Tema : Mo, sukobi i konflikti u organizaciji

Tema :Mo, sukobi i konflikti u organizaciji

UVOD :

Mo duboko proima sve aspekte ivota i rada oveka.Svaka linost kao pojedinac svojim akcijama i odlukama utie na druge svojom moi,ili je pod njenim uticajem.Mo je osnovna komponenta,svake ljudske organizacije.Celokupan ivot i poslovanje savremene kompanije je igra moi,uticaja i autoriteta.Simboli i izvori moi su promenljive varijable,a neumoljivi zakoni moi utiu na karijere menadera i zaposlenih.Instinkt za moi je ogromna pokretaka snaga kod ljudi.Gde god sam otkrio ivot,otkrio sam i elju za mo.(F.Nie)Sukobi i konflikti su oblik interakcije u preduzeu,borba izmeu pojedinaca,formalnih i neformalnih grupa,timova,organizacionih delova,...itd.Sa druge strane,sukobi i konflikti u organizaciji su situacije u kojoj jedna od sukobljenih strana ostvaruje svoje ciljeve i interese na raun druge sukobljene strane.Razliiti interesi i vrednosti u osnovi su uzronici svake vrste konflikta u organizaciji.

1. Mo u organizaciji

Filozof Bertan Rasel je ulogu koncepta moi smatrao tako fundamentalnom u drutvenim naukama,da ju je uporeivao sa ulogom koncepta sile u fizici.Sa konceptom moi se susreemo svakodnevno u naem ivotu.Vrlo je mali broj dogaaja i pojava u grupama,organizacijama ili drutvu koje se mogu objasniti bez pozivanja na mo.Ipak,mo je relativno malo i relativno kasno poela da se prouava u oblasti organizacionog ponaanja.Glavni razlog za to je vezan za specifinosti nacionalne kulture zapadnih zemalja u kojima su menazment i organizaciono ponaanje najrazvijeniji,u kojima ima najvie istraivanja i literature u ovoj oblasti.Te kulture spadaju u kulture sa tzv.niskom distancom moi..U kulturama sa niskom distancom moi kao to su Anglosaksonske kulture,ljudi ne prihvataju nejednaku distribuciju moi i nastoje da je uravnotee.U takvim kulturama se mo tretira kao neto pogreno,nemoralno.Mo je prljava re (dirty word) i ljudi se usteu da govore o njoj.Oni koji imaju mo nastoje da prikau da je nemaju,a oni koji ele da je zadobiju to prikrivaju.U takvim uslovima normalno je da istraivanje moi nije moglo biti popularno.Meutim,kako je veliki i znaajan deo ivota i rada ljudi u organizacijama opredeljen stcanjem i korienjem moi njih samih ili ljudi oko njih veoma je vano da se upoznama poblie sa pojmom moi,njenim izvorima i procesima sticanja i korienja moi u organizacijama.

1.1 Pojam i definicija moi

Mo je definisana na vrlo razliite naine.Tako Salancik i Pfeffer definiu mo kao: Sposobnost onih koji je imaju da ostvare stvari koje ele.Druge definicije naglaavaju promenu ponaanja inferiornog uesnika u odnosu moi uticaja.Tako,na primer, Dahl kae: A ima mo nad B u onom stepenu u kojem moe da uini da B uini neto to inae ne bi uinio.Slina je definicija i Frencha i Ravena:Mo postoji ako osoba A moe da navede osobu B da uradi neto to je protivno njegovoj elji.I ostale definicije moi potenciraju sline elemente.:Mo aktera A nad akterom B je ravna koliini otpora koji A moe potencijalno prevazii.Mo je sposobnost pojedinca ili grupe da nametnu svoju volju drugima bez obzira na otpor.Sve navedene definicije pokazuju da je mo:1) socijalnog karaktera, odnosno da ona postoji samo ako postoje najmanje 2 uesnika u meusobnom odnosu; 2) mo predstavlja sposobnost superiornog aktera u tom odnosu da promeni ponaanje inferiornog aktera i da ga prisili na odreene akcije, ak i kada je to suprotno njegovim eljama i interesima.

Na osnovu ovih zakljuaka mo moemo definisati kao, sposobnost socijalnog aktera,bio to pojedinac ili grupa,da u datom socijalnom odnosu promeni ponaanje drugog socijalnog aktera.

Mo treba razlikovati od dva vrlo slina pojma: uticaja i autoriteta.

Uticaj predstavlja proces u kome socijalni akter svojim ponaanjem (svesno ili nesvesno) menja ponaanje drugog socijalnog aktera.Mo je sposobnost vrenja uticaja odnosno kapacitet da se menja tue ponaanje.Autoritet se koristi u vie znaenja.Najee se koristi da oznai legitimnu mo odnosno mo koja je opravdana (legitimisana) nekim zakonom, institucijom ili pak organizacijom.Tada se taj autoritet naziva formalni i pod njime se podrazumeva legitimno pravo da se vri mo.Definisan na ovaj nain, autoritet moe biti i vei i manji od moi.Ukoliko je autoritet iri od moi to praktino znai da posednik autoriteta nema dovoljnu mo da iskoristi svoje legitimno pravo da utie na druge ljude.Dobar primer su bili radniki saveti u socijalistikom periodu u jugoslovenskim preduzeima koji su imali formalni autoritet da biraju generalne direktore preduzea ali nisu imali i stvarnu mo da to uine.Partijski i dravni organi su, na drugoj strani vrili realan uticaj na izbor generalnog direktora to znai da su imali mo veu od svog formalnog autoriteta.Na drugoj strani, nekada se u odreenim oblastima ljudskog rada, pod pojmom autoriteta podrazumeva mo koja proizilazi iz ekspertize ili informisanosti nosioca moi.Tada se za posednika moi kae da je autoritet u toj i toj oblasti...

U definisanju moi, kao i u identifikovanju njenih izvora, do sada su se izdiferencirala dva generalna pristupa: resursni i interpretativni.Svaki od ova dva pristupa fokusira razliit oblik i izvor moi u organizaciji.Potpuno razumevanje moi zahteva da se poznaju oba pristupa, izvora i oblika moi.Od samog poetka interesovanja za mo u organizacijama preovladavao je resursni pristup u identifikovanju njenih izvora.To se moe videti i iz ponuenih definicija moi.Sve one se baziraju na predpostavci da je osnovni izvor moi superiornog pojedinca ili grupe u njegovoj spoosobnosti da kontrolie resurse koji su inferiornom pojedincu ili grupi potrebni alin nisu u stanju da ga sami pribave.

1.2 Individualna mo

Izvori moi pojedinaca najee se opisuju korienjem klasifikacije koju su dali French i Raven:-Mo nagraivanja.Mo koja proistie iz injenice da posednik moi moe da nagradi drugu osobu.Ukoliko eli da osvoji nagradu ta druga osoba mora da izvrava naloge koje izdaje ili samo nagovetava osoba posednik moi.Nagrade ne moraju biti samo materijalne, mada su one najee.To moe biti i panja, ljubav, napredovanje u karijeri i sl.-Mo kanjavanja.Bazira se na sposobnosti posednika moi da kazni lice izloeno moi ukoliko ono ne izvri odreeni nalog.Kazna je obino u formi uskraivanja resursa kao to su: onemoguavanje napredovanja, novana kazna, otkaz i sl.-Legitimna mo.Mo moe da proistie iz formalne pozicije njenog posednika.Legitimna mo je oblik moi koji se bazira na formalno datom pravu posedniku moi da vri mo.Ona se, dakle, poistoveuje sa formalnim autoritetom koji je ovde svojevrstan izvor moi.-Ekspertska mo.To je oblik moi u kome posednik moi kontrolie znanje ili informacije kao resurs koji je drugima potreban.Posednik moi ostvaruje uticaj na druge zahvaljujui svome znanju ili informacijama kojima raspolae.-Referentna mo.Resurs koji posednik moi kontrolie u ovom sluaju je sam posednik moi i njegove line karakteristike.Njegova mo proistie iz elje inferiorne osobe da se drui, poistoveti ili oponaa posednika moi.U tom sluaju superiorna osoba ostvaruje uticaj na inferiornu ak i kada ne eli ili nije svesna toga.

Moemo razlikovati osnovu moi i izvor moi pojedinaca u organizacijama.Osnova moi predstavlja ono to pojedincu daje mo.Robbins prepoznaje 4 osnove moi :

-Sila.Mo koja za osnovu ima silu zove se mo prinude.To je najvie koriena ali i najvie osuivanavrsta moi.Ona se zasniva na strahu od negativnih posledica koje bi imalo odbijanje da se povinuje eljama onoga ko ima silu.To je dakle, oblik moi koji se zasniva samo na sankcijama, fizikim ili materijalnim.

-Nagrada.Mo koja za osnovu ima nagrade zove se mo nagraivanja.Ova mo se sastoji u tome da se, suprotno, sili prinude neko nagradi ukoliko se povinuje eljama superiornog lana organizacije.

-Ubeivanje.Ova vrsta moi koja se zasniva na sposobnosti superiornog lana grupe da ubedi ostale u legitimnost svojih elja naziva se mo ubeivanja.Ova se vrsta moi bazira u najveoj meri na mogunosti i sposobnosti manipulacije simbolima i davanju simbolikih nagrada.

-Znanje.Onaj ko ima znanje potrebno organizaciji ima mo koju nazivamo mo znnja.Ostali lanovi organizacije moraju potovati naredbe onoga ko ima znanje budui da je to znanje neophodno da bi oni zadovoljili svoje interese.

Dok osnove moi pokazuju ta pojedincu daje mo, dotle izvori moi pokazuju kako je pojedinac doao u poziciju da stekne osnovu moi.Kada se susretnemo sa nekim ko ima mo u organizaciji iz razloga posedovanja neke od opisanih osnova moi, moemo sebi postaviti pitanje: zato ba on? Zato ba taj pojedinac a ne neki drugi lan organizacije ima osnovu moi i samim tim mo.Odgovor daju izvori moi :

-Pozicija.Pozicija pojedinca u formalnoj grupi mu automatski daje neke osnove moi.Recimo, direktor sektora automatski dobija priliku da daje poviice ili kanjava zaposlene.Pozicija daje osnova ne samo za korienje moi prisile i nagraivanja to je prilino jasno ve i za korienje moi ubeivanja.Direktor preduzea, profesor na asu ili ef politike partije su u idealnoj poziciji da manipuliu simbolima i kroz komunikaciju ubeuju sledbenike u to to oni govore.-Line karakteristike.Da bi neko mogao da ispoljava mo prisile, mora svakako da poseduje odreene fizike atribute potrebne za to.Da bi lider neke grupe imao mo ubeivanja mora raspolagati visokim sposobnostima artikulacije interesa, komunikacije, razumevanja drugih ljudi i neverbalne komunikacije.-Ekspertiza.Posedovanje odreene strunosti ili spretnosti u odreenim oblastima dovodi pojedinca u situaciju da raspolae znanjima ili informacijama koje onda daje mo.Dakle, da bi ste bili potovani kao ekspert morate prethodno doi u tu poziciju a to je mogue samo ako imate odreena znanja.-ansa.Najzad, nekada pojedinac ima mo samo zato to je bio u pravom trenutku na pravom mestu i dobio mogunost da utie na neke odluke.Jo davno je primeeno da je za ispoljavanje moi potrebno da pojedinac ima elju i volju da uestvuje u politikim procesima.Zato se deava da ne naroito sposobni pojedinci steknu mo jer, dok oni kompetentni rade svoj posao, ovi drugi idu na sastanke na kojima se donose odluke.

Prema izloenom konceptu, mo pojedinca je interakcija njegove osnove moi koju koristi i izvora moi koji ga dovodi u situaciju da koristi tu osnovu moi.

1.3 Resursna perspektiva moi

Teorijski osnov resursne perspektive moi u organizacionoj teoriji dao je nemaki sociolog Blau svojom hipotezom o meusobnoj razmeni (social exchange) socijalnih aktera u grupama ili organizacijama.Prema njemu, pojedinci ulaze u sve vrste socijalnih zajednica ukljuujui tu i privredne organizacije kako bi ostvarili odreene koristi.Meutim, da bi ostvarili eljene koristi lanovi organizacije moraju obavljati odreene aktivnosti kojima se stvaraju neke koristi za ostale lanove organizacije.Jednostavno, odnosi u grupama i organizacijama su reciproni - ako elite da dobijete neto od grupe ili organizacije morate im dati neto zauzvrat.Organizacije zadovoljavaju interese njenih lanova tako to oni meusobno razmenjuju koristi.Pri tome, korist ne mora biti samo materijalna jer lanovi organizacije pored svojih egzistencijalnih u njima zadovoljavaju i potrebe pripadnosti i ljubavi, potovanja, samodokazivanja,...itd.Ta razmena moe biti izbalansirana pri emu ono to jedan lan organizacije dobije od drugog biva neutralisano onim to mu zauzvrat prua.Tada se ne diferencira mo ili, ako se diferencira, ona je izbalansirana.Koliko je lan grupe A potreban grupi ili odreenom lanu grupe B, toliko je i grupa ili sam lan B potreban lanu A.Meutim,mo nastaje onda kada je razmena izmeu lanova organizacije nejednaka tj. kada neki lanovi organizacije pruaju drugima neto to im ovi ne mogu uzvratiti.Inferiorni lanovi organizacije u nemogunosti da adekvatno uzvrate za obezbeene koristi (resurse) moraju potinjavati svoju volju ili ponaanje volji superiornog lana odnosno onog ko mu obezbeuje te resurse ili koristi.U osnovi svake moi je, dakle, nejednaka razmena izmeu lanova socijalnih zajednica(Mo je kad ima neto to drugima treba a nemaju,rekao je svojevremeno jedan ameriki senator) .Osnovni izvor moi pojedinca ili grupe je sposobnost kontrole resursa ali uz 4 uslova:

a) Resursi koji su osnova moi su potrebni i vani inferiornim lanovimab) inferiorni lanovi organizacije ne mogu obezbediti resurse na drugom mestu;c) inferiorni lanovi organizacije ne mogu prisiliti superiorne da im daju potrebne resurse;d) inferiorni lanovi organizacije zadravaju vrednosti koje resurse ine poeljnim.Tako, na primer, profesor ima mo nad studentom zato to raspolae odreenim resursom koji je ovome drugom potreban a to je znanje ili ocena,student ne moe profesora da prisili da mu taj resurs ustupi, ne moe mu ponuditi nita zauzvrat ime bi izbalansirao njihov odnos, ne moe to znanje obezbediti na drugom mestu i zadrava nameru da zavri fakultet pa mu je to znanje ili ocena vredno.Ukoliko i jedan od ovih uslova nejednake razmene nije zadovoljen, profesor gubi mo nad studentom.Na primer, student reava da napusti fakultet ime znanje ili ocena koje kontrolie profesor postaje za studenta bezvredno ili je profesor korumpiran pa mu je mogue ponuditi neto zauzvrat ime se razmena izjednaava i mo profesora gubi.Kontrola ogranienih resursa jeste u osnovi najveeg broja koncepta moi u organizacijama.Sva objanjenja izvora moi pojedinaca ili grupa u organizaciji baziraju na ovom ili onom obliku sposobnosti da se kontroliu resursi koji su drugima potrebni a koji oni sami ne mogu obezbediti.U menazment literaturi ima vie objanjenja izvora moi i svi se oni mogu podeliti u dve velike grupe: izvori pojedinane moi (moi pojedinca) i izvori moi organizacionih jedinica.