mesec srpske kulture u rusiji: poruke u srpskim bajkama
TRANSCRIPT
Kulturni centar Opovo: Najava pozorišne predstave za decu,Narodni
muzej Panevo: Zoran Petrovi, jedan vek sa nama
(1921-2021),Opovanima predstavljeno Lovište: Triler, otmica i
ubistvo u malom mestu (video),Opštinska narodna biblioteka Opovo:
Nabavka novih knjiga,Izloba eškog stakla: Struno voenje za osnovce
iz Opova,Mesec srpske kulture u Rusiji: Poruke u srpskim bajkama,
pesma Nade Kljaji,Kultura: Poeo “Kovaiki oktobar”,Knjievni susret:
Poezija Ljiljane Tomi (video),Od baroka do ar dekoa: Ponovo
stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla
(video),Narodni muzej Panevo: Seoba Srba, uveno delo Paje
JovanoviaKulturni centar Opovo: Najava pozorišne predstave za decu
Najava pozorišne predstave za decu
OPOVO, 4. novembar 2021 – Na sceni Kulturnog centra Opovo u subotu, 13. novembra (12:00h) na programu je pozorišna predstava za decu „Ceca Pereca i mudri poslastiar Peca“, koju izvodi Pozorištance Jelenica.
Ulaznice su u prodaji od petka, 5. novembra, i mogu se kupiti po ceni od 250 dinara u biblioteci u Opovu i Kulturnom centru Opovo.
Narodni muzej Panevo: Zoran Petrovi, jedan vek sa nama (1921-2021) Zoran Petrovi, jedan vek sa nama (1921-2021)
PANEVO, 4. novembar 2021 – Narodni muzej Panevo s ponosom najavljuje sveano otvaranje izlobe „Zoran Petrovi – Jedan vek sa nama“
Izloba je posveena obeleavanju 100-te godišnjice od roenja Zorana Petrovia velikog umetnika, akademskog slikara, crtaa, skulptora, pisca, redovnog profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
Zoran Petrovi roen je 7. aprila 1921. godineu selu Sakule, završava Gimnaziju u Panevu, kasnije se pridruuje
partizanskim jedinicama i uestvuje u borbama protim okupatora da bi nakon završetka rata postao jedan od glavnih pokretaa kulturne i umetnike scene u Jugoslaviji, stvarajui svoja fantastina platna i skulpture, stvarajui generacije novih umetnika kroz svoj rad na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, pišui knjige…
„Panevo je grad moje mladosti. U njemu sam prva slikanja izvodio kao ak Gimnazije akvarelom i uljanim bojama. Kao dete sa sela zavoleo sam varoške ulice, lepe kue na jedan kat sa kupolama i tornjeve crkvene i obale Tamiša i nasipe i velike lae na tamiškom pristaništu. U ovoj varoši poeleo sam da postanem slikar.
Ovim Legatom uzvraam Panevu moje dugovanje za lepotu i dobrotu kojom su me ljudi i grad prihvatili.
Legat posveujem uvaenim profesorima panevake Gimnazije koji su nas vaspitavali i u ivot usmerili, i acima generacije sa kojima sam maturirao 1942/43. školske godine.“
Ovako Zoran Petrovi (1921-1996) opisuje svoj odnos prema Panevu prilikom sveane dodele Legata gradu Panevu maja 1989. Panevo, nakon Sakula, na drugom mestu kao potreba, ušlo je u Zoranov svet, postalo mitsko i stvarno kao i rodno mesto. Povezanost zaeta u ranom gimnazijskom periodu, kada stanuje u njemu, pretvorila se tokom umetnikovog ivota u naroitu naklonost i ljubav. Panevu se vraao sledom svoje profesionalne karijere obeleivši u njemu bitne etape umetnikog razvoja – te mu je grad esto bio prvi pratilac i mesto raanja pionirskog uspeha.
Panevaki legat kojem je svojevremeno sticajem okolnosti pridodat i legat iz Sakula (umetnika dela i dokumentarni materijal iz Galerije u umetnikovoj kui) svedok je bogatstva imaginacije i svestranosti legatora, jednog sveta koji je stvorio svojim likovnim i literarnim radom i ivotom obino- neobinog oveka, i upravo obuhvata njegov vek stvaranja
gotovo celovito od 1946-1993. Sadri više od tri stotine pedeset slika, crtea, skultura, grafika, kolaa, akvarela i reljefa uz vredan dokumentarni materijal.
Izloba koju prati obiman katalog, rezultat su trogodišnjeg istraivanja autora izlobe Dimitrija Jovanova, kustosa istoriara umetnosti Narodnog muzeja Panevo, i restauracije i konzervacije slika i skulptura iz Legata Zorana Petrovia, koje je uspešno realizovala Gordana uraevi Prvanov, konzervatorka-restauratorka našeg Muzeja.
Projekat je trajao tri godine uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja RS, a za sledeu godinu, Narodni muzej Panevo planira da obnovi galerijski prostor u prizemlju Muzeja, gde e legat Zorana Petrovia biti trajno izloen.
Sveano otvaranje izlobe zakazano je za sredu, 10. novembar u 19 asova. Na otvaranju publici e se obratiti autori i realizatori izlobe, glumac Miroslav ui, lini prijatelj Zorana Petrovia, a nastupie i muziki trio u sastavu Marijana Gavranovi, Dositej Novakovi i Robert Balint, koji e svirati muziku iz filma Hitler iz našeg sokaka, snimljenog prema scenariju Zorana Petrovia.
Opovanima predstavljeno Lovište: Triler, otmica i ubistvo u malom mestu (video) Triler, otmica i ubistvo u malom mestu
OPOVO, 30. oktobar 2021 – U restoranu ili bolje reeno kafani
„Kod Bobe“ odrana je promocija romana „Lovište“ Katarine Nikoli. Mesto promocije nije sluajno izabrano jer se deo radnje ovog psihološkog trilera – drame deskriptivno dogaa i u ovom prostoru.
Voditelj promocije je bila urednica izdavake kue Arete Ana Jovanovi, dok je pored same autorke o romanu govorio i novinar Glasa Opova eda Vukovi.
Voditeljka je posetioce upoznala sa opusom i radom Katarine Nikoli, autorka je govorila o ideji i procesu pisanja ovog romana, o prošlosti kao lajt motivu, a Vukovi je iz ugla itaoca istakao da je Katarina na najbolji nain iznela anr psihološkog „noar“ trilera.
foto: N. Konstantinov Ana Jovanovi je istakla kvalitet ovog romana i najavila nove promocije.
PROITAJTE JOŠ:
Oma ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Borislav Jankulov, istoriar, arheolog, pedagog i poliglota iz Sefkerina
Oma ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Zoran Petrovi, slikar, skulptor, profesor i pisac
„Utisci su zaista divni, meni je zaista ast što smo mi izdali ovu divnu knjigu, a veoma sam zadovoljna i drago mije što je došlo ovako puno ljudi i što su svi raspoloeni da priaju i postavljaju pitanja i što su svi tu zbog autorke i zbog jednog divnog romana. Za sada, ovu knjigu su itaoci jako lepo prepoznali, nadam se da e se tako nastaviti, mi se trudimo da je predstavimo na što više sajmova i promocija i nadam se i nadam se da emo imati promocije po nekim veim mestima i da e ljudi i tamo prepoznati kvalitet i talenat Katarine Nikoli“, izjavila je Jovanovi.
Autorka je izrazila zadovoljstvo što je prva promocija odrana u Opovu i zahvalila se prisutnima na podršci.
„Jako sam zadovoljna što moja prva promocija odrana ovde, u Opovu, u kafani kod Bobe. Jako puno ljudi se odazvalo, koje sreem svaki dan, koji me podravaju i to je zaista velika podrška. Sledeu promociju u imati 11. novembra u Panevu, pa onda u Beogradu ali verujem da ništa nee biti ovako znaajno i lepo kao kada u svom mestu dobiješ aplauz“, rekla je Katarina Nikoli.
Roman „Lovište“ je u prodaji, a moe se uzeti na itanje u Opštinskoj narodnoj biblioteci Opovo.
Opštinska narodna biblioteka Opovo: Nabavka novih knjiga Nabavka novih knjiga
OPOVO, 27. oktobar 2021 – U toku je nabavka novih knjiga za Opštinsku narodnu biblioteku. U pitanju je nabavka deje literature i beletristike, odnosno 150 primeraka knjiga. Sredstva u iznosu od 110.000 dinara obezbeena su preko Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
Izloba eškog stakla: Struno voenje za osnovce iz Opova Struno voenje za osnovce iz Opova
OPOVO, 20. oktobar 2021 – Kao i na prvoj izlobi eškog stakla 2019. godine (Istorija eškog stakla – od rimskog perioda do renesanse) i nova, druga izloba pod nazivom „Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla (od baroka do ar dekoa), privukla je veliki broj posetilaca i ljubitelja umetnosti.
Pozitivne vibracije dolaze sa svih strana pa su tako organizovane kolektivne posete uenika viših razreda OŠ „Dositej Obradovi“ iz Opova uz struno voenje vlasnika kolekcije Borislava Šoša.
Mesec srpske kulture u Rusiji: Poruke u srpskim bajkama, pesma Nade Kljaji Poruke u srpskim bajkama, pesma Nade Kljaji
OPOVO, 15. oktobar 2021 – U okviru manifestacije „Mesec srpske kulture“ u Sveruskoj dravnoj biblioteci za stranu knjievnost koja nosi ime M.I. Rudomino „Inostranka“ u Moskvi u organizaciji Centra slovenske kulture iz Moskve i udruenja sunarodnika i prijatelja Rusije “SVET” – Kragujevac, 14. oktobra je otvorena Izloba deijih crtea „BAJKE SRBIJE“.
Povodom ovog sveanog dogaaja naša sugraanka iz Barande, pesnikinja i knjievnica Nada Kljai napisala je pesmu „Poruke u srpskim bajkama“. Pesmu prevela na ruski jezik anna Kneevi, a proitala i napravila spot Rina Read. Ovaj spot e biti emitovan na TV kanalu kultura.rf
https://cloud.mail.ru/stock/5haPykPe3U2CMCPdT4y9oBAQ „Poruke u srpskim bajkama“
Autor Nada Kljaji
– Da zdravlje bolest pobeuje!
-Da sit gladnom poveruje!
-Da srea nesreu potiskuje!
-Da je dobro – najvanije!
kad’ naui kulturno
„ “
, , , , – !
– : – ! – ! – ! – ! – ! – ! – – !
,
.
; , .
Kultura: Poeo “Kovaiki oktobar” Poeo “Kovaiki oktobar”
Kovaica, 13. Oktobar U Galeriji naivne umetnosti u Kovaici otvoren je 70. salon umetnosti „Kovaiki oktobar“. Nova dela, nastala u toku prethodnih godinu dana, izloilo je 26 slikara.
Iako i ova godina protie u znaku korone, umetnici koji se bave naivnim slikarstvom i lanovi su kovaike Galerije – bili su nadahnuti i voljni za rad.
Njihove nove slike su izloene i posetioci mogu da uivaju u idilinim seoskim pejzaima, jarkim bojama, prizorima iz prošlosti, mašte i snova.
„Puno sam radio, puno slikao. Jednostavno, hteo sam svojim slikama i sebi i publici da donesem jednu veselost, radost, za promenu od ovih nesrenih vremena i bolesti što su nas zadesile”, rekao je slikar Štefan Varga.
Iako mnogi od ovih umetnika imaju izlobe i van granica Srbije, „Kovaiki oktobar” za njih predstavlja jedan od najvanijih godišnjih dogaaja.
„Javnost Srbije, Evrope i sveta zna šta je to što stvara kovaika galerija naivne umetnosti, ali ovaj dan je poseban, nosi sa sobom jednu teinu. S obzirom na injenicu da svake godine u ovo vreme pokaemo zašto smo sedeli sa kiicomza štafelajom i šta smo to radili”, izjavio je slikar Drago Terzi.
Mlai slikari pokušavaju da slede stope starijih, koji su i proslavili slovaku naivu. Ove godine prvi put je predstavljeno jedno zaboravljeno i ošteeno delo Martina Jonaša.
„Ono što je novina jeste da smo izloili sliku Kovaiki proces Martina Jonaša, koja je bila na restauraciji, iz 1957. godine“, izjavila je Ana olnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovaici.
Galerija u Kovaici postoji od 1955. godine i u svom fondu poseduje više od 1.300 slika.
Pripremila Danica Jovanovi
Prilog RTS-a pogledajte OVDE
Knjievni susret: Poezija Ljiljane Tomi (video) OPOVO, 9. oktobar 2021 – U maloj sali Kulturnog centra Opovo odran je knjievni susret sa pesnikinjom i spisateljicom Ljiljanom Tomi na kojem su predstavljene njene zbirke
poezije, kao i autora lanova pesnike grupe Banatska petica.
Stihove je itala autorka, zatim predsednica Aktiva ena Opštine Opovo Zorica Zoja Ugrinov i Stanislav Milin, a sa svojim pesmama predstavile su se lanice Banatske petice Jasmina Isajlov i Dušica Cvejin Stojanovi, kao i gosti Slaana Jovanovi, dok je Svetlana Pani Ninkovi itala prozu Ljiljane Tomi.
Posebnu panju je privukla recezent Ljiljaninih knjiga Ljiljana Lila Dragovi, kostimograf Narodnog pozorišta i prof. na Univerzitetu lepih umetnosti u Beogradu, koja je priala o svojim iskustvima sa snimanja filmova u evrpskoj koprudikciji u Opovu šezdesetih godina prošlog veka.
PROITAJTE JOŠ:
Od baroka do ar dekoa: Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla
Ljiljana Tomi roena je u Banatskoj Palanci, srednju školu završila je u Beloj Crkvi, a fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu.
Piše poeziju i prozu. Uestvovala je na brojnim meunarodnim pesnikim konkursima. Nagraivane su joj pesme, kao i prozna dela. Piše rodoljubive, ljubavne, opisne i duhovne pesme, a inspiraciju za njih, nalazi u nepreglednoj banatskoj ravnici.
lan je Udruenja pisaca Dunavski venac iz Bore (Beograd) i pesnike grupe Banatska petica. Objavila je zbirke Banatsko plavo i Banatska svadba, Palanaki pesak i Nebeske njive.
OPOVO, 7. oktobar 2021 – Uz prisustvo visokih zvaninika eške ambasade i predstavnika lokalne samouprave, u Galeriji „Jovan Popovi“ u Opovu otvorena je druga po redu izloba eškog stakla iji je autor kolekcionar Borislav Šošo.
Izlobu su otvorili autor izlobe i direktorka ONB Opovo
Katarina Nikoli Rali, a prisutnima su se obratili ambasador eške Republike u Srbiji Tomaš Kuhta i predsednik opštine Opovo Miloš Markov.
Nakon prve postavke, koja je prikazala replike staklenih predmeta od perioda kasne antike do renesanse, na ovoj izlobi su eksponati koji svedoe o istorijskom i umetnikom razvoju stakla od baroka do ar dekoa, sa naglaskom na izradu secesijskih staklenih dekorativnih predmeta sa kraja 19. i poetka 20. veka.
„Upravo ovaj period od secesije pa nadalje je karakteristian po tome što pored majstora, duvaa i njegove ekipe, uestvuju i umetnici, dizajneri, arhitekte, itd. Sada u eškoj imate minimum 100 poznatih staklara gde se radi o autorskom staklu. Šta znai autorsko staklo? Sedamdesetih godina prošlog veka profesor dr Libenski je izmislio tehnologiju skulpture ili kako oni kau staklene plastike gde se praktino dobijaju skulpture i koje imaju razliku u odnosu na druge materijale“, rekao je u svom izlaganju Borislav Šošo.
Naziv ove druge postavke po redu je „Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla“. eške staklarske radionice (Glass studio Štepánek, Glass Studio Müller, Zbynk Votoek) izradile su replike staklenih predmeta, ponavljajui tehnike proizvodnje i dekoracije koje su koristili njihovi prethodnici u epohama iza nas. Najvei deo eksponata na izlobi pripada grupi staklenih predmeta koji su primeri eksperimenata u boji i formi sa kraja 19. i poetka 20. veka, a kojima su pribegavale i druge evropske staklarske radionice pod uticajem ar nuvo stila, odnosno secesije.
„Bitno je pokazati tradiciju koju imamo u eškoj za koju puno ljudi ne zna ni u Srbiji ali i u eškoj ne znaju gde se sve prave stakleni predmeti, koliko ima razliitih radionica gde se to radi. I meni je sve to interesantno, to su tradicionalme profesije koje polako nestaju i bio bih veoma srean da se mladi ljudi zanimaju i interesuju za ove zanate. Kolekcija mi se izuzetno svia, gospodin Šošo i ja se dugo znamo, i on u njegovoj kolekciji ima još puno toga zanimljivog. Ove izlobe su korisne jer e i Srbi puno toga saznati o eškoj, izjavio
je ambasador Tomaš Kuhta.
U postavci se nalazi 60 eksponata, a izloba je otvorena do 28. oktobra.
Narodni muzej Panevo: Seoba Srba, uveno delo Paje Jovanovia Seoba Srba, uveno delo Paje Jovanovia
OPOVO, 6. oktobar 2021 – U stalnoj postavci Narodnog muzeja Panevo nalazi se jedna od najpoznatijih slika srpske umetnosti – Seoba Srba (ulje na platnu, 127×190,5cm), iji je autor Paja Jovanovi.
Seoba Srba, ili pun naziv Seoba Srba pod patriarhom Arsenijom III Crnojeviem, jeste niz od etiri sline uljane slike koje prikazuju Srbe, predvoene srpskim patrijarhom Arsenijem III Crnojeviem, kako napuštaju Staru Srbiju tokom Velikih seoba Srba 1690—1691. godine. Prvu je naruio karlovaki mitropolit i patrijarh srpski Georgije Brankovi 1895. godine i trebalo je da bude prikazana na Milenijumskoj izlobi u Budimpešti sledee godine. Po mišljenju srpskog sveštenstva, to je trebalo posluiti legimitizaciji srpskih zahteva za versku autonomiju i deliminu samoupravu u Austrougarskoj, podravajui tvrdnju da su Srbi napustili svoju otadbinu po nalogu Svetog rimskog cara kako bi zaštitili habzburške granice.
Prva slika je završena 1896. godine sa dimenzijama 380×580 cm, a nešto kasnije te godine je predstavljena patrijarhu Geogriju. Nezadovoljan, patrijarh je od Jovanovia zatraio da ovoj rad prilagodi u skladu sa stavom crkve o seobi. Iako je Jovanovi izmenu uradio relativno brzo, on to nije stigao da uradi na vreme kako bi bila prikazana u Budimpešti i stoga je morala biti prikazana u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima.
Jovanovi je završio ukupno etiri verzije slike, od kojih su tri preivele. Prva verzija je izloena u zgradi Patrijaršije u Beogradu, druga se nalazi u Narodnom muzeju Panevo a etvrta u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Seoba Srba ima kultni status u srpskoj popularnoj kulturi, a nekoliko autora smatra je jednim od najboljih Jovanovievih dela.
Verzija koja se uva u Narodnom muzeju Panevo prenosi nam prvobitnu ideju autora – prikazujui portret tadašnjeg srpskog društva, uz tenju ka istorijskoj autentinosti istovremeno poseduje heroizovanu notu. Zastupljeni su pripadnici crkvene hijerarhije, ratnici i obian narod u zbegu sa stokom. Delo je
OPOVO, 4. novembar 2021 – Na sceni Kulturnog centra Opovo u subotu, 13. novembra (12:00h) na programu je pozorišna predstava za decu „Ceca Pereca i mudri poslastiar Peca“, koju izvodi Pozorištance Jelenica.
Ulaznice su u prodaji od petka, 5. novembra, i mogu se kupiti po ceni od 250 dinara u biblioteci u Opovu i Kulturnom centru Opovo.
Narodni muzej Panevo: Zoran Petrovi, jedan vek sa nama (1921-2021) Zoran Petrovi, jedan vek sa nama (1921-2021)
PANEVO, 4. novembar 2021 – Narodni muzej Panevo s ponosom najavljuje sveano otvaranje izlobe „Zoran Petrovi – Jedan vek sa nama“
Izloba je posveena obeleavanju 100-te godišnjice od roenja Zorana Petrovia velikog umetnika, akademskog slikara, crtaa, skulptora, pisca, redovnog profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
Zoran Petrovi roen je 7. aprila 1921. godineu selu Sakule, završava Gimnaziju u Panevu, kasnije se pridruuje
partizanskim jedinicama i uestvuje u borbama protim okupatora da bi nakon završetka rata postao jedan od glavnih pokretaa kulturne i umetnike scene u Jugoslaviji, stvarajui svoja fantastina platna i skulpture, stvarajui generacije novih umetnika kroz svoj rad na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, pišui knjige…
„Panevo je grad moje mladosti. U njemu sam prva slikanja izvodio kao ak Gimnazije akvarelom i uljanim bojama. Kao dete sa sela zavoleo sam varoške ulice, lepe kue na jedan kat sa kupolama i tornjeve crkvene i obale Tamiša i nasipe i velike lae na tamiškom pristaništu. U ovoj varoši poeleo sam da postanem slikar.
Ovim Legatom uzvraam Panevu moje dugovanje za lepotu i dobrotu kojom su me ljudi i grad prihvatili.
Legat posveujem uvaenim profesorima panevake Gimnazije koji su nas vaspitavali i u ivot usmerili, i acima generacije sa kojima sam maturirao 1942/43. školske godine.“
Ovako Zoran Petrovi (1921-1996) opisuje svoj odnos prema Panevu prilikom sveane dodele Legata gradu Panevu maja 1989. Panevo, nakon Sakula, na drugom mestu kao potreba, ušlo je u Zoranov svet, postalo mitsko i stvarno kao i rodno mesto. Povezanost zaeta u ranom gimnazijskom periodu, kada stanuje u njemu, pretvorila se tokom umetnikovog ivota u naroitu naklonost i ljubav. Panevu se vraao sledom svoje profesionalne karijere obeleivši u njemu bitne etape umetnikog razvoja – te mu je grad esto bio prvi pratilac i mesto raanja pionirskog uspeha.
Panevaki legat kojem je svojevremeno sticajem okolnosti pridodat i legat iz Sakula (umetnika dela i dokumentarni materijal iz Galerije u umetnikovoj kui) svedok je bogatstva imaginacije i svestranosti legatora, jednog sveta koji je stvorio svojim likovnim i literarnim radom i ivotom obino- neobinog oveka, i upravo obuhvata njegov vek stvaranja
gotovo celovito od 1946-1993. Sadri više od tri stotine pedeset slika, crtea, skultura, grafika, kolaa, akvarela i reljefa uz vredan dokumentarni materijal.
Izloba koju prati obiman katalog, rezultat su trogodišnjeg istraivanja autora izlobe Dimitrija Jovanova, kustosa istoriara umetnosti Narodnog muzeja Panevo, i restauracije i konzervacije slika i skulptura iz Legata Zorana Petrovia, koje je uspešno realizovala Gordana uraevi Prvanov, konzervatorka-restauratorka našeg Muzeja.
Projekat je trajao tri godine uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja RS, a za sledeu godinu, Narodni muzej Panevo planira da obnovi galerijski prostor u prizemlju Muzeja, gde e legat Zorana Petrovia biti trajno izloen.
Sveano otvaranje izlobe zakazano je za sredu, 10. novembar u 19 asova. Na otvaranju publici e se obratiti autori i realizatori izlobe, glumac Miroslav ui, lini prijatelj Zorana Petrovia, a nastupie i muziki trio u sastavu Marijana Gavranovi, Dositej Novakovi i Robert Balint, koji e svirati muziku iz filma Hitler iz našeg sokaka, snimljenog prema scenariju Zorana Petrovia.
Opovanima predstavljeno Lovište: Triler, otmica i ubistvo u malom mestu (video) Triler, otmica i ubistvo u malom mestu
OPOVO, 30. oktobar 2021 – U restoranu ili bolje reeno kafani
„Kod Bobe“ odrana je promocija romana „Lovište“ Katarine Nikoli. Mesto promocije nije sluajno izabrano jer se deo radnje ovog psihološkog trilera – drame deskriptivno dogaa i u ovom prostoru.
Voditelj promocije je bila urednica izdavake kue Arete Ana Jovanovi, dok je pored same autorke o romanu govorio i novinar Glasa Opova eda Vukovi.
Voditeljka je posetioce upoznala sa opusom i radom Katarine Nikoli, autorka je govorila o ideji i procesu pisanja ovog romana, o prošlosti kao lajt motivu, a Vukovi je iz ugla itaoca istakao da je Katarina na najbolji nain iznela anr psihološkog „noar“ trilera.
foto: N. Konstantinov Ana Jovanovi je istakla kvalitet ovog romana i najavila nove promocije.
PROITAJTE JOŠ:
Oma ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Borislav Jankulov, istoriar, arheolog, pedagog i poliglota iz Sefkerina
Oma ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Zoran Petrovi, slikar, skulptor, profesor i pisac
„Utisci su zaista divni, meni je zaista ast što smo mi izdali ovu divnu knjigu, a veoma sam zadovoljna i drago mije što je došlo ovako puno ljudi i što su svi raspoloeni da priaju i postavljaju pitanja i što su svi tu zbog autorke i zbog jednog divnog romana. Za sada, ovu knjigu su itaoci jako lepo prepoznali, nadam se da e se tako nastaviti, mi se trudimo da je predstavimo na što više sajmova i promocija i nadam se i nadam se da emo imati promocije po nekim veim mestima i da e ljudi i tamo prepoznati kvalitet i talenat Katarine Nikoli“, izjavila je Jovanovi.
Autorka je izrazila zadovoljstvo što je prva promocija odrana u Opovu i zahvalila se prisutnima na podršci.
„Jako sam zadovoljna što moja prva promocija odrana ovde, u Opovu, u kafani kod Bobe. Jako puno ljudi se odazvalo, koje sreem svaki dan, koji me podravaju i to je zaista velika podrška. Sledeu promociju u imati 11. novembra u Panevu, pa onda u Beogradu ali verujem da ništa nee biti ovako znaajno i lepo kao kada u svom mestu dobiješ aplauz“, rekla je Katarina Nikoli.
Roman „Lovište“ je u prodaji, a moe se uzeti na itanje u Opštinskoj narodnoj biblioteci Opovo.
Opštinska narodna biblioteka Opovo: Nabavka novih knjiga Nabavka novih knjiga
OPOVO, 27. oktobar 2021 – U toku je nabavka novih knjiga za Opštinsku narodnu biblioteku. U pitanju je nabavka deje literature i beletristike, odnosno 150 primeraka knjiga. Sredstva u iznosu od 110.000 dinara obezbeena su preko Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
Izloba eškog stakla: Struno voenje za osnovce iz Opova Struno voenje za osnovce iz Opova
OPOVO, 20. oktobar 2021 – Kao i na prvoj izlobi eškog stakla 2019. godine (Istorija eškog stakla – od rimskog perioda do renesanse) i nova, druga izloba pod nazivom „Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla (od baroka do ar dekoa), privukla je veliki broj posetilaca i ljubitelja umetnosti.
Pozitivne vibracije dolaze sa svih strana pa su tako organizovane kolektivne posete uenika viših razreda OŠ „Dositej Obradovi“ iz Opova uz struno voenje vlasnika kolekcije Borislava Šoša.
Mesec srpske kulture u Rusiji: Poruke u srpskim bajkama, pesma Nade Kljaji Poruke u srpskim bajkama, pesma Nade Kljaji
OPOVO, 15. oktobar 2021 – U okviru manifestacije „Mesec srpske kulture“ u Sveruskoj dravnoj biblioteci za stranu knjievnost koja nosi ime M.I. Rudomino „Inostranka“ u Moskvi u organizaciji Centra slovenske kulture iz Moskve i udruenja sunarodnika i prijatelja Rusije “SVET” – Kragujevac, 14. oktobra je otvorena Izloba deijih crtea „BAJKE SRBIJE“.
Povodom ovog sveanog dogaaja naša sugraanka iz Barande, pesnikinja i knjievnica Nada Kljai napisala je pesmu „Poruke u srpskim bajkama“. Pesmu prevela na ruski jezik anna Kneevi, a proitala i napravila spot Rina Read. Ovaj spot e biti emitovan na TV kanalu kultura.rf
https://cloud.mail.ru/stock/5haPykPe3U2CMCPdT4y9oBAQ „Poruke u srpskim bajkama“
Autor Nada Kljaji
– Da zdravlje bolest pobeuje!
-Da sit gladnom poveruje!
-Da srea nesreu potiskuje!
-Da je dobro – najvanije!
kad’ naui kulturno
„ “
, , , , – !
– : – ! – ! – ! – ! – ! – ! – – !
,
.
; , .
Kultura: Poeo “Kovaiki oktobar” Poeo “Kovaiki oktobar”
Kovaica, 13. Oktobar U Galeriji naivne umetnosti u Kovaici otvoren je 70. salon umetnosti „Kovaiki oktobar“. Nova dela, nastala u toku prethodnih godinu dana, izloilo je 26 slikara.
Iako i ova godina protie u znaku korone, umetnici koji se bave naivnim slikarstvom i lanovi su kovaike Galerije – bili su nadahnuti i voljni za rad.
Njihove nove slike su izloene i posetioci mogu da uivaju u idilinim seoskim pejzaima, jarkim bojama, prizorima iz prošlosti, mašte i snova.
„Puno sam radio, puno slikao. Jednostavno, hteo sam svojim slikama i sebi i publici da donesem jednu veselost, radost, za promenu od ovih nesrenih vremena i bolesti što su nas zadesile”, rekao je slikar Štefan Varga.
Iako mnogi od ovih umetnika imaju izlobe i van granica Srbije, „Kovaiki oktobar” za njih predstavlja jedan od najvanijih godišnjih dogaaja.
„Javnost Srbije, Evrope i sveta zna šta je to što stvara kovaika galerija naivne umetnosti, ali ovaj dan je poseban, nosi sa sobom jednu teinu. S obzirom na injenicu da svake godine u ovo vreme pokaemo zašto smo sedeli sa kiicomza štafelajom i šta smo to radili”, izjavio je slikar Drago Terzi.
Mlai slikari pokušavaju da slede stope starijih, koji su i proslavili slovaku naivu. Ove godine prvi put je predstavljeno jedno zaboravljeno i ošteeno delo Martina Jonaša.
„Ono što je novina jeste da smo izloili sliku Kovaiki proces Martina Jonaša, koja je bila na restauraciji, iz 1957. godine“, izjavila je Ana olnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovaici.
Galerija u Kovaici postoji od 1955. godine i u svom fondu poseduje više od 1.300 slika.
Pripremila Danica Jovanovi
Prilog RTS-a pogledajte OVDE
Knjievni susret: Poezija Ljiljane Tomi (video) OPOVO, 9. oktobar 2021 – U maloj sali Kulturnog centra Opovo odran je knjievni susret sa pesnikinjom i spisateljicom Ljiljanom Tomi na kojem su predstavljene njene zbirke
poezije, kao i autora lanova pesnike grupe Banatska petica.
Stihove je itala autorka, zatim predsednica Aktiva ena Opštine Opovo Zorica Zoja Ugrinov i Stanislav Milin, a sa svojim pesmama predstavile su se lanice Banatske petice Jasmina Isajlov i Dušica Cvejin Stojanovi, kao i gosti Slaana Jovanovi, dok je Svetlana Pani Ninkovi itala prozu Ljiljane Tomi.
Posebnu panju je privukla recezent Ljiljaninih knjiga Ljiljana Lila Dragovi, kostimograf Narodnog pozorišta i prof. na Univerzitetu lepih umetnosti u Beogradu, koja je priala o svojim iskustvima sa snimanja filmova u evrpskoj koprudikciji u Opovu šezdesetih godina prošlog veka.
PROITAJTE JOŠ:
Od baroka do ar dekoa: Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla
Ljiljana Tomi roena je u Banatskoj Palanci, srednju školu završila je u Beloj Crkvi, a fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu.
Piše poeziju i prozu. Uestvovala je na brojnim meunarodnim pesnikim konkursima. Nagraivane su joj pesme, kao i prozna dela. Piše rodoljubive, ljubavne, opisne i duhovne pesme, a inspiraciju za njih, nalazi u nepreglednoj banatskoj ravnici.
lan je Udruenja pisaca Dunavski venac iz Bore (Beograd) i pesnike grupe Banatska petica. Objavila je zbirke Banatsko plavo i Banatska svadba, Palanaki pesak i Nebeske njive.
OPOVO, 7. oktobar 2021 – Uz prisustvo visokih zvaninika eške ambasade i predstavnika lokalne samouprave, u Galeriji „Jovan Popovi“ u Opovu otvorena je druga po redu izloba eškog stakla iji je autor kolekcionar Borislav Šošo.
Izlobu su otvorili autor izlobe i direktorka ONB Opovo
Katarina Nikoli Rali, a prisutnima su se obratili ambasador eške Republike u Srbiji Tomaš Kuhta i predsednik opštine Opovo Miloš Markov.
Nakon prve postavke, koja je prikazala replike staklenih predmeta od perioda kasne antike do renesanse, na ovoj izlobi su eksponati koji svedoe o istorijskom i umetnikom razvoju stakla od baroka do ar dekoa, sa naglaskom na izradu secesijskih staklenih dekorativnih predmeta sa kraja 19. i poetka 20. veka.
„Upravo ovaj period od secesije pa nadalje je karakteristian po tome što pored majstora, duvaa i njegove ekipe, uestvuju i umetnici, dizajneri, arhitekte, itd. Sada u eškoj imate minimum 100 poznatih staklara gde se radi o autorskom staklu. Šta znai autorsko staklo? Sedamdesetih godina prošlog veka profesor dr Libenski je izmislio tehnologiju skulpture ili kako oni kau staklene plastike gde se praktino dobijaju skulpture i koje imaju razliku u odnosu na druge materijale“, rekao je u svom izlaganju Borislav Šošo.
Naziv ove druge postavke po redu je „Ponovo stvorena lepota vatrom i umeem eških majstora stakla“. eške staklarske radionice (Glass studio Štepánek, Glass Studio Müller, Zbynk Votoek) izradile su replike staklenih predmeta, ponavljajui tehnike proizvodnje i dekoracije koje su koristili njihovi prethodnici u epohama iza nas. Najvei deo eksponata na izlobi pripada grupi staklenih predmeta koji su primeri eksperimenata u boji i formi sa kraja 19. i poetka 20. veka, a kojima su pribegavale i druge evropske staklarske radionice pod uticajem ar nuvo stila, odnosno secesije.
„Bitno je pokazati tradiciju koju imamo u eškoj za koju puno ljudi ne zna ni u Srbiji ali i u eškoj ne znaju gde se sve prave stakleni predmeti, koliko ima razliitih radionica gde se to radi. I meni je sve to interesantno, to su tradicionalme profesije koje polako nestaju i bio bih veoma srean da se mladi ljudi zanimaju i interesuju za ove zanate. Kolekcija mi se izuzetno svia, gospodin Šošo i ja se dugo znamo, i on u njegovoj kolekciji ima još puno toga zanimljivog. Ove izlobe su korisne jer e i Srbi puno toga saznati o eškoj, izjavio
je ambasador Tomaš Kuhta.
U postavci se nalazi 60 eksponata, a izloba je otvorena do 28. oktobra.
Narodni muzej Panevo: Seoba Srba, uveno delo Paje Jovanovia Seoba Srba, uveno delo Paje Jovanovia
OPOVO, 6. oktobar 2021 – U stalnoj postavci Narodnog muzeja Panevo nalazi se jedna od najpoznatijih slika srpske umetnosti – Seoba Srba (ulje na platnu, 127×190,5cm), iji je autor Paja Jovanovi.
Seoba Srba, ili pun naziv Seoba Srba pod patriarhom Arsenijom III Crnojeviem, jeste niz od etiri sline uljane slike koje prikazuju Srbe, predvoene srpskim patrijarhom Arsenijem III Crnojeviem, kako napuštaju Staru Srbiju tokom Velikih seoba Srba 1690—1691. godine. Prvu je naruio karlovaki mitropolit i patrijarh srpski Georgije Brankovi 1895. godine i trebalo je da bude prikazana na Milenijumskoj izlobi u Budimpešti sledee godine. Po mišljenju srpskog sveštenstva, to je trebalo posluiti legimitizaciji srpskih zahteva za versku autonomiju i deliminu samoupravu u Austrougarskoj, podravajui tvrdnju da su Srbi napustili svoju otadbinu po nalogu Svetog rimskog cara kako bi zaštitili habzburške granice.
Prva slika je završena 1896. godine sa dimenzijama 380×580 cm, a nešto kasnije te godine je predstavljena patrijarhu Geogriju. Nezadovoljan, patrijarh je od Jovanovia zatraio da ovoj rad prilagodi u skladu sa stavom crkve o seobi. Iako je Jovanovi izmenu uradio relativno brzo, on to nije stigao da uradi na vreme kako bi bila prikazana u Budimpešti i stoga je morala biti prikazana u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima.
Jovanovi je završio ukupno etiri verzije slike, od kojih su tri preivele. Prva verzija je izloena u zgradi Patrijaršije u Beogradu, druga se nalazi u Narodnom muzeju Panevo a etvrta u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Seoba Srba ima kultni status u srpskoj popularnoj kulturi, a nekoliko autora smatra je jednim od najboljih Jovanovievih dela.
Verzija koja se uva u Narodnom muzeju Panevo prenosi nam prvobitnu ideju autora – prikazujui portret tadašnjeg srpskog društva, uz tenju ka istorijskoj autentinosti istovremeno poseduje heroizovanu notu. Zastupljeni su pripadnici crkvene hijerarhije, ratnici i obian narod u zbegu sa stokom. Delo je