model mobilnog b2c poslovanja preduzeća - igor stanojević

Model mobilnog B2C poslovanja preduzeća Igor Stanojević

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................21. OSNOVI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA ZA E-POSLOVANJE........................31.1. Integracija i značaj Informacionih sistema i Informacione tehnologije........................31.2. Arhitektura i infrastruktura informacione tehnologije..................................................41.3. Umrežavanje preduzeća................................................................................................51.4. Internet..........................................................................................................................71.5. Intranet i ekstranet.........................................................................................................81.6. Razvoj web tehnologija i upotreba mreža.....................................................................91.6.1. Istraživanje...............................................................................................................101.6.2. Komunikacije............................................................................................................111.6.3. Saradnja (kolaboracija)...........................................................................................121.6.4. Web servisi...............................................................................................................121.7. Web aplikacije.............................................................................................................132. MODELI B2C E-POSLOVANJA.................................................................................152.1. Elektronsko poslovanje (e-poslovanje).......................................................................152.2. On-lajn usluge.............................................................................................................172.3. On-lajn oglašavanje.....................................................................................................203. MOBILNO E-POSLOVANJE.......................................................................................223.1. Definisanje mobilnog e-poslovanja.............................................................................223.2. Bežične tehnologije kao deo IT za mobilno e-poslovanje..........................................233.2.1. Mobilni uređaji.........................................................................................................243.2.2. Mediji za bežični prenos...........................................................................................263.2.3. Bežične mreže kratkog dometa.................................................................................293.2.4. Bežične mreže srednjeg dometa...............................................................................293.2.5. Bežične mreže velikog dometa.................................................................................303.3. Razvoj mobilnog e-poslovanja....................................................................................323.3.1 Mobilna e-trgovina (Mobile e-commerce, m-commerce).........................................323.3.2. Aplikacije mobilne e-trgovine..................................................................................333.3.2.1. Finansijske usluge.................................................................................................333.3.2.2. Međukompanijske aplikacije................................................................................343.3.2.3. Pristupanje informacijama....................................................................................353.3.2.4. Aplikacije zasnovane na lokaciji...........................................................................363.3.2.5. Bežična telemedicina............................................................................................373.3.2.6. Bežična telemetrija................................................................................................374. POSLOVNI PRIMERI MOBILNOG E-POSLOVANJA..............................................384.1. Poslovni primeri mobilnog e-poslovanja u mobilnom bankarstvu.............................384.2. Poslovni primeri mobilnog plaćanja...........................................................................394.3. Mobilne berze i aukcije...............................................................................................414.4. Primeri mobilnog pristupa informacijama..................................................................42ZAKLJUČAK....................................................................................................................43LITERATURA...................................................................................................................44

1 [email protected]

mailto:[email protected]


UVOD

U prvoj deceniji dvadeset prvog veka, kao upečatljiv sociološki i tehnološki fenomen javlja se porast broja mobilnih uređaja u upotrebi, naročito mobilnih telefona i ličnih digitalnih pomoćnika (PDA). U isto vreme, značajno je unapređena i infrastruktura za bežičnu komunikaciju, pa je i korišćenje mobilnih uređaja koji imaju pristup internetu moguće skoro bilo gde i u bilo koje vreme.

Sa brzim razvojem i rastućim performansama mikroprocesora, promenama u dimenzijama i brzini memorijskih čipova, sa pojavom displeja sa visokom rezolucijom, i u isto vreme sa smanjenom potrošnjom energije, mobilni uređaji su postajali sve popularniji. U visoko industrijalizovanim zemljama, raširenost upotrebe mobilnih telefona je daleko iznad 90%, i skoro svi zaposleni poseduju mobilni telefon, laptop računar ili tablet PC, koje nose sa sobom svuda i u svako vreme.1 Ovaj razvoj je podržan i unifikacijom mrežne radio tehnologije, kao i postavljanjem opšteprihvaćenih standarda za mrežno komuniciranje. Na ovaj način nastao je ogroman potencijal za korišćenje mobilnih uređaja kao izvora informacija, kao i njihovo korišćenje za izvršavanje poslovnih procesa i podršku svakodnevnim poslovnim zadacima.

Mobilno poslovanje je sastavni deo elektronskog poslovanja, koji se zasniva na primeni specifičnih elektronskih tehnologija - mobilnih tehnologija, koje kompanijama koje koriste ovaj vid poslovanja pruža komparativnu prednost koja se ogleda u mobilnosti radnika i potrošača. Ovo znači da radnici nisu vezani za svoju kancelariju, niti za svoju kuću (kao u primeni Interneta u radu na daljinu), kao i to da potrošači mogu naručiti proizvod ili uslugu iz bilo kog mesta u zemlji i svetu i istu platiti na takav način, uz preduslov pokrivenosti mesta na kojem se trenutno nalaze mrežom operatera mobilne telefonije.2

Kao rezultat širenja i prihvatanja mobilnih uređaja među stanovništvom, postojeće poslovne transakcije mogu se obavljati elektronskim putem, ali i više od toga, nastaju potpuno nove oblasti poslovanja, koje nisu mogle postojati bez mobilnih mreža i uređaja, kao što su nove oblasti trgovine (B2B, B2C, itd.), ili oblast menadžmenta lanaca snabdevanja (SCM).

1 Izvor: Mobile Business Research Group – Atkinson, C., Effelsberg, W. (2005-2010) Adoption and diffusion of mobile business, preuzeto sa http://m-business.uni-mannheim.de2 Izvor: Andriessen, J. H. E., Vartiainen, M. (2006) Mobile virtual work – a new paradigm?, Berlin-Heidelberg: Springer, str. 7

2 [email protected]



1. OSNOVI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA ZA E-POSLOVANJE

1.1. Integracija i značaj Informacionih sistema i Informacione tehnologije

Informacioni sistemi i informacione tehnologije su višestruko i višedimenzionalno duboko integrisani u svakodnevicu. Poslovi koji se svakodnevno mogu obaviti on-lajn su, na primer:3

prijava ispita i slušanje predavanja sa različitih fakulteta pristupanje nastavnom planu, aktuelnim informacijama i obaveštenjima istraživački radovi i rad na prezentacijama bankarski poslovi plaćanje računa nalaženje i kupovina proizvoda od kompanija ili pojedinaca prodaja sopstvenih stvari pretraga baza poslova i prijavljivanje na oglase za posao rezervacije putovanja (hotel, avionska karta, iznajmljivanje automobila), itd.

Informacionu tehnologiju koriste sva odeljenja u u jednoj organizaciji. Svaki menadžer treba da upozna i koristi IT u okviru svog funkcionalnog područja organizacije, kao i IT u organizaciji i između organizacija.

Primeri korišćenja IT u raznim funkcionalnim segmentima organizacije su mnogobrojni, a možemo navesti sledeće:4

U finansijama i računovodstvu menadžeri koriste sisteme IT u cilju predviđanja prihoda i poslovnih aktivnosti, kako bi odredili najbolje izvore i korišćenje sredstava, i kako bi mogli da izvrše reviziju u cilju utvrđivanja stabilnosti organizacije, kao i utvrđivanja tačnosti finansijskih izveštaja i dokumenata.

U prodaji i marketingu menadžeri koriste informacionu tehnologiju kako bi obavili sledeće funkcije:

analizu proizvoda: razvoj novih proizvoda i usluga analizu lokacije: određivanje najpovoljnije lokacije za proizvodni pogon i

distributivne kapacitete analizu promocije: određivanje najboljih kanala za oglašavanje analizu cene: određivanje cene proizvoda tako da se ostvari najveći ukupni prihod upravljanje odnosima sa kupcima.

3 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 194 Izvor: Isto, str. 22

3 [email protected]



U proizvodnji, menadžeri koriste IT za obradu porudžbina kupaca, izradu plana proizvodnje, kontrolu količine zaliha i nadgledanje kvaliteta proizvodnje. IT se koristi i pri dizajniranju i u proizvodnji proizvoda (CAD – computer-assisted design i CAM – computer-assisted manufacturing).

Menadžment ljudskih resursa (HR – human resources) koristi IT u procesu odabiranja zaposlenih, za analizu prijava na konkurse za zapošljavanje, i za zapošljavanje novih radnika, za sprovođenje testiranja performansi zaposlenih i u cilju nadgledanja produktivnosti zaposlenih.

1.2. Arhitektura i infrastruktura informacione tehnologije

Arhitektura informacione tehnologije (arhitektura IT) jedne organizacije predstavlja konceptualni, opšti plan svih informacionih resursa organizacije, vodič za tekuće organizacije i nacrt za dalji razvoj. Arhitektura IT integriše celokupne potrebe organizacije za informacijama, infrastrukturu IT i sve aplikacije.

Infrastruktura informacione tehnologije (infrastruktura IT) jedne organizacije sastoji se od fizičkih objekata, komponenata IT, usluga IT i zaposlenih u IT na kojima počiva čitava organizacija. Komponente IT čine računarski hardver, softver i komunikacione tehnologije, koje su temelj svih informacionih sistema jedne organizacije.Arhitektura IT i infrastruktura IT su osnov za sve informacione sisteme u organizaciji. Informacioni sistem (IS) prikuplja, obrađuje, čuva, analizira i prenosi informacije za specifične potrebe.

Osnovne komponente informacionih sistema su5: Hardver (hardware) je fizički skup uređaja kao što su hard diskovi, procesori,

monitori, tastature, štampači itd. Ovi uređaji primaju podatke i informacije, pohranjuju ih, obrađuju ili prikazuju

Softver (software) je program, ili skup programa koji omogućava hardveru da obrađuje podatke

Baza podataka (database) je skup tabela, polja i relacija koji čuva podatke i veze između njih

Mreža (network), ili računarska mreža je sistem za žičano ili bežično povezivanje računara, koji im omogućava da međusobno dele resurse

Procedure (procedures) su skupovi uputstava koji pomažu da se komponente IS bolje kombinuju radi obrade informacija i dobijanja željenog izlaznog rezultata

Ljudstvo (people) su korisnici hardvera i softvera, bez obzira na to da li samo koriste rezultate obrade podataka, ili aktivno učestvuju u radu IS.

1.3. Umrežavanje preduzeća

5 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 31

4 [email protected]



Organizacijama su danas na raspolaganju različite tehnologije za izgradnju IT infrastrukture koja je u stanju da koordinira aktivnosti organizacija ili ćitavih grana industrije. Osim što omogućava radikalno smanjenje troškova poslovanja preduzeća, ova IT infrastruktura, zasnovana na moćnim mrežama i internet tehnologiji, obezbeđuje široke mogućnosti za elektronsku trgovinu (EC – electronic commerce) i šire, elektronsko poslovanje (EB – electronic business ili e-business).6

Računarska mreža (Computer network) je sistem koji povezuje računare putem komunikacionih medija tako da između njih mogu da se razmenjuju podaci. Računarske mreže su umnogome od suštinskog značaja za sve savremene tipove organizacija: 7

1. Umreženi računarski sistemi omogućavaju organizacijama da budu fleksibilnije, da bi mogle da se prilagode promenljivim uslovima poslovanja.

2. Mreže omogućavaju kompanijama da dele hardver, računarske aplikacije i podatke u okviru svoje organizacije, kao i sa drugim organizacijama.

3. Zaposlenima i radnim grupama koji su smešteni na različitim geografskim lokacijama omogućava se razmena dokumenata, ideja i kreativnih komentara, kao i trenutni uvid u poslovanje na udaljenoj lokaciji. Ovakva razmena podstiče timski rad, inovacije i efikasniju i efektivniju interakciju.

4. Mreže su ključna veza između kompanija i njihovih kupaca, odnosno korisnika usluga.

Prema pravu pristupa, možemo razlikovati:8

javne mreže, poput interneta i njegovih pristupnih tačaka, i privatne mreže kompanija, vojske, raznih institucija i organizacija itd.

Postoje različiti tipovi mreža, od malih, preko lokalnih, do svetskih mreža. Mogu se klasifikovatiprema veličini na sledeći način, od najmanje ka najvećoj:9

personalna mreža (PAN – personal area network). PAN su mreže kratkog dometa (obično nekoliko metara), koje se koriste za komunikaciju sa uređajima u blizini jedne osobe, i može biti žičana ili bežična (wireless).

lokalna mreža (LAN – local area network). LAN povezuje dva ili više uređaja u ograničenom geografskom području (obično u istoj zgradi), tako da svi uređaji priključeni na mrežu mogu međusobno da komuniciraju. Komutator (switch) je uređaj koji omogućava uređajim au okviru LAN da međusobno direktno komuniciraju. Takođe može biti žičana (uz pomoć mrežnih kartica i UTP kablova), ili bežična (uz korišćenje bežičnih rutera i wereless tehnologije).

6 Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu, str. 2397 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 3928 Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu, str. 2279 Izvor: Isto, 392

5 [email protected]



Slika 1 – Lokalna mreža (LAN),[1, str. 393]

regionalna mreža (MAN – metropolitan area network). MAN je relativno velika računarska mreža koja pokriva područje cele regije.

globalna mreža (WAN – wide area network). Pokriva veliko geografsko područje i povezuje mnoštvo LAN mreža. Infrastrukturu za WAN obično nude javne telekomunikacione kompanije. Ima veliki kapacitet prenosa i kombinuje različite kanale prenosa (optičke kablove, mikrotalase, satelite itd.).

internet

Savremene organizacije imaju mnogo LAN mreža, i mogu imati mnogo WAN mreža koje povezane čine mrežu korporacije (slika 2 - Enterprise network). Centralna ili glavna mreža (Backbone network) u okviru mreže korporacije ima veliku propusnu moć i brzinu, i na nju je povezano mnoštvo malih mreža (LAN i manje WAN mreže).

Slika 2 – mreža korporacije [1, str. 394]

1.4. Internet

6 [email protected]



Internet, ili samo net (The Internet, ili The Net) je globala mreža velikog područja (WAN) koja povezuje približno milion organizacionih računarskih mreža u više od 200 zemalja u svetu. Internet je nastao 1969. godine, kao eksperimentalni projekat ARPA (Advanced Research Project Agency), agencije američkog ministarstva odbrane.10 Projekat ARPAnet je imao za cilj testiranje mogućnosti WAN mreže, pomoću koje bi istraživači, nastavno osoblje, vojska i vladine organizacije mogli da razmenjuju poruke, podatke i dokumenta. Umreženi računarski sistemi (čvorovi) obuhvataju personalne računare, lokalne mreže, baze podataka i mejnfrejm (mainframe) računare. Računari i organizacioni čvorovi na internetu su različitih tipova i izrade, i međusobno su povezani komunikacionim vezama različitih brzina i opsega. Glavne mreže konekcije i telekomunikacione veze koje povezuju čvorove nazivaju se kičma (backbone). Za internet, kičmu predstavlja mreža optičkih kablova kojom najvećim delom upravljaju velike telekomunikacione kompanije.

Internet omogućava kompanijama i pojedincima da pristupaju podacima u raznim, i geografski dislociranim organizacijama, i da brzo i jeftino komuniciraju, sarađuju i nesmetano razmenjuju informacije širom sveta, te je zbog svega toga internet i postao neophodan u savremenom poslovanju. Internet je preoblikovao način ka koji se informacioni sistemi koriste u poslovnom životu, i svakodnevnoj komunikaciji, kreirao je novu, univerzalnu tehnološku platformu na čijoj osnovi se izgrađuju nove vrste proizvoda, usluga, strategija i organizacija. Eliminacijom tehničkih, geografskih i troškovnih barijera koje su ograničavale globalni protok informacija, internet je inspirisao nastajanje novih načina korišćenja informacionih sistema i nove poslovne modele.

Zbog svojih brojnih mogućnosti za poslovno povezivanje i delovanje, World Wide Web (WWW), kao najvažniji servis interneta vezano za poslovanje, je od posebnog interesa za organizacije i menadžere. WWW je sistem sa univerzalno prihvaćenim standardima za smeštanje, skladištenje, formatiranje i prikazivanje informacija u mrežnom okruženju. Web stranice, i web sajtovi, kao grupe web strana koje održava jedna organizacija ili pojedinac, postali su važni alati sa ciljem širenja informacija o proizvodu, emitovanja oglasa i poruka do kupaca, prikupljanja elektronskih narudžbina i podataka o kupcima. WWW se sve više koristi i za koordinaciju prodajnog osoblja i organizacija na globalnom nivou, a korišćenjem interneta značajno se smanjuju transakcioni troškovi kompanija.11

Preduzeća ubrzano redizajniraju svoje glavne poslovne procese na osnovama internet tehnologije, i tu tehnologiju posmatraju kao osnovnu komponentu svojih IT infrastruktura. Rezultat redizajniranja poslovnih procesa i implementacije internet infrastrukture u preduzeću jesu jednostavnije obavljanje poslovnih procesa, manje zaposlenih, i mnogo „spljoštenija“ organizacija, sa manje hijerarhijskih upravljačkih nivoa nego što je to bio slučaj u prošlosti.12

10 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 40211 Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu, str. 24812 Izvor: Isto, 248

7 [email protected]



Slika 3 – internet (bele linije predstavljaju kičmu interneta), [1, str. 403]

Budućnost interneta – I pored ogromnog obima i velikog propusnog potencijala interneta, internet postaje previše spor za aplikacije za obimnu razmenu podataka (filmovi, obimne medicinske i druge vrste datoteka), a često se i postavlja pitanje pouzdanosti i bezbednosti. Posledica navedenog je da više od 200 američkih univerziteta u saradnji sa američkom vladom i predstavnicima privrede razvija Internet2.13 Internet2 razvija i koristi napredne mrežne aplikacije, kao što je udaljena medicinska dijagnostika, digitalne biblioteke, učenje na daljinu, on-lajn simulacije i virtuelne laboratorije. Internet2 je projektovan da vude brz, uvek uključen, sveprisutan, prirodan, inteligentan, lak za korišćenje i pouzdan.

1.5. Intranet i ekstranet

Intranet14 je mreža projektovana da zadovolji interne potrebe za informacijama unutar jedne organizacije. Intranet mreže dostupne su sa većine računarskih platformi, lake su za korišćenje (sa univerzalnim web interfejsom), skalabilne su za veće ili manje računarske platforme, prema potrebana organizacije, imaju male troškove instalacije, a i smanjuju troškove distribucije informacija unutar organizacije.

13 Više o projektu Internet2 na adresi: www.internet2.edu14 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 402

8 [email protected]



Ekstranet15 povezuje delove intraneta različitih organizacija, i omogućava bezbednu komunikaciju među poslovnim partnerima putem interneta, uz pomoć virtuelnih privatnih mreža (VPN – virtual private networking). Ekstranet pruža ograničen pristup intranetu kompanija sa kojima sarađuju, kao i neophodnu interorganizacionu komunikaciju. Često se koriste u elektronskoj trgovini između kompanija (B2B). Ekstranet omogućava eksternim poslovnim partnerima da pristupe kompanijskim podacima, izvrše narudžbine, provere status, komuniciraju i sarađuju. Ekstranet zasnovan na internetu košta mnogo manje u odnosu na mrežu koju formira svaka kompanija zasebno, i predstavlja alat tehnologije koji može da podržava brzu evoluciju elektronske komunikacije u trgovini. Osnovne prednosti ekstraneta su u tome što brže obrađuje informacije i ubrzava tok informacija, obezbeđuje tačniji unos informacija o narudžbinama i uslugama, utiče na

smanjenje troškova putovanja, administracije i komunikacije i sveukupno poboljšanje poslovne efektivnosti.

Slika 4– Struktura jednog ekstraneta, [1, str.251]

U zavisnosti od toga koji su poslovni partneri uključeni, i čemu je namenjen, postoje tri osnovna tipa ekstraneta: 1) između kompanije i njenih dilera, kupaca i dobavljaća, 2) ekstranet privredne grane, i 3) zajednička ulaganja i druga poslovna partnerstva.

1.6. Razvoj web tehnologija i upotreba mreža

Mreže podržavaju sve funkcije poslovanja svih tipova organizacija, u svakoj delatnosti. Poslovne funkcije koje se unapređuju uz pomoć nrežnih (web) tehnologija mogu se svrstati u četiri glavne kategorije:16

1. istraživanje, 2. komunikacija,

15 Izvor: Isto, 40216 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 138

9 [email protected]



3. saradnja, i 4. web-servisi.

1.6.1. Istraživanje

U cilju prikupljanja informacija koje se nalaze u bazama podataka svuda u svetu, korisnici mogu da primenjuju mogućnosti interneta kao alata za istraživanje u svim oblastima, od obrazovanja i usluga vladinih institucija, do zabave i trgovine. Broj informacija na internetu je nesaglediv, i svake godine se udvostručava. Za pronalaženje neophodnih informacija, korisnici koriste pretraživače, direktorijume i portale.17

Pretraživač (Search engine) je računarski program koji traži specifičnu informaciju pomoću ključne reči i obaveštava korisnika o rezučtatima pretrage. Pretraživač sadrži indeks sa popisom više milijardi veb-stranica, i koristi taj indeks da bi pronašao stranice koje sadrže skup ključnih reči pomoću kojih korisnik pretražuje internet (www.google.com, www.yahoo.com, www.msn.com, www.ask.com).

Metapretraživači (Metasearch engines) pretražuju nekoliko pretraživača odjednom i integrišu sve pronađene odgovore prema zadatom kriterijumu pretrage (www.surfwax.com, www.metacrawler.com, www.dogpile.com).

Automatski prevod tekstualnih sadržaja web stranica u cilju razumevanja ili objavljivanja materijala na stranim jezicima koristi se radi ostvarivanja konkurentskih prednosti zbog globalne prirode savremenog poslovnog okruženja. Jedan od primera takvih proizvoda je BabelFish Altavista prevodilac (http://babelfish.altavista.com), ili rečnik na domaćem portalu Krstarica (http://recnik.krstarica.com). Osim prevoda tekstualnog sadržaja, potrebno je se prevedeni tekstualni sadržaji lokalizuju i prilagode prema potrebama stanovništva sa ciljnog tržišta.

Portal je personalizovani pristup informacijama i znanju, zasnovan na web tehnologijama, koji obezbeđuje relevantne informacije sa različitih sistema IT i interneta, koristeći tehniku naprednog pretraživanja i indeksiranja. Portale možemo podeliti u četiri osnovna tipa:18 komercijalne ili javne (Commercial/public), portale prema interesovanjima (Affinity), korporativne portale (Corporate), i portale specijalizovane za grane privrede (Industrywide). Svi tipovi portala prilagođeni su potrebama njihovih korisnika. Postoji još jedan tip portala, koji se tehnologija razlikuje, a kojima se može pristupiti pomoću mobilnih uređaja. Ovi, mobilni portali pripadaju svakom od navedenih tipova portala, a zajedničko im je to što im se može pristupiti pomoću mobilnih uređaja, obično bežičnim putem.

17 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str.13818 Izvor: Isto, str. 140

10 [email protected]


http://babelfish.altavista.com/

http://www.dogpile.com/

http://www.metacrawler.com/

http://www.surfwax.com/

http://www.ask.com/

http://www.msn.com/

http://www.yahoo.com/

http://www.google.com/


Slika 5 - screenshot specijalizovanog B2B portala Alibaba.com19

1.6.2. Komunikacije

Komunikacije su druga velika kategorija primene mreža i web tehnologija. Postoji više tipova komunikacija, koje uključuju:20 elektronsku poštu, centar za pružanje informacija, pričaonice, blogove i glasovnu komunikaciju.

Elektronska pošta, ili e-pošta (e-mail) je aplikacija koja se najčešće koristi u komunikaciji na internetu. Prema istraživanjima, skoro 90 procenata kompanija obavlja svoje poslovne transakcije putem e-pošte, a skoro 70 procenata potvrđuje da je e-pošta direktno povezana sa sredstvima ostvarivanja profita.

Centri za pružanje informacija zasnovani na web tehnologijama, ili centri za brigu o kupcima pružaju efektivan, personalizovani kontakt sa kupcima, obezbeđujući potrošačima tehničku ili savetodavnu podršku, a radi podizanja nivoa satisfakcije potrošača.

Elektronske pričaonice (Electronic chat rooms) su virtuelna mesta sastanka čiji programi dozvoljavaju slanje poruka osobama koje su povezane na isti kanal komunikacije u isto vreme.

19 Izvor: www.alibaba.com, pristupljeno 7.9.2010. u 01:29h20 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 142




Glasovna komunikacija putem internet telefonije (Internet telephony), poznata je i pod nazivom VoIP protokol (Voice over Internet Protocol). Predstavlja glasovnu i vizuelnu komunikaciju između dva korisnika računara povezana na internet, uz korišćenje specijalizovanog softvera (npr. Skype) koji omogućava značajno smanjenje izdataka za fiksnu telefonsku liniju.

1.6.3. Saradnja (kolaboracija)

Važna primena mreža i savremenih web tehnologija je u podršci kolaborativnom radu. Saradnja (kolaboracija)21 podrazumeva da dva ili više poslovnih entiteta (pojedinca, tima, grupe ili organizacije) rade zajedno ili koordinisano kako bi izvršili određene zadatke. Virtuelna saradnja (Virtual collaboration) ili e-kolaboracija odnosi se na korišćenje digitalnih tehnologija koje omogućavaju organizacijama ili pojedincima da zajednički deluju u domenu planiranja, projektovanja, razvoja, menadžmenta i istraživanja da bi kreirali nove proizvode, usluge, informacione sisteme i rešenja elektronske trgovine.

Sistemi za podršku radnim procesima jesu alati koji automatizuju radne procese. Radni proces (Workflow) je kretanje informacija dok prolaze kroz seriju koraka koji čine radne procedure organizacije. Upravljanje radnim procesima omogućava slanje dokumenata, informacija i zadataka od jednog do drugog zaposlenog na način koji diktiraju pravila i procedure organizacije.

Sistem za podršku grupnom radu (Groupware) odnosi se na softverske proizvode koji podržavaju grupu ljudi koji sarađuju na istom zadatku ili žele da postignu isti cilj. Često su integrisani sa dugim web tehnologijama i zajedno stvaraju pakete za podršku grupnom radu (Lotus Notes kompanije IBM, ili Google Apps, kompanije Google). Dva tipa tehnologije softvera za podršku grupnom radu koji se koriste kao alati za saradnju u realnom vremenu su elektronska telekonferencija (Teleconference), videokonferencija (Videoconference).

1.6.4. Web servisi

Veb-servisi22 (Web services) su programi kojima se pristupa putem interneta, koje korisnik može izabrati i kombinovati pomoću bilo kojeg uređaja, od personalnog računara do mobilnog telefona. Koristeći zajedničke protokole i standarde, te aplikacije omogućavaju raznim sistemima da međusobno komuniciraju, tj. da razmenjuju podatke i usluge bez posredovanja ljudi. Veb-servisi imaju ogroman potencijal, jer mogu da se koriste u raznim okruženjima: na internetu, na intranetu u okviru kompanijskih paketskih filtera ili na ekstranetu poslovnih partnera. Zasnovani su na četiri ključna standarda ili protokola: XML (Extensible markup language), SOAP (Simple object access protocol), WSDL (Web services description language) i UDDI (Universal description, discovery and integration).





1.7. Web aplikacije

Web aplikacije su programska klijent-server rešenja kojima se pristupa putem internet pretraživača, koristeći internet ili intranet. Korištenje web aplikacija u poslovnom okruženju danas je postala neminovnost koja se ne može izbeći.

Vrtoglavi rast i razvoj web aplikacije može se objasniti činjenicom da su dostupne u bilo koje vreme, sa bilo kojeg mesta ili računara na svetu, koristeći mnoštvo različitih internet pretraživača. Pogodnosti koje poslovni i privatni korisnici web aplikacija ostvaruju njihovim korišćenjem mogu se iskazati kroz sledeće činjenične tvrdnje:23

Ne postoje posebne procedure niti je potrebno puno vremena za instaliranje web aplikacija u velike poslovne sisteme. Sve što je potrebno za trenutni početak korišćenja web-aplikacije jeste računar sa konekcijom na internet i instaliran internet pretraživač.

Ovim aplikacijama je potrebno veoma malo, ili im uopšte nije potrebno prostora na hard disku klijent računara.

Web aplikacije nijje potrebno periodično nadograđivati na računarima sa kojih im se pristupa, jer se njima pristupa identično kao i ostalim web stranicama. Sve nadogradnje, promene i poboljšanja su automatski dostupna korisnicima.

Lako se integrišu u postojeće procedure na serveru, kao što su pretraživanje ili elektronska pošta.

Omogućavaju kompatibilnost između različitih softverskih platformi i operativnih sistema (Windows, Macintosh, Linux itd.) zbog toga što se izvršavaju u prozoru internet pretraživača.

Informacione tehnologije i aplikacije koje koriste veb-sajtovi veba 2.0 (Internet2) uključuju napredne tehnike razvoja veb-aplikacija kao što su AJAX, tagovanje (označavanje), blogovi, vikiji, RSS, podkasti i videokasti itd.

U web-aplikacije tipično spadaju paketi softvera za rad u kancelariji (tekst procesori, softver za rad sa tabelama, softver za izradu prezentacija), za šta je najbolji primer aplikacija Google Docs koja omogućava deljenje i istovremeni zajednički rad na datotekama koje se nalaze na serveru. Osim ove vrste softvera, u veb aplikacije spadaju i naprednije i složenije aplikacije za upravljanje projektima, video obradu, POS aplikacije, ERP (Enterprise resource planning systems), CRM (Customer relationship management), SCM (Supply chain management) itd.

Sistemi za planiranje resursa preduzeća – ERP24 (Enterprise resource planning systems) u sebi integrišu planiranje, menadžment i korišćenje svih resursa organizacije. Glavni cilj ERP je da čvrsto integrišu funkcionalne celine organizacije i omoguće da informacije neometano putuju kroz funkcionalne celine. Čvrsta integracija podrazumeva da će se promene u jednoj funkcionalnoj celini odmah odraziti i na sve ostale fukcionalne celine. Softver ERP se sastoji od skupa međuzavisnih softverskih modula koji su

23 Izvor: Studen, I (2005.) Web aplikacije – juče, danas, sutra, Beograd: Creative commons, str. 424 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 237




povezani sa zajedničkom bazom podataka i koji pružaju podršku za interne poslovne aktivnosti u funkcionalnim celinama: finansije i računovodstvo, prodaja i marketing, proizvodnja i ljudski resursi. Ti moduli su izgrađeni oko unapred definisanih poslovnih aktivnosti, i korisnici im pristupaju pomoću jedinstvenog interfejsa. Vodeći proizvođač ERP softvera je kompanija SAP (www.sap.com), a priključuju se i Oracle (www.oracle.com) i Peoplesoft (www.peoplesoft.com).

Sistem za menadžment odnosa sa kupcima – CRM25 (Customer relationship management) je sastavni deo nastojanja čitave organizacije da stekne i zadrži kupce. CRM predstavlja uverenje da su kupci suština poslovanja, i da uspeh kompanije zavisi od uspešnog menadžmenta odnosa sa kupcima. CRM je usmeren ka izgradnji dugoročnih i održivih odnosa sa kupcima koji donose vrednost i kompaniji i kupcu. Zbog toga što kompanija mora biti u mogućnosti da modifikuje svoje proizvode i usluge prema potrebama pojedinačnih kupaca, CRM se ne odnosi samo na marketing i prodaju. Kompanije moraju stalno imati u vidu individualnost kupaca, i ohrabruju kupce da učestvuju u razvoju proizvoda, usluga i rešenja. Značajni alati u sprovođenju CRM strategije jesu: korisnički on-lajn servis, odgovori na najčešće postavljena pitanja (FAQ – Frequently asked questions), e-pošta, telefonski centri za pružanje informacija itd.

Sistemi za menadžment lanaca snabdevanja – SCM26 (Supply chain management) obuhvataju planiranje, organizovanje i optimiziranje aktivnosti u lancu snabdevanja. Lanac snabdevanja (Supply chain) je tok materijala, informacija, novca i usluga, i obuhvata sve, od dobavljača sirovina, proizvođača i skladišta, do krajnjih potrošača. Lanac snabdevanja obuhvata organizacije i procese koji stvaraju i isporučuju proizvode, informacije i usluge krajnjim potrošačima. Sistem SCM smanjuje neizvesnost i rizik tako što snižava nivo zaliha, skraćuje vreme životnog ciklusa proizvoda, i poboljšava poslovne procedure i usluživanje kupaca.




http://www.peoplesoft.com/

http://www.oracle.com/

http://www.sap.com/


2. MODELI B2C E-POSLOVANJA

2.1. Elektronsko poslovanje (e-poslovanje)

Elektronsko poslovanje ili e-poslovanje (e-business) i elektronska trgovina ili e-trgovina (e-commerce) jesu veoma slični pojmovi i česta je praksa da se koriste istovremeno ili naizmenično, ali između njih svakako postoje značajne razlike u širini i složenosti posmatranja i obuhvatnosti. Elektronska trgovina ili e-trgovina opisuje proces kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluga ili informacija putem računarskih mreža, uključujući i internet. Elektonsko poslovanje ili e-poslovanje je nešto složeniji pojam, koji uz kupovinu i prodaju proizvoda i usluga obuhvata i usluživanje, saradnju sa poslovnim partnerima i obavljanje elektronskih transakcija unutar organizacije.

U zavisnosti od stepena digitalizacije, e-trgovina ima nekoliko oblika. Stepen digitalizacije odnosi se na obim u kojem je trgovina transformisana iz materijalne u digitalnu, i može da obuhvata: proizvod ili uslugu koja se prodaje (materijalni ili digitalni), proces u kojem se proizvod ili usluga proizvode (fizički ili digitalni), ili posrednika u isporuci (fizički ili digitalni). U tradicionalnoj trgovini, sve tri dimenzije su materijalne. Organizacija koja ima značajnu aktivu u objektima, često se naziva čisto fizička organizacija (brick-and-mortar organization). U čistoj elektronskoj trgovini, sve dimenzije su digitalne. Kompanije koje se bave isključivo elektronskom trgovinom smatraju se virtuelnim organizacijama (virtual organizations). Sve druge kombinacije koje uključuju digitalnu i fizičku dimenziju smatraju se delimičnom elektronskom trgovinom. Organizacije koje posluju i fizički i virtuelno (clicks-and-mortar organizations) obavljaju neke aktivnosti elektronske trgovine, ali se njihova primarna delatnost obavlja u fizičkom svetu.

E-trgovina može da se odvija između više različitih zainteresovanih strana, te prema prirodi učesnika u transakcijama27 možemo razlikovati sledeće vidove e-trgovine:28

Kompanija potrošaču (B2C – Business to Customer). Ovde se u ulozi kupca javlja organizacija, a u ulozi kupca je potrošač-pojedinac.

Kompanija kompaniji (B2B – Business to Business). U B2B transakcijama, kupci i prodavci su poslovne organizacije. Najveći deo elektronske trgovine odvija se na ovaj način.

Potrošač potrošaču (C2C – Customer to Customer). Kod ovog vida e-trgovine pojedinac prodaje proizvode i usluge drugim pojedincima. C2C poslovanje obavlja se na internetu uglavnom pute aukcija ili klasifikovanih oglasa (www.ebay.com, www.limundo.com).

Kompanija zaposlenom (B2E – Business to Employee). U ovom slučaju, organizacija interno koristi e-trgovinu da obezbedi informacije i usluge svojim zaposlenima – obuke, ulaznice, turistički aranžmani itd.

27 Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu, str. 29728 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 168



http://www.limundo.com/

http://www.ebay.com/


E-uprava (E-government ili G2C – Government to Customer) podrazumeva korišćenje internet tehnologije uopšte, a naročito korišćenje e-trgovine da bi se građanima i poslovnim partnerima obezbedile informacije i javne usluge.

Mobilna e -trgovina ili m-trgovina (Mobile e-commerce, m-commerce) se odnosi na e-trgovinu koja se odvija isključivo u bežičnom okruženju, npr. korišćenje mobilnog telefona za obavljanje kupovine na internetu.

Drugi način klasifikacije transakcija e-trgovine jeste na osnovu fizičke konekcije korisnika sa internetom29, te se ove transakcije mogu podeliti na žičane i bežične, uz korišćenje mobilnih telefona, ili drugih bežičnih uređaja .

B2C 30 kao vid elektronske trgovine je veoma složen, jer obuhvata veliki broj kupaca koji dnevno izvršavaju milione transakcija sa relativno malim brojem prodavaca. Kupovina svakog kupca pojedinačno relativno je mala, ali svaka mora biti tretirana sa jednakim uvažavanjem. Svaka narudžbina mora biti brzo i efikasno odrađena, i proizvod mora na vreme biti otpremljen kupcu.On-lajn kupovina danas nudi alternativu kataloškoj i i televizijskoj prodaji. Elektronska maloprodaja (Electronic retailing ili e-retailing) je direktna prodaja proizvoda i usluga iz elektronskih izloga ili elektronskih tržnih centara i obično se odvija uz pomoć elektronskih kataloga ili aukcija. E-trgovina omogućava kupcima da kupuju sa bilo kog mesta na planeti 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Kupcima je na raspolaganju ogroman izbor proizvoda i usluga sa detaljnim informacijama i opisima, a kupci lako mogu naći stotine hiljada proizvoda i uporediti proizvode i cene konkurentskih kompanija. Dva popularna mehanizma on-lajn kupovine su elektronski izlozi i elektronski tržni centri.

Elektronski izlog (Electronic storefront)31 (slika 6) je veb-sajt koji predstavlja jednu prodavnicu. Na internetu postoje stotine hiljada elektronskih izloga, i svaki od njih ima svoju URL adresu (URL = uniform resource locator), odnosno internet adresu na kojoj kupci mogu naručivati proizvode. Neki elektronski izlozi su produžetak fizičkih prodavnica, dok su drugi potpuno nove prodavnice.

29 Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu, str. 29730 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 17331 Izvor: Isto, str. 173




Slika 6 - screenshot internet elektronskog izloga Tehnomanija32

Elektronski tržni centar (Electronic mall)33 ili e-tržni centar predstavlja skup prodavnica na jednoj internet adresi (na primer, http://eshop.msn.com). Osnovna ideja elektronskog tržnog centra identična je ideji tradicionalnog tržnog centra: da kupcima obezbedi jedinstveno mesto za kupovinu na kojem mogu naći mnoštvo proizvoda i usluga. Svaki vitruelni tržni centar može da sadrži stotine dobavljača. Postoje informativni tržni centri, u kojima ništa ne može da se kupi. Umesto toga, korisnik biva prebačen na jedan od elektronskih izloga u tržnom centru. Pored informativnih, postoje i oni tržni centri u kojima kupac može direktno da obavi kupovinu (http://shopping.yahoo.com). Potrošačka korpa omogućava kupcu da sakuplja proizvode različitih dobavljača, i da na kraju sve proizvode zbirno plati jednom transakcijom.

2.2. On-lajn usluge

Osim mogućnosti kupovine najrazličitijih vrsta proizvoda, korisnici putem interneta mogu pristupiti potrebnim uslugama. Usluge, kao što je npr. prodaja avionskih karata, uplaćivanje osiguranja ili kupovina deonica mogu se u potpunosti obaviti putem elektronske trgovine, što značajno umanjuje troškove poslovanja organizacija. Elektronsko bankarstvo (Cyberbanking) ili internet bankarstvo34 podrazumeva obavljanje raznih bankarskih aktivnosti od kuće, sa ranog mesta, ili bilo koje lokacije u odnosu na mesto na kojem se banka fizički nalazi. Elektronsko bankarstvo obuhvata različite operacije, od plaćanja računa, do podnošenja zahteva za kredit. Za kupce je to pogodno zbog uštede u vremenu, a za banke zbog toga što to nudi jeftinu alternativu bankarskom poslovanju u filijalama, i zbog toga što ovakvim uslugama banka može da privuče i fizički udaljene klijente. Osim toga što banke uvode dodatne on-lajn usluge,

32 Preuzeto sa www.tehnomanija.co.rs, pristupljeno 7. 9.2010. u 02:05h33 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str.. 17434 Izvor: Isto, str. 174




pojavljuju se i virtuelne banke. (Virtual banks), koje se isključivo bave transakcijama preko interneta. Primer virtuelne banke je VirtualBank (slika 7).

Slika 7 - screenshot virtuelne banke VirtualBank35

On-lajn trgovina hartijama od vrednosti36 je široko rasprostranjen vid trgovanja u svetu. U SAD više desetina miliona ljudi koristi računar da bi trgovalo akcijama, obveznicama i drugim vrstama hartija od vrednosti. U Koreji više od polovine ljudi koji trguju hartijama od vrednosti u te svrhe koristi internet, što se pokazalo kao jeftinije nego da plaćaju usluge specijalizovanih brokera. Na internetu se može i pronaći velika količina informacija o određenim kompanijama ili investicionim fondovima, u koje investitori žele da investiraju (http://money.cnn.com ili www.bloomberg.com) On-lajn tržište rada37 je novo internet okruženje sa mogućnosti za one koji traže zaposlenje, i za kompanije koje traže radnike deficitarnog ili specifičnog profila. Veliki broj kompanija i vladinih organizacija posredstvom interneta oglašavaju otvorena radna mesta, primaju radne biografije i prijave na konkurse za posao, dok oni koji traže zaposlenje koriste on-lajn tržište rada kako bi se on-lajn prijavili na konkurse za posao, da postave svoje biografije na razne sajtove i pregledaju sajtove kompanija koje se bave posredovanjem pri zapošljavanju. (slika 8). Kompanije koje nude slobodna radna mesta oglašavaju ih na svojim veb-sajtovima, i pretražuju elektronske oglasne table kompanija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju.

35 Izvor: www.virtualbank.com, pristupljeno 7. 9.2010. u 02:14h36 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 17637 Izvor: Isto, str. 176




Slika 8 – screenshot internet prezentacije kompanije Infostud38

Putovanja. Internet je izuzetno pogodan za planiranje, istraživanje i ekonomično organizovanje bilo koje vrste putovanja. On-lajn servisi omogućavaju korisnicima da kupuju avionske karte, rezervišu hotelske sobe ili iznajme automobil (Primeri ovakvih servisa su www.expedia.com , www.travelocity.com ili www.putovanja.info, prikazan na slici 9). Sve velike aviokompanije, turističke agencije, agencije za iznajmljivanje automobila i hoteli nude on-lajn usluge.

Slika 9 – screenshot portala Putovanja.info39

38 Izvor: www.infostud.com, pristupljeno 7.9.2010. u 02:17h39 Izvor: www.putovanja.info, pristupljeno 7.9.2010. u 02:19h




2.3. On-lajn oglašavanje

Oglašavanje40 je distribucija informacija pri pokušaju da se utiče na kupovinu proizvoda ili usluga. Tradicionalno oglašavanje putem televizije ili novina je vid jednosmerne masovne komunikacije; telemarketing pristupa pojedincima putem telefona ili direktne pošte, pri čemu se od pojedinca traži odgovor da bi se obavila kupovina, zbog čega je spor, skup i neefikasan. Oglašavanje putem interneta redefiniše proces oglašavanja, čineći ga dimaničnim i interaktivnim, uz uključivanje različitih medija, što poboljšava tradicionalne načine oglašavanja na mnogo načina. Najpre, reklame na internetu mogu biti ažurirane u bilo koje vreme, uz vrlo niske troškove. Osim toga, ove reklame mogu dopreti do velikog broja potencijalnih kupaca širom sveta, a uz to su i jeftinije od radijskih, televizijskih i štampanih promotivnih materijala. Reklame na internetu mogu biti i interaktivne i njihov cilj mogu biti određene interesne grupe ili pojedinci. Pored nabrojanih prednosti, ne postoje konkretni standardi pomoću kojih bi se moglo proceniti da li rezultati koje postižu on-lajn reklame opravdavaju uložene troškove.

Metode oglašavanja41 koje se najčešće koriste on-lajn su baneri, iskačući prozori sa oglasima (pop-up windows) i elektronska pošta.

Baneri (slika 10) su jednostavne elektronske oglasne table. Baner se koristi kao najčešći oblik oglašavanja na internetu, i obično se sastoji od kratke tekstualne ili grafičke poruke (može da sadrži i video inserte i zvuk) koja promoviše proizvod ili dobavljača. Kada potencijalni kupac klikne na baner, biva prebačen na početnu stranicu veb-sajta oglašavača.

Slika 10 - screenshot sa internet prezentacije časopisa Blic, sa banerom u vrhu strane42

Pop-up ili pop-under reklame su sastavni deo novog prozora internet pretraživača i one se automatski pojavljuju kada korisnik pristupa veb-sajtu, ili kada ga zatvara. Pop-up reklama se pojavljuje ispred prozora internet pretraživača koji korisnik posmatra u tom trenutku. Pop-under reklama se pojavljuje ispod aktuelnog prozora, pa korisnik vidi reklamu kada zatvoti aktuelni prozor. Veliki deo korisnika interneta je protiv ovakvog vida reklamiranja, i smatra to nametljivim. Moderni internet pretraživači omogućavaju korisnicima da blokiraju ovakve reklame.

40 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 17841 Izvor: Isto, str..17942 Izvor: www.blic.rs, pristupljeno 7.9.2010. u 02:24h




E-pošta kao kanal za internet oglašavanje i marketing se tek razvija. Zaposleni u marketingu kupuju ili sami sastavljaju listu adresa e-pošte, smeštaju je u bazu podataka kupaca i šalju oglase putem e-pošte. Postoji i potencijalna i rastuća opasnost od zloupotrebe oglašavanja putem e-pošte. Slanje nezahtevane ili neželjene pošte, tj, spamovanje (spamming) je nasumična distribucija elektronskih reklama bez zahteva ili dozvole primaoca poruke, i nažalost ova pojava sa vremenom sve više biva zastupljena. Rešenje za ovaj problem može biti u korišćenju marketinga sa dozvolom.

Marketing sa dozvolom (Permission marketing) je oblik obrade tržišta pri kojem oglašavač od potencijalnih kupaca ili korisnika usluga traži dozvolu da im šalje on-lajn oglase i e-poštu. Običmo korisnici popunjavaju elektronski formular kojim se utvrđuju njihova interesovanja i daje dozvola da im se šalju relevantne marketinške informacije.




3. MOBILNO E-POSLOVANJE

3.1. Definisanje mobilnog e-poslovanja

U tradicionalnom računarskom okruženju, korisnici se služe računarom koji je povezan kablovima sa drugim računarima i mrežama. Činjenica da su računari povezani kablovima ukazuje na to da je njihovo korišćenje teško ili neizvodljivo ljudima koji su u stalnom pokretu. Trgovački putnici (merchandiser), serviseri, radnici koji pružaju razne usluge, policajci i radnici komunalnih službi pokazuju mnogo veću efikasnost korišćenjem IT dok su na terenu ili u pokretu. Zbog toga je stvoreno mobilno e-poslovanje, za radnike koji rade izvan objekata svoje kompanije, i za sve ostale koji žele nešto da rade izvan svoje kuće ili kancelarije.

Mobilno e-poslovanje ima dve osnovne karakteristike, koje ga razlikuju od ostalih oblika poslovanja: mobilnost i velika dostupnost. 43

Mobilnost se odnosi na to da korisnici nose sa sobom svoje mobilne uređaje, i mogu da ostvare kontakt sa drugim sistemima u realnom vremenu, sa bilo kojeg mesta na kom se u tom trenutku nalaze.

Velika dostupnost znači da se može kontaktirati sa nekom osobom u svakom trenutku, pod uslovom da poseduje uključen mobilni uređaj. Ove dve karakteristike stvaraju pet vrednosnih atributa, koji karakteristično određuju mobilno e-poslovanje, diferenciraju ga od e-poslovanja, i ruše barijere geografske udaljenosti i vremena: 44

sveprisutnost; mobilni uređaj može obezbediti korisniku komunikacije i informaciju, bez obzira na to gde se nalazi,

pogodnost korišćenja; pomoću mobilnog uređaja koji ima ugrađenu mogućnost pristupa internetu, brzo i lako se može pristupiti internetu, intranetu ili drugim mobilnim uređajima, bez potrebe korišćenja personalnog računara,

trenutna povezanost,

personalizacija; npr. informacije mogu biti prilagođene i poslate drugim korisnicima putem SMS-a ili nekog drugog mobilnog servisa, i

lokalizacija proizvoda i usluga; ukoliko je poznata fizička lokacija korisnika, može pomoći kompaniji u propagiranju svojih proizvoda i usluga.

Izraz mobilno e-poslovanje se kroz izvore i literaturu opisuje različito, a nedoslednost definicija uzrokovana je dilemom da li je mobilno poslovanje ograničeno samo na

43 Kvesić, M. (2008) Implementacija sustava za validaciju mobilnih ulaznica, Zagreb, Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za telekomunikacije, str. 644 Izvor: Isto, str. 6




telekomunikacijsku bežičnu mrežu ili se ono odnosi i na poslovanje kroz bežični pristup bilo kojoj računarskoj mreži. U ovom radu je prihvaćena proširena definicija, koja podrazumeva usluge mobilnog poslovanja koje se obavljaju kroz različite vrste bežičnih i mobilnih mreža, a uz pomoć različitih vrsta mobilnih uređaja. Bežične i mobilne telekomunikacione mreže koje se koriste u mobilnom e-poslovanju su mreže generacija 2G, 2.5G, 3G, 4G, zatim bežične WLAN i Wi-Fi mreže, WAP, Bluetooth, IrDA i druge, a koriste se mobilni uređaji kao što su mobilni telefoni, smartphone, laptop, PDA, IP telefoni, Pocket PC i drugi.

U odnosu na to koje se komunikacione tehnologije koriste, mobilno e-poslovanje se ostvaruje kroz osnovne usluge i kroz usluge s dodatom vrednošću (value-added services -VAS). Na primer, u mobilnoj telekomunikacionoj mreži glasovni poziv je osnovna usluga, a VAS usluge poput SMS-a i MMS-a koriste istu infrastrukturu mreže, tehnološki i funkcionalno se razlikuju, te imaju različit način naplate usluge u odnosu na osnovnu uslugu. Takođe, sve usluge koje proširuju postojeću uslugu dodatom vrednošću smatramo VAS uslugom (npr. usluga u kojoj SMS porukom plaćamo parking mesto je VAS usluga u odnosu na osnovnu SMS uslugu).

U današnje vreme, usluge koje su dostupne kod primene mobilnog e-poslovanja mogu biti podeljene u nekoliko kategorija:45

Usluge distribucije informacija (novosti, vremenska prognoza, itd.), Mobilno bankarstvo (m-banking): banke i ostale finansijske institucije pružaju

mogućnosti integrisanja svojih usluga u mobilno poslovanje, Lokacijski svesne usluge (GPS, praćenje vozila, praćenje ljudi, itd.), Mobilna kupovina digitalnih sadržaja, Mobilna kupovina roba i usluga, Multimedijalne usluge, Usluge za zabavu i razonodu, Peer-to peer usluge (P2P), Mobilni marketing i oglašavanje, Usluge mobilnih ulaznica (mobile ticketing, m-ticketing)

3.2. Bežične tehnologije kao deo IT za mobilno e-poslovanje

Bežične tehnologije i mobilno e-poslovanje ubrzano se šire, zamenjujući ili nadopunjavajući konvencionalne računarske tehnologije i poslovanje. Bežična infrastruktura na kojoj počiva mobilno računarstvo, i mobilno e-poslovanje preoblikuje čitavu oblast informacione tehnologije.

45 Kvesić, M. (2008) Implementacija sustava za validaciju mobilnih ulaznica, Zagreb, Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za telekomunikacije , str. 7




Bežične tehnologije obuhvataju bežične uređaje i medije za bežični prenos podataka. Te tehnologije fundamentalno menjaju način na koji današnje poslovne organizacije obavljaju svoje poslovanje.

3.2.1. Mobilni uređaji

Poslednjih godina svedoci smo izuzetnog razvoja i popularnosti različitih vrsta mobilnih uređaja. Pod mobilnim uređajem u širem smislu podrazumeva se elektronski uređaj dovoljno mali da može da stane u torbicu, džep ili futrolu, tako da se može nositi sa sobom sve vreme. U ovu kategoriju danas se svrstava relativno veliki broj uređaja:46

mobilni telefoni, PDA ureñaji, pametni (smart) telefoni lični medija plejeri (PMP-Personal Media Players), u koju spadaju mp3 i mp4

plejeri, iPod digitalni fotoaparati i kamere, ultra mobilni računari (UMPC – ultra mobile PC), itd.

Laptop računari se ne svrstavaju u kategoriju mobilnih već prenosnih ureñaja, pre svega zbog svoje veličine i manje mobilnosti, dok su tablet računari i čitači elektronskih knjiga (e-book readers) na granici izmeñu ove dve kategorije, pa se u nekom širem smislu mogu smatrati mobilnim ureñajima.

Mobilni telefon je elektronski ureñaj koji, korišćenjem bežične mreže, omogućava korisniku telefonske razgovore u širem geografskom prostoru.. Mobilni telefon je daleko najpopularniji i najrasprostranjeniji mobilni ureñaj. Procenjuje se da je krajem 2009. godine u svetu u upotrebi bilo preko 4,6 milijardi mobilnih telefona (samo u toku 2009. godine proizvedeno je i prodato preko 1,2 milijarde mobilnih telefona)47. U gotovo svim razvijenim zemljama broj mobilnih telefona je veći od stanovnika, tj. mnogi korisnici imaju dva ili više mobilnih telefona. Prema zvaničnoj statistici Evropske Unije, još 2006. godine na 100 stanovnika dolazilo je 107 mobilnih brojeva. Najveći proizvoñač mobilnih telefona je finska multinacionalna kompanija Nokia, koja proizvodi više od trećine svih novih mobilnih telefona u svetu (samo u 2009. godini je proizvela preko 440 miliona mobilnih telefona). 48

46 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 147 Izvor: Isto, str 148 Izvor: Isto, str 1




Slika 11 - tržišno učešće najznačajnijih proizvoñača mobilnih telefonau svetu za 2009 godinu [8, str. 1]

PDA uređaji (PDA – Personal Digital Assistant, poznat i pod nazivom palmtop)49 su džepni računarski uređaji. Prvobitno su bili zamišljeni kao elektronska verzija džepnog podsetnika (PIM – Personal Information Manager), odnosno za čuvanje i administriranje adresara, kalendara, dnevnika rada, podsetnika planiranih obaveza, ličnih podataka i beleški, itd. Poslednjih godina je tržište PDA ureñaja u velikom padu, i PDA ureñaj u svom izvornom obliku iščezava sa tržišta, tako da i najpoznatiji proizvoñači ovih uređaja prelaze na proizvodnju pametnih telefona.

Slika br. 12: Mobilni telefon, PDA uređaj i pametni (smart) telefon [8, str. 2]

Pojava mobilnih telefona suštinski je promenila svet telekomunikacija i značajno je u mnogim segmentima olakšala život i poslovanje. Sa druge strane, PDA uređaji su nudili širok spektar računarskih aplikacija i korisnih alata. Zato je prirodna tendencija da poslednjih godina ove dve vrste ureñaja međusobno konvergiraju odnosno da se

49Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 2




mobilnim telefonima dodaju funkcionalnosti i računarske mogućnosti PDA uređaja i da se PDA uređajima dodaje mogućnost telefoniranja putem mobilne mreže, uz dodatne funkcionalnosti preuzete od ličnih medija plejera. Ovako nastali hibridni ureñaji koji imaju sve dobre karakteristike od obe vrste, odnosno koji imaju mogućnost komunikacije glasom putem mreže mobilnih operatera, operativni sistem višeg nivoa i mogućnost instalacije novih softverskih aplikacija, mogućnost kreiranja i pregleda multimedijalnih sadržaja (muzike, fotografija, audio i video zapisa, itd.), moćne računarske karakteristike PDA uređaja, mogućnost povezivanja na bežične lokalne računarske mreže se nazivaju pametni telefoni (smartphones). Tržište pametnih telefona je najbrže rastući segment tržišta mobilnih telefona. Procenjuje se da će do 2015. godine preko 60% od svih prodatih mobilnih telefona bili upravo pametni telefoni.50

3.2.2. Mediji za bežični prenos

Bežični mediji (Wireless media) ili difuzni mediji (Broadcast media) prenose signale putem vazduha ili kroz svemir. Osnovni tipovi medija za bežični prenos su: mikrotalasi, sateliti, radio i infracrveni zraci.51

Sistemi za mikrotalasni prenos (Microwave transmission)52 koriste se za komunikaciju među uređajima koji su međusobno optički vidljivi. Činjenica da susedne mikrotalasne antene moraju biti međusobno vidljive predstavlja problem zbog zakrivljenosti površine Zemlje, te iz tog razloga mikrotalasne antene ne smeju međusobno biti udaljene više od 50 kilometara.

Kanal Prednosti Mane

Mikrotalasi o Velika širina propusnog opsegao Relativno su jeftini

o Mora da postoji neometana optička vidljivost komunikacionih uređaja

o Podložni interferenciji trgovineSatelit o Velika širina propusnog opsega

o Velika prostorna pokrivenosto Skupio Mora da postoji neometana optička

vidljivost komunikacionih uređajao Prenos signala može da kasnio Mora da postoji šifrovanje radi sigurnosti

Radio o Velika širina propusnog opsegao Signali prolaze kroz zidoveo Jeftini su i laki za instalaciju

o Može da uzrokuje probleme u električnoj interferenciji

o Podložno je prisluškivanju ukoliko nije šifrovano

Infracrveni zraci

o Niska do srednja širina propusnog opsega

o Mora da postoji neometana optička vidljivost komunikacionih uređaja

Tabela 1: prednosti i nedostaci bežičnih medija [1, str. 204]

50 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str 251 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str 20352 Izvor: Isto, str 204




Slika 13 – upoređivanje satelitske pokrivenosti [1, str. 206]

Sistemi satelitskog prenosa (Satellite transmission) koriste komunikacione satelite koji se nalaze u orbiti oko Zemlje. Postoje tri tipa satelita: geostacionarni (GEO – na visini od 35.000 kilometara iznad ekvatora), sateliti u srednjoj Zemljinoj orbiti (MEO – na visini od 10.000 kilometara iznad površine Zemlje), i sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO – 650-1200 kilometara iznad površine Zemlje)53. Kao i kod mikrotalasnog prenosa, i kod satelita je neophodna optička vidljivost za prijem i odašiljanje podataka. Što je viša orbita u kojoj se satelit nalazi, to je veća pokrivenost.

Tip Karakteristike Orbita Broj Korišćenje

GEO o Sateliti su stacionarni u odnosu na jednu tačku na Zemlji

o Potreban je mali broj satelita za globalnu pokrivenost

o Kašnjenje signala (približno 0,25 sekundi)o Najskuplji su za izradu i lansiranjeo Najduži život u orbiti (12 i više godina)

35000 kilometara 8 TV signal

MEO o Sateliti se pomeraju u odnosu na jednu tačku na Zemlji

o Potreban je umeren broj za globalnu pokrivenost

o Zahteva predajnike srednje snageo Zanemarljivo kašnjenje signalao Manje su skupi za izradu i lansiranjeo Umeren orbitalni život (6-12 godina)

10.000 kilometara 10-12 GPS

LEO o Sateliti se brzo kreću u odnosu na tačku na Zemlji

o Potreban je veliki broj satelita za globalnu pokrivenost

o Zahteva isključivo predajnike male snageo Zanemarljivo kašnjenje signalao Najjeftiniji su za izradu i lansiranjeo Najkraći život u orbiti do 5 godina)

650-1200 kilometara

Mnogo Telefon

Tabela 2: tri osnovna tipa komunikacionih satelita [1, str. 205]53 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str 204




Sistem za globalno pozicioniranje (GPS – Global Positioning System)54 je bežični sistem koji koristi satelite da bi omogućio korisnicima da odrede svoj položaj na Zemlji. GPS sistem je podržan od strane 24 satelita koje deli ceo svet, i u posedu je američkog Ministarstva odbrane. Korišćenjem poznatih brzina signala i udaljenosti od tri, odnosno četiri satelita, moguće je odrediti lokaciju bilo koje prijemne stanice ili korisnika u krugu od tri metra. Komercijalna upotreba GPS sistema postala je široko rasprostranjena, i koristi se za navigaciju, mapiranje i snimanje terena, naročito na nepristupačnim ili udaljenim područjima.

Slika 14 – GPS uređaj za korišćenje u automobilu55

Satelitski internet (IoS – Internet over Satellite) u mnogim delovima sveta predstavlja jedino rešenje da se uspostavi veza sa internetom, jer je instalacija potrebnih kablova suviše skupa ili fizički neizvodljiva. IoS omogućava korisnicima da pristupe internetu putem GEO satelita uz pomoć satelitske antene.

Radio prenos (Radio Transmission) koristi frekvencije radio talasa da prenosi podatke direktno između predajnika i prijemnika Radio talasi imaju prednosti u tome što mogu da putuju kroz normalne kancelarijske zidove, relativno su jeftini, lako ih je instalirati i mogu mogu prenositi podatke velikim brzinama. Radio talasi se sve više koriste za povezivanje računara sa spoljnom opremom i lokalnim računarskim mrežama. Mane radio prenosa su u tome što mogu izazvati problem električne interferencije, a i radio prenos je podložan prisluškivanju od strane bilo koga ko ima sličnu opremu koja radi na istoj frekvenciji. Satelitski radio (Satellite radio) ili digitalni radio (Digital radio) se emituje sa GEO ili MEO satelita, ima kvalitet signala koji je blizu kvaliteta kompakt-diska, i nudi širok izbor radio stanica, vrsta muzike, novosti i razgovora.

Infracrveni talasi su tip bežičnog prenosa uz pomoć infracrvenog svetla, svetla iz spektra cevene svetlosti, koje nije vidljivo ljudskom oku. Uobičajena primena je kod daljinskih upravljača za televizore, CD i DVD plejere itd. Kao i radio predajnici, i infracrveni primopredajnici se koriste za konekcije kratkog dometa između računara,

54Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 20755 Izvor: www.navon.com, pristupljeno 7.9.2010. u 03:03h




spoljne opreme i lokalnih mreža. Mnogi prenosni personalni računari imaju infracrvene priključke, koji služe kao rezervni način povezivanja sa spoljnom opremom.

3.2.3. Bežične mreže kratkog dometa

Bežični uređaji formiraju bežične računarske mreže koje obezbeđuju bežični pristup internetu poslovnim korisnicima i organizacijama, omogućavajući nove, mobilne, i unapređujući savremene načine poslovanja.

Bežične mreže kratkog dometa imaju domet do 30 metara, i u njih spadaju:

Bluetooth (www.bluetooth.com)56 se koristi za stvaranje persolanle računarske mreže (PAN – Personal area network), koja se koristi za komunikaciju između mobilnih uređaja i računara, a koji su u neposrednoj blizini jedne osobe. Bluetooth može da poveže do osam uređaja u krugu od 10 metara (brzina prenosa je do 2,1 Mb/s) koristeći radio-prenos, a razvio ga je skandinavski proizvođač mobilnih telefona Ericsson. Česte aplikacije za Bluetooth su handsfree (bežična slušalica za mobilni telefon) i prenosivi muzički uređaji.

Prenos u ultraširokom opsegu (Ultra wideband - UWB)57 je širokopojasna bežična tehnologija čija brzina prenosa iznosi nešto preko 100Mb/s. Zbog velike brzine, UWB je dobar izbor za prenos multimedijalnih sadržaja.

Prenos u bliskom polju (Near field communication – NFC)58 ima najmanji domet od svih bežičnih tehnologija kratkog dometa. Projektovana je tako da bude sastavni deo mobilnih uređaja, kao što su mobilni telefoni ili kreditne kartice. Korišćenjem NFC komunikacije, korisnik mora da približi svoj uređaj ili kreditnu karticu na nekoliko centimetara od čitača uređaja, da bi platio proizvod koji želi da kupi.

3.2.4. Bežične mreže srednjeg dometa

Wireless Fidelity (Wi-Fi)59 je bežična lokalna mreža srednjeg dometa (WLAN), koja funkcioniše bežično, bez upotrebe kablova. U tipičnoj konfiguraciji, predajnik sa antenom koji se naziva bežična tačka pristupa (Wireless access point) povezan je sa žičanim LAN-om ili sa satelitskom antenom, koji obezbeđuju konekciju na internet. Bežična tačka pristupa omogućava pružanje usluge većem broju korisnika na prostoru od nekoliko desetina metara. Da bi se povezao na ovakav tip mreže, prenosivi uređaj (laptop, mobilni telefon itd.) mora da u sebi

56 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 20857 Izvor: Isto, str. 20858 Izvor: Isto, str. 20859 Izvor: Isto, str. 208




ima ugrađenu bežičnu mrežnu karticu (WNIC – Wireless network interface card), ili drugi odgovarajući uređaj za povezivanje. Wi-Fi omogućava brz i lak širokopojasni pristup internetu i intranetu sa javnih lokacija (aerodromi, hoteli, kafei, fakulteti, konferencijski centri, kancelarije i kuće korisnika), i postao je svetski široko rasprostranjen i prihvaćen standard za komercijalno i uslužno brzo povezivanje na internet.

Slika 15 – bežična tačka pristupa D-Link 2640T Wireless ADSL Router60

Bežične sintetičke mreže (Mesh networks) koriste mnoštvo bežičnih tačaka pristupa mreži Wi-Fi, kako bi stvorile bežični mrežu, i u svojoj suštini su skup međusobno isprepletenih i povezanih lokalnih mreža.

3.2.5. Bežične mreže velikog dometa

Bežične mreže široke pokrivenosti povezuju korisnike na internet na geografski udaljenim područjima. Takve mreže obično funkcionišu u okviru dodeljenog dela radiofrekvencijskog spektra, tj. koriste delove radiofrekvencijskog spektra koji su u nadležnosti Vlade. Bežične mreže velikog dometa dele se u dve kategorije: mobilna telefonija, i bežični prenos u širokom opsegu.61

Mobilni telefoni (Cellular, mobile telephones)62 koriste radio-talase radi ostvarivanja dvosmerne glasovne i druge komunikacije. Poruka se mobilnim telefonom prenosi do lokalne ćelije (antene), a zatim od jedne do druge ćelije, sve do odredišne. Sa odredišne ćelije se poruka prenosi ili do prijemnog mobilnog telefona, ili preko javne mreže, do zemaljskog (fiksnog) telefonskog broja. Tehnologija brzine prenosa putem ćelijske mreže kod mobilne telefonije stalno napreduje, unapređujući brzine prenosa i ostale karakteristike. Od prve generacije mobilnih telefona (1G), koja je koristila analogne signale i bila malog kapaciteta prenosa, preko unapređenja kroz drugu (2G) i treću generaciju (3G) tehnologije, vrši se konstantno unapređenje brzine prenosa glasa i podataka, uz pojavljivanje novih usluga (video-poruke, pretraživanje interneta itd). Četvrta generacija (4G)

60 Izvor: www.dlink.com, pristupljeno 7.9.2010. u 03:06h61 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 21062 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 210




još uvek se razvija, i ne koristi jedinstveno definisanu tehnologiju ili standard, već funkcioniše na osnovu internet tehnologije, i kombinuje tu tehnologiju sa drugim aplikacijama i tehnologijama.

Slika 16 – mobilna mreža, izvor: [1, str. 211]

Bežični prenos u širokom opsegu (Worldwide interpolarity for Microwave access - WiMax)63 ima bežični opseg pristupa od 50 kilometara, uz propusnu brzinu od 75 Mb/s, i predstavlja bezbedan sistem prenosa multimedijalnog sadržaja. WiMax antene mogu omogućiti širokopojasne internet konekcije sa antenama na domaćinstvima, i drugim objektima, udaljenim nekoliko kilometara. Ova tehnologija može obezbediti širokopojasni bežični pristup velikog dometa u seoskim područjima i drugim lokacijama koje trenutno nemaju dostupan internet.

3.3. Razvoj mobilnog e-poslovanja

3.3.1 Mobilna e-trgovina (Mobile e-commerce, m-commerce)

Mobilno e-poslovanje utiče na svakodnevni život ljudi, i menja način na koji se danas posluje, tako što pojedincima i organizacijama dozvoljava da koriste mobilnu trgovinu. Mobilna trgovina odnosi se na sve transakcije e-trgovine, koje se obavljaju u bežičnom okruženju, a naročito putem interneta. Kao i sve regularne transakcije e-trgovine, i m-trgovina se može odvijati putem interneta, privatnih linija za komunikaciju, smart kartica, ili uz pomoć neke druge infrastrukture. M-trgovina stvara uslove da kompanije postojećim kupcima ponude nove proizvode ili usluge, kao i da privuku nove kupce. Na razvoj m-trgovine utiču sledeći faktori:64

Široka rasprostranjenost mobilnih uređaja; procenjuje se da u svetu trenutno u upotrebi ima oko 3 milijarde mobilnih telefona, od kojih oko 70 procenata ima pristup internetu, čime se razvija potencijalno masovno tržište za mobilno e-poslovanje i mobilnu trgovinu. Upotreba mobilnog telefona je u stalnom porastu i u zemljama u razvoju, čime se se omogućava zemljama u razvoju da se bez odlaganja aktivno uključe u m-trgovinu.

Smanjenje potrebe za posedovanjem personalnog računara; zbog naprednih opcija modernih smart telefona i drugih mobilnih uređaja, omogućen je pristup internetu bez potrebe za posedovanjem personalnog računara.

„Kultura mobilnih telefona“; široko rasprostranjena upotreba mobilnih telefona je socijalni fenomen, naročito kod mladih ljudi školskog uzrasta. Pripadnici

63 Izvor: Isto, str. 21264 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 214




„kulture mobilnih telefona“ postaju značajna on-lajn potrošačka populacija, i sve značajnija sa protekom vremena.

Cene u padu; cene bežičnih uređaja su neprekidno u padu, sa tendencijom daljeg opadanja.

Poboljšanje širine propusnog opsega; da bi se m-trgovina nesmetano odvijala, potrebna je dovoljna širina propusnog opsega za prenos slika, teksta, zvuka i ostalih multimedijalnih sadržaja. Wi-Fi, 3G mobilna tehnologija i WiMax obezbeđuju neophodnu širinu propusnog opsega.

3.3.2. Aplikacije mobilne e-trgovine

Mobilno računarstvo i mobilna e-trgovina obuhvataju mnoge aplikacije koje proizilaze iz mogućnosti raznih računarskih i drugih tehnologija. Postoji mnoštvo aplikacija mobilne trgovine, među kojima se izdvajaju: 65

1. aplikacije za pružanje finansijskih usluga, 2. međukompanijske aplikacije, 3. pristupanje informacijama, 4. aplikacije zasnovane na lokaciji, 5. telemetrija, i 6. telemedicina.

3.3.2.1. Finansijske usluge

Mobilne aplikacije za pružanje finansijskih usluga66 obuhvataju mobilno bankarstvo, bežično plaćanje i mikroplaćanje, transfer novca, mobilne (bežične) novčanike i usluge plaćanja računa. Mobilne aplikacije za pružanje finansijskih usluga kupcima olakšavaju plaćanja i druge manipulacije svojim novčanim sredstvima, bez obzira na vreme i mesto na kom se nalaze.

Mobilno bankarstvo. Banke sve više nude mobilni pristup finansijskim informacijama, kao i informacijama o računu klijenta. Banke obaveštavaju svoje klijente o stanju i promenama na računu slanjem SMS poruka na njihove mobilne telefone, omogućavaju formiranje predefinisanih naloga za plaćanje koji se aktiviraju (autorizuju) slanjem SMS poruke, kao i pristup bankarskim informacijama specifičnim za određenog klijenta (npr. upit o stanju na kreditnoj kartici, kamatne stope na odobrene kredite i ostale informacije validne za pojedinačnog klijenta), uz mogućnost izbora informacija koje klijent želi, ili ne želi da prima na svoj mobilni uređaj.





Bežični sistemi elektronskog plaćanja transformisali su mobilne telefone u bezbedne samostalne alate za kupovinu, pomoću kojih se može izveršiti trenutna autorizacija plaćanja putem mobilnih mreža. Proizvođač mobilnih uređaja Nokia u svojim moblinim aparatima ima ugrađen uređaj koji radi na principu tehnologije bliskog polja (NFC), koji omogućava plaćanje jednostavnim prinošenjem mobilnog telefona uz čitač radio-frekvencije, bez unošenja zaštitne lozinke, ili potpisa. Na taj način se značajno ubrzava usluživanje kupaca i oslobađaju se zaposleni, kako bi mogli da usluže sledećeg kupca.

Mikroplaćanja su elektronske uplate u malim novčanim iznosima (obično manje od 10 dolara). U Frankfurtu, u Nemačkoj, taksi usluge mogu da se plate pomoću mobilnog telefona. Ranije široko rasprostranjen način plaćanja na internetu uz pomoć kreditnih kartica pokazao se kao skup i neefikasan sistem obavljanja kupovina malih vrednosti, zbog visokih provizija na svaku transakciju. Sve veći izbor digitalnih sadržaja (muzika, melodije za mobilne telefone, igre itd.) dovode do porasta broja mikroplaćanja putem SMS poruka sa mobilnog telefona, jer time kupci izbegavaju provizije za plaćanje kreditnom karticom na male iznose.

Mobilni (bežični) novčanik (Mobile wallet) ; uspeh aplikacija za mikroplaćanja zavisi od transakcionih troškova. Transakcioni troškovi mogu biti niski, samo ukoliko je broj transakcija veliki. Tehnologija koja služi ovoj nameni je mobilni (bežični) novčanik, koji korisnicima kreditnih kartica omogućava da jednostavno obave kupovinu uz pomoć svojih mobilnih uređaja. U mobilnom uređaju se čuvaju podaci o kreditnoj kartici koji su softverski povezani sa telefonskim brojem korisnika. Ti podaci se prilikom plaćanja koriste za autentifikaciju željenih transakcija, pomoću digitalnog potpisa koji aktivira korisnik (primer: softverski paket Passport, kompanije Microsoft).

Bežično plaćanje računa je rastući trend u svetu u korišćenju usluga posredstvom mobilnih uređaja, a koje obezbeđuje sve veći broj telekomunikacionih kompanija. Osim plaćanja računa direktno putem SMS-a sa mobilnog telefona, korisnicima se omogućava i kupovina avionskih karata, lozova za lutriju itd.

3.3.2.2. Međukompanijske aplikacije

Iako mobilna e-trgovina B2C dobija sve više na značaju u savremenom okruženju, većina savremenih aplikacija m-trgovine se zapravo koristi interno, unutar organizacija. Međukompanijske aplikacije67 koriste mobilno računarstvo i savremene internet tehnologije za podršku poslovanju, kao i za nadgledanje svojih zaposlenih. Kompanija AirIQ (slika 17) obezbeđuje telematske aplikacije vlasnicima i menadžerima organizacija koje se bave komercijalnim prevozom, iznajmljivanjem motornih vozila, ili koje imaju veliki broj sopstvenih vozila ili plovila. Telematika obuhvata bežičnu razmenu informacija koje dolaze sa raznih lokacija, i kontrolnih poruka koje idu kako od vozila, tako i prema vozilu koje se kreće, kao i prema drugim mobilnim uređajima. Aplikacije AirIQ kombinuju internet, bežične mreže, GPS i digitalno mapiranje. Uređaj u svakom

67 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 214




posmatranom vozilu prikuplja neophodne informacije o pravcu, brzini i lokaciji vozila. Menadžeri mogu na digitalnoj mapi pristupiti informacijama o svom voznom parku, i locirati vozila koja nisu stigla na odredište, ili koja su ukradena, onesposobiti ukradena vozila i saznati da li se vozila kreću nebezbednom brzinom. Među ostale međukompanijske aplikacije mogu se nabrojati i aplikacije koje koriste procenjivači štete raznih osiguravajućih društava (koji koriste digitalne kamere mobilnih telefona za trenutno slanje fotografija u centre za obradu podataka), zatim razne aplikacije koje služe za sprovođenje anketa najrazličitijih vrsta (pojednostavljivanjem popunjavanja, obrade i slanja upitnika), sprovođenje otvorenih i diskretnih kontrola rada zaposlenih na svim radnim mestima, uz trenutno slanje izveštaja u sedište kompanije, čime se značajno ubrzava i pojeftinjuje postupak evaluacije rada zaposlenih.

Slika 17 – screenshot internet prezentacije kompanije Airiq68

3.3.2.3. Pristupanje informacijama

Mobilni portali i glasovni portali su projektovani tako da prikupljaju i isporučuju sadržaj u formi koja je pogodna za korišćenje na ograničenom memorijskom prostoru mobilnih uređaja. Portali pružaju usluge svojim korisnicima nezavisno od vremena i geografskog položaja, čime sve više dobijaju na značaju u dinamičnom savremenom okruženju.

Mobilni portal (Mobile portal)69 prikuplja i isporučuje sadržaj i usluge mobilnim korisnicima. Te usluge obuhvataju: vesti, sport, e-poštu, informacije zabavnog karaktera, informacije o putovanjima, restoranima, komunalnim uslugama, berzi itd. Tržište mobilnih portala je izuzetno dinamično, sa stalno rastućim brojem novih kompanija koje

68 Izvor: www.airiq.com, pristupljeno 7.9.2010. u 03:23h69 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 216




pristupaju ovom tržišnom segmentu. Pored portala NTT DoCoMo iz Japana, koji ima više od 40 miliona pretplatnika, u Evropi se izdvajaju Vodafone, O2 i T-mobile. Takođe, i standardni web portali imaju svoje mobilne portale (AOL, Yahoo, MSN, Google).

Glasovni portal (Voice portal)70 je veb-sajt sa audio interfejsom. Određeni telefonski broj spaja korisnika sa veb-sajtom, gde može verbalno zahtevati informacije. Sistem zatim pronalazi informacije, konvertuje ih u glasovni odgovor generisan računarom, i prenosi odgovor korisniku. Veliki broj aviokompanija i ostalih prevoznika na ovaj način u realnom vremenu pruža korisnicima informacije o statusu letova i redova vožnje.

3.3.2.4. Aplikacije zasnovane na lokaciji

Aplikacije za e-trgovinu i m-trgovinu B2C uglavnom su skoncentrisane na tri glavna područja: kupovinu u prodavnicama na malo, oglašavanje i pružanje usluga kupcima.71 Mobilna trgovina koja je zasnovana na lokaciji naziva se i L-trgovina, ili trgovina zasnovana na lokaciji (L-commerce, location-based commerce).

Kupovina korišćenjem mobilih uređaja72 je sve prisutnija usluga koju omogućavaju i tradicionalni dobavljači. Kupci koji putem mobilnog telefona imaju pristup internetu, mogu da kupuju na veb-sajtovima kao što su npr.http://mobile.yahoo.com ili www.amazon.com (slika 19). Korisnici mobilnih telefona mogu i da učestvuju u on-lajn aukcijama. Korisnici koji imaju otvoren lični nalog na veb-sajtu www.ebay.com mogu pretraživati internet, slati ponude i podizati postojeće ponude na aukciji korišćenjem bilo kojeg telefona koji ima pristup internetu, ili bilo kog drugog mobilnog uređaja (PDA, laptop, itd.).

70 Izvor: Isto, str. 21671 Izvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 21772 Izvor: Isto, str. 217




Slika 19 - screenshot internet portala Amazon73

Usluge zasnovane na lokaciji obezbeđuju korisniku informacije koje su specifične za određenu lokaciju (npr. gde se nalazi najbliža benzinska stanica, bankomat ili restoran), korisnik može da prima obaveštenja o stanju u saobraćaju, vremenskim uslovima i sl., ili ima mogućnost da locira određenu adresu ili osobu. Usluge koje takođe spadaju u grupu usluga zasnovanih na lokaciji su i: taksi usluge, usluge hitne službe ili lekara, usluge praćenja vozila ili pošiljaka, usluge navigacije, pronalaženje i rezervisanje hotelskih soba, ciljano reklamiranje i aitomatsko čekiranje karata na aerodromima. Oglašavanje zasnovano na lokaciji se koristi kada se korisniku mobilnog uređaja, na osnovu njegove trenutne lokacije, šalje reklamna poruka koja je u skladu sa njegovim interesovanjima i potrošačkim sklonostima i navikama.

3.3.2.5. Bežična telemedicina

Telemedicinaje korišćenje telekomunikacija i informacionih tehnologija sa ciljem da se obezbedi medicinska nega pojedincima na udaljenim lokacijama, i da se informacije prenesu lekarima, kako bi mogli da postave dijagnozu, i pruže pacijentima druge usluge iz oblasti medicinske zaštite. Za svrhe aplikacija iz oblasti telemedicine, koriste se tri vrste tehnologije:74

čuvanje digitalnih slika i prenos tih slika sa jedne lokacije na drugu, omogućavanje pacijentu koji se nalazi na jednoj lokaciji da se konsultuje sa

lekarom koji se nalazi na drugoj lokaciji, i to u realnom vremenu, putem telekonferencijske veze, i

korišćenje robota za obavljanje udaljenih operacija.

Bežična tehnologija transformiše i način na koji se propisuju recepti za lekove u pojedinim zemljama, digitalizujući klasične puteve komunikacije lekara sa farmaceutskim kućama. Postoje i mobilni telemedicinski servisi, koji omogućavaju 24-časovni pristup stručnim dežurnim lekarima, koji mogu pomoći u hitnim situacijama, kakve mogu nastati za vreme interkontinentalnih letova.

3.3.2.6. Bežična telemetrija

Telemetrija (telemetry) je bežični prenos i prijem podataka sakupljenih pomoću udaljenih senzora i ima mnogobrojne primene u mobilnom računarstvu i poslovanju. Kao primeri praktičnog korišćenja telemetrije mogu se navesti:75

73 Izvor: www.amazon.com, pristupljeno 7.9.2010. u 03:26h

74 zvor: Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, Beograd: Data status, str. 21875 Izvor: Isto, str. 218




tehničari najrazličitijih profila mogu koristiti telemetriju da kotrolišu, ili da ustanove probleme koji se mogu desiti u održavanju raznovrsne tehničke opreme,

lekari mogu sa udaljene lokacije kontrolisati stanje pacijenata ili medicinske opreme,

proizvođači automobila koriste telemetriju za daljinsku dijagnostiku vozila i preventivno održavanje.

4. POSLOVNI PRIMERI MOBILNOG E-POSLOVANJA

4.1. Poslovni primeri mobilnog e-poslovanja u mobilnom bankarstvu Mobilno bankarstvo (m-banking)76 je jedan od najrazvijenijih servisa mobilnog poslovanja. Osim usluga koje već nudi i elektronsko bankarstvo vezano za PC računare, m-bankarstvo uvodi i sasvim nove servise. Sve više banaka, u svetu i u Srbiji, nudi svojim korsinicima brojne mogućnosti da putem mobilnih ureñaja imaju uvid u stanje na svojim računima ili da vrše različite transakcije odnosno plaćanja. Ovi servisi se mogu koristiti kao automatski, kada banka periodično (nedeljno, mesečno) korisnicima šalje izveštaje o stanju na računu, ili ad hoc, kada obaveštava korisnika o prilivu na račun, u trenutku kada je ova transakcija izvršena, ili po zahtevu, kada korisnik upućuje banci zahtev za informacijom (npr. SMS porukom na odreñeni broj banke) ili šalje zahtev za izvršenje transacije. Informacije se najčešće šalju SMS-om ili e-mailom. Takođe, usluge mobilnog bankarstva nisu na raspolaganju samo klijentima-pojedincima, već i kompanijama pa tako menadžer firme, koji je na putu ili godišnjem odmoru, može jednostavno da prati tokove novca ili vrši transakcije.

SMS, kao vrlo popularan mobilni servis, npr. Banca Intesa77 78 u Srbiji koristi za obaveštavanje korisnika o stanju na računu ili o eventualnim prilivima. Takođe, u nekim bankama je moguće aktivirati uslugu da se posle svakog podizanja gotovine na bankomatu ili plaćanja karticom u trgovini, korisnik kartice dobije poruku o uspešno izvršenoj transakciji ili da posle izvršene uplate na račun, klijent putem SMS-a dobije potvrdu o uplati, kao i novo raspoloživo stanje. Na ovaj način se povećava i sigurnost korisnika, jer ukoliko je korisniku ukradena kreditna kartica, on će prilikom njene prve nedozvoljene upotrebe dobiti obaveštenje i moći će da je blokira.

76 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 1977 Izvor: Isto, str. 2078 Izvor: Banca intesa – internet prezentacija, izvor: http://www.bancaintesabeograd.com




Od aprila 2010, korisnicima DinaCard platnih kartica (domaća dinarska platna kartica Narodne banke Srbije)79 na raspolaganju je usluga prenosa novca pomoću mobilnog telefona. Ta usluga omogućava fizičkim licima da preko svojih mobilnih telefona, slanjem samo jedne SMS poruke, izvrše prenos novca s jednog računa na drugi, pri čemu je potrebno da su oba računa (račun nalogodavca i račun primaoca novca) vezana za DinaCard karticu. Usluga je za sada dostupnа korisnicima Mobilne telefonije Srbije. Ukoliko korisnik DinaCard kartice želi da koristi uslugu Prenos novca putem mobilnog telefona, tj. da na taj način pošalje novac, jedino što je potrebno da uradi jeste da se za ovu uslugu registruje kod svoje banke. Limiti za ove transakcije su 5.000 dinara na dnevnom i 20.000 dinara na mesečnom nivou. Novac se može slati na bilo koji račun koji je vezan za DinaCard platnu karticu, nezavisno od banke u kojoj primalac ima račun. Takoñe, klijenti od banke putem SMS-a dobijaju i druga obaveštenja, npr. da im kartica ističe i i gde i kada da se jave za novu, o novoj ponudi bankarskih proizvoda, akcijama, itd.

Drugi servis koji se može koristiti sa mobilnog ureñaja je govorni automat.80 Korisnik pozivom na određeni broj banke dobija govorni automat, koji mu nudi različite opcije, a korisnik izbor vrši pritiskom na odreñeni taster svog mobilnog telefona, sve dok ne dođe do željene informacije. Na ovaj način korisnik može dobiti pregled stanja, prometa i transakcija na svojim računima, ali i saznati više o uslovima poslovanja i ponudi banke, ili savet za rešavanje nekog tehničkog problema vezanog za korišćenje usluga e- i m-bankarstva. Razvojem mobilnog interneta poslednjih godina sve više banaka nudi, osim uvida u stanje, i opciju transakcija, odnosno plaćanja računa, prenosa sredstava sa jednog računa na drugi, kupoprodaje deviza, itd. Mogućnost transfera novca zahteva viši nivo sigurnosti, a ova usluga se vrši korišćenjem ili sajta banke prilagođenog mobilnim uređajima ili instalacijom posebnog softvera-aplikacije na mobilni uređaj koja direktno kontaktira servere banke.

Neke od najvažnijih prednosti mobilnog bankarstva je: 81

Mobilnost – Klijent ne zavisi od lokacije, tj. može da koristi servise bez obzira

gde se nalazi, Vremenska dostupnost – Servisi mobilnog bankarstva su najčešće neprekidno

dostupni, 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, Ušteda – Osim što štedi novac (transakcije obavljene elektronskim putem obično

su nekoliko puta jeftinije od transakcija izvršenih na šalteru banke), klijent štedi i vreme jer ne mora da ide do banke, traži mesto za parkiranje, čeka u redu itd.

Jednostavnost – S obzirom na otežan unos podataka kod većine mobilnih uređaja, aplikacije su napravljene tako da omogućavaju jednostavno korišćenje, sa minimalnim unosom informacija, često i lakše nego kod e-bankarstva,

Uvid u stanje – Klijent u svakom trenutku ima uvid u stanje na svojim računima, kao i stanje poslatih naloga,

Sigurnost – Iako je sigurnost u ranim fazama m-bankarstva bio jedan od najvećih problema i ograničenja, razvojem savremenih metoda enkripcije i karakteristika

79 Dina card – internet prezentacija, izvor: http://www.dinacard.nbs.rs80 Dina card – internet prezentacija, izvor: http://www.dinacard.nbs.rs]81 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 20




mobilih uređaja, postignut je isti nivo sigurnosti kao i kod e-bankarstva sa PC računarima.

4.2. Poslovni primeri mobilnog plaćanja

Savremeni sistemi mobilnog bankarstva omogućaju da korisnik sa svog mobilnog ureñaja vrši najraznovrsnija plaćanja, počev od plaćanja malih vrednosti (do nekoliko evra, za npr. kupovinu multimedijalnih sadržaja na internetu – muzike, igrice, sličica za ekran ili zvukovi zvonjenja za telefon, plaćanje parkinga, itd.), preko plaćanja redovnih mesečnih obaveza (struja, voda, telefon, itd.), do plaćanja računa za proizvoljne usluge i robu. U Frankfurtu u Nemačkoj taksi usluga može da se plati pomoću mobilnog telefona82. U Srbiji, najčešće putem SMS poruka, može se učestvovati u raznim glasanjima i nagradnim igrama. Mnoge banke u Srbiji (npr. Vojvođanska banka) omogućavaju svojim korisnicima da dopune kredit na pre-paid mobilnim brojevima putem SMS-a. Ugovorom sa bankom se vezuje pretplatnički broj telefona sa brojem tekućeg računa. Korisnik može slanjem SMS poruke na poznati broj servisa, uz dodatnu autorizaciju korisničkom šifrom, da dopuni kredit na svom ili bilo kom drugom broju (u poruci se naznačava željeni iznos dopune i eventualno broj telefona, ukoliko se dopuna vrši za drugu osobu). S obzirom na niže troškove ovakve transakcije i u cilju stimulisanja elektronskih oblika plaćanja, korisnik obično dobija i dodatnih 10% kredita. Poznato je da se u svim većim mestima u Srbiji parking može platiti SMS-om. Korisnik šalje SMS poruku sa registarskim brojem vozila na broj predviđen za zonu u kojoj je vozilo parkirano i zatim dobija potvrdu o uspešno izvršenom plaćanju i vremenu do kada važi. Iznos se automatski umanjuje sa preostalog kredita (za prepaid korsnike) ili dodaje na račun (za post-paid korisnike). Petnaest minuta pre isteka plaćenog parkiranja, korisnik dobija novu SMS poruku sa obaveštenjem da parkiranje uskoro ističe.

Od marta 2010. godine, korisnici DinaCard kartica mogu da putem SMS poruke, bez provizije, plate račun za fiksni telefon83. Zahvaljujući ovoj usluzi koju je omogućio Telekom Srbije,84 korisnik DinaCard kartice može da putem mobilnog telefona, bez dodatnih troškova, izvrši plaćanje mesečnog računa za usluge fiksne telefonije na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Prednost ovakvog načina plaćanja računa je to što se račun može platiti čak i kada je korisnik u romingu. Za korišćenje usluge plaćanja mesečnog računa SMS porukom za fiksni telefon korisnici treba da se registruju u banci koja je izdala njihovu DinaCard karticu.

82 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 2183 Dina card – internet prezentacija, izvor: http://www.dinacard.nbs.rs84 Mobilna telefonija Srbije – internet prezentacija, izvor: http://www.mts.telekom.rs




Pored plaćanja računa za fiksni telefon, plaćanja postpejd računa za mobilni telefon i dopune pripaid kredita, registrovanim korisnicima DinaCard kartice koji su ujedno i korisnici mreže Mobilne telefonije Srbije omogućeno je da SMS porukom plate i račune za Open ADSL, Open IPTV i internet.

4.3. Mobilne berze i aukcije

Mobilni uređaji su našli svoju primenu i u berzanskom poslovanju i trgovini na aukcijama.85 U razvijenim zemljama moguće je, osim dobijanja informacija o stanju akcija na berzi, u realnom vremenu, svojim brokerima ispostavljati i naloge za kupovinu i prodaju akcija i drugih hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi.

Beogradska berza ima dva razvijena servisa za mobilne ureñaje: SMS servis i WAP servis.86 Korišćenje SMS servisa se zasniva na slanju SMS poruke sa šifrom hartije od vrednosti (akcije ili obveznice) od interesa, a u roku od par sekundi sistem vraća SMS poruku sa informacijom o trenutnoj ceni, ponudi i tražnji ove hartije na berzi. WAP servis (wap.belex.info) je usluga koja korisniku, čiji mobilni ureñaj ima mogućnost pristupa Internetu, omogućava da u realnom vremenu prati trgovačku tablu tj. cene, ponudu i potražnju svih njemu interesantnih hartija od vrednosti, u toku trgovanja. Oba ova servisa se naplaćuju. S obzirom na naše zakonodavstvo i pravila rada Beogradske berze, trgovanje na berzi je moguće jedino preko posrednika-članova berze, najčešće brokerskih kuća. Meñutim, u toku je razvoj aplikacija koje je omogućiti da korisnici na svom računaru ili mobilnom uređaju samostalno pripreme nalog za kupovinu ili prodaju akcija i da ga u elektronskom obliku proslede svom brokeru, koji ga, posle osnovne kontrole, direktno prosleñuje na berzu.

Aukcije87 su oblik trgovanja kod koga se cena proizvoda utvrđuje nadmetanjem zainteresovanih kupaca. U prošlosti je, da bi učestvovao na aukciji, korisnik morao da bude prisutan u tačno određeno vreme i na tačno određenom mestu, predviđenom za aukciju. Razvojem mobilne tehnologije, zainteresovani kupac sada može sa bilo koje lokacije u svetu da aktivno prati i učestvuje u nadmetanju tj. aukciji.

85 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 2186 Beogr berza a.d. – internet prezentacija, izvor: http://www.belex.rs87 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 22




Poznati svetski sajt za elektronsku trgovinu i aukcije www.ebay.com (slika 19) ima i svoju mobilnu varijantu odnosno portal za trgovinu i aukcije putem mobilnih ureñaja (http://m.ebay.com).

Slika 19 – screenshot mobilnog portala Ebay88

4.4. Primeri mobilnog pristupa informacijama

Jedna od najvažnijih primena mobilnih ureñaja je brz i efikasan pristup najraznovrsnijim informacijama, putem SMS-a. mobilnog e-maila ili Interneta.89 Danas je lako pronaći i prijaviti se za veliki broj informativnih servisa: najnovije vesti, vremenska prognoza, sportski rezulati, zvanična kursna lista, podaci o saobraćaju, itd. Informacije se vrlo često distribuiraju putem mobilnih i glasovnih portala.

Mobilni portal je veb sajt prilagoñen prikazu na mobilnim uređajima, koji sadrži niz korisnih informacija. Obično svaki mobilni operater ima svoj mobilni portal (u Srbiji Telekom (MTS) – wap.mondo.rs, Telenor – wap.telenor.rs, VIP Mobile – mobile.vipmobile.rs), na kome svojim korisnicima osim najvažnijih vesti nudi i ponudu svojih usluga, razna podešavanja za mobilne telefone ili mogućnost kupovine i preuzimanja nekog zabavnog sadržaja (npr. muzike). Osim mobilnih operatera, i druge kompanije, svesne potencijala ovog oblika prisustva na tržištu, prave svoje mobilne informativne portale (Radio i televizija B92 – www.b92.net/mobilni/, Tanjug – wap.tanjug.rs, itd.).90

Govorni (glasovni) portal je servis koji je izvorno nastao za potrebe fiksne telefonije, gde se i danas najčešće koristi. U svetu postoje dva načina rada ovih govornih automata. Prema prvom, savremenijem, pozivom na određeni broj servisa korisnik postavlja pitanje, a u pozadini inteligentni sistem prepoznaje pitanje i glasom se korisniku saopštava tražena informacija. Drugi način je da se korisniku nakon poziva glasom nudi meni, a on pritiskom na određeni taster na telefonu vrši izbor, sve dok ne dobije traženu informaciju. Ovaj servis se vrlo često primenjuje kod autoprevoznika ili aviokompanija, za informacije o redu letenja odnosno redu vožnje autobusa.

88 Izvor: http://m.ebay.com, pristupljeno 9.9.2010. u 02:02h89 Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs, str. 2290 Izvor: Isto, str. 22




ZAKLJUČAK

Dinamičnost i turbulentnost savremenih uslova poslovanja s jedne, i težnja za ostvarivanjem konkurentske prednosti s druge strane, kao neminovnost nameću potrebu držanja koraka sa promenama i tendencijama u oblasti informacionih tehnologija, uz sagledavanje svih mogućnosti, ali i izvesnih ograničenja koja stoje pred današnjim preduzećima. U tom smislu i mobilno poslovanje, shvaćeno kao integralni segment elektronskog poslovanja i bazirano na razvoju mobilnih tehnologija, ukoliko je implementirano na adekvatan način, kompanijama može doneti značajnu komparativnu prednost koja se ogleda, pre svega u omogućenoj mobilnosti, resursa, prvenstveno radnika, ali i potrošača.

Pregled relevantne literature, pretraživanje interneta, kao i brojni primeri koji su navedeni u ovom radu svedoče o sve većoj rasprostranjenosti i sve većem stepenu inkorporiranja mobilnih tehnologija u poslovanje, kako svetskih, tako i kompanija u našem bliskom okruženju.

Međutim, razvoj novih tehnologija i aplikacija za mobilno e-poslovanje, naročito B2B i B2C, donekle još uvek nije ispunio očekivanja, iz nekoliko tehničkih i ekonomskih razloga. Na tehničkom nivou, kao barijere se postavljaju velika heterogenost mobilnih uređaja, kao i mobilnih tehnologija. Naime, postoji mnoštvo tehnologija koje su usavršene specijalno za određene vrste mobilnih uređaja, a povrh toga i podrška za transfer podataka i tehnoloških mogućnosti različitih uređaja se razlikuje više u odnosu na bilo koju drugu granu tehnike. Trenutne procene pokazuju da se pet puta više resursa troši na testiranje i prilagođavanje mobilnih aplikacija različitim mobilnim platformama, nego što se troši na razvoj i implementaciju samih aplikacija. Iako će neminovno doći do približavanja i sjedinjavanja mobilnih telefona i prenosivih računara u narednim godinama u nekim novim mobilnim uređajima, ipak će obe ove vrste uređaja nastaviti da postoje i samostalno, i imaće svoja polja primene u aplikacijama mobilnog e-poslovanja.

Bezbednost i privatnost podataka i dalje ostaju pitanja koja se moraju krajnje ozbiljno razmatrati pri razvoju aplikacija za mobilno e-poslovanje. Bezbedno manipulisanje informacijama i privatnost su ključni faktori za prihvatanje novih aplikacija, koji moraju biti razmatrani uporedo sa njihovim razvojem i korišćenjem.

I pored navedenih nedostataka, opšteprihvaćeno je mišljenje, kako među teoretičarima, tako i praktičarima iz ove oblasti, da mobilno e-poslovanje predstavlja izuzetan globalni potencijal za svetsku ekonomiju. Veliki broj ekonomskih analitičara pretpostavlja da mobilno e-poslovanje u predstojećoj deceniji u svetu može imati uticaj koji se može




uporediti sa uticajem koji je imala pojava PC računara krajem 80-tih godina, ili pojava interneta u 90-tim godinama dvadesetog veka.

LITERATURA

[1] Rainer, R.K. Jr., Turban, E. (2009) Uvod u informacione sisteme, drugo izdanje, Beograd: Data status[2] Jovanović, R, Milovanović, S., Radović, O., Stanković, J (2009) Poslovni informacioni sistemi, Niš: Ekonomski fakultet u Nišu[3] Andriessen, J. H. E., Vartiainen, M. (2006) Mobile virtual work – a new paradigm?, Berlin-Heidelberg: Springer[4] The Boston Consulting group (2009) U susret povezanom svetu – društveno-ekonomski uticaj interneta na zemlje u razvoju i tranzicione privrede, studija čiji je naručilac kompanija Telenor, izvor: www.telenor.rs[5] Mobile Business Research Group – Atkinson, C., Effelsberg, W. (2005-2010) Adoption and diffusion of mobile business, Mannheim: Universität Mannheim, izvor: http://m-business.uni-mannheim.de[6] Chen, L. D., Skelton, G. W. (2005) Mobile commerce application development, USA: Idea group, Inc.[7] Kvesić, M. (2008) Implementacija sustava za validaciju mobilnih ulaznica, Zagreb, Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za telekomunikacije[8] Kalinić, Z. (2010) IT Tekst predavanja 11 - Mobilno računarstvо, Tekst predavanja na predmetu Elektronsko poslovanje, Kragujevac: Ekonomski fakultet u Kragujevcu, http://www.ekfak.kg.ac.rs[9] Shay, W.A. (2004) Savremene konunikacione tehnologije i mreže, Čačak: Kompjuter biblioteka, [10] Studen, I (2005.) Web aplikacije – juče, danas, sutra, Beograd: Creative commons[11] Šaković, P. (2007) Mobilna plaćanja, Beograd: Naučni portal www.znanje.rs[12] Radenković, B. (2005) Elektronsko poslovanje – stanje i perspektive, Beograd: Fakultet organizacionih nauka[13] Wikipedia – internet enciklopedija, izvor: http://www.wikipedia.org[14] Webtrends – internet portal, izvor: http://webtrends.about.com[15] Banca intesa – internet prezentacija, izvor: http://www.bancaintesabeograd.com[16] Dina card – internet prezentacija, izvor: http://www.dinacard.nbs.rs[17] Mobilna telefonija Srbije – internet prezentacija, izvor: http://www.mts.telekom.rs[18] Beogradska berza a.d. – internet prezentacija, izvor: http://www.belex.rs



model mobilnog b2c poslovanja preduzeća - igor stanojević

Documents