filename: plaćanje putem mobilnog telefona - platimo

Plaćanje putem mobilnog telefona - "PlatiMo sistem" 2013

Visoka tehnička školastrukovnih studija

Seminarski rad iz: Elektronskog poslovanja

Tema: Plaćanje putem mobilnog telefona - "PlatiMo sistem"

Profesor: Student:

Prof.Dr Zoran Veličković Đorđević Milan Rer 58-10

Jun, 2013

-SADRŽAJ-

Elektronsko poslovanje Strana 1


1) Uvod............................................................................................................41.1 m-Commerce.........................................................................................4

Prednosti mobilnog poslovanja:.................................................................4Mobilno poslovanje se realizuje kroz:........................................................4Uređaji I servisi mobilnog poslovanja:.......................................................5

1.2 Infrastruktura m-commerce-a.................................................................52) Bežične mreže i tehnologije.........................................................................6

2.1 Bežično umrežavanje.............................................................................62.2 Bežične mreže........................................................................................62.3 Mrežna tehnologija.................................................................................6

2.3.1 Prva generacija (1G)mobilnih mreža................................................72.3.2 Druga generacija(2G)mobilnih mreža..............................................72.3.3 Bežične mreže treće generacije (3G )..............................................72.3.5 Kretanje ka 4G i 5G mrežama........................................................82.3.6 Globalni sistem za mobilne komunikacije – GSM..............................82.3.7 Poboljšane brzine prenosa podataka -EDGE.....................................8

3) Sigurnost.....................................................................................................94) Mobilno plaćanje (m-Payments)................................................................125) PRIMERI KORIŠĆENJA MOBILNIH USLUGA - "PlatiMo".................................13

5.1 Plaćanje putem mobilnih telefona na primeru kompanije “Telenor”....135.1.1 Prednosti usluge PlatiMo....................................................................14

Prednosti za korisnike..............................................................................14Prednosti za prodajna mesta...................................................................15

5.2.1 Kako aktivirati uslugu........................................................................16Prijavljivanje u Telenoru..........................................................................16Preuzimanje mSertifikata........................................................................16Registracija u banci.................................................................................17

5.2.2 Sigurnost u "PlatiMo sistemu"...........................................................185.2.3 Mogućnosti usluge PlatiMo................................................................19

RAČUNI NA ČEKANJU...............................................................................19



KUPOVINA NA INTERNETU.......................................................................20OSVEŽI LISTU RAČUNA............................................................................20ONEMOGUĆI PLATIMO.............................................................................20

6) ZAKLJUČAK................................................................................................21



1) Uvod1.1 m-Commerce

Mobilno poslovanje(m-Commerce) predstavlja primenu mobilnih tehnologija u poslovne svrhe, za pružanje usluga, trgovine i vršenje plaćanja, zarad što bolje poslovne efikasnosti. Efikasnost se odnosi na niže troškove poslovanja i bolju konkurentsku poziciju na tržištu. Razvitkom treće generacije mobilnih telefona omogućena je bolja propusnost raspoloživih podataka i novi spektar usluga koje su raslojene na tri pravca, to su:

usluge mreže (network services), koje obuhvataju usluge telefonije kroz održavanje mreže;

dodatne usluge vezano za mrežu, kao što su SMS, MMS poruke, glasovna pošta, audio-video konferencije i sl.;

usluge vezane za učešće treće strane, npr. proces vršenja mobilnih finansija uz učešće preduzeća i banaka.poslovanja razlikuju se sledeće oblasti: ‚

mobilna poslovna komunikacija; mobilna trgovina i mobilna plaćanja.

Prva oblast pokriva odnos kompanije i komunikaciju između zaposlenih unutar samog kompanije, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipične između kompanije i potrošača, B2C.

Prednosti mobilnog poslovanja

Štedi novac Štedi vreme Poboljšava kvalitet informacija Povećava zadovoljstvo i lojalnost potrošača

Mobilno poslovanje se realizuje kroz

Mobilna radna mesta Menadžment odnosa sa potrošačima Logistiku mobilnog poslovanja Menadžment putovanja



Mobile Procurement Mobile Supply Chain Management

Uređaji I servisi mobilnog poslovanja PDA ( Personal Digital Assistant)- DŽEPNI BEŽIČNI RAČUNAR SMS (Short Message Servis)- Tehnologija koja omogućava slanje

kratkih tekstualnih poruka na neki mobilni telefon EMS (Enhanced Messaging Service)- SMS ekstenzija koja podržava

proste animacije , male slike, melodije MMS (Multimedia Messaging Sevice)- Omogućava isporuku

multimedijalnih informacija Smartphone- Internet mobilni telefoni koji podržavaju mobilne

aplikacije 3G uređaji – zasebna kategorija mobilnih uređaja. Omogućuju najčešće

napredne multimedijske mogućnosti, neretko imaju dve integrisane kamere te omogućavaju videotelefoniju, kao i snimanje video i slikovnih zapisa. (mada su ove dve zadnje kategorije prerasle u jednu kategoriju)

Slika 1. Smartphone Slika 2. 3g phone

1.2 Infrastruktura m-commerce-a

Podešena konfiguracija bežičnog WAN modema, bežični LAN adapter, ili bežični metro-area network adapter.

Web server sa bežičnom podrškom, WAP gateway, server za komunikaciju, i/ili a mobile communications server switch (MCSS).



Aplikacija ili server baze podataka sa aplikacionom logikom i baza podatka poslovne aplikacije koja obezbeđuje e-business funkcionalnost.

GPS lokator koji se koristi da bi se utvrdila lokacija osobe koja nosi mobilni računarski uređaj.

2) Bežične mreže i tehnologije2.1 Bežično umrežavanje

Bežično umrežavanje predstavlja povezivanje računara, digitalnih komunikacionih uređaja, mrežne opreme i raznih drugih uređaja putem radio talasa. Primenjuje se na mestima gde žičanu infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve strukture previsoka. Osim toga, poseduje neke osobine koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na žičano umrežavanje, kao što su mobilnost klijenata, laka mogućnost proširivanja i brzo i jeftino uspostavljanje mreže privremenog trajanja.

2.2 Bežične mrežeBežične mreže mogu se brzo i lako uspostaviti na privremenim

lokacijama za vreme trajanja određenih događaja kao što su naučni skupovi, sportski događaji, neželjene vanredne situacije (elementarne nepogode, oružani sukobi i slično) i razni drugi skupovi i događaji. Pošto takvi događaji nameću potrebu za mrežom veoma brze realizacije i ograničenog trajanja, instaliranje klasične žičane infrastrukture bilo bi suviše sporo i preskupo.

2.3 Mrežna tehnologijaOsnovu mobilne bežične revolucije čine vodeće komunikacione

tehnologije koje proširuju propusni opseg do 2Mb/s (megabita po sekundi). Ono što je počelo kao medijum za razmenjivanje telefonskih razgovora dok ste u pokretu, evoluiralo je u realistični medijum preko koga ljudi, kompanije i organizacije mogu da razmenjuju vredne podatke.

Iako je trenutno neophodno da se povežete na bežičnu mrežu uz pomoć mobilnog uređaja, tehnološke inovacije se razvijaju u pravcu „always on” fenomena tj. da korisnici budu stalno na mreži. Što se ljudi budu više fokusirali na mreže za prenos podataka biće veći prelaz sa servisa koji se naplaćuju po utrošenom vremenu, na servise koji se plaćaju po prosleđenom paketu. Drugim rečima, potrošači neće morati da troše novac za vreme koje su potrošili, već za podatke koje su poslali preko bežičnih mreža.



2.3.1 Prva generacija (1G)mobilnih mrežaMobilnost se za korisnike telefona, pojavila u kasnim sedamdesetim i

ranim osamdesetim kada su se pojavili prvi mobilni telefoni na tržištu. Tehnologija je bila glasovno orijentisana i nastojalo se na tome da telefoni postanu pokretni (odatle i naziv mobilni telefoni). Razne analogne tehnike su se pojavile na tržištu.

2.3.2 Druga generacija(2G)mobilnih mrežaPostoje 4 glavna standarda za mreže druge generacije:

D-AMPS (Digital advanced mobile phone service, takodje poznat kao IS-54) radi na 800MHz. Koristi TDMA Standard – postoji uglavnom u SAD-u

N-CDMA (Narrow-band code divisio multiple access, takodje poznat kao IS-95) radi na 800MHz, karakteriše ga visoki kapacitet i mali radijus ćelija, postoji uglavnom u SAD-u.

GSM (Global System for mobile communications): prvi digitalni ćelijski sistem razvijen da bude kompatibilan na području Evrope. Radi na 900MHz. Prenos podataka varira u odnosu na tip komutacije.

PDC- Japanski standard

2.3.3 Bežične mreže treće generacije (3G )Sada kada se u potpunosti razume važnost prenošenja podataka preko

bežičnih mreža, istraživačke institucije i kompanije su u sve većoj meri počele da ulažu sredstva u razvijanje brzih mreža za prenos podataka koje bi mogle da poboljšaju kapacitet, kvalitet i brzine prenosa podataka kroz mrežu. Ove tehnologije koje su počele da se pojavljuju. Opšte su poznate kao treća generacija bežičnih mreža, ili jednostavno 3G. Ovi sistemi teže da pruže povećane mogućnosti korisnicima u smislu slanja i primanja glasovnih, tekstualnih i binarnih podataka.

Sa pojavljivanjem 3G mreža, i spajanjem bežične mreže i Interneta proširuje se tržište mCommerca.

2.3.5 Kretanje ka 4G i 5G mrežamaBuduće generacije komunikacionih sistema – nazvane četvrtom (4G) i

petom (5G) generacijom – gledaju dalje od mobilnih i telefonskih mreža, ali takodje i ka broadband bežičnim sistemima pristupa, milimeter-wave LAN-



ovima, inteligentni transportni sistemi i stratosferskim stacionim platformama u visokoj orbiti (HAPS).

2.3.6 Globalni sistem za mobilne komunikacije – GSM

GSM mreže su najpopularniji i najrasprostanjeniji bežični komunikacioni medij u celom svetu, sa najvećim brojem korisnika kako u Evropi, tako i u istočnoj Aziji i obuhvataju više od pedeset posto mobilnih korisnika. U odnosu na prvu generaciju kod GSM napravljen je veliki pomak – povećan je kapacitet mreže, poboljšan je kvalitet prenosa, omogućen je internacionalni roming kao korišćenje nekih dodatnih usluga, osigurana je zaštita od zloupotrebe i omogućeno je šifriranje korisničkih podataka, mobilna oprema je manja, lakša i jeftinija u poređenju sa sistemom prve generacije.

2.3.7 Poboljšane brzine prenosa podataka -EDGEEDGE (Enhanced Data for Global Evolution) je poboljšanje GSM mreže

za zahteve nove generacije. Ova inicijativa je sledeći korak ka približavanju iskustva 3G bežičnih mreža time što pojačava već postojeće GSM i GPRS implementacije i povećava njihovu brzinu do 384 Kbps. Radi se samo o promeni modulacijske tehnike u GSM mreži. Posmatrajući ga kao podsistem GSM-a, GPRS je uveo paketski prenos podataka u GSM mrežu. EDGE je metoda dodatnog povećanja brzine prenosa podataka na baznoj stanici. EDGE uvodi novu modulacijsku tehniku i nove kodne šeme za prenos govora i podataka baziranih na komutaciji paketa i komutaciji kanala. Time se postižu veći kapaciteti. EDGE omogućuje korišćenje iste vremenske podele na baznoj stanici za više klijenata. To smanjuje broj radio resursa koji podržava istu količinu prometa kao u GPRS-u čime se oslobađaju kapaciteti za nove usluge za prenos govora i podataka

3) SigurnostKada korisnici imaju pristup osetljivim podacima bezbednost je od

vitalnog značaja. Ugrađivanje bezbednosne zaštite u mobilne aplikacije je sasvim izvodljivo ali zahteva potpuno razumevanje svih raspoloživih opcija. U Elektronsko poslovanje Strana 8


nekim situacijama zahteva se visok stepen bezbednosti. Najčešće su to finansijske operacije i kod njih se mora izgraditi bezbednost na aplikativnom nivou. Kod nekih drugih operacija koje zahtevaju minimum bezbednosti dovoljno je osloniti se na bezbednost koja je urađena na nivou mreže. U mnogim slučajevima upravo stepen zaštite određuje koji mobilni uređaji i koji tipovi mreže će se koristiti.

Načini na koji se treća lica mogu uključiti u komunikaciju su:

Prisluškivanje (earesdropping). Podaci ostaju netaknuti, ali je povređena privatnost pošiljaoca odnosno primaoca. Npr. neko može saznati tuđi broj kreditne kartice.

Neovlašćeno menjanje (tampering). Podaci se promene delimično ili u potpunosti, a zatim se šalju predviđenom primaocu. Npr. neko može promeniti nečiju porudžbinu robe ili promeniti sadržaj elektronske pošte.

Imitiranje (impersonation). Podaci se preusmeruju osobi koja imitira predviđenog primaoca.

Imitiranje se može javiti u dva oblika: Prevara (spoofing). Osoba se može pretvarati

da je neko drugi. Npr. osoba se može identifikovati kao da ima e-mail vama drage osobe [email protected]

Lažno predstavljanje (misrepresentation). Osoba ili organizacija se mogu predstaviti kao neko ili nešto što u stvarnosti nisu. Npr. www.kupovina.co.rs se može predstaviti i izgledati kao da je online prodavnica, a zapravo jedino što radi je uzimanje brojeva kreditnih kartica, a nikada ne dostavlja robu.


mailto:[email protected]


Slika 3. sistem sigurnog prenosa podataka

Efikasan, za sada standardni način zaštite podataka na internetu je primena tehnike sastav javnih ključeva (Public Key Criptography) koja ostvaruje sledeće zadatke:

Šifrovanje i dešifrovanje (encryption and decryption) dozvoljavaju dvoma učesnicima u komunikaciji da sakriju sadržaj koji šalju jedan drugome. Pošiljalac šifruje podatke pre nego ih pošalje, dok ih primalac dešifruje nakon što ih primi. Dok podaci putuju kroz mrežu nerazumljivi su potencijalnom slušaocu (osobi koja ima pristup posredničkom računaru).

Detekcija neovlaštenog pristupa (tamper detection) omogućuje primaocu da proveri jesu li podaci prilikom svog puta kroz mrežu bili promenjeni. Svaki pokušaj promene sadržaja ili zamene novim biće otkriven.

Provera verodostojnosti (authentication) dozvoljava primaocu podataka da proveri verodostojnost njihovog izvora, odnosno da potvrdi identitet pošiljaoca.

Sprečavanje nepriznavanja (nonrepudiation) onemogućuje pošiljaoca podataka da kasnije tvrdi kako te podatke nije poslao.

Autentičnost mnogih pravnih, finansijskih i drugih dokumenata se verifikuje potpisom odgovarajuće osobe. Za prenos takvih dokumenata kroz mrežu mora se naći rešenje koje će zameniti lični potpis. U suštini ono što je potrebno je sistem pomoću kojeg jedna strana može poslati „potpisanu“ poruku drugoj strani tako da:

1. primalac može verifikovati pošiljaoca2. pošiljalac ne može kasnije poricati sadržaj poruke3. prijemnik ne može sam izmisliti poruku

Poruka se može digitalno potpisati tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za proveru, kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se Elektronsko poslovanje Strana 10


sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke.

On funkcioniše na bazi privatnog i javnog ključa. Da bi dokazao da je dokument potpisan od strane određenog korisnika host-sistem dekriptuje potpis koristeći korisnikov javni ključ. Ako rezultat odgovara sadržaju dokumenta potpis je validan. Ovako potpisana dokumenta mogu se slati preko Interneta uz pomoć standardnih alata za rad. Smatra se da je u ovom slučaju dokument potpuno zaštićen.

Digitalni sertifikat predstavlja ličnu kartu u sajber prostoru. Sertifikat je string šifrovan sa privtnim ključem. Kada host-sistem želi da proveri autentičnost korisnika na mreži, može da zatraži digitalni sertifikat. Kada je sertifkikat poslat, host-sistem proverava sa trećom stranom korisnikov odgovarajući javni ključ koji koristi da dekodira sertifikat. Ako je sve u redu korisnik dobija konekciju. Sertifikat mora da sadrži:

o naziv organizacije korisnika (ukoliko se radi o pravnom licu) i/ili samo ime i prezime (ukoliko se radi o fizičkom licu)

o dodatne podatke za identifikacijuo javni ključ korisnikao datum do koga važi javni ključ korisnikao ime organizacije ili agencije koja je izdala sertifikato jedinstveni serijski broj

Svi ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem organizacije ili firme koja je izdala sertifikat.

4) Mobilno plaćanje (m-Payments)Mobilno plaćanje (Mobile payments, M-payments) je novi i veoma

korišćeni, alternativni način plaćanja. Umesto plaćenjem u gotovom novcu, čekom ili kreditnom karticom korisnik može korišćenjem mobilnog aparata da plati raznu vrstu usluga kao i raznu vrstu artikala:

• Muzika, filmova, melodija za mobilne aparte, online igre, slika za pozadine i ostaloga;



• Naplate za prevoz (autobusom, podzemnom železnicom ili vozom), plaćanje parking mesta I druge usluge;

• Knjige, magazini, karte i druga slične artikle.

Razvojem WAP (Wirelless Aplication Protocol), standarda koji omogućava brz i lak pristup Internet orjentisanim sadržajima i servisima najčešće putem mreže za globalne komunikacije GSM i opšteg paketnog radio prenosa GPRS (General Packet Radio Service), sve prednosti korišćenja on line bankarstva postale su realnost. Klijenti uz pomoć mobilnog telefona, a putem globalne mreže, imaju mogućnost pristupa svom računu u banci. Mobilni telefon, u odnosu na računar spregnut na Internet, daje jednu značajnu prednost-mobilnost. Mobilni uređaji moraju imati pretraživački softver, koji čita WML (Wireless Mark-Up Language) sa nekog od provajdera na mreži globalnog sistema za mobilne komunikacije-GSM. Većina GSM provajdera dozvoljava samo korisnicima svoje mreže pristup svom WAPgateway-u. Kada se dobije pristup, adresovanje postaje slično kao na Internetu; u stvari, URL adrese WAP stranica i jesu često deo Interneta, tj. HTTP-a. WML je jezik vrlo sličan HTML-u, koji se koristi pri tradicionalnom kreiranju WEB stranica. Još jedan drugi jezik može biti korišćen za pregled teksta na Web stranama pomoću bežičnih uređaja, koji nije baziran na XML-u, a to je Handheld Device Markup Language (HDML). Jedan od pogodnih protokola za podržavanje mobilnih plaćanja je i bežični, tj. mobilni novčanik (M-wallet), koji omogućuje korisniku pogodnost plaćanja pritiskom na taster, pošto sadrži sve potrebne informacije u memoriji čipa na kartici. Njegovo bitno svojstvo je to što ga podržava više različitih standarda plaćanja. Zbog nepostojanja opšteprihvaćenih standarda razni operateri mobilnih mreža, proizvođači mobilnih telefona i banke udruživali su se u razne asocijacije za postizanje zajedničkih standarda. Na primer Visa International su razvile EMV standard, koji ima za zadatak obezbeđenje sigurnosti pri transakcijama, interoperabilnost i multifunkcionalnost.

5) PRIMERI KORIŠĆENJA MOBILNIH USLUGA - "PlatiMo"



5.1 Plaćanje putem mobilnih telefona na primeru kompanije “Telenor”

Zahvaljujući servisu PlatiMo Telenorovi korisnici će umesto novčanika nositi samo mobilni telefon. Projekat su podržale četiri banke i Ministarstvo za telekomunikacije.Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj je, zahvaljujući Telenoru, omogućen jednostavan i siguran sistem plaćanja mobilnim telefonom direktno sa bankovnog računa. Građani Srbije dobijaju najsavremeniju uslugu koja će s vremenom omogućiti da novčanik bude zamenjen mobilnim telefonom, a mogu da je koriste Telenorovi postpejd korisnici s tekućim računom u jednoj od partnerskih banaka.Sigurna i brza transakcija novca, uz najviši stepen zaštite podataka, obezbeđena je specijalnim telefonskim karticama (WPKI SIM) na kojima je elektronski sertifikat kompanije Halcom, kao i zaštićenim kanalom od telefona do banke.

Komercijalna banka, Raiffeisen, Erste i Credit Agricole prve su četiri banke koje podržavaju ovu uslugu, koja već postoji u zemljama poput Japana, Norveške, Italije, Slovenije, Turske.

U Austriji, na primer, korisnici mogu da kupuju kartu za gradski prevoz, vozne i avionske karte, ulaznice za pozorište, koncert ili bioskop, kao i da produže parking, plate vožnju taksijem sebi i drugima, piće u kafiću i hranu u restoranu, kupuju u supermarketima, i još mnogo toga.



5.1.1 Prednosti usluge PlatiMo

Prednosti za korisnike Da bi se izvršila transakcija, nije potrebno popunjavati račun poverioca,

iskazati iznos, model i poziv na broj. Dovoljna je potvrda sPIN kodom. Kao kupac primi se račun na mobilni telefon i potvrdi plaćanje bilo kad i

bilo gde – izdavaoci računa mogu da šalju mobilne račune kupcima kad nisu na mestu prodaje i pošto istekne radno vreme prodavnice. Usluga se može koristiti na svim modelima mobilnih telefona.

Plaćanje traje kratko, a sredstva se istog momenta prenose s računa kupca na račun trgovca. Kupovina bez novčanika.

Digitalni potpis svake transakcije na SIM-kartici i komunikacija preko sigurnog kanala garantuju sigurnost. Informacija o uplati stiže SMS-om.

Prednosti za prodajna mesta

Elektronskim plaćanjem sredstva s tekućeg računa kupca prenose se na tekući račun prodavca. Prodavac je na taj način sigurniji da će stvarno primiti ta sredstva jer mu usluga PlatiMo omogućava da dobije potvrdu o plaćanju tek nakon što se novac prenese s tekućeg računa kupca. Kupac ne može da opozove plaćanje kada ga jednom potvrdi. Takođe, ne može da se desi da kupac nema dovoljno sredstava na računu kada treba da prenese sredstva na račun trgovca.

Nova mogućnost za pripremu i slanje računa kupcima



Prodavci mogu na različite načine da šalju mobilne račune kupcima, u zavisnosti od svoje veličine. Mali prodavci mogu da koriste veb-aplikaciju ili mobilni telefon, veliki prodavci veb-šop interfejs, a izdavaoci mesečnih računa mogu da šalju datoteke s računima u sistem.

Prodavci mogu da pripreme i šalju račun kupcima bez obzira na to gde se nalaze. Kupac može da primi račun na mobilni telefon i potvrdi plaćanje bilo kad – i tokom telefonskog razgovora s prodavcem. Prodavac, nakon što mu je kupac potvrdio i plaćanje obrađeno u banci, od sistema PlatiMo dobija potvrdu da je plaćanje obavljeno i odmah može da dostavi robu ili pruži usluge kupcu.

5.2.1 Kako aktivirati usluguRegistracija za uslugu PlatiMo zahteva prijavljivanje u Telenoru i

registraciju u banci u kojoj se nalazi naš račun. Usluga je dostupna samo Telenor postpaid korisncima.

Prijavljivanje u Telenoru

Ako ste korisnik Telenora, za uslugu PlatiMo možete se prijaviti u bilo kojoj Telenor prodavnici uz ličnu kartu. Prodavac će u vaše ime naručiti elektronski sertifikat. Pre toga ćete besplatno dobiti novu SIM-karticu na

kojoj se nalaze kodovi sPin i sPuk sa zaštitnom folijom.



Nova SIM-kartica omogućava instaliranje kvalifikovanog elektronskog sertifikata kojim ćete potpisivati sve transakcije. Time se obezbeđuje maksimalna sigurnost ove usluge. Prilikom zamene SIM-kartice, svi podaci sa stare kartice će biti sačuvani na novoj. Po aktiviranju nove SIM-kartice, uključuje se sertifikat tako što se preuzima kroz SIM-meni aplikacije na novoj SIM–kartici ( Telenor SIM meni -> mSertifikat -> Izdaj mSertifikat).Jedna SIM-kartica može se povezati samo s jednim elektronskim sertifikatom

Preuzimanje mSertifikata

1. U Telenor SIM-meniju posotji funkcija mSertifikat2. Zatim kliknemo na Izdaj mSertifikat.3. Unosi se sPIN kod s omota kartice.4. Nakon toga će sistem tražiti da se

promeni sPINradi veće sigurnosti

Ovim je uspešno preuzet sertifikat i povezan sa brojem. Funkcija mSertifikat daje informacije o sertifikatu ( Telenor SIM meni -> mSertifikat -> Informacije o sertifikatu). U svakom trenutku, kroz meni aplikacije može se ponovo promeniti sPIN kod

Slika 4. Primer aktiviranja mSertifikata



Registracija u banci

Pošto se izvrši prijava za uslugu PlatiMo u Telenoru, mora se obaviti registracija u banci u kojoj je otvoren račun i koja je u sistemu PlatiMo. Treba da se popuni formular kako bi se povezao elektronski sertifikat na SIM-kartici i bankovni račun. Posle toga može se odmah koristiti PlatiMo usluga!

Moguće je registrovati do tri računa u jednoj ili više banaka vezanih za isti sertifikat.

Više sertifikata može da bude vezano za jedan račun u banci ukoliko je potrebno dati ovlašćenje na račun ili da pristupe računu sa više od jedne SIM-kartice. Telenor nije odgovoran za registraciju u banci jer nema uvid u detalje vezane za račun u banci, kao ni finansijske detalje transakcija (poput iznosa transakcije, broja računa i sl.).

5.2.2 Sigurnost u "PlatiMo sistemu"

Radi autentifikacije i maksimalne sigurnosti, koriste se posebne WPKI SIM-kartice. WPKI je skraćenica za engleski naziv Wireless Public Key Infrastructure, koji označava tehnologiju za stvaranje i smeštanje elektronskih sertifikata i upravljanje njima. Pri tome, svaki sertifikat je vezan isključivo za jednog korisnika.

Kada se na telefonu aktivira usluga PlatiMo, dobuija se nova SIM-kartica u kojoj je smešten zaštićeni elektronski identitet. Ukoliko se 3 puta unese pogrešan sPIN, aplikacija se automatski zaključava! Posle trećeg neuspešnog pokušaja unošenja sPIN-a, da biste otključali aplikaciju, Elektronsko poslovanje Strana 17


treba da se unese sPUK kod koji se nalazi na omotu kartice odmah do sPIN koda s desne strane. Ukoliko se 5 puta unese pogrešan sPUK kod, aplikacija se trajno blokira. Da bi se ponovo aktivirala uslugu PlatiMo, zameni se SIM-kartica i preuzima se novi elektronski sertifikat.

Bezbednost je zagarantovana uslovom da PIN-kod ne upisujete na telefon, čak i u slučaju krađe ili gubljenja telefona.

Ovakva zaštita u skandinavskim zemljama koristi se još od 2001. godine i još nije zabeležena nijedna zloupotreba.

Korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata u skladu je sa zakonskom regulativom Republike Srbije. Sistem PlatiMo je prihvatio portal eUprava kao validan vid autentifikacije. S kvalifikovanim elektronskim sertifikatom na SIM-kartici možet se prijaviti na portal eUprava na adresi:http://www.euprava.gov.rs/prijava i tako koristiti sve usluge koje portal nudi bez odlaska u opštinu i bez čekanja u redu.

5.2.3 Mogućnosti usluge PlatiMo

Kupovina na internetu. Kupovina preko kol-centara. Plaćanje mesečnih računa. Slanje novca. Primanje uplata. Dopuna pripejd računa. Prijava na portal E-uprave

Nako svih obaveljnih podešavanja u sledeća nekoliko primera videće se glavne funkcije ovog sistema plaćanja.

RAČUNI NA ČEKANJUNa ovaj način veoma lako i sigurno plaćaju se mesečni računi.Procedura je sledeća:

1. Funkcija Računi na čekanju ( Telenor SIM Meni -> Platimo -> Računi na čekanju) izlistava dospele račune.

2. Izabere se račun i opcija Plati sada.3. Potvrdi se sPIN kodom.4. Nakon usepšne izvršene uplate stiže SMS notifikacija.


http://www.euprava.gov.rs/prijava


KUPOVINA NA INTERNETUUz pomoć ove funkcionalnosti mogu se plaćati i kupovati usluge i roba

na veb-sajtovima prodajnih mesta koja nude uslugu PlatiMo kao način plaćanja.

Pošto se odabere roba ili usluga, plaćanje se vrši na sledeći način:

1. Unosi se broj telefona u formatu 06xxxxxxx na predviđenoj stranici sajta

2. Dobija se elektornska faktura s iznosom narudžbine3. Potvrdimo transakciju unošenjem sPIN koda

OSVEŽI LISTU RAČUNA



Ova funkcija se aktivira samo u slučaju kada želimo da registrujemo i vežemo više od jednog tekućeg računa za uslugu PlatiMo.Dovoljno je izabrati funkciju Osveži listu računa ( Telenor SIM Meni -> Platimo -> Osveži listu računa) i spisak bankovnih računa biće ažuriran.

ONEMOGUĆI PLATIMO

Ukoliko više ne budete želeli da koristite uslugu PlatiMo i ukoliko želite da prekinete vezu matične banke s kvalifikovanim elektronskim sertifikatom na svojoj SIM kartici, izaberite funkciju Onemogući PlatiMo.

* Posle unošenja sPin koda, transakcija će biti digitalno potpisana na SIM-kartici i zaštićenim kanalom poslata banci. Nakon toga, od banke se dobija SMS sa statusom transakcije i informacijom da li je plaćanje prihvaćeno ili odbijeno. Sve transakcije se mogu proveriti redovnim izvodom računa u banci.

6) ZAKLJUČAKRazvoj Interneta i njehove infrastruktue je svuda u svetu, pa i u našoj

zemlji doveo do mogućnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angažovanje stručnjaka različitih oblasti i znatne novčane investicije. Privredni i finansijski subjekti u Srbiji su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakšeg komuniciranja sa domaćim i inostranim partnerima i komercijalnim prednostima na tržištu.

Elektronska identifikacija i digitalni sertifikati su omogućili ovakav rast i razvitak ovakve vrste poslovanja, jer su obezbedili sigurnost i verifikaciju svih entiteta na Internetu što je bio preduslov za uspeh.

Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja a u našem slučaju m-commerca tj mobilnog poslovanja pored tehničke opreme od posebnog je značaja pravna regulacija. »Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu«, koji je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost



elektronskog poslovanja, tako i za uključenje u međunarodne organizacije i tokove.

Pouzdano tvrdim da je tehnološki napredak potreban svakom društvu, a pogotovu Srbiji, koja mora da ide u korak sa tehnološkim inovacijama kako bi bila što konkurentnija na svetskom tržištu.

Korišćenje mobilnih tehnologija u tom duhu je pravi put, i usluge kao što su "PlatiMo" nas približavaju tom cilju.

7) LITERATURA http://www.ekapija.com/website/sr/page/491808/Do-kraja-2011-tri-

nove-banke-u-sistemu-PlatiMo-Usluga-pla%C4%87anja-putem-mobilnog-telefona-sve-popularnija-u-Srbiji

http://www.platimo.rs/

http://sr.wikipedia.org/sr-e/elektronsko _poslovanje/ http://adriatek.com/ www.scribd.com www.blog.b92net/text/Zakon o el.trgovini http://www.ca.posta.rs/elektronski_sertifikati.htm www.telenor.rs Dr Vojislav Vasković, „Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju“

Fakultet organizacionih nauka Beograd, 2007.

www.ekupovina.rs http://www.kombank.com/srp/index.asp www_erstebank_rs-rs-Mala_preduzeca_i_preduzetnici-

Elektronsko_bankarstvo-PlatiMo www_halcom_rs-index_php-section=102


http://www.kombank.com/srp/index.asp

http://www.ca.posta.rs/elektronski_sertifikati.htm

http://www.blog.b92net/text/Zakon%20o%20el.trgovini

http://www.scribd.com/

http://sr.wikipedia.org/sr-e/elektronsko

http://www.platimo.rs/

filename: plaćanje putem mobilnog telefona - platimo

Documents