mladen marjanovic - bilans stanja

Slobomir P Univerzitet

Fakultet za ekonomiju i menadžment

Slobomir

Seminar iz predmeta Bankarski menadžment

Tema: Bilans stanja banke

Mentor: dr Marko Malović Student: Marjanović Mladen

Br.indeksa: 04/06

Slobomir, 15.06.2010.

Bilans stanja banaka Bankarski menadžment

Sadržaj

1. Uvod........................................................................................................3

2. Bilans stanja – definicija i upoznavanje.............................................................4

3. Elementi bilansa stanja.................................................................................4

3.1. Gotovina i dugovanja deponentnih institucija...............................................6

3.2. Investicije u hartije od vrednosti................................................................6

3.2.1. Likvidni dio.....................................................................................7

3.2.2. Prihodovni dio.................................................................................7

3.2.3. Sredstva trgovinskog konta.................................................................8

3.3. Plasmani drugim bankama i ugovori o otkupu...............................................8

3.4. Krediti.................................................................................................8

3.5. Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva..........................................................9

3.6. Ostala aktiva......................................................................................10

3.7. Depoziti............................................................................................10

3.8. Nedepozitna zaduživanja.......................................................................11

3.9. Akcijski kapital....................................................................................12

3.10. Vanbilansne stavke.............................................................................12

4. Računovodstveni aspekt.............................................................................13

5. Zaključak................................................................................................16

Literatura...................................................................................................17

2


1. Uvod

U ovom seminaru, kao što naziv teme govori, glavni predmet posmatranja i analize biće bilans stanja banke. Pokušaćemo da definišemo, objasnimo i analiziramo sve elemente ovog izvještaja.

Međutim treba prvo navesti nekoliko stvari zbog čega je ovaj izveštaj bitan za nas. Usluge koje nudi banke i rezultati transakcija usluga se prikazuju u finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji služe kao putokazi, koji nam ukazuju na poziciju koju su banke imale u prošlosti, kakva je ta pozicija danas i kuda će se ona kretati sutra.

Pošto postoji veliki broj, kako internih tako i eksternih lica, koji su zainteresovani za poslovanje banaka, finansijski izveštaji su sredstvo na osnovu kojih oni dobijaju potrebne informacije o poslovanju banaka. Jedan od ovih, ako ne i najvažniji izveštaj je bilans stanja banke, sa kojim ćemo se sada detaljnije upoznati.

3


2. Bilans stanja – definicija i upoznavanje

Bilans stanja banke, ili izveštaj o finansijskom stanju, daje prikaz aktive, pasive i akcijskog kapitala banke na određen dan1. Osnovnu formu bilansa stanja možemo vidjeti na Slici 1.

Slika 1. Osnovna forma bilansa stanja banke

Kao što vidimo, aktiva banke mora biti jednaka zbiru pasive banke (odnosno njenih obaveza) i akcijskog kapitala. Bilans banke je dvostrani prikaz imovine banke, gdje pasiva predstavlja izvore sredstava koji stoje na raspolaganju banci, a aktiva predstavlja oblik tih sredstava, osnosno kako banka koristi sredstva stavljena na njeno raspolaganje.

Osnovne elemente bilansa stanja možemo vidjeti na Tabeli 1.

Tabela 1. Elementi bilansa stanja banke

Aktiva PasivaGotovina

Hartije od vrijednosti

Krediti

Ostala aktiva

Depoziti

Nedepozitna zaduživanja

Akcijski kapital

3. Elementi bilansa stanja

Sada ćemo se detaljnije upoznati sa elementima, odnosno pozicijama bilansa stanja. Pre svake pozicije imamo dva primjera bilansa stanja koje ćemo koristiti za analizu. Prvi primjer, prikazan na 2Tabeli 2. , je bilansa stanja ukupnog bankarskog sektora koji je izradila Agencija za bankarstvo Republike Srpske.

1 Peter S. Rose, Sylvia C. Hudgins:“Bankarski menadžment i finansijske usluge“, Beograd, 2005., str. 107

4

Aktiva Akcijski kapital+Pasiva


Tabela 2. Bilans ukupnog bankarskog sektora Republike Srpske

Aktiva Učešće Pasiva Učešće1. Novčana sredstva2. HOV za trgovanje3. Plasmani drugim bankama4. Neto krediti5. HOV koje se drže do dospijeća6. Poslovni prostor i ostala fiksna

aktiva7. Ostala aktiva

1.972.299.00014.542.00019.677.000

3.467.501.000603.000

204.366.000

69.602.000

34,31%0,25%0,34%

60,32%0,01%3.56%

1,21%

1. Depoziti2. Uzete pozajmice3. Obaveze po uzetim kreditima4. Subordinirani dugovi5. Ostale obaveze6. Rezerve za potencijalne gubitke7. Kapital

4.702.504.0000

384.510.00011.034.000

104.253.00022.191.000

524.098.000

81,80%

6,69%0,19%1,81%0,39%

9,12%Ukupno 5.748.590.000 100% 5.748.590.000 100%

Drugi primjer je bilans stanja (skraćeni) banke UniCredit Bank a.d., Banja Luka. Pri upoređivanju treba imati na umu da je UniCredit najveća banka u RS. Kroz ova dva primjera pokušaćemo da se upoznamo sa pozicijama bilansa stanja kroz realne, nehipotetičke primjere, iz realnog sektora bankarstva u Republici Srpskoj. Bilans stanja UniCredit banke je dat u 3Tabeli 2, ali u skraćenom obliku dok ćemo kroz seminar navesti podpozicije navedenih elemenata i detaljnije ih objasniti.

Tabela 3. Bilans stanja UniCredit Bank a.d., Banja Luka

Aktiva Učešće Pasiva Učešće1. Novčana sredstva2. HOV za trgovanje3. Plasmani drugim bankama4 .Neto krediti5. HOV koje se drže do dospijeća6. Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva7. Ostala aktiva

151.412.211300.000

88.823454.806.593

035.359.376

4.384.917

23,43%0,05%0,01%

70,37%0%

5,47%

0,68%

1. Depoziti2. Uzete pozajmice3. Obaveze po uzetim kreditima4. Subordinirani dugovi5. Ostale obaveze6. Rezerve za potencijalne gubitke7. Kapital

374.927.9140

183.960.5360

4.770.32815.491.928

67.201.214

58,01%0%

28,46%0%

0,74%2,40%

10,40%Ukupno 646.351.920 100% 646.351.920 100%

Treba još napomenuti da zbog neažurnosti podataka, primjeri predstavljaju bilanse stanja iz 2008. godine, te to treba imati na umu, naročito zbog jakog efekta ekonomske krize u tom periodu.

2 http://www.abrs.ba/publikacije/Izvjestaj_o_stanju_bankarskog_sistema_RS_31122008.pdf3 http://www.blberza.com/v2/Pages/FinRepBank.aspx?code=nblb

5


3.1. Gotovina i dugovanja deponentnih institucija

Prva stavka koja se obično pojavljuje na strani aktive banke jeste gotovina i dugovanja deponentnih institucija. Ova stavka se u stvari odnosi na sredstva:

Koja se nalaze u trezorima banke Depozite koje banka drži kod drugih deponentnih institucija (korespodentni depoziti) Gotovinska sredstva u procesu naplate (uglavnom nenaplaćeni čekovi) i Račun rezervi kod centralne banke

Ova sredstva se obično nazivaju primarnim rezervama, što znači da ova sredstva predstavljaju prvi stepen zaštite u odnosu na povlačenje depozita, odnosno prvi izvor sredstava na koji se banka oslanja kada klijent podnese zahtjev za odobrenje zajma.

Banke uglavnom teže da ova pozicija ima što manji iznos, jer donosi veoma mali prihod po kamati ili uopšte ne donosi kamatu (npr. novac u trezoru). Na primjerima vidimo da UniCredit banka drži novčana sredstva ispod prosjeka bankarskog sektora RS (23% <=> 34%), a možemo primjetiti da za tačno taj dio procenta ima veći procenat izdatih neto kredita (70% <=> 60%), te možemo zaključiti da UniCredit banka više okrenuta rentabilnosti nego likvidnosti od prosjeka bankarskog sektora. Pošto je UniCredit inostrana banka, to je za očekivati, dok domaće banke više zastupaju sigurnost i likvidnost. Na Tabeli 4. možemo da vidimo od čega se sastoje novčana sredstva UniCredit banke.

Tabela. 4 Novčana sredstva UniCredit banke

Novčana sredstva 151.412.211 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 25.632.374

Depoziti kod CB i kratkoročne HoV 125.779.837

3.2. Investicije u hartije od vrednosti

Sve hartije od vrijednosti koje banka ima u svom portfoliu mogi biti podijeljeni u dvije grupe:

1. Likvidni dio2. Prihodovni dio

6


3.2.1. Likvidni dio

Likvidni dio hartija od vrednosti predstavlja drugi stepen zaštite u odnosu na potražnju gotovine, kao odmah dostupan izvor likvidnih sredstava. Obično se naziva sekundarnim rezervama, a u bilansima stanja se pojavljuje kao „raspoloživo za prodaju“. Da bi imovina, odnosno HoV bile okaraterisane kao likvidni dio, moraju ispunjavati nekoliko uslova4:

1. Likvidna aktiva mora da ima spremno tržište da bi mogla da se konvertuje u gotovinu bez odlaganja

2. Mora da ima stabilnu cenu tako da, bez obzira na to koliko brzo aktiva mora da se proda ili koliko je obimna prodaja, tržište treba da bude dovoljno veliko da može da apsorbuje prodaju bez znatnijeg opadanja cene

3. Mora da bude povratna, što znači da prodavac može da povrati svoje prvobitne investicije (glavnicu) sa malim rizikom od gubitka

Najreprezentativniji primjeri ovih sredstava su kratkoročne državne HoV, privatne emisije HoV tržišta novca, uključujući oročene depozite koji vuku kamatu, a koji se drži kod drugih banaka ili finansijskih institucija, kao i komercijalne zapise.

Likvidni dio HoV predstavlja sredinu između novčanih sredstava i prihodovnog dijela, jer donose određenu kamatu, ali je prvenstveni cilj držanja ovih sredstava zaštita likvidnosti banke.

I ovde primjećujemo (mada neznatan dio procenta) da UniCredit manje ulaže u likvidnost od prosjeka (0.05% <=> 0.25%).

3.2.2. Prihodovni dio

Za razliku od likvidnog dijela bančinog portfolia, prihodovni dio se uglavnom drži, kao što mu naziv kaže, radi ostvarenja prihoda po osnovu držanja ovih HoV. Ove HoV se obično dijele na:

Oporezive HoV – obveznice i menice sa garancijom države, izdate od državnih agencija i korporativne obveznice i menice

HoV oslobođene poreza – obveznice municipalnih organa uprave

UniCredit banka nema ovakvih HoV, prvenstveno zbog nerazvijenosti i trenutnog stanja na finansijskom tržištu.


7


3.2.3. Sredstva trgovinskog konta

Hartije od vrijednosti, koje su kupljene da bi se njima obezbedila kratkoročna dobit od kratkoročnih kretanja u cijenama, nisu obuhvaćene stavkom „hartije od vrijednosti“ u bilansu stanja. One se prikazuju kao posebna stavka – sredstva trgovinskog konta.

Ukoliko banka ima ulogu dilera hartijama od vrijednosti, hartije od vrijednosti pribavljene za ponovnu prodaju evidentiraju se pod ovom stavkom.

3.3. Plasmani drugim bankama i ugovori o otkupu

Još jedna vrsta kreditnog računa koji se prikazuje kao posebna stavka u bilansu stanja jesu plasmani drugim bankama i ugovori o otkupu. Plasmani bankama uglavnom obuhvataju privremene međusobne pozajmice banaka.

Neki od ovih kredita odobravaju se na osnovu ugovora o otkupu (reverse repurchase - RPs). Po osnovu ovih oblika kreditiranja, banka privremeno stiče vlasništvo nad hartijama od vrijednosti koje su u vlasništvu zajmoprimca i drže ove hartije kao kolateralno jemstvo sve dok se zajam ne otplati (obično je to nekoliko dana).

UniCredit banka ima manji procenat od prosjeka (0.01% <=> 0.34%).

3.4. Krediti

Svakako najveću stavku na strani aktive predstavljaju zajmovi (krediti) i zakupi. Ova stavka uglavnom obuhvata više od četvrtine ukupne vrijednosti celokupne aktive banke. Kreditni račun se obično deli na nekoliko grupa po sličnosti zajmova. Najčešća podela je prema svrsi odobravanja zajmova:

1. Komercijalni ili privredni zajmovi2. Potrošački zajmovi3. Zajmovi za nekretnine4. Zajmovi finansijskim institucijama5. Inostrani zajmovi6. Poljoprivredni zajmovi7. Zajmovi za hartije od vrijednosti8. Zakupi (Leasing)

8


Takođe, postoje i drugi načini podele zajmova, te prema dospeću se dijele na kratkoročne i dugoročne, prema kolateralnom jemstvu na osigurane i neosigurane, prema uslovima formiranja cijena na zajmove sa fiksom kamatnom stopom i zajmove sa fluktuirajućom kamatnom stopom i dr.

Dva iznosa koja se uvijek pojavljuju u bilansima banaka su bruto krediti i neto krediti i zakupi. Veći od ovih iznosa predstavlja ukupan iznos trenutnih IOU (I Owe You - dugovanja) koja se duguju banci. Pošto u primjerima imamo predstavljene skraćene bilanse, imamo prikazanu samo stavku neto kredita.

Razliku između bruto kredita i neto kredita predstavlja stavka aktive gubici po zajmovima. Ovo je odbitna stavka od stavke bruto krediti a razlika predstavlja neto kredite. Gubici po zajmovima (ALL – allowance for loan losses) predstavljaju rezerve koje banke mogu da formiraju za buduće gubitke po zajmovima. Predstavljaju akumuliranu rezervu na osnovu koje sredstva odobrenih zajmova, za koje je ustanovljeno da su nenaplativa, mogu da se otpišu. Kada se utvrdi da je zajam nenaplativ, smanjuju se bruto zajmovi i gubici po zajmovima, te na taj način neto krediti ostaju nepromijenjenu. Gubici po zajmovima se formiraju periodično na račun prihoda. Na ovaj način, otpisi bruto kredita ne utiču na tekuće prihode i neto rezultat.

Kao što smo već ranije spomenuli procenat neto kredita UniCredit banke je za 10% veći od prosjeka (70% <=> 60%), što ukazuje na profitabilnije iskorišćavanje raspoloživih sredstava banke od prosjeka bankarskog sektora.

Takođe, u bilansu stanja može da postoji stavka nerealizovani diskont po prihodu. Ova stavka se sastoji od prihoda po kamatama na zajmove koji su primljeni od klijenata, ali koji zbog računovodstvenog načela razgraničenja ne mogu biti realizovani. Npr. unapred plaćena kamata za zajam ne može biti prihod jer klijent nije još koristio zajam.

Još jedna moguća stavka vezana za kredite jesu neoperativni zajmovi. To su oni zajmovi koji više ne akumuliraju prihod po kamati i moraju da se prestrukturiraju kako bi se prilagodili okolnostima u kojima se nalazi zajmoprimac. Prema propisima, zajam se definiše kao neoperativan kada dođe do neizvršenja bilo koje predviđene otplate zajma u periodu dužem od 90 dana.

3.5. Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva

Aktiva banke takođe uključuje neto vrijednost (korigovanu za amortizaciju) poslovnog prostora banke i ostale fiksne aktive. Banke obično izdvajaju mali procenat (između 1 i 2%) svoje aktive za potrebe vezane za prostorije banke, tj. osnovna sredstva koja čine objekti banka i ostala oprema potrebna da se obavlja svakodnevno poslovanje.

9


UniCredit banka ima nešto veći procenat ovog oblika aktive od prosjeka, prvenstveno što UniCredit banka ima najveći broj filijala u Republici Srpskoj (42 filijale prema podacima iz 2008. godine).

3.6. Ostala aktiva

Ovaj račun obuhvata investicije u supidijarne kompanije, aktivna vremenska razgraničenja, odložene poreske olakšice, naplativ višak dobijen od stambene hipotekarne uslužne provizije i svu drugu aktivu.

3.7. Depoziti

Osnovna odgovornost bilo koje banke su njeni depoziti, koji predstavljaju finansijska potraživanja poslovnih ljudi, domaćinstava i vlada, u odnosu na banke.

Prema pravnoj definiciji, banka je „institucija koja prima depozite i daje kredite“, te na osnovu toga vidimo da depoziti, odnosno njihovo privlačenje čini dio osnovne djelatnosti jedne banke i najveću stavku njene pasive. U slučaju da banka bude likvidirana, sredstva od prodaje njene aktive moraju prvo biti iskorišćena za isplatu depozite, pa tek onda za izmerenje ostalih obaveza.

5Depozite možemo podijeliti na:

1. Transkacione – depoziti po osnovu kojih banka mora odmah izvršiti plaćanja po bilo kom povlačenju novca od strane klijenta. Takvi depoziti su:

a. Beskamatni depoziti po viđenjub. Kamatonosni depoziti po viđenjuc. Depoziti tržišta novca

2. Netransakcioni – depoziti za koje je potrebno podnijeti zahtjev od strane klijenta za povlačenje novca, i mogu da nose određene finansijske posledice po klijenta. Ovi depoziti su predviđeni da privuku sredstva od klijenata koji hoće da uštede novac u slučaju budućih troškova ili hitnih potreba. Ovakvi depoziti su:

a. Štedni depozitib. Oročeni depoziti


10


Vidimo da UniCredit banka ima značajno manji procenat depozita od prosjeka bankarskog sektora (58% <=> 82%) što kompenzuje nedepozitnim zaduživanjima (28% <=> 7%). Međutim treba imati na umu da nedepozitna zaduživanja pružaju određene prednosti u odnosu na depozite, te sve velike banke nastoje da povećaju procenat svojih nedepozitnih zaduživanja. Te prednosti će biti objašnjene u narednom dijelu.

3.8. Nedepozitna zaduživanja

Mada depoziti predstavljaju najveću stavku bankarskih izvora novčanih sredstava, velike sume novčanih sredstava potiču od nedepozitnih zaduživanja. Što je veća banka, to je i izraženija težnja da se koriste nedepozitni izvori sredstava. Jedan od razloga rasta ovog izvora sredstava poslednjih godina je činjenica da nema zakonskih obaveza u pogledu držanja rezervi ili naplate osiguranja na većinu ovih fondova čime se smanjuje cena korišćenja ovih sredstava. Takođe, ove pozajmice mogu biti reailozovane u roku od nekoliko minuta.

Međutim, određeni nedostatci se odnose na kamatne stope na ovaj oblik izvora sredstava koje su nestabilne, jer ako postoji i najmanji nagovještaj finansijskih problema kod institucije koja nastoji da obezbedi pozajmicu, troškovi pozajmice mogu brzo da narastu, ili zajmodavci mogu jednostavno da odbiju da izvrše pozajmicu.

Najznačajniji izvor nedepozitnig zaduživanja su primljeni plasmani od drugih banka i ugovori o otkupu. Ovaj račun prati privremene pozajmice banke na tržištu novca, uglavnom od rezervi pozajmljenih od drugih banaka. Druga pozajmljena sredstva banka može da povuče iz kratkoročnih i dugoročnih zajmova. Kratkoročna zaduženja se uglavnom odnose na korišćenje rezervi na eskontnim šalterima banaka federalnih rezervi, izdavanju komercijalnih papira ili pozajmice na tržištu evrovaluta od multinacionalnih kompanija ili filijala u drugim državama. Dugoročne pozajmice uključuju hipoteke na nekretninama, zatim zavisna dugovanja (obveznice) koje uključuju akcije sa ograničenim rokom dospeća ili bilo koju nezaloženu pozajmicu (bez garancije).

Ostale obaveze se odnose na ostale dugovne račune kao što su odložena poreska dugovanja i prispele obaveze otplate investitora koji poseduju bankarske akcepte.

Kao što smo ranije napomenuli, UniCredit banka ima znatno veći procenat nedepozitnih zaduživanja od prosjeka (28% <=> 7%) što pokazuje da banka koristi prednosti nedepozitnih zaduživanja.

11


3.9. Akcijski kapital

Akcijski kapital predstavlja vrijednost vlasničkog, akcionarskog dijela pasive. Svaka nova banka počinje sa određenim minimalnim iznosom vlasničkog kapitala i onda vrši pozajmice sredstava iz javnih fondova da bi unapredila i proširila svoje poslovanje. U stvari bankarstvo se nalazi među najzaduženijim djelatnostim, gdje kapital slabo kada iznosi preko 10% pasive banke.

Akcijski kapital banke se sastoji od nekoliko elemenata:

Osnovnog kapitala – iznos običnih akcija pomnožen sa njihovom nominalnom vrijednošću

Preferencijalne akcije – ovde treba praviti razliku između stalnih preferencijalnih akcija koje su deo akcijskog kapitala, dok su preferencijalne akcije sa ograničenim dospećem dio dugovnog dijela pasive banke kao što je prethodno navedeno u nedepozitnim zaduživanjima gdje one i spadaju

Emisiona premija (ažio) – iznos uplaćen iznad nominalne vrijednosti običnih akcija Neraspoređeni dobitak – akumulirani neto dobitak ostao posle isplate dividendi Rezerve za gubitke – služi kao zaštita od nepredviđenih gubitaka Revalorizacione rezerve Gubitak do visine kapitala

Procenat akcionarskog kapitala je približan prosjeku (10% <=> 9%), a to je približno očekivan procenat akcijskog kapitala uopšte za očekivati u bankarskoj djelatnosti (10%). Struktura akcijskog kapitala UniCredit banke je data na Tabeli 5.

Tabela 5. Struktura akcionarskog kapitala UniCredit banke

Akcijski kapital 67.201.214 Učešće Osnovni kapital 62.054.300 92.34% Emisiona premija 372.649 0.55% Revalorizacija u toku godine 2.438.727 3.63% Rezerva iz dobitka 1.010.376 1.5% Neraspoređeni dobitak 1.325.162 1.97%

Gubitak do iznosa sopstvenog kapitala -

3.10. Vanbilansne stavke

Postoje određene usluge koje banka pruža klijentu i koje donose određenu zaradu, a koje nisu najjasnije iskazane u bilansu. Istaknuti primjeri ovih stavki su:

12


Standby ugovori o kreditima – banka garantuje vraćanje klijentovog duga primljenog od treće strane

Zamena kamatne stope – banka daje obećanje da će izvršiti razmenu kamatnih uplata od duga na HoV sa drugom stranom

Finansijski terminski poslovi i opcije ugovorene kamatne stope – po osnovu kojih je banka saglasna da ili isporuči ili preuzme isporuku HoV od druge strane po unapred urvrđenoj, dogovorenoj cijeni

Finansijske obaveze - koje proizilaze iz poslova zajma, kada banka garantuje de će u nekom narednom periodu pozajmiti određenu sumu sredstava do dospijeća finansijske obaveze

Ugovori o stranom deviznom kursu – banka je saglasna da isporuči ili prihvati isporuku strane valute

Ove stavke se još nazivaju i uslovne obaveze jer njihovo realizovanje i ishod zavise od nekog drugog događaja. Npr. kod Standby kredita, banka će morati da izvrši obavezu za klijenta ukoliko on to ne bude mogao sam. Vidimo da je problem kod ovih stavki u tome što one izlažu banku riziku, ali ne moraju biti prikazane u konvencionalnom bilansu stanja. Dobitak ili gubitak po ovim izvedenim ugovorima mora biti obeležen po tržišnoj vrijednosti dok se akumulira, što utiče na izvještaj banke o prihodima i rashodima i može da utiče na povećanje nestabilnsoti (promjenljivosti) njenih zarada.

Podatak koji imamo je da vanbilansa aktiva ukupnog bankarskog sektora RS iznosi 930.123.000 KM i ima strukturu prikazanu na Tabeli 6.

Tabela 6. Vanbilansa aktiva ukupnog bankarskog sektora

Vanbilansna aktiva 930.123 Aktivni vanbilans 639.276 Klasifikovana aktiva-gubitak E 148.414 Komisioni poslovi (agentski) 142.433

4. Računovodstveni aspekt

U ovom dijelu ćemo se kratko osvrnuti na računovodstveni aspekt bilansa stanja. Prvenstveno ćemo nabrojati najvažnije 6računovodstvene standarde koji su bitni za bankarsku djelatnost i izradu njenih izvještaja, u ovom slučaju bilansa stanja:

MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja - cilj ovog standarda je da propiše osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, da bi se obezbedila uporedivost

6 http://sr.wikipedia.org/sr-међународни_рачуноводствени_стандарди

13


kako sa sopstvenim finansijskim izveštajima preduzeća iz prethodnih perioda, tako i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća

MRS 30 – Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija - ovaj standard je specifičan za ovu delatnost. Da bi banka pripremila finansijske izveštaje i obelodanila ih, mora da prikaže računovodstvene politike koje su primenjivane za izveštajni period, a koje se odnose na sledeće pozicije:

Priznavanje glavnih vrsta prihoda i rashoda Procenjivanje ulaganja putem njihove naplativosti i stvaranja rezerve za

nenaplativa potraživanja Procenjivanje ulaganja u hartije od vrijednosti Jasno razgraničenje potraživanja i obaveza od potencijalnih potraživanja i

obaveza Osnov za utvrđivanje troškova za opšte bankarske rizike i njihov

računovodstveni tretman Stvarni gubitak i potencijalni gubitak od plasmana Politiku otpisa nenaplativih zajmova i plasmana

Banka je obavezna da u svojim finansijskim izveštajima da komentar uz finansijske izveštaje o pitanjima kao što su upravljanje likvidnošću i rizicima kao i kontrolom istih. Korisnike finansijskih izveštaja banaka zanima njihova likvidnost i solventnost, kao i rizici povezani sa sredstvima i obavezama koje su priznate u bilansu stanja i sa vanbilansnim stavkama. Banke su izložene rizicima fluktuacija valuta, promena kamatnih stopa, promena cena na tržištu i neizvršenja obaveza njenih komitenata. Svi ovi rizici treba da budu obelodanjeni u finansijskim izveštajima banaka

MRS 32 – Finansijski instrumenti: objelodanjivanje i prikazivanje - cilj ovog standarda je da korisnici finansijskih izveštaja bolje razumeju značaj bilansnih i vanbilansnih finansijskih instrumenata na finansijski položaj, uspešnost i tokove gotovine preduzeća. Standard se bavi klasifikovanjem finansijskih instrumenata kao obaveze ili sopstvenog kapitala, klasifikovanjem pripadajućih kamata, dividendi, dobitka i gubitka, kao i okolnostima u kojima se vrši prebijanje finansijskih sredstava i obaveza. Finansijski izveštaji treba da obelodane informacije o iznosima, vremenskom okviru izvesnosti budućih tokova gotovine preduzeća u vezi sa finansijskim instrumentima i računovodstvenim politikama koje se primenjuju na te instrumente

MRS 39 – Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje - Ovaj standard ustanovljava principe za priznavanje i merenje informacija o finansijskim instrumentima u finansijskim izveštajima preduzeća. Vrednost finansijskih instrumenata se menja u zavisnosti od promena utvrđenih kamatnih stopa, cena hartija od vrednosti, cene robe, kursa razmene strane valute, indeksa cena, kreditne sposobnosti – kreditnog indeksa. Derivat ne zahteva nikakvo neto početno ulaganje na dan ugovora i izmiruje se na neki budući datum. Postoje četiri kategorije finansijskih sredstava ili obaveza:

14


1. One koje se drže radi trgovanja da bi se ostvario dobitak iz kratkoročnih kolebanja cena ili kamata (derivatna finansijska sredstva i obaveze se uvek smatraju da se drže radi trgovanja)

2. Ulaganja koja se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima i dospećem

3. Zajmovi i potraživanja koji su potekli od preduzeća su finansijska sredstva koje je stvorilo preduzeće direktnim obezbeđivanjem novca, robe ili usluga dužniku, a koja nisu stvorena sa namenom da budu prodata odmah ili u kratkom roku radi trgovanja, niti se uključuju u ulaganja koja se drže do dospeća

4. Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju su ona finansijska sredstva koja nisu zajmovi i potraživanja koja su potekla od strane preduzeća, niti ulaganja koja se drže do dospeća, kao ni finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja

Kao što vidimo na osnovu Standarda, za svaku poziciju je određeno kako se vrednuje, priznaje i objelodanjuje u finansijskim izvheštajima, a u našem interesnom slučaju bilansu stanja.

Najveći broj pozicija se vrednuje po nominalnoj vrijednosti, dok ovde možemo jedino posebno pažnju obratiti na portfolio banke i vanbilansu aktivu gdje postoje određene specifičnosti i moguće druge metode vrednovanja (tržišna vrijednost).

15


5. Zaključak

Na osnovu ovog seminara vidimo da je bilans stanja jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji izvještaj o poslovanju banke.

Iz njega korisnici mogu da sagledaju koje to izvore sredstava banka ima, da li su to depoziti, nedepozitna zaduživanja ili kapital banke i na koji način ih koristi, kao gotovinu, investicije u hartije od vrijednosti, date kredite, za prostorije ili neke druge namene. Takođe mogu da sagledaju odnose u strukturi samih pozicija i unutar pozicija, te tako izvuku bitne informacije o banci po pitanju izloženosti određenim rizicima (kreditni, rizik likvidnosti i dr.), sigurnosti i stabilnosti banke.

Takođe sastavljanje finansijskih izveštaja putem Međunarodnih računovodstvenih standarda obezbeđuje tačnost, reprezentativnost i objektivnost podataka, kao i mogućnost poređenja sa prethodnim izveštajima i izveštajima drugih preduzeća ili relevantnih publikacija, kao što smo mi radili kroz ovaj seminar.

Može se reći da je bilans stanja izvještaj koji pruža informacije od vitalog značaja za sve njegove korisnike kako bi se proniklo u imovinsko i finansijsko stanje i strukturu određene banke.

16


Literatura

Peter S. Rose, Sylvia C. Hudgins:“Bankarski menadžment i finansijske usluge“, Beograd, 2005.

Dr Jovan M. Ranković:“Teorija bilansa“, Beograd, 2007.

http://www.abrs.ba

http://www.blberza.com

http://sr.wikipedia.org

17

mladen marjanovic - bilans stanja

Documents