Merenje vlažnosti vazduha

Relativna vlažnost vazduha

•

Relativna vlažnost vazduha predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom, a izražava se u procentima

(%).

Merenje vlažnosti vazduha

Psihrometar sa fitiljem po Augustu

•

Najjednostavniji tip. Sastoji se od dva živina termometra koji su postavljeni na metalnom stativu. Jedan je suvi i služi za merenje temperature vazduha, a drugi je mokri jer je obavijen navlaženim muselinskim platnom.

•

Kada se vrše merenja mogu se videti razlike u temperaturi na suom i mokrom termometru.

•

Suv pokazuje stvarnu temperaturu, a mokri istu ili nižu u zavisnosti od zasićenosti vazduha vodenom parom.

•

Usled isparavanja vode sa nakvašenog muselinskog platna, dolazi do utroška toplote, pa je temperatura vazduha na mokrom termometru niža nego na suvom.

•

Ukoliko je vazduh suvlji dolazi do intenzivnijeg isparavanja, pa će i razlike u temperaturi biti veće i obrnuto.

•

U slučaju kada je vazduh potpuno zasićen vodenom parom nema razlika na termometrima.

•

Nakon utvrđivanja razlike u temperaturama koja se naziva psihrometarska diferencija određuje se vlažnost vazduha.

Aspiracioni psihrometar po Asmanu

•

Sastavljen od suvog i vlažnog termometra, ali su oba obložena metalnim oklopom na čijem vrhu se nalazi ventilacioni mehanizam,odnosno aspirator.

•

Nakon aktiviranja aspiratora, navijanjem pomoću ključa dolazi do usisavanja vazduha kroz otvore dvostrukih cevi u kojima se nalaze rezervoari termometra. Vazduh izlazi kroz bočne otvore.

•

Potrebno je nakvasiti muselinsko platno na mokrom termometru pre početka merenja.

•

Mobilan je, lako prenosan.

Polimetar •

Polimetar je instrument koji služi za merenje relativne vlažnosti vazduha, temperature vazduha, maksimalnog napona vodene pare i vrednosti za utvrđivanje temperature rosne tačke.

•

Uređaj sa leve strane ima skalu za određivanje temperature vazduha, dok desna određuje vrednosti maksimalnog napona vodene pare.

•

Polimetar

je

instrument koji preko procesa promene izduženosti čovečije vlasi vrši merenja vlažnosti vazduha.

•

Ukoliko se vlas preparira oslobodiće se pore koje će omogućiti kondenzaciju vodene pare. Vlas upija vodu iz vazduha i izdužava se, kad je vlažnost vazduha visoka i obrnuto.

Higrograf

•

Instrument koji služi za neprekidnu registraciju promena relativne vlažnosti vazduha u toku vremena, a kao prijemni instrument takođe koristi preparirani snop čovečije kose.

•

Ovaj snop povezuje sistem poluga koje se završavaju horizontalnim perom, na čijem kraju se nalazi rezervoar sa mastilom.

•

Promene relativne vlažnosti registruju se na higrografskoj traci koja je postavljena na valjku sa satnim mehanizmom.

Obrada vlažnosti vazduha

•

Relativna vlažnost vazduha –

U – predstavlja stepen zasićenosti vazduha

vodenom parom. To je odnos između količine vodene pare koja se nalazi u vazduhu i maksimalne količine koju bi vazduh mogao da primi pri datoj temperaturi pa da postane zasićen.

U Relativna

vlažnost

vazduha

Maksimalni

pritisci

vodene

pare izraženi

u mb

koji

odgovaraju

temperaturama

na

suvom

i vlažnom termometru

–

vrednosti

se očitavaju

u

tablicama

m21 e i me

1002

1 om

m

eeU =

Ukoliko se koriste različiti modeli psihrometara vrednosti se mogu izračunati pomoću psihrometrijske metode.

Jednačina

izračunavanja, ako

se meripsihrometrom

sa

fitiljem

po

Augustu:

( ) pttee mm oo 2121 0007947,0 −−=

1t2tp

Temperatura

vazduha

na

suvom

termometru

Temperatura

vazduha

na

vlažnom

termometru

Vazdušni

pritisak

izražen

u mb

( ) pttee mm oo 2121 000662,0 −−=

Ako

se merenje

vrši

pomoću

aspiracionog

psihrometra

po Asmanu

za

proračunavanje

napona

vodene

pare koristi

se

formula

Zadatak 1. Proračunati relativnu vlažnost vazduha i napon vodene pare ukoliko t1 iznosi 22,2 ºC, a t2 16,4 ºC, maksimalni napon vodene pare 26,53 mb i vazdušni pritisak 1016,6 mb. Merenja su vršena psihrometrom po Augustu.

( )( )

1 2 1 2

1

1

0,0007947

26,53 0,0007947 22,2 16,4 1016,621,844

m m

m

m

e e t t p

ee mb

= − −

= − −

=

o o

o o

1

2

100

21,844 10026,53

82,3%

m

m

eUe

U

U

=

=

=

o

o

Merenje intenziteta sunčevog zračenja i dužine trajanja sunčevog sjaja

•

Direktno sunčevo zračenje

predstavlja količinu energije izračene od Sunca do Zemljine površine.

•

Intenzitet direktnog sunčevog zračenja predstavlja količinu energije, izražene u džulima (J), koja u jedinici vremena (s) dospe na jediničnu površinu (m²).

•

Difuzno zračenje

je deo sunčevog zračenja koji dospeva na horizontalnu površinu nakon rasejavanja u atmosferi i odbijanja pod uticajem različitih čestica.

•

Zbir direktnog i difuznog zračenja predstavlja globalno zračenje.

•

Za merenje intenziteta sunčevog zračenja koriste se pirheliometri i piranometri, odnosno solarimetri.

•

Služi za merenje globalnog sunčevog zračenja, difuznog nebeskog zračenja i reflektovanog zračenja.

•

Sastoji se od dve koncentrične staklene kugle, spoljašnja je veća, a unutrašnja manja. Između njih je vakum, a ispod staklenih kupola je prijemnik, termoelement, koji transformiše toplotnu u električnu energiju.

Mol-Gorčinskijev solarimetar

Kembel-Stoksov heliograf •

Sastoji se od prijemnog dela koga čini staklena kugla koja je metalnim prstenom pričvršćena za postolje.

•

Staklena kugla predstavlja sabirno sočivo koje je orjentisano prema jugu.

•

Unutar metalnog poluprstena urezani su žlebovi u koje se postavljaju heliografske trake.

• Trake su različite dužine u zavisnosti tokom kojeg godišnjeg doba se vrše merenja:

1.

Zimski period –

najkraća traka, postavlja se u gornji par žlebova –

15.10

– 28/29.022.

Proletnje jesenji period –

srednja traka, postavlja se u srednji par žlebova –

01.03 –

12.04 i 01.09 – 14.10

3.

Letnji period –

najduža traka, postavlja se u najniži par žlebova –

13.04 –

31.08

•

Trake su napravljene od plave hartije i kada se postave u žlebove nalaze se u žiži sabirnog sočiva.

•

Sunčevi zraci sagorevaju hartiju i iz progorelog traga može se uočiti koliko je Sunce u toku dana sijalo.

Obrada intenziteta sunčevog zračenja i dužine trajanja sunčevog sjaja

•

Jedinice vrednosti intenziteta sunčevog zračenja uz pomoć

Mol-gorčinskijevog solarimetra predstavljene su

vatima po metru ili santimetru kvadratnom W/m²

- W/cm².

•

Kembel Stoksov heliograf upotrebljava se za merenje direktnog sunčevog zračenja. U meteorološkoj praksi se koristi relativno trajanje sunčevog sjaja a izračunava se:

1000

o⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

SSr S

0SStvarno trajanje sunčevog sjaja

Potencijalno trajanje sunčevog sjaja

Zadatak 2. Dužina dana, od izlaska do zalaska Sunca, iznosi 14 časova i 40 minuta; Sunce je toga dana sijalo 10 časova i 11 minuta. Koliko je relativno trajanje sunčevog sjaja?

0

100

10,11 10014, 40

0,7 10070%

SrS

r

rr

⎛ ⎞= ⎜ ⎟⎝ ⎠⎛ ⎞= ⎜ ⎟⎝ ⎠

==

o

o

o