JANUAR 2012 -

PRAVE OMLADINSKE NOVINE

-

B E S P L AT N O I Z D A N J E

S4

PORODICA ADAMSS6 S9

PRIALO SE BIZZARRR

IZRAZ

S10

GOVOR MRNJES12

S16

TOP 10 FILMOVA ZA NAJZALJUBLJENIJI DAN GODINE

S2

DobrodoliSLOBODAN STOJII Dragi itaoci, pred vama je januarsko izdanje mesenika Mladi Reporter, kao i jo jedna godina u kojoj emo se truditi da budemo jo bolji, jo aktivniji, angaovaniji, interesantniji, objektivniji, inovativniji i estetski prihvatljiviji i lepi. Ono to je zanimljivo i novo: Januarski broj mesenika pripreman je na Vlasinskom jezeru, gde su se okupili mladi reporteri kako bi sumirali dosadanji rad Mladog Reportera, priali o trenutnom stanju u drutvu, mogunostima, o daljim planovima i budunosti. Ono o emu smo diskutovali i dogovorili jeste forma magazina, i svi smo se sloili da magazin treba da ostane: zanimljiv, sa interaktivnim sadrajem, sa interesantnim ali i drutveno angaovanim i edukativnim karakteristikama. I eto, ono to vas oekuje u buduim brojevima Mladog Reportera jeste par novih zanimljivih rubrika - koje moete nai i u ovom januarskom broju kao i novi dodatak o drutvenim medijima i aktivizmu. Kao i uvek, Mladi Reporter je tu za vas, pa ako elite biti deo nas moete nas kontaktirati putem e-maila na: office@rcleskovac.rs ili na: slobodan@rcleskovac.rs Pozdrav od urednitva Mladog Reportera! Srena nova 2012.god.

Zimska kola 2011.Sunano jutro 96. Ma ne, 2011. Razmiljam o omladincima. Neka peaceful melanholija utisnula u njihova roze srca i sad su ti klinci poprilino u fazonu- hajdemo opet na jezero! Deco, nije vam ovo poslednji dan u ivotima, nemojte, bre, od restorana da pravite hladnjau! Prestanite sa grudvanjem! Nekako su danju svi vredni, pokorno sluaju rei predavaa i sprovode ih u dela, a nou pak jurcaju po hodnicima i glasno se kikou. Manite se orava posla! Podonjaci nisu ba fini za fotkanje. Hajmo sad ozbiljno. Naime, u okviru Zimske kole na Vlasinskom jezeru, u periodu od 11. do 16. januara, bila je jedna super Novogodinja urka. Toga se nekako najjasnije seam. Postojala je tamo i jedna osoba, mladi predava, Igor Jojki, koji je, (sem to je superkul idol mladih) preneo neka svoja iskustva ovim omladincima. Omladinci, to su srednjokolci iz june Srbije, sa prostora Jablanikog i Pinjskog okruga. U okviru Zimske kole uesnici su proli kroz seminar vrnjake edukacije, i kako promovisati omladinski aktivizam putem drutvenih mrea. Sastavili su i prirunik za korienje drutvenih mrea. A kasnije e i sami uenici (srednjokolci) imati prilike da u svojikm kolama odre predavanja na temu drutvenih medija. Sreno s tim! Uglavnom su pratili predavanja i uestvovali u debatama na temu komunikacija preko drutvenih mrea, zatim pravili Fb i Twitter naloge u cilju promovisanja drutveno korisnih ciljeva. Postojalo je pet radnih grupa, od kojih je svaka imala zadatak da osmisli i simulira neku zanimljivu akciju. Drutveno-korisnu naravno. Akcija prve grupe sa nazivom Svi zajedno (nije politiki slogan,ili pesma BS-a) imala je za cilj promovisanje humanitarnog aktivizma i pomoi deci bez roditeljskog staranja. Drugi su izneli svoj stav o naem nobelovcu, Ivu Andriu. Hoemo Iva Andria na novanici od 10 000 dinara! Neumorni su, rade ceo dan. Bili su tu i neki Humoristi Balkana i jo neki to su mi priali o Pravom znaenju simbola, pa onda jedna Draga Saveta (tj vie slatkih saveti), grupa zasluna za pravilno odrastanje i prosperitet mladih. Skoro da sam sasvim sigurna da e Saveta da izvede nau decu na pravi put. Da, bilo je i zanimljivih komentara. Smorena sam, internet je strano spor. Sjajno vreme i sjajni omladinci- mislim da je Igor neto slino tvitovao, pa rekoh da podelim. Ukratko, neko je proirio svoje vidike, neko saznao neto novo korisno o drutvenim mreama. Neko e postati savreni vrnjaki edukator. Ja, osim to sam se osula od novog omekivaa, navukla opasnu prehladu i uganula levi lanak, mislim da sam se stvarno dobro provela. Omladinci su itavi, pomalo slinavi, al smo ih bar u jednom komadu predali roditeljima. Bili smo tu i mi, odrasli, urednici asopisa Mladi reprorter, al nismo neto zanimljivi. Uglavnom smo pisali neke bizarne prie, razgovarali o asopisu, a najuzbudljivija bila je veernja etnja. Ali, urednik je u prethodnom tekstu rekao vie o tome. I za kraj - Veliki pozdrav za osobljeDoiemo opet, ako za ruak bude beka, a za desert palainke! NEDA NIKOLI

S3

OPET ZAOKRUI!Jo jednog nedeljnog dana, ovoga prolea, tekue 2012. godine, stanovnici lepe zemlje Srbije imae taj luksuz da jo po ko zna koji put poveruju u svetliju budunost. Nada poslednja umire. Meutim, od njene sahrane prolo je dosta vremena. Ostala nam je u lepom seanju. I ba zbog tog seanja na nju, izai emo i odati joj poslednju potu. Slava neka joj je zanavek. A nama ta bude, navikli smo. Poto nam ni smak sveta nije toliko stran, polako smo se i na njega pripremili. Moda bi bilo bolje, skratiti nam muke nego nas i dalje polako, polako, najsporije mogue muiti. Ali, kome bi to onda bilo zabavno? Dvorska evropska luda, Balkan, i dalje ima najbolje fore. Neiscrpan je izvor novih dogodovtina, naslednog ludila i nastrane lucidnosti. Jednom reju nezamenjiiv u Uniji. ta e ovoga puta stanovnici nae minijaturne drave uraditi? Nita, kao ni prethodnih godina. I dalje e iveti u glupom uverenju da od njih ipak neto zavisi. Bolje i u uverenju nego bez njega. Moda se desi udo. Ona su oduvek prizivana, a iskreno, samo ona nas mogu spasiti. Prognoze su poraavajue. Iste face priae nam bajke (odnosno lagati nas) jo etiri godine. Moda se u toj druini pojave i novi ljudi, pa e bajke biti malo preraene, ili ak nove i jo lepe. Jednom reju, anr neemo menjati. To je ono to nam treba da bismo napravili ravnoteu izmeu horor stvarnosti i izmatane sutranjice. Moda bi za promenu trebalo glasati PROTIV. Kandidat sa najmanje glasova mogao bi biti potencijalni kandidat za svetlu budunost. I naravno, proirimo listu, napravimo nau sopstvenu. Dosadanja praksa se i ovako toliko puta pokazala pogrenom. Pitamo se zato? Jednostavno je. Mi smo kao narod skloni zaboravu. Ne znamo ta se desilo jue a ne koliko smo koraka unazad napravili poslednjih godina. Amnezija je najnovija bolest proizvedena na sopstvenu inicijativu. Ne elim da se seam runih stvari. elim da zaboravim... Izbrisali smo itavih dvadeset godina naih ivota elei da se seamo samo lepih trenutaka. To su bukvalno samo trenuci, nedovoljni da nas oraspoloe vie ni tog pomenutog trenutka. Poto su izgledi da promenimo neto za veoma kratko vreme skoro nikakvi, ostaje nam samo da se nadamo nekom ve pomenutom udu, ili u krajnjoj liniji smaku sveta, koji je podjednako tako udan (jer od silne najave njegovog dolaska izgubismo veru i u njegovo postojanje). Dolazimo do zakljuka da su u ovom neizvesnom vremenu i jo neizvesnijoj situaciji u dravi, najizvesniji dogaaj izbori, moda ipak zato to najvei broj ljudi moe sebi da priuti tu zabavu da izae iz kue sa porodicom, sretne se sa prijateljima, ispria i uje najnovije informacije, vrati kui u nadi, a najbolje od svega je to to je dogaaj rezervisan za dan u nedelji kada e biti slobodan da te aktivnosti ne mora da uklapa u ve veliki nedostatak slobodnog vremena. Iskoristiu privilegiju veine stanovnika sa linom kartom zemlje Nedoije, posedovanja slobodnog vremena usled nezaposlenosti, da parence papira namenjeno samo meni obeleim jednom od dve mogue varijante i svoje pravo na to. Koji izbor u napraviti, znau samo ja. Tek da se zna, bar imam IZBOR-a. GORDANA JANKOV

MUZIKALANA DEL RAY - BOLJE NEGO DEJ Pored raznih aktuelnosti koje su obeleile dve hiljade jedanaestu, interesantno je istai mladu talentovanu pevaicu, Elizabet Grant poznatiju kao Lana Del Rej. Mlada Njujoranka sebe opisuje kao gangsta Nensi Sinatru. Njen debi singl ,,Video games izaao je u oktobru prole godine. Album pod nazivom ,,Born to die oekuje se krajem januara. Emitovanje hit singla u tv seriji ,,Ringer lansiralo je Lanu u mejnstrim. Pored fanova irom sveta, veoma je popularna i na naim prostorima. Prepoznatljiv stil i interesantan zvuk moda e zaintrigirati mlade da poboljaju svoj muziki ukus. Muzika je stvar izbora, ali je svakako bolje sluati Lanu nego Ramadanovskog. Dragi fanovi folk zvezde, ne ljutite se, ve dajte ansu novom albumu ,,Born to die koji e do prolea postati ve nairoko poznat. NATALIJA JOVANOVI

WOODKID IRON EP SLOBODAN STOJII Woodkid je bez svake sumnje prvo iznenaenje u 2011-toj. Neoekivani dolazak daleko je od najavljenog agora. Mladi, star 28 godina doao je sa EP-om sirove lepote, pod imenom ,,Iron. Woodkid je Yoann Lemoine, prethodno poznat po svojoj karijeri video reditelja bez mana (Yelle, Moby i u skorije vreme Katty Perry za ,,Teenage Dream). Legenda kae da je na snimanju u SADu, Woodkid dobio, pravo iz ruku velikog amerikog gitariste Riija Hejvensa, bendo koji je odmah zamenio njegov klavir, bar na kratko. Ne zanemarujui video (ili film, koji

je deo projekata), Woodkid je reio da posveti sebe muzici. Zaista, Yoann Lemoine napravio je video ,,Iron myself, u kojem se pojavljuje top model Agyness Deyn. etiri numere (plus dva remiksa Iron-a od strane Engleza Mystery Jets-a i Gucci Vump-a, duo Brodinski i Guillaume Briere The Shoes), otvorene su istoimenim Ironom, epskim popom uz monu pratnju simfonije, prvi EP Woodkid (produciran od strane Woodkid-a, Julien Delfaud-a and Benjamin Lebeau-a takoe iz sastava The Shoes) odmah najavljuju uticaj mladog oveka. Moemo uti i lepe folk uticaje Njujorka (,,moje srce pripada Bruklinu, peva Woodkid u drugoj numeri na disku) i melodina

brilijantnost koja prua vie od pogleda na talenat za pisanje koji poseduje Lemoine-a. Uz ,,Iron otkrivamo univerzum krhke milosti. etiri originalne pesme, Iron, Brooklyn, Baltimores Fireflies i Wasteland ponekad pisane za gitaru, ponekad za klavir, uvek sa uznemirujuom lakoom, posle sluanja oseamo se kao da prisustvujemo stvaranju ovih predivnih pria sa Woodkid-om lino. Woodkid trenutno radi na svom albumu koji e ukljuivati neke nenadane saradnje.

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina june Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jona - Lektura, prelom i grafika obrada: apa Sindikat d.o.o. - Tira: 2000 - tampa: Rotografika, Subotica - Novina je publikovana kao deo projekta Drutveni mediji-alat za razvijanje omladinskog aktivizma na jugu Srbije - Podrka: Nacionalna zadubina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjia Bana 3, Potanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Miljenja i stavovi u iznetim tekstovima su iskljuivo miljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji nain ne odraavaju stavove redakcije i Nacionalne zadubine za demokratiju (NED). ///

S4

Porodica AdamsDA LI VAM IMENA GOMEZ, MORTISA, STRIC FESTER, LURC, BAKA, SREDA, PIGZLI, ROAK IT I STVAR ZVUE POZNATO?Legendarni lanovi porodice Adams ve godinama uveseljavaju ljude irom sveta svojim satirinim pogledom na svet oko sebe. Ne obazirui se na to da ih okolina gleda kao na zastraujue komije, oni ne prestaju da se bave svojim udnim hobijima i svakodnevnim poslovima koji su i vie nego bizarni za sve ostale. Prezime su dobili po arlsu Adamsu, crtau izmiljenih likova, koji je postao poznat 1938. godine, kad je prvi put objavio preteu neega to danas nazivamo Porodica Adams. Ovi ludi, neobini lanovi porodice nisu odmah imali imena. Tek su ih dobili 1960. i ona imena koja su im tada data nisu se menjala, osim imena sina, koje je trebalo da glasi Pubert, ali je ipak nazvan Pigzli. Porodica Adams nije zla. Roditelji, Gomez i Mortisa, su, argonski reeno, ludi jedni za drugim. Ona njega zavodi francuskim dok joj on strastveno ljubi ruku. Puni su podrke prema deci. Gosti u njihovoj, pomalo zastraujuoj kui, su i vie nego dobrodoli. Ljubaznost je njima jedna od glavnih osobina a ak su spremni da u humanitarne svrhe daju veu koliinu novca (s obzirom na to da s novcem veoma dobro stoje) .

likoviGOMEZ ADAMS MORTISA ADAMS PIGZLI I SREDA Gomez i Mortisa imaju dvoje dece. Njihova erka Sreda je predstavljena kao ozbiljna osoba, sklona fizikom povrevanju drugih, moda ak i ubistvu tog nekog (kao to je na primer pokuala da ubije svog brata na elektrinoj stolici). S druge strane, Pigzli, njen brat, izgubio je nezavisnost i potpuno se posvetio pomaganju svojoj sestri Sredi. Pigzli je takoe poznat po svojim izumima, pogotovo kad je re o eksplozivnim stvarima. Oni nisu pohaali kole, te su svoje znanje sticali kod kue, uz pomo Bake ili strica Festera. Bilo je vie verzija njihovih godita, tako da se ne moe sa sigurnou tvrditi koliko im je godina i ko je stariji, Sreda ili Pigzli. STRIC FESTER

Gomez Adams, Mortisin suprug, otac Srede i Pigzlija, stariji Festerov brat i Bakin zet, predstavlja glavu porodice. Entuzijastian je po pitanju svega to radi. Uspean je, zgodan. Studirao je prava, ali nije imao mnogo sree u dobijanju sluajeva. Poznat je po svojoj bezgraninoj ljubavi prema svojoj eni. Neverovatno je velikoduan i spreman da pomogne ljudima koje smatra svojim prijateljima. Voli da pui cigarete i u filmovima se uvek pojavljuje u konzervativnim poslovnim odelima. Stvaralac ovih legendarnih likova dvoumio se oko toga da li da Gomez ima panske ili italijanske krvi. Ipak su se odluili za pansku, to je i bio povod da mu se da ovakvo ime.

Visoka, mrava ena predstavlja majinsku figuru u ovoj porodici. Prepoznatljiva je po dugoj, crnoj, tesnoj haljini, iji krajevi podseaju na oktopoda i u kojoj Mortisa (Tis) hoda karakteristino udno, pravei veoma kratke korake. Na Gomezovu ljubav odgovara istom merom dubokom zaljubljenou. Neki podaci kau da je ona neka vrsta vampira, to odgovara njenoj bledoj koi, koja je jo jedna od njenih glavnih fizikih osobina.

elav, mali, okrugao ovek sa tamnim, uvuenim oima sa podonjacima je stric Fester, Gomezov stariji brat. Jedna on njegovih glavnih osobina je to to moe da upali sijalicu tako to je gurne u usta.

S5STVAR LURC ROAK IT

Stvar Gomezov drug od detinjstva. Stvar je predstavljena kao desna ruka koja se iznenada pojavljuje iz kutije, uglavnom za cigarete. Po kui obavlja neke svakodnevne obaveze kao to je otvaranje pote, pisanje pisama, ili je jednostavno tu kad treba nekom da da podrku. Sa ukuanima komunicira Morzeovom azbukom, pisanjem ili kucanjem u drvo. Stvar je mukog roda i pominje se njegovo ime Stvar S. Stvar, a u nekim verzijama se pojavljuje i desna ruka Dama Prsti u koju se Stvar odmah zaljubio. KUNI LJUBIMCI

On je sluga u ovoj porodica, veoma visok batler koji podsea na Frankenstajna i ima veoma dubok, pomalo zastraujui glas. Pokuava da pomogne oko kue, ali mu ponekad njegova visina zasmeta. Poslove koje odlino radi su glancanje Festerove ele i zabavljanje dece, emu je bio duboko posveen. Za njega kau da nije Adams, da je satkan od mnogih porodica a da mu je jedino srce iz porodice Adams. U kominim verzijama Lurc je nem dok u drugim, on se obino oglaava na zvuk ogromnog gonga reenicom: Zvonili ste?.

Niski roak, koji s vremena na vreme poseuje porodicu Adams, je roak It. Karakteristian je po tome to ima dugu kosu koja ga prekriva celog od lobanje do poda, i on se od nje ne vidi. Jedino to se vidi su njegove ruke na kojima ima operske rukavice i nikad nije bilo jasno ta se zapravo krije ispod te kose. Po nekim verzijama on je priao jezikom koji su mogli da razumeju samo lanovi porodice, dok je u drugim priao nekim nerazumljivim jezikom ak i za Mortisu i Gomeza.

Maka Kiti je kuni lav ija se rika uje kad god mu Gomez kae da legne dole. Aristotel je Pigzlijev oktopod, dok je Sreda imala ogroman broj pauka od kojih se pominje jedino pauk po imenu Homer. Porodica je takoe imala par pirana, Tristan i Izolda, koji su iveli u akvarijumu. Kleopatra je biljka ljudoder koja je pripadala Mortisi. Hranila se uftama posebno spremljenim samo za nju. Bernis je bila njihova lignja koja je jedne noi izala iz toaleta.

NADLJUDSKE SPOSOBNOSTI Svaki od lanova porodice Adams je pokazao neke sposobnosti koje nisu karakteristine za oveka. Mortisa je mogla da upali sveu tako to bi je samo dotakle vrhom prstiju i mogla je da pui bez cigareta. Pitala bi da li smeta ako zapali, prekrsti ruke i dim pone da joj izlazi iz tela. Gomez je velianstven atleta, njegova gigara bi se zapalila im bi je izvukao iz depa i ugasila kad bi je sklonio. Mogao je da izrauna teke matematike zadatke u glavi, pravei pritom mehanike zvuke. Vreme

je raunao tako to bi oduzeo vreme koje vidi na runom satu, koji je inae kasnio i vreme koje je video na depnom satu, koji je inae iao ranije. Fester je posedovao elektrinu energiju u telu i privlaio metalne predmete. Gramofonske ploe je putao tako to bi koristio svoj nokat umesto igle i svoja usta umesto zvunika. U nekim verzijama je mogao i da eksplodira potpuno a da se ne povredi. Punio je svoje `baterije` na elektrinoj stolici i imao je este migrene koje je leio tako to bi se obesio o plafon. Baka, pored toga to je mogla da pravi napitke, mogla je i da leti na metli.

Pigzli je mogao da visi sa drveta drei se zubima. Takoe je imao sposobnost da preivi u udnim situacijama, ak i kad je Sreda pokuavala da ga ubije. Od svih lanova ove porodice, on je bio malo normalniji. Sreda, koja je bila stara svega est godina, mogla je da sredi oca u dudo zahvatima i mogla je da preivi smrtne povrede uzrokovane zbog njenog brata. Lurc je imao neverovatnu snagu. Stvar je mogao da putuje od kutije do kutije, gotovo za trenutak. MARINA OREVI

S6

IZRAZNEDA NIKOLI

Kinetike zveri genijalnog Tea JansenaTeo Jansen, holandski inenjer, naunik i umetnik, poslednjih 15 godina posvetio je kreiranju novog oblika ivota. To su ogromne kinetike skulpture koje se samostalno kreu. Jansen svakodnevno eta sa njima obalom. One za sad imaju stomak i kreu se uz pomo vetra, a Jansen bi voleo da imaju i mozak, da mogu da misle i budu preputene same sebi. Kinetike zveri izgledaju sasvim organski i gledano iz daljine lie na ogromne skelete praistorijskih mamuta. Meutim ove skulpture su napravljene iskljuivo od industrijskih materijala - fleksibilnih plastinih cevi i lepljive trake. One se raaju iz algoritama, ali nemaju motore, senzore ili bilo kakav oblik savremene tehnologije. Jansen, umetnik genijalnog uma, sanja da e jednog dana njegove skulpture moi da samostalno evoluiraju i nastave da ive kao ostali organizmi. Kroz proces hibridizacije i evolucije ova stvorenja postaju sve vie sposobna za ivot u prirodnom okruenju, ak mogu da donose odluke koje im garantuju opstanak. Sve ove skulpture imaju imena i podeljene su po generacijama. Teo trenutno radi na 7. generaciji udnih stvorenja sa plae. ivot konstantno evoluira, svakoga dana raaju se nova, neobina bia. Ponekad moramo da poverujemo u neto sasvim ludo i neverovatno. Ako vam se sutra ispred vrata pojavi neka udna zver, znajte da je za to zasluan va novi komija, Teo Jansen.

Color me prettyU vreme Iva Klajna body painting doivljava procvat, jer ovaj je neobini umetnik izloio modele obojene u plavo, slikao njima po platnu i izveo mnogobrojne body art performanse. Bilo je to davne 1960, a od tada se ova forma proirila na sve sfere ivota, preko marketinkih kampanja, muzikih spotova, neobinih urki i raznih festivala. Svakako nemojte pratiti trend popularne nam Seke Aleksi, koja se trudi da kroz svoje tekstove prenese poznavanje ove umetnosti, ve samo malo procunjajte netom i moda naete neki ludi outfit za neku sledeu novogodinju urku.

Hoe da mi naslika neto? Samo trenutak da skinem odeu. Posebna forma umetnosti, body painting, jedan je svojevrsni izraz umetnikog izraavanja na koi. Moete da koristite specijalne boje koje za razliku od tatoo-a i ostalih formi body art-a traju sam par sati. Taman za odlian photo shooting, ili neku ludu urku. Dovoljno je da se okupate i boja e nestati. Skoro da je svaka civilizacija kroz svoju istoriju koristila body painting, poevi od praistorijskih svetenika koji su oslikavali svoje lice i telo tokom ceremonijalnih sveanosti, preko ratnika koji su oslikani odlazili u bitke, a danas vrlo esto ovaj oblik umetnosti moete videti i na licima mnogobrojnih sportskih fanova.

S7

GravitacijaKOE IMA PO GRAD (Potraite na Fejsbuku!)

GRAVITACIJA, SILA TEE, IZAZIVA PRIVLAENJE IZMEU TELA. TO JE JEDNA OD ETRI OSNOVNE SILE KOJE DELUJU U PRIRODI, U GLAKSIJI, IZMEU ZVEZDA I U LESKOVAC. BORBA LESKOVANINA SA GRAVITACIJU POINJE NA ULICU. IM IZEDE NETO PA MU OSTANE SALVETA ILI NETO KUPI PA MU OSTANE RAUN ILI IMA NEKU ARTIJU BILO KAKVE VRSTE MEU PRSTI ILI MUVA VAKU PO USTA.Iako deluje na privlaenje, gravitacija nikako ne moe da privue tu artiku do kantu. Jer jaina gravitacione sile je obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja izmeu tela. A poto je trotoar poblizo uvek nego kanta, prirodno je da se ubre ljepoe na ulicu. Dakle, im se meu njegove ruerde nae neki nepotreban objekat u njemu se javljaju sile reakcije i akcije ili prosto uvativ ga lutke. Sila reakcije se ispoljava u ono Je*em ti papir, koj e mi ku*ac, dok se sila akcije ispoljava u vrljanju istog na zemlju. Po principu akcije i reakcije, sila kojom jedno telo deluje na drugo jednaka je sili kojom drugo telo deluje na prvo. Dok po ovom obrnutom principu reakcije i akcije, sila kojom ubre deluje na leskovanina duplo je vea od sile kojom on deluje na to ubre i troduplo je vea od njegove elje da mu grad ostane ist. Ako zanemarimo ostale uticaje spoljanje sredine ova sila se moe izraziti formulom F= G + M * Zm Gde je F sila vrljanja, G gravitacija, M masa ubreta, a Zm subjektivni faktor koji znai zabole me. vi. U primeni su i ostali potezi koji nastaju posle 5-6 piva. elja da se iskri kanta je odavno poznata u leskovakom kraju. Ona se javlja istovremeno sa postavljanje prve kante za ubre po grad. E sad to je relativno lako izvodljivo sa plastine i aluminijumske kante posle ijeg krenja odnosno ulubljivanja osoba stie oseaj nadljudske jstva da se oveku stmni pred oi i ne moe kontejner nikako da pogodi. Dal je to od cement, od pesak, od ljunak, vodu ili aditivi to ima po njega nismo uspeli da saznamo. A koj zna i ovi putari koe muvaju s njega pa to utie na nas da se ne mo otmemo od negativan uticaj.

Dan kada gravitacija, kao prirodna sila, najvie deluje je, logino, neki dan kad se ide u prirodu. To je 1. maj, kada se tradicionalno izletite leskovana Paina esma ve 2. maja pretvara u deponiju. Pored uticaja gravitacije ovde je primeeno i javljanje kolektivne amnezije kod graana (najverovatnije od zagorenu pljeskavicu ili masno meso) tako da oni jednostavno zaboraviv kese s ubre i ostali oljak uredno po ceo Panjak u nadi da e moda veverice da gi odnesev do konteOvim tekstom sam hteo da objasnim da ustvari nismo mi jner. Kod prolongiranog (produenog) dejstva ove krivi to e se jedan dan izdavimo u ubre i ostala g**na, amnezije ti isti graani e ve je to splet fizikih zakona, Majke prirode, prirodnih sila sledei put kad se zadei nedovoljne razvijenosti velikog i malog mozga a i sa siv na Panjak da kau: Gledaj be goveda ta su meumozak se ne mo pofalimo. izbacala, stoka Ova pojava se u na narod snage i golemih muda. Iskazivanje svoje ne zove ovako struno, nego po prosto snage na ovej nove betonske kante nije pravi se Toa. Ovde se ne misli na goveda to se tie mase ubreta to je promenljiva preporuljivo. Mada je bilo primera da su i i stoku to gi izedomo onolko za rotiljijadu veliina, jer se vrlja sve od maleku artiku tej kante bile napukle, to svedoi o nev- nego na goveda i stoku kao opisni pridev i na ulicu do koljku od fiu u Veternicu. Dok erovatnoj upornosti i istrajnosti u nameri karakternu osobinu. Da razjasnimo, da se je od konstanti jedino konstantno to da to da se kanta pre*ebe. Stariji sugraani se ivotinje ne uvrediv. to je na zemlju niko iv nee podigne i da sa radou seaju kontejnera u tri boje u baci u kantu nego ima da ga zaobilaziv ili koji se posebno trebalo tura papir, staklo i No iliti tamnina predstavlja jo jedan probzaripuju. plastika. Tu je nezmernu radost predstavl- lem. I to za najvie ljudi to se kreev isjalo butanje staklo tamo kude pie plastika, pod zgrade ili su tu u neposrednu blizinu Od spoljanjih (objektivnih) faktora koji plastika kude pie kanta za papir i, na kraju, sluajno zalutali. Jer pored toga to Mesec utiu na poveanje frljanja to je drugar/ palenje ove sa papir. svojom gravitacijom utie na plimu i oseku, drugarica koja e kae: Ma baci be ovde u Leskovac je primeeno jo jedno njegovo ili nedostatak kante za smee koji e uz- Zanimljiva je i pojava sa prazni kontejneri dejstvo. A to je da kad padne no iz zgrade rokuje da ovek pomisli: Pa kude sd da pored koji ima i do 40 tone raznovrstan ot- kreu da letiv kese tregerice iz prodavnicu bacim kad nema nigde kanta. Jer kanta pad staklo, artije, gvoe, plastika, star i crni daci. Mesec gi privukuje. Mora da je je misaona imenica u Leskovac. Ne, nije krevet, a nisam siguran da negde nema to. Sadraj u kese je raznovrstan, ali dezato to ovi iz Komunalac nita ne radiv i malo od nuklearni otpad. Po najnovija taljno nije utvren njegov sastav. Jedno je i samo primaju platu. Nego zato to sve istraivanja tu je krivac beton koji se jo sigurno ne daj Boe da ve neko izgori u kante na ulicu sluiv kao dak za vebanje naziva i bajton. Beton, tanije asfalt (tamo glavu s njega. borilake vetine, aperkati, kroei, lou kiko- kude ga ima) najverovatnije je sa takva svo-

S8 MLADI NA IVOTNOJ AUTOSTRADI

Nove godine zaista dolaze u pravi asDevojka zlatnih uvojaka ushieno je hodala ulicom. U sebi je uvala neko divno oseanje koje nikom nije mogla da objasni. Obini ljudi nazvali su to ljubav, ali ta re bila je premala da opie njeno raspoloenje i objasni sreu koja ju je obuzimala. Crvenih usana, zatamnjenih obrva, sa nekom lakoom u hodu kretala se po mekom snenom pokrivau koji je taman toliko napadao da bi se naslutilo da e uskoro Nova godina. Mek sneg nije ometao sklad i ritminost njenih koraka. Setila se oveka koji je eka kraj starog gradskog sata. Bio je to dentlmen nekih davnih vremena od kakvih se mi dananje devojke stidimo i ije nam prsustvo stvara neku nervozu, smeak na licu i rumene obraze. Koraajui tako savreno, zanesena mislima, sastala se sa njim. Kolena su joj na trenutak zaklecala, ali njen damski izgled nije joj dopustio da mu se baci u zagrljaj i kae kako je ludo zaljubljena u njega. Nastavili su svoj put ka nekom uru na kome se putaju Bitlsi i igra tvist, gde devojke arenih haljina priaju o momcima i popravljaju minku gledajui se u okruglo ogledalce na rasklapanje, gde mladii u odelima od tvida ljube devokama ruke i apuu im slatke rei na uvo. U jednom trenutku slika je poela da mi postaje maglovita. Devojka zlatnih uvojaka u zagrljaju tog zadivljujueg dentlmena polako je bledela pred mojim oima. Koliko god sam elela da se zadrim na tom mestu i uivam u bojama tih davnih vremena koje su mirisale na jabuke sa medom i cimetom, novogodinji vremeplov povukao me je kroz rolerkoster pahuljica. Pred mojim oima ukazivale su se najlepe pahuljice geometrijskih oblika, plaviastih i svetlucavih nijansi. Taj idilian trenutak za koji sam mislila da e trajati veno prekinula je disharmoninost nju vejva. Magloviti obrisi mladia i devojaka prolazili su pored mene. Posle malog istraivanja shvatila sam da se nalazim u vikendici nekog dokPosle bajkovitog uvoda, preimo na injenice. Anketirali smo srednjokolce iz Jablanikog i Pinjskog okruga, kako bi osetili puls generacije i stvorili pravu sliku o mladima. Da se ne zavaravamo, slika je iskrivljena jo odavno, zanemarivanje i guranje problema pod tepih dalo je svoj danak u vidu mladih alkoholiara i huligana. Glavni krivci ovog problema su odrasli koji su zaboravili na maliane u moru svojih problema. Prema anketi 75% ispitanika novogodinju no provelo je na kunim urkama. Da li je u pitanju nedostatak inspitorskog sina koji je nosio uzane farmerice sa puno bedeva, crnu konu jaknu ispod koje nije imao nita i naravno iroki frizuru. U trenutku kada sam ga videla sputao se niz gilender nosei konzerve piva dok su se devojke na urci glasno smejale gledajui u njega. Spustivi se, pogledao je jednu spojie u stvarajui savreni poljubac, dok su ostali ljudi na urci krenuli da odbrojavaju u glas: deset, devet, osam, sedam.....Moje prisustvo opet je poelo da bledi, pretvorilo se u veliki oblak dima kroz koji sam samo mogla da nazirem odsjaj novogodinjih svetleih lampica koji je obasjavao lica ovog udnog para. Vrtlog pahuljica, maginih i velikih, neno me spusti na sred neke ledene beogradske ulice. Deko koga oboavam drao me je za ruku tako neno i govorio neke urnebesno smene stvari dok smo kasnili na doek dve hiljade dvanaeste. Dvanaest asova je prolo dok smo mi aavo trali ismevajui novu godinu. Ljubili smo se nespretno i spoticali o svaku prepreku u brzini kojom smo hodali. Zadihani od prenapornog ritma koraanja stigli smo do stana u kome je urka. Vrata se sama otvorie. Svi pogledi nekako spontano skrenue ka nama. Oko nas bio je opor frikova sa najbolesnijim stilom za koji sam smatrala da je urbana legnda ili negde veoma daleko od mene. Sajber gotiari nedefinisanog pola i seksualnog opredeljenja postae nai jedini prijatelji. Trenuci bizarnosti, smeha i gaenja su se smenjivalideaci u prezategnutim korsetima igrali su prljavi ples, devojka tirkiznih obrva koja igra u ekstazi dok skida delove odee... Osetila sam snaan stisak ruke i podigla glavu. Deko koga volim najvie na svetu milo se osmehnu. Ve u sledeem trenutku se oboje nasmejasmo situaciji u kojoj smo se nali. U tom arobnom trenutku sigurnosti i spokoja dok gomila polugolih gotiara izvodi vratolomije sa bievima i lancima, jedna pahulja savrenog oblika lagano se spusti na moje rame i nekim blagim glasom mi ree da je tajna koje kriju sve Nove godine bilo kog perioda i mesta na kome se slave prava i istinska ljubav. Sreni praznici!

NATALIJA JOVANOVI

devojku pravo u oi. Ona mi je bila poznata od nekud. Imala je plavu upavu kosu i preteranu crnu minku. Pogledi im se tako magino spojie, bedboj kao da je zaboravio na sve bune devojke koje je nekad hteo da osvoji svojim herojskim podvizima. Krenue jedan prema drugom sa nekom zavodljivou u hodu, onako poluotvorenih oiju u jednom a podignutih obrva u drugom trenutku. Bili su sasvim blizu, usne im se racije, finasija ili vai pravilo da je kod kue uvek najlepe? inilaca je puno, ali ni kuni doeci nisu bezazleni kada su finansije u pitanju. Za kune urke mladi su izdvajali i do tri hiljade, to je prosena cena kafanskih i klubskih doeka u veem delu Srbije. Mladi su na doeku sluali uglavnom narodnu muziku, retki su oni koji su najluu no slavili uz pop ili rok muziku. ,,Narodna muzika se najbolje uklapa uz slavlje, smatra jedan od ispitanika ankete. Prema miljenju mladih njihovi vrnjaci najee su bili u kafanama, na kunim i klubskim

urkama, dok je neki deo njih bio i na trgovima. Kada je alkohol u pitanju, srdnjokolci nisu zaostajali za optim stanjem generacije. Pilo se svuda, bez obzira na koncepciju doeka. Uprkos injenici da se puno pilo, nije bilo puno incidenata. Izgleda da su vrnjaci utrenirani. Idealni doek mladih je putovanje. Matanje o dalekim gradovima i obilasci evropskih prestonica predstavljaju najzanimljiviji provod. Spreeni finansijama i godinama koje ima ne dozvoljavaju da putuju bez pratnje odraslih, srednjokolcima ostaje da neko od ovih putovanja poele kao novogodinju elju.

S9

Pricalo se

v

AVET IZ KOMILUKASTEFAN MARKOVI

Dvadesetih godina prolog veka, kraj klisure nadomak bugarske granice, otpoeo je brani ivot Marije i Petra Stefanova. Sve to su imali bila je trona kua Petrovog oca par jutara zemlje, mravi, istroeni, ve ostareli vo, koji im je vie donosio tete nego koristi, ali i meusobna ljubav koja im je bila jedini pokreta u tim hladnim vremenima. ivoti tih ljudi nisu bili nita drugaiji od ivota drugih seljaka koji su krpili kraj sa krajem u posleratnoj Srbiji. Petar bi svakog jutra pakovao proizvode svog mukotrpnog rada u dak pun zakrpa, koji bi prebacio preko ramena pa peaka par kilometara do Suvog Dola gde se neretko deavalo da ne proda nita, te se punih ruku, a praznih depova vraao svojoj eni, Mariji koja ga je ekala kraj prozora uz upaljeno kandilo, strepei za njegov ivot. esto su Petar i Marija vodili duge razgovore natopljene suzama o tome kako su im kola za vola preko potrebna, meutim para za njih nije bilo. Sa druge strane tu je bio njihov prvi komija, bogata i osobenjak, koji je ceo svoj vek proveo bez i jednog prijatelja. Svakog jutra bi natovario svoja ogromna, drvena kola, koja su vukla dva utovljena vola i usput bi obavezno podsmehom poastio sirotog Petra. Komija je sve svoje vreme provodio u svojoj staroj dvospratnoj kui, iji enterijer nikome ivom nije bio poznat. Sve to se znalo o njemu, znalo se iz uglavno jezivih pria o njemu, koje su ga pratile kao podnevna senka. Posle nekog vremena, jedne neobino hladne zime, koja je mrazom amarala kuerke u zaseoku kraj klisure, preminuo je i Petrov i Marijin komija. Nedelje su odmicale, a jo uvek niko da obie praznu kuu ozloglaenog komije, te je i sama poela da ne odoleva pokvarenom zubu vremena. Stefanovi, posle dugog razmiljanja, primorani da se snau kako znaju i umeju, odluie da prisvoje kola za volove koja su pripadala pokojniku. Njima e sigurno biti potrebnija, nego vlagi i praini iz tale u kojoj su bila parkirana. I tako, trbuhom za kruhom, Petar

ve sledeeg jutra natovari kola penicom, upree kotiljavog vola i poe na bazar. Tog dana je prodao toliko penice koliko inae proda za nedelju dana.Vratio se kasno u no, a prizor koji ga je doekao uinio je da osedi u trenutku. Naime, na terasi pokojnikove kue, stajao je komija glavom i bradom i piljei u Petra i zapovedniki mu ree: Vrati mi kola!. Petar protrlja oi, a pokojnik nestade. Odluio je da ne ispria o ovome Mariji, jer smatrao da je to samo posledica njegovog umora i preoptereenja. Sledeeg dana, Mariju je zatekao na sred ulice, prebledelu, unezverenu i uplakanu, kako nepomino stoji u spavaici. Izgovorila je: Traio je da mu vratimo kola i pade u nesvest. Razmiljali su koja je opcija najbolja za njih, jer sa jedne strane mogli su da vrate kola, te da ostanu bez dobre zarade, a sa druge strane mogli su da ne obraaju panju na ovu udnu pojavu, da nastave da zarauju, pa kad bude dovoljni novca da vrate kola i kupe svoja. I naravno, ta druga solucija delovala je primamljivije i ne slutei ta e im se desiti, reie da ignoriu avet. Ve od narednog dana sve to Petar brzo zaradi,

jo bre se potroi. Para nije bilo u kui, a pokojnik svakodnevno nastavi da se pojavljuje i da zahteva da mu se vrati ono to mu je pripadalo i na ovozemaljskom svetu. Kad im na tano etrdeseti dan od komijine smrti umre i vo, Stefanovi reie da se obrate za pomo staroj Bugarki, koja je ivela usamljenikim ivotom u tronoj brvnari, na par sati hoda od njihove kue, koja se bavila skidanjem ini i isterivanjem neastivih sila. Starica izgovori neku mantru, ubaci neto u maramicu, koju im dade da bace u reku, te kasnije da vrate kola na isto mesto odakle su ih i uzeli. Oni uinie onako kako im je starica to i naloila i u tom trenutku se pokojnikova kua urui do temelja, a Petru i Mariji se ivot vrati u normalu. Pria se da se i danas mogu videti ostaci temelja te kue, a ljude iz tog kraja podilazi jeza kada se prisete ove prie. (priao je Vasilije Stefanov)

OGLASISTEVAN STANEVI 1. POTREBNA SEKRETARICA ZA RAD U FIRMI, ATRAKTIVNA I SLOBODNIH SHVATANJA. RADNO VREME - DVOKREVETNO. 2. PRODAJEM MEKU, 96 GODITE, FUL OPREMA: DAIRE, MOTKA I LANAC. 3. MENJAM PAGAPAGAJA ZELENE BOJE ZA SVINJU OD 120 KILOGRAMA. NAPOMENA: BOJA SVINJE NIJE BITNA. . 4. PRODAJEM CELOKUPNU ENCIKLOPEDIJU BRITANIKA. NIJE UPOTREBLJAVANA. MOJA ENA SVE ZNA. 5. DOBR DAKTLOGRFKINJA TARI POASO. TPKAM 30 SOLVA U MINUTI. . 6. MENJAM ZDRAVSTVENU KNJIICU ZA TEDNU, POELJNO OROENU. IFRA : ZDRAVLJE JE NAJVEE BOGATSTVO. . 7. MENJAM DVA KANARINCA ZA JEDNU DOBRU EVU. 8. MENJAM TATU ZA KOMBAJN. IFR: ZMAJ ZA ZMAJA 9. PRODAJEM KUU NA KLIZITU. POURITE, CENA RASTE! JO MALO, PA JE U CENTRU GRADA. 10. AHISTA TRAI PARTNERKU KOJA ZNA KAKO IDU SVE FIGURE. IFRA: FIGURE VENERIS 11. MENJAM DEKA S MOTOROM ZA DEKA S KOLIMA. IFRA: DOLAZI ZIMA 12. PRODAJEM KRAVU: CRNA METALIK BOJA, HI-FI MUKANJE, SPUTENO SPORTSKO VIME, PROHROM REP I ALUMINIJUMSKA KOPITA. 13. DEVOJKA, 23 GODINE, VISOKA, ZGODNA, CRNA KOSA, PLAVE OCI, USPENO ZAPOSLENA I BOGATA TRAI MUKU OSOBU SLINIH OSOBINA KOJOJ BI PRODALA DESET KUBIKA AMOVE GRAE. 14. AKO NEKO ELI DA OSTAVI ALKOHOL I CIGARE, NEK IH OSTAVI KOD MENE. IFRA: NE BIRAM.

S 10

Govor mrnjeSTEFAN RADOJKOVI

Sloboda miljenja i izraavanja lan 46. Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje. Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

SLOBODA MILJENJA I IZRAAVANJA JE GARANTOVANA USTAVOM REPUBLIKE SRBIJE ALI I NIZOM MEUNARODNIH DOKUMENATA, KAO TO SU OPTA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UN (1948), EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA (1950) I MEUNARODNI PAKT O GRAANSKIM I POLITIKIM PRAVIMA (1966). PORED SAME GARANCIJE SLOBODI MILJENA I IZRAAVANJA, KAO JEDNOM OD OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA, MEUNARODNO I DOMAE ZAKONODAVSTVO PROPISUJE KADA OVO PRAVO MOE DA SE OGRANII. UPRAVO OVAJ SEGMENT E BITI PREDMET OVOG LANKA I ZATO JE NA SAMOM POETKU IZLOEN JEDAN DEO USTAVA REPUBLIKE SRBIJE. Govor mrnje, ako je utvren, je jedan od legitimnih razloga da se ovo pravo (sloboda izraavanja), ogranii i zakonski sankcionie. U gore navedenom izvodu, govor mrnje bi se odnosio na delove koji se tiu zatite prava i ugleda drugih(...) zatite javnog zdravlja, morala demokratsk-

og drutva(...). Drugim reima, slobode koje pruaju Ustav i meunarodni dokumenti ne mogu se zloupotrebiti. Sa pravima dolaze i obaveze, koje se moraju potovati u civilizovanim i demokratskim drutvima. Govor mrnje, ni do dananjeg dana, nije jasno definisan. Sam termin je jako teko razgraniiti od temina sloboda izraavanja te otud i tolike tekoe. Dodue, meunarodno i domae zakonodavstvo se slau po pitanju sledeeg. Pod terminom govor mrnje podrazumevaju se svi oblici izraavanja koji ire, podstiu, promoviu ili opravdavaju mrnju meu rasama, ksenofobiju, anti-semitizam ili druge oblike mrnje zasnovane na netoleranciji ukljuujui: netoleranciju izraenu kroz agresivni nacionalizam, etnocentrinost, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema manjinama, imigrantima i ljudima imigrantskog porekla. Pored samog definisanja govora mrnje, treba uoiti koji su to kriterijumi koji jedan govor ine govorom mrnje, a koji ne, iako mu je cilj da provocira, vrea, okira ili uznemirava ljude. Evropski sud za ljudska prava ne smatra slobodom izraavanja

samo informacije koje su bezbedne i opte prihvaene (ve i one gore pomenute), jer su to zahtevi pluralizma, tolerancije i irokogrudosti, bez kojih nema demokratskog drutva. U delu Speech, Media and Ethics (The Limits of Free Expresion), Rafaela KoenAlmagora, navode se etiri kategorije koje se moraju uzeti u obzir kada se procenjuje da li je neto govor mrnje ili nije. To su: sadraj samog govora; nain na koji je govor odran; namere i motivi govornika; okolnosti u kojima je govor odran.

Ove etiri kategorije su veoma bitne, jer u pokazati na primeru govora mrnje protiv Parade ponosa (iz 2009 i 2010) da su sva etiri uslova ispunjena i da su imali za rezultat, u neposrednoj budunosti, ugraavanje osnovnih ljudskih prava (pravo na ivot, pravo na slobodu i bezbednost i pravo na slobodu okupljanja) .

S 11PRIMER I POSLEDICE U javnom diskursu Srbije dosta se polemisalo, u proteklih par godina, o odravanju Parade ponosa kojom LGBT zajednica u Srbiji pokuava da skrene panju na svoje probleme (diskriminacija i predrasude). U tranzicionom drutvu, kakvo je Srbija, koje jo nije pronalo konsenzus oko pitanja koja se tiu dravne politike (pridruivanje Evropskoj uniji, priznavanje ili nepriznavanje nezavisnosti Kosova i slino), blie i dalje istorije (partizani ili etnici, agresori ili rtve u raspadu SFRJ, genocidan narod ili rtve genocida) i ekonomije (visoka stopa nezaposlenosti, korupcija, svetska ekonomska kriza i slino), pitanje o pravima LGBT zajednice ne dolazi u centar interesovanja. Ne samo da ne dolazi u centar interesovanja ve i kad postoje pokuaji da se ono stavi na dnevni red (pokuaji i odravanje Parade ponosa) sa ostalim goruim pitanjima, dolazi do mnogobrojnih primera govora mrnje, od strane ultra-desniarskih organizacija poput Otaastvenog pokreta Obraz. Okolnosti u kojima Obraz pokuava da okrene javno mnjenje u Srbiji protiv LGBT zajednice su i vie nego povoljni. Atmosfera koju su stvorili pripradnici ultradesniarskih organizacija sa porukama poslatim u vidu grafita, letaka i nalepnica smrt pederima, Beogradom krv e liti, gej parade nee biti, pederi ekamo vas, rezultirala je odlukom policije da Paradu ponosa (iz 2009) proglasi skupom ekstremno visokog rizika. Kao to je poznato, Parada ponosa iz 2009. je zabranjena, a sledea (iz 2010.) je odrana pod opsadom organizacija koje su irile govor mrnje. Ne samo da je parada bila pod opsadnim stanjem ve i ceo Beograd, koji je pretrpeo veliku materijalnu tetu. Na ovom uzorku moemo da vidimo da su ispunjeni svi kriterijumi koji, u ovom sluaju, ukazuju da je na delu govor mrnje. Sadraj poruka koje su slate javnosti su nedvosmisleno ukazivale na motive i namere onih koji si ih propagirali. One su slate u, inae, zapaljivoj atmosferi kakva vlada u jednom tranzicionom drutvu poput Srbije, a nain na koji su prezentovane ne ostavlja ni malo sumnje u njihove namere. ta vie, posledice ovog govora mrnje su se ogledale u zabrani Parade ponosa iz 2009. (narueno pravo na okupljanje ) i dogaajima oko povorke iz 2010. (ugroeno pravo na ivot, pravo na bezbednost, ugroavanje javnog reda i mira i ostalo). Dakle, govor mrnje ne samo da je bio prisutan ve je doveo i do konkretnih akcija na osnovu njega. PREPORUKE ta jedno drutvo moe da uradi kako bi spreilo ovakvu, ali i uopte, zloupotrebu slobode izraavanja? U irenju ili spreavanju govora mrnje, pored institucija vlasti, veliku ulogu imaju mediji. Oni igraju kljunu ulogu u uticanju na ili kreiranju javnog mnjenja. U istoriji XX veka postoji mnogi primeri njihove zloupotrebe (od Julijusa trajhera, urednika Der Strmer u vreme III Rajha (1933-1945), preko skandaloznog izvetavanja lista Politika i TV Beograd uoi i za vreme graanskog rata u bivoj SFRJ (1991-1995) do kreiranja opravdanosti NATO operacije Operation Allied Force (1999), preko zapadnoevropskih medija, javnom mnjenju Evrope). Posledice ovih zloupotreba su svima poznate. Kao to sam naveo, ova dva elementa su od esencijalne vanosti. Vlast (izvrna i sudska) uestvuje u prepoznavanju govora mrnje od strane sudova (prva presuda za govor mrnje u Srbiji, sluaj dnevnog lista Glas javnosti od 16. marta 2006) i efikasno deluje na njegovom suzbijanju svim zakonskim sredstvima (ponovno objavljivanje dotinog teskta ili slinih tekstova je zabranjeno, ako su u pitanju publikacije one moraju biti konfiskovane, novine ili mediji koji ih objavljuju moraju biti novano kanjeni i u obavezi da objave presudu kojom je odreeni tekst, knjiga ili emisija oznaen kao govor mrnje i slino). Na ovome se, naravno, ne treba zaustaviti. Vlast je odgovorna da, sve organizacije koje ire govor mrnje, ukine ili zabrani njihova osnivanja, a mediji, zbog velike uloge u drutvu koje imaju, profesionalno i odgovorno izvetavaju o svim deavanjima, ukazuju na primere govora mrnje i izbegavaju da isti ire (kao to su pojedini novinski listovi i televizijske stanice u prolosti inile). Naravno, zloupotreba slobode izraavanja (opasnost od govora mrnje) mora biti prepoznata ne samo do vlasti i medija, ve i od civilnog sektora, verskih zajednica, akademske zajednice i lokalne samouprave. Krajnji cilj ovih napora treba da bude dugoroan tj. stvaranje jednog demokratskog i tolerantnog drutva u kojem su svi graani svesni svojih prava, ali i svojih obaveza.

BriGa,zanosna i ilaPoput marionete, make ili pacova u kadi, koprcam se na tlu i biram pod c. Uvek pod c. Nemam lance, nisam okovana, ne nosim maramu sa prekrtenim rukama; nisam u belom i umem da govorim. Ne plaim se mraka, ne plaim se lifta, ljudi, pauka ili visine; ne plaim se neuspeha, posrnua ili bola koji tupo bridi. Nemam neurozu, psihozu, vitaminozu; ne nosim soiva niti naoari za vid, kosti su mi u redu, a tabani meki. Nemam krivu kimu niti preloma na zubima, a opet, sama, nekada i pored njih, brinem. Nemam bolest, ali brinem bolesno.

Nemam problem, ali brinem o tuim. Nemam slobodnog vremena, ali ga naem za brigu. Naem. Ili me nae. Mada, kad pogledam, uvek je tu. Gonila sam je kolcem, glogovim i od duda. Vilama, orujem i vrelom vodom kao mrave. Nadala sam se unitenju, ili makar smanjenju snage, pokuavala sam mnogo, ali ona jaa. Proe godina, ona je tu. Prou jo dve, a ona jaa. Da joj pravim kolae, sa sveicama na vrhu, i sok od boze, ne znam da li bih sme-

la. Posumnjae, predvidee, oterati me u oak pa postati Ja. Jedna naspram druge u dvoboju bez asti. Ona ne ratuje, ona se igra. Demagog bez tela, duh u obliku misli; Snaga koju stvaram, mo koja se mojom hrani. Vue me koncima s visine po podu, uvebano i silovito, kao pozorite da vidim na asak Ja nema, bez cike ili daha, korak levo, desno dva, pa poklon i razvuen osmeh A konci, od dlake.

ANITA ERKER

S 12

Bizzarrr 111NATALIJA JOVANOVI

5

NAJBIZARNIJIH LJUDINaseri je, navodno, bio inspiracija za film Terminal iz 2004. godine. Za razliku od lika koji tumai Tom Henks u filmu, Naseri ne ivi u bescarinskoj zoni aerodroma gde kafii i restorani vrve od ljudi. Teoretski, on bi mogao da napusti aerodrom svakog trenutka, ali poto ga svi poznaju njegov odlazak ne bi proao neprimeeno. Sa torbama i kolicima, on skoro da se stapa sa ostalim putnicima, tako da ga ljudi esto neprimeuju ili ga ignoriu kao da je beskunik.

Razmiljajui o post-novogodinjim iznenaenjima odluili smo da vas obradujemo bizarnom rubrikom. U skladu sa apokaliptinom 2012, pokuaemo da predstavimo bizarnost kao svakodnevicu i da vas na neki nain pripremimo na smak sveta. alimo se, ali ne zaboravite istina je uvek negde izmeu.5. Nakamau: slikao i analizirao svaki obrok u periodu od 34 godina Joiro Nakamiu ( roen 26. juna 1928), poznatiji kao Dr. NakaMats, je japanski istraiva koji tvrdi da dri svetski rekord u brojnim pronalascima iji broj premauje cifru od tri hiljade. U ove pronalaske ubrajaju se flopi disk i ,,PyonPyon prolene cipele. U periodu od trideset i etiri godine, fotografisao je, retrospektivno analizirao i brojao svaki obrok koji je konzumirao. Njegov cilj je da ivi preko 140 godina. 3. Mehran: ivi na aerodromu od 1988.

Mehran Karimi Naseri, poznatiji kao Sir Alfred Mehran je izbeglica iranskog porekla koji ivi u prtljanici prvog terminala na aerodromu arl de Gol od 8. avgusta 1988. Nakon zarobljenitva, torture i izgnanstva iz sopstvene zemlje, neuspeno je traio azil u mnogim evropskim zemljama. Neuspeni pokuaj da napusti Francusku zavio se tako to je bio vraen nazad. Od tada ivi u ,,Zone dattente ( zoni ekanja), u kojoj borave putnici bez potrebnih papira. 2. Majkl Lolito: ovek koji jede sve Majkl Lolito (roen 15. juna 1950) je francuski zabavlja. Lolito, roen u Grenoblu, poznat je po konzumiranju nesvarljivih supstanci i ponosno nosi nadimak ,,Monsieur Mangetout (ovek koji jede sve). Nastupi ovog nesvakidanjeg izvoaa predstavljaju konzumaciju metala, stakla, gume i mnogih drugih stvari kao to su bicikli, televizori, i manji predmeti koje rastavlja, see, a kasnije guta. Da bi pojeo avion trebalo mu je oko dve godine, od 1978. do 1980. Ovim neobinim zanimanjem poeo je da se bavi kao dete javno nastupajui od 1966. Nema bolove u stomaku, ali se oni povremeno jave kada pojede predmete koji sadre otrovne supstance. Posledica ovakvog naina ishrane je izmenjena struktura njegovih eludanih kiselina koje su ojaale kako bi mogle da savladaju teko svarljivu hranu.

4. Ketrin Jang: najui struk na svetu Neobini ljudi esto imaju premale atribute koji ih izbacuju iz svakidanjeg ritma. Uprkos nesvakidanjem izgledu ljudi udnih proporcija tvrde da se odlino snalaze u svakodnevnom ivotu. Veliki trud i odricanje neminovni su kada su drastine promene u pitanju. Ovakvim zahvatima povrgla se Ketrin Jang koja ima najmanji struk na svetu. ta mislite koliki je njen struk? Zapanjujuih 30 centimetara! Gledajui njene slike zapitali smo se da li se Viktorija Bekam trudi da obori ovaj rekord? Na dobrom je putu!

S 13slika: by Contained

1. Sanju Bhagat: nosio brata blizanca u stomaku Stomak Sanju Bhagata toliko je otekao da je delovao kao da je u devetom mesecu trudnoe i jedva je disao. U junu 1999. njegov problem preuzeo je doktor Mehta. Na samom poetku operacije doktor je primetio neobinosti. Dok je sekao Bagatov stomak, velika koliina tenosti je izlazila napolje - zatim se desilo neto neoekivano. Na poetku ispale su ruke, zatim delovi genitalija, kosa, vilice, noge.

Na prvi pogled delovalo je kao da se Bagat poraa. Zapravo, Mehta je odstranio mutirano telo Bagatovog brata blizanca iz njegovog stomaka. Bagat, kako su otkrili, imao je jednu od najbizarnijih medicinskih dijagnoza - fetus u fetusu. To je veoma retko oboljenje koje se javlja kada fetus biva zarobljen u telu brata blizanca. Zarobljeni fetus moe da preivi kao parazit formirajui neto nalik pupanoj vrpci. Pomou tog organa crpi krv brata blizanca dok ne naraste toliko veliki da teti svom domainu, u takvim sluajevima prua se medicinska pomo. Bhagat, ija se ivotna pria moe pretoiti u scenario horror filma, naao se na prvom mestu ove liste, sloiete se koliko god bizarno bilo, sasvim zaslueno. U narednim brojevima nastaviemo da piemo o bizarnosti ljudske prirode jer je ona, koliko god mi poricali, deo nae svakidanjice.

Neki novi kriljciMARKO SELAKOVIslika: Freemax

je da ne osuuje one koji se razbacuju milijardama i koji kreiraju mitove. Za mitove se ne snosi politika odgovornost i oni se na izborima po pravilu ne kanjavaju. Zato se oni po pravilu pojavljuju u predizbornom periodu i nemaju drugu upotrebnu vrednost. Kada obeate 100 milijardi evra i kanal od Nemake do Egejskog mora - ne snosite nikakve konsekvence. Kada nestanu milijarde dinara, kao u jednom javnom preduzeu, javnost se ni ne osvrne. Ali zato, ako elite u Srba da napravite kolektivni odijum prema nekome, stalno podseajte na cifre koje su za veinu ljudi shvatljive i dohvatljive. Ako prozovete nekoga da je preskupo platio telefone ili sajt, da je dodelio sebi bonus ili da nije ispunio obeanje u vezi sa vrednou besplatnih akcija raunajte da ste mu sigurno zalepili etiketu. Ne amnestiram odgovornosti bilo koga ko je poinio neto to nije dozvoljeno ili ko nije ispunio obeanje, ali bih veoma voleo kada bi u miloj nam i napaenoj otadbini sa istom revnou podseali i kreatore mitova na njihova obeanja. Ba zato, pitam kreatore mitova: - Kako misle da izgrade kanal od Nemake do Egejskog mora? - Gde to protie taj Juni Tok? - Koliko vrede leita kriljaca i kakav boljitak graani Srboje od njih mogu da oekuju? - Da li pripadnici MUP-a ili neke druge formacije koriste Teslino tajno oruje? Videemo ta nas oekuje u predstojeoj kampanji. Ako je suditi po pripremama za niski start, mogu se oekivati neki novi kriljci i stvaranje novih mitova kao opijuma za narod. Mislim da je zaista krajnje vreme da se prestane sa kolektivnim (samo)obmanjivanjem i da se okrenemo stvarima koje mogu da poboljaju na ivot. Mitovi to sigurno nee uiniti.

Nakon gomile mitolokih pria o nebeskom narodu, Teslinom tajnom oruju, sistemu S-300 koji e rasterati NATO alijansu nad naim glavama, leitima nafte u Branievu i Vojvodini, Junom toku...nad nebom mile nam i napaene otadbine nadvio se novi mit. Mi, u stvari, nismo ni svesni koliko smo bogati. kriljci e od nas nainiti novi Kuvajt. Ili Emirate. Ne elim da ulazim u analitiku ima li tih kriljaca ili ne, vrede li oni ili ne i mogu li se eksploatisati ili ne. Neka svoj sud o tome daju geolozi. elim da se osvrnem na drugu dimenziju: zato su Srbima potrebni mitovi da bi verovali, iveli, i, naposletku, glasali? ini mi se da smo po tom pitanju jednostavno uklet narod. Komunikacijske strategije, alati i tehnike odnosa s javnou postoje i koriste se svuda u svetu. Ipak, ini mi se da se u ozbiljnijim dravama one uglavnom koriste za oblikovanje imida, plasiranje in-

formacija, ideja i rezultata. U Srbiji, upotrebna vrednost odnosa s javnou u politikoj sferi se znatno razlikuje. Neretko se ona svodi na antikampanje i spinove. Ipak, nikako ne treba smetnuti s uma i plasiranje mitova. Jeziva je koliina vere sa kojom ljudi u miloj nam i napaenoj otadbini prihvataju mitove. Sve navedene bajke smo (polu)svesno progutali. Ignorisali smo realnost ak i kada je postalo vrlo jasno da se Juni Tok polako, ali sigurno, pretvara u Tuni Jok i kada je postalo jasno da smo NIS praktino poklonili naoj pravoslavnoj brai, milione graana zakinuli za deo novca od besplatnih akcija, a dravi direktno iz budeta izbili par milijardi evra. Uostalom, kada u Srbiji kae istinu, bude odmah prokazan, etiketiran i odbaen po principu Ubij glasnika. Taj film smo mnogo puta gledali. ak ni pokojni premijer ini, koji je imao tendenciju da govori istinu u lice naem narodu, nije bio popularan sve dok nismo ostali bez njega. Inae, zanimljiva osobina u naem narodu

S 14

BLOG

SNIJEGNije sluajno bijele boje. Njegova funkcija je mnogostruko blagotvorna, ako izuzmemo muke koje izaziva u saobraaju. Kao toplotni izolator slui za zatitu usjeva od niskih temperatura. Smanjuje potronju energije za zagrijavanje kua (i u ovom sluaju snijeg takoe slui kao izolator). isti vazduh. Svaka pahuljica prolaskom kroz atmosferu vezuje molekule ai i praine za sebe i taloi ih na zemlju. Zanimljiva je i njegova funcija kao zvunog izolatora. Zvukovi, u snijenom ambijentu se ne odbijaju od glatkih povrina, ve ih snijeg upija. Samim tim oni postaju tii, prijatniji. Odrava higijenu drvea. Snijeg nataloen na granama , skida prainu sa njih i drveu olakava ivot. Da ne govorim o dekorativnom efektu. Kalemegdan, na primer, kao najljepi i najureeniji dio grada izgleda jo ljepe prekriven snijegom. Naroito uvee, kad se upali rasvijeta, dobije jedan romantino idilini ton. Koristim svaku priliku da sa klincima provedem vrijeme na snijenim breuljcima Kalemegdana. Kao na Kopaoniku, ali potpuno besplatno. Najvee udo koje nam snijeg radi je razelektrisanje atmosfere. Ne mogu o tome da govorim sa strune strane, ali samo po sebi je logino da su pahuljice dobri elektrini kondenzatori koji za sebe vezuju elektromagnetske naboje svih vrsta. S obzirom na injenicu da je mozak receptor za sve vrste elektromagnetnih talasa, snijeg omoguuje mozgu da bar na kratko odmori od istih. Ili bar od ovih lokalnih, neeljenih frekvencija. Zvjezdano nebo, nakon obilnih snijenih padavina, omoguuje da mozak lake primi neke druge, vanije, kosmike frekvencije. Nije onda ni udo zato je vrijeme boinih praznika, pratanja, porodinog okupljanja, poklona, kajanja i moralnog preporoda fiksirano ba u vrijeme najveih snijegova. To jest, tako je bilo nekad, dok se zima nije pomjerila na februar i mart. Novogodinju i boicnu idilu kvari zubata golomrazica. RAMBO AMADEUS

HODNICI VREMENA Hodnici su prazni, oko mene nema nikoga u podsvesti se uju koraci, smeh i ono to nas je vezivalo neko izvesno vreme. Dok hodam pokuavam da naem neto ostavljeno. Gledam okaene slike na zidu i seam se mojih rei ,,Doi e neko posle mene i raditi isto to i ja nekada . Dok koraam dugim hodnicima, u glavi mi stoji slika jednog dobrog drutva koje je umelo da se ponosi sobom i time da ostavi dobar trag u meni. Odlazim do svoje omiljene prostorije u kojoj sam delio radost, sreu, tugu i bol. Seam se i oseam da sam jo uvek

tu, vidim kako se smejem, plaem, piem i priam sa drugovima. Sedim na stolici, mesto pored mene je prazno i rado se seam svih tih osoba sa kojima sam delio sve, a prostorija govori vie nego to i ja sam mogu da zapamtim. Oseam potrebu da budem tu i kad treba i kad ne treba. Sedeo bih danonono i razmiljao bih o tome kada bih mogao da se vratim tada kad mi je bilo najlepe. Sve te uspomene i dobre pa i one loe poneo sam iz te prostorije i sa velikim ponosom se seam i priam o njima i pokazujem ih drugima. Jer kroz te uspomene u znati da postoje neke osobe koje su mi puno znaile i rado ih se seati.

Nije pouka ivota ,,ivimo ili iveemo zbog uspomena ili u uspomeni. ivimo ivot za neka bolja vremena za nove uspomene, uspone i padove. Uvek e me vezivati neto za to mesto, i kad god uem tamo imam jaku elju da se vratim u to vreme. A to nae vreme nasledie neki novi ljudi, ivee kroz nae slike i elee da budu ba kao i mi nekada. etam tim hodnicima i telo mi struji kao ludo i pitam se da li u ikada ponovo doi, da li e se neto promeniti, ili e ostati isto kao i onog trenutka kada sam ostavio deo svog trajanja. PETAR PETROVI

MRANI PRATILAC Potrebno je da izae napolje. Vidi da je neki haos u tebi. - Napolju sam. -Ne slua me. Baca pikavac na zemlju, ali dim je jo uvek tu. Nemo me posmatra. Onda lagano zakorai na njega videvi koliku nervozu to u meni budi. Zavist. Sve je to u mislima, ne kontroliu stvari tebe ve ti njih. Ubedi sebe da si nemoan ili jos gore da bi mogao prestati kada pozeli. -Znam o emu razmilja. To je zato to do

sada nista od toga nisi probala. Ne mogu ja da vodim zivot poput tvog. Ma probao sam, veruj mi. Vidim starog sebe u tebi. Vie se ne opirem. -A emu se ja opirem? -Zar te nekada ne gui sav taj mir? Hajde, priznaj da je ustvari takav nered unutra. Htela bi da pobegne. Svi bi negde da pobegnu, a malo ko zapravo zna gde. Negde. Daleko gde je bolje. A oni koji su tamo daleko i oni bi jo dalje. I tako u krug. Moda je zemlja zato okrugla. Tiina. -Ima ga i ti. Tu je negde i tvoj mrani pra-

tilac. Nemona si sada da ga pogleda u lice, jer ko zna ta se sve tamo krije. Znam da ne moes da ga kontrolie. Zato mi nemoj govoriti o kontroli, moje se misli razlete pa ne mogu do jutra da ih sakupim. A nekad je prosto lake ostaviti ih tako. Onda e one suvine same otii. -A ako ipak ne odu? -Znam ta te zanima, ali ne mogu ti ja to rei. Tajna moje slobode suvie je skupa. Ma ona nema cenu. Zna ono jednog dana o kome stalno govore? Moda je ba sada. Svaki dan je taj jedan dan. Tako je bar sa nama lutalicama. MARIJA JEVENOVI

S 15

TAPEM...Revoltirana injenicama shvatam da gnuam se vas sebinih idealista i revolucionara iz fotelje, pa samim tim oboavam svoj al i naoare iza kojih krijem svoj cinian smeh i pogled. Nevino govorite o podeli moi i jednakosti ne praktikujui je, mislei da prostoduni narod guta sve bez ponosa. Ponosti ste samo vi koji vijorite svoje ,,pobednike zastave u nebo ne shvatajui da nam samo zagaujete vazduh toksinima. Ali mi nastavljamo da diemo bez obzira na sve - jer drugog naina nemamo. Nemamo ni drugi ivot ali imamo vas koji se ustro borite za isti. Dajete sebe u svemu tome, prolivate znoj, znoj za svoje zasluge. A mi obini smrtnici neemo iveti veno, samo smo deo trenutka, a trenutak je proao. U hodniku kroz koji lagano koraa samo uje nae tapanje. Tapanje za ta? Za progres, svest, boljitak, nezavisnost? Da, verovatno. Mora biti da je to. Evo diem au i nazdravljam vodom za sve pogreke prolosti. Za sve u visini koji e shvatiti da njihov zadatak nije tamo. I za nas jadnike, da prikupimo to vie alova i ,,pobednikih zastava. Srena Vam nova 2012. MILICA IVKOVI

Haj skul not kulIVANA RAI Razmiljam neto, koliko bi me sada mrzelo da sutra moram da idem u srednju skolu, uff... Koliko bih bila smorena da moram. Svi ti aperi i downeri, previe toga se eli, malo izlaza da se to i doivi, ak i ta matanja i eljenja mnogo su na duge staze, dug robovski mandat. Mnogo su jaka, da pregori sa tendencijom da se ugasi skroz. Toliko ubijene energije. Mrzela sam srednju kolu, to je bio najgori period mog ivota. elim ovo da podelim sa svima koji se tako oseaju i koji su se tako oseali. Najbolje vreme dolazi posle, nije kao u amerikim filmovima, bar nije bilo meni, da te obelei za ceo zivot i da se sve sudbonosno desi ba neposredno pre zavretka hajskula. Moda ja nisam ni dozvolila da mi se neto znaajno desi tad, svesno sam se uvala za posle. Srednja kola je ultimativna tiranija, ovo govori ogoreni tinejder iz mene i nemojte misliti da ne znam koliko to zvui detinjasto, znam, ali stvari stoje ba tako. Radni je dan i ba oseam stres i napetost zbog sutranjeg prvog asa, ipak ja to sutra neu proivljavati, ali taj vajb, dok hodam gradom, oseam, to zbog svoje zaostavtine, to zbog realnog stanja da ba taj vajb dominira gradom veeras. Nemam opnu, namerno, pa oseam sve i svata. Ovim gradom, milosrdnim i ranjenim, slepim i lepim, takoe provejava siromatvo, kad to osetim to me pogaa u stomak, dok me talas mrnje, kojeg ima obilato sasee u nogama, manifestuje mi se u slabim miiima. Nije skoncentrisan u centru grada, ve na periferiji, ljuta periferija sprema osvetu po prirodnom zakonu. Neki dani su za valjanje po ulicama, neke noi su za skrivanje po kuama, ja veeras etam i priam sa gradom, ali mi se, alim se i ja njemu, sutra neu u kolu, a on je ljut i sutra e usporiti saobraaj namerno. Vetar ne staje, razmiljanja doivaju nesanicu, nema veze sutra ne moram u kolu. Samo da mi je neko rekao tad, 96 da e mi se socijalni autizam isplatiti, jo snanije bih se zavukla u sebe, jer sad grad eli da pria sa mnom, jer sad toliko dobro poznajem sebe da smem da se ukljuim na automatik i nestanem, bez bojazni da se izgubim, duboko na uburskoj ulici. Haj skul not kul, tonjenje u sebe jeste. A, moda i nije, moda nikad nisam bila u pravu, jer osloniti se na emo je kao osloniti se na sutra.

S 16

Dan zaljubljenih 14. februar, top 10 filmova za najzaljubljeniji dan godineDan zaljubljenih ne treba da bude jedini dan kada ete biti divni prema nekome koga volite, ali slavlja su tu da se slave, tako da vam preporuujemo da uz flau finog vina, veericu ili kokice, kako i dolikuje uz film, pogledate zajedno neki od ovih 10 romantinih filmova. Uivajte!!!1. Doruak kod Tifanija Vanvremenska pria o tome kako je ljubav pripadanje nekome i kako u tome nema nita loe. Lepo je biti neiji, a to e njujorka prelepotica i trendseterka Holi Golajtli (Odri Hepbern) tek otkriti kada upozna sasvim drugaijeg momka, nenog pisca Pola Vardaka. Ovaj film je remek delo u svakom pogledu- glumci su prelepi, radnja je smetena u mondenski Njujork, Mancinijev soundtrack razoruruava, kostime je radio ivani, ali iznad svega zaljubiete se u priu o pravoj ljubavi, ona koja dolazi lagano, ali postaje neizbena, fatalna, nena i iznad svega filmina. Obratite panju na bezimenu maku, mir koji proizvodi zgrada Tiffanyja, kao i na malu crnu haljinu Odri Hepbern. 2. Kazablanka Uvek emo imati Pariz, rei e lik Hempfri Bogarta liku Ingrid Bergman u ovom filmskom klasiku koji neizostavno morate gledati u svom ivotu. Ljubavna pria smetena u vihor rata, u pogreno vreme i na pogrenom mestu, ljubav koje se glavni akteri moraju odrei, tako tragilna i lepa u toj traginosti, tako nostalgina, strasna, nena. Od svih mesta barova na svetu ona je morala da ue ba u njegov. Obratite panju na to kako jak, poseban i ironian mukarac kao to je Hemfri Bogart (i njegov lik) pati zbog ljubavi koja ne moe da se ostvari. Takoe obavezno obratite panju na Louisa Armstronga i As times go by, kao i na poslednju scenu kada on gotovo da puta suzu, onu bebekovsku muku najteu kada je puta da ode.

3. Afera za pamenje Ovaj film je za one malo raspilavljenije, za one koji potuju pravi, ak i malo patetian pravi stari Holivud. Ovaj film sa Keri Grantom i Deborom Ker pravi je ljubavni klasik u pravom smislu te rei, on govori o romansi, o obeanju, o iskrenoj i snanoj ljubavi koja se nesrenim i pukim sluajem prekida, izneverava i razoarava oboje romantinih i ljubavlju ophvranih aktera. Ali ljubav je jaa ak i od zle sudbine i ona njih dvoje istom snagom zaljubljenih ponovo dovodi u istu prostoriju i suoava ih, a tada na videlo izloazi samo istina, a istina je da je ovo jedna od najdivnijih ljubavnih pria ikada. Obratite panju na engleski hladnu, ali dramatinu lepotu Debore Ker,nedavno preminule dive.

4. Kad je Hari sreo Sali Da li postoji prijateljstvo izmeu mukaraca i ena? Na ovo pitanje dae vreme koje e protei izmeu upoznavanja Harija i Seli i trenutka kada shvate da su jedno za drugo i da se ludo vole. Romantina komedija po sjajnom scenariju Nore Efron sa samog kraja osamdesetih nije pria o ve razvijenoj ljubavi koja nailazi na peripetije, kao to to obino biva, ve pria o zaljubljivanju, o upoznavanju, tako da na kraju znate ta je to u ta su se hari i Sali zapravo zaljubili. Bili Kristal i Meg Rajan odlini su u ovoj ikonikoj komediji. Obratite panju na Selin odglumljeni orgazam u restoranu, kao i na Harijevog druga i Selinu drugaricu, koji su urnebesni.

5. Maza i Lunja Da li vi to imate srce od kamena, ako vam ne zaigra u momentu kada Lunja Mazi gurne njukicom ufticu i onda je pogleda krupnim mangupskim oima, prvi put zaista zaljubljenog bia. Dobre devojice uvek po pravilu trae opsne momke i mangupe, pa tako i Maza, koja e beei od kue u kojoj ima sve otii u nepoznato i tamo nai ljubav svog ivota. Obratiti panju na scenu u italijanskom restoranu u kojoj vlasnik peva Bella Notte, onu u kojoj u zatvoru Peggy, kukazavodnica peva legendarnu Hes a Tramp (pesmu peva glamurozna jazz pevaica Peggy Lee, a i kuca Peggy je nastala po uzoru na nju), kao i na injenicu da e, o da, Maza i Lunja spavati na prvom sastanku posle romantine veere, o da!

S 176. Punch drunk love Ni bizarnijeg i netipinijeg ni boljeg romantinog filma za one mkoji i nisu romantini, ali veruju u pravu ljubav. Ovaj film nekima e biti muenje, ali nekima i pravi kolai i to onaj sa punom unutra. Slatko i opijajue, ali prave romanse kao da nema niotkuda. Tek na kraju ona e se dogoditi, dugo oekivana, a opet kao grom iz vedra neba. Netipian film koji je najbolje da pustite voljenoj osobi koja i nije neto preterano romantina. Za takvu osobu nije Afera za pamenje, gaae televizor ili kompjuter, ali ovaj film slobodno. Raskalani naslov obeava, ali film je jo bolji. Obratite panju na gestove glavnih junaka. Oni bole koliko su nesigurni. 8. Kako se udati za milionera Ne, ovo nije film za sponzorue, ovo je neka vrsta Sex i grada itavih 40 godina pre pomenute HBO serije. Mada, ovde su make jo bolje- Betty Grable, pin-up cica sa nogama od milion dolara, diva Lauren Bacall, koja vlada ovim filmom lepotom i harizmom, kao i Marilyn Monroe koja glumi ono to je i patentirala- glupu beskrajno slatku i armantnu plavuu, koja je u ovom filmu jo i orava. One jure momke sa parama, a da li e na kraju zavriti s njima ili sa zgodnim momcima koje e ak i tura pia ili pljeskavica vie dekitntirati, pitanje je sad. Romantino i za dan zaljubljenih zato to glorifikuje pravu ljubav i uzdie je nad novcem. Obratiti panju na ciklama haljinu Marilyn i na modnu reviju u kojoj uestvuju devojke. 9. Zaarana Ljubav je bajka, ali zaista. U ovom omau svim dosadanjim Disney klasicima, princeza iz bajke dolazi u moderni Njujork u kome e jednog praktinog, poslovnog oveka, kome je srce davno umrlo otvoriti ponovo taj svet, najlepi od svih, svet ljubavi i nenih tananaih emocija. Da li svet bajki funcionie i u ovo moderno, brzo, interaktivno vreme? Trebalo bi da da, jer ljubav je ljubav u bilo kom vremenu. Nemojte se iznenaditi ako vam se oi zacakle ili zasuze, jer je ovaj film jedan od retkih u poslednje vreme koji se moe pohvaliti time da je pravi ljubavni klasik, koji mogu gledati i ljubavnici, a i cela porodica. 10. Ljubav i moda Nita bolje od domaeg klasika, koji nas vraa daleko u prolost mondenskog Beograda u kome su se vozile vespe i nosile haljine kao u Londonu ili u Rimu. Beograd je svet tada vie nego ikada, njegovi bulevari su veliki, devojke lepe, a svuda se ori pesma uze Stojiljkovia- Devojko mala. Buenje jedne mladosti, one poratne, one prve iskre bunta, zavodljivosti i nonalancije. Beba Lonar prava je diva, jugoslovenska Idi Sedvik u ovom filmu ili opet neto nalik na dive italijanskog filma. Obratite panju na ikonografiju, na modu i naravno na ljubav! ANA VUKOVI 7. Dan mrmota Da li biste podneli da se jedan dan ponavlja zauvek? Ne, naravno. A ako je to dan kada upoznajete zaista nekoga koga ete voleti? Moda. Tv spiker koji se bavi vremenskom prognozom ivi u jednom jedinom danu i to u onom kada odlazi u neku ameriku vukojebinu da izvesti naciju o izlasku mrtmota koji e oznaiti (ili ne) da li e zima biti duga. Svaki dan isti, sa beskrajno mnogo ponavljanja uasnih, besmislenih, kominih, ali i ljubavnih momenata za pamenje. Da li e ikada osvanuti sledei dan za naeg Tv spikera? Obratite panju na britki dijalog, na to koliko je Endi Mekdauel sjajna u ovoj ulozi.

Srean dan zaljubljenih! P.S. Poto je 14.februar i dan Svetog Trifuna, zatitnika groa i vina, pogledajte obavezno i Days of wine and roses

S 18Nije li ljubav prostaANITA ERKER Priznaj, potraga je dugo trajala. Taman kada si odustala, eto ga, ispred tebe, prolivajui kafu po tvojim novim cipelama. Oh, oprosti, i iskrivljena usna nespretnjakovia. Poinje da navodi lavine, reke, okeane zato su to ba TE cipele, zato je svaki mukarac ISTI, zato ti jeupropaen dan i nekoliko hiljada sa bankovnog rauna. Dakle, da oprosti nee. Mokre cipele nisu u modi, uje u neverici. Spremna da iskae znanje svih runih rei i zabranjenih psovki. Odlepljuje oi od betona ne bi li videla lice tog drskog mukarca. Naoare za sunce, naravno, sputa na vrh nosa. A on, on sjaji. ,,Moda je precenjena, izgovara. ,,Voli kliee, zar ne? Vodimo rat, a ne znamo ni imena jedno drugom. Dva sveta prekinuta ritualima; sudarena, napukla, spremna na borbu za identitet. On i ja. Mukarac i ena. Poetak zapisan ili smiljen da zavara. Odve izlizane prepirke, milo za drago, u inat i slino; malo vike, zatim utnje, suza i kolaa; neprespavane noi, tmurna jutra i zapeen hleb. ,,Prekini vie!, ujem kako zapoveda ,,Nisi u redu! Rekao si.., i pljus, vrata, klik, klju, zzzz, tiina. Da sam znala kako e biti poslala bih mu raun jo onoga jutra. Moda sam, a sve mi se ini da jesam, prevarena; mislima, delima, njegovim ponaanjem. Isprva fin i armantan, nou pustolov, a nakon dva roendanska poklona-previe zameran. Greim ili generalizujem? Pronalazim li minus namerno i s ciljem da naruim lagodnost? Sistemski i protiv sebe? Prevarena, rekoh. Glava vs srce, ma ipak je to on. I kafa po cipelama od 450 funti. Vredi.

Voljelo se dvoje mladihNEE BITI LAKO. NIKAD NIJE I NEE.- NIKOLA JE U VRSTOM ZAGRLJAJU STISKAO IZABRANICU SVOGA SRCA. ZORAN PLAVI Ne dam na tebe Alma. Zapamti to.osjeao je kako se krhko tijelo gri od plaa u njegovom zagrljaju. Uvojci njene kose pokisli od kie teko su padali po njegovim prsima. Gotovo sablasno su djelovali onako mokri, gotovo ukoeni. Prstima je prolazio kroz njenu beivotnu kosu nastojei joj vratiti onu ivotnost i nemir koji je ko zna kuda nestao. Upoznali su se jo u djetinjstvu. itavo kolovanje njihovi putevi su se preplitali. Ona je bila odlian uenik gimnazije. arko je eljela da zavri za nastavnika i da radi sa djecom. Nikola je bio na zanatu. Srednja mainska kola, smjer mainski tehniar. Nije planirao dalje od toga. Ali... Matursko vee promijenilo je neke stvari zauvijek. Alma je bila vesela. Plesala je bez prestanka. Njeni pramenovi kose kao navijeni poput opruga plesali su na njenim obnaenim ramenima, a krem haljina na njoj kao salivena. Te veeri oduzimala je poglede i ostavljala bez daha sve potencijalne plesae koji su brzo odustajali nakon nekoliko plesnjaka. Nikola se kolebao, ali nije skidao pogleda sa nje. Svo vrijeme kao da je njega ekala. I doekala. Znali su se godinama. Gledao ju je oima zamuenim od vratolomnih plesnih koraka. Nije odustajao. Nije ni Alma. Njihovi pokreti kao krojeni za plesni podijum bili su vie od igre. Govorili su vie od ijedne rijei. Pogleda. U njihovim pokretima nije bilo sumnje. Dok je muzika pravila kratki predah Alma je potraila osvjeenje. Nee valjati Alma. Pripazi. Nije on za tebe. Nije ni stigla da odgovori dajdi Ahmetu, lanu lokalnog benda ve je Nikola bio kraj nje. Ahmet se odmah udaljio. Ples se nastavio do duboko u no. Upisala sam fakultet. Pedagoki u Banja Luci. ekau te.-obea Nikola. Potrajae. Neka. Nikola se par dana kolebao. Odluio se da upie mainstvo. U Banja Luci. Alma se obradovala nakon saznanja. Nisam mogao vie da ekam.-ree Nikola nakon drugog upisnog roka. Ni ja. Voljelo se dvoje mladih. Zamrzilo se vie starih. Tajili su od nje itavo ljeto do samog poetka predavanja. Zvali smo Mehmeda. On zna neke ljude u Sarajevu. Prepisali smo te tamo na fakultet. Vidjee i sama. Shvatie jednog dana.otac je bio neumoljiv na sve njene suze. Ali ti ne razumije? Ni ti ne razumije. Bar za sada. Nikola je bio kivan na njene roditelje. Neka Nikola. To e brzo proi. Sve e to proi. Vidjee.-tjeila ga je i sama svjesna situacije. Tako je bilo, Vrijeme je brzo prolo u pismima i prepiskama. Vrijedno su polagali ispite da na vrijeme zavre. Srea zbog zavretka studija trebalo je da se nastavi gdje je stala onoga dana kad ju je kinog oktobarskog dana pratio u Sarajevo. On je izaao u Banja Luci. Neka brane koliko hoe. Ljubav je nepobjediva. Vidjee oni.-Nikola je bio spreman na sve da pokae svoju ljubav prema Almi. Uz tebe sam. Za sva vremena.-bacila mu se u zagrljaj i zaplakala dok su krupne kine kapi natapale kosu. Nee biti lako. Nikad nije i nee.-Nikola je u vrstom zagrljaju stiskao izabranicu svoga srca. Ne dam na tebe Alma. Zapamti to.osjeao je kako se krhko tijelo gri od plaa u njegovom zagrljaju. Bio je u pravu. Nije bilo lako. Roditelji nisu nikad prihvatili njihov brak. Njeni se nisu nikad udostojili da izgovore njegovo ime. Onaj tvoj,-bilo je najvie to su koristili za svog zeta. Ona.-ni njegovi nisu bili izdaniji prema svojoj snahi. Smetalo je to oboma, ali bili su sasvim sigurni u sebe i svoju ljubav. Kako i treba. Raunali su sa djecom e neke stvari da se izglade. Barem ublae. Bilo bi lake oboma. Ni djeca nisu pomakla kamen prokletstva. Uselio se trajno u njihova srca. Kad su godine naele zdravlje, ljubav taj jedini preostali lijek blaio je bol. Tugu nikako. Neka. Tako je zapisano. Nadam se da je tamo pravednije. Nismo nikome naao uinili. Nido ja bih najradije odmah pola sa tobom. Djeca su velika. Preboljee. elim da budem sa tobom i kraj tebe zauvijek. Nije nita rekao. Samo joj je stisnuo ruku. Nemono. Osmijeh. Poslednji. Jedna suza otkide se s mukom niz uvelo lice koje se hladilo tog vrelog avgustovskog dana. Nije potrajalo. Bez osmijeha i drugo srce uvenu s prvim septembarskim kiama. Sve ono to godinama je gradila ljubav i srea urui zalog vjere godinama zatomljene da tako mora biti. Alma nije sahranjena pored svoga Nikole. Preselila je na Ahiret kako kau. U mnotvu spomenika ostade Nikola usamljen kako niko nije. Ni Almi niko tiinom da nazove novo jutro. A samo kojih stotinu metara dalje ne bi bila sama.