L I ^ N O S T I

21www.serbianmirror.comMaj 2014.

Mihajlo Pupin

Ovo je godina u kojojobele`avamo 160-ugodi{njicu rodjenja

verovatno najzna~ajnijeg Srbina udijaspori svih vremena, na kogasmo gotovo zaboravili, a ovo jegodina u kojoj se moramo prisetitinjegovog stvarala{tva kojim jezadu`io ~ove~anstvo, a svoj narodjo{ vi{e. Srbe je pomagao bez obzi-ra gde `ive. Pomagao ih jenesebi~no, odvajaju}i i vreme inovac, poma`u}i i organizuju}iSrbe u Americi i jo{ vi{e Srbe uotad`bini, poma`u}i hiljadesiro~adi, ali i srpsku nauku i umet-nost, srpsku crkvu, srpsku vojsku uborbi od agresora ... Kao blizak pri-jatelj dva ameri~ka predsednikau~estvovao je u kreiranju granicabiv{e Jugoslavije i zahvaljuju}injemu svi pripadnici biv{e zajed-ni~ke dr`ave su mu se na svojna~in zahvalile, progla{avaju}i gapo~asnim gradjjaninom, daju}i muimena ulica ... Na`alost Srbi su muse najmanje odu`ili. U rodnomIdvoru mu je podignut spomenik,Novi Sad mu se spomenikommnogo kasnije odu`io, Beograd muje ne tako davno dao ime jednogbulevara /na spomenik se zaboravi-lo/ i to bi uz ime jednog instituta,jedne ili dve {kole bilo sve.

Ali pre nego {to nastavi-mo pri~u o dugu na{em velikanu,za manje upu}ene podse}amo ko jezapravo bio Mihajlo Idvorski Pupin.

Rodjen je 9. oktobra1854. u Banatu, kraj Tami{a, uIdvoru, u srpskoj varo{ici koja jenekada pripadala austrijskoj carevi-ni i tada se nije mogla prona}i nina jednoj geografskoj karti. Posleosnovne {kole u rodnom mestu,{kolovanje u gimnaziji nastavlja uPan~evu, studije u Pragu, a po{tomu je stipendija bila nedovoljna ineuredna, kao 20-o godi{njak odlaziu Ameriku.

Novi po~etak nije bionimalo lak. Da bi pre`iveo radio jenaj~e{}e kao fizi~ki radnik i upore-do u~io. Posle pohadjanja ve~ernjihkurseva u jesen 1879-e polo`io jeprijemni ispit i upisao studije naKolumbija univerzitetu u Njujorku.Diplomirao je 1883-}e, a istegodine postao je i ameri~ki dr`avl-janin. Kao Kolumbijin stipendista,Pupin nastavlja postdiplomskestudije fizike i elektrotehnike uKembrid`u, u Engleskoj i Berlinu uNema~koj.

Svoju akademsku karijeru

Pupin je zapo~eo na Kolumbija uni-verzitetu 1889. godine. Redovanprofesor postao je 1901. godine injegova profesorska karijera trajalaje skoro 30 godina, sve do 1929-e.

Sa svojim kolegomFranciskom Krokerom uspeli su dastvore novu “{kolu elektrotehnike”.Time su uspeli da nametnu da jeelektrotehnika nova tehni~ka granakoja se mo`e razvijati nezavisno odma{instva i fizike.

Iako preoptere}en nas-tavom Pupin uspeva da se bavi inau~nim radom. Vrlo brzo stekao jeugled istaknutog stru~njaka uoblasti elektriciteta.

Svojom nau~nom delat-no{}u i pronalaza{tvom Pupin jezadu`io ~ove~anstvo. Objavio jepreko 60 nau~nih radova, tehni~kih~lanaka i izve{taja. Imao je 34 orig-inalna pronalaska. Neki od tih pate-nata predstavljaju epohalnepronalaske.

Najzna~ajniji od njih jebio onaj koji se odnosio napobolj{anje prenosa telefonskih sig-

nala na veliku daljinu. Zahvaljuju}i“Pupinovim kalemovima”uspostavljen je medjumesni i med-junarodni telefonski saobra}aj. Tajpronalazak doneo je Pupinu svetskuslavu i veliko bogatstvo. Ameri~kaTelefonsko-telegrafska kompanijaotkupila je pravo kori{~enja“pupinovih kalemova” za Ameriku,a nema~ka kompanija “Simens –Halske” prava kori{}enja zaEvropu. Prvi “Pupinovi kablovi”

postavljeni su u Evropi 1902.godine, na relaciji od Berlina doPotsdama u du`ini od 32 kilometra.Od tada mre`a “Pupinovih kablova”po~ela se {iriti celim svetom.Telefonske veze uspostavljane suizmedju gradova, dr`ava i kontine-nata.

Pupin je imao i niz drugihpronalazaka. Za obi~an svet najz-na~ajnija je prakti~na primenaRendgenovih X zraka, jer ih je onprakti~no primenio u medicini, pase i dan danas koristi njegov metodbrzog snimanja na filmu i otklanjaposledice {tetnog zra~enja..

Svoj `ivot Pupin je opisaou autobiografskoj knjizi „Od usel-jenika do izumitelja”, koju je 1923.godine objavio u Americi, a za kojuje naredne godine dobio Pulicerovunagradu, dokazuju}i da je i sjajanpisac. Ta knjiga je do`ivela velikibroj izdanja, prevedena je namnoge jezike, a njena skra}enaverzija bila je {kolska lektira uameri~kim {kolama.

Njegove poruke su od

`ivotnog zna~aja i mogle bi bitiputokaz ne samo najmladjima, ve}i odraslima. Knjiga bi mogla bitiobavezna literatura i danas za na{uomladinu (za{to je Ministarstvoprosvete ne bi to uvelo?), a za onestarije izdvajamo ~etiri Pupinovepouke koje treba da budu putokazu razvoju nau~ne misli.

- Prvo, mora se po{tovatisvako pravo znanje.

- Drugo, takvo pravoznanje mo`e se ste}i samo naporn-im radom, kroz mnogo godina.

- Tre}e, u sticanju znanjaima isto toliko radosti koliko i u

igri, samo ako to umemo da vidi-mo.

- ^etvrto, moramorazumeti da nema onoga koji negre{i, da nema onoga ko zna sve ida zbog toga moramo svemu pris-tupiti krajnje oprezno i kriti~ki, doksami o tome ne donesemo sopstvenisud. Taj sud mora se takodje uzetisa velikom rezervom.

Mihajlo Pupin je bio veli-ki nau~nik, ali i veliki profesor. Unjegovoj laboratoriji, koja i danasnosi njegovo ime, stvarali su nje-govi studenti, takodje velikanisvetske nauke Miliken, Lengmjur,Rabi, Armstrong, Tronbrid`... Prvatrojica su dobitnici Nobelovenagrade. Njegovi u~enici su gaizuzetno cenili i smatrali veomazaslu`nim za njihov nau~ni razvoj.Institut elektronskih ielektrotehni~kih in`enjera svrstao jePupina na peto mesto svetske rangliste najboljih profesora svih vreme-na”.

Pupin je uz Teslu velikansvetske nauke koji je zadu`io~ove~anstvo. I sad se pitamo kako}emo obele`iti veliki datum – 160-ugodi{njicu rodjenja ovog velikana.

Obele`avanje je preuzelaSrpska akademija nauka i umetnos-ti. Izmedju ostalog predvideli supostavku izlo`be dostojne togvelikana i veliki nau~ni skup.Izlo`ba je trebalo da ve} budepostavljena, ali problem su sredstvakoja jo{ nisu pristigla. Verujemo daovu godi{njicu ne}emo obele`avatisa godinom zaka{njenja, kako se todogodilo sa se}anjem na najve}egsavremenog srpskog nau~nika,nesudjenog nobelovca, akademikaPavla Savi}a.

Kancelarija Vlade Srbijeza saradnju s dijasporom jepreuzela obavezu, iako im to nikonije zvani~no preneo, da obele`ePupinovo delo u na{em rasejanju.Taj posao sa puno entuzijazmaobavlja Aleksandar Vlajkovi},zamenik direktora pomenuteKancelarije.

„Kao {to smo minulegodine obele`ili 70-u godi{njicuupokojenja na{eg najve}eg nau~nikaNikole Tesle, podizanjem spomeni-ka u Americi i nizom drugih man-ifestacija, tako se trudimo da naprigodan na~in obele`imo zna~ajnedatume i na{ih drugih velikana una{oj dijaspori. Ove godineobele`avamo 150-u godi{njicu smrtiVuka Karad`i}a, podizan-

SRBIN KOJI JE POVEZAO SVETMihajlo Pupin je Srbin koji je kao profesor i nau~nik proslavio svoj narod u Americi, a kao pojedinac mo`da je najvi{e u~inio za svoju naciju

i za pripadnike biv{e jugoslovenske zajednice. Neki narodi su ga proglasili svojim po~asnim gradjaninom, a Srbi gotovo da su na njega zaboravili. Godi{njica Mihajla Pupina bi}e obele`ena u ^ikagu, a „Srpsko Ogledalo” je pokrovitelj manifestacije.

I N M E M O R I A M

22 Maj 2014.

Vi{e od pola veka name}unam da govorimo samo otudjim ̀ rtvama, a svoje da

zaboravljamo. Ogledalo od svogosnivanja pi{e o svim stradanjimai `rtvama na{eg naroda, koje suzbog raznih poli~kih razloga bilesakrivane, o kojima je bilo zabran-jeno govoriti. I zato sa velikimzadovoljstvom objavljujemo tekstna{eg redovnog i vernog~itaoca gospodinaMilovana Ostoji}a.

Znamo da na ovimprostorima ima mnogoljudi koji su li~no ili~lanovi njihovih famili-ja, kao i sam gospodinOstoji}, pre`iveli ove irazne druge strahote.Ovim putem upu}ujemoim moralnu podr{ku iporu~ujemo da }emonastaviti ~uvati od zabo-rava sve `rtve na{egnaroda u nadi da }e imdostojanstveno bitiobele`eni grobovi i da}e neko za ta zlodelakona~no odgovarati.

N e v l a d i n aorganizacija, udru`enje“Otkri}emo istinu” izBudve je pre nekolikogodina bilo izdava~ dvotomne pub-likacije “Pucaj, rat je zavr{en”autora i publiciste Save Gregovi}a,koja je izazvala veliku pa`nju~itala~ke javnosti. Publikacija gov-ori o egzodusu velikog zbega izCrne Gore, Boke, Sand`aka i delaHercegovine, koji je krenuo krajem1944. godine prema zapadnojEvropi, a zavr{io se maja 1945. uSloveniji. Publikacija donosisvedo~anstva o stradanju pripadni-ka Kraljevske vojske, od CrneGore do Zidanog Mosta. Hiljadedo sada neobjavljenih dokumenata,imena, fotografija, dramati~nihsvedo~enja pre`ivelih. Nastala jeod pri~a brojnih u~esnika ovetragi~ne drame, od Podgorice doKaravanki, `ivih, ali i onih koji suostavili pisani trag o tome.

Dvotomna publikacijapodijeljena je u tri poglavlja, ukojima su kao rezultat{estogodi{njeg istra`ivanja, prvi putobjavljena 5.000 imena, 1.100fotografija, kao i nova, do sadaneobjavljena dokumenta o dramistradanja na Zidanom mostu okojoj se }utalo preko 60 godina.Uz to, prenosi ispovesti pre`ivelih

o dosad nepoznatoj golgoti o kojojsvedo~i i vi{e od 600 strati{ta. Prviput na jednom mestu, nakon {est ipo decenija, autor novim svetlomosvetljava tragi~nu zavr{nicuvelikog zbega Kraljevske vojske uotad`bini, u kojem je bilo 80sve{tenika Mitropolijecrnogorsko-primorske, veliki broj`ena i dece. Oni su ubijani na putuod Podgorice do Slovenije, maja,juna i jula 1945. godine, a da nji-hova krivica nije dokazana, bezsudjenja i odbrane.

ZLIBRATOUBILA^KI

PUT

Predgovor za ovu pub-likaciju, ~iji deo prenosimo,napisao je AEM Crnogorsko –pri-

morski Amfilohije, pod nazivom“Zli bratoubila~ki put”.

…Rije~ duboko urezanau pam}enje iz detinjstva, koja uvi-jek u meni iznova izranja, glasi:“Zli put”, “oti{ao na zli put”. Kadgod bi se naime, poveo poslije ratarazgovor u ku}i, u kom{iliku, onekom od rodjaka, kom{ija, o koji-ma se, pamtim, vi{e {aptalo nego

govorilo, koji su “odstupili”,~ula bi se rije~, osobito odbaka i majki: “Ostavi to, tajje oti{ao na zli put”.

“Zli put” kao rije~ ikao stvarnost, urezana nesamo u moje pam}enje, negoi u kolektivno pam}enje nar-oda Crne Gore, ne predstavl-jaju ni{ta drugo do organskinastavak onog krvavog kolabratoubila{tva, zapo~etogbolj{evi~ko-titoisti~kom rev-olucijom u vremenunacifa{isti~ke okupacije.Naime, svenarodni pokretotpora u Crnoj Gori protivfa{izma, iskori{ten je odstrane komunista od samihpo~etaka (1941) za organizo-vanje i preuzimanje vlasti nana~elima i krvavim meto-dama bolj{evi~ke ideologije.Kakve su bile te metode sve-

jdo~e izmedju ostalih brojnihzlo~ina, nazvanih od samih akteracini~no “lijeve gre{ke”, ubistvo gen-erala Ili~kovi}a u Crmnici, KrvaviBo`i} (1942.) u kola{inu-pokoljnevinih ljudi progla{en za “pasjegroblje”. Iskopane o~i sve{tenikaNova Deli}a u [avniku i mnogidrugi. U to vrijeme, prvi put u na{ojistoriji pojavljuju se jame, kaomasovne grobnice i mijesta ira-cionalnih zlo~ina izvr{enih nad svo-jom bra}om.

Pro}i }e jo{ mnogo vre-mena dok se ne iznadju i shvatekorijeni te i takve bratomr`nje uCrnoj Gori i {ire. Zli kainovskisindrom kao sveop{ti ljudski usud?

O tim zlim plodovimabratoubila~kog rata govori ovaknjiga.

Danas kada su pora`enine samo oni ~iji je “zli put” takotragi~no zavr{io, nego i onih kojisu ih tako bezdu{no gonili i pobilii ideja radi kojih su ih pobili, osta-je nam da se zapitamo: ima linama i svijetu spasa od ove iovakve bogoborne bratomr`nje izlo~ina? Od slepila ovog iovakvog duhovnog i du{evnogpomra~enja zaborav nije i ne mo`ebiti lijek. Zato je i ova knjiganapisana - da se zlo i zlo~ini nezaborave. Istinski lijek je jedino upokajanju i uzajamnom pra{tanju,kroz duboko saznanje: da zlo imr`nja nikada i nikome dobra nisudonijeli, ne donose i ne}e donijeti,ni na li~nom ni na kolektivnomplanu.

LI[ENI @IVOTA I SMRTI

Nevladina organizacija“Otkri}emo istinu” iz Budvepoduhvatila se plemenitog zadatkada obelodani istinu o najve}em inajskrivenijem zlo~inu po~injenompo zavr{etku Drugog svetskog rata,

nad ratnim zarobljenicima - pripad-nicima Jugoslovenske kraljevskevojske.

…Golgotu prekoAlbanije u Prvom, smenila je gol-gota preko Jugoslavije u Drugomsvetskom ratu. Jedna vojska seuputila preko Albanije na ~elu sVrhovnom komandom, Krajlem iVladom prema zapadnimsaveznicima, druga je preko svojezemlje krenula obezglavljeno kasaveznicima, Kralju i Vladi koji suve} bili na zapadu. Plavu grobnicuje smenila sne`na, morsku dubinu

- planinski visovi. Jedna je stradalaod bolesti i ginula od tudjina, adruga od neznanih bolesti i likvidi-rana od svoje bra}e, gde nikonikog nije ubio, a da ga nije poz-navao.

Jednom vojskom koman-dovao je vodja koji je u Prvomsvetskom ratu ratovao protivSrbije, a u drugom onaj koji se snjim borio na Ceru i Suvoboru, abez njega pre{ao Albaniju.

Du` puta, kojom je pre{lasrpska vojska u Prvom ratu, ostalasu slavna vojni~ka groblja, aJugoslovenska vojska u otad`bini,u Drugom svetskom ratu, postala jejedina regularna vojska jednog nar-oda koja je ostala bez groblja. Toje jedinstven primer za koji istorijazna od kad je vojske, vojni i voje-vanja. Groba ni grobnog znaka nijese domogao ne samo njen koman-dant nego – niko, od ~elnika doposlednjeg vojnika. Time ta vojskanije samo pora`ena, nego je pori-cano i njeno postojanje. Ko nemagroba nije ni `iveo, a ko nije `iveone mo`e biti mrtav, a nije mrtav jerga niko nije ubio.

Imamo rimsko, tursko,austrougarsko, nema~ko, italijan-sko, francusko, englesko, ruskovojni~ko groblje i ~ije sve ne, aligroblja jugoslovenske kraljevskevojske nema. Uostalom pomirilismo se sa svim neprijateljima,osim s nama samima.

Grob jednog vodje zauzi-ma {esnaest hektara zemlje nanaj~uvenijem brdu srpske preston-ice. Groba drugog vodje, koga jevodja ubio, groba nema.

Iz pisma Milana Ostoji}a

”PUCAJ, RAT JE ZAVR[EN”Sa~uvajmo od zaborava

jem spomenika Vuku u Ljubljani uznak se}anja na prijateljstvo jednogvelikog Srbina, Vuka Karad`i}a ijednog velikog Slovenca, JernejaKopitara, bez ~ije podr{ke, kakoka`u stru~njaci, ne bi ni biloVukovog dela. To smo dogovorilisa gradona~elnikom Ljubljane, aoni }e darovati spomenik Kopitaru– Beogradu. O~ekujemo da }e novigradona~elnik Beograda otkriti

spomenik Vuku u Ljubljani.Takodje, sa gradona~elnikom Bledadogovorili smo da se podignespomenik Mihajlu Pupinu, koji jeprogla{en po~asnim gradjaninomBleda. I jedan i drugi spoemnikbi}e veliki dogadjaji za srpski islovena~ki narod i doprine}eunapredjenju sveukupnih odnosadve dr`ave. Ina~e, smatramo daspomenici na{im velikanim u svetu,koje }emo podizati u saradnji sa

na{im ljudima u rasejanju, imajumnogo ve}i zna~aj. @elimo da nasljudi u svetu poistove}uju sa na{imvelikanima, a ne kao pripadnikenaroda, koji tamo negde nadalekom Balkanu stalno ratuju iubijaju jedni druge, ka`e Vlajkovi}i dodaje da }e se spomenici NikoliTesli u bli`oj budu}nosti podi}i i uFiladelfiji, ^ikagu i Parizu, gradovi-ma u kojima je `iveo i stvaraoTesla, ali i u prijateljskoj Moskvi,

Pekingu, Sidneju i drugim svetskimprestonicama, jer je Tesla zadu`io~ove~anstvo, pa i gradjane tihzemalja”.

Aleksandar Vlajkovi}takodje navodi da je Kancelarijapodr`ala snimanje dokumentarnogfilma o Mihajlu Pupinu koji }e bitiprikazan {irom sveta, a da suprigodni skupovi, uz prikazivanjefilma o Pupinu, na zahtev dijaspore,ve} dogovoreni u ^ikagu, Njujorku

i Ljubljani. Na kraju treba re}i daje se}anje i podizanje spomenikana{im velikanima poput NikoleTesle, Mihajla Pupina, MilutinaMilankovi}a, Rudjera Bo{kovi}a,Pavla Savi}a, na{ dug prema onome{to su nam ostavili i na{a obavezaprema novim generacijama da na{evelikane ne zaboravimo ipodse}anje drugih da srpska nacijaima predstavnike dostojne svakogpo{tovanja. Jasmina Stanojev

Pomen parastos poginulim `rtvama

ovog nezapam}enog stradanja odr`a}e

se 11. maja, u Crkvi Svetog Nikole u

Brukfildu, nakon svete liturgije, a zatim

}e se slu`iti ru~ak.

nastavak sa str. 21

Po svedo~anstvu jevan|elistavaskrsli Hristos se najprejavio Mariji Magdalini i

`enama miro-nosicama koje behudo{le na grob da poma`u wegovotelo mirisnim uqima, kako je tobio obi~aj kod jevreja.

Po tom dvojci u~enika Lukii Kleopi na putu za Emaus i nakraju apostolima.

Ono {to je zanimqivo~itaju}i iz jevan|ela jeste ~iweni-ca da ga oni kojima se javio u prvomtrenutku nisu prepoznali, {toukazuje da je Hristos nakon vaskrse-wa imao druga~iji lik i obli~je.

Marija Magdalina ugle-dav{i vaskrslog Hrista kod grobanije ga prepoznala, sve do momentadok je on nije pozvao po imenu. Utom trenutku ona je vrisnula odsre}e rekav{i: U~itequ! A Isus jojre~e:,, Ne doti~i me se, jer jo{nisam uzi{ao Ocu svojemu…”(Jn.20,16-17)

Luka i Kleopa koji su putemrazgovarali sa Hristom, nisu znalida je to Gospod, sve do momenta kadaje ve~eraju}i sa wima za stolomprelomio hlebove… ,, i dok onsje|a{e sa wima za trpezom, uzev{ihleb blagoslovi i prelomiv{i gadava{e im. A wima se otvori{e o~ii pozna{e ga, a on postade nev-idqiv za wih i reko{e oni jedandrugome: Ne gora{e li srce na{e unama dok nam govora{e putem i doknam obja{wava{e pisma?”(Lk.24,30-32)

Ovaj doga|aj i re~i sv. apos-tola nam ukazuju da Hrista u ovom`ivotu ne treba tra`iti fizi~kimo~ima, ve} da se on otkriva onimakoji ~istim srcem usvajaju wegovere~i, zapisane u Svetom pismu ikoji ga kroz Svetu tajnu pri~e{}a uvidu hleba i vina primaju na SvetojLiturgiji.

,,Bla`eni ~isti srcem jer }eBoga videti”(Mt.5,8).

I opet: ,,Koji jede moje teloI pije moju krv u meni prebiva i jau wemu”(Jn.6,54).

A, u prvi dan nedeqe , kakosvedo~i apostol Jovan u~eniciwegovi behu svi zajedno sakupqeniu jednoj ku}i i od straha od judeja,vrata behu zakqu~ana. Tada do|eIsus i stade na sredinu i re~e im:Mir vam! I ovo rekav{i pokazaim ruke i rebrasvoja…(Jn.20,19-20)

Prolazak Hristov krozzakqu~ana vrata, sveti oci tuma~e

tako, da }e po Drugom dolaskuHristovom i vaskrsewu mrtvih,vaskrsla tela imati takve i sli~nesposobnosti, te da prirodni ifizi~ki zakoni koji va`e u ovom`ivotu, ne}e va`iti u budu}em. Tozna~i da ne}e biti nikakvihfizi~kih ograni~ewa, da }e telabiti savr{ena i mo}na uispuwavawu voqe Duha.

Telo ne}e biti tamnicadu{e, kako je to shvatao Platon ineki mislioci posle wega, ve}verna i poslu{na slu{kiwa du{eu svemu spremno da poslu`i voqiBo`ijoj i svome gospodaru.

Da je Hristos zaista vaskr-sao u svom zemaqskom obli~ju itelu, pokazao je svojim u~enicimatako {to je pred wima jeo hranu, aTomi koji nije poverovao u wegovovaskrsewe dao je da opipa wegoverane.

Tako je apostol Toma postaosvedok u ime svih onih kojima jepotrebna fizi~ka potvrda i dokazda bi verovali.

A Hristos re~e:,, Zato {tosi me video, poverovao si; bla`enikoji ne vide{e, averova{e(Jn.21,29).

Draga bra}o i sestre, vera uVaskrslog Hrista i op{tevaskrsewe svih umrlih jeste osnovana{e vere, stub i tvr|avaPravoslavqa. Da Hristos nijevaskrsao, uzalud bi bila vera na{a,

a uzalud bi bio i `ivot na{, rekaoje Sveti apostol Pavle. Vera jeosnov na{ega `ivota, a kako veruje-mo, tako bi trebali i da `ivimo,jer vera bez dela je mrtva i akopravo verujemo, a u `ivotu i praksise druga~ije pona{amo, sami sebisudimo.

Nama Pravoslavnim hri-{}anima je data i od predaka preda-ta pravilna i spasonosna vera.

Da li }emo je sa~uvati iispuniti zavisi iskqu~ivo od nas.Dokaz istinitosti i sile te verejesu na{i svetiteqi, istinski sve-doci vaskrslog Hrista kojiispuni{e zakon Bo`iji i udosto-ji{e se ve~noga `ivota.

Na wih i mi treba da seugledamo, kako bi se udostojilive~noga `ivota u Carstvu Bo`ijemi radosno klicali Hristos vaskrse!

Neka bi nas radost vaskrse-wa pratila u sve dane na{ega`ivota i kroz ~itavu ve~nost.Amin!

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

V E R A

23www.serbianmirror.comMaj 2014.

HRISTOS NAKON VASKRSEWA

24 Maj 2014.

F E L J T O N : O V A K O J E B I L O

Kako jepo zn a t o ,zvani~no

Prvi svetski ratzapo~inje mesecdana nakon atenta-ta na aus-t r o u g a r s k o gprestolonasled-nika FrancaF e r d i n a n d a ,1914. godine.

Naredna godina, 1915. nakon Cerske iKolubarske bitke, donosi prvih devetmeseci primirja, do 6. oktobra 1915.kada dolazi do zdru`ene ofanzivenema~kih i austrougarskih snaga. Ne{tokasnije i od strane Bugarske okupiranesu Makedonija i jugoisto~na Srbija. Utim trenucima, pred srpskim vojnim icivilnim rukovodstvom postavlja se dil-ama: Kapitulacija ili odstupanje?Odluka je bila jednoglasna, da kapitu-lacija ne dolazi u obzir. Dakle, ostalo jeodstupanje kao jedino re{enje. Krajemnovembra 1915. doneta je kona~naodluka o povla~enju. Jedan pravac jevodio preko Crne Gore, dok su dva vodi-la preko albanskih planina.

Na`alost, na tom putu spasenjacelog jednog naroda, pod dejstvom hladnezime i iscrpljenosti stanovnistva i op{tegpada otpornosti, {to je bilo posledicaBalkanskih ratova, povla~enje Srba prekoAlbanije, pretvorilo se u najve}i egzodus umodernoj srpskoj istoriji. Prema zvani~nomizve{taju ministra vojske, upu}enom predsed-niku vlade Nikoli Pa{i}u, do dolaska na ostr-vo Krf, stradalo je preko 243 000 ljudi.

Dolaskom u Skadar, a potom uDra~, sudbina gotovo 180 000 ljudi bila jepotpuno neizvesna. Saveznici su iz mnogihrazloga kasnili sa obe}anom pomo}i ioperacijom evakuacije. @rtava je svakimdanom bilo sve vi{e. U tim mo`da najdra-mati~nijim momentima, odlu~uju}u uloguu spasavanju tolikog broja ljudi odigrao jevrhovni komandant srpske vojske, regent,Aleksandar Karadjordjevi}. Iako i samozbiljno bolestan, (nad njim je ~akizvr{ena i hirur{ka intervencija), odbio jeponudu saveznika da bude upu}en nale~enje u Italiju. Ostao je uz svoju vojskui svoj narod i radio na intenzivnoj diplo-matskoj prepisci sa saveznicima, ukolikose tako mogu nazvati o~ajni~ka pisma u

kojima ih je obave{tavao da je srpski narodu tom trenutku na ivici biolo{kog opstan-ka.

Jedini koji je duboko dirnutsadr`ajem pisma odgovorio konkretnimmerama, bio je ruski car Nikolaj Romanov,koji je uslovio dalji opstanak ruske vojske

na isto~nom frontu, konkretnom pomo}isaveznika Srbiji. Prvo iskrcavanje Srba naKrfu, bila je tada{nja hidrobaza Guvija.Svih 150 000 vojnika i oficira pro{lo jekroz trija`u na malom ostrvu Lazaret. Oni,

koji su bili na smrt bolesni, za koje susavezni~ki lekari procenili da im je zdravl-je vitalno ugro`eno i da im spasa nema,bili su upu}eni na ostrvo Vido, tadakamenito ostrvo, nepo{umljeno, zvano“ostrvo zmija”. Padale su te{ke ledene ki{eosam dana neprekidno i kao posledica

svega {to ih je do tada sna{lo, prvih neko-liko nedelja umiralo je preko dve stotine,uglavnom de~aka, regruta, izmedju 15 i 20godina. U po~etku su bili sahranjivani uplitkim kamenim grobnicama na obali ostr-

va, a kada to tehni~ki vi{e nije bilomogu}e, njihova tela su evakuisana batka-ma sa francuskog sanitetskog broda “SvetiFranja Asiski” i polagana u dubineJonskog mora. Tako je nastala ~uvena“Plava Grobnica”, jedan od najpotresnijihmomenata u novijoj srpskoj istoriji.

Kao i uvek, u tako te{kimistorijskim trenucima, najbolji svedok jeumetnik, koji ostavlja svoje zapise nafotografiji, platnu ili papiru. Jedan odnjih bio je tada mladi pesnik, MilutinBoji}, koji je pre{ao sa srpskomvojskom Albaniju i ne{to kasnije napisaoopus patriotskih pesama, od kojih je“Plava Grobnica”, verovatno i najpotres-nija pesma posve}ena stradanju jednognaroda u I svetskom ratu.

Po zna~aju koji je srpska vladadavala o~uvanju duhovnog i kulturnogidentiteta nacije govori i ~injenica da seovde na Krfu na{lo i Miroslavljevojevandjelje.

Branko Lazarevi} u ~asopisu“Krfski zabavnik”, 1917. godine, pi{e:“Mi smo izgubili svoje teritorije, alinismo izgubili svoje du{e. A one su

ognji{te onoga {to ima da se ka`e. OstrvoKrf, postalo je kolevka vitalnosti srpskognaroda, gde }e duh da tra`i svoje korife-je”.

Nastavi}e se....

TAMO DALEKO

Od pre nekoliko brojeva smo zapo~eli feljton o Prvom svetskom ratu povodom stogodi{njice od po~etka rata. Pobedu u ovom ratu Srbi su skupo platili, do`iveli su pravu golgotu i izginulo je vi{e od pola srpskog mu{kog stanovni{tva.

Pi{e: Aleksandra Miti}

3.deo

D R U [ T V O

25www.serbianmirror.comMaj 2014.

VOLONTERI

ZA NISVILLE

Nisville Jazz Festival }e ove

godine proslaviti jubilej – 20

godina rada i postojanja.

Pro{logodi{nji Nisville posetilo je vi{e od

120 hiljada ljudi, a osim posetilaca ofici-

jalnog programa bilo je dosta ljubitelja

d`eza koji su koncerte pratili na

“open-stejd`evima” u prostoru ni{ke

T v r d j a v e ,

ni{avskog keja

kao i drugim

mestima u

samom gradu, a

program se

takodje organizovao i u jo{ pet gradova

Srbije: u Kru{evcu, Arandjelovcu, Vranju,

Pirotu i Zaje~aru. Broj vrhunskih svetskih

i doma}ih d`ez majstora koji su odr`ali

preko 80 koncerata popeo se preko 500.

Uz 200 akreditovanih novinara, 300

volontera, ve}i broj “work-shopova”,

prate}ih pozori{nih predstava, festival je

postao najve}a manifestacija ovakve vrste

u jugoisto~noj Evropi.

U saradnji sa Kancelarijom za

saradnju sa dijasporom Grada Ni{a,

menad`ment Nisville Jazz Festivala

odlu~io je da ove godine po{alje poziv

mladima iz dijaspore, naro~ito mladima

iz USA.

Predvidjeno je

da se broj mesta

za volontere

pove}a za jo{

50, tako da

zainteresovani mladi iz dijaspore mogu

da se priklju~e Nisville timu i u~estvu-

ju u organizaciji jubilarnog XX festi-

vala u svojoj otad`bini. Konkurs za

volontere bi}e objavljen uskoro na

zvani~nom sajtu festivala -

www.nisville.com .

26 Maj 2014.

Z A K O N

VI PITATE, KONZULAT ODGOVARARedakcija lista “Ogledalo” u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u ^ikagu pokrenula je novu rubriku pod nazivom “VI PITATE, KONZULATODGOVARA”. To }e biti prilika da putem našeg lista postavite pitanja na koje }e vam odgovoriti Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu. Vaša pitanja

mo`ete nam slati na e-mail ogledalo@gmail.com ili putem pošte na adresu: Ogledalo – Serbian Mirror, PO BOX 13472 Chicago, Il 60613.

U ovom broju Generalni konzulatnas upoznaje sa svojom istorijom, njegov-im ovla{}enjima i mogu}nostima kakomo`e da pomogne svojim gradjanima.

Istorijat konzulata, odnosno funkcije konzula:

Po~etak razmene dobara izmedjuljudi uslovio je i pojavu lica koja su {titilistrane trgovce iz drugih krajeva: u starojGr~koj prostate, kasnije “proksen” (ekviva-lent za konzula). U Egiptu je gr~ke trgovce{titio “magistrat” u svojstvu sudije, a uRimu “pretor peregrinis”. U srednjem veku,sa razvojem manufakturne trgovine,ustanove proksena, magistrata i pretor pere-grinis, transformi{u se u dr`avne konzu-larne predstavnike ~ije se funkcije pro{irujuizvan trgovine, na ekonomiju uop{te idelom na politiku – sve do 17. veka kadase po~inje sa diplomatskim misijama.

Nakon industrijske revolucije irazvoja trgovine na novim osnovama,ustanova konzula ponovo dobija nazna~aju. Prva Konvencija koja reguli{e sta-tus konzula zaklju~ena je izmedjuFrancuske i [panije 1769. godine, a razvi-jaju se i unutra{nja zakonodavstva u vezi saovim institutom (Francuski ordonans 1781,Holandski konzularni poslovnik 1786, Akto konzularnoj slu`bi 1792. u SAD).

Razvoj ustanove konzula sezavr{ava kodifikacijom konzularnog pravaBe~kom konvencijom o konzularnimodnosima iz 1963 godine.

^emu konzulati slu`e?

Konzulati su “dr`ava u malom”.To su op{tine, mati~ari, policija i

vojni odsek u jednom.U konzulatima se prijavljuju

novorodjena deca, prijavljuje se sklapanje

braka, u nekim dr`avama ~ak sklapamo ibrakove ako su oba supru`nika na{i dr`avl-jani.

U konzulatima se vr{i overa pot-pisa, preko njih se pribavljaju izvodi izmati~nih knjiga i druga uverenja, tamo semo`e sastaviti testament ili zameniti paso{koji je o{te}en ili je istekao.

Kada konzulati nisu nadle`nida re{avaju po nekom zahtevu, kao {toje to slu~aj npr. sa pitanjem dr`avljanst-va, konzulati brinu o tome da podnetizahtev bude uredan i kompletan, i {aljuga nadle`nom organu u RepubliciSrbiji.

U konzulatima se reguli{e vojnaobaveza regrutima u inostranstvu. Prekokonzulata se uru~uju sudski pozivi i drugapismena. U njima se prijavljuje smrt i izda-je sprovodnica radi sahrane preminolog uSrbiju. Tamo se mo`e dobiti carinskapotvrda na osnovu koje se ostvaruje pravooslobadjanja pla}anja carine ako se uvozepredmeti za doma}instvo u Srbiju.Konzulati se, na osnovu ovla{}enja nasled-nika, brinu o ostavini na{ih gradjana uinostranstvu i aktivno u~estvuju u ostavin-skom postupku. Po okon~anju, prekoNarodne banke Srbije, dozna~uju se sredst-va na ra~un naslednika.

Konzulati su va{a prva adresa uinostranstvu ako se ne{to nepredvidjenodesi. Neko ko van zemlje ostane bez doku-menata ili iz drugih razloga zapadne unevolje, prvo }e se obratiti nekom od diplo-matsko-konzularnih predstavni{tavaRepublike Srbije.

U njima, u svako doba, pa ~ak ivan radnog vremena, vikendom i praznici-ma, postoji neko kome }ete se obratiti akoto situacija zahteva.

Zato ne tra`ite pomo} od sumn-jivih, “dobronamernih” osoba na neadekvat-nim mestima. Konzuli za to slu`e.

[ta konzuli ne mogu daurade?

Oni vas ne mogu izbaviti iz zatvo-ra ako ste u skladu sa zakonima zemlje ukojoj se nalazite iz nekog razloga li{eni slo-bode ili ste osudjeni na kaznu zatvora. Onisu tu da brinu da dobijete isti tretman kaoi ostali gradjani koji se nalaze u istojsituaciji, da se na vas primenjuju isti zakonii da imate obezbedenog branioca poslu`benoj du`nosti.

Na va{ zahtev, policijski organi sudu`ni da vam obezbede kontakt sa konzu-lom. Mi }emo, ukoliko to zahtevate, ova{em problemu obavestiti rodbinu u zemljii pribaviti detalje va{eg slu~aja. Nemo`emo da pla}amo tro{kove advokata pova{em izboru, niti smo u situaciji da daje-mo kauciju radi privremenog pu{tanja na

slobodu. To nije praksa nigde u svetu pa nikod nas.

Konzuli ne mogu imati uloguva{ih advokata i zastupati vas pred pravo-sudnim organima zemlje prijema. Oni vammogu dati pravni savet u vezi na{ih propisaili propisa zemlje doma}ina ukoliko smo sanjima upoznati.

[ta jo{ rade konzulati?

Pored navedenog, konzulati imajuna lokalnom nivou i diplomatsku funkciju,oni su tu da unapredjuju politi~ke iekonomske odnose, da informi{u javnost,da {ire kulturu na{e zemlje, da saraduju ipoma`u dijasporu i njena udru`enja i jo{mnogo toga.

Klikom do dokumenata! Kancelarija za saradnju sa dijasporom

Kad god i gde god u inostranstvu su Vam potrebna dokumenta(izvodi iz mati~nih knjiga i uverenje o dr`avljanstvu),

naru~ite ih internetom, platite karticom i dobi}ete ih na ku}nuadresu bilo gde u svetu u roku od 15 dana.

Izvode mo`ete dobiti za 103 RS opštine: www.eservis.ni.rs/dijasporaweb/iface.aspy

Opširnije na www.dijasporanis.com/virtuelnimaticar

Ukoliko ne `elite da primate obaveštenja

Kancelarije za saradnju sadijasporom Grada Niša,

napišite nam to u odgovoru na ovu poruku.

S poštovanjem,Ivan Kalauzovi}

Kancelarija za saradnju sa dijasporomSlu`ba za poslove gradona~elnika Grada Niša

Tel: +381 18 521 009E-mail: info@dijasporanis.com

Adresa: Nade Tomi} 13, 18000 Nišwww.dijasporanis.com

www.facebook.com/dijasporanis

S P O R T

27www.serbianmirror.comMaj 2014.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Kraj Dinastije? Kada jeBarselona izgubila odReala u finalu kupa Kralja

[panije, {to se nadovezalo naporaze od Atletiko Madrida u Ligi[ampiona i Granade u prvenstvu[panije, do{ao je kraj jednom peri-odu duga~kom vi{e od decenije,tokom kojeg katalonci nisu izgubilitri utakmice za redom. Da stvarbude gora, {anse da ovaj timsezonu zavr{i osvajanjem jednogozbiljnog trofeja visi o koncu, {tobi takodje bila {okantna situacijakoja nije vidjena kod Barcelone od2008. godine.

Zato je normalno da kri-tike i analize plju{te sa svih strana,~ak i od onih koji su se do ju~ekleli u Barselonu i po zidovimasoba lepili tapete sa Mesijevomslikom. Ni{ta stra{no tu nema, jerje i jedan od najboljih teniserasveta Rafael Nadal rekao ono {toje nepobitno: “Ne mo`e se uvekpobedjivati i biti prvi”.

Zato, {to se ti~e onih kojiu besu zbog poraza i neuspehaBarse tvrde da Leo Mesi ne mo`evi{e da se sastavi sa loptom, nekapogledaju podatke koji govore;Mesi je najmladji fudbaler u istori-ji prvenstava [panije koji je posti-gao 200 golova, a to je u~inio sa25 godina i 117 dana. Da bi posti-gao gol potrebno mu je najmanjevremena od svih vrsnih strelaca upet najja~ih liga Evrope.Argentinac posti`e po gol na svak-ih 78 minuta, {to je manje od“rodjenog” strelca Aguera kom jepotrebno 80 minuta, Ronaldu 85,Suarezu 87. Mesi je zatresaomre`u najve}eg rivala Reala 17puta. Postigao je golove protivvi{e od 100 razli~itih timova. Maloli je.

Fudbalski praznik

i te kakav

Mo`ete li da po`eliteve}i spektakl od utakmice polufi-nala Lige [ampiona izmedju Realai Bajerna iz Minhena, duel dvafudbalska giganta, Nema~ke i[panije. U stvari tu i ne trebamnogo da se zami{lja i `eli,dovoljno je samo znati i pro~itatida su beli Real i crveni Bajern dvanajodlikovanija kluba u istorijiovog takmi~enja, koje je Realosvajao devet puta, a Bajern petputa.

Da se napomene da je

Bajern ve} postao {ampionNema~ke, mo`e sebi da dopusti ida izgubi po koju utakmicu, jerima ~ak 25 bodova vi{ka. [to seReala ti~e, on jo{ uvek igra na trifronta u stvari na dva, jer je finalekupa ve} dobio i ~eka kiks

Atletika iz Madrida da bi osvojilii “Primeru”, a ima i veliku {ansuda dodje do 10 titule kupa [ampi-ona, bi}e to vra{ki te{ko i akoodlazi u Minhen sa golom pred-nosti. Ako i revan{ uspe{nopresko~i ~eka ga pobednik iz me~aAtletiko Madrid i ^elzi.Ljubiteljima fudbalske igre ostajeda navijaju i u`ivaju.

A {ta re}i o na{em

fudbalu?

Fudbalu u Srbiji je podhitno potreban vrsan lekar, da bidao ta~nu dijagnozu, a zatimotpo~eo le~enje. Dobro ste pro~italile~enje, jer je oboleo od te{kebolesti, da nabrojimo od ~ega sveboluje: tu~e navija~a, name{tanjerezultata, igre tri za tri, me{anjepoliti~ara u odlu~ivanju ko }e bitinovi prvak, a ko }e ispasti. Neki }ere}i ni{ta stra{no, jer je toga bilo iranije. Istina je da je bilo, da gaima i da }e biti. Ali ono {to brineje pojava {ovinizma na utakmica-ma, a taj {ovinizam iskazujuveoma mladi navija~i, mnogi neznaju {ta on ustvari zna~i.

Kada je ovaj slu~aj upitanju, tra`i se odgovor, ko je

kriv? [ta dr`ava ~ini da ga suzbi-je? [ta to ~ine organi reda?Fudbalska organizacija? Mo`emosa pravom da ka`emo “Ama ba{ni{ta, jednostavno zatvaraju o~i pasa pravom mo`emo da ka`emo dasu oni, to jest dr`ava i zakon

najve}i krivci. Evo primera koji uliva

strah, a on je skora{nji. Ne mo`eda se nadje lep{a re~ odrazbojni{tva na utakmici Napredak– Novi Pazar gde je bilo svega, alisvega ru`nog. Nije ta slika niizbledela, a nova se odigrala na

utakmici Novi Pazar – CrvenaZvezda. Normalno da sve ideru`nim tokom, jer niko ne}e dapo~ne da re{ava goru}a pitanja.Znam da zakon postoji, ali zakonniko ne primenjuje, prolaze inci-denti na na{im stadionima, opetniko ne reaguje i ne sankcioni{e,a ve} dolazi i ve~iti derbi.

Ovaj derbi je nekada biopraznik za o~i i du{u. Na njega sudolazili ljubitelji fudbala iz cele

Evrope. Danas izbegavaju da gagledaju i na{i zaljubljenici unajlep{u sporednu stvar na svetu.Ovaj ~uveni derbi danas umestolepog fudbala, donosi svojevrsnovanredno stanje. Dobro stepro~itali vanredno stanje, ne zbog

poplava, po`ara ili zemljotresa, ve}zbog svega onog ru`nog i tu`nog{to se de{ava u okolini i na tribi-nama dva najve}a stadiona u na{ojSrbiji. Zbog onoga {to se na njemude{avalo i {to mo`e da se desi, netreba `muriti ve} se morajuotvoriti ~etvoro o~iju. Medjutim i

dr`ava koja mora da obezbedi redi mir i savez koji je zadu`en zaovo takmi~enje zatvaraju o~i,prave se ludi. Za{to? [ta to ~ekaju,zar treba da bude i mrtvih?

Nered i haos su i daljeprisutni, strah ostavlja one pravenavija~e kod ku}e, a niko ododgovornih ne}e ili ne sme daotpo~ne sa pravim le~enjem i trajn-im izle~enjem. Oni prosto ne `eleda daju pravu dijagnozu. To vam

dodje isto kao kad bi umestouni{tavanja uslova za pojavu malar-ije, ponaosob tra`ili komarce kojimalariju prenose. Nikad nisam biopesimista ali u ovom slu~aju jesam.Boljka je toliko uzela maha, a onikoji su zadu`eni ne mogu da nadju

leka, a ne}e da odu i prepuste stvarboljim, i odlu~nijim. Re{enje je vrlolako, samo treba po{tovati i primen-jivati zakon koji je jednak za svako-ga, a to zna~i: “ni po babi ni postri~evima, ve} po pravdi Bogajedinoga”. Zna~i zakon treba pri-meniti bez obzira ~iji su navija~i upitanju, samo tako se mo`euspostaviti mir na na{im fudbal-skim, ko{arka{kim i drugim utakmi-cama.

Zato je danas svakomenormalnom posve jasno, da su ju`nai severna tribina izmi{ljene, da bisuprotstavljene navija~ke grupe bilenajdalje jedna od druge, da imajusvoju teritoriju. To je po onoj:“Medju na{ima nema mesta za nji-hove”. A to je dolivanje ulja navatru.

Svuda u zemljama sa jas-nim i ~vrstim zakonom na tribina-ma su izme{ani navija~i.

Na kraju, verujem uBoga i imam nadu da }e i ovajderbi pro}i mirno kao i pro{likojeg je Patrijarh Srpski GospodinIrinej blagoslovio.

Dok smo zavr{avali ovajbroj, derbi je ve} odigran. Nijebilo ve}ih incidenata, a Partizan jepobedio sa 2:1.

Klju~ni momenat na utakmici Real - Bajern (pogodak Benzeme)

V R E M E P L O V

28 Maj 2014.

DOGODILO SE U MAJU1. Maja 1886. – U ^ikagu je 40.000 radni-ka stupilo u {trajk, zahtevaju}i bolje usloverada, izra`ene u paroli “tri osmice”. Po osamrada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobus policijom ubijeno je {est i ranjeno oko 50radnika. Od 1889. ovaj dan se slavi kaoMedjunarodni praznik rada. U Srbiji je prviput proslavljen 1894. i slavi se i danas.

2. Maja 1852. – Rodjen srpski novinar, pisaci politi~ar, Pera Todorovi}, jedan od osniva~aNarodne Radikalne stranke.

3. Maja 1494. – [panski moreplovacKristofer Kolumbo otkrio ostrvo, kasnije naz-vano Jamajka.

4. Maja 1885. – Umro srpski knezAleksandar Karadjordjevi}, sin vodje Prvogsrpskog ustanka, Karadjordja. Za njegove vla-davine, po~ele reforme dr`ave i njena mod-ernizacija. Na Svetoandrejskoj skup{tini 1858.zba~en sa vlasti, a na presto se vratio knezMilo{ Obrenovi}.

5. Maja 1821. – Umro francuski carNapoleon I Bonaparta, jedan od najve}ihvojskovodja u istoriji, ~iji su osvaja~ki poho-di izmenili Evropu. Umro na ostrvu SvetaJelena, kao britanski zatvorenik.

6. Maja 1237. – U manastiru Mile{evasahranjene su mo{ti Save Nemanji}a (SvetogSave), prvog srpskog arhiepiskopa, koji jeumro 27. januara 1235. u Velikom Trnovu uBugarskoj. Turci su 1594. izvadili mo{ti ispalili ih na Vra~aru u Beogradu.

7. Maja 1711. – U Dubrovniku rodjen RudjerBo{kovi}, matemati~ar, astronom i fizi~ar,filozof i diplomata, osniva~ i direktorastronomske opservatorije u Breri kod Milanai direktor Opti~kog instituta francuskemornarice. @iveo i radio u Rimu, Milanu,

Parizu i Londonu.

8. Maja 1900. – Srpski fizi~ar Mihailo Pupinpatentirao u Njujorku aparat za telefonske itelegrafske prenose na velike udaljenosti.

9. Maja 1800. – Rodjen D`on Braun, boracza ukidanje ropstva u SAD. Izvr{io je ~uveni

napad na arsenal u Harpers Feriju 1859. zbog~ega je optu`en za izdaju i pobunu robova iosudjen na smrt ve{anjem. Njegovopogubljenje 2. decembra, 1859. dovelo je dozao{travanja borbe izmedju abolicionista irobovlasnika.

10. Maja 1994. – Nelson Mandela izabran zapredsednika Ju`ne Afrike i postao prvi crnacna ~elu te zemlje.

11. Maja 1997. – Superkompjuter kompanijeIBM, “Duboko plavo”, pobedio svetskog{ampiona u {ahu, ruskog velemajstora GarijaKasparova, u me~u od sest partija.

12. Maja 1607. – Engleski avanturistaD`ejms Smit, osnovao je prvo engleskonaselje na tlu Severne Amerike, koje je kas-nije po njemu dobilo ime D`ejmstaun.

13. Maja 1798. – Rodjen slikar KonstantinDanil, jedan od najve}ih srpskih slikaraXIY veka, predstavnik srpskog biderma-jera.

14. Maja 1998. – Umro ameri~ki peva~ ifilmski glumac Frenk Sinatra, dobitnikOskara za ulogu u filmu “Odavde dove~nosti”.

15. Maja 1928. – Prvi put se pojavio ujavnosti Diznijev crtani junak, Miki Maus.

16. Maja 1917. – U Jonskom moru kod Krfautopio se srpski pisac Vladislav Petkovi} Dis,kada je nema~ka podmornica u Prvom svet-skom ratu torperdovala brod na kome senalazio.

17. Maja 1395. – Poginuo Kraljevi} Marko,

najstariji sin i naslednik kralja Vuka{ina,najpopularnija li~nost srpskih narodnihpesama. Prema nepouzdanim podacima,poginuo kao turski vazal u borbi protivvla{kog vojvode Mir~e na Rovinama. U nar-odnim pesmama idealizovan kao uzorjuna{tva i za{titnik sirotinje od zuluma inasilja.

18. Maja 1998. – Vlada SAD podnela velikutu`bu protiv korporacije “Majkrosoft”, najja~esoftverske kompanije na svetu, zbog monopo-la.

19. Maja 1994. – Umrla @aklina KenediOnazis, supruga predsednika SAD D`onaKenedija ubijenog 1963. u atentatu, a potomi supruga gr~kog brodovlasnika, milijarderaAristotela Onazisa.

20. Maja 1985. – Film “Otac na slu`benomputu” jugoslovenskog re`isera EmiraKusturice, osvojio je “Zlatnu palmu” na 38.medjunarodnom festivalu u Kanu.

21. maja 1471. – U londonskom zatvoruTauer ubijen je engleski kralj Henri VI,

poslednji monarh iz dinastije Lankaster,svrgnut u dinasti~kim borbama (Ratu dveru`e). Njegov lik inspirisao [ekspira zadramu (Henri VI).

22. maja 337. – Umro je rimski carKonstantin I Veliki, prvi rimski car koji jeprihvatio hri{}anstvo u Rimskom carstvu.Godine 325. sazvao je hri{}anski sabor uNikeji.

23. maja 1430. – Zarobljena JovankaOrleanka i predata Englezima, koji su jepotom izveli a crkveni sud i 1431. osudili nasmrt i spalili na loma~i.

24. maja 1844. – Pronalaza~ telegrafaSemjuel Morze poslao prvu telegrafskuporuku na udaljenost od 65 kilometara, kojaje glasila: “[ta je to Bog uradio?”

25. maja 1895. – Britanski pisac Oskar Vajldosudjen na dve godine robije zbog homoseksu-alizma.

26. maja 1896. – Nikolaj II Romanovkrunisan za cara Rusije.

27. maja 1868. – U Mostaru rodjen srpskipesnik Aleksa [anti}, autor antologijskepesme “Ostajte ovde”.

28. maja 1879. – Rodjen srpski matemati~ar,astronom i geofizi~ar Milutin Milankovi},osniva~ katedre nebeske mehanike naBeogradskom univerzitetu.

29. maja 1903. – U Beogradu su ubijeni kraljAleksandar Obrenovi} i njegova zena DragaMa{in. Ubistvo poslednjeg vladara dinastijeObrenovi} po~inila je grupa oficira. Novikralj Srbije postao je Petar I Karadjordjevi}.

30. maja 1744. – Umro engleski pesnik isatiri~ar Aleksander Poup.

31. maja 1930. – Rodjen je Klint Istvud,ameri~ki filmski glumac i re`iser.

29www.serbianmirror.comMaj 2014.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

M A L I O G L A S I

^ E S T I T K E O G L A S I I M E D I J I

POSAOFrizerski salon “Le French Twist” iz Najelsa, tra`i iskusne mu{ke

i `enske frizere. Za vi{e detalja i dogovor pozovite Bani na:847.965.9003

**********PRODAJE SE

Prodajem ku}icu-sojenicu na Adi Medjici, u Beogradu.Idealno mesto za odmor u centru grada na obali Save.

Zainteresovani neka pisu na mail, saljem slike:marinkoviczoran@yahoo.com

Teta Kosari, `ivoj legendi^ikaga, sre}an ro|endan,

puno zdravlja i sre}e `eli Slavica Petrovi}

sa redakcijom Ogledala, kao i mnogobrojni

prijatelji.

Sre}an rodjendan na{oj MARIJANI dug `ivot pun sre}e i radosti,`eli njen Pedjica, iskrenim

~estitkama pridru`uju se svi izredakcije Ogledala

Sre}an ro|endan Marku Pajagi}u puno, zdravlja, sre}e iradosti, `ele majka Mira, baba Mara, Ma{a i familija

iz Beograda. Iskrenim ~estitkama pridru`uje se i Slavica sa redakcijom.

Sre}an rodjendan Vlatku @drale,`ele svi iz srpskog pozori{ta

i redakcija Ogledala

Sre}an ro|endan MelisiToma{evi}, dug i sre}an `ivot, po`eleli su majka Cica i k}i Marija.Iskrenim ~estitkama pridru`ujese Mira sa svojima iz Kana iSlavica sa redakcijom Ogledala.

Srecan rodjendan Jeleni Draga{`ele: Sa{a, Katarina, Aleksandar iSlavica

Sre}an rodjendan AniDraga{ `eli Aleksandar

sa tatom

Sre}an rodjendan Katji Tur~inov`eli Aleksandar sa tatom

Sre}an rodjendan OlgiElek `elu kum

Aleksandar jr sa tatom

SERBIAN RADIO CHICAGOOd ponedeljka do petka od 3-4 pm

Na 1080 AM - WNDZ

Milorad Ravasi

Ph : 773-933-9180

Fax : 773-933-9179

30 Maj 2014.

V E D R A

PPOOZZNNAATTII HHOOLLIIVVUUDDSSKKII GGLLUUMMAACC

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa pla~e:

-Kako }u znati {ta da ti {aljem u paketu

kad ne znam da ~itam?

-Ta, Soso, ja }u ti crtati, a ti to po{alji.

Tako i bi. Lala crta }urku, Sosa {alje. Lala

crta {trudlu, Sosa {alje. I tako sve do jedan-

put. Sti`e pismo: crta ta~ka crta ta~ka. Sosa

ni{ta ne razume i ni{ta ne po{alje. Dolazi

Lala na odsustvo i ka`e:

-Pa Soso, {to mi nisi poslala paket ono-

mad?

-Pa nisam znala {ta si

nacrt’o.

-E, glupa `eno, ta

crt’o sam rezance

s makom!

*****

Vozili se u autu mehani~ar, elektri~ar i

programer... i auto se pokvari. Mehani~ar

ka`e: - Ma sigurno je oti{ao blok od moto-

ra! Elektri~ar: - Ma sigurno je to do aku-

mulatora! Kad }e programer:

-A da probamo da izadjemo, pa da ponovo

udjemo?

*****

ANKETA: U celom svetu su ljudi odgo-

varali na isto pitanje: "Kakvo je va{e

mi{ljenje o nesta{ici hrane u ostalim

delovima sveta"? Anketa se zavr{ila katas-

trofalno:

U Africi nisu znali {ta je to hrana. o U

Zapadnoj Evropi nisu znali {ta je to

nesta{ica. U Isto~noj Evropi nisu znali {ta

je sopstveno mi{ljenje. U Americi nisu

znali {ta je ostatak sveta.

*****

Ulazi Pirocanac u kafanu i pita ~oveka:

- Jesi li ti onaj {to mi je spasio sina od

davljenja?

- Jesam, ne morate mi zahvaljviti .

- A gde mu je kapa?

Pesma `eni

VVIICCEEVVII --VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

Ti si moj trenutak i moj sanI sjajna moja re~ u {umuI samo si lepota koliko si tajnaI samo istina koliko si `udnja.

Ostaj nedosti`na, nema i dalekaJer je san o sre}i vi{e nego sre}a.Budi bespovratna, kao mladost.Neka tvoja sen i eho budu sve {tose}a.

Srce ima povest u suzi {to leva,U velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo {to du{a prosneva.Poljubac je susret najlep{i na svetu.Od mog prividjenja ti si cela tkana,Tvoj plast sun~ani od mog snaispreden.Ti be{e misao moja o~arana,Simbol svih ta{tina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit’ si postojala.Rodjena u mojoj ti{ini i ~ami,Na Suncu mog srca ti si samo sjalaJer sve {to ljubimo – stvorili smosami.

POEZIJA PO IZBORU OGLEDALA

SSUUDDOOKKUU

Od ovog prole}a

Ogledalose prodaje na svim

prodajnim mestima, a u crkvama je besplatno!

STABILNOJ I USPE[NOJ TRANSPORTNOJ KOMPANIJI

POTREBNI VOZA^I

STADIG LINES CHICAGO TO GRAND FORKS, ND.

700 MILES ONE WAY.

2800 MILJA NEDELJNO ZAGARANTOVANO

IZUZETNO PLA]ENO U ZAVISNOSTI OD ISKUSTVA VOZA^A .38 DO .43 C /MILJA

POZOVITE MIKIJA NA 312. 888. 0669

Jovan Du~i}

31www.serbianmirror.comMaj 2014.

P O R U K E