MITSKO POIMAN JE

NARODA U HRlTlCl NOVOKOMPONO- VANE NARODNE

MUZIKE Kritika objagnjava svoj predmet, ,,proizvodi nje- gove smi~love".~) Za nauEnu analizu koja istra- iuje naEin na koji se proizvodi smisao, kritika

dakle govori i o sebi i o svom predmetu.

Javna kritika novokomponovane narodne mu- zike uglavnom je negativna, i svodi se, u for- malnom smislu, na njena tri osnovna elernenta: tekst, muziEki obrazac i vizuelnu prezentaciju (image njenih interpretatora). Smisao (negativ- ne) kritike, tj. ukazivanje na nepoieljnost u obrascu predmeta, daje i moguknost konstrui- sanja pofeljnog obrasca, oldnosno, na ~kl-ajlu i celovitog znaeenjskog sistema iz kojeg proizilaze oba. Poieljni obrazac, na koji implicitno ape- lira kritika ovog kulturnog fenomena, otkrivake, medutim, izrazito nesuglasje izmedu osnovnih teinji kritikovanog fenomena i njegovih ocenji- vafa. Iz ove kontradikcije nazreke se elementi mitskog poimanja kljufnog pojma koji je za

nju zasluian - pojma naroda.

I) ,.lzrnedu kritike i dela isti je odnos kao izmedu smisla i forme. . . Ona (kritika) daje govor.. . mit- skom jeziku koji saMnjava delo.. .", R. Bart, Knji- iecnost, mitologzja, semiologija, Nolit, Beograd, 1979.

str. 204.

INES PRICA

Kao Sto joj i ime kaie, novokomponovana na- rodna m u z h (u daljem takstu n:n. muzika), na- dovezuje se na neke obrasce ,,starem narodne muzike: na Eemu i gradi svoju prepoznatljivost, odnosno poEetnu diferencijaciju od ostalih pos- tojedih muziEkih vrsta. Na osnovu ove diferentiae specijicae danas je moguC spoj sa tzv. pop muzikom, gde su ,,narodni0 elementi stilizovani do krajnosti. Na ovome se zasniva i raznolikost n.n. muzike, jer vecina tradicionalnih i lokalno

obojenih melosa u njoj ,>vaskrsavan.

Bez sumnje je da ova muziEka vrsta zahvaljuje svoje postojanje upravo spoju elemenata iz mu- ziEki, kulurno ili, joS opdtije, semantiEki pot- pun0 nezavisnih, segmenata. Na osnovu njihove prethodne egzistencije, gradi se i novo, hibrid- no bide ove kulturne vrste, osporavane veC od samog imena. Koje su to nepomirljive i nespo- jive kategorije koje se ovde ,,nasilnoH vezuju jedna za drugu po cenu dubokih povreda kri-

tiEarske estetike?

VeC letimi6an (pogled na sazvoi n.n. lnuzike ukazuje na postojanje dve.- tendencije: jedna nastavlia tradicionalne muzicke obrasce u go- tovo neizmenjenom obliku, osim Sto je muzika prilagodena orkestraciji i savremenom naEinu izvodenja; druga napuSa stare forme i radi- kalno se pribliiava zvuku zabavne (ili pop) muzike. Ono Sto ovu poslednju ipak identi- fikuje kao ,,narodnuW u muzirkom smislu je obiEno svedeno na neke asocijativne simbole (upotreba tradicionalnog instrurnenta, grleni vo- kali. i sl.), ali se eksplicitno izraiava prven-- stveno kroz sum tekst (smeStanjem radnje ,,na selo", folklornom leksikom, epskim figurama, itd.). I dok drugu tendenciju muziEkog osaTrre- menjavanja karakterise Slagerska melodija teks- tualno vezana za ,,rodni kraj", u prvoj, ana- hnronistiCkoj muziEkoj tendenciji, sluEaj je obr- nut - tradicionalnli melos prati tmdenciozno inovatorski tekst, koji govori o traktorima, de- vizama, ljubavnim ,,vikend romanima", bioener-

giji, i sl.

Cini se, dakle. da novokomponovana narodna pesma teii ad. svojim silmboliCkim srehtvilma ukaie i na svoju savremenost i na svoju na-

adnost.

Tekstualni k6d i njegove kritike

Ako izdvojeno posmatramo tekstualnu struk- turu n.n, muzike, videCemo da se paradigma savremeno/narodno moie uspostaviti i u motiv- skom i u leksiEkom smislu. Ovakav spoj je, prema vedini kritika. i najzasluiniji za nesklad

lNES PRICA

ovih t d m t o ~ a . ~ ) P~rema ColoviEevoj podeli teks- tova n.n. muzike3), u svim najmarkantnijim nji- hovim motivima moiemo proEitati ovu obje- dinjujufu teinju. U motivu odlaska iz zavifaja, koji se ispoljava kao idealizovani opis rodnog kraja proiet nostalgijom, Sam protagonist se pojavljuje kao nosilac sudbine ,,narodnogn u savremenim uslovima. Odlazak u inostranstvo ili napuStanje sela i odlazak u grad - stvara li!k ,,Eovaka iz lnaroda" koji iz daljine ,,gastar- bajterskog" ili otudenosti urbanog iivota, 1ame.l- tira nad nekadagnjim, nad selom, nad zaviEajem.

Celu jednu grupu motiva ColoviC naziva ,.ope- vanjem savremenog svakodnevnog iavota". Ono Sto u tim motivima ukazuje r.a narodne pesme, jeste radnja smeStena u ruralni, odnosno stili- zovani folklorni ambijent. Ovo ,,ruralizovanje" postiie se ili alegorijski, upotrebom prigodnih fwmula za denotacijru seoskog ili fo1klor;~og (npr. fomula ,~darlas majko ienil silna" - do- voljna je za omaiEavanje seoske svadbe), ili metonimijslki, upotrebom toponima ili regiona- lizama ikoji bez gre5ke upuduju na ieljeni cilj. Iz svega reeenolg, p o i m j e mrodnog u teks- toviuna n.n. ~nuzike, ~ m o i m o slpecifikovati kao

uii k8d: savremeno/ruralno.

I u 1dksiEkom smislu telrstovi ~akazu iu ana- lognu tendenciju: savremena govorna - leksika tretira se ..tradicionalnim folklornim Drose- deomU4) (variranje i sklapanje jednih t e istih motiva, neoriginalnost, itd.), a taj spoj kriiika je smatrala ispraznim Sablonizmom. Nefiksira- nost tekstualnih formula, njihov fluktuirajuti karakter, nepostojanje isticanja individualnog i pojedinaEnog doprinosa (Colovif smatra da ove pesme postoje na isti naEin na koji i usmene na~md~ne tvorevine5), govore o poi~manju ..novog narodnog jezika" u n.n. muzici kao: saareme-

nog/fol7clornog. I

Nakon Eto smo ustanovili osnovne kodove teks- tova n.n. muzike, moiemo izvesti i temeljne

=) ,,Kaxl fovek gleda odnos izmedu masovne ! vrhun- ske kulture, pa pokuSa nekako da stmkturira i da hijerarhizuje te dojeve znafenja svih najrazliatijih manifestacija , i rezultata kulturnog stvaralagtva, nova narodna muvka - globalno govore6i u prvom pri- stupu - zauzima negde mesto pri dAu hijerarhijske lestvice. (. . .) . . . njena je vrednost gotovo 0 (nula). Treba praviti razlike izrnedu takvlh pesama koje stvarno predstavljaju Sund svoje vrste Silo da se radi o tekstu, bilo da se radi o fisto hevegtim mu- ziEkim kompilacijama, spaanjima, meganjima raznih stilova, itd. Medutim, ima vrlo interesantnih i uspe- Lih pesama koje, po meni, na odredeni nafin na- stavljaju i narodnu tradiciju, usavrSavaju je i obo- gaCuju". S. Luki6, P. PlavSie, Nova narodna muzika,

Kultura 8, 1970. Beograd.

') I. ColoviE, Nove narodne pesme, Kultura 57--58 1982.

') Ibid, s. 45.

6) Ibid.

INES PRICA

kodove njihove kritike, koja se u vetini slu- Eajeva izraiava kroz deklarativne pojmove (kiE, Sund, itd.), dakle ne objagnjava svoja polazista.

S obz i~rm m oenovni kBd tehtova n.n. muzike njihova kritika odnosi se na dimenziju savre- menosti ovakvog izraza, a pogotovo dovodi u pita~njc nj'egov mrodni karakter. O'dricanje estet- skih vrednosti na ovakav naEin osavremenjenom .,narodnomW jeziku, oEitovalo se, meeutim (u retkim argumentovanim kritiEkim stavovima) u zahtevu za literarnom, umetniEkom vrednoStu Eiji uzor je predstavljala narodna lirika (meta- foriEan, poetski jezik narodne nasuprot narativ- nom, nefigurativnom narodne" pe~me) .~) Drugim refima, tekstovi ove muzike, koja se nije smat- rala narodnom, kritikuju se upravo kao narodni, tj. u O ~ ~ O B U na one estsetske zahteve koji se smatraju iwnentnim ,,proverenojl' narodmoj Li- rici. Ova nedoumica stalni je pratilac kritike n.n. muzi~ke u svlim njenim ~idovi~ma, a u kon- kretnom sluEaju se transformiie u sledeke meta-

-sudove:

a) S obzirom da kritika kao uzor pravog na- rodnog jezika uvek nudi njegov tradicionalni obrazac, a ne dakle, neki njegov savremeni oblik, meta-sud ove kritike glaslio bi: pravo narodno jc isklj8uEivo tradicionalno, pripada pros- losti, kulturnoj baztini, itd.') Krajnji vid ove

3 ,,U ovim stihovima nema nikakve misaone konden- zacije ni dramatskih elemenata, njegov psiholoSki naboj dat je u jednoj ravni, pravolinijski, bez flgurativnfh sintagmi. Zapravo, njihova struktura nema obelei~p poetskog jezika u unutraSnjoj slnisaonoj punocl. I pored rime, ritma i mobene funkuje pofetnog stiha (za koiu zna narodni iargon). firski doZivljaj ovih i slifnih stihova je slab. Otud se veC: na po- Eetku namefe zakljurak da ova vrsta pesama u svo- jim tekstovima ima redukovane literarne vrednostl. (. . .) Emouje su takvog intenziteta da se izraiavaju stihovima koji viSe lire na slobodne asocijacije nego na lirske figure. Tekstualna forma je podredena mu- ziekom sadrZa,ju koji nije homogen i koji ne poEiva na dstoj melodijskoj osnooi. Stihovi su izlomljeili i zaguHeni varijativnim ponavljanjem istih reEi. Ako se zanemare veStaEki umetnuta ~oredenja koja gru- bo daju formalnu celinu strafe,. sem Sto potvrcfuju bol, niSta vise ne govole. Dosta grubih re&, a tako malo je refeno." S. Ivanovi6 Narrodna muzika iz- medu folklora i kulture maso'mog druStva, KuZturu

2311573.

') ,,Ako bismo ovo sadaBnje stvaralaStvo hteld da upo- redimo sa naHim tradidonalnim narodnim muzifkim stvaralaStvom, ono ne liEi ni na rommsu a nekmoli na narodnu pesmu. Pesma koju smo f*. . . svedou nam kako sa muzifke strane izgledaju neke od novih komponovanih narodnih pesama. Narod ovo niti moZe da peva, niti mole aktivno da prihvati. Mogli ste da zapazite kako pisac teksta, a takode i kompozitor, malo vode rafuna o naSem klasifnom stihu, desetercu ili osmercu.. . U tekstu vlada fista improvizacija.. . Sto se muzike tire, ona ndje od vede Jrednosti. Naime bezuspeSno se ovde mega sevda- lijski ton onih pdznatih, popularnih narodnih pesama, k o ~ e su se nekad u Srbiji zvale kafansklm pesmama, sa jednim tonom i Htimungom koji bismo mogli zvatf sumadijskim. Sa te muziEke strane ovo nikako ne bi mogla da bude narodna pesma jer nije prihvat- ljiva, ponovljiva. ~evljiva: ne bi inogla da se naua ~apamet." D. Devif, Nova narodna muzika, KuZtura,

a i i w o .

INES PRICA

kritike dovodi u pitanje i .,Sam narod", odnosno u danaSnjem narodu i njegovom savremenom izrazu ne vidi potencijal za onakvo kvalitetno stvaralaStvo kakvo je bilo tradicionalno; ovakav neumetnifki, kiE oblik saEinjen je ,,upravo po

meri i zasluzi ovakvog n a r ~ d a " . ~ )

b) Ponuden je, doduSe i jedan model osavreme- njivanja r,arodnog izraza, koji je bio ,,PO ukusu" kritike: to je intervencija ,,umetniEke obrade tradicionalne narodne muzike", koja je karak- teristif M za same pof efke lmedijskog prdstav- ljanja narodne (ili ,,narodneV) muzike. Iako se ovakav tip ,,ulepSavanja7' viSe odnosio na mu- zifki obrazac on se primenjivao i u tekstualnom smislu, kao odabir .,pogodnih narodnih motiva"?) U okviru odluEnog negiranja onog naEina osa- vremenjivanja koji nudi novokomponovana na- rodna pesma, pomenimo i stav da je on pre odraz retardacije svesti i stvaralagtva, nego nje-

govog savremenog razvoj a.lO)

Vidimo, dakle, na koji se naEin ,,pojaEava" prvi meta-sud: ne samo da ,,savremenosti" nema mesta u ,,narodnom" vet ni ,,narodnom" nema

mesta u .,savremenosti".

Kritika muzickog obrasca

Izabrabemo najkarakteristihiji i najzastuplje- niji vid kritike: optuibu za nekreativnost, ne- originalnost, plagijat i upotrebu ,,Slpanskogfl, ,,grE- kag", ,,aIpskogu i ostalih , , tubih melosa. NajviSe kritike odnosilo se ipak na prisustvo orijen-

8 ) ,,Veliki deo naSeg s t a n o e S t v a , nalazi se negde na putu iz sela u grad, on vlse nlJe seoski element. a joS nije postao gradski. Mislim da se neCu pre- variti ako kaiem da je ova muzika namenjena ovom elementu; ona vile nije narodna a nije postala on0 3to treba da bude: muzika koja je - kao umetnieka torma - sama sebe svesna, svesna svoga c i l~a , svoga eostoianja.. . Kakav narod, takva i pesma. Sam ta j renomen velikog komercijalrlog uspeha ovakvih stvari dokazuje da ta pesma nekome odgovara. Mi ne bismo ni troSilf vreme n a ovu pojavu ako bismo ostali na nekoj goloj estetirkoj oceni vrednosti tvorevina t e nove narodne muzike - da u celom tom icompleksu nema Cinjenica koje upucuju na neke manifestarcije potrolarkog drultva i rnasovne kulture. . .", Gostulki,

Nova narodna muzika, Kultura 811970.

*) ,,Do 1948, kada sam napustio Radio Beograd i preuzeo dutnost rektora MuziEke Akadernije, Radio Beograd je.. . otkupio oko pet stotina umetnirkih obrada narodnih melodiia. Posle moe odlaska. b n o se krenulo putem povladi~anja ukusa-i ieljama pret- platnika. Broj emisija ulnetnirkih obrada bivao je sve manii i manii da bi wsledniih eodina ~otDuno iSfezao <a programa. 1mpr6vizova~a nirodna - m d k a , i ubrzo, njen katastrofalni pmdan - i tekstom i muzikom - novohWmponovana narodna pesma, usta- ljuju se u Radio Beogradu kao jedini vid narodne muzike". M. VukdragoviC, Beograd u seeanjima

1930-1941., Beograd, 1983., s. 63-64.

lo) D. Kalajie, Narodnost? Kvaziarapska, bre!, Vjesntk, Zagreb, 31. I 1987.

INES PRICA

talnih muzitkih elemennta u n.n. muzici, pa femo ovo uzeti kao karakteristiean pflimer za analim. Pre toga, naglasirno ono 6to vredi i za britiku takstova: ni u ovom slutaju kritika ne samo da ne s~matra n.n. muziku narodnom, ve t Daj njen atribut, u ko~mbinaciji s atr+butom ,,novokomponovano", srnatra jednim od dokaza n j m e .,nedotupavnosti". S druge strane ana joj postavlja zahkv nacionalne ariginaltnosti, ko ji je imiperativ bradicionalnog narodnog stvai-a- laStva. Novokomponovana narodm muzika za- dolbija na ta j natin nakakalv .,demonski" ka-

r a k m .

Vidimo kako se ovde estetski zahtev iskazuje kroz zahtev za nacionalnom ,,fistotom": nedo- sledan nacionalni karakter pribavlja n.n. muzici

sumnjive estetske vrednosti.

Pod orijentalizmima u n.n. muzici, podrazumeva se jedan broj muzifko-interpretatorskih eleme- nata, koji se danas festo svode na samo jedan prepoznatljiv i inkriminisan" modus, popu- larno refeno ,.zad:janjew pevaEa. U jednom in- tervjuu, Miroslav IliC., najvefa zvezda tzv. Suma- dijske novokomponovane pesme, samokriti6ki izjavljuje (pravdajuti svoje povladivanje pub- lici): ,,Uleteo sam malo u manir . . . N-d mi se provufe i po neki meketavi triler (podv. aut.). Moram da vodim raEuna o tome da moju ploEu kupuju intelektualci, srednjeobrazovani i ne-

p i ~ m e n i ' . ~ ~ )

Kakvi su to, dakle, meketavi trileri (zavijanje) koji prijaju uhu najLire publi~ke (nepismenih?), i zagto smetaju znalcima obrazovanim konzu-,

mentima nove Sumadijske pesme?

Pokulaj izgona ovlh elemenata koji .,povladuju masovnom ukusu", iz narodne muzike, moie se pratiti od poEetka medijskog iivota ovog kul- turnog fenomena. Da bismo prikazali kontinui- tet ove pojave prenosimo nekoliko javno izne- tih miSljenja koja se bave ovim problemom (od kojih je prvo iz tridesetih godina, kada je i os- novan Radio Beograd a poslednje iz danaznjih

dana).

,,Narodnu improvizovana muzika (tzv. sevda- linka) bila je od osnivanja naSe stanice.. . jedna od najradije slu6anih tataka naSe emisije. U to vreme ona je predstavljala, a naroEito danas, jedan od najosetljivijih problema naSeg mu- zitikog programs. Stavljanjem sevdalinke u pro- gram emisija beogradske radio stanice joz u sa- mom pofetku, vEinio se, lbez sumnje, jedan veli- ki ushpak naj6kim slojevima radio slusalaca, ali se nije u ono w e m e . . . nlislilo do kojih raz- mera f e se pro6imiti ova vrsta mzlziEkog pnogra-

'9 Duga, mart 1985, s. 36.

INES PRICA

ma i na kakve Ce poteBkoCe, iz godine u godim nallaziti odgovcvrni faktori da bi ovakvoj narod- noj improvizovanoj muzici dali onaj vid koji ona, bez sumnje treba da ima, da bi u toj % m i primitivnoj i umetniekoj, o~pravdala slvoje posto- janje na naSm prcngramu . . . Odmah Sam ener- giEno .. . pr iho prvim kcnracima u realizaciji svoje davne ielje; da umetnic'ka obrada narodne melodije . . . nade svoje mesto u emisijama Radio Beograda, s krajnjim ciljem da improvizacija u jednoj postupnosti, iSEezne s radio progra- m a . . . Mebutim, poEeci su bili vrlo tdki . Otpor pretplatnika iz dana fu ddan sve veti . . .

(M. Vukd#ragoviC, Beograd u sedanjima 1 9 3 0 4 1 , Beografd, SKZ. 1983, s. 63, 64, 65, (podv.

aut.)

,,Nije moguke kutke preCi preko tzv. radio eseja Zivojina Zdravkovika, koji je proEitan na beo- gradskom radiju 17. decembra 1957. godine u 23 Easa.. . U svom izlaganju Zdravkovik pod- vlaEi da je dojuEeraSnja narodna muzika u ,,punoj dekadenciji i defoopmaciji" i da su je takvom napravili.. . (oni koji s u ) . . . ,,ubacivali u nju naSem duhu potpuno tude elemente.. . orijentalni balast pun ldine ornunzentike i de- plasiranih arabeski. Sto je sue potpuno strar~o naioj narodnoj muzici..-. pod ovim razorniin uticajem svi naSi ljudi, od seljaka i radnika do intelekbualaca.. . nisu vice u stanju da osete draii prave izvoxne i zdrave narodne muzike, Eija lepota je u jednostavnosti i monumental- nosti, a n e u balastu komplikovanog i konfuz- nog muslimanskog sveta, jezika i izraza i men- taliteta koji nije naS". (prerna Zdravkoviku, op. aut., podv. aut.)

(S. Kurtwid, Glasnik vrhov- qqg islamskog starjeSinstva u FNRJ, Sarajevo, 1958, nav. po V. MiloSevik, Sevdalinka, Ba-

nja Luka 1964, s. 9)

,,Cinjeni su uporni pokuSaji u Radio Beogradu nove Jugoslavije da se talas Sirenja bosanslce sevdalinke suede nu najmanju meru. UEinjeno je s poEetka neSto u melizmatiEkom pogleclu, ali za kratko vreme bosanska pesma je osoo- jila program Radio Beograda. Svi pevaEi odreda naueili su tehniku ~pevanja putem sevdalinke; karakter tehnike unet je u srpsku narodnu pes- mu u tolikoj meri da su narodne emisije radio stanice republike Srbije izgubile srpski ka-

rakter".

(M. Vasiljevid, Narodna mu- zika na ,programu Radio Eeo- grada, NIN, feb. 1953, nav. po

MiloSeviC, op. cit., s. 9)

INES PRXCA

,,Ipak mislim da rezignacija dr Dragutina Gos- tuSkog, kao i odgovarajuCa strategija prosve- civanja, rpoCivaju na jednoj temeljnoj mjbludi: narod o kome je ref nije onaj kome GostuSki pripada, veC neki drugi, potpuno razlifit. Na osnovu muzikoloSkog uvida ja se usudujem taj narod nazvati ,,kvaziarapskim". Naime, preo- vladujuCe karakteristike ,,novokomponovane muzike" nemaju nikakve veze sa slovenskim muzifkim tradicijama. U pitanju su karakte- ristike veoma slifne ili identifne bliskoistofnim i severnaaf~rickim mulzi~irki,m matricama, od up- ravo arapske lestvice, preko upadljivog preo- vladivanja prekomernih sekunda, malih terci, te m e l i z m do namlnosti gLaeova tipifndh Iza pustinjske i bazarske prostore Levanta . . . U pitanju je (pod)kulturni izraz genetskog nasleda petstogodiinje prisutnosti osmanlijske 9,oldateske i administracije u ovim delovima Europe.. . Uostalom, to petstogodiinje iskustvo ropstva i tlaEenja jasno ispovedaju bitni, ljubavni sadr- iaj i ,,novokompl~novane muzike", kroz koje iz- bijaju orijentalni, arhaiEni ili degradirani modeli 0pi ten . j~ u znaku mazohistiEkih i sadistifkih poriva, odajudi iskonske slojeve memorije po-

tlaEene raje."

(D. KalajiC, Narodnost? Kva- ziarapska, bre! Vjesnik, Zag-

reb, 21. I 1987)

Vidimo, daklg, da ova nacionalno estetska pu- rifikac~ja medijske narodne muzike, tmje kon- tinuirano od samog njenog zafetka. Pomalja se i pa~adolksalina finjenica da su \pafeci ,,nove na- roidlne" muzike potekli upravo od zvaniEne kul- ture i njenog pohEaja ,,umetniEke intervencije" (dakle komponovanja), one iste koja danas i samo ime n.n. muzike proglagava krajnjim non- sensom. Odustalo se, kao Sto smo videli, ,,zbog otpora pretplatnika", kojima nije smetala ova

,,improvizovana narodna muzika".

Iz navedenih ~do~kumenata moiemo izvuci dva osnovna zakljufka: a) postoji odredeni skup iz- raiajnih sredstava koja se vezuju za orijen- talni muzifki (i kulturni) sistem, i koja su rele- vantna za razvoj n.n. muzike, odnosno ,,medij- ske narodne muzike" od samog njenog zafetka; orijentalna ,,sevdalinkan predstavlja ujedno i klicu neumetnifk~g brelmana n.n. rnuzike, b) ovaj muzifki (kulturni) sklop veC decenijama prati ista sudbina: od strane ,,kultureU uglavnom je, na razlifite nafine, negativno oznafen (nciz- voran, tud, neumetnifki, emotivno neprihvat- ljiv-mazohistifki, socijalno neprihvatljiv-begov- ski, itd.), dok je od strane publike (naroda?) uporno prihvatan i traien; na taj nafin. zahtev za nacionalnom originalno5Cu potekao iz vred- novanja tradicionalnog narodnog izraza mutirao je u nacionalno dugebriinigtvo, odbranu ,,tra- dicicrnahnog na~oda" od ,,savranenog neroda".

INES PRICA

Proglasiti ne:. inasovno prihvaCeni kulturni ob- razac nepodobnim zbog svoje neautohtonosti, tudosti, moie se dovesti ad apsurdum analognom konstatacijom da je narod radije birao ,,tudiV model izraiavanja, nego ,,svoj" (ne ulazimo ov- de u pitanje ,,tudosti" orijentalizovanih kultur- nih elemenata). Bliie je logici pretpostavka da je ,,neautohtoniU model doSao na mesto nepo- stojeeeg, autohtonog. odnosno kao rezultat neke

novonastale kulturne potrebe.

Ako izdvojimo distinktivne karakteristike ove ..problematiEne", orijentalizovane muziEke for- me,'2 vidimo da se one uglavnom svode na veliki broj raznovrsnih dekorativnih elemenuta i specifikn interval (prekmerna selcunda) koji daje , ,om opojnu boju sevdaha". Dekorativnost je, prema muzikologijiL~, deo varoike (gradske) kulture, i ona se, prema seljaEkom naEinu, mo- numentalnom i jednostavnom, odnosi kao spe- cifiEan i estetski ravnopravan stil. VaroSko pe- vanje je, u naSem sluEaju, zadobilo seikundanne orijmtalne karakteristike jednostavno z b ~ g to- ga Sto je tradiciqnalnu kultura gradova koja je relevantna za razvoj ove muzirke vrste) -

bila ari jentalna.

,,U nekim srpskim gradovima u kojima se tur- ski iivalj duie zadriao ili koji su bili muzikal- niia sredina u wroSlosti. stvoreni su osobiti ti- pivi pesama rizgranatih melodijskih oblika i izraza s mnogo dinamirkih wreliva i ritmiEkih prefinjenosti. %akvi gradovi ku bili NiS, Vranje i Leskovac u kojima se pevalo posle oslcbobe- nja od Turalka sa mnogo meraka i sevdaha u juinosrpskom dijalektu, uz pratnju turskih Eal- gija i talam~basa. Samo su ova tri g a d a i m a h

d imao svoje pevarke stilove. Beograd nije nik-d- svojih originalnih pesama."

(MuziEka encikbpedija, od. MuziEki folklor Jugoslavije,

Zagreb, 1963)

Vidimo da je orijentalizovana muzika imala svoju t~adiciju i u ,,jninosnpskom ctijalektu"

a) V. MiloSeviC, Sevdalinka, Banja Luka, 1964.

13 ,,Na kraju ipak proiziIaz1 da je kamen spoticanja: arabeske, ornannenti, mellzmi, ukrasi, rulade, itd. Od- nos izmedu silabiEkog i ukrasnog pevanja, recitativ- no-deklamatorskog i arioznog, je u m u m pitanje stila i pitanje koje je uvek aktualno. U n d i m prl- lik-a i u ovom sluEaju je to u krajnjoj liniji Mtac nje seoske i varoske kulture. Mi moZemo govorlti o ukusu i mjeri, inteligentnoj i pmstarkoj upotrebf ukrasa, ali je, u stvari, ukrasno pjevanje nerazdvojnd i sastavni dio varoSkog pjevanja. (. . .) Melodijskih ukrasa ima u islamskom pjevanju, u crkvenom vl- zantijsko-sirijskom P grrkom i naHem pravoslavnom pjevanju, a bllo ga je i ranije. Od koga smo primill turcizme i dekorativne izraze, jasno je ali pitanje je da H je Siroka muzirka fraza svo stvkna samo is- lamskom varoSkom pjevanju, jer je kroko raspreden muzitki izraz blo u muziEkoj praksl ustaljen davno prije turske dominacije. (. . .) VaroSka kiCena pjesma

je jedan vid varSke kulture.. .", tbld, s. 12-16.

INES PRICA

gde predstavlja model gradske pesme isto kao Sto to, severnije, predstavlja nemarka i fran- cuska muzika.14) ,,OpsaduV medija, koju je ova vrsta muzike izvrSila veC od samog poretka, moiemo objasniti sledeCim Einjenicama: a) grad- ska tradicijska, dekorativna muzika i jeste na neki narin predigra medijske. masovne, popu- larne muzike - po svojoj funkciji ona je pr- venstveno izvodai;ku, zabavljafka, razonodna, b) seljaEka muzika, kao Sto smo videli, i nije imala Sanse da se predstavi u svom izvornom obliku: vet od samog poEetka kao ,,preradena na umetniPki nafin", c) uostalom, ona i nije bila medijski izvodljiva bez interver-cije, a ,,prain- tervenciju" predstavlja veC samo odvajanje iz

celovitosti tradicionalne narodne kulture.

Medijska kultura rezultat je razvijene gradske civilizacije. U nasem sluEaju zaEeci medijske kulture notovo da su se poklo~il i sa zaEecima gradske: Tna ineki od ,,qmzajmljenih" modela mo- ralo se rahnat i . a oriimtalizovani obrazac. uos- talom, vet je bio deo- tradicije. , ,~u l tu rna ' kse- nofobija" nije nimalo nova u naSim javnim kritiEarskim istupima, ali smo do pojave n.n. muzike bili nekako ,,navikliM da se ona uglav- nom odnosi na odbranu ,,domaCih originala" od ,,zapadnjaEkih uticaja". U ovom sluEaju, nega- tivan odnos prema ,,primitivnom, istoEnjaEkom" masovnom muziEkom stilu, pretpostavlja poi- m ~ n j e neko,g jmitdkog ,,.doma6egn, mcional~no originalmnog i ~ s t e k ~ k i prihvatljivo,g stila (ili preferimra naki ,,evropski"). Ali masovna kul- tulra; h o ,St0 znamo, me , r a m we iprema grani- carna nacionalnih lhltura, mmsa odbija da se

gonaSa ~kao nacija.

Kritika medijske prezentacije - imidia

Televizijska i novinska sliillua, omoti ploPa i os- tali oblici vizuelne prezentacije n.n. muzike, neSto je noviji, ali nimalo manje kritikovan njen element. Stil odevanja i scenskog pona- Sanja interpretatora n.n. muzike jeste jedini medijski stil koji se ramijao bez iikakvag uzora (za razlilku od ,,zabavnja$kog", rokemkolg i osta- lih modela), ni iz Eega, a opet ,,iz svega", jer je kombinovao elemente iz svih dostupnih obra- zacq. Radanje ovog stila desavalo se pred oEi- ma minteresovane javnosti, a sud o njegovom

14) 1853. Prvo beogradsko pevaEko drugtvo.. . ,,Sirenje muzirke umetnosti u Bire slojeve naroda nije bilo predvideno. Na narodnu muziku. napeve, ntko nije iri mislio jer su se narodne pesme smatrale za pro- staEke.. . Kao Sto je uvek sluEaj kod naroda kojd iz svog primitivnog stupnja stupaju na kulturno pogriBte, a naime: da povladuju bilo jednoj bilo drugoj stra- naEkoj kulturi (tako se i ovde) negovala nemafka, a u manjoj meri i francuska muzika, 1 to na jezicima dotif- nih naroda. Tek docnije, po-o l e nag jezilr da se EuJe u pesmma koje je Prvo beogradsko pevaEko drugtvo pevalo." Beograd u proSlosti i sadainjosti, Beograd.

1927, S. 83.

INES PRICA

lo5em ukusu steEen na osnovu ranijih imidia, ispravljaju joS i danas njegovi nosioci.

Osnovni kod, jedinstveno primenjiv za ovaj stil, jeste - nedostatak stila. nekog utemelje- nog i funkcionalnog obrasca. JoS na sanlonl po- fetku ovaj nedostatak je nagovegten kroz spun- tanost, gotovo dokumentarnost svojih prezenta- cija, nedostatak svesti o izgledu kao o ,,naprav- ljenom", simbolifkom Einu. Zlatni zubi, dla- k w e noge, svako~dnevna odefa nadoipunjena ,,naivnimU simbolima svef anosti . . . bili su ka- rakteristika najranije faze i izazivali su pravi Sok svojom povredom ,,svetostin medijskog i javnog. Od tada ovaj stil prati vitalnost ielja za promenom i usavrSavanjem. odbacivanje starih i ~r ihvatanie novih simbola. Nie~ovo znaEenje fe kinetifko, ono nije sadriano-u-po- jedinaEnim simbolima. ier su oni uvek nekrea- tivni, preuzeti. ~ e i n j a nije u stvaranju ili pre- uobliEavanju oznaEilaca koji bi oblikovali jedin- stvenu stilsku ideju, teinja je upravo u prikri- vanju nedastatka. Na taj nkim, on se uvek prikazuje kao ,,maskiranjeW, isprobavanje odev- nih i ostalih vizuelnih simbola, kao privremeni

kostim.

Pravi predstavnik stila je pevaEica n.n. muzike, a na promenama izgleda onih koje su popu- larne viSe od deset ili h k petnaat godim, ori- tuje se u malome razvitak stila. Uzor za prvi .,kostimografsko-koreografski" model predslav- ljao je kafanski nastup. VeCina danaSnjih ,zvez- da" plrdla je ovu fam stilizovanog kafans~kog erotizma, koja je ubrzo preSla u svoju sofisti- ciziranu ,,pin-up" varijantu. Naglaseno otmena, sveEana i ,,ozbiljnaV toaleta, znak je da je zvezda preBla prvu, neizvesnu fazu svoje po- pularnosti prema kojoj uspostavlja izvesnu dis- tarLcu. Nakon ovoga, svako maskiranje je mo- gufe, StaviSe, poieljno je iznenaditi publiku svojim stalmo novim izgledom: stilizovani ,,TO- kershi" ili ,,pankerskiU koatimi, modeli ,,veEneV elegancije hmolivvdskog tipa . . . DmaSnju ten- denCrju ..mladenaEkog" iegleda us-no prezcn- tuju i pevafi svojim casual izgledom ,,mladog poslovnog Ihlijana", a stil se, opgte govorefi, pridruiio nekom opStern t o h mode, bliskom

olnladinskom pairnan ju.

Jedno je sigurno: za razliku od muziEkog i teks- tualnog, ovaj element n.n. muzike kao kulturnog fenomena, nije nikada teiio da simbolizuje ujed- no i narodnb, seljafko, u stereotipnom ~poimanju. Naprotiv, njegova formula je - izgledati savre- meno, urbano. Ali, od kritike i kritifkog dela javnog migljenja, ono nikad nije Eitano kao ,,savremeno", ,,urbano9', vet kao teinja za sa- vremeniln i u~nbanim izgledom, 8kao , , lakin i ,,maimiW, a ne kao ,,prirodniW moderan izgled. Konotacija podraiavanja artificijelnosti, snobov- Stine, lainog efekta, udruiena sa prozirnoSCu,

--- INES PRICA

gotovo spontanoSCu kojom se nudila, mogla je biti pojaEana i joS nekim elementima:

- neuspelost urbanog, savremenog izgleda mog- la je biti posledica znaEenja muzifko-tekstual- nog obrasca. koji se. kako smo videli. bazirao na-prepoznatljivim i' stercotipnim dendtacijalna

pojmova ,.narodni2', ,,scljaEkil', ,,folklorni",

- i ostali elementi medijskog imidia (repor- taie iz domova zvezda, intervjui, TV spotovi, itd.), prikazivali su simbole koji su odavali ielju za vigim socijalnim statusom (skupoceni automobili, kuCe-zamkovi, stilski nameStaj, itd.), uz istovremeno ekspliciranje seoskog porekla

njihovih posednika,

- laku Eitljivost, neveStost i naivnost, ovaj imidi je dugovao i Einjenici Sto je smatran predstav- nikom stila Eitavog jednog druStvenog sloja kojeg su saEinjavali skoraSnji doseljenici u grad, kao i povratnici iz visolko urbsnizovanih sre- dina (gastarbajteri); osobe nejasnog druStvenog statusa i sukobljenog sistema vrednosti, oni su bili nosioci jednog odevnog ,,stila" sa izme- njenim, pomaknutim modnim obrascem, koji je izobliEavao njen uobiEajeni smisao; u urbanim uslovima, ovaj stil se definisao terminom koji se veC uobiEajio za oznaEavanje ,,oponaSanja gradskog iivota od strane seljaka", terminom

,,seljaEkoW sa peiorativnim prizvukom.

Ako, dakle. vizuelni kod n.n. muzike oznarimo kao teinju-ka-savremenom-urbanom-izgledu, a pri tom uzmemo u obzir da je on u prividnoj koliziji sa kodom n~urzike i kks ta (koji upuCuju na ,,savremmost m~alnosti" ili ,;ruralnost sa- vremenosti"), osda je 'kod kritike odneden upra- vo tezom o nespojivosti ove dve dimenzije, od- nosno potreborn jasnog odvajanja ruralnog od urbanog obrasca. Distanci~wnost ovih kategorija u. medijdm vidi se i kroz poieljni model ipezen- tacije ,,praveV narodne muzike: u posrednom modusu, kada je narodna muzika objekt inter- pretacije, interpretator je uvek oznaEen urbano (npr. klasienim gradanskim odelom s kravatom); u neposrednom predstavljanju. kada se ieli do- Earati subjektivna interpretacija ,,od strane na- roda", interpretator je oznaEen kao r ~ ~ r n l n o (obiEno a muzejskoj, ili ,,kudovskoj" maodnoj

noSnji).

Mitski jezik kritike

ZnaEajni deo kritike novokomponovane narod- ne muzike, kako smo videli, polazio je od ap- surdnog njenog ,,narodnog7' karaktera, ali joj je istovremeno postavljao estetske, nacionalne, so- cjjalne i ostale zahteve koji su imanentni poi- manju ,,pravogV narodnog izraza (na osnovu Eega je ,,novi narodni izraz" i kritkovan). Ovo

INES PRICA

je bilo posledica Einjenice da je n.n. muzika (sa svojim pratebim manifestacijamd, bila re- dak oblik maskulturalne produkcije koji je bio saEinjen i od ,,domabeg materijala". Ona je funkcionisala kao masovni kulturni produkt, istovremeno se sluieki simboliEkim materijalom kojim je uspegno ukazivala na narodnjaStvo tog oblika. OznaEavajube ovog pojma bilo je u dovoljnoj meri analogno onom kojim je baratala i sama kritika, da izazove i eksplikaciju samog oznatenog, odnosno poimanja narodnog, naroda

- u zvaniEnom miSljenju kritike.

Cinjenicu mitskog i kontroverznog poimanja naroda, u nagem sluEaju obkriva medij*i skata- lizator. Medij od naroda stvara publiku, odrede- nja narodne kulture razaraju se zahtevima ma- sovne. Cinjenica da je zvaniEno kritiearsko mi;- ljenje po pravilu u oficijelnom sukobu sa uku- som ,,masan, odnosno da je medij u rascepu izmedu popula~nog modela ~kulture sa komerci- jalnim zahtevima i elitnog modela sa eduka- tivnim zahtevima - opSte je mesto omasovljenja kulture. Ono Sto je, medutim, speciPiEno u ovom sluEaju, jeste da je opozicija elitno: ~masovno u velikoj meri trebalo da razreSi opoziciju urbano (koje ukljuEuje ,,savremenoV, ,,napredno". ,,krea- tivno". ,,civilizacijsko" . . .) ruralno (sa suprot- nim sadriajem). U ovoj opoziciji, poimanje nu- rodnog je sad na jednoj, sad na drugoj strani, Sto govori o sloienosti, raslojenosti, istovreme- noj koegzistenciji njegovih kontroverznih sadr- iaja, raznim funkcionalnim upotrebama ovog pojma, i, u krajnjoj liniji, potrebi da se on preformulile. Novokomponovana narodna mu- zika kao kulturni fenomen, ukazala je na ru- ralnost savremene domake ,,rnaseU, koju je me- dijski model kulture od samog poEetka hteo da zaboravi (videli smo potrebu da se ,,umet- niEki intervenise" nad narodnom muzikom). S obzirom da je n.n. muaillca ovu di~menziju saiela i podvela pod pojam narodnog, njena kritika se svela upravo na problematizovanje ovog pojma. Iz svega moiemo izvesti nekoliko elemenata viSeznaEnosti pojma narod, koji, kao kontroverzni, daju naznake razvijenih mitoloS-

kih predstava ove kategorije.

a) Negiranje savremenosti narodnog izraza upu- 6uje na epslko, ~ramantiEarsko, njegovo [poimanje i kult prollosti; ono ukljuEuje muzejski odnos prema narodnom i skeptiEan stav prema savre- menim njegovim izrazima; danaSnji narod se

,,odnarodio".

b) Na~ional r~i model naroda oEekuje i od savre- rnenog njegovog izraza ,,epskeW kvalitete - sa- vremena populistiEka kultura trebala bi da bude saEinjena, takode, u skladu s kvalitetama i vrednostima nacionalne. Medutim, ovaj model dopuSta mogubnost i da Sam narod ne poznaje i ne ceni svoje nacionalne kulturne vrednosti -

INES PRICA

one se dakle, odreduju, neguju i razvijaju preko posrednika.

C) Uporedo s epskim pojmom seljas'tva kao predstavnika narodne kulturne bagtine egzistira i peiorativan pojam, koji je odreden kao teZnja seljaka da postane gradaninom. Jedan vid kri- tike n.n. muzike zahteva oStro razlikovanje seljaEkog od gradskog: gradsko bi, kao nese- ljafko-narodno ulazilo u okvir savremenijeg poimanja narodnog kao naprednog, revolucio- narnog, politizovanog potencijala - u kom se-

ljafko zauzima autsaj dersku poziciju.