MIHAJLO PUPIN

Život i doprinosi Savremenoj nauci

Autor Ana Stojkov

Detinjstvo

Mihajlo Pupin je rodjen 9. oktobra 1854. u močvarnom, siromašnom seocetu,

nedaleko od Pančeva, Idvoru, kao jedno od desetoro dece uglednog domaćina

Kostantina i majke Olimpijade.

Školovanje

Mladi Pupin je krenuo u osnovnu školu u Idvoru.

Kako je već kao mali pokazivao znake uspešnog đaka, njegova majka je nagovorila oca da sina pošalje, po završenoj osnovnoj školi, na dalje školovanje u Pančevo 1869. godine.

Školovanje po svetu

Posle Pančeva, Pupin ide u Beč.

Posle jedne godine u Pragu, zbog teške ekonomske situacije odlučio je da ode u Ameriku 1874. godine.

Pupinov život u Americi

Pošto nije imao novca i nije znao engleski, Pupin je sledećih pet godina radio fizičke poslove.

Uporedo je učio i radio, i 1879. položio je prijemni ispit i upisao se na Univerzitet Kolumbija.

Dalje školovanje po Evropi

Juna 1883. godine Pupin se uputio u Evropu napostdiplomske studije u Englesku.

Posle Kembridža Pupin je nastavio školovanje u Berlinu kod čuvenog fizičara Helmolca.

Doktorirao je 1889.god.

Brak

Pre povratka iz Berlina u SAD Pupin se u Londonu1888. godine oženio Sarom Katarinom Džeksonudovicom Frederika Egejta i sestrom svog školskogdruga i budućeg kolege Vilijama Džeksona.

Depresija

15. aprila 1896. godine Pupin je oboleo od teškeupale pluća. Njegova supruga koja ga je negovalai sama je podlegla bolesti sa tragičnim ishodom. Pupin se povratio od bolesti, ali je teško i sporopreboleo veliku tragediju, zbog čega je jednovreme bio u teškoj depresiji.

Predavao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde

laboratorija za fiziku i astronomiju nosi njegovo ime.

Pupinov doprinos savremenoj nauci Svojim naučnim radom, Mihajlo Pupin dao je veliki doprinos u

oblasti bežične telegrafije, telefonije, rendgenologije...

Bavio se i električnim pražnjenjem u cevima sa razređenim gasovima.

Njegov najznačajniji pronalazak su “Pupinovi kalemovi” koji se postavljaju u telefonske linije.

Pronalazak telefona

Graham Bel je pronašao prvi telefon 1870.god.

Pomoću tih prvih telefona razgovor nije bio moguć na većim rastojanjima.

Kalemovi koje je Pupin konstruisao , na određenim rastojanjima umeću se u telefonske vodove, čime se domet višestruko povećava.

Postupak se naziva pupinizacija.

Dostignuća

Pupin je imao veliki broj priznatih patenata i dobio je veliki broj javnih priznanja.

Bio je član Američke akademije nauka i

član Srpske kraljevske akademije.

*Dobio je i Pulcerovu nagradu za autobiografsko delo

“Sa pašnjaka do naučenjaka”.