kolektivno

dobrovoljno zdravstveno osiguranje nije predmet oporezivanja, što olakšava finansijski teret

poslodavca, koji je u mogućnosti da obezbedi bolje radne uslove za svoje zaposlene.

Kolektivno osiguranje za teške bolesti, operacije, hospitalizaciju, stomatologiju i druge

zdravstvene potrebe su uključene u ponudu.

Visina osiguravajuće premije zavisi od dogovorenog rizika, izabrane osiguravajuće sume na

koju je osiguranje ugovoreno i od popusta definisanog tarifom osiguravača. Osigurani rizik i

visinu novca koje osiguranje daje definisano je od strane poslodavca.

Tokom 2014. godine ugovoreno je ukupno 11.877 polisa DZO u okviru dobrovoljne šeme

zdravstvenog osiguranja RFZO. Od oviog broja 9.708 su polise za putno osiguranje a 2.169

su ostale druge polise. Ukupan prihod RFZO-a od DZO u 2014. godini iznosio je 14,27

miliona RSD, dok su ukupni troškovi bili 8,54 miliona RSD.

Broj polisa u 2014. godini je porastao za 39% u poređenju sa prethodnom godinom, dok su

prikupljene premije porasle za 28%.

Bilo je ukupno 217 podnetih zahteva za naknadu štete,od čega je 196 pozitivno rešeno, 24

zahteva su odbijena i jedan zahtev je ostao nerešen. 48

48 Izvor: Zakon o porezu na dohodak građana



91

VII Informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama u Srbiji

Ključne teme poglavlja: Informaciona tehnologija je važna u integrisanju zdravstvene

nege, poboljšanju protoka informacija, poboljšanju sigurnosti pacijenata i

uspostavljanju pacijentovog poverenja. Deljenje informacija postaje sve važnije kako

globalna zdravstvena industrija konvergira i zamagljuje granice između dobavljača,

apoteka, prirodnih nauka, klinika i korisnika zdravstvenih usluga. Bolnice, lekari,

vlade, agencije javnog sektora i ostale komercijalne zdravstvene organizacije počinju

da razumeju dobrobiti timskog rada i razmene iskustava iz najboljih praksi kako bi se

poboljšao zdravstveni sistem i krajnjim korisnicima obezbedile zdravstvene usluge.

7.1. Javni sektor

U perodu između 2006. i 2013. godine, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije sprovelo je

značajne akcije na polju uvođenja modernih informacionih i komunikacionih sistema u sektor

zdravstva. Danas više od 200 zdravstvenih ustanova u javnom sektoru, od njih ukupno 346,

ima elektronsku zdravstvenu evidenciju (od 159 zdravstvenih ustanova, 152 imaju

informacioni sistem koji je u upotrebi, kao i elektronsku istoriju bolesti u preko 50 bolnica).

Svi softveri su u skladu sa nacionalnim standardom (Uredba o sadržini tehnoloskih i

funkcionalnih zahteva za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog sistema – Službeni

Glasnik RS 95/09). Standardizacija softvera obezbeđuje interoperatibilnost softvera koji su

proizvedeni od strane različitih IT kompanija, kroz obavezu da obezbede minimalni

neophodni set podataka.

Proces kompjuterizacije protekao je uz podršku međunarodnih instuticija:

► Svetska banka:

Projekat: Razvoj zdravstvenog sistema u Srbiji (2003-2008) i Razvoj zdravstvene

zaštite u Srbiji – dodatno finasiranje (2009-2012) koji je imao za cilj

implementaciju bolničkog informacionog sistema – BIS u 24 bolnice (elektronska

istorija bolesti), 45 laboratorijskih informacionih sistema - LIS i radiološki

informacioni sistem – RIS u 6 bolnica

DILS projekat – Obezbeđenje poboljšanih usluga na lokalnom nivou, koji se

odvijao u periodu između 2009. i 2013. godine i koji je obezbedio informacione

sisteme za 162 zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite –

domovi zdravlja i zavodi za zaštitu zdravlja studenata i starijih građana (preko

95% sistema je u potpunosti funkcionalno)

► Evropska unija:

Nedavno završen projekat Integrisani Zdravstveni Informacioni Sistem (EU

IZIS) koji je sproveden kroz dve glavne aktivnosti:

Uvođenje bolničkog informacionog sistema u 19 zdravstvenih ustanova

u Srbiji

Razvoj elektronskih zdravstvenih kartona (jedinstveni medicinski karton)

- EZK (Elektronski zdravstveni karton)



92

EU-IZIS projekat (2012-2015) je sproveden zajednički od strane Ministarstva zdravlja

Republike Srbije i Evropske Unije, i za implementaciju ovog projekta nadležna je Regionalna

kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu - Kancelarija u Srbiji, uz

administrativnu podršku Kancelarije ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Elektronska zdravstvena evidencija (EZE) – sistem konceptualno zaokružen i razvijen u

skladu sa postojećim pravilima (uz predloge za poboljšanje), radnim procesima i sistemima

za kodiranje i klasifikaciju. Sistem je pušten u rad u nekoliko bolnica. Osnovni aspekti

elektronskih zdravstvenih evidencija su sledeći:

► Prikupljanje zdravstvenih podataka od značaja za zdravstveno stanje pojedinaca

tokom života – podaci se automatski ubacuju u informacioni sistem zdravstvene

ustanove ili se unose kroz portal

► Podaci sakupljeni i sastavljeni iz elektronske zdravstvene arhive od različitih

zdravstvenih ustanova

► EZE se može deliti među svim relevantnim zdravstvenim ustanovama i zdravstvenim

radnicima, npr. podaci sa EZE mogu biti preuzeti – EZE prati pacijentovo kretanje

kroz zdravstveni sistem

► EZE ima za svrhu da poboljša zdravlje pacijenata (prevencija bolesti, dijagnostika,

terapija, rehabilitacija)

► Pacijenti imaju veće šanse za povoljan zdravsteni ishod

Grupa eksperata za zdravstvene informacije obezbedila je:

► Pripremu i ažuriranje osnovnog okvira EZE

► Pripremu sveobuhvatnog seta zdravstvenih podataka i informacija na svim nivoima

nege (od pojedinačnih lekara do razvoja politike)

► Pripremu grupe indikatora kako bi se dobila stvarna slika funkcionisanja zdravstvenog

sistema

► Pripremu obimnog rečnika podataka

► Definisanje pratećih metapodataka

► Preporuke za zakonski okvir

► Ažuriranje i integraciju sa postojećim zdravstvenim informacionim sistemom u

Republici Srbiji

► Analizu i preporuke za zaštitu privatnosti i poverljivosti zdravstvenih podataka

► Multidisciplinarni pristup tokom svih faza operacije

Po završetku EU-IZIS projekta (jul 2015. godine), IT oprema je predata RFZO-u, a prava

intelektualne svojine i kompletna dokumentacija Ministarstvu zdravlja (tehnička dokumentacija

koja se odnose na sadržaj podataka EZE, kao i čitav sistem, izvorni program, instrukcije za

sistemske administratore, i korisnička uputstva, listu preporuka, analize i izveštaje).

Imajući u vidu gore navedeno, tj. da više od 200 zdravstvenih ustanova već ima informacioni

zdravstveni sistem koji je u produkcionoj fazi i da su elektronske zdravstvene evidencije za

pacijente već razvijene, očekivani sledeći koraci su:

► Obezbediti održivost celog sistema (finansiranje održivosti i poboljšanja

sistema koji su već u upotrebi kao i definisanje broja IT stručnjaka u

ustanovama)



93

► Dalja kompjuterizacija zdravstvenih ustanova

► Integracija celog sistema

U skladu sa ovim, Ministarstvo zdravlja je objavilo tender za narudžbinu integrisanog

zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) čije glavne komponente uključuju: uspostavu IZIS

centra, elektronsku zdravstvenu evidenciju o pacijentima, e-recepte, e-uput, izveštavanje i

portal za zdravstvene radnje kao i za pacijente. Krajnji rok za završetak radova je šest meseci

od potpisivanja ugovora sa izabranim preduzimačem.

7.2. Privatni sektor

Upotreba moderne tehnologije, opreme i softverskih rešenja je na mnogo boljem i na višem

nivou kod privatnih pružalaca zdravstvene zaštite. Standardi za korišćenje i investiranje u IT

opremu i telekomunikacionu infrastrukturu konstantno rastu. Čuvanje elektronske

zdravstvene evidencije, održavanje koraka sa poslednjom tehnologijom i uverenje da su

nova tehnologija i oprema prikladni za kompaniju, validni i kompatibilni sa potrebama

pacijenata, standard je koji je široko rasprostranjen među privatnim pružaocima zdravstvenih

usluga.

Nažalost, pun potencijal opreme i softverskih rešenja koji postoje u privatnim zdravstvenim

ustanovama nije u potpunosti iskorišćen, i biće tek kada javne zdravstvene ustanove razviju

slična rešenja kako bi bili u mogućnosti da razmenjuju podatke u realnom vremenu između

svih ustanova u sistemu.

Identifikovani problem: Nizak nivo implementacije i upotrebe

informacionih i komunikacionih tehnologija u svim zdravstvenim

ustanovama.

Preporuka: Integrisani IT sistem koji će koristiti i privatni i javni pružaoci

zdravstvenih usluga.




94

MIKRO STUDIJA ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE

Possible Directions for Increasing Efficiency of Healthcare System in Serbia

All rights reserved – Ernst & Young d.o.o. Beograd – A member firm of Ernst & Young Global Limited

95

VIII Uporedni pregled prihoda, rashoda i troškova odabranih usluga

8.1 Posmatrane usluge

Postoje tri glavna tipa ustanova u zdravstvenom sistemu republike Srbije: primarne,

sekundarne i tercijarne zdravstvene ustanove:

► Primarne zdravstvene ustanove pružaju osnovnu medicinsku negu, uključujući:

zdravstvenu zaštitu i unapređenje iste, prevenciju i rano otkrivanje bolesti, terapiju i

rehabilitaciju; hitnu pomoć i transport; rehabilitaciju dece i omladine sa fizičkim i

mentalnim oštećenjima, itd.

► Sekundarne zdravstvene ustanove pružaju specijalne – konsultantske i bolničke

usluge. Specijalne – konsultantske usluge uključuju komplikovanije mere i procedure,

dijagnostiku, terapiju i rehabilitaciju bolesnika i povređenih pacijenata nego što je to

slučaj u primarnim ustanovama

► Tercijarne zdravstvene ustanove pružaju najsloženije tipove zdravstvene zaštite,

specilalističko-konsultantske usluge, bolničke usluge i naučne i obrazovne aktivnosti

u skladu sa zakonom koji reguliše ove oblasti. Klinički centri i kliničko-bolnički centri

mogu se osnovati samo u univerzitetskim gradovima koji imaju medicinske fakultete

Usluge koje smo posmatrali tokom mikro analize su:

► Na primarnom nivou zdravstvene zaštite:

Ginekološki pregled – uključujući PAPA test, kolposkopiju, ginekološki

ultrazvuk i vaginalni bris bez dodatnih analiza

Kardiološki pregled sa EKG-om i ultrazvukom srca

Pregled pedijatra svih uzrasta dece i

Pregled pulmologa sa spirometrijom

Poslednja usluga nije bila dostupna za istraživanje javnom sektoru, jer odabrane javne

institucije na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojima smo sprovodili istraživanje ne

obavljaju ovu vrstu preleda.

► Na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite:

Ortopedija

Artroskopija ramena i kolena

Operacija kuka sa artroplastikom (ugradnja veštačkog kuka)

Gastroenterologija

Gastroskopija ( sa analgosedacijom i u lokalnoj anesteziji)

Kolonoskopija

Opšta hirurgija

Operacija žučne kese (standardna i laparoskopska)

Operacija kile (standardna i laparoskopska)



96

Urologija

Biopsija prostate

Radikalna prostatektomija (standardna i laparoskopska)

Intersticijalna Brahiterapija karcinoma prostate

Na osnovu dobijenih podataka sproveli smo detaljnu analizu efikasnosti između privatnog i

javnog sektora, a izvedeni zaključci i preporuke će biti prikazani u narednom poglavlju.



97

8.2 Primarna zdravstvena zaštita

Ključne teme poglavlja: Analiza je pokazala da su direktni troškovi po odabranim

uslugama na primarnom nivou zdravstvene zaštite u proseku 3,07 puta veci u

privatnim zdravstvenim ustanovama u poređenju sa javnim ZU. S obzirom da najveci

deo direktnih troškova u pružanju zdravstvenih usluga na primarnom nivou

predstavljaju troškovi zarada, uveli smo teorijski primer “Šta-ako” analize gde smo

pretpostavili isto vremensko trajanje pregleda po pacijentu u javnim i privatnim

zdravstvenim ustanovama. Ovakva teorijska situacija smanjuje razliku u direktnim

troškovima po usluzi u proseku na 1,7 puta vece direktne troškove u privatnim ZU.

8.2.1 Analiza direktnih troškova po odabranoj usluzi između javnih i privatnih

ustanova

Tabela br. 22: Direktni troškovi po usluzi (RSD)

Tip usluge Direktni troškovi Privatne ZU Javne ZU % razlike

Ginekologija

Troškovi zarade lekara specijalicte 597.62 159.62 374%

Troškovi zarada medicinskog osoblja 116.67 75.35 155%

Troškovi potrošnog materijala 234.56 152.70 154%

UKUPNI DIREKTNI TROŠKOVI PO USLUZI 948.85 387.66 245%

Kardiologija

Troškovi zarade lekara specijalicte 1.002.74 159.62 628%



UKUPNI DIREKTNI TROŠKOVI PO USLUZI 1.151.13 236.98 486%

Pedijatrija

Troškovi zarade lekara specijalicte 422.66 159.62 265%



UKUPNI DIREKTNI TROŠKOVI PO USLUZI 554.96 239.35 232%

Pulmologija

Troškovi zarade lekara specijalicte 913.88 #N/A #N/A

Troškovi zarada medicinskog osoblja 116.67 #N/A #N/A

Troškovi potrošnog materijala 44.96 #N/A #N/A

UKUPNI DIREKTNI TROŠKOVI PO USLUZI 1.075.51 #N/A #N/A

Treća kolona gornje tabele pokazuje prosečne direktne troškove po usluzi u posmatranim

privatnim zdravstvenim ustanovama. Četvrta kolona pokazuje iste troškove, ali ovaj put

posmatrane su javne zdravstvene ustanove. Poslednja kolona pokazuje procenat razlike

između ova dva sektora. (Kao što je ranije pomenuto, pulmološki pregled sa spirometrijom

nije dostupan u primarnim zdravstvenim ustanovama koje su bile predmet istraživanja).

Iz uporedne analize koju smo sproveli između privatnih i javnih zdravstvenih ustanova na

primarnom nivou zdravstvene zaštite izvedeni su sledeći zaključci:

1) Direktni troškovi po usluzi koje smo upoređivali (troškovi zarada i potrošnog materijala) su

u proseku 3,07 puta veći u privatnim zdravstvenim ustanovama u poređenju sa javnim ZU.

Jedan od razloga za ovu razliku su viši troškovi zarada u privatnim ustanovama. Uočeno je



98

da zaposleni u privatnom zdravstvenom sektoru u proseku imaju značajno veće plate nego

njihove kolege u javnom sektoru. Ovo se odnosi i na medicinsko i nemedicinsko osoblje;

2) Drugi glavni razlog zašto su direktni troškovi po usluzi značajno veći u privatnim

ustanovama je to što je u privatnom sektoru uobičajena praksa da je trajanje jednog pregleda

oko 30 minuta, dok se u javnim ustanovama primarne nege pregledi zakazuju na 15 minuta.

Troškove zarada procenjivali smo na osnovu vremena potrebnog medicinskom osoblju da

pacijentu pruži odabranu uslugu. Zato je razumljivo da ako je za pružanje usluge potrebno

duplo više vremena, da će na kraju i troškovi zarada biti duplo veći;

3) Treći razlog zašto odabrane usluge koštaju više u privatnim ustanovama je i trošak

potrošnog materijala. Iako material može biti nabavljen po istoj ceni, primećeno je da

privatne zdravstvene ustanove koriste više potrošnog materijala koji je često višeg kvaliteta

od onog koji se koristi u javnim ustanovama. Na primer, većina privatnih zdravstvenih

ustanova koristi plastične spekulume za ginekološki pregled koji su za jednokratnu upotrebu,

dok se u javnim ustanovama koriste stari metalni spekulumi koji se sterilišu posle svake

upotrebe. Kada se šalju uzorci na analizu u privatnim ustanovama se obično koristi više

materijala (na primer: štapići za briseve, pločice za briseve, itd.) nego u javnim zdravstvenim

ustanovama).

Konačan zaključak koji se može izvesti u pogledu direktnih troškova zdravstvenih usluga na

primarnom nivou zdravstvene zaštite je da, iako se na prvi pogled može učiniti da su javne

ustanove efikasnije jer imaju manje troškove, šira slika nije tako jednostavna. Mora se uzeti u

obzir i kvalitativni aspekt usluga. Privatne ustanove imaju veće troškove, ali imaju i bolje

plaćeno medicinsko osoblje, koje je motivisanije, koriste sredstva višeg nivoa kvaliteta i

moderniju opremu, koja pruža kvalitetniju uslugu. Takođe, u privatnim zdravstvenim

ustanovama na uslugu se ne čeka dugo, što je čest slučaj u ustanovama javnog sektora.

Iako možda ne postoje zvanične liste čekanja za odabrane usluge, u javnim ustanovama

pacijenti često moraju da čekaju nekad i po par meseci, da bi zakazali pregled kod lekara,

osim u hitnim slučajevima. U privatnim ustanovama pacijent obično može da zakaže pregled

najkasnije u roku od 24 sata. Na kraju, pregledi u privatnim ustanovama traju duplo duže za

pružanje iste usluge nego u javnim ustanovama, što znači da lekari imaju više vremena za

svakog pacijenta i na kraju imaju bolji uvid u njihove probleme.

Identifikovani problem: Nejednak kvalitet pruženih usluga između

privatnih i javnih pružalaca zdravstvenih usluga.

Preporuka: Veće uključivanje privatnog sektora bi doprinelo stvaranju

konkurentnijih tržišnih uslova i jednake zdravstvene zaštite pacijenata

kroz ceo sistem. IT alati takođe mogu da omoguće poboljšanje

funkcionisanja procesa.




99

Efikasan sistem pružanja zdravstvenih usluga je kritičan ukoliko zdravstvena industrija želi

da ide u korak sa rastućim očekivanjima pacijenata. Loš kvalitet, dugo vreme čekanja i

poteškoće pristupa pacijentu su neke od najvećih briga koje muče zdravstvenu industriju.

Povećana konkurencija u okviru zdravstvenog sistema znači da su zdravstvene ustanove

primorane da obezbede bolju negu pacijentima za manje novca. Međutim, ukoliko lanac

vrednosti zdravstvene nege nije u potpunosti zreo, zadovoljenje propisa i pružanje

zdravstvenih usluga visokog nivoa kvaliteta mogu biti težak zadatak.

Nejednak kvalitet usluge je često povezan sa lošim procesima u zdravstvenim ustanovama.

Lekari, bolnice i farmaceutske kompanije mogu da poboljšaju procese uvođenjem alata

moderne tehnologije (za preporuku pogledati deo - IT podrška u delu Preporuke).

8.2.2 Analiza direktnih troškova po izabranoj usluzi između javnih i privatnih

ustanova – “Šta-ako” scenario

S obzirom na činjenicu koja je objašnjena u prethodnom poglavlju da pružanje zdravstvene

usluge u privatnom sektoru u proseku traje duplo duže nego u javnim zdravstvenim

ustanovama, i troškovi zarada direktno zaposlenih (lekara specijalista, sestara i tehničara)

su duplo veći po svakoj usluzi. Za potrebe uporedive analize kreirali smo „Šta-ako“ scenario

u kojem smo pokušali da zaključimo kolika bi razlika u direktnim troškovima po usluzi bila

ukoliko bi pružanje usluga trajalo isti vremenski period u privatnim i javnim ustanovama.

Naše istraživanje pokazuje da bi se na ovaj način značajno smanjili troškovi zarada

zaposlenih alocirani na jednu uslugu, te bi direktni troškovi u proseku bili 1,7 puta veći u

privatnim zdravstvenim ustanovama. U poređenju sa inicijalnom razlikom od 3,07 puta,

ovo je značajno smanjenje troškova koje može da se dostigne ukoliko bi pružanje us luga u

oba sektora bilo uporedivo u pogledu trajanja.

Ovaj zaključak ima smisla ukoliko imamo u vidu da zarade predstavljaju najveći deo svih (i

direktnih i indirektnih) troškova u zdravstvenim ustanovama, posebno na primarnom nivou

zdravstvene zaštite, gde troškovi potrošnog materijala po usluzi nisu previše visoki.

Rezultati su prikazani u tabeli ispod:

Tabela br. 23: Prosečni troškovi po usluzi u privatnoj praksi u “Šta-ako” scenariju

Privatne ZU (15-ominutni scenario) Razlika u poređenju sa javnim sektorom

Privatna ZU 1 (RSD) Privatna ZU 2 (RSD) Prosek (RSD)

Ginekologija 633.78 549.63 591.70 153%

Kardiologija 837.48 345.37 591.42 250%

Pulmologija #N/A #N/A #N/A #N/A

Pedijatrija 253.15 317.43 285.29 119%

Ukupna razlika: 170%



100

8.2.3 Analiza prihoda između javnih i privatnih ustanova na primarnom nivou

zdravstvene zaštite

Tabela br. 24: Udeo prihoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite

R.br. Opis Prosečno učešće

1. Redovni prihod od pružanja medicninskih usluga 98,38%

2. Prihod od kamata 1,17%

3. Ostali prihodi 0,46%

Ukupno 100%

Slika br. 25: Udeo prihoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite

Tabela br. 25: Glavni izvori prihoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene

zaštite


1. Prihod od fizičkih lica 95,6%

2. Prihod od privatnih osiguravajućih kompanija 3,8%

3. Ostali izvori prihoda 0,6%

Ukupno 100%

Slika br. 26: Glavni izvori prihoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene

zaštite

Prihod od pružanja medicninskih usluga

98%

Prihod od kamata1%

Ostali prihodi1%

Prihod od fizičkih lica

95%

Prihod od privatnih

osiguravajućih kompanija

4%

Ostali izvori prihoda

1%



101

U privatnim domovima zdravlja najveće učešće u ukupnim prihodima imao je redovni prihod

od pružanja medicinskih usluga sa prosečnim učešćem od 98,38 odsto. Takođe vidimo da

najveći deo prihoda u privatnim domovima zdravlja dolazi od pružanja medicinskih usluga

fizičkim licima (95.6%), a ostalih 4.4% dolazi od osiguravajućih kuća za usluge pružene u

sklopu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i iz ostalih izvora.

Tabela br. 26:Udeo prihoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite


1. Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 91.38%

2. Tekući transferi od ostalih nivoa vlasti 2.08%

3. Prihod od imovine u vlasništvu nosioca osiguranja 0.12%

4. Prodaja dobara i usluga (sopstveni prihodi) 6.18%

5. Ostali prihodi 0.24%

Ukupno 100%

Slika br. 27: Udeo prihoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite

Tablela br.27: Glavni izvori prihoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravst. zaštite


1. Republički fond za zdravstveno osiguranje 91,4%

2. Sekundarna prodaja dobara i usluga 6,2%

3. Transferi od ostalih nivoa vlasti 2,1%

4. Ostali izvori 0,3%

Ukupno 100%

Slika br. 28: Glavni izvori prihoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravst. zaštite

U javnim domovima zdravlja najveći udeo u ukupnim prihodima imaju transferi između

budžetskih korisnika na istom nivou tj. sredstva transferisana od strane RFZO-a, sa učešćem

Transferi između

budžetskih korisnika na istom nivou

92%

Tekući transferi od

ostalih nivoa vlasti2%

0,12%

Prodaja dobara i

usluga (sopstveni prihodi)

6%

0,24%

92%

6%2%

0,3%National Healt Incusrance Fund

Secondary sales of goods andservices performed by governmentnon-market unitsTransfers from other level ofgovernment

Other sources

RFZO

Sekundarna prodaja dobara i

usluga

Transferi od ostalih nivoa vlasti

Ostali izvori



102

od 91,4%. Preostalih 8,6% dolazi od sekundarne prodaje roba i usluga koja se sprovodi od

strane nevladinih tržišnih jedinica, transfera sa drugih nivoa vlasti i ostalih izvora.

8.2.4 Analiza rashoda između javnih i privatnih zdravstvenih ustanova na primarnom

nivou zdravstvene zaštite

Tabela br. 28: Udeo rashoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite


1. Troškovi materijala i energije 10,29%

2. Zarade, naknade i ostali lični rashodi 52,10%

3. Troškovi proizvodnih usluga 21,09%

4. Troškovi deprecijacije 2,70%

5. Nematerijalni troškovi 7,16%

6. Finansijski rashodi 6,17%

7. Ostali rashodi 0,38%

Ukupno 100%

Slika br. 29: Udeo rashoda u privatnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite

Tabela br. 29: Udeo rashoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite


1. Zarade, naknade i ostali lični rashodi 78,13%

2. Troškovi korišćenja dobara i usluga 17,85%

3. Amortizacija 0,17%

4. Ostale tekuće donacije, subvencije i transferi 2,31%


Ukupno 100%

10%

52%

21%

3%7%

6%1%

Cost of material and energy

Salaries, wages and other personnelexpensesProduction service costs

Depreciation expenses and

Non-material expenses

Financial expenses

Other expenses

Troškovi materijala i energije

Zarade, naknade i ostali lični rashodi

Troškovi proizvodnih usluga

Troškovi deprecijacije

Nematerijalni troškovi

Finansijski rashodi

Ostali rashodi



103

Slika br 30: Udeo rashoda u javnim ZU na primarnom nivou zdravstvene zaštite

U privatnim domovima zdravlja najveće učešće u ukupnim troškovima imale su zarade,

naknade i ostali lični troškovi sa prosečnim učešćem od 52,10% u ukupnim troškovima. Na

drugom mestu su troškovi proizvodnih usluga, sa učešćem od 21,09% u proseku.

Relevantno učešće u ukupnim troškovima imaju i troškovi materijala i energije 10,29% i

nematerijalni troškovi sa prosečnim učešćem od 7,16%.

U javnim domovima zdravlja najveće učešće u ukupnim troškovima takođe su imale zarade,

naknade i ostali lični troškovi sa prosečnim učešćem od 78,13%. Na drugom mestu su

troškovi korišćenja dobara i usluga, sa učešćem od 17,85%. Ovaj iznos se uglavnom sastoji

od troškova materijala i energije.

Troškovi zarada i povezani troškovi predstavljaju ključni deo ukupnih troškova i najviše

doprinose konkurentnosti. Uštede u ovoj oblasti su od suštinskog značaja za rast

profitabilnosti. Usluge zdravstvene zaštite na primarnom nivou radno intenzivne

profesionalne usluge, njihov kvalitet i efikasnost najviše zavise od kvaliteta zaposlenih -

profesionalaca.

78%

18%0,17% 2% 2%

Salaries, wages and otherpersonnel expensesCosts of using goods andservicesAmortization and utilization ofassetsOther current donations, grantsand transfersOther expenses

Zarade, naknade i ostali lični rashodi

Troškovi korišćenja dobara i usluga

Amortizacija

Ostale tekuće donacije, subvencije i transferi

Ostali rashodi



104

8.3 Sekundarni/tercijarni nivo zdravstvene zaštite

Ključne teme poglavlja: Na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

analiza je pokazala da su direktni troškovi po odabranoj usluzi u proseku 1,86 puta

viši u javnim zdravstvenim ustanovama. Glavni razlozi za nižu efikasnost kod javnih

pružalaca zdravstvenih usluga na ovom nivou jesu - duža hospitalizacija, tj. veci broj

dana bolničkog tretmana za pacijente koji se leče u državnim bolnicama; više sati

direktnog angažovanja medicinskog osoblja po pacijentu i viši nivo potrošnje

potrošnog materijala kao i duži period lečenja.

Nejednak kvalitet pruženih usluga između privatnih i javnih ustanova postoji na svim

nivoima zdravstvene zaštite – primarnom, sekundarnom i tercijarnom. Zaključak je da

treba postici vece uključivanje privatnog sektora posebno u domenu bolničkog

lečenja, kao i za procedure sa dugim listama čekanja. Ovo bi rezultiralo povecanom

konkurencijom i vecom troškovnom efikasnošcu u celom Sistemu. To bi onda

posledično imalo pozitivne efekte na finansijsku održivost zdravstva u Srbiji,

smanjenje lista čekanja, vecu jednakost u pogledu pružanja zdravstvenih usluga

pacijentima i dostupnu zdravstvenu negu svim stanovnicima.

Naš terenski rad u ustanovama na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

baziran je na istim kalkulacijama i pretpostavkama kao i na primarnom nivou. Identfifikovali

smo direktne troškove alocirane na svaku od posmatranih usluga i napravili poređenje

između javnog i privatnog sektora.

U svrhe poređenja direktnih troškova odabrane su dve privatne i jedna javna ustanova

(bolnice). Razlog za nejednak broj posmatranih ustanova u privatnom i javnom sektoru je taj

što postoje značajne razlike između troškova među različitim ustanovama u privatnom

sektoru, te nam je bilo potrebno više od jedne ustanove kako bismo napravili prosek

posmatranih troškova. Razlike potiču od različite strukture troškova, različite visine zarada

zaposlenih (i medicinskog i nemedicinskog osoblja), različitih nabavnih cena materijala,

saradnje sa različitim dobavljačima, itd. S obzirom da ovakve razlike ne postoje ili su

zanemarljive u javnim bolnicama, jedna ustanova je bila dovoljna za poređenje sa privatnim

sektorom. Rezultati su prikazani u tabeli na sledećoj strani:



105

Tabela br. 30: Poređenje direktnih troškova po odabranim uslugama između privatnih i

javnih zdravstvenih ustanova na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Procedura

Prosečni direktni

troškovi za uslugu

u privatnom

sektoru

Prosečni direktni

troškovi za

uslugu u

državnom

sektoru

Relativna razlika

između

državnog i

privatnog

sektora

Artroskopija ramena 46.510,64 x*** x***

Artroskopija kolena 49.518,77 x*** x***

Ugradnja veštačkog kuka 131.872,75 218.829,38 166%

Gastroskopija u analgosedaciji 4.470,90 8.719,42 195%

Gastroskopija u lokalnoj anesteziji 1.974,83 5.585,58 283%

Kolonoskopija u analgosedaciji 5.595,41 7.528,77 135%

Kolonoskopija u lokalnoj anesteziji 2.652,23 14.060,75 530%

Operacija žučne kese standardna 60.239,36 70.652,98 117%

Operacija žučne kese laparoskopska 40.525,60 62.704,00 155%

Operacija kile standardna 47.452,17 42.002,50 89%

Operacija kile laparoskopska 70.581,69 80.612,82 114%

Biosija prostate 4.105,01 21.103,27 514%

Radikalna prostatektomija standardna 133.629,38 405.740,82 304%

Radikalna prostatektomija laparoskopska 114.653,26 x*** x***

Intersticijalna Brahiterapija karcinoma prostate x*** x*** x***

Ukupna razlika u prosečnim direktnim troškovima 186%

x*** - Usluga se ne vrši u odabranoj državnoj ustanovi pa nije moguće uraditi poređenje između privatnog

i javnog sektora

Kao što se može videti iz prikazanog, situacija je potpuno suprotna od one koju smo zatekli

na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Ovde su direktni troškovi po odabranoj usluzi u

proseku 1,86 puta viši u javnim zdravstvenim ustanovama od privatnih.

Zapravo, od svih usluga koje su bile deo opsega Studije, samo jedna usluga je pokazala da

postoje nešto niži direktni troškovi po pacijentu u javnom sektoru i to je Standardna (klasična

ili otvorena) operacija kile. Privatni sektor se pokazao kao efikasniji u pružanju svih ostalih

posmatranih usluga, barem kada je reč o poređenju direktnih troškova.

Glavni razlozi za ove razlike su:

► Duža hospitalizacija, tj. veći broj dana bolničkog tretmana za pacijente koji se leče u

državnim bolnicama

► Iako su zarade u javnom sektoru niže, duža hospitalizacija znači i više sati direktnog

angažovanja medicinskog osoblja po pacijentu

► Različiti načini pružanja usluga često zahtevaju veću količinu lekova i potrošnog

materijala kao i duži period lečenja, što takođe značajno povećava direktne troškove.



106

Tabela br. 31: Objašnjenje razlika u direktnim troškovima posmatranih usluga u javnim

i privatnim zdravstvenim ustanovama na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene

zaštite

Komponenta direktnih troškova Prosečan broj dana (ili sati) hospitalizacije za

uslugu

Prosečno vremensko angažovanje medicinskih

radnika na 1 pacijenta

Procedura

Državni

sektor

Privatni

sektor

Državni

sektor

Privatni

sektor

Artroskopija ramena x*** 1 dan x*** 29,92 h

Artroskopija kolena x*** x*** x*** 30 h

Ugradnja veštačkog kuka 11 dana 8 dana 139 h 118,16 h

Gastroskopija u analgosedaciji / 30 min 3 h 4,25 h

Gastroskopija u lokalnoj anesteziji / 30 min 4 h 2,91 h

Kolonoskopija u analgosedaciji / 30 min 4,75 h 5,96 h

Kolonoskopija u lokalnoj anesteziji / 2,75 h 2,75 h

Operacija žučne kese standardna 5 dana 4 dana 79,58 h 60,08 h

Operacija žučne kese laparoskopska 3 dana 1 dan 61,92 h 29,96 h

Operacija kile standardna 3 dana 1 dan 57,25h

spinal / 52 h lokal

26, 95 h opšta an.

Operacija kile laparoskopska 3 dana 1 dan 61,92 h 30,75 h

Biosija prostate 1 dan / 13,08 h 3,37 h

Radikalna prostatektomija standardna 20,5 8,5 dana 209,17 h 127,55 h

Radikalna prostatektomija laparoskopska x*** 4,5 dana x*** 95 h

Intersticijalna Brahiterapija karcinoma prostate x*** x*** x*** x***

Komponenta direktnih troškova

Prosečan trošak rada medicinskog osoblja

po usluzi za 1 pacijenta (RSD)

Prosečan trošak potrošnog materijala

medicinskog osoblja po usluzi za 1 pacijenta

(RSD)

Procedura

Državni

sektor

Privatni

sektor

Državni

sektor

Privatni

sektor

Artroskopija ramena x*** 26.128,13 x*** 23.390,64

Artroskopija kolena x*** 26.175,00 x*** 20.335,64

Ugradnja veštačkog kuka 46.611,36 82.340,63 172.218,02 49.532,12

Gastroskopija u analgosedaciji 1.651,79 4.329,95 7.067,63 1.616,15

Gastroskopija u lokalnoj anesteziji 1.127,06 1.876,71 4.458,52 98,12

Kolonoskopija u analgosedaciji 2.101,23 3.973,76 11.959,52 1.621,65

Kolonoskopija u lokalnoj anesteziji 1.126,29 2.390,63 6.402,48 261,60

Operacija žučne kese standardna 27.709,93 34.383,62 42.943,05 25.855,74

Operacija žučne kese laparoskopska 22.091,28 21.444,11 40.612,72 19.081,49

Operacija kile standardna 18.706,53 18.915,51 opšta an.

23.295,97 30.267,89 opšta an.

Operacija kile laparoskopska 22.091,28 19.660,99 58.521,54 50.920,70

Biosija prostate 4.627,47 2.854,61 16.475,80 1.602,66

Radikalna prostatektomija standardna 69.700,98 71.789,26 336.039,84 61.840,12

Radikalna prostatektomija laparoskopska x*** 56.438,67 x*** 58.214,60

Intersticijalna Brahiterapija karcinoma prostate x*** x*** x*** x***

x*** - Usluga se ne vrši u odabranoj državnoj ustanovi pa nije moguće uraditi poređenje između

privatnog i javnog sektora



107

8.3.1 Analiza prihoda u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama na

sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Tabela br. 32: Udeo prihoda u privatnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou



1. Prihodi od prodaje usluga na domaćem tržištu 90,09%

2. Prihodi od prodaje usluga na inostranom tržištu 8,73%

3. Prihodi od donacija 0,04%

4. Finansijski prihodi 0,30%

5. Ostali prihodi 0,84%

Ukupno 100%

Slika br. 31: Udeo prihoda u privatnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou


Tabela br. 33: Udeo prihoda u javnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou ZZ

R.br. Opis Prosečno

učešće

1 Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 97,16%

2 Prihodi od prodaje dobara i usluga 1,84%

3 Ostali prihodi 1,00%

Ukupno 100%

Slika br. 32: Udeo prihoda u javnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou ZZ

Prihodi od prodaje

usluga na domaćem tržištu90%

Prihodi od prodaje

usluga na inostranom tržištu

9%

Prihodi od donacija

0%

Finansijski prihodi

0%Ostali prihodi

1%



108

Kao što možemo videti iz gore prikazanih slika i tabela, analiza finansijskih izveštaja

odabranih privatnih i javnih ustanova na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

je pokazala da su glavni izvori prihoda u privatnim ZU prihodi koji potiču od prodaje dobara i

usluga na domaćem tržištu (preko 90%). U javnim ustanovama dominantan izvor prihoda

ostaju transferi između budžetskih kosrisnika (pretežno RFZO).

8.3.2 Analiza rashoda u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama na

sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Tabela br. 34: Udeo rashoda u privatnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou


R.br Opis Prosečno učešće

1. Troškovi materijala 17,65%

2. Troškovi goriva i energije 1,00%

3. Troškovi zarada 54,20%

4. Troškovi marketinga, održavanja i transporta 6,08%

5. Amortizacija 5,96%

6. Troškovi neproizvodnih usluga 10,30%

7. Troškovi platnog prometa, članarina, taksi i ostali nematerijalni troškovi 1,54%

8. Finansijski rashodi 1,57%


10. Prilagođavanja fer vrednosti 0,61%

Ukupno 100%

Transferi između

budžetskih korisnika na istom nivou

97%

Prihodi od prodaje

dobara i usluga2%

Ostali prihodi

1%



109

Slika br. 33: Udeo rashoda u privatnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou


Tabela br. 35: Udeo rashoda u javnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou


R.br Opis Prosečno učešće

1 Troškovi zarada 55,91%

2 Medicinski i laboratorijski materijal 29,38%

3 Troškovi energije 4,01%

4 Ostali materijalni troškovi 3,18%

5 Troškovi ugovorenih usluga 1,77%

6 Troškovi održavanja 1,70%

7 Osnovna sredstva 1,40%

8 Komunalne usluge 1,05%

9 Ostali rashodi 1,61%

Ukupno 100%

Troškovi materijala

18%

Troškovi goriva i

energije1%

Troškovi zarada

54%

Troškovi marketinga,

održavanja i transporta

6%

Amortizacija

6%

Troškovi

neproizvodnih usluga10%

Troškovi platnog

prometa, članarina, taksi i ostali

nematerijalni troškovi

1%

Finansijski rashodi

2%Ostali rashodi

1%Prilagođavanja fer

vrednosti1%



110

Slika br. 34: Udeo rashoda u javnim ZU na sekundarnom/tercijarnom nivou


Kao što je prikazano na slikama i tabelama iznad, analiza finansijskih izveštaja odabranih

privatnih i javnih ustanova na sekundarnom i tercijarnom nivou zdrvastvene zašitite je

pokazala da su glavne vrste troškova u privatnim ustanovama:

► Troškovi zarada (54,2%)

► Troškovi materijala (17,6%)

► Troškovi neproizvodnih usluga (10,3%)

U javnim zdravstvenim ustanovama struktura rashoda se ne razlikuje previše. Troškovi

zarada čine oko 55,9% ukupnih troškova, a troškovi materijala (tj. medicinskog i

laboratorijskog materijala) čine 29,4% ukupih troškova.

Troškovi zarada

56%Medicinski i

laboratorijski materijal

29%

Troškovi

energije4%

Ostali materijalni

troškovi3%

Troškovi

ugovorenih usluga

2%

Troškovi

održavanja2%

Osnovna sredstva

1%Komunalne

usluge1%

Ostali rashodi

2%

PREPORUKE

Possible Directions for Increasing Efficiency of Healthcare System in Serbia


112

IX Preporuke za poboljšanje efikasnosti zdravstvenog sistema

Srbije

9.1 Finansijska održivost sistema

Identifikovani problem: Javni zdravstveni sistem u Srbiji je finansijski neodrživ na dugi rok s obzirom da je konstantno podržavan dodatnim finansiranjem iz Republičkog budžeta. Opis problema:

1) Prekomerna potrošnja u relativnom smislu i nedovoljna potrošnja u

apsolutnim iznosima

Rastući troškovi za zdravstvo su uvek predstavljali pitanje od velikog značaja za državu.

Fiksni i varijabilni troškovi pružanja zdravstvene zaštite rastu skoro na svim poljima. Većina

ovih troškova se prenosi na krajnje korisnike zdravstvenih usluga i ogleda se u rastu cena

koje oni plaćaju. Sredstvima dobijenim iz ovih povećanja cena plaćaju se operativni troškovi

infrastrukture i neefikasnosti industrije. Ukupni generisani prihodi neće biti dovoljni da se

nastavi pokrivanje rastućih troškova pružanja zdravstvenih usluga, dovodeći u pitanje

finansijsku održivost pružalaca zdravstvenih usluga.

Postoje brojni faktori koji su odgovorni za rast zdravstvenih troškova:

► Lekari, bolnice i prepisani lekovi iznose oko 75% povećanja

► Oprema i postrojenja, stomatološki troškovi, administracija i druge usluge iznose oko

25% ovog povećanja

► Iako se oko dve trećine potrošnje duguje rastućim cenama dobavljača, a ne porastu u

korišćenju zdravstvene zaštite, i obim prepisanih terapija se takođe povećava, jednim

delom zbog porasta broja pacijenata obolelih od hroničnih bolesti

Kao što možemo da vidimo iz podataka sa Slike broj 6 u 2013. godini, Srbija je imala najveći

nivo troškova zdravstvene zaštite od svih posmatranih zemalja po dva kriterijuma, a bila je

druga po redu po jednom kriterijumu. Ukupni troškovi kao procenat BDP-a su veoma visoki u

poređenju sa drugim zemljama, i jedino Grčka ima slične vrednosti. Iako su vladini troškovi u

Srbiji bili najveći u relativnom smislu, postojali su i troškovi privatnog zdravstvenog sektora,

koji su bili drugi po visini, pa onda postaje jasno zašto su ukupni troškovi zdravstvene zaštite

kao procenat BDP-a bili toliko visoki. Iako su troškovi zdravstvene zaštite u Srbiji visoki u

relativnom smislu, oni su ustvari niski i nedovoljni u apsolutnim iznosima. Ovo je prethodno

pokazano na Slici broj 7 koja pokazuje potrošnju za zdravstvenu negu posmatrano prema

paritetu kupovne moći u Srbiji i odabranim Evropskim zemljama u 2013. godini. Izdaci Srbije

se nalaze na sredini liste, sa Bugarskom i Rumunijom ispod, ali Grčkom i Mađarskom iznad

nje.

Takođe, tokom terenskog rada u javnim zdravstvenim ustanovama i prilikom analize njihovih

finansijskih podataka, primećeno je da postoji značajna ugroženost likvidnosti zdravstvenih



113

ustanova usled neispunjavanja obaveza iz prethodnih perioda i neobračunavanja trenutno

nastalih koji su se pojavili u trenutnom periodu.

2) Neefikasna upotreba sredstava i zaliha i nedostatak podsticaja

Primećeno je da postoji nedostatak komunikacije među zdravstvenim ustanovama,

prikupljanje i deljenje podataka su dugotrajni procesi koji ponekad ni ne postoje, a

informacije koje se dele između ustanova nisu ažurne i blagovremene. Ovo se uočava na

sledećim primerima:

► Donacije – donacije se trenutno prate samo vrednosno u obrascu 5 - Izveštaja o

izvršenju budžeta koji zdravstvene ustanove dostavljaju RFZO-u. Ne postoje podaci o

sredstvima, primljenim predmetima, i najvažnije, ne postoje podaci da li su ova

sredstva u potpunosti iskorišćena.

► Zalihe – podaci o nivou zaliha po ustanovama nisu transparentni u sistemu. Zbog

lošeg protoka informacija neke ustanove imaju količine medicinskog i/ili potrošnog

materijala koje prevazilaze njihove potrebe, dok druge pate zbog nedostatka istih.

► Imovina - podaci o imovini, odnosno korišćenoj opremi ne dele se niti se prate

centralizovano. Efikasna upotreba sredstava može da se dostigne ukoliko se svi

podaci prikupljaju i dele na jednom mestu - IT sistemu.

► Podsticaji – Ne postoje podsticaji za dobro upravljanje i za efikasno vođenje

poslovanja u javnim zdravstvenim ustanovama. Efikasnije institucije koje načine

uštede u toku godine ni na koji način nisu ohrabrene da nastave u tom pravcu.

Ušteđena sredstva se prenose u narednu budžetsku godinu i posmatraju se kao

avans, čime se praktično iznos transferisanih sredstava za narednu godinu smanjuje.

Ovi problemi su takođe izneti i u okviru IT preporuke u ovom Dokumentu.

3) Nedostatak finansijske kontrole

Obavezu da predaju godišnji Izveštaj o adekvatnosti i funkcionalnosti uspostavljenog sistema

finansijkog menadžmenta i kontrole bio je ispunjen od strane svega 46 zdravstvenih

ustanova tokom 2013. godine, od njih ukupno 340. Ovo znači da 86% zdravstvenih ustanova

nije predalo ovaj godišnji izveštaj, što može biti zbog nedostatka razumevanja pravih načina

na koje treba uspostaviti funkcije finansijskog menadžmenta i kontrole.

Glavnu kontrolu finansijskih sredstava vrši konkretno ustanova koja je predmetna sredstva

transferisala zdravstvenim ustanovama. U skladu sa tim, RFZO prati samo sredstva koja je

ova ustanova transferisala pojedinačnim zdravstvenim ustanovama, osnivači ustanova na

lokalnom nivou prate samo sredstva koja su oni prebacili zdravstvenim ustanovama... itd.

Nije uočeno postojanje nijednog regulatornog tela ili dela bilo koje organizacije koje je

nadležno za praćenje ukupnog finansijskog stanja svih zdravstvenih ustanova, a samim tim

ni sistema kao celine.

Ključni indikatori performansi (KPI-evi) posebno u finansijskom smislu, nisu uspostavljeni niti

se prate. Takođe nismo identifikovali nijednu kaznu ili podsticaj koji bi služio kao motivacija

finansijskom menadžmentu u zdravstvenim ustanovama.



114

Prihodi koji mogu da se generišu izvan ugovorenih usluga sa RFZO (sopstveni prihodi) nisu

prepoznati u sistemu kao moguća rešenja za poboljšanje finansijske situacije, a inicijative na

ovom nivou su pokrenute od strane svega nekoliko pojedinačnih ustanova.

Većina izveštaja je pripremana na bazi tokova gotovine, te je teško uočiti širu sliku kada je

reč o finansijskom stanju svih zdravstvenih ustanova, a samim tim i u celokupnom

zdravstvenom sistemu.

Sve gore navedeno ukazuje na to da država nema dovoljno sredstava da podmiri rastuće

potrebe zdravstvenog sistema u zemlji. U isto vreme postoji nedostatak finansijskog

menadžmenta na nivou pojedinačnih ustanova, kao i u celokupnom sistemu zdravstvene

zaštite.

Preporuka:

Sa stanovišta prihoda, cena i obim pruženih usluga su ključni elementi poboljšanja rezultata.

Visoko regulisan zdravstveni sistem ima vrlo malo mogućnosti kada je reč o određivanju

cena svojih usluga, i sa tako komplikovanim prihodovnim modelom, kao što je slučaj u Srbiji,

uzimajući u obzir kupovnu snagu stanovništva, teško je postaviti visoke cene. Rešenje za

finansijsku neodrživost potencijalno leži u kombinaciji javnog i privatnog finansiranja.

Javni zdravstveni sistem treba i dalje pretežno da bude finansiran kroz doprinose zaposlenih

i poslodavaca, ali država treba da uzme u obzir uspostavljanje mehanizma nabavke

zdravstvenih usluga baziranog na sklopljenim ugovorima sa organizacijama odgovornim za

pružanje zdravstvene nege, tj. ugovorima sa privatnim pružaocima zdravstvene zaštite,

sličnim onima koji se koriste u javnom sistemu zdravstvene zaštite (između RFZO i javnih

pružalaca zdravstvenih usluga). Oni takođe mogu biti nalik ugovorima koje državni fond već

zaključuje sa privatnim zdravstvenim ustanovama za pojedine procedure poput dijalize i

veštačke oplodnje.

Tabela br. 36: Glavni ciljevi i ideje mehanizma nabavke bolničkih usluga

Glavni ciljevi Koraci koje treba preduzeti

Kontrola troškova Utvrditi politiku odgovornosti na makro nivou i efikasnu kontrolu troškova.

Obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta Postaviti ciljeve koji će biti u skladu sa uvođenjem novih tehnologija, istraživanjima i profesionalnim kvalifikacijama.

Maksimizacija efikasnosti

Uspostaviti sisteme za praćenje/kontrolu svake aktivnosti bolničke jedinice i promovisati konkurenciju između privatnih i javnih ustanova, povećavajući time njihovu efikasnost.

Obezbeđenje odgovornosti menadžmenta

Kreirati cenovnik koji će se bazirati na aktivnostima/troškovima i koji će se koristiti kao referentna tačka za menadžere prilikom ispunjavanja ugovorenih ciljeva.

Maksimizacija kvaliteta podataka Poboljšati postojeće informacione sisteme, obezbeđujući time bolju pouzdanost podataka. Razviti sistem zasnovan na troškovima aktivnosti.



115

Glavna karakteristika ovog rešenja bila bi da definiše fiksnu cenu za svaku vrstu aktivnosti

koja će biti ugovorena sa privatnom zdravstvenom ustanovom.

Cene treba da budu strukturno prilagođene definisanim bolničkim grupama odnosno DSG

(na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite).

Kompleksnost cena je direktno povezana sa dogovorenim case-mix indeksom (CMI).49

Količina novca koje će svaka ustanova dobiti za pružene usluge zavisi od vrste i količine

efikasno pruženih usluga, od ugovorene cene i od ugovorenog case-mix indeksa. Takođe,

kada je reč o broju ugovorenih usluga, treba utvrditi maksimalni broj usluga koje je moguće

nabaviti ovim putem, a koji će biti opredeljen nametnutim budžetskim ograničenjima.

Mehanizam nabavke bolničkih usluga - opšte ideje

► Ključni alat u predloženom sistemu nabavke je Ugovor

► Ugovor određuje kvalitet i kvantitet koji zdravstvene ustanove moraju da obezbede,

kao i listu ugovorenih cena. Ugovaranje stoga zahteva aktivan proces pregovaranja,

definišući odgovornosti za svaki element u procesu

► Ministarstvo zdravlja i RFZO, kao ustanove koje naručuju/plaćaju ove usluge,

planiraju koje zdravstvene usluge moraju da se pruže u skladu sa postojećim

budžetskim propisima i stoga ugovaraju potrebne usluge, tako da je ukupna tražnja

zadovoljena

► Bolnice obezbeđuju da se zdravstvena nega pruža u skladu sa ugovorenim

kvalitetom i kvantitetom i upravljaju sopstvenim aktivnostima efikasno i u skladu sa

ugovorenim cenama

► Cena za svaki nivo aktivnosti mora biti određena, obezbeđujući efikasno plaćanje za

svaku sprovedenu aktivnost, umesto naknade troškova;

► Ugovoreni broj pruženih usluga će naravno biti samo najbolja procena, pošto će uvek

postojati određeni stepen neizvesnosti i odstupanja

► Treba da bude utvrđena konvergirajuća vrednost. To je vrednost koja pokriva deo

razlike između ukupnih troškova i ukupno ugovorenih prihoda, u zavisnosti od

raspoloživih resursa. Najefikasnije zdravstvene ustanove dobijaju manje novčane

transfere kako bi se oslobodila sredstva za nadoknadu neefikasnosti nekih drugih

zdravstvenih ustanova. Ovo omogućava progresivnu konvergenciju za manje

efikasne ZU. Pojedinačna lista cena za sve ugovorene ZU mora da postoji

Ono što je problrm kod postojećih ugovora ovog tipa jeste što ne postoji opcija dodatnog

plaćanja od strane pacijenata za iznos koji prevazilazi nivo refundacije koji je RFZO u

mogućnosti da ponudi za datu uslugu. Preporuka je da se ubuduće u slučajevima kada

medicinska ustanova u koja će pružiti zdravstvenu uslugu pacijentu ima veće procenjene

troškove ili uslugu naplaćuje u iznosu većem od iznosa refundacije RFZO, pacijentima ostavi

mogućnost da sami doplate razliku u ceni ukoliko su zato zainteresovani. Ovakav način

49 Case-mix indeks (CMI) predstavlja relativnu vrednost dodeljenu dijagnostički srodnoj grupi pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite. Vrednost CMI se koristi prilikom utvrđivanja alokacije resursa za lečenje ili/i tretman pacijenata u određenoj grupi. Pacijenti se klasifikuju u grupe koje imaju isto stanje (zasnovano na glavnoj i sekundarnoj dijagnozi, potrebnim procedurama i

starosti, kompleksnosti (komorbiditetu) i potrebama). Ove grupe, poznatije su kao Dijagnostički srodne grupe (DSG), ili Grupe upotrebe resursa (GUR). Svaka DSG ima relativnu prosečnu vrednost koja joj je dodeljena i koja ukazuje na potrebni nivo sredstava koji su potrebni za lečenje pacijenata u okviru te gupe, u poređenju sa svim ostalim dijagnostički srodnim grupama u

sistemu. Reletivna prosečna vrednost dodeljena svakoj grupi predstavlja njen CMI.



116

plaćanja zdravstvenih usluga doprinosi jednakosti u pružanju zdravstvene zaštite i vodi

poboljšanju opšteg nivoa kvaliteta u zdravstvenom sistemu.

Za svaku od usluga koje će se outsorce-ovati, treba odrediti iznos pokrića iz RFZO koji će biti

direktno transferisan ustanovi sa kojom je sklopljen ugovor, nakon pružanja date usluge

pacijentu, dok će pacijenti nadoknaditi eventualnu razliku u ceni.

Prikupljanje podataka i predstavljanje integrisanog IT sistema može pomoći u planiranju,

praćenju i dobijanju jasne slike kroz adekvatan izveštaj u zavisnosti od nivoa izveštavanja.

Zdravstvene ustanove su pretežno orijentisane na obezbeđenje zdravstvene nege

pacijentima, što je i u skladu sa njihovom namenom. Iako je glavna svrha ovih ustanova

pružanje zdravstvene nege, menadžment treba da uspostavi vrlo sofisticiranu finansijsku

kontrolnu funkciju u skladu sa najboljim praksama za zdravstvene ustanove.

Uspostavljanje finansijske kontrolne funkcije u zdravstvenim ustanovama je veoma izazovan

zadatak. On zahteva promenu u perspektivi menadžmenta i finansijskoj funkciji u

zdravstvenim ustanovama. Za ovaj zadatak je veoma važno da se uspostavi zdravstvena

baza i razumevanje svrhe finansijske kontrolne funkcije. Finansijskoj kontroli je veoma važno

da ima pravilne podatke za analizu, a ovaj problem je ponovo povezan sa IT sistemom i

ispravnošću postojećih podataka.

Finansijska funkcija treba da bude u skladu sa zakonskim zahtevima za uspostavljanje

finansijskog upravljanja kontrolnih funkcija. Ustanove su takođe u obavezi da predaju

godišnji Izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog

upravljanja i kontrole kao što je već pomenuto.

Finansijska funkcija treba da ima savetodavnu ulogu i obezbedi podršku izvršnim direktorima

zdravstvenih ustanova sa fokusom na:

► Izveštavanje eksternim, ali takođe i internim stejkholderima

► Kontrolu

Politika i procedura

Blagajne

Interne kontrole

► Podršku u donošenju odluka

Planiranje, budžetiranje i predviđanje

Upravljanje troškovima i upravljanje profitabilnošću

Procena i upravljanje finansijskim performansama

Finansijsko izveštavanje

Kada je reč o finansijskom izveštavanju, sve zdravstvene ustanove treba da uspostave isti,

uniformni način finansijskog izveštavanja kako bi finansijski izveštaji bili lako uporedivi. Na

ovaj način, podaci iz finansijskih izveštaja svih ustanova u sistemu mogu da se kumuliraju

kako bi se stvorila šira slika o kretanju novca, glavnih troškova i prihoda kao i poslovnih

rezultata. Ovo će obezbediti transparentnost i lakše praćenje sistema uopšte.



117

Postavljanje ciljeva

Svaka zdravstvena ustanova mora da ima jasno definisane ciljeve koji su povezani sa

opštom poslovnom strategijom organizacije, kao i sa budžetom. Ciljevi koji su postavljeni

treba da budu u skladu sa SMART konceptom – jasno određeni, merljivi, dostižni, relevantni i

vremenski ograničeni.

Strategija upravljanja rizicima

Takođe, organizacije treba da uspostave strategiju upravljanja rizicima kako bi bile svesne

svih faktora rizika koji postoje u svim radnim procesima i koji mogu prouzrokovati kašnjenje ili

štete unutar organizacije. Treba da postoji specijalni okvir za identifikaciju rizika, njihovo

upravljanje, smanjenje, prijavu i praćenje. Takođe, svi radni procesi i procedure moraju biti

detaljno opisani.

KPI-evi

Najvažniji ključni indikatori performansi moraju biti utvrđeni, i nakon toga treba uspostaviti

njihovo redovno praćenje. Ovo ne treba da uključi samo finansijske indikatore, već i

indikatore performansi poslodavaca, menadžmenta i ustanova u zavisnosti od oblasti

zdravstvene nege koju pružaju. Ovim putem mogu se preduzeti neposredne korektivne

akcije za pojedine nedostatke identifikovane u sistemu i na taj način obezbediti bolju

funkcionalnost svake pojedinačne zdravstvene ustanove i sistema kao celine.

Budžetski kalendar

Neophodno je bolje usklađivanje planiranja i budžetiranja na institucionalnom i državnom

nivou, kao i usklađivanje sa budžetskim kalendarom i poštovanje rokova. Ukoliko ovaj

zahtev nije moguće ispuniti, onda državne vlasti treba da razmotre promene u kalendaru,

kako bi ispunjenje rokova bilo ostvarljivo.

Podsticaji za efikasno upravljanje institucijama

Kao što je prethodno opisano, zdravstvene ustanove nemaju nikakve podsticaje za efikasno i

efektivno upravljanje i postizanje efikasnosti troškova. Prema našem mišljenju, efikasnije

institucije bi trebalo da imaju mogućnost da zadrže i reinvestiraju ušteđena sredstva, jer bi to

dovelo do povećanja efikasnosti i ušteda u troškovima i na taj način imalo pozitivan efekat na

finansijsku održivost celog sistema kako u kratkom, tako i u dugom roku.

Loše upravljanje procesom javnih nabavki

Razmotriti implementaciju softverskog rešenja za upravljanje zalihama, kao i optimizaciju

procesa nabavke lekova i medicinske opreme (što će biti objašnjeno u odeljku IT preporuka).

Uspostaviti održiv način plaćanja obaveza, počevši od procena realnih potreba usklađenih sa

realnim finansijskim mogućnostima. U cilju zaštite kvaliteta usluga pruženih pacijentu, od

suštinskog značaja je balansirati proces CJN i obezbediti to da kriterijum najniže cene nije

jedini pokretač odluke. Kvalitet i tehničke specifikacije takođe treba da igraju značajnu ulogu

u donošenju odluke.



118

Broj nemedicinskog osoblja

Prema podacima Svetske banke, iako je pokrivenost medicinskog osoblja u okviru

regionalnih normi i u skladu sa nivoom u zemljama EU, nemedicinsko osoblje obuhvata oko

25% od ukupnog broja zdravstvenih radnika, što je dvostruko više nego u zemljama OECD-

a. U slučaju domova zdravlja, u proseku nemedicinski radnici čine 22,9% od ukupnog broja

zaposlenih, od kojih je 16,5% tehničko osoblje a 6,4 % su administrativni radnici. Učešće

nemedicinskih radnika je posebno visoko u bolnicama. Višak nemedicinskih radnika treba da

se reguliše kako bi se postigla bolja troškovna efikasnost. Prema istraživanjima Svetske

banke, ukoliko bi Srbija svela broj nemedicinskog osoblja na nivo koji postoji u uporedivim

zemljama OECD-a mogla bi da ostvari potencijalne uštede i do 0,2% BDP-a.



119

Slika br. 35: Finansijski operativni model

- Uspostaviti centralni okvir za politike i

kontrole kako bi se podržalo centralno

upravljanje i upravljanje rizicima

- Strukturirati organizaciju tako da

dodaje vrednost poslovanju

- Definisati odgovorajuće lokalne,

reigonalne i globalne strukture

- Definisati konzistentne standardizovane

podatke i jedinstven kontni okvir

- Implementirati jedinstveni izvor podataka

- Omogućiti funkcionisanje efikasnih i efektivnih

procesa na odgovarajućim lokacijama

- Uspostaviti centralni okvir za merenje

performansi

- Omogućiti kontinuirano poboljšanje na

svim nivoima pružanja usluge

- Odrediti fizičke lokacije za svaku

operaciju kako bi se optimizovale

performanse

- Uspostaviti upravljanje nekretninama

- Definisati arhitekturu sistema i alate kako

bi se omogućile aktivnosti koje dodaju

vrednost

- Izgraditi organizaciju sa odgovarajućim

resursima koji imaju odgovarajuće veštine, na

odgovarajućim lokacijama

- Promovisati globalnu zajednicu

Izvršni

niv

o

Org

an

izacio

ni

niv

o

yad

oS

ed

am

ko

mp

on

en

ti

op

era

tivn

og

mo

dela

Organizacija i

lokacija

Procesi Politike i

kontrole

Merenje

performansi

Podaci

Ljudi Tehnologija

Niv

o r

esu

rsa



120

9.2 Uključivanje privatnih pružalaca zdravstvene zaštite u sistem

Identifikovani problem:

Niska uključenost privatnog sektora, ali i slab razvoj privatnog sektora na

sekundarom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Opis problema:

Potencijali privatnog sektora nisu u potpunosti iskorišceni. Ovo takođe stvara barijeru

za dalji razvoj privatnog sektora na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene

zaštite.

Preporuka:

Moguća partnerstva između javnog i privatnog sektora u zdravstvenoj zaštiti.

Jedan od načina za dalje uključivanje privatnog sektora je da država i/ili RFZO zaključi

ugovore sa privatnim pružaocima zdravstvene zaštite i da uspostave listu cena za različite

vrste pregleda. Glavna ideja je da pacijent učestvuje u troškovima, i da snosi jedan njihov

deo, dok ostatak pokriva RFZO.

Utvrđena pravila, procedure i liste cena važile bi za pružaoce koji su uključeni u ugovor

zaključen sa RFZO-om. Svi pružaoci ZZ koji su potpisnici ugovora moraju poštovati utvrđena

pravila, procedure i liste cena u skladu sa važećim dogovorom. Pravila, procedure i cenovne

liste treba da budu objavljene u jednom dokumentu, i biće predmet budućih revizija kako bi

se obezbedile porebne promene, u skladu sa razvojem mreže zdravstvene zaštite u Srbiji.

Privatne zdravstvene ustanove koje će sklapati ovakvu vrstu ugovora trebalo bi da budu

isključivo akreditovane zdravstvene ustanove koje su dobile akreditaciju od Agencije za

akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije.

Opšte ideje

Odrediti liste cena/tabele cena za konkretne usluge koje će biti nabavljene u privatnom

sektoru. Cene treba da se formiraju na način da već sadrže porez na dodatu vrednost, i treba

da budu predstavljena na način koji jasno definiše:

a) deo troška koji snosi RFZO i

b) učešće u troškovima od strane korisnika,

za sve usluge koje koštaju više od onoga što RFZO pokriva. Svaka usluga treba da ima svoj

specijani kod. Kodovi će koristiti pružaocu usluge da naplati iznos od učešća u troškovima od

kranjeg korisnika. Korišćenje ovih kodova zahteva da pružaoc zdravstvene usluge izda

lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju primaoca, između svih ostalih pratećih

dokumenata.



121

RFZO će uspostaviti razumne rokove vezane za plaćanje zdravstvenih usluga svim

pružaocima.

Takođe treba da budu uspostavljene i posebne procedure za prateću dokumentaciju u svrhu

jačanja transparentnosti ili obezbeđvanja neophodnih pojašnjenja. Takođe mora da postoji i

jasno utvrđen rok za njihovo prosleđivanje.

Ugovorna strana, tj. privatna zdravstvena ustanova će obezbediti PIO fondu, u skladu sa

etičkim pravilima i profesionalnom tajnom, sve medicinske informacije za potrebe revizije,

uključujući medicinske izveštaje za pravdanje pruženih zdravstvenih usluga.

Pružalac zdravstvene zaštite koji ima sklopljen ugovor sa RFZO-om treba da ima opciju da:

a) Potvrdi prava korisnika sredstava RFZO-a;

b) Prati rast svojih prihoda, regularnost registracije, plaćanja i drugih kretanja

zabeleženih na njegovom računu;

c) Predloži uključenje/isključenje određenih usluga;

d) Ima pristup drugim uslugama koje mogu biti dostupne.

Pružalac zdravstvene zaštite mora da identifikuje korisnika. Identifikacija može biti urađena

preko zdravstvene knjižice pacijenta.

Krajnji rok za plaćanje faktura pružaocima zdravstvenih usluga biće utvrđen u ugovoru i

određivaće se na osnovu datuma izvršene usluge i odgovarajuće prateće dokumentacije.

Pružalac zdravstvene zaštite koji sklopi ugovor sa RFZO-om treba da ima mogućnost da

izdaje recepte pacijentima, identične onima izdatim u javnim zdravstvenim ustanovama kako

bi pacijenti mogli da podignu lekove koji su na A listi na isti način kao i da im je recept izdat u

javnoj zdravstvenoj ustanovi. Takođe treba da ima mogućnost da pacijentima odobri

bolovanje do 30 dana, kao bi se smanjile posete lekarima u javnim zdravstvenim

ustanovama.

Takođe, prema našem mišljenju, privatni pružaoci zdravstvene zaštite moraju biti pažljivo

praćeni u sistemu. Trenutno država ima male ili nikakve podatke o broju privatnih ustanova

po pruženim uslugama, broju lekara i farmaceuta u privatnom zdravstvenom sektoru, broju

raspoloživih kreveta i kapacitetima privatnog sektora.

Kada bi privatni pružaoci zdravstvene zaštite bili uključeni u Plan mreže zdravstvenih

ustanova, ovo bi obezbedilo bolji uvid u teritorijalne jazove pružanja zdravstvene zaštite

širom zemlje. Onda bi bilo lakše planirati i buduće investicije u zdravstveni sektor prema

pravim potrebama stanovništva.

Evaluacija potencijalnih koristi:

Nabavljanjem dela usluga od privatnih pružalaca zdravstvene zaštite, država bi mogla

značajno da smanji rashode zdravstvene zaštite u apsolutnom smislu. Uočeno je da postoje

nepotrebne posete lekarima posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Na primer,

pacijent sa određenim simptomima poseti prvo lekara opšte prakse. Nakon toga odlazi na

pregled kod specijaliste. Posle pregleda kod specijaliste, pacijent se vraća kod doktora opšte



122

prakse na drugu kontorolu. Svaka poseta pacijenta se fakturiše RFZO-u kao posebno

pružena usluga. Kada bi se deo usluga dodelio privatnim zdravstvenim ustanovama, ovaj

ciklus bi mogao biti smanjen, što bi samim tim dovelo i do značajnih smanjenja državnih i

troškova RFZO-a. Učešće u troškovima od strane korisnika moglo bi da pokriva razliku u

ceni između privatnih i javnih zdravstvenih ustanova.

Uopšteno govoreći, vlade ulaze u javno-privatna partnerstva, jer je verovatnije da će tako

povećati efikasnost i usled toga, pružiti javne usluge po nižim troškovima stanovništvu.

Prema nedavnoj studiji50 koja je analizirala 45% (132 od 295) akutnih bolnica u Španiji,

bolnice sa „netradicionalnim formama upravljanja“ uključujuči koncesije i javne konzorcijume

pokazale su bolje performanse prema relativnim pokazateljima efikasnosti. Dalje, privatno

vođene bolnice uštedele su 39% na zalihama i prijavile su 37% viši nivo aktivnosti sa

troškovima proizvodnje 27% manjim nego u javnim bolnicama pod vođstvom direktne javne

uprave.

Međutim, kada se razmatra ovakav vid partnerstava, vlada bi prvo trebalo da sprovede dva

testa:

► Prvo, treba uraditi cost-benefit analizu kako bi se utvrdilo da li je projekat opravdan i

isplativ

► Drugo, treba sprovesti i tzv. „Value for Money“ analizu u poređenju sa referentnom

ustanovom iz javnog sektora kako bi se opravdala mogućnost uzimanja u obzir javno-

privatnog partnerstva

Nakon toga projektni sponzori i projektni kreditori analiziraju da li projekat nudi atraktivan

povrat na investiciju, tj. da li je isplativ. U teoriji svako javno-privatno partnerstvo zasnovano

na ovoj proceduri treba da pruži bolju ekonomsku vrednost nego isti takav projekat izveden u

tradicionalnim uslovima.

Opšti zaključak je da javno-privatna partnerstva pružaju bolje performanse i u pogledu

troškova i vremenskih okvira, i dovode do povećanja (u apsolutnim iznosima) u obimu i

složenosti projekta.

Placanje zasnovano na performansama (P4P)

Zdravstveni sistem u Srbiji, kao i mnoge zdravstvene sisteme širom sveta, odlikuje jaz

između najboljih svetskih praksi i nivoa pružanja zdravstvenih usluga u zemlji. Mnoge od ovih

razlika u kvalitetu se mogu lako poboljšati. Ipak, u tim poboljšanjima treba istrajati uprkos

povećanom nivou zdravstvenih troškova i velikom broju drugih reformi u finansiranju,

regulacijama i pružanju zdravstvenih usluga. Razlike u kvalitetu javljaju se u raznim oblicima,

uključujući neuspeh u implementaciji kliničkih praksi zasnovanih na dokazima, segmentaciji

usluga, sporim i nepotpunim reakcijama na neželjenje indikacije, kao i nedovoljno

posvećivanje pažnje odgovarajućim preventivnim merama.

Osim toga, starenje populacije i povećanje rasprostranjenosti složenih hroničnih bolesti

povećava zahteve koji se postavljaju pred postojeći zdravstveni sistem i menja vrste

50 De Zulueta J., Circulo de Empresarios, Un sistema sanitario sostenibile, Madrid, Jul 2012



123

potrebnih usluga. Hronične bolesti često zahtevaju koordinaciju preventivnih mera, lečenja i

usluga koje se pružujaju u toku bolesti, koje se primenjuju u raznim uslovima,

personalizovanim za specifične okolnosti za svakog pojedinačnog pacijenata.

Takvi problemi mogu delimično da se prevaziđu implementacijom DRG sistema. Vlada

Republike Srbije je već investirala u DRG Grouper koji će olakšati implementaciju DRG

sistema. Dok se to ne dogodi, mi predlažemo uvođenje metoda plaćanja po performansama

koji predstavlja prelazno rešenje dok se DRG sistem u potpunosti ne implementira.

Tradicionalni načini plaćanja pružaocima zdravstvenih usluga kao što su plate, naknada za

uslugu, plaćanje paketa usluga, itd. ne nagrađuju direktno pružaoce zdravstvenih usluga za

bolji kvalitet usluge. Stoga se pojavljuje sve veći broj novih modela plaćanja usluga koji teži

da uskladi plaćanje kao podsticaj sa ciljevima zdravstvenog sistema koji se odnose na

kvalitet i koordinaciju usluga, poboljšanja u lečenju i efikasnosti pružanja usluga, kroz

nagrađivanje za postizanje zadatih performansi. Ovi modeli su testirani u velikom broju

zemalja OECD-a.

Ključna preporuka je da plaćanje podsticaja pružaocima usluga budu usklađeno da podrži

poboljšanje kvaliteta.

Sistem plaćanja po performansama koji je implementiran u većini zemalja je korišćen za

povećanje i poboljšanje tradicionalnih sistema plaćanja. Iako postoje različiti oblici ovakvih

Sistema plaćanja zdravstvenih usluga, njihova zajednička karakteristika je namerno

usvajanje eksplictnih podsticaja prilikom plaćanja zdravstvenih usluga koje su povezane sa

metrikama za precizno određene ciljeve poput višeg nivoa kvaliteta pružene zdravstvene

nege, povećan nivo pružanja preventivnih zdravstvenih usluga, bolje upravljanje hroničnim

bolestima i konačno, bolji krajnji ishodi za pacijenta.

Sistem plaćanja po peformansama može se definisati kao “usvajanje načina plaćanja

pružaocima zdravstvenih usluga koje uključuje specifične metrike koje promovišu tendenciju

povećanja nivoa kvaliteta kao i postizanje drugih ciljeva koje za rezultat imaju poboljšanje

performansi prilikom pružanja zdravstvene zaštite pacijentima”.

Kako bi smo pravilno odgovorili na ovu temu, neophodno je da imamo jasnu predstavu o

tome šta se podrazumeva pod “kvalitetom” i “performansama”. Svaki od ovih koncepata

može se meriti korišćenjem indikatora strukture, procesa ili ishoda pružanja zdravstvene

zaštite.

Imajući u vidu postojeća ograničenja merenja performansi, resursi za strukturisanje i

procesni indikatori su često neizbežni, ali njihovo korišćenje kao mere kvaliteta ima smisla

samo ukoliko je na osnovu prethodnih istraživanja dokazano da oni vode ka poboljšanjima u

pružanju zdravstvene zaštite.

Ključni elementi plaćanja zasnovanog na performansama tipično uključuju:

► Izjavu o kvalitativnim ciljevima koji se žele postići;

► Definiciju metrika kvaliteta koje će uticati na plaćanje;

► Formulaciju povezanih pravila za plaćanje koji definišu da je neki od elemenata

obavezan;



124

► Definisanje pravila o obezbeđivanju informacija i ostalim standardima koje pružaoci

zdravstvenih usluga moraju da poštuju;

► i formulisanje i upravljanje ugovorima koji će omogućiti da sistem nesmetano

funkcioniše.

Programi plaćanja zasnnovani na performansama se zasnivaju na premisi da, ukoliko su

pružaoci zdravstvenih usluga više plaćeni za određeno ponašanje, procese i ishode, onda će

više takvih ishoda i postojati, što će umanjiti ukupne troškove zdravstvene zaštite u

budućnosti.

Imajući u vidu da programi plaćanja zasnovani na performansama mogu povećati troškove

zdravstvene zaštite u svojim početnim fazama implementacije, dok se koristi od ovakvog

sistema očekuju dugoročno, i da srpski sistem zdravstvene zaštite ima potrebu samo za

prelaznim rešenjem koje će biti u upotrebi do uvođenja DSG-a, model plaćanja zasnovan na

performansama koji će se primeniti u Srbiji se može donekle pojednostaviti.

Ono što mi predlažemo jeste model plaćanja zasnovan na performansama koji će uključiti

pokriće troškova za prioritetne zdravstvene usluge (prevashodno one za koje su formirane

liste čekanja i za kojima postoji potreba outsource-ovanja u privatni sektor) prilikom čega će

se meriti nivo efikasnosti pružaoca zdravstvenih usluga.

Plaćanje treba da bude zasnovano na broju tretiranih pacijenata i terapije koja im je pružena,

a određeni podsticaji privatnim pružaocima zdravstvenih usluga mogu se uvesti za postizanje

nižeg nivoa troškova po usluzi. Ovaj model je poznatiji kao “zajedničke uštede plaćanja

zasnovanog na performansama”.

Cilj ovakvog modela jeste da se poveća iskorišćenost kapaciteta za pružanje zdravstvenih

usluga koje su prioritetne, na višem nivou kvaliteta od postojećeg.

Slika br. 36: Plaćanje zasnovano na performansama

Identifikovanje potrebe za promenom

Organizacione strategije i strategije

pružanja usluga

Nadzor

performansi

Regulative i podsticaji

Strategija i ciljevi

Odgovornosti

P4P



125

9.3 Prevencija i inovativni lekovi

Identifikovani problemi:

1) Nizak nivo preventivnih u poređenju sa kurativnim zdravstvenim uslugama ima

negativan uticaj na finansijsku održivost celokupnog zdravstvenog sistema.

2) Niska stopa refundacije novih inovativnih lekova u poređenju sa uporedivim

zemljama EU.

Opis problema:

1) Primeceno je da iako je broj preventivnih pregleda u porastu, on je i dalje dosta

ispod proseka EU. Dijagnostički i pregledi koji imaju za cilj lečenje vec nastalog

oboljenja su i dalje dosta češci od preventivnih pregleda. Akcenat u sistemu je

na kurativnim, a ne na preventivnim uslugama.

2) Novi inovativni lekovi imaju veoma nisku stopu refundacije u poređenju sa

sličnim zemljama u okruženju, kao što je objašnjeno u tekstu. Nedovoljnim

ulaganjem u inovativne lekove dolazi do rasta troškova „iz džepa“ građana i

finansijski teret lečenja se prebacuje na krajnje korisnike zdravstvenih usluga,

tj. pacijente.

Preporuka:

Prema našem mišljenju, u godinama koje dolaze, zdravstveni sistem Srbije bi trebalo da

promeni fokus sa kurativne na preventivnu medicinu. Broj skrininga i preventivnih pregleda

treba da se poveća. Efikasnost u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba stimulisati podizanjem

svesti među stanovništvom o važnosti ove vrste pregleda. Da bi se povećala ova vrsta

usluga, što će kasnije dovesti do značajnih ušteda na drugim nivoima zdravstvene zaštite,

Vlada i RFZO treba da razmotre opciju da prvi nivo outsorcing-a dela usluga bude upravo na

primarnom nivou zdravstvene zaštite. Pacijenti takođe treba da imaju mogućnost da imaju

svog izabranog lekara iz privatnog sektora.

Najbolje zdravstvene prakse u zemljama OECD-a postigle su odlične rezultate sa nižim

nivoom zdravstvenih kapaciteta, manjim brojem bolničkih kreveta i stopama prijema kroz

reforme koje su osnažile osnovnu i preventivnu zdravstvenu zaštitu i racionalizovale usluge

lečenja akutnih stanja. Izgradnjom kvalitetne preventivne zdravstvene zaštite putem većeg

broja skrininga i efikasnije lečenje hroničnih bolesti, kao i promocijom zdravijeg načina života

smanjuju se troškovi zdravstvene zaštite u srednjem i dugom roku.

Procedure za refundaciju novih inovativnih lekova na tržištu bi trebalo da se pojednostave, i

broj novih inovativnih lekova koji su na Listi lekova treba da bude veći, jer ovakav vid terapije

može značajno smanjiti ostale troškove zdravstvene zaštite, kako u kratkom, tako i u dugom

roku. Ovo je takođe usko povezano sa gore pomenutom strategijom promene fokusa sa

kurativne na preventivnu medicinu. Investicije u nove lekove će stvoriti uštede koje se mogu

koristiti za pokriće drugih troškova zdravstvene zaštite. Novi lekovi su lekovi sa velikim

potencijalom koji mogu dovesti do preraspodela budžeta i obezbediti uštede na osnovu veće

efikasnosti i bezbednosti u terpaiji. Novi lek bi mogao značajno smanjiti i druge troškove



126

zdravstvene zaštite kao što su: troškovi lista čekanja/hospitalizacije; troškovi lečenja nastalih

komplikacija i neželjenih efekata terapije; troškovi odlaska pacijenta na bolovanje i dr. Ono

što je najvažnije, ovo bi obezbedilo pozitivne rezultate u kratkom roku i imalo gotovo trenutni

pozitivan uticaj na finansijsku održivost zdravstvenog sistema u Srbiji.

9.4 Smanjenje lista čekanja Identifikovani problem:

Duge liste čekanja za pojedine procedure i loš protok informacija o pacijentima među zdravstvenim ustanovama. Opis problema:

Tokom našeg istraživanja primetili smo da postoje duge liste čekanja za određene

procedure. Postojanje velikog broja pacijenata koji čekaju terapije koje prevazilaze klinički

prihvatljivo vreme ima ozbiljne posledice ne samo na pojedince (povećanje patnje, smanjenje

uspeha terapije, komplikovanije terapije) već i na društvo (skuplje korišćenje resursa, više

odsustvovanja itd). Takođe, postoji nedostatak, a u večini slučajeva i potpuno nepostojanje

koordinacije između privatnog i javnog sistema zbog korišćenja različitih sistema, procedura i

standarda.

Pristup zdravstvenoj zaštiti se trenutno sprovodi na neregulisan način a integracija na

različitim nivoima zdravstvene zaštite ne postoji. Građani nemaju priliku da učestvuju u

samom procesu. Sistem mora da se razvije u efikasniji, gde je pacijent u centru pažnje.

Neophodan je centralni sistem koji spaja razdvojene nivoe zdravstvene zaštite.

Preporuka:

Odgovarajuća zdravstvena terapija podrazumeva kombinaciju različitih faktora:

► Šansa (blagovremena terapija),

► Zdravstvena poboljšanja (efektivnost),

► Adekvatni troškovi (efikasnost), i vrednost za pacijenta.

Potreba za regulacijom proizlazi iz činjenice da su zdravstvene ustanove redak i vredan

resurs. Sva bolnička sredstva kao što su zakazivanja operacija, dostupnost bolničkih kreveta,

i kreveta na tercijarnom nivou ZZ, referenciranje primarne zdrvstvene zaštite itd, zahtevaju

pravilno i blagovremeno upravljanje kako bi osigurali da pružene zdravstvene usluge

poseduju:

► Kvalitet – Poštujući standarde tehničkog kvaliteta zdravstvenih ustanova;

► Standarde – Utvrđeno maksimalno vreme čekanja po medicinskom prioritetu i

patologiji;

► Jednakost – Raspored obezbeđuje medicinski prioritet i vreme čekanja;

► Proces – Garantuje alternativni izbor ukoliko je vreme čekanja 75% od maksimalnog

uspostavljenog vremena čekanja;

► Transparentnost – Transparentnost i garancija kvaliteta informacija.



127

Ono što mi predlažemo je intergacija informacionih sistema svih zdravstvenih ustanova koje

vrše procedure na listama čekanja sa svim ostalim zdravstvenim ustanovama u planu mreže,

kao i sa svim privatnim zdravstvenim ustanovama u zemlji, tako da odgovarajuće softversko

rešenje može da koristi podatke koji omogućavaju pronalaženje najboljeg rešenja za svakog

pacijenta. Ovo je da bi se osigurao jednak tretman svakog pacijenta u smislu kvaliteta,

standarda, količine, procesa i transparentnosti. Ciljevi su da se smanji vreme čekanja za

operacije/procedure, da se koriste isti standardi za sve pacijente, da se profitira od

adekvatne iskorišćenosti resursa, i da se stvori nacionalna struktura homogenih informacija

baziranih u sistemu sakupljanja podataka.

Informacioni model treba da uključuje sledeće stavke: informacije o pacijentima i događaje

koji omogućavaju upravljanje procesima, kliničke informacije za „Upravljanje bolestima“ i

finansijske podatke koje omogućavaju upravljanje zdravstvenim jedinicama, iz kojih su

generisani podaci radi poboljšanja pristupa upravljanju. Informacije treba da budu

evidentirane od strane bolnica u skladu sa setom standarda i integrisane u centralnu bazu

podataka. Kvalitet integrisanih informacija iz bolnica biće garantovan od strane seta alata koji

potvrđuju doslednost, odbacujući nekvalitetne podatke. Informacije će biti evidentirane u

bolnicama tokom procesa upravljanja listama čekanja i integrisane u centralnu bazu na

dnevnom nivou.

Dizajnirani informacioni sistem treba da podrži bolnice, kako javne tako i privatne u

poboljšanju pristupa zdravstvenoj zaštiti. Ovaj informacioni sistem treba da integriše podatke

iz svih bolnica zajedno, i izabere odgovarajuće informacije kako bi pronašao najbolje rešenje

za svakog pacijenta. To bi trebalo da omogući blagovremenu razmenu podataka koji pokreću

proces donošenja odluka. Treba da bude jasno definisano ko je stvorio i uneo određenu

informaciju, a minimalni set podataka i sve informacije koje se prikupljaju treba da budu deo

procesa rada.

Postoji pet glavnih ciljeva koja treba ostvariti:

► stvoriti znanje,

► uspostaviti jednakost između tražnje i ponude,

► garantovati jednakost pristupa,

► poboljšati kvalitet/efikasnost i

► postići održivost.

Glavne identifikovane mete su: povećanje ponude „operacija“, poboljšanje upravljanja

listama čekanja (tj. stvaranje uslova za poboljšanje korišćenja operacionih sala i timova),

regulisanje ponude i tražnje, poboljšanje procesa, pristup kvalitetno pruženim uslugama,

garancija dostupnosti zdravstvene zaštite celokupnom stanovništvu i poboljšanje kvaliteta

informacija.

Takođe, problem lista čekanja može se rešiti u vrlo kratkom roku, na način da se ugovori

saradnja između privatnih zdravstvenih ustanova i RFZO-a. Privatne zdravstvene ustanove

treba da ispunjavaju određene kriterijume u smislu da poseduju akreditaciju, potreban

kvalifikovani kadar i modernu medicinsku opremu i da imaju slobodne kapacitete. Ovakvi

tipovi ugovora već postoje i uspešno se sprovode između privatnih zdravstvenih ustanova

koje posluju u Srbiji a imaju ovakve ugovore sa državnim fondovima zdravlja u zemljama



128

bivše Jugoslavije. Smanjenje lista čekanja na ovaj način najuočljivije bi bilo kod usluga

operacija u ortopediji - zamena/ugradnja veštačkog kuka, ostalih ortopedskih operacija, zatim

operacije katarakte, vantelesne oplodnje (za koju ovakav vid ugovora već postoji) itd.

Proces je zamišljen na sledeći način: „bolnica porekla“ pacijenta (BP - bolnica gde je pacijent

imao prve konsultacije) klasifikuje pacijente prema prioritetu i pokušava da zakaže operaciju

na vreme. Ali, postoji definisani vremenski period u pogledu određenog broja dana koji BP

ima da odgovori na podnete zahteve: bolnica u suprotnom mora da obrazloži nedostatak

kapaciteta za izlaženje u susret prioritetnim pacijentima na spisku. Stoga, mora da bude

definisan vremenski limit u kome bolnica ima obavezu da izvrši operaciju. U suprotnom, ako

bolnica ne može da izvrši operaciju u definisanom vremenskom okviru, pacijent mora biti

prebačen u drugu bolnicu u mreži (koja je prihvaćena od strane pacijenta): ovo može da

bude i privatna bolnica u slučaju da takva ima sklopljen ugovor sa RFZO. Maksimalno

dozvoljeno vreme čekanja treba da bude definisano. Svaki pacijent se prati zasebno, kako bi

se garantovalo da maksimalno vreme čekanja nije dostignuto.

Procena potencijalnih koristi:

Sličan sistem je uspostavljen u Portugalskom zdravstvenom sistemu 2005. godine. Uticaj koji

je tamo imao mogao bi takođe biti preveden u smanjenje vremena čekanja: vreme čekanja

na operaciju smanjilo se sa 8,6 na 3,4 meseca, što znači 60,5% smanjenja samo zbog boljeg

sistema organizacije i upravljanja. U isto vreme, ovaj napredak je dozvolio povećanje ulaza

pacijenata (tj. povećan pristup operacijama) sa 426.949 na 560.695 bolničkih epizoda

(+31,3%). Ovo je bilo moguće zbog rasta broja zakazanih operacija sa 345.321 na 475.293

bolničkih epizoda (+37,6%).

Rezultati su veoma impresivni, rezultirajući iz profesionalne primene Integrisanog

softverskog dizajna i primene principa koji dozvoljavaju prevazilaženje komunikacionih

barijera i nedostataka operacionih sala.

Ovo, naravno, treba samo da bude deo procesa implementacije sveobuhvatne strategije koja

dozvoljava sakupljanje i deljenje podataka sa zdravstvenim sisitemom Srbije, kako bi se

poboljšalo upravljanje upotrebom sredstava. Budući radovi će uključivati i analizu korišćenja

samog informacionog sistema i same zdravstvene koristi obezbeđene operacijama.



129

9.5 Centralizacija ili Decentralizacija?

Identifikovani problem: Nedostatak strogo definisanog pravca buduceg razvoja sistema u smislu

centralizacije i decentralizacije.

Opis problema:

Tokom naših intervjua sa Ministarstvom zdravlja, primetili smo nedostatak jasnog pravca

sistemskog razvoja u budućnosti u smislu centralizacije i decentralizacije.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine sproveden je postupak decentralizacije u

osnivanju i obezbeđivanju uslova za rad ustanova na primarnom nivou ZZ (domovi zdravlja i

apoteke) i to prenošenjem osnivačkih prava na opštine, odnosno gradove. Danas se

ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite osnivaju uglavnom od strane lokalnih

opština, dok su ustanove na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite osnivaju od

strane države. Takođe, na nekim opštinama širom zemlje postoje zdravstvene ustanove

osnovane i od strane države i one osnovane od strane lokalnih vlasti, iako nema dovoljno

tražnje za njihovim uslugama. Proces decentralizacije je propraćen i zakonskim izmenama u

Zakonu o lokalnoj samoupravi, ali i Ustavom iz 2006. godine koji garantuje da opštine imaju

nadležnost u oblasti zdravstvene zaštite.51

Decentralizacija stvara probleme kada je u pitanju ravnopravnost u pogledu dostupnosti

zdravstvene zaštite širom zemlje. U nekim mestima, postoji nepotrebno ulaganje u

zdravstvene ustanove, dok u drugim, nema dovoljno resursa i ustanova da bi se zadovoljila

tražnja za zdravstvenom zaštitom lokalnog stanovništva.

Ovo značajno povećava administrativne i birokratske procedure, dok sa druge strane,

smanjuje uticaj države koji ona ima u smislu kontrole ovih ustanova, posebno onih koje su

osnovane od strane lokalnih opština.

Kao ključne prepreke na putu efikasne decentralizacije sistema zdravstvene zaštite

uglavnom se navodi nedostatak finansijskih sredstava u lokalnim budžetima, nasleđeni

finansijski i organizacioni problemi, nedovoljna pripremljenost za preuziman je osnivačkih

prava, kao i neadekvatni propisi u oblasti zdravstvene zaštite. Prema istraživanju o

zdravstvenoj zaštiti na lokalnom nivou koje je sproveo NALED, više od jedne trećine lokalnih

samouprava ocenila je efekte decentralizacije kao loše.

Preporuka:

Kada se uzima u obzir decentralizacija, moramo imati na umu određene stvari koje treba da

se zadrže na centralnom nivou

► Osnovna pravila zdravstvene zaštite i pravna regulativa

► Ciljevi i zadaci kao i rokovi za njihovo ispunjenje

► Praćenje, analiza i procena zdravstvenog stanja stanovništva

51 Izvor: Privredna komora Srbije – Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo, Novembar 2015.



130

► Odluke o strateškom razvoju

Problemi koordinacije u decentralizovanim sistemima i rizik dupliranja usluga i stoga i

troškova su glavni argumenti za centralizaciju određenog nivoa upravljanja.

Prema našem mišljenju centralizovani sistem je bolja opcija za Srbiju u ovom trenutku.

Trenutno država nema dovoljno sredstava ni resursa kako bi prolazila kroz proces

decentralizacije.

Decentralizacija u ovom trenutku samo stvara tenziju između centralnih i lokalnih vlasti.

Nejednako pružanje usluga bio bi veliki problem jer nisu sve geografske oblasti i opštine na

istom nivou ekonomskog razvoja, tako da bi bilo veoma teško obezbediti jednaku

zdravstvenu zaštitu celokupnom stanovništvu širom zemlje.

Iako bi decentralizovani sistem imao značajne prednosti kada se radi o poboljšanju

efikasnosti, on takođe zahteva velike investicije u zgrade, opremu, materijal i radnu snagu i

većina lokalnih vlada nije u moućnosti da finansira ove investicije u kratkom roku.

Ali decentralizovani sistem ostaje nešto što treba da se razmotri u godinama koje dolaze. Sa

većim uključenjem privatnog sektora, očekuje se i pojava drugih mogućnosti. Javno-privatna

partnerstva će postati opcija čak i na opštinskim nivoima tako da će troškovi i finansijski teret

ovih sistematskih promena moći da se podele između privatnog i javnog sektora.

U tabeli ispod nalazi se lista argumenata za i protiv kada se razmatra decentralizacija

sistema zdravstvene zaštite.



131

Tabela br. 37: Argumenti za i protiv decentralizovanog sistema zdravstvene zaštite

Prednosti i nedostaci decentralizacije zdravstvenog

sistema

Poboljšanje tehničke efikasnosti usled smanjenja birokratskih procedura i vece troškovne obazrivosti na lokalnom nivou. Decentralizovane procedure takođe mogu smanjiti rizik pojave uskih grla na centralnom nivou, što ce uticati na sveukupno povecanje izlaza iz sistema.

Neophodno je stvoriti određene kontekstualne uslove. Potrebno je obezbediti sistem nagrađivanja za menadžere.

Unapređenje alokativne efikasnosti usled adekvatnijeg prilagođavanja javnih usluga lokalnim potrebama kao i bolji odziv pacijenata.

Povecanje nejednakosti između administrativnih jedinica. Stvaranje tenzije između centralne javne uprave i različitih lokalnih javnih uprava.

Više inovacija u pružanju usluga usled prilagođavanja lokalnim uslovima i potrebama kao i usled vece autonomije lokalnih vlasti i institucija.

Stvaranje različitih nivoa kvaliteta usluge.

Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga kao posledica integracije zdravstvenih usluga i olakšanog pristupa ugroženim grupama.

Integracija zdravstvenih usluga i informacionih sistema može biti potencijalni problem. Takođe, može biti problematično privuci kvalifikovano osoblje na udaljena mesta.

Bolja informisanost o zdravstvenim problemima lokalnog stanovništva, te i bolji proces odlučivanja. Uključivanje lokalnih zajednica u proces donošenja odluka.

Ova izjava nije dovoljno potkrepljena i veruje se da centralne vlasti poseduju bolju informisanost o zdravstvenim problemima populacije. Centralizovano prikupljanje informacija i kontrola performansi ce i dalje biti neophodni.

Lokalni rukovodioci mogu biti efikasniji u alokaciji resursa kako bi se dostigli prioriteti.

Lokalni rukovodioci mogu biti izloženi pritisku što može rezultirati porastom troškova i neefikasnosti.

Responzivnost i brza implementacija odluka. Bolja povezanost donosioca odluka i krajnjih korisnika.

Nedovoljno političke kontrole, odnosno profesionalizma. Moguci problemi sa održavanjem kvaliteteta i efikasnosti ako su decentralizovane jedinice previše fragmentisane.



132

Kvalitetnije zdravstvene usluge i adekvatnija raspodela fondova u skladu sa potrebama stanovništva, što ce rezultirati u vecoj ravnopravnosti kada je u pitanju dostupnost lečenja.

Dok sa jedne strane decentralizacija može unaprediti ravnopravnost pojedinih mera, sa druge strane neke mere može pogoršati. Do neravnopravnih uslova može doci usled različitih lokalnih kapaciteta i opredeljenja kao i neravnopravne raspodele finansijskih resursa.

Uključenost lokalnih vlasti u proces donošenja odluka.

Povecan rizik političkog uticaja uticajnih grupa u decentralizovanim jedinicama.

Decentralizacija daje mogucnost diferenciranja,odnosno kreiranja poslovnih jedinica sa posebnim nivoom usluga načinom placanja. Ovo daje vece mogucnosti za inovacije.

Decentralizacija može oslabiti koordinaciju i duplirati određene aktivnosti. Nedostatak u slučaju malog obima posla ce dovesti do neefikasnoti i nižeg nivoa kvaliteta u određenim slučajevima.

Decentralizacija stvara šanse za testiranje organizacionih rešenja i širenje najbolje prakse na svim nivoima kroz sistematizovan proces.

Stvara se rizik da ce lokalne jedinice biti više fokusirane na optimizaciju sopstvenih procesa bez uzimanja u obzir performansi na nivou cele organizacije.

Velike centralizovane jedinice preferiraju sprovođenje koordinacije kroz standardizovane ulaze i procedure, dok manje decentralizovane jedinice su fleksibilnije kada je u pitanju sporadična (ad hoc) koordinacija.

Decentralizacija sistema donošenja odluka može stvoriti probleme kada je u pitanju koordinacija poslovnih jedinica koje se razlikuju u svojim procesima. Kao posledica toga, postoji mogucnost da planiranje investicija i razvoja zdravstvenih ustanova nije optimalno. Takođe, može se javiti problem transparentnosti i nametanja zajedničih standarda.

Interna koordinacija je lakša kod decentralizovanih jedinica s obzirom na jednostavniju hijerarhiju, što podrazumeva grupisanje određenih funkcija. Takođe, ovo vodi ka poboljšanoj komunikaciji.

Postoji rizik od nastanka raličitih praksi i standarda između različitih lokalnih poslovnih jedinica (posebno kada je u pitanju stručnost zaposlenih).

Manje i decentralizovane jedinice imaju mogucnost bolje kontrole poslovanja kao i dodele odgovornosti. Takođe, motivacija može biti u porastu jer zaposleni imaju više dodira sa pacijentima kao i sa lokalnom upravom zdravstvenog centra.

Postoji rizik preteranog investiranja i neadekvatne upotrebe finansijskih resursa ako je sistem odlučivanja decentralizovan a bez odgovarajuceg mehanizma koordinacije.



133

9.6 IT Podrška

Identifikovani problemi:

► Niska implementacija informacionih i komunikacionih tehnologija u svim

(vecinom javnim) zdravstvenim ustanovama i nedostatak protoka informacija

između ustanova

► Nedostatatk kontrolnih mehanizama koji bi uverili RFZO da svaka ustanova

priprema plan prema svojim stvarnim potrebama za lekovima i medicinskim

sredstvima

Opis problema:

Tokom našeg istaživanja primetili smo da je informaciona oprema koja se koristi u većini

ustanova zdravstvene zaštite staromodna i zastarela. Skoro da ne postoji elektronsko

deljenje informacija između ustanova. Prikupljanje, pretraga i deljenje podataka o pacijentu

zahteva dosta vremena, povećava birokratiju, neefikasnosti i samim tim troškove.

Privatni pružaoci zdravstvene zaštite imaju mnogo bolju IT opremu i upotreba njihovih

kapaciteta je na veoma visokom nivou.

Preporuka:

Usklađenost i deljenje informacija između ustanova i sistema često zahteva značajan proces

tehnoloških promena. Dobro softversko rešenje može da pomogne organizaciji da održi

ažurne podatke o pacijentima i sačuva njihovu privatnost. Ovakav softver bi trebalo da

obezbedi:

► Sigurnu i fleksibilnu identifikaciju korisnika koji podržava razne metode od šifara do

biometrijske identifikacije

► Centralizovano rešenje za upravljanje dozvolama pristupa i identifikacijom

► Alate za praćenje i upravljanje svim istorijskim podacima o pojedinačnom pacijentu

► Administraciju i sigurnosne alate za praćenje sumnjivih aktivnosti

► Upravljački pristup zasnovan na ulogama kako bi se kontrolisao pristup korisnika

kritičnim resursima i informacijama

Poboljšanje radne tehnologije je veoma važan zadatak koji treba da bude dostignut u

budućnosti. Upotreba moderne audio-video tehnologije i kompjuterskih resursa će omogućiti

bolje mehanizme za rešavanje problema i zahteva građana. Birokratska samovolja i

nepotrebno izlaganje građana transportnim troškovima, kao i gubitak radnog vremena biće

eliminisani.

RFZO treba da bude prvi koji će pokrenuti ovu tranziciju. Takođe, bilo bi od ključne važnosti

da se uspostavi tehnologija bez upotrebe papira u budućnosti. Ovo znači da zdravstvene

ustanove treba da komuniciraju međusobno korišćenjem e-mailova i dokumenata čije

čuvanje i upravljanje će biti efikasnije.



134

Krajnji cilj je uvođenje elektronskih dokumenata i komunikacije u svim sferama.

E-recept, e-uputi, e-rasporedi, e-zdravstvena evidencija i e-savetovanje su projekti od

velike važnosti za moderan zdravstveni sistem, stoga je investiranje u njihovu

implementaciju krucijalno.

Ključno je da se u dolazećem periodu stvore uslovi da svi podaci o pacijentima mogu da se

unose u centralnu bazu podataka, kako bi svi ključni komunikacioni tokovi mogli biti

realizovani putem elektronske komunikacije.

Svaka zdravstvena ustanova treba da ima opremu kao što su kompjuteri, štampači, skeneri,

čitači pametnih kartica (zdravstvene knjižice, lične karte) i drugu neophodnu opremu koja

ubrzava komunikaciju i pužanje usluga pacijentima. Ovo se primarno odnosi na javne

zdravstvene ustanove, jer danas, ovo nažalost nije slučaj.

Takođe, usklađivanje interneta i IT strategija je od velike važnosti za moderan zdravstveni

sistem u zemlji. Internet je vredan alat u zdravstvenoj industriji. Tehnologije kao što su alati

za elektronsko čuvanje podataka, i online baze omogućavaju pružaocima zdravstvene

zaštite da brzo pristupe informacijama. Bolnice mogu takođe da koriste internet za ispunjenje

zadataka kao što su naručivanje zaliha ili prenošenje medicinskih kartona.

Na kraju, internet i dobra softverska rešenja mogu da pomognu zdravstvenim organizacijama

da poboljšaju efikasnost, profitabilnost i protok informacija. Pretraživanje kroz gomilu

podataka za dobijanje informacija o pacijentu zahteva vreme. Ovaj vid rešenja omogućava

pristup pravim informacijama gotovo odmah. Manje vremena potrošenog na traženje

informacija znači uštedu u troškovima i više vremena za pacijente i klijente, što može da

rezultira u povećanoj profitabilnosti. Deljenje informacija između ustanova bilo bi gotovo

trenutno. Kartoni, dokumentacija, liste zaliha i recepata slale bi se automatski, a samim tim

štedelo bi se vreme i novac.

Kada se govori o javnim nabavkama lekova pravo softversko rešenje je takođe ključ za

praćenje i optimizaciju nivoa zaliha u zdravstvenim ustanovama.

IT rešenje mora da funkcioniše u smislu da prikuplja sve neophodne podatke o dostupnim

količinama iz svake zdravstvene ustanove uključujući domove zdravlja, bolnice i apoteke (za

lekove koji se izdaju na recept) i da čuva sve sakupljene podatke u centralnoj bazi podataka

ili serveru. Privatne i javne zdravstvene ustanove treba da omoguće povezivanje svojih IT

sistema koje bi omogućilo razmenu podataka između njih. RFZO bi onda imao blagovremeni

uvid u nivo zaliha i mogao bi da reaguje na pravi način i u pravom trenutku. Takođe, planovi

potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim zalihama mogli bi biti kreirani na osnovu

statističkih i istorijskih podataka o potrošnji lekova i medicinske opreme u prethodnoj godini

(godinama), tako da bi plan preciznije definisao stvarne potrebe za svaku zdravstvenu

ustanovu.



135

Upravljanje zalihama i optimizacija nabavke lekova i medicinskih materijala je od ključne

važnosti za finansijsku stabilnost celokupnog zdravstvenog sistema. Ova vrsta rešenja bi

pomogla praćenje toka novca i dobara između sistema kroz sve korake koji uključuju:

► Zahtev za nabavkom lekova i medicinskog materijala u planu potreba zdravstvene

ustanove

► Plan centralizovane javne nabavke kreirane od strane Instituta za javno zdravlje;

► Nabavku lekova i medicinskog materijala kroz proces javne nabavke

► Distribuciju lekova i medicinskog materijala do krajnje lokacije (do korisnika -

zdravstvene ustanove)

► Izdavanje i potrošnja lekova i medicinskog materijala

► Povrat neiskorišćenih zaliha

► Kontinuirano praćenje nivoa zaliha

Slika br. 37: Koristi od optimizacije procesa javnih nabavki

Optimized stock level

Better planning and forecasts

Lo er return of materials

Optimized procurement

requests

Optimized logistic

support

Lo er procurement costs

Benefits from optimization of

public procurement process

Optimalan nivo

zaliha

Bolje planiranje i

predviđanje

Manji povraćaj

materijala

Optimizovan proces

nabavke

Optimizovana

logistička podrška

Niži troškovi

nabavke

Koristi od optimizacije procesa

javnih nabavki



136

9.7 Modeli zdravstvenog osiguranja i DZO

Identifikovani problem: Nizak nivo korišcenja dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja

Opis problema:

Tokom našeg istraživanja, primetili smo da postoji nizak nivo korišćenja privatnog, tj.

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Kalkulacije zasnovane na podacima Narodne banke

Srbije pokazuju da ovakav vid osiguranja ima oko 12% građana. Problem sa podacima

kojima raspolaže NBS je što oni u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, uključuju i putno

zdravstveno osiguranje, tako da je prema podacima kojima raspolažu osiguravajuće kuće

ovaj procenat znatno niži i kreće se oko 2%. Ovo bi samo po sebi moglo predstavljati

problem, jer ukazuje na činjenicu da očigledno ne postoji adekvatan nadzor tržišta

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u zemlji.

Takođe, većina ugovorenih pokrića koristi se za usluge ambulantne nege, dok je pokriće

bolničkih usluga ugovoreno u manje od jedne trećine polisa.

Niska kupovna snaga pacijenata će nastaviti da otežava razvoj privatnog sektora

zdravstvenog osiguranja, dok Vlada sa druge strane pokušava da ograniči vrstu i obim

usluga koje se nadoknađuju iz javnih fondova.

Preporuka:

Evolucija i dalji razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je od velikog značaja s obzirom

da ono predstavlja neizbežnu referencu u sistemima zdravstvene zaštite širom sveta.

Kako je procenat ugovorenih polisa daleko ispod evropskog proseka, to ukazuje na činjenicu

da dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji ima značajan potencijal za rast.

U većini evropskih zemalja uglavnom postoje tri tipa sistema DZO uključujući:

► Sistem nadoknade – u ovom tipu sistema pružaoci zdravstvenog osiguranja vrše

isplate po osnovu raznih sistema nadoknade i sklapaju ugovore sa raznim privatnim

praksama i zdravstvenim sistemima koji se periodično obnavljaju. Ovakav sistem u

osnovi funkcioniše na način da po podnošenju dokaza, tj. odgovarajuće zdravstvene

dokumentacije, osiguravajuće društvo obeštećuje osigurano lice za deo nastalih

zdravstvenih troškova;

► Sistem ugovora u kojima osiguravajuće društvo ima ugovorenu mrežu profesionalaca,

tj. društva koja pružaju zdravstvenu zaštitu, a koja stoje na raspolaganju licu ko je

poseduje polisu od momenta potpisivanja ugovora;

► Mešoviti sistem, koji je kombinacija dva gore navedena sistema.

Tržište zdravstvenog osiguranja je pokazalo izuzetne potencijale za rast. Ovo je usled velike

važnosti koje ovaj vid osiguranja ima u kontekstu socijalne zaštite stanovništva. Uprkos

različitim nacionalnim karakteristikama, komparativna analiza sa drugim evropskim zemljama

pokazuje da postoji prostor za rast margine i ekspanziju zdravstvenog osiguranja. Ovakav



137

zaključak potvrđuje se evolucionom i komparativnom analizom obima ovog tipa osiguranja u

pogledu populacije koja ga koristi i uzimajući u obzir ukupna izdavanja za zdravstvo u Srbiji.

Kako bi se olakšalo uvođenje podsticaja na ovo tržište, sa jedne strane treba povećati stepen

pokrića stanovnika, dok bi sa druge strane trebalo povećati i ponudu u pogledu uvođenja

novih proizvoda i novih modela pokrića. Ovo bi omogućilo bolju usklađenost sa stvarnim

potrebama osiguranih lica i stvorilo uslove za širu dostupnost dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja među stanovništvom. Povećanjem broja osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja smanjila bi se izdvajanja „iz džepa“ građana. Otvorenija komunikacija privatnih

praksi sa društvima za osiguranje i intenzivnija razmena iskustava bi takođe mogle

značajnije da doprinesu razvoju tržišta DZO u zemlji.

Na narednim stranama pokušali smo da objasnimo modele dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja zasnovane na studijama slučaja tri Centralne i Istočno-evropske zemlje koje su

prepoznate kao mogući pravci budućeg razvoja tržišta DZO u Srbiji.

Primer Hrvatske

Zakon o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ( „Službeni glasnik“ 85/06., 150/08. I 71/10)

deli zdravstveno osiguranje na:

► Dodatno zdravstveno osiguranje

► Dopunsko zdravstveno osiguranje

► Privatno zdravstveno osiguranje

Pružanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, od strane Hrvatskog fonda za zdravstveno

osiguranje (HFZO) i privatnih ustanova, je regulisano Aktom o dobrovoljnom zdravstvenom

osiguranju iz 2006. godine (i njegovim amandmanima). HFZO mora da čuva sredstva za

dodatno zdravstveno osiguranje odvojeno od sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Svi privatni zdravstveni osiguravaoci moraju biti odobreni od strane Ministarstve zdravlja i

kontrolisani od strane Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA).

Planove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nudi šest komercijalno osiguravajućih

društava (dodatni i dopunski planovi) i HFZO (samo komplementarni planovi). HFZO

dominira tržištem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i pokriva preko 2,5 miliona korisnika

od ukupnog broja od 4,3 miliona ljudi pokrivenih obaveznim šemama zdravstvenog

osiguranja.

Dodatno zdravstveno osiguranje pokriva troškove zdravstvene zaštite obaveznog

zdravstvenog osiguranja u kojem osigurana lica treba da učestvuju u iznosu od 20 %

troškova zdravstvene zaštite. Dopunsko zdravstveno osiguranje daje kompaniji

(osiguravaocu) mogućnost za obavljanje poslova osiguranja uz dozvolu Hrvatske agencije za

nadzor finansijskih usluga (HANFA). Sredstva za dodatno zdravstveno osiguranje moraju da

se čuvaju odvojeno od sredstava dopunskog zdravstvenog osiguranja.

Osiguravalac određuje premiju za dodatno zdravstveno osiguranje, u skladu sa obimom

pokrivenosti dogovora za dodatno zdravstveno osiguranje. Opšti akt HFZO-a određuje cenu

premije doodatnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa obimom pokrivenosti ugovora o



138

dodatnom zdravstvenom osiguranju, testiranjem prihoda osiguranih lica i osiguranog statusa

u šemi dodatnog zdravstvenog osiguranja.

Dopunsko zdravstveno osiguranje obezbeđuje više standarde zdravstvene zaštite i širi

obim pokrivenosti, u poređenju sa standardom i obimom prava obaveznog zdravstvenog

osiguranja.

Privatno zdravstveno osiguranje obezbeđuje zdravstvenu zaštitu stanovnicima Republike

Hrvatske, i oni nisu obavezni da imaju osiguranje u skladu sa Zakonom o obaveznom

zdravstvenom osiguranju i Aktom o zdravstvenoj zaštiti stranaca na teritoriji Republike

Hrvatske.

Nije neophodno objašnjavati da su ove osiguravajuće šeme najskuplje, ali da imaju i najveća

pokrića.

Dopunsko i privatno zdravstveno osiguranje su obezbeđeni od strane osiguravajuće

kompanije sa dozvolom dobijenom od HANFA. Sredstva za dopunsko zdravstveno

osiguranje od HFZO moraju se uzimati odvojeno od obaveznog i dodatnog zdravstvenog

osiguranja.

Dodatni planovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pokrivaju sva pacijentova učešća u

troškovima. Dopunski planovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju usluge

usmerene na aktivne ljude sa dobrim zdravljem (pokrivaju preventivne sistematske preglede i

kardiovaskularne preglede, direktan pristup specijalistima, dijagnostiku, laboratorijske testove

i fizioterapiju, bolji standard bolničkog smeštaja). Dopunski grupni planovi su dostupni

zaposlenima na rukovodećim pozicijama ( anti stres programi, preventivni kardiovaskularni

pregledi ). Nijedan plan DZO ne predviđa bolji i brži pristup sofisticiranim terapijama

potrebnim u slučaju ozbiljnih bolesti, npr. onkoloških i drugih većih operacija.

HFZO uživa privilegovan položaj na tržištu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja: ne

potpadaju pod nadzor HANFA kao druge osiguravajuće kuće; ne moraju da slede druga

striktna pravila (u vezi sa tehničkim rezervama, akcijskim kapitalom, obaveznom revizijom,

pravilima solventnosti, itd) koja se primenjuju na druge osiguravaoce.

Dodatno zdravstveno siguranje može biti obezbeđeno od strane HFZO ili privatnih

osiguravajućih društava. Dok svi mogu kupiti dopunsko osiguranje od privatnih

osiguravajućih kompanija, samo lica sa članstvom u šemi obaveznog zdravstvenog

osiguranja imaju pravo na ugovaranje dodatnog osiguranja sa HFZO. Dodatne i supstitutivne

panele pružaju privatne osiguravajuće kompanije (amandman na dobrovoljni čin

zdravstvenom osiguranju iz 2010. godine dao je HFZO-u mogućnost pružanja dodatnih

pokrića dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ali HFZO nije još uvek ušao na tržište).

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje igra malu ulogu u finansiranju zdravstvene zaštite u

Hrvatskoj, brojeći manje od 4% ukupnih troškova zdravstvene zaštite. Zabrana izuzeća od

šeme obaveznog zdravstvenog osiguranja u 2002. godini ograničila je aktivnost privatnih

osiguravalaca kada je dobrovoljno zdravstveno osiguranje uvedeno u 2003. godini.



139

Sistem dodatnog zdravstvenog osiguranja pokazuje rastući trend broja osiguranih osoba i

značajan rast u prihodima od strane dodatnih uplata redovnog zdravstvenog osiguranja. Od

2004. godine broj osiguranih osoba porastao je otprilike sa 730.000 na 2,7 miliona u 2010.

Godini. Do 2008. godine, broj osiguranih lica bio je relativno konstantan - oko 700.000. Od

2008. godine, broj osiguranika je znatno porastao. Zajedno sa porastom broja osiguranih

porasli su i prihodi HFZO-a od dodatnog osiguranja. Ukupan prihod po osiguraniku raste sa

706,00 kn u 2003. na 876,00 кn u 2005. godini.

Primer Mađarske

Sistem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Mađarskoj nema zamenu, već samo

ograničene komplementarne i suplementarne funkcije. Kupci se odlučuju za privatno

zdravstveno osiguranje ili da bi pokrili usluge koje nisu uključene u standarnu zdravstvenu

zaštitu ili zato što su nezadovoljni svojim javno finansiranim opcijama zaštite.

Podaci OECD-a pokazuju skorašnji rast u ovom sektoru, posebno u slučaju dobrovoljnog

zajedničkog fonda osiguranja, ali bi ih trebalo interpretirati pažljivo, zato što metodologija

prikupljanja ne pravi jasnu razliku između finansiranja komercijalnog privatnog osiguranja i

zajedničkih fondova osiguranja. U 2009. godini, dobrovoljni zdravstveni fondovi i dalje čine

samo 7,4% privatnog i 2,7% ukupnih troškova zajedno, od 0,6% i 0,2% koliko su iznosili u

2000. godini.

Pod komunističkim režimom, dobrovoljno zdravstveno osiguranje skoro da nije ni postojalo.

Nakon promene režima, Akt XCVI iz 1993. godine o Zajedničkim dobrovoljnim zdravstvenim

fondovima je stvorio pravni okvir za komplementarne šeme osiguranja na neprofitnoj osnovi.

Do kraja 2009. godine, postojalo je 37 dobrovoljnih zdravstvenih fondova u Mađarskoj, prema

Mađarskom finansijskom nadzornom organu (Mađarski finansijski nadzorni organ, 2010a).

Pokrivali su 900.000 rezidenata u 2010. godini što je približno 9% stanovništva, u poređenju

sa samo 128.000 u 2001. godini njihovi izdaci za usluge su skočili sa 3,3 milijarde HUF na

56,4 milijarde (sa 12,5 miliona € na 203,3 miliona €) u istom periodu. U 2008. godini, njihovi

ukupni izdaci za usluge su iznosili 39,9 milijardi HUF (151 milion €) (Mađarski finansijski

nadzorni organ, 2010b), što je odgovaralo približno 2,2% ukupnih zdravstvenih izdataka.

Struktura tržišta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je visoko koncentrisana. Tri najveća

fonda (kojima upravljaju velike finansijske i privatne profitne institiucije) drže 42,6% članstva i

39,4% ukupne finansijske imovine (radi poređenja, 22 od ostalih 34 fondova držalo je samo

4,3% i 4,1% respektivno) u 2009. godini

Prema podacima Mađarskog finansijskog nadzornog organa u 2010. godini 75,7% izdataka za

usluge je potrošeno na farmaceutsku i medicinsku pomoć, 15% na suplementarne usluge

pokrivene od strane NHIFA i 6% na rekreativne i sportske usluge. Šesnaest procenata svih

članova nije platilo ugovoreni mesečni doprinos u 2009. godini i administrativni troškovi kao

deo ukupnih izdataka na usluge su činili 8,7%, znatno više nego za NHIFA.

Privatno profitno osiguranje je još više ograničeno. Neke kompanije nude osiguranje samo na

gornjim slojevima tržišta, ali to su samo politike za zamenu prihoda novčanim benefitima u

slučaju određenih bolesti, a ne pravi vid zdravstvenog osiguranja.



140

Od 1995. godine, mađarska vlada je subvencionisala učešće u dobrovoljnom zdravstvenom

osiguranju sa 30%. Ipak, glavni izvor prihoda dobrovoljnih zdravstvenih fondova (87%

ukupnih prihoda u 2009. godini) su mesečni doprinosi plaćeni od strane poslodavaca (do

50% minimalne satnice je podložno izuzeću od poreza u korist zaposlenih) (1995/14).

Očigledno, podržavajuća javna politika je imala značajan uticaj na širenje članstva i prihoda

dobrovoljnih zdravstvenih fondova.

Primer Češke Republike

Zdravstveno osiguranje u Češkoj Republici je obezbeđeno kroz sistem socijalnog

zdravstvenog osiguranja (SZO). SZO zahteva od svih preduzeća da obezbede članstvo

radnicima u jednom od nekoliko fondova zdravstvenog osiguranja, u koji poslodavci i zaposleni

uplaćuju doprinose. Pored toga, češka Vlada uplaćuje doprinose za nezaposlene, tako da je

u suštini celo stanovništvo univerzalno osigurano.

Sistem Češkog javnog zdravstvenog osiguranja zasniva se na obaveznom učešću osiguranih

lica. Ne postoji mogućnost dobrovoljnog učešća. Svaka osoba je osigurana pojedinačno, ne

postoje izvedena prava ("porodično osiguranje") u slučajevima koji su ograničeni na teritoriju

Republike Češke.

Sledeće osobe su obavezno osigurane samo u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom:

► Ljudi sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Češke (automatski svi češki građani)

► Zaposleni kod poslodavaca baziranih na teritoriji Češke Republike

Sledeće osobe su takođe obavezno osigurane na osnovu evropskih pravila za koordinaciju

socijalnog osiguranja (Uredba EU 883/2004 i 987/09) i principa jednakog tretmana sa češkim

građanima:

► Samozaposleni iz drugih zemalja EU, aktivni na teritoriji Češke i pokriveni češkim

zakonom o socijalnom osiguranju;

► Zaposleni iz drugih zemalja EU, koji rade na teritoriji Češke za poslodavca sa sedištem

u drugoj zemlji EU, ako su pokriveni češkim zakonom o socijalnom osiguranju;

► Neaktivni članovi porodice radnika migranata iz drugih zemalja EU osigurani u Češkoj

Republici.

Češki sistem zdravstvenog osiguranja vođen je od strane sedam zdravstveno osiguravajućih

društava. Najveće, Všeobecná zdravotní pojišťovna (Generalno zdravstveno osiguranje),

pokriva otprilike 60% stanovništva. Njegova sposobnost da plati naknade korisnicima je

garantovana od strane države. Njegove aktivnosti su regulisane posebnim zakonom koji se

zove Zakon o opštem zdravstvenom osiguranju. Ostala zdravstvena osiguranja i njihove

aktivnosti su regulisana Zakonom o društvima za osiguranje zaposlenih. Svaki osiguranik

može da promeni njegovo/njeno zdravstveno osiguranje jednom godišnje. Zdravstveno

osiguravajućim društvima nije omogućeno da ostvaruju profit. Iako je prvobitna namera bila da

zdravstveno osiguravajuća društva treba da budu konkurentna u uslugama koje pružaju, ona

danas nemaju mnogo prostora za konkurenciju.

Postoje redovni pregovori među predstavnicima pružalaca zdravstvene zaštite, zdravstvenog

osiguranja, bolničkih udruženja, naučnih organizacija i udruženja pacijenata. Takozvani okvirni

ugovori nastaju kao rezultat tih pregovora. Zdravstveno osiguravajući fondovi sklapaju ugovore



141

sa određenim pružaocima zdravstvene zaštite na osnovu tih okvirnih ugovora. Zdravstveno

osiguravajući fondovi funkcionišu kao glavni kupci zdravstvenih usluga, i njihov organizacioni

odnos prema različitim pružaocima zdravstvene zaštite zasniva se na dugoročnim ugovorima.

Uslovi postavljeni u ovim pojedinačnim ugovorima mogu se delimično razlikovati. Pružaoci

zdravstvene zaštite mogu da naprave ugovor sa više ili čak sa svim zdravstvenim

osiguravajućim društvima na tržištu. Samo mali procenat pružalaca zdravstvene zaštite nema

ugovor sa nekim zdravstveno-osiguravajućim društvom. Troškovi u zdravstvu su plaćeni

ugovorenom pružaocu direktno od zdravstveno-osiguravajućeg društva (pacijent najčešće ne

treba da snosi ni deo troškova).

Godišnji troškovi češkog sistema zdravstvenog osiguranja predstavljaju oko 9 milijardi evra

(Ukupni troškovi zdravstvene zaštite predstavljaju 10 milijardi evra). Prosečni godišnji troškovi

fondova zdravstvenog osiguranja su oko 900 EUR po stanovniku. Finansijsko učešće

pacijenata u ukupnim troškovima zdravstvene zaštite iznosi u proseku oko 17%. Odnosi se

pre svega na lekove i stomatološku zaštitu.

Primer Estonije

Model zdravstvenog osiguranja u Estoniji zasnovan je na solidarnosti – svi osiguranici imaju

ista prava. Da bi se lice postalo osiguranik Fonda za zdravstveno osiguranje u Estoniji, uslov

je da ono bude poreski obveznik i da poseduje ima identifikacioni broj koji se dobija zajedno

sa privremenom boravišnom dozvolom ili boravišnom dozvolom za zapošljavanje ili kao

građanin EU. Deca i trudnice imaju ista prava kao i poreski obveznici.

U Estoniji ne postoji sistem povraćaja novca. Ukoliko pružalac zdravstvene usluge ima

sklopljen ugovor sa estonskim Fondom za zdravstveno osiguranje, njemu sve troškove

direktno nadoknađuje Fond. Estonski Fond za zdravstveno osiguranje plaća posetu lekaru i

bolničko lečenje, a takođe pokriva i deo troškova za neke od lekova. Fond, dakle, pokriva

troškove lečenja, osim iznosa sopstvenog doprinosa za naknadu za posetu lekaru specijalisti

(do 5 evra), kao i naknadu za bolničko lečenje (do 2,5 evra po danu). Prva pomoć u slučaju

vanrednih situacija je besplatna za sve.

Estonski Fond za zdravstveno osiguranje pokriva:

► Posetu lekaru

► Dijagnostička ispitivanja

► Lečenje

► Preventivne procedure

► Operacije

► Tehnička pomagala neophodna u toku ili nakon operacije

Fond plaća naknadu po osnovu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, koja se dobija od

lekara i koja se zatim nosi poslodavcu na uvid. Bolovanje iznosi 70% od prosečnog dnevnog

prihoda, i plaća ga poslodavac od četvrtog dana otkad je radnik na bolovanju. Od devetog

dana, bolovanje plaća Fond. Poslodavac obračunava olakšice u skladu sa zaradom u



142

prethodnih 6 meseci, dok ih Fond obračunava na osnovu prihoda koji je pacijent ostvario u

prethodnoj kalendarskoj godini.52

Fond ima zakonski propisane rezerve za rizik, u cilju održanja solventnosti. Zakonska

rezerva iznosi 6% od budžeta Fonda, i njome se smanjuje rizik od makroekonomskih

promena pri čemu se ova sredstva moguće upotrebiti samo po odluci Vlade. Rezerva za rizik

koja čini 2% budžeta, minimizira rizike koji proizilaze iz obaveza za zdravstveno osiguranje i

može se koristiti nakon odluke Fonda. Pre krize, 2008. Godine, Fond je imao 4 puta više

rezervi nego što je bilo neophodno Upravo ova akumulirana sredstva su omogućila da se

ublaži drastičan pad prihoda 2009. godine kada su prihodi Fonda smanjeni za 11% u 2009. u

odnosu na 2008. godinu).53

Ako članovi porodice državljanina Evropske Unije ostanu u svojoj matičnoj zemlji, njihovo

zdravstveno osiguranje se može pokriti iz Fonda nakon dobijanja obrasca E109 koji izdaje

Fond i nakon registracije u zemlji prebivališta članova porodice. Državljani EU su takođe

osigurani sve dok je njihova Evropska knjižica zdravstvenog osiguranja važeća po osnovu

ranijeg rada ili drugih uslova osiguranja u matičnoj zemlji. U slučaju rada na kraći rok, trebalo

bi proveriti rok važenja zdravstvenog osiguranja, kao i validnost Evropske knjižice

zdravstvenog osiguranja. Tako da, ukoliko je knjižica zdravstvenog osiguranja važeća, ne

postoji nikakav problem da se tokom boravka u Estoniji dobije zdravstvena nega. Ukoliko

osoba nije zdravstveno osigurana u svojoj matičnoj zemlji, a boravi u Estoniji kraći vremenski

period bez boravišne dozvole, u tom slučaju bi trebalo uzeti privatno zdravstveno osiguranje

u matičnoj zemlji sve dok se boravi u Estoniji.

Zaposleni koji se šalje na kraći rok iz druge države članice EU u Estoniju, može da dobije

potrebnu zdravstvenu negu uz važeću knjižicu Evropskog osiguranja. U slučaju slanja na

duži rok (period duži od godinu dana), zaposleni ima pravo da dobije zdravstvenu zaštitu pod

istim uslovima kao i bilo koje drugo osigurano lice u Estoniji. Građani trećih zemalja koji

dolaze u Estoniju na kraći rok, treba da se obezbede privatnim zdravstvenim osiguranjem ili

u svojoj matičnoj zemlji ili u Estoniji.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Estoniji

Pre 2002. godine, komercijalno tržište za dobrovoljno zdravstveno osiguranje nije još bilo

uspostavljeni, uglavnom zbog raznoraznih beneficija koje pokriva Fond, ali i zbog dugog

vremena čekanja na lekarski tretman. Pored toga, privatna osiguravajuća društva su nudila

priznavanje zdravstvenog osiguranja manjem segmentu populacije. Dobrovoljno zdravstveno

osiguranje koje je bilo dostupno u to vreme, uglavnom je obuhvatalo putno medicinsko

osiguranje, a neke strane osiguravajuće kompanije takođe pružaju dodatno dobrovoljno

52 Source: http://euraxess.ee/incoming-researchers/health/health-insurance/

53 Source: http://blogs.lse.ac.uk/europpblog/2012/06/18/estonia-health-system-reform/



143

zdravstveno osiguranje svojim zaposlenima kako bi im omogućili da brže dobiju pristup

specijalističkim službama.

Zbog siromašne ponude proizvoda osiguranja na tržištu, krajem 2002. godine, Fond je počeo

da nudi dobrovoljno pokriće za one koji nisu na drugi način uspeli da ispune uslove Fonda.

Krajem 2011, na tržište su ulaze komercijalni osiguravači koji su pružali alternativu

dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. U 2010. Godini je bilo 15 osiguravajućih društava

koja su nudila neku vrstu zdravstvenog osiguranja. Rastići prihodi po glavi stanvonika, kao i

rastuća očekivanja o zdravstvenom sistemu, otvaraju diskusiju o potencijalnoj ulozi

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje bi ono moglo da ima u budućnosti.

Kao rezultat obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez opcije odustajanja a sa smanjenjem

broja neosiguranih, uloga dodatnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Estoniji je

veoma mala i targetira pre svega osobe koje nisu državljani Estonije.

Primer Slovačke

Sistem zdravstvene zaštite u Slovačkoj je pod nadležnošću Ministarstva zdravlja Republike

Slovačke. U Slovačkoj postoje državne i privatne zdravstvene ustanove. Svi osiguranici

imaju pravo da odaberu lekara opšte prakse koji uglavnom pruža osnovnu zdravstvenu

zaštitu i, po potrebi, pacijenta upućuje dalje kod specijaliste koji obavlja stručniji medicinski

pregled i predlaže postupak lečenja.

U Slovačkoj postoje dva tipa zdravstvenog osiguranja:

► Obavezno javno zdravstveno osiguranje

► Individualno (komercijalno) zdravstveno osiguranje

Oni koji poseduju obavezno javno zdravstveno osiguranje, imaju pravo na zdravstvenu

zaštitu i sve prateće usluge u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Javno

zdravstveno osiguranje pokriva troškove u potpunosti ili delimično, u zavisnosti od specifičnih

uslova.

U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju broj 580/2004, obavezno javno

zdravstveno osiguranje važi i za svaku osobu koja ima prebivalište na teritoriji Republike

Slovačke. Dokaz o zdravstvenom osiguranju je potreban i u postupku dobijanja boravišne

dozvole, kao što je ranije pomenuto.

Obavezno javno zdravstveno osiguranje se ne odnosi na pojedinca sa prebivalištem u

Slovačkoj, ako je on/ona:

► Zaposlen/a u inostranstvu i ima zdravstveno osiguranje u zemlji zaposlenja;

► Samozaposlen/a u inostranstvu i zdravstveno osiguran/a u inostranstvu;

► U inostranstvu duže vreme (više od 6 meseci) i ima zdravstveno osiguranje u zemlji

zaposlenja.

Obavezno javno zdravstveno osiguranje se takođe odnosi i na osobe koje nemaju

prebivalište na teritoriji Republike Slovačke, osim ukoliko nisu osigurane u drugoj zemlji

članici Evropske Unije ili u državi potpisnici Sporazuma o Evropskom Ekonomskom Prostoru

i Švajcarske Konfederacije, i ukoliko je:

http://www.euraxess.sk/en/main/services-practical-information/health-insurance/mandatory-public-health-insurance

http://www.euraxess.sk/en/main/services-practical-information/health-insurance/individual-commercial-health-insurance

http://www.euraxess.sk/en/main/services-practical-information/health-insurance/mandatory-public-health-insurance



144

► On/ona zaposlen/a na teritoriji Republike Slovačke (ovo ne važi ako je on/a

zaposlen/a u Republici Slovačkoj od strane poslodavca koji ima određene privilegije i

imunitet po međunarodnom pravu, ili ako posao obavlja van radnog odnosa, na

osnovu ugovora o radu)

► On/ona samozaposlen/a u Slovačkoj

► On/ona student/kinja iz druge zemlje članice, ili inostrani student/kinja na studijama u Republici Slovačkoj, na osnovu međunarodnog sporazuma kojim je Republika Slovačka vezana.54

Osiguranici po osnovu Individualnog zdravstvenog osiguranja imaju pravo na zdravstvene

usluge koje su utvrđene od strane Organa zdravstvenog osiguranja. Komercijalno

zdravstveno osiguranje se pruža u skladu sa posebnim zakonom (Građanski Zakoniki). Obim

zdravstvenih usluga se utvrđuje ili pojedinačno ili na osnovu zdravstvene zaštite koja je

dostupna strancima koji ne mogu da budu osiguranici javnog zdravstvenog osiguranja; ili kao

dopunsko osiguranje (povrh standardne zdravstvene zaštite), ili kao kombinacija prethodno

navedenog.

Komercijalno zdravstveno osiguranje je obavezno za sve koji ne potpadaju pod obavezno

javno zdravstveno osiguranje.

Komercijalno zdravstevno oiguranje se može dobiti od bilo kog osiguravača na tržištu.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Slovačkoj

Privatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje je deo sistema komercijalnog osiguranja.

Komercijalne osiguravajuće kompanije mogu osiguranicima nuditi privatno dobrovoljno

zdravstveno osiguranje i po osnovu toga ostvariti zaradu. Za nadzor nad privatnim

dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem zaduzena je Nacionalna Banka Slovačke. Do sada,

je privatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje imalo marginalnu ulogu zbog velikog broja

olakšica i nedovoljnih zahteva za zvaničnom podelom troškova. Prema Nacionalnoj Banci

Slovačke, ukupne premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja čine svega oko 0,02% od

ukupnih troškova lečenja i 0,2% ukupnih premija neživotnih osiguranja.55

Zdravstveni sistem u Slovačkoj je još uvek u razvoju. Većina promena u zdravstvenom

sistemu u periodu 2002-2006. je zamenila sve povezane zakone i uvela je novi pristup koji

se zasniva na individualnoj odgovornosti i boljem nošenju sa konkurencijom. Fondovi za

zdravstveno osiguranje su postali profitabilne kompanije, uvedena su značajna budžetska

ograničenja i stvoren je novi regulatorni i institucionalni okvir. Model je nastojao da stvori

okruženje u kojem se društveni ciljevi ispunjavaju kroz podsticanje tržišne konkurencije.

Budućnost ovog sistema uveliko zavisi od političke volje. Suprotstavljeni politički stavovi

mogu dovesti do različitih odluka u vezi sa tržišnim mehanizmom i državnom kontrolom.

Vlada koja je na vlast došla 2010. Godine je obećala da će reformu tržišta podići na viši nivo.

54 Source: http://www.euraxess.sk/en/main/services-practical-information/health-insurance/

55

Source: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0004/140593/e94972.pdf



145

X Pregled regulatornih promena i mera koje su neophodne za

poboljšanje sistema zdravstvene zaštite u Srbiji.

Ovo poglavlje će biti napisano na osnovu usvojenih preporuka.



146

PRILOZI



147

XI PRILOZI

11.1 Prilog 1: Kratak pregled ključnih nalaza studije "Kako da uradite više

sa manje" – Svetska Banka, 2009.

U 2009. godini Svetska banka je objavila studiju "Kako da uradite više sa manje", koja je za

glavni cilj imala da obezbedi moguća rešenja i preporuke za poboljšanje kapaciteta i

efikasnosti u javnom sektoru.56

O stanju javnog zdravstvenog sistema bilo je nekoliko glavnih zaključaka.

1. Potrošnja Vlade na zdravstveni sistem u periodu 2000-2008. godine ostala je na približno

istom nivou kao procenat BDP-a od 6% u 2000. godini, porasla je na 6,3% u 2008.

godini. Budući da je ovo bio period dinamičnog ekonomskog rasta, potrošnja RFZO-a je

porasla za 23% (u realnim iznosima) u periodu 2003-2008. godine, dok je se u isto vreme

budžet Ministarstva zdravlja (namenjen za prevenciju, infrastrukturu i kupovinu opreme,

kao i isplate za zdravstvenu zaštitu ugroženih grupa stanovništva) skoro udvostručio.

Međutim, u posmatranom periodu nije bilo potrebe za transfere iz Republičkog budžeta u

RFZO jer je fond imao pozitivan finansijski rezultat.

Ukupni troškovi za zdravstvene usluge (uključujući javni i privatni sektor), kao procenat

BDP-a bili su nešto viši nego u "novim" zemljama članicama EU, ali ispod nivoa potrošnje

u "starim" zemljama članicama, i bili su manje-više konstantni tokom posmatranih godina.

Kao i u većini evropskih zemalja, javna potrošnja je dominantna, dok je privatni sektor

učestvovao sa oko jednom trećinom (stopa učešća u ukupnoj potrošnji opala je sa 34 %

u 2001. na 30% u 2008. godini).

2. Došlo je do značajnog poboljšanja osnovnih zdravstvenih indikatora u posmatranom

periodu. Životni vek je porastao sa 72 godine u 2000. godini na 73,7 godina u 2006.

godini, što je skoro jednako EU 8+2 proseku (74 godine), a slično kao u Mađarskoj (73

godine) ili Slovačkoj (74 godine).

3. Bolnička nega ima nesrazmerno učešće u ukupnim zdravstvenim troškovima. Između

2005. i 2008. troškovi za bolnice su porasli za 40%, što ih čini skoro dva puta većim od

ukupnih troškova, tako da čine oko polovinu budžeta RFZO-a, što je daleko više od

prosečnog učešća u zemljama OECD-a (38%), troškovi za ambulantnu negu čine 24%

ukupnih rashoda, dok je u zemljama OECD-a njihov udeo 31%.

4. Broj kreveta na 100.000 stanovnika (562) je na nivou EU15 (561) i ispod proseka u

"novim" članicama EU (640). Stepen iskorišćenosti kapaciteta od 69% je ispod proseka u

"novim" članicama EU (71% i znatno ispod 78% u EU15). Takođe, prosečni period

hospitalizacije je duži nego u bilo kojoj drugoj grupi zemalja.

5. Iako je broj lekara na 100.000 stanovnika u skladu sa nivoom zemalja EU (nešto viši

nego u " novim" članicama EU i značajno niži nego u EU15), struktura lekara je

neadekvatna. Postoji preveliki broj lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U Evropi

56 Izvor:https://siteresources.worldbank.org/SERBIAEXTN/.../Serbia_PER_srb_web.pdf



148

prema podacima SZO, postoji jedan lekar primarne zdravstvene zaštite na 3.500

stanovnika, dok je u Srbiji to na svakih 782 stanovnika. Takođe, nemedicinsko osoblje

obuhvata 26% od ukupnog broja zaposlenih. U slučaju domova zdravlja, u proseku

nemedicinskih radnika je 22,9% od ukupnog broja zaposlenih, od kojih je 16,5% tehničko

osoblje a 6,4% su administrativni radnici.



149

11.2 Prilog 2: Odnosi između učesnika u zdravstvenom sistemu

Republike Srbije

Slika br. 38: Protok novca u zdravstvenom sistemu Srbije

Source: Healthcare system and spending in Serbia,Gajic-Stevanović, 2009.



150

11.3 Prilog 3: Zakonska regulativa u zdravstvenom sistemu Srbije

Uredba nacionalnog zdravstvenog sistema je pokrivena sa nekoliko osnovnih zakona:

1. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni Glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 8/10, 99/10,

57/11, 119/12 i 45/13); - Zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše principe zdravstvene

zaštite, prava i obaveze pacijenata i lekara, uslove za osnivanje, rad i zatvaranje

zdravstvenih ustanova u javnom ili privatnom vlasništvu, opšte interese i probleme

javnog zdravlja i druge probleme nacionalnog zdravstvenog sistema. Zakon se

fokusira na javni zdravstveni sistem i takođe reguliše osnovna pitanja privatnoj praksi,

dok su ostali aspekti privatnih institucija regulisani Zakonom o privrednim subjektima.

2. Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005,

57/2011, 110/2012, 119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014); - Zakon o

zdravstvenom osiguranju reguliše rad RFZO-a (naplata doprinosa, zaključni ugovori

sa javnim zdravstvenim ustanovama, organizacija i rad organa upravljanja, transferi iz

Republičkog budžeta i druga važna pitanja). Takođe, u fokusu ovog zakona su

osnovna pitanja privatnog zdravstvenog osiguranja, dok su druge specifične teme o

ovom pitanju regulisane Zakonom o osiguranju.

3. Zakon o komorama zdravstvenih radinka (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005 i

99/2010); - Zakon o komorama zdravstvenih radnika reguliše formiranje tih komora,

članstvo u njima, obim poslovanja, organizaciju i druga važna pitanja za

funkcionisanje komora pružalaca zdravstvene zaštite kao važne profesionalne

organizacije.

4. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (“Službeni glasnik RS”, br. 30/2010 i

107/2012); - Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima reguliše uslove i postupak

za izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet, odnosno upis lekova u registre

koje sprovodi vladina Agencija za lekove i medicinska sredstva, proizvodnju i trgovinu

lekovima i medicinskih sredstava i nadzor u ovim oblastima, rad Agencije i druga

pitanja od značaja.

5. Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva ("Službeni glasnik RS", br. 14/81, 24/85,

26/85, 6/89 i 44/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005); – Zakon o evidencijama u oblasti

zdravstva reguliše osnovne medicinske dokumentacije i pomagala za vođenje

evidencije u oblasti zdravstvene zaštite, gde se vrši registrovanje podataka od

nacionalnog interesa i podataka utvrđenim ovim zakonom. Takođe, ovaj zakon

određuje zdravstvene organizacije koje prikupljaju i obrađuju statističke podatke

upisane u oblasti zdravstvene zaštite i određuje rokove za podnošenje izveštaja i

njihovu obradu.

6. Zakon o javnom zdravlju - ("Službeni glasnik RS“, br. 72/2009); – Zakon o javnom

zdravlju reguliše realizaciju javnog interesa, kroz stvaranje uslova za očuvanje i

unapređenje zdravlja stanovništva sveobuhvatnim društvenim aktivnostima u cilju

očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja stanovništva, očuvanja životne i radne sredine



151

i sprečavanja uticaja faktora rizika za razvoj poremećaja zdravlja, bolesti i povreda i

procedure, kao i uslove za organizovanje i sprovođenje javnog zdravlja.

7. Zakon o pravima pacijenata - ("Službeni glasnik RS", br. 45/2013); - Ovim zakonom

regulišu se prava pacijenata u procesu korišćenja zdravstvene zaštite, način sticanja i

zaštita tih prava, kao i druga pitanja koja se odnose na prava i obaveze pacijenata.

8. Zakon o sanitarnom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br.125/2004); - Ovim zakonom

regulišu se aktivnosti sanitarnog nadzora, metoda i postupaka za sanitarno

nadgledanje, određuju se područja i objekati koji podležu sanitarnom nadzoru i

sanitarnim uslovima koje takvi objekti moraju ispuniti, kao i ovlašćenja, prava i

dužnosti sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora.

9. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", br. 125/2004 i 36/2015); - Ovim zakonom uređuje se zaštita stanovništva od zaraznih

bolesti, određuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike

Srbije i čije je sprečavanje i suzbijanje od opšteg interesa za Republiku Srbiju, mere

za zaštitu stanovništva od tih bolesti, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje

sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona,

kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Pored gore opisanih glavnih zakona koji regulišu oblast zdravstvene zaštite u Srbiji , postoji i

veliki broj uredbi, propisa i pravilnika koji bliže definišu ovu oblast, od kojih su najznačajniji:

1. Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova - Na osnovu člana 47. Zakona o

zdravstvenoj zaštiti (" Službeni glasnik RS“, br. 107/05 ) Vlada usvaja Uredbu o planu

mreže zdravstvenih ustanova – Ova uredba osniva Nacionalnu zdravstvenu mrežu -

broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova u državnom

vlasništvu i njihovih organizacionih jedinica po nivou zdravstvene usluge, organizacija

hitne medicinske službe, kao i druga pitanja od značaja za zdravstvene usluge

organizacija u Republici Srbiji.

2. Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijarnom

nivou zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik ", br. 58/2013) - Ovaj Pravilnik utvrđuje

nomenklaturu zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijarnom nivou, osim za

laboratorijske zdravstvene usluge koje su određene nomenklaturom laboratorijskih

usluga na primarnom , sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

3. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim

ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe ("Službeni glasnik RS " br.

43/2006, 112/2009 i 50/2010) - Ovaj pravilnik određuje zahteve i uslove u pogledu

kadrova, opreme, objekata i lekova koje zdravstvene ustanove ili drugi oblici

pružaoca zdravstvenih usluga moraju ispuniti kako bi se uspostavile i pružile

zdravstvene usluge, ili određene zdravstvene delatnosti (npr. privatnoj praksi).



152

4. Pravilnik o metodama i uslovima sprovođenja dodatnog rada u zdravstvenoj

ustanovi ili privatnoj praksi - Na osnovu člana 199, tačka 6, Zakona o zdravstvenoj

zaštiti (" Službeni glasnik RS", br. 107/05 ) ovim pravilnikom utvrđuju se metode,

uslovi i druga relevantna pitanja za organizovanje i sprovođenje dodatnog rada u

javnim zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi.

5. Pravilnik o listama čekanja (“Službeni glasnik RS”, br. 75/2013) – Ovaj pravilnik

utvrđuje vrstu zdravstvenih usluga za koje su kreirane liste čekanja, kriterijumi i

standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja osiguranih lica, najduži period

čekanja za zdravstvene usluge, metode za kreiranje liste čekanja, itd.

6. Pravilnik o akreditaciji zdravstvenih ustanova (“Službeni glasnik RS”, br. 112/09) –

Ovaj pravilnik definiše metode, postupke i uslove za akreditaciju zdravstvenih ustanova

.

7. Pravilnik o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskog sredstva (“Službeni

glasnik RS”, br. 79/2010) - Ovaj pravilnik definiše načine oglašavanja humanih i

veterinarskih lekova i medicinskih sredstava.

8. Pravilnik o kriterijumima, načinu i postupku za stavljanje, odnosno skidanje

lekova sa liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2012) – Оvim pravilnikom

utvrđuju se kriterijumi, način i postupak za stavljanje, odnosno skidanje lekova sa Liste

lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.



153

11.4 Prilog 4: Detaljan pregled prihoda i rashoda RFZO-a u poslednje tri

godine

Tabela br. 38: Detaljan pregled prihoda RFZO-a u 2014. godini

Planirano Ostvareno %

PRIHODI I PRIMANJA (ukupno) 220.384.444,00 217.704.001,00 98,78%

Tekući prihodi 146.400.000,00 147.142.133,00 100,51%

Socijalni doprinosi 146.400.000,00 147.142.133,00 100,51%

Doprinosi za socijalno osiguranje koji se ne mogu razvrstati 161.039,00 156.460,00 97,16%

Doprinosi za soc. osiguranje lica koja obavljaju samostalnu delatnost i nezaposlenih lica 10.861.519,00 10.961.553,00 100,92%

Doprinosi za socijalno osiguranje na teret zaposlenih 66.499.280,00 66.770.666,00 100,41%

Doprinosi za socijalno osiguranje na teret poslodavca 68.878.162,00 69.253.454,00 100,54%

Donacije i transferi 14.035.322,00 9.915.107,00 70,64%

Transferi od drugih nivoa vlasti 14.035.322,00 9.915.107,00 70,64%

Transferi od budžeta zbog smanjene stope doprinosa za ZO 10.664.109,00 6.730.000,00 63,11%

Transferi od budžeta 35% naknade za rad usled privr. spreč. za rad u vezi sa odr. trudnoće 1.260.000,00 1.260.000,00 100,00%

Transferi od budžeta za zdravstvenu zaštitu lica iz člana 22. Zakona 984.679,00 984.679,00 100,00%

Transferi od budžeta za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti 335.322,00 335.321,00 100,00%

Transferi od budžeta po osnovu doprinosa za ZO za određena privredna društva po zaključku Vlade 791.212,00 605.107,00 76,48%

Transferi od budžeta po osnovu duvanskog dinara

Drugi prihodi 1.910.052,00 2.881.578,00 150,86%

Prihodi od imovine 1.500,00 1.335,00 89,00%

Kamate na sredstva organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

Prihodi od imovine 1.500,00 1.335,00 89,00%

Prihodi od prodaje dobara i usluga 708.092,00 1.485.102,00 209,73%

Prihodi od zakupa od strane tržišnih organizacija u korist OOSO 11.550,00 8.486,00 73,47%

Prihodi organizacija OOSO od sporedne prodaje dob. i usl. koje vrše državne netržišne jedinice 665.842,00 1.446.744,00 217,28%

Takse i naknade 30.700,00 29.872,00 97,30%

Mešoviti i neodređeni prihodi 1.200.460,00 1.395.141,00 116,22%

Mešoviti i neodređeni prihodi u korist RFZO 178.000,00 291.439,00 163,73%

Sredstva od 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti 1.022.460,00 1.103.702,00 107,95%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 895.000,00 775.202,00 86,61%


Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 57.143.000,00 56.989.125,00 99,73%

Transferi između organizacija OSO 57.143.000,00 56.989.125,00 99,73%

Doprinos za ZO za lica koja ostvaruju naknadu zarade za vreme privr. spr. za rad (bolovanje) propisima o ZO, koji plaća RFZO960.000,00 976.614,00 101,73%

Doprinos za ZO koji plaća NSZ po članu 45 Zakona o doprinosima za OSO 43.000,00 27.519,00 64,00%

Doprinos za ZO korisnika novč. naknada iz člana 224. Zakona o penzijskom i invalidskom os. 40.000,00 22.002,00 55,01%

Doprinos za ZO korisnika penzija i dr. novč. nak. koji plaća RF PIO za osiguranike zaposlene 49.600.000,00 49.602.955,00 100,01%

Doprinos za ZO nezaposlenih lica koje plaća NSZ 900.000,00 764.450,00 84,94%

Transferi od RF PIO za osiguranike samostalne delatnosti u korist RFZO 2.580.000,00 2.582.878,00 100,11%

Transferi od RF PIO za osiguranike poljoprivrednike u korist RFZO 3.020.000,00 3.012.707,00 99,76%

Primanja od prodaje nefinansijske imovine 570,00 444,00 77,89%

Primanja od prodaje osnovnih sredstava 570,00 444,00 77,89%

Primanja od prodaje nepokretnosti 500,00 429,00 85,80%

Primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava 20,00 - 0,00%

Primanja od prodaje pokretne imovine 50,00 15,00 30,00%

Primanja od prodaje nefinansijske imovine

Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 500,00 412,00 82,40%

Primanja od prodaje finansijske imovine 500,00 412,00 82,40%

Primanja od otplate kredita datih domaćinstvima u zemlji u korist OOSO

Primanja od prodaje domaće finansijske imovine 500,00 412,00 82,40%

Primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist RFZO

Neutrošena sredstva iz ranijih godina

Neraspoređeni višak prihoda ili primanja ili deficitiz ranijih godina

Preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina

IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU FINANSIJSKOG PLANA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO

OSIGURANJE ZA 2014, 2013 I 2012 GODINU

1.1.2013-31.12.2014



154

Tabela br. 39: Detaljan pregled rashoda RFZO-a u 2014. godini


RASHODI I IZDACI (ukupno) 224.744.444,00 - 220.229.034,00 - 97,99%

Tekući rashodi 3.742.375,00 - 3.353.533,00 - 89,61%

Rashodi za zaposlene 2.708.275,00 - 2.658.719,00 - 98,17%

Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi 24.600,00 - 13.697,00 - 55,68%

Naknade troškova za zaposlene 95.000,00 - 76.259,00 - 80,27%

Naknade u naturi 3.165,00 - 1.302,00 - 41,14%

Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) 2.118.239,00 - 2.116.841,00 - 99,93%

Socijalna davanja zaposlenima 86.510,00 - 71.083,00 - 82,17%

Socijalni doprinosi na teret poslodavca 380.761,00 - 379.537,00 - 99,68%

Korišćenje usluga i roba 1.014.000,00 - 675.401,00 - 66,61%

Materijal 244.075,00 - 118.915,00 - 48,72%

Specijalizovane usluge 1.800,00 - 125,00 - 6,94%

Stalni troškovi 378.216,00 - 337.118,00 - 89,13%

Tekuće popravke i održavanje 46.784,00 - 15.978,00 - 34,15%

Troškovi putovanja 17.000,00 - 9.482,00 - 55,78%

Usluge po ugovoru 326.125,00 - 193.783,00 - 59,42%

Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja 20.100,00 - 19.413,00 - 96,58%

Otplata domaćih kamata 100,00 - 2,00 - 2,00%

Prateći troškovi zaduživanja 20.000,00 - 19.411,00 - 97,06%

Donacije, dotacije i transferi 15.000,00 - 12.002,00 - 80,01%

Ostale dotacije i transferi 15.000,00 - 12.002,00 - 80,01%

Ostale tekuće dotacije po Zakonu 15.000,00 - 12.002,00 - 80,01%

Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 220.586.500,00 - 216.556.556,00 - 98,17%

Prava iz socijalnog osiguranja (OOSO) 220.586.500,00 - 216.556.556,00 - 98,17%

Bolničke usluge (sekundarna i tercijarna ZZ sa ustanovama van Mreže u sekundarnoj ZZ) 113.478.267,00 - 112.062.228,00 - 98,75%

Zdravstvena zaštita osiguranika koji žive u inostranstvu 22.000,00 - 4.030,00 - 18,32%

Zdravstvena zaštita po konvenciji 698.000,00 - 696.418,00 - 99,77%

Isplate dnevnica i putnih troškova za putovanja u Zemlji 1.093.000,00 - 1.023.950,00 - 93,68%

Naknade zarada osiguranicima usled privremene nesposobnosti za rad 9.142.000,00 - 8.768.428,00 - 95,91%

Ostala prava iz soc. os. koja se isplaćuju neposredno pružaocima usluga (instituti i zavodi za JZ) 2.829.500,00 - 2.237.353,00 - 79,07%

Ostale usluge zdravstvene zaštite u Zemlji 1.170.000,00 - 1.029.005,00 - 87,95%

Pomagala i naprave 3.160.000,00 - 2.849.771,00 - 90,18%

Stomatološke usluge 5.010.809,00 - 4.890.733,00 - 97,60%

Troškovi slanja osiguranih lica na lečenje u insotranstvo 550.000,00 - 474.970,00 - 86,36%

Usluge bolnica, poliklinika i ambulanti (primarna ZZ sa ustanovama van Mreže u primarnoj ZZ) 45.135.866,00 - 44.632.285,00 - 98,88%

Usluge dijalize (materijal za dijalizu) 4.481.577,00 - 4.246.228,00 - 94,75%

Usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite 1.009.993,00 - 984.415,00 - 97,47%

Usluge rehabilitacije i rekreacije 3.530.000,00 - 3.382.492,00 - 95,82%

Farmaceutske usluge i materijali (lekovi izdati na recept) 29.275.488,00 - 29.274.250,00 - 100,00%

Ostali rashodi 247.069,00 - 236.730,00 - 95,82%

Ostali rashodi 247.069,00 - 236.730,00 - 95,82%

Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa

Porezi, obavezne takse i penali 41.000,00 - 37.880,00 - 92,39%

Novčane kazne i penali po rešenju sudova 198.569,00 - 191.381,00 - 96,38%

Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa 7.500,00 - 7.469,00 - 99,59%

Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka

Izdaci za nefinansijsku imovinu 153.500,00 - 70.213,00 - 45,74%

Zgrade i građevinski objekti 153.500,00 - 70.213,00 - 45,74%

Zgrade i građevinski objekti 12.000,00 - - 0,00%

Mašine i oprema 135.000,00 - 64.254,00 - 47,60%

Nematerijalna imovina 6.500,00 - 5.959,00 - 91,68%



1.1.2013-31.12.2014



155




Tekući prihodi 161.100.000,00 154.642.719,00 95,99%






Donacije i transferi 1.045.048,00 931.505,00 89,14%

Transferi od drugih nivoa vlasti 1.045.048,00 931.505,00 89,14%

Transferi od budžeta zbog smanjene stope doprinosa za ZO

Transferi od budžeta 35% naknade za rad usled privr. spreč. za rad u vezi sa odr. trudnoće



Transferi od budžeta po osnovu doprinosa za ZO za određena privredna društva po zaključku Vlade

Transferi od budžeta po osnovu duvanskog dinara 300.000,00 247.058,00 82,35%

Drugi prihodi 2.851.911,00 2.881.338,00 101,03%

Prihodi od imovine 900,00 615,00 68,33%

Kamate na sredstva organizacija obaveznog socijalnog osiguranja


Prihodi od prodaje dobara i usluga 1.821.511,00 1.842.786,00 101,17%


Prihodi organizacija OOSO od sporedne prodaje dob. i usl. koje vrše državne netržišne jedinice 1.803.311,00 1.832.247,00 101,60%

Takse i naknade 7.500,00 0,00%

Mešoviti i neodređeni prihodi 1.029.500,00 1.037.937,00 100,82%


Sredstva od 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti 900.000,00 970.438,00 107,83%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 1.180.000,00 1.030.733,00 87,35%

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 1.180.000,00 1.030.733,00 87,35%







Doprinos za ZO nezaposlenih lica koje plaća NSZ 2.622.824,00 2.760.061,00 105,23%



Primanja od prodaje nefinansijske imovine 3.000,00 1.259,00 41,97%

Primanja od prodaje osnovnih sredstava

Primanja od prodaje nepokretnosti

Primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava

Primanja od prodaje pokretne imovine




Primanja od otplate kredita datih domaćinstvima u zemlji u korist OOSO 600,00 453,00 75,50%

Primanja od prodaje domaće finansijske imovine

Primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist RFZO

Neutrošena sredstva iz ranijih godina

Neraspoređeni višak prihoda ili primanja ili deficitiz ranijih godina

Preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina



1.1.2013-31.12.2013



156




Tekući rashodi 3.765.164,00 - 3.600.698,00 - 95,63%




Naknade u naturi 8.500,00 - 6.414,00 - 75,46%




Korišćenje usluga i roba 946.064,00 - 823.205,00 - 87,01%

Materijal 175.264,00 - 109.096,00 - 62,25%

Specijalizovane usluge 800,00 - 239,00 - 29,88%

Stalni troškovi 550.000,00 - 518.580,00 - 94,29%















Isplate dnevnica i putnih troškova za putovanja u Zemlji 1.016.000,00 - 952.843,00 - 93,78%



Ostale usluge zdravstvene zaštite u Zemlji 1.153.315,00 - 1.050.950,00 - 91,12%






Usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite 1.073.724,00 - 1.067.644,00 - 99,43%



Ostali rashodi 234.515,00 - 219.192,00 - 93,47%

Ostali rashodi 234.515,00 - 219.192,00 - 93,47%





Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka




Mašine i oprema 125.136,00 - 82.095,00 - 65,60%




1.1.2013-31.12.2013



157




Tekući prihodi 148.000.000,00 147.567.404,00 99,71%






Donacije i transferi 1.345.048,00 1.213.478,00 90,22%

Transferi od drugih nivoa vlasti 1.345.048,00 1.213.478,00 90,22%

Transferi od budžeta zbog smanjene stope doprinosa za ZO

Transferi od budžeta 35% naknade za rad usled privr. spreč. za rad u vezi sa odr. trudnoće



Transferi od budžeta po osnovu doprinosa za ZO za određena privredna društva po zaključku Vlade

Transferi od budžeta po osnovu duvanskog dinara 600.000,00 534.015,00 89,00%

Drugi prihodi 1.312.205,00 2.745.460,00 209,22%


Kamate na sredstva organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 105,00 204,00 194,29%

Prihodi od imovine

Prihodi od prodaje dobara i usluga 607.100,00 1.506.706,00 248,18%


Prihodi organizacija OOSO od sporedne prodaje dob. i usl. koje vrše državne netržišne jedinice 600.000,00 1.496.199,00 249,37%

Takse i naknade

Mešoviti i neodređeni prihodi 705.000,00 1.238.550,00 175,68%


Sredstva od 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti 600.000,00 868.528,00 144,75%









Doprinos za ZO nezaposlenih lica koje plaća NSZ 2.440.000,00 2.419.226,00 99,15%




Primanja od prodaje osnovnih sredstava

Primanja od prodaje nepokretnosti

Primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava

Primanja od prodaje pokretne imovine




Primanja od otplate kredita datih domaćinstvima u zemlji u korist OOSO 450,00 411,00 91,33%

Primanja od prodaje domaće finansijske imovine

Primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist RFZO 299,00


Neraspoređeni višak prihoda ili primanja ili deficitiz ranijih godina 2.578.096,00 2.578.096,00 100,00%

Preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina 83.241,00 83.241,00 100,00%



1.1.2012-31.12.2012



158




Tekući rashodi 3.963.125,00 - 3.814.585,00 - 96,25%




Naknade u naturi 4.372,00 - 1.889,00 - 43,21%




Korišćenje usluga i roba 993.872,00 - 860.377,00 - 86,57%

Materijal 102.543,00 - 92.204,00 - 89,92%

Specijalizovane usluge 1.800,00 - 253,00 - 14,06%

Stalni troškovi 560.500,00 - 537.711,00 - 95,93%















Isplate dnevnica i putnih troškova za putovanja u Zemlji 897.288,00 - 853.281,00 - 95,10%



Ostale usluge zdravstvene zaštite u Zemlji 715.855,00 - 594.854,00 - 83,10%






Usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite 1.020.579,00 - 930.778,00 - 91,20%



Ostali rashodi 80.541,00 - 68.738,00 - 85,35%

Ostali rashodi 80.541,00 - 68.738,00 - 85,35%





Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka 41,00 - 40,00 - 97,56%




Mašine i oprema 73.855,00 - 21.090,00 - 28,56%




1.1.2012-31.12.2012

EY | Assurance | Tax | Transactions | Advisory

About EY

EY is a global leader in assurance, tax, transaction and advisory services. The insights and quality services we deliver help build trust and confidence in the capital markets and in economies the world over. We develop outstanding leaders who team to deliver on our promises to all of our stakeholders. In so doing, we play a critical role in building a better working world for our people, for our clients and for our communities. EY refers to the global organization and may refer to one or more of the member firms of Ernst & Young Global Limited, each of which is a separate legal entity. Ernst & Young Global Limited, a UK company limited by guarantee, does not provide services to clients. For more information about our organization, please visit ey.com. . © 2016 EYGM Limited.

All Rights Reserved.

mogući pravci povećanja - amcham studija_sprski... · 8.3.1 analiza prihoda u javnim i privatnim...

Documents