MENADMENT OPERACIJA Pitanje 1 : Objasni vezu tehnologije I organizacije kroz istorijski pristup Period koje je obeleio nagli , skokovit rast tehnologije nazvat je I vremenom tehnoloke revolucije. Izdavajamo tri kljuna razdoblja u okviru industrijske revolucije vezane za znaajne strukturne promene , pre svega proizvodnju : 1. doba energetskog inenjerstva ( krajem XVIII veka , kada se ljudska energija zamenjuje radom maina-parna maina ) 2. doba mehanizacije ( krajem XIX veka kada je korienje elektrine energije uslovilo mehanizaciju operacija 3. doba automatizacije ( zapoelo oko 1950.godine zasnovano na razvoju informacione I tehnologije mikroipa) Od navedenig automatizacija je dovela do najdubljih promena u ekonomskim I drutvenim sistemima. Razliita doba industrijske revolucije mogu se posmatrati I u vezi sa razliitim vrstama pristupa organizaciji I upravljanju : 1. doba predtejlorizma ( tranzicija ) uvode se nove radne navike , nova disciplina , novi podsticaji privredne aktivnosti , zadaci i uloga menazera prelaze put od najranijih oblika vezanih za radionice , ka zadacima , aktivnostima nadgledanja , vodenje poslova uz odgovornost za disciplinu , nadoknadu za rad I delegiranje posla. 2. doba masovne proizvodnje ( kada se zahvaljujui Tejloru uspostavlja nova profesijaindustrijsko inenjerstvo , pa se razvija veliki broj naunih metoda upravljanja alokaciji sredstava , za merenje I vrednovanje rada , uspostavlja se kontrola I koordinacija proizvodnih procesa 3. Doba fleksibilne proizvodnje ( poseban strateki zanaj se pridaje tehnologijama I ostvarivanju fleksibilnosti u proizvodnim sistemima. Dolazi do promena gde menadzeri preuzimaju I domen upravljanja tehnologijom u organizaciji , narocito upravljanje tehnoloskim inovacijama , I ne prepusta se bas sve tehnolozima Belei se uspon medju teorijskim radovima I u broju empirijskih istraivanja kako se bave odnosima tehnologija-strategija-organizaciona struktura. Postoji I podela : 1. doba masovne proizvodnje ( poinje u SDA 1820-1830 , istie se konstrukcija mree kanala ,eleznice ..tehnoloke inovacije razvijale su se uporedo sa drutvenim promena a I tada nastaje najuspenija organizacija u istoriji poslovna firma )Koncept konkurencije poeo da se razvija jo 1880.Panja je usmerena ka tome da se razradi I razvije mehanizam masovne proizvodnje koji je progresivno smanjivao jedinian troak proizvoda.Koncept marketinga je jedostavan: ko nudi najjeftinije pobedjuje.Panja menaera je okrenuta ka efikasnosti I kao rezultat se javlja skup menadzerskih zapaanja , stavovao I predloga. 2. doba masovnog marketinga ( poetkom 1930 General motors pomeraju teite sa proizvodne na trinu orijentaciju.Nova tajna uspeha se pomera ka marketing orijentaciji,koja prodire u filozofiju I ponaanje firmi.Karakteristina je I orijentacija ka tehnolokim inovacijama proizvoda , pre nego procesa.Promene diktiraju vodee , agresivne firme koje nameu stil I brzinu. 3. postindustrijsko doba od 1950.god Piter Draker nazavo erom diskontinuiteta , dolazi do znaajnih promena , pomeranje od poznatog sveta marketinga I proizvodnje ka nepoznatnom svetu novih tehnologija , novih ponaanja potroaa . Tehnologija utie kako na ponudu tako I na tranju. Menadzeri industrijskog doba uglavnom su preokupirani otkrivanjem posla nad poslovima u uslovima raspoloive radne snage , dostupnih resursa I potrebe da se samo otkrije prijemivi potroa.

Pitanje 2 : Strateka tehnoloka konkurentnost I strateka pozicija tehnoloke inovacije Razmatranje tehnoloke strategije preduzea zapoinje globalnim sagledavanjem mesta I uloge tehnologije u ostvarivanju konkurentske prednosti preduzea.Tehnoloka strategija se integralno posmatra u okviru poslovne strategije I posebno se razmatraju dodirne take I kljuni medjusobni uticaji tehnologoje I ostalih funkcija u strategiji poslovnog sistema.Tei se viem stepenu fleksibilnosti tehnologije procesa , sa stanovita da se generie vie ivotnih ciklusa tehnologije proizvoda , pored fleksibilnosti potrebno je kompaniji I sposobnost da ponudi iri asortiman Tenja ka ostvarenju rasta profitabilnosti I konkurentske prednosti znai orijentaciju ka razvoju ireg asortimana , veeg varijeteta. Poznata su tri pristupa u sagledavanju strateke pozicije tehnoloke inovacije : 1. tehnology push zasnovan na tezi da je dovoljno obezbediti uspenu aktivnost istraivanja I razvoja koje e generisati nove pronalaske, a sve ostalo se podrazumeva ( uspeh , trini primat , konkurentnost ) 2. marketing pull razivo se sa sve veom potrebom uvaavanja trita I kupaca .U praksi tehnoloke inovacije nee doiveti odgovarajuu trinu verifikaciju ukoliko su inputi generisanja bili iskljuivo vezani za istraivanje i razvoj .Stoga se pristup menja , primarnu ulogu igra trite I njegovi zahtevi koji se preko marketinga preduzea pretvaraju u impulse za istraivanje I razvoj , koji neposredno generiu tehnoloke inovacije 3. strategy pull u novije vreme se polazi od stratekih pravaca razvoja firme ( SBA strategic business area ) I stratekih tehnolokih podruja ( STA strategic tehnology area ) koji dugorono anticipiraju promene u okruenju , teei poziciju frme u budunosti koja nije strogo odredjena tranjom I diktatom okruenja .Ovaj pristup je dozvolio da se zahtevi okruenja uravnotee sa inicijativom I idejama u okruenju. Pitanje 3 :Faktori uspenosti tehnoloke inovacije Faktori se grupiu u tri osnovne celine : 1. faktori efektivnosti tehnoloke inovacije koji uvaavaju faktore okruenja , podrazumevaju trinu I strateku orijentisanost , analizu trokova ( cost-benefit ) 2. faktori efikasnosti uspene promene u organizaciji koji se odnose na savladavanje otpora promenama , razvoj inovativne organizacione klime , obuka I kvalifikacija ljudi , adaptacija , brzo uenje I prilagodjavanje promenama 3. faktori uspenog vodjenja istraivanja I razvoja projekata koji polaze od potrebe projektnog pristupa u upravljanju tehnolokim inovacijama organizacije. Lista kritinih faktora koji doprinose uspenosti tehnoloke inovacije : strateka orijentisanost , trina orijentisanost , znaajnost za sveukupne ciljeve organizacije u celini , efektivnost izbora projekata I system vrednovanja , efektivnost upravljanja I kontrole projekata , izvore kreativnih ideja , spremnost organiazacije da prihati inovaciju , privrenost jednog ili vie pojedinaca inovaciji. Pitanje 4 : Karakteristike inovativne organiazacije Da bi inovacije bile uspene mora se polaziti od irokog konteksta njihovog iniciranja , generisanja , primene u organizaciji koja ivi u turbulentnom okruenju , izuzetne dinamike razliitih uticajnih faktora . Koncept inovativne organizacije se vezuje za potrebu definisanja internog okruenja uspene tehnoloke inovacije. Pokazuje se da organizacija I upravljanje igraju odluujuu ulogu u razvoju I primeni savremenih proizvodnih tehnologija. Da bi se prednosti nove I fleksibilne proizvodne tehnologije mogle primeniti I u potpunosti iskoristiti , predlae se nova organizaciona struktura fleksibilni sistemi2

upravljanja proizvodnjom. Uvode se da bi se postigla vea produktivnost , kako bi se cenom I kvalitetom konkurisalo na tritu. Pitanje 5 : Odnos inovativne organizacije i okruenja Da bi se odrala efektivnost organizacije ( uspenost , poslovni uspeh , eljene perfomanse organizacije ) mora postojati uskladjenosost izmedju organizacije I okruenja.Okruenje organizacije je podeljeno na razliite rangove koji uslovljavaju specifinu strateku orijentaciju : - pripadna industrijska grana u kojoj je izrazit rast , zrelost ili opadanja ivotnog ciklusa tehnologije proizvoda I procesa - proizvodnja industrijskih ili potroakih proizvoda - fragmentirana ili koncentrisana industrija Medjunarodno okruenje se moe klasifikovati kao globalno I multidomesticilno . Globalno znai da je struktura delatnosti takva da ukida sve nacionalne granice I organizacije moraju da integiru svoju konkurentsku poziciju u svetskim okvirima

Multidomesticilno okruenje znai orijentaciju prevashosno na jednu zemlju. Strategija ovakve organizacije je okrenuta ka jednoj zemlji Pitanje odnosa organizacijei njenog okruenja kljuni je za uspostavljanje osnovnih dimenzija inovativne organizacije. Za IO je karakteristian visok stepen odgovornosti u odnosu na razliite faktore okruenja , te je potrebno obezbediti kritinu masu fleksibilnosti u svim domenima organizacije. Pitanje 6 : Faktori promene organizacije ( inovacioni I operacioni ) Inovacioni faktori promene u organizaciji znaajni su kod ostvarivanja efektivnosti , sveukupne uspenostoi organizacije ( profitabilnost , agregatna produktivnost , osvajanje trita ) I informacije o eksternim uticajima , iz okruenja , dominantne su za definisanje sadraja ovih promena u organizaciji.Nastaju kao odgovori na izrazite zahteve I promene u okruenju Operacioni faktori promene u organizaciji prevashosno su okrenuti ka ostvarivanju rasta ukupne efikasnosti svih raspoloivih resursa organizacije , informacije o stanju I odnosima unutar organizacije kritine su za odredjivanje pravaca I sadraja ovih promena. , vezana su za fina doterivanja u pravcu rasta pre svega resursnih kompetentnosti organizacije Pitanje 7 : Reinenjering Reinenjeirng se definie kao : 1. fundamentalno novo osmiljavanje I radikalna zamena poslovnih procesa da bi se ostvarila dramatina poboljanja u kritinim , savremenim merenjima perfomansi , kao to su trokovi , kvalitet , usluge I brzina 2. analiza I redizajniranje poslovnih I proizvodnih procesa kako bi se eliminisalo ono to ne stvara novu vrednost 3. radikalno novi proces organizacione promene koji mnoge kompanije koriste da bi unapredile svoju sposobnost ispunjenja usluga potroaima Napor za obezbedjenje radikalnih promena BPR Business process Reengineering Karakteristike : podrazumeva potrebu da se pone od poetka I da se promene koje zadiru u sutinu organizacije I njenog funkcionisanja osmisle I sprovedu , jer se samo finim doterivanjem I popravkama ne moe zadovoljiti potreba za promenom u savremenim uslovima ; savremeni uslovi nametnuli su potrebu sutinskog preispitivnaja svih aspekata organizacije jer je mnogo primera zastarelih , preivelih poslovnih praksi koje su nekada bile uspene , ali to vie nisu ; reinenjering stavlja naglasak na poslovne process I tumai ih kao sled aktivnosti koji ispunjava potrebe internih I eksternih korisnika ,I kao skup aktivnosti koji imaju jedan ili vie inputa , a3

kreiraju autoput koji ima vrednost za kupca.Reinzenjering je stalni I neprekidni napor da se anliziraju I redefiniu kljuni procesi kompanije. Pitanje 8 : Integrativni modeli preduzea Savremeni modeli koji nastoje da celovito sagledaju organizaciju nazivaju se integrativni modeli , oni nastoje da ukau na kljune take organizacije , otkirvaju njene kritine domene koji omoguavaju : a) razlikovanje medju organizacijama b) poredjenje medju njima c) zaljuivanje o najboljoj praksi d) uvodjenje promena u kritinim domenima kojima se ostvaruju reinenjering organizacije , njena sutinska tranzicija Imamo tri modela : 1) model Sedam S ( istie sedam kljunih dimenzija ili sadraja koji su neophodni u odvijanju aktivnosti upravljanja organizacijom : strategija : pravac delovanja kojim se ostvaruje prednost nad konkurentima , struktura : organizaciona ema I ceo paket podele zadataka I odgovornosti , sistemi : ulazno-izlazni tokovi ( informacioni sistemi , proizvodni sistemi , sistemi finansiranja , tehnoloki sistemi ) , stil : odnosi se na objektno sagledavanje svih onih kategorija koje se smatraju znaajnim u organizaciji i kojima se utie na ponaanje zaposlenih , vezuje se za odgovarajui rukovodei kadar , menadzment organizacije , kadrovi ( staff ) ljudi u organizaciji koji se sagledavaju kao celina sa stalnim praenjem svih promena , vetine ( skills ) sve ono to je sposobnost I vetina I potencijal organizacije I zajednike vrednsoti ( shared values ) su vrednosti koje se istiu iznad svih ostalih u organizaciji I prihvaene od veine. 2) Intergrativni model poslovanja kao kljuni domeni organizacije su : strategija , ljudi , tehnologija I poslovni procesi . Strategija podrazumeva definisanje konkurentske , trine, poslovne , organizaicone I tehnoloke strategije , ljudi podrazumevaju sve organizacione structure , upravljanje , rukovodjenje , stil , tehnologija se odnosi na telekomunikaciju I mree , poslovni procesi podrazumevaju kljune definicije procesa , definisanje izlaza , tokova rada , mera uspenosti u ostvarivanju osnovnih perfomansi. 3) Deskriptivni reinenjering model se bazira na kljunim elementima : kultura ( obuhvata zajednike vrednosti , iskustva I ciljeve koji dominiraju u organizaciji ) , procesi ( sled aktivnosti koji ispunjavaju potrebe eksternih I internih korisnika ) I tehnologija ( kritina uloga u nastanku , transferu I upravljanju informacijama ) Pitanje 9 : Model inovativne organizacije Inovativna organizacija je pod uticajem niza faktora , a neposredno je determinisana stepenom razvijenosti inovativne organizacije kao modela koji podrazumeva stalnu otvorenost ka promenama I sposobnost da se promene asporbuju uz postizanje eljenih rezultata efikasnosti I efektivnosti delovanja tehnologije.Karakteristike : otvorena je ka promenama , inovacijama u svim njenim delovima I obalstima funkcionisanja, uspeno upravlja promenama ostvarujui efektivnost na tritu I prednost u odnosu na konkurente , uspeno asporbuje promene I ostvaruje visok stepen efikasnosti u obavlajnju osnovne delatnosti. Model koji integralno povezuje etiri komponente izrazitih kompetencija preduzea u ostvarivanju konkurentnosti : 1. upravljake kompetentnosti I strateka orijentacija 2. kompetentnosti zasnovane na resursima ( potencijal kadra , materijalnih dobra ) 3. kompetentnost zasnovane na transformacijama ( organizacione sposobnosti koje su neophodne da se uspeno input pretvori u autput ; to je inovativnost , organiazciona kultura ) 4. komepentnosti zasnovane na autputu : ono to donosi vrednost preduzeu ( vidljivo I nevidljivo ) Osnovna svojstva inovativne organizacije obuhvataju :4

-

-

-

viziju o komapniji kao celini I njenoj ulozi I mestu okrenutost ka kupcima I tritu oslanjanje na tehnologije kao resursa za postizanje konkurentnosti plitke organizacione structure ( ne vie od pet nivoa ) internu konkurenciju medju projektantskim timovima prihvatanje neortodoksnih ideja I reenja pozitivni odnos prema upravljanju promenama system nagradjivanja u susret podsticanju inovacija.

Organizaciona kultura se definie kao skup vrednosnih sudova , stavova I mieljenja , verovanja ljudi koji su unutar jedne organizacije. Pitanje 10 : Razlike I slinosti amerikih , japanskih I evropskih pristupa menadzmentu Ameriki menadzment je zasnovan na sledee etiri osnovne kategorije : 1. konkurencija ( zadovoljenje kupaca ) 2. profitna orijentisanost ( znaaj akcionara ) 3. individualizam ( samoispunjenje , mobilnost ) 4. profesionalizam ( formalizacija , profesionalni menadzeri ) Japanski menadzment je zasnovan : 1. dugoroan rast ( rast je dominantan cilj kako za firmu tako I za naciju ) 2. integrisanost ( vezanost pojedinca za firmu , medju funkcijama ) 3. konsenzus ( razvijen oseaj za grupu , komunikacije ) 4. kvalitet ( zadovoljene zahteva kupaca , perfekcionizam ) Evropski menadzment je zasnovan : 1. orijentisanost na ljude ( znaaj ispunjenosti ,samozadovljstva ljudi, drutvena zatita, znaaj kvaliteta ivota ) 2. pregovaranje ( odvija se ne samo sa spoljnim strejkholderima , ve I unutar firme , menadzeri moraju da diskutuju , razmatraju , debatuju , ubedjuju ) 3. diversifikovanost ( evropski menadzeri imaju sposbnost da prihvataju diversifikovanost I posebno umece da upravljaju internacionalnom diversifikacijom ) 4. suprotnost ( Sad I Japan se istiu kao ekstreni , ali je Evropa negde izemdju , manje lojalnosti nego u Japanu ali vie nego u SAD , drugi I kratki rokovi su podjednako zastupljeni , ravnotea izmedju individualizma I kolektivizam U domenu filozofije menadzmenta istiu se sutinske razlike , jer veina japanskih kompanija : zapoljava svoje kljune ljude doivotno I rotira kroz razne funkcije , unapredjuje ih prema starosti I dodeljuje odgovornost grupi . ime omoguava da svoje ljude tretiraju kao kompletne linosti , da izgrade poverenje , da kontroliu zaposlene na indirektan nain. Dok ameriki metod podrazumeva : ugovor traje samo onoliko koliko pojedinac daje svoj dorpinos , specijalizacija funkcija , malo bavljenje sa kompletnom linosu , brz fidbek I unapredjenja , eksplicitni formalini system kontrole , individualna odgovornost .. Pitanje 11 Tehnologija kao objekat upravljanja Poreklo tehnologije je u grkoj rei koja oznaava nauku o vetini , umeu , znanju koje ovek primenjuje da bi u prirodi I u drutvu zadovoljio svoje potrebe. Obuhvata sredstva , naine I orudja koja su rezultat tog svesnog ovekovog napora da pre svega opstane , a zatim zadovolji I ostale potrebe. Tehnologija se posmatra kroz tri osnovne aktivnosti tehnologije : tehnologija proizvoda tehnologija procesa5

-

I informacione tehnologije

Tehnologija proizvoda obuhvata sledee elemente : 1. planiranje proizvoda ( zapoinje identifikacijom potreba potroaa , utrdjivanjem svojstava proizvoda ; vezuje se za marketing ,a li je I u tesnoj saradnji sa inenjerima I tehnolozima proizvoda ) 2. ininjering proizvoda ( polazi od konstrukcije I tehnologije izrade proizvoda u skaldu sa zahtevima , podrazumeva unapredjenje samih aktivnosti projektovanja , primena savremenih metoda , mone analitike tehnike , simulacije, predvidjanje perfomansi I ivotni vek proizvoda ) 3. primenjeni inenjering ( podrazumeva unapredjenje prodaje , zadovoljenje specifinih zahteva kupaca , krojei proizvod prema tim uoenim zahtevima I demonstrirajui javnosti , potroaima , korisnost I nova svojstva ; najee je u oblasti marketinga , ali je povezano I sa tehnologijom proizvoda ) 4. inenjering usluga na terenu I inenjering servisa ( razvoj systema I procesa za podrku na terenu , instaliranje , odravanje , od pisanih uputstava do obuke ljudi za rukovanje ) Tehnologija procesa ima est kljunih elemenata : 1. materijal ( razmatranje , odabir , nabavka , snabdevanje ) 2. oprema I alati ( aktivnosti razvoja i odabira alata ) 3. transport materijala ( skladitenje , lociranje , praenje , pomeranje, kretanje materijala I komponenti , veza snabdeva kupac , unutranji I spoljni transport ) 4. proizvodni system ( uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za ostvarivanje kombinacije delova , nabavku , terminiranje , kontrola proizvodnje ) 5. kontrola kvaliteta ( ispunjenost svojstava materijala , komponenti I podsistema u odnosu na zahteve proizvoda ) 6. odravanje ( utvrdjuje uzroke kvara I uspostavlja preventivne mere radi optimalne pouzdanosti maina ) Informacione tehnologije ine elementi : 1. informacioni hardver I softver ( fizike I intelektualne principe ugradjenje u perfomanse IT ) 2. primenjeni IS ( konfiguracija sistema , hardvera ,operativni sistemi ) 3. veza sa fizikim I procesima uenja ( obuhvata hardver , softver I fiziko razumevanje koje povezuje fizike dogaaje I promene sa IS : vezivanje ljudi , maina I materijala sa vetakom inteligencijom ) 4. sistemi za podrku odluivanju ( napredak u efikasnsoti u radu rukovodilaca to predstavlja strateku prednost) 5. informacioni sitemi poslovanja ( novi oblik roba I usluga koji se mogu ponuditi kroz kreativnu primenu nove sposobnosti obrade informacija ) Pitanje 12 Tipovi tehnologije Tehnologija se moe posmatrati kao projektovana celina koja podrazumeva sve potencijalne mogue primene , potencijale koji sadre odgovarajui kritian skup svih relevantnih karakteristika svojstvenih toj tehnologiji.To bi bilo opte tumaenje kada se tehnologija posmatra kao makrofenomen . S druge strane , tehnologiji se moe pristupiti kroz specifine oblike njene primene u praksi , kada ona esto ispoljava razlike u odnosu na projektovano reenje I dobija izraz konkretne prakse u kojoj deluje , tada se radi o tehnologiji kao o mikrofenomenu. Po tipu resursa koji koriste razlikuju se : a) informacione tehnologije IT ( resursi su informacije koje se obrauju ) b) tradicionalne proizvodne tehnologije TPT ( obrauju fizike resurse I obuhvataju tradicionalnu opremu )6

hibridne tehnologije ili savremene proizvodne tehnologije SPT ( obradjuju fizike resurse pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema , obuhvatajui fleksibilne proizvodne sisteme , robote Izrazite su razlike izmedju informacija I mterijalnih dobara kao roba. Informacije ispoljavaju karakteristike javnog dobra za razliku od karakteristika privatnih razmenskih dobara koje se sreu kod fizikih dobara I usluga. Informacije su nedeljive I informacije se ne mogu kao roba I resurs prisvajati.c)

Tri kljune karakteristike konteksta .

IT : nedeljivost , potpuna heterogenost , zavisnost od celine I

Pitanje 13 Komponente tehnologije I njihove karakteristike Autor Zeleni je istakao da svaka komponenta sadri tri nezavisne , medjusobno uslovljene I podjedanko znaajne komponente : 1. hardver : fizika struktura I logiki raspored operme I maina da bih se izvrili neophodni I odgovarajui zadaci 2. softver : obuhvata sva neophodna znanja o tome kako se hardver koristi 3. brejnver : obuhvata ovekova znanja I ekspertizu neophodnu da bi se zadaci mogli obaviti Tehnologija se definie kao inteligentni miks tehnolokih komponenti postavljen u skladu sa principima naune zasnovanosti , racionalnosti , efektivnosti , produktivnosti , zatite ovekove sredine I materijalne tedljivosti. Drugi model tehnologije sastoji se od pet komponenti : hardver , softver , tehnoloka znanja , teorijska znanja I praktina znanja. Napor ka uspostavljanju zajednikog , univerzalnog modela tehnologije , naglaava I njihove znaajne opte karakteristike : - tehnologije su u sutini medjusobno usko povezane - da su isprepletene - da ih je teko razdvojiti - da sutinska analiza podrazumeva objedinjujui , zajedniki pristup tehnologiji Tehnoloki paket ine komponente : - tehnoloki know-how - oprema ( maine , uredjaji , alati - materijal - ovekov rad - gradjevinski objekti - energija - organizacija - upravljanje - mere I sredstva zatite ovekove sredine - proizvodi ( usluge ) Pitanje 14 Odnos tehnologije I opreme U optem sluaju ne postoji jednoznani odnos , tehnologija se moe primeniti uz korienje razliite opreme , to znai da jedna tehnologija moe da se realizuje alternativnom opremom : jedna tehnologija alternativna operama.Vai I obrnuto , jedna vrste opreme , moe se koristiti u realizaciji vie razliitih tehnologija : jedna maina razliite tehnologije. Poseban sluaj predstavljaju procesne tehnologije kada je najee prisutna potpuna jednoznanost izmedju tehnologije I opreme : jedna tehnologija-jedna oprema Pitanje 15 Odnos tehnologije I know how7

Tehnoloki know-how se definie kao znanja , iskustva I tehnike vetine koje se preteno mogu primeniti u industriji. Obuhvata specifikaciju sirovina , tehniki standard , maine , uredjaje , njihovo funkcionisanje , radne norme , specifikaciju kvaliteta I perfomansi proizvoda. Moe se nalaziti kao zatien u obliku industrijske svojine u obliku : patenta , pronalazakih svedoanstva , modela , uzoraka , igova . Kada se tehnologija horizontalno prenosi dva su oblika transfera : 1. prenos putem licenci industrijske sovjine 2. prenos putem licenci know-how Pitanje 16 Veza tehnologije I prirode , drutvenog napredka I oveka Tenologija ima znato iri smisao zahvaljujui : 1. njenom prisustvu I delovanju u svim oblicima ovekove delatnosti , u materijalnoj proizvodnji I van materijalne proizvodnje 2. efektima I uticajima tehnologije na sve oblasti ovekovog ivota I delovanja Na osnovu toga dolazi do kompleksnih odnosa u okviru sistema : priroda-ovek-drutvotehnologija , gde se tehnologija moe predstaviti u sri tog odnosa bliske povezanosti I medjuzavisnosti. Delovanje oveka na prirodu I drutvo I razvijanje tehnologije je u cilju zadovoljenja svojih potreba I postizanja odredjenih ciljeva .ovek inicira naunoistraivaki rad , sprovodi ga , stvara nove tehnologije , primenjuje ih I krajnji je korisnik rezultata primena. Mesto I znaajna povezanost tehnologije I drutva u celini mogu se pokazati kao svojevrsni zatvoreni lanac drutvenog napretka ije su pojedine karike sve podjednako znaajne za razvoj drutva u celini. Jedna od karika je tehnoloki napredak , a razvoj tehnologije preko ekonomskog napredka , uslovljava I drutveni napredak. Pa imamo tri zatvorena ciklusa : 1. poveanje dohodkapo stanovniku dovodi do rasta tehnolokih dostignua, to dovodi do vee produktivnosti I rasta prihoda 2. vii dohodak obezbedjuje tehnoloki napredak koji ujljuuje nove poboljane proizvode , a oni dalje uslovljavaju rast prihoda 3. vii prihodi dovode do vee tednje po stanovniku ( ako je sklonost ka tednji ) Odnos tehnologije sa prirodom se ogleda kroz istorijski razvoj tehnologije , a zapoinje ovekovom borbom za opstanak.Tehnologija je proizvodna sila kojom ovek izraava svoj aktivan stav prema prirodi. U pitanju su brojni tehnoloki procesi materijalne I nematerijalne transformacije ( istraivanje prirodnih resursa , njihova primarna eksploatacija , industrijska prerada , obrazovanje , zdravstvo , umetnost , kultura ) Prva znaajna funkcija koja se ostavruje u tom odnosu je nastojanje oveka da prilagodi prirodu svojim potrebama. Medjutim funkcija tehnologije I tehnoloki razvoj se ogleda pre svega kroz mudro I pravilno iskoriavanje prirodnih resursa .Ta funkcija se ostvaruje kroz neprestano razvijanje proizvodnih tehnologija koje poveavaju efikasnost I efektivnost delovanja oveka na prirodnu sredinu , uz potovanje prirodnih granica I ravnotee koja se mora ouvati. Pitanje 17 Odnos izmedju nove tehnologije I zaposlenosti I zapoljavanja Razvojem tehnologije , kroz istoriju , menja se uloga oveka , karakter ljudskog rada koji je neophodan da bi se odredjena aktivnost mogla obaviti .Korienjem ovekovog fizikog rada , troenje njegove fizike energije sve vie se zamenjuje radom maina u periodu mehanizacije , a odredjene ovekove intelektualne aktivnosti zamenjuju se specifinim mogunostima novih informacionim tehnologijama. Promene koje izaziva nova tehnologija na nivou preduzea : - potrebu za sve viim kvalifikacijama zaposlenih - potreba za prekvalifikacijom , dodatnim obukama8

-

potrenu za univerzalnijim kvalifikacijama usled potrebe za veom fleksibilnou kadrova skraivanje radnog dana , poveanje udela slobodnog vremena pomeravanje ovekovih aktivnosti ka sve kreativnijim , sloenijim poslovima , jer rutinske preuzima nova tehnologija nastanak novog tipa radnog mesta koje nije nuno vezano za boravak u preduzeu

Kadrovi su znaajan factor u tehnolokom sistemu .Problem obrazovanja kadrova za sticanje potrebnih kvalifikacija postaje sve sloeniji. Posebno znaajno postaje pitanje permanentnog obrazovanja , druga karakteristika je kvantitet.Napredna tehnologija iz razvijenih zemalja se razmatra I tee prihvata upravo sa stanovita mogunosti zapoljavanja kadrova.Uspena primena tehnologije zavisi od vremena usvajanja , a za to je potrebno odgovarajua kvalifikovanost kadrova. Nova tehnolgoija smanjuje potrebu za ulaganjem ovekovog rada , ali zamenjuje ulaganje neposrednog ljudskog rada korienjem drugih resursa kroz upotrebu savremenijih I savrenijih sredstava za rad Tehnologije su odgovor na potrebe kupca I trita , te tehnoloki faktori , ekonomski , pravni , politiki uslovljavaju razvoj proizvodnje I upravo sve te promene su I podsticajni I ograniavajui factor razvoja . Pitanje 18 Objasniti paradoks produktivnosti Produktivnost treba sagledavati kroz aspekte : 1. efikasnosti ( odnos autputa I inputa ) 2. efektivnost ( vrednost autputa za kupca ) Produktivnost I kvalitet su kljuni faktori uspensoti preduzea . tehnoloke promene iziskuju neophodne investicije kao pratei elemenat , obuku kadrova , odgovarajue strukturne promene u privredi , novu organizaciju I upravljanje. Sve te posebne mere pripreme , praenje znatnim ulaganjima u resurse materijalne I nematerijalne prirode uslovljavaju kanjenje u primeni tehnolokih inovacija , to usporava rast produktivnsoti. Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje znatni porast trokova, to moe da uslovi ak I pad produktivnosti pre nego to se zabelei oekivani rast. Opadanje pokazatelja produktivnosti moe se delimino pripisati problemu merenja I praenja odgovarajuih pokazatelja razvoja , ali ipak ostaje injenica da je dolo do usporavanja rasta I razvoja , to se naziva paradoksom produktivnosti . Dva kljuna pitanja se postavljaju : prvo je pitanje u kojoj je meri opadanje ili usporavanje rasta ustvari problem ili pitanje kanjenja , a drugo je sagledavanje odnosa izmedju usporenog rasta I izmenjene prirode investicija. Produktivnost u ravni efikasnosti predstavlja odnos izmedju upotrebljenih resursa I ostvarene proizvodnje ( nii jedinian troak , vei profit ) Produktivnost u ravni efektivnosti predstavlja se kao ukupna proizvodnost sa aspekta krajnjeg korisnika , kupca ( vea fleksibilnost I vei broj razliitih proizvoda ) Pitanje 19 Matrica ciljeva I merenje produktivnosti Matrica ciljeva je jedan od metoda koji se moe jednostavno primeniti na ocenu produktivnosit , poto je uvedena nova tehnologija.Osnovna prednost sastoji se u tome to se sa oba aspekta ( efikasnosti I efektivnosti ) u odnosu na produktivnost mogu ukljuiti u kvantitaivno razmatranje na taj nain to je izvrena dekompozicija sveukupnih faktora produktivnosti.Iskoriena je matrica ciljeva da bi se na jednom ilustrativnom primeru prikazao jedan mogui pristup , model za vrednovanje produktivnosti nastao primenom nove tehnologije.Lista se moe promeniti ili dopuniti svim onim faktorima koji se smatraju zanajnim za produktivnosti.

9

Neki faktori : rokovi isporuke zadovoljeni , kanjenje u primeni nove tehnologije ( vreme od trenutka nabavke do ekspoatacije ) kvalifikaciona struktura , ukupni kart , korienje kapaciteta maina , materijalni trokovi proizvodnje Korienje matrice ciljeva za izraunavanje indeksa produktivnosti u jednakim vremenskim razdobljima , menadzmentu preduzeca koristi da uvidi promene koje su nastupile primenom nove tehnologije.Tme se omoguava praenje perfomansi u preduzeu. Pitanje 20 Osnovna podruja upravljanja tehnologijom u preduzeu Upravljanje tehnologijom podrazumeva upravljanje inovacijama ( vertikalnim transferom tehnologije proizvoda I procesa ) , upravljanje horizontalnom difuzijom inovacija I upravljanje primenjenom tehnologijom u preduzeu iji je pojavni oblikk konkretan tehnoloki system preduzea. Oblast upravljanja tehnologijom u preduzeu je raspodeljen na tri osnovna segmenta. ( upravljanje horizontalnim transferom , vertikalnim transferom I upravljanje tehnolikim procesima I operacijama ) Kada se razmatra odnos nove tehnologije organiazcije , primarno mesto se sve vie pridaje organiazaciji I upravljanju , jer pitanja se u sutini odnose na upravljanje I organiazciju , ne na kompjutere , izbor treba uiniti shodno potrebama poslovanja , a ne kompjuterskog sistema. Pitanje 21 ivotni ciklus organiazcije I faze razvoja Model ivotnog ciklusa preduzea polazi od razliitih faza rasta kroz koje prolazi organizacija sve do stepena njene zrelosti .Izdavaja se sedam faza rasta :1.

2.

3.

4.

5.

novi preduzetniki poduhvat ( uspostavljanje novog posla , novog preduzetnikog poduhvata ; predstavlja projekat uspostavlajnja mree koja se plete oko bazine tehnoloke inovacije, u ovoj fazi su kritine aktivnosti menadzera , jer se sastaoje u identifikaciji I pripremi trita za plasman novog proizvoda, istovremeno usavravajui sam proizvod , a zavrava se onda kada je obezbedjen planirani plasman za odgovarajui planski period , ova faza je kritina za dalji opstanak , I u mnogome naredne faze zavise od dobre osnove u prvoj fazi ) ekspanzija ( nastupa naglo , uslovljava veoma bri razvoj poto se prethodna faza uspeno okonala , jer novi poslovni poduhvat je lansiran , sledi rast prodaje , broj zaposlenih , angaovani kapaciteti.Bitno je na vreme prepoznati nastupanje naredne faze ) profesionalizacija I integracija ( prelazak na novi reim organizovanja rade firme u celini koja integrie novi posao kvalitativno novim izmenjenim odnosom prema njemu.To je najkritinija faza kada dodje so sutinske promene izazvane rastom , sutinskim izmenama structure I osnovnih procesa. Otpori u svakoj fazi su veliki, naglasak je na adaptaciji , konsolidovanju, unapredjenju upravljakog sistema I integiranju svih organizacionih resursa ) konsolidacija ( nastaje sa novim skupom problema , kada je ostavreno profesionalno upravljanje integralnim poslovanjem do kraja system planiranja , organizovanja I kontrole , u firmi se javlja potreba za unapredjenjem organizacione culture .Stavranje povoljne organizacione klime za promenu , izbegavanje estokog otpora , izbegavanje pogrenih tumaenja , sve je to neophodno da bi poduhvat bio uspean , tj. da ne bi bio osudjen na propast ) diversifikacija ( prvobitni posao se dalje obogauje , razuuje , iri I time se produava ivotni vek inicijanlnog posla I obezbedjuje novi zamah rastu .Inicijalni psolovi koji su pokrenuli lanac ivotnog ciklusa novog posla organiazcije u okviru samog tog ciklusa treba da iznedre , reprodukuju novi poslove , inicirani jakim10

preduzetnikim duhom ,novim idejama I inovacijama . Ovde se genereu novi proizvodi I usluge oko kojih se ponovo plete mrea poslovnog poduhvata )

6.

opadanje-revitalizacija ( ukoliko su prethodne faze kvalitetno obavile svoj zadatak do faze opadanja ne bi trebalo doi. Pojedini poslovi e odumirati I nestajati , a novi e pruiti dalju vitalnost firmi koja e crpeti novu snagu.Opadanje se prepoznaje kao starost , zamor , odsustvo novih ideja , I firme treba da napravepreokret kako ne bi nestale sa scene poslovnog ivaota . Karakteristika je mobilisanje svih snaga u karakteristinim vitalnim oblastima delovanja.

Pitanje 22 ivotni ciklus tehnologije u odnosu na preduzetniki poduhvat firme Krive ivotnog ciklusa tehnologije proizvoda I tehnologije procesa imaju karakteristian S oblik I prepoznaju se tradicionalne faze : uvodjenje , rast , razvoj , zrelost I opadanje. U zavisnosti u kojoj fazi ivotnog ciklusa tehnoloke inovacije se nalazi odgovarajui preduzetniki poduhvat , odredjuje se faza u kojoj se nalazi poslovanje tog segmenta : 1. fluidna faza ( stepen inovativnosti otvorenosti je najizraeniji u ranim fazama ivotnog ciklusa proizvoda , karakteristina je velika eksterna orijentisanost , velika ulogaa stratekog menadmenta . Da bi se uspeno obavila ova faza neophdono je uspostaviti : potpunu marketinku orijentaicju preduzea uz veliki naglasak na praenje zahteva I promena na tritu, visok stepen integrativnosti medju svim funkcijama u preduzeu , matrinu organizacionu strukturu , to vii nivo participativnsoti organizacije , uz znaajan podsticaj kreativnog minjenja ) 2. tranziciona faza ( u ovoj fazi sa tradicionalnim tehnologijama najee se prelazi sa univerzalnih na specijalne maine I opremu za masovniju proizvodnju , u ovom periodu inovacije proizvoda naglo zaostaju za inovacijom procesa I ovo je prelazna faza , akcenat na to racionalniji postupak izrade uz to nie trokove ) 3. fokusairana faza ( proizvod se sasvim precizno definie I ova faza iziskuje da odgovarajue vr e oraganizaciono struktuiranje , vii stepen centralizacije , jasno definisanje zadataka I odgovornosti , u ovoj fazi je stroije hijerarhijski opredeljenje , to vea racionalizacija unutranjih resursa I manje je ekstreno okrenuta ) Pitanje 23 Obajnsiti znaaj SBA , SPJ , STP SBA strategic business area , kao prvi korak strateke analize , moraju se odrediti SBA . kao rezultat te analize utvrdjuju se perspective rasta profitabilnosti , tehnologije koje e SBA da prui u budunosti svakom konkurentu. Korist od SBA je podrka menadzmentu kada donosi tri odluke : u kojim SBA e firma poslovati , kakvu konkurentnsku poziciju ce firma zauzeti u zvakom SBA u kome se nadje I kakvu konkurentsku strategiju bi firma trebalo da ima I sledi da bi ostvarila tu poziciju . Strateka podruja polsovanja SBA opisuju etiri dimenzije : 1. drutvena potreba za proizvodima I uslugama 2. tehnologija koja e zadovoljiti potrebu u budunsoti 3. tip potroaa koji e imati tu potrebu 4. geografska regija u kojoj e se ta potreba javiti I gde e se plasirati proizvod ili usluga Drugi korak strateke analioze ima za cilj definisanje strateko poslovnih jedinica SPJ , odredjuje se organizaciona jedincia u firmi oja je zaduena da razvije strateku poziciju firme u jednoj ili vie strateki poslovnih podruja. Ona se odredjuje na osnovu snimljenih potencijala , dostignua , dostignutog stepena nivoa I napretka svih resursa organizacije

11

U treem koraku strateke analize tei se uspostavljanju strateko tehnolokih podruja organiazciej STP, gde je neophodno da se prethodno obavi : - evaluacija tehnolokih sposobnosti odgovarajuih SPJ - predvidjanje tehnolokih prodora I pravaca tehnolokog razvoja STP se definie kroz vie razliitih dimenzija stratekih tehnologija koje firma treba da razvijekroz inovacione projekte: - novi proizvodi I usluge - novi procesi ( oprema , materijali , tehnoloki know-how) - informacione tehnologije - razvoj organizacije I upravljanja Definisanjem STP organiazcije stiu mono strateko oruje konkurentnosti : jer jasno odredjuju strateka tehnoloka opredeljenja uz izvedene strategije koje se na niim hijerarhijskim upravljakim nivoima dalje razradjuju , ostvaruju efikasnije I efektivnije upravljanje tehnologijom Obezbedjuju jasne pravce upravljanja projektima tehnolokih inovacija I obezbedjuju racionalnije raspolaganje resursima I razvojim potencijalima. Pitanje 24 Ciljevi upravljanja tehnologijom u preduzeu I problemi stratekog I operativnog pristupa Upravljanje tehnologijom u preduzeu dugorono se odnosi na usmeravanje, voenje I koordinaciju svih aktivnosti u vezi sa tehnologijom u preduzeu , sa ciljem da se neprekidno ostvaruje poslovni uspeh koji se meri profitom , profitabilnou I produktivnou. Krajnji cilj : A ) ostvarivanje efikasnosti tehnologije ( ogleda se u nastojanju da se tehnologija primeni u preduzeu to racionalnije I produktivnije , uz to nia ulaganja , to vei rezultati ) B )Oszvarivanje efektivnosti tehnologije ( znai da se tehnologijom upravlja tako da ona bude ivek delotvorna u smislu onoga to kupci trae ) Uzroci neefektivnosti tehnologije su u : - nedovoljno izraena tranja za proizvodima te tehnologije - u injenici da je psotojea tehnologija zastarela, prevaziena Dualnost ciljeva upravljanja tehnologijom tumai se konfliktnost , dilemma tehnoogije I suprostavljanost efikasnosti I inovativnosti ( ostvarenje efektivnosti zadovoljenjem efikasnosti ) Operativno upravljanje u praksi znai praenje stanja sistema I uoavanje svih moguih poremeaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog doputenog ponaanja. Poseban naglasak na operativnim perfomansama ukazuje na tenju da se obazbedi sigurnostdelovanja sistema , da se odri red I poredak. Operativno upravljanje se odnosi na ostvarivanje cilja efikasnosti to se postavlja kao kratkoroni cilj. Strateko upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama I krinim pravcima promena u preduzeu , kako bi preivela I napredovala u dinaminom okruenju. Paradoks upravljanja tehnologijom se sagledava kroz odredjeni stepen konfliktnosti medju ciljevima operativnog I stratekog upravljanja , gde se paradoks ili dilemma reavaju stalnim balansiranjem I ravnoteom medju njima kao kljunim zadacima savremenih menadera. Tehnoloka strategija je determnisana poslovnim strategijom I strategijom proizvod-trite. Pitanje 25 Pojam , znaaj I strategija multibiznisa

12

Kompanije koje obavljaju vie razliitih poslova nazivaju se multibiznis komapnijama I orijentisane su ka ukrupnjavanju , povezivanju , globalizovanju aktivnosti na novim geografskim prostorima , vodjeni prevashodno ciljevima optimizacije poslovanja. ( Dupont , ICI , Procter & Gamble , Unilever ) Ukazuju na pojavu umreavanja , globalizacije I internacionalizacije kompanije koje sve vie diversifikuju aktivnosti I prevazilaze sva mogua ogranienja koja stoje na putu racionalnom I profitabilnom poslovanju. Strateki pristup podrazumeva dugorono sagledavanje poslovanja firme . Strategija firme trai oslonac u dimenzijama ( tehnologija , zaposleni , struktura , kultura , upravljanje ) I ta resursna konkurentnost je polazna osnova za izgradnju bazine strategije. U nastojanju da u znaajnoj meri diversifikuje portfolio svojih aktivnosti kako bi crpila prednosti ekonomije opsega , fleksibilnosti I responzivnosti , firma mora istovremeno da zadovolji I zahteve koncentracije svojih snaga I moi kako bi dobro definisala svoj focus , kljune kompetencije , konkurentske prednosti I sporosbnosti. Strateke opcije podrazumevaju vertikalnu integraciju unapred I unazad , stvaranje alijansi sa drugim kompanijama u lancu ponude , diversifikacije delatnosti , I to kupovinom kompanija ili stvaranjem stratekih alijansi. Globalozacija se sagledava u svetlu novih mogunosti koje se pruaju z arazvoj trita I veliki broj firmi e morati da formira globalne alijanse u mnogim sferama privredne aktivnosti . Jedinstvene formule za uspeh nema , a najnovija stremljenja ka uspostavljanju multibiznis kompanija ve pruaju dokaze o uspenim I neuspenim komapnijama. Divetsifikacija se definie kao uvodjenje firme u nove aktivnosti I poslove , bilo putem internog razvoja poslovanja , putem kupovine druge firme , to podrazumeva promene u strukturi upravljanja . Postoje etiri kategorije firmi sa obzirom na razliite vrste diversifikacije : - jedinstvene firme ( fokusirane na jedan osnovni posao ) - dominantne firme ( koje su diversifikovale aktivnosti do odredjenog stepena , ali najvei deo prihoda od prodaje stiu od jednog dominirajueg posla ) - nepovezane firme ( poseduju biznise bez zajednikih resursa ) Istraivanja pokazuju da perfomanse povezane diversifikovane firme daleko nadmauju rezultate jedinstvene ili nepovezane firme. Diversifikacija se ispati ali samo ako firme na taj nain mogu bolje da iskoriste svoja umea I tehnologiju. Menadzment operacija II kolokvijum Pitanje 25 Pojam , znaaj i strategija multibiznisa Kompanije koje obavljaju vie razliitih poslova nazivaju se multibiznis komapnijama I orijentisane su ka ukrupnjavanju , povezivanju , globalizovanju aktivnosti na novim geografskim prostorima , vodjeni prevashodno ciljevima optimizacije poslovanja. ( Dupont , ICI , Procter & Gamble , Unilever ) Ukazuju na pojavu umreavanja , globalizacije I internacionalizacije kompanije koje sve vie diversifikuju aktivnosti I prevazilaze sva mogua ogranienja koja stoje na putu racionalnom I profitabilnom poslovanju. Strateki pristup podrazumeva dugorono sagledavanje poslovanja firme . Strategija firme trai oslonac u dimenzijama ( tehnologija , zaposleni , struktura , kultura , upravljanje ) I ta resursna konkurentnost je polazna osnova za izgradnju bazine strategije. U nastojanju da u znaajnoj meri diversifikuje portfolio svojih aktivnosti kako bi crpila prednosti ekonomije opsega , fleksibilnosti I responzivnosti , firma mora istovremeno da zadovolji I13

zahteve koncentracije svojih snaga I moi kako bi dobro definisala svoj focus , kljune kompetencije , konkurentske prednosti I sporosbnosti. Strateke opcije podrazumevaju vertikalnu integraciju unapred I unazad , stvaranje alijansi sa drugim kompanijama u lancu ponude , diversifikacije delatnosti , I to kupovinom kompanija ili stvaranjem stratekih alijansi. Globalozacija se sagledava u svetlu novih mogunosti koje se pruaju z arazvoj trita I veliki broj firmi e morati da formira globalne alijanse u mnogim sferama privredne aktivnosti . Jedinstvene formule za uspeh nema , a najnovija stremljenja ka uspostavljanju multibiznis kompanija ve pruaju dokaze o uspenim I neuspenim komapnijama. Divetsifikacija se definie kao uvodjenje firme u nove aktivnosti I poslove , bilo putem internog razvoja poslovanja , putem kupovine druge firme , to podrazumeva promene u strukturi upravljanja . Postoje etiri kategorije firmi sa obzirom na razliite vrste diversifikacije : - jedinstvene firme ( fokusirane na jedan osnovni posao ) - dominantne firme ( koje su diversifikovale aktivnosti do odredjenog stepena , ali najvei deo prihoda od prodaje stiu od jednog dominirajueg posla ) - nepovezane firme ( poseduju biznise bez zajednikih resursa ) Istraivanja pokazuju da perfomanse povezane diversifikovane firme daleko nadmauju rezultate jedinstvene ili nepovezane firme. Diversifikacija se ispati ali samo ako firme na taj nain mogu bolje da iskoriste svoja umea I tehnologiju. Pitanje 26 Kljune kompetentnosti menadmenta tehnologije 1. Kompetentnost u nabavci tehnologije koja obuhvata : - kompetentnost u odluivanju o izvorima tehnologije ( sopstveni napori ili gotova tehnologija) - kompetentno prikupljanje ponuda - kompetentno selektovanje - kompetentno pregovaranje , ugovoranje I izvrenje nabavke 2. Prilagodjavanje tehnologije za primenu da se nova tehnologija u to kraem roku osposobi za uspenu eksploataciju 3. Primena tehnologije znai njeno kompetentno korienje I eksplotaciju u toku njenog ivotnog veka 4. Prodaja/transfer tehnologije znai sposobnost da se kompetentnosti u primeni tehnologije ustupe drugima putem odredjenog transfera tehnologije I time ostvari dodatni prinos 5. Modifikovanje tehnologije znai kompetentnost u domenu razvojnih istraivanja ,to uslovljava modifikovanje mogue primene tehnologije , kao I manju izmenu hardverskih komponenti. 6. Kompetentnost razvoja tehnologije sposobnost da se dalje razrade I ispitaju gotove ideje do primene u praksi 7. Kompetentnost generisanja novih tehnologija , u obnavljanju fundamentalnih istraivanja do komercijazilovanja tehnologija proizvoda I procesa , znai sposobnost da se kreitraju ideje , dalje razrade I razvijaju , do primene u praksi. Kompetentnost inoviranja predstavlja zajedniki sadralac koji usmerava u razliitim pravcima. Pitanje 27 Oblici tehnoloke kooperacije Postoji : vertikala I horizontalna kooperacija

14

Vertikalna tehnoloka kooperacija se odnosi na tehnoloku kooperaciju proizvodjaa sa snabdevaima navie I tehnoloku kooperaciju proizvodjaa sa kupcima nanie. Horizontalna tehnoloka kooperacija podrazumeva tehnoloku saradnju medju firmama u istoj vrsti delatnosti. Tehnoloka kooperacija firme se definie kao formalin ili neformalni ugovor sa jednom ili vise drugih firmi po kome firma prima tehnoloke informacije koje koristi za proirivanje sopstvene baze znanja , razvoja tehnologije u pravcu razvoja ili unapredjenja proizvoda ili procesa. Strateka tehnoloka alijansa bi bila oblik kooperacija u kojoj dve ili vise firmi imaju zajedniki cilj u vezi sa razvojem tehnologije I u skladu sa tim I deluju. Tehnoloka kooperacija u obliku zajednikih ulaganja ukljuuje istraivake korporacije. Partneri osnivaju posebnu zajedniku firmu , zajednika ulaganja u oblasti IR,proizvodnja, marketing Firme su postaknute da ulaze u kooperacije I mree jer se time smanjuje neizvesnost I to tehnoloka I trina. Motivi za obavljanje kooperacije se odnose na : 1. Ostvarivanje razvoja tehnologije uopte 2. Ostvarivanje konkretnih inovacionih projekata 3. Trini nastup I uticaj na strukturu trita Zasnovano je I na sledeim uslovima : partneri su priblino istog tehnolokog nivoa , partnerstvo se oslanja na primenjena istraivanja , a zajednika ulaganja ukoliko ne bi uspela ne bi mogli da ugorze opstanak bilo koje od partnerskih firmi. Pitanje 28 Objasniti vertikalnu kooperaciju Odnosi se na saradnju proizvodjaa sa snabdevaima I kupcima . Uglavnom na snabdevae koji proizvode nestandardna dobra , koji se nazovaju podugovarai. Razlozi potreba z auspostavljanjem podugovarakih odnosa sa snabdevaima su : - Izrazito zahtevna I razuena tranja , sve vise raste potreba ya nestandardnim proizvodima - Odreivanje kljunih kompetentnosti I identifikovanje kljunog posla , kao osnove konkurentnosti , znai fokusiranost poslovanja da se kompelmentarne tehnologije obezbedjuju partnerskim odnosima , esto podugovaranjem sa partnerima Pravi se razlika medju snabdevaima prema stepena ostvarene tehnoloke saradnje : 1. Kooperant proizvodnje : prema nalogu porizvodjaa , u potpunosti sledei specifine zahteve , dokumentaciju , propisnu tehnologiju , jasno definisanje karakteristika proizvoda , procesa, trenutka isporuke. Snabdeva ui od proizvodjaa ,a proizvodja unajmuje proizvodni kapacitet ( budui da mu je ograniena potreba za isporukom tih specifinih proizvoda , povremeno se javlja I tada se ugovorom obezbedjuje takva nabavka ) 2. Kooperant razvoja : je snabdeva koji takodje proizvodi proizvod , ali u izvesnoj meri resave samostalno neke probleme proizvodnje , logistike ,esto predlae neke izmene , mere poboljanja. 3. Osnovni snabdeva : je u stanju da osnovna funkcionalna svojstva I zahteve vezane za proizvode prevede u odgovarajuu konstrukciju proizvoda I procesa. Saradnja sa kupcima je izuzetno vana I ona se moe ostvariti vertikalnom kooperacijom , tehnolokom saradnjom.Ugovorni odnos sa kupcem obezbedjuje ranije upoznavanje kupca sa novim proizvodom , prednostima , tako da se ranije ostvaruju oekivani pozitivni efekti I zapoinju novi inovacioni ciklusi. Pitanje 29 Objasniti horizontalnu kooperaciju

15

Odnosi se na partnerstva I mree u koje stupaju firme u istoj delatnosti , ma koliko izgledalo paradoksalno jer se radi o konkurentima.Veoma je zastupljeno u elektornici , telekomunikacijama , automobilskoj industriji . Kooperativni ugovori se razlikuju po intezitetu investicija I po specifinim tehnolokim ciljevima. Naglasak je na tehnolokim I razvojnim motivima , ostvarivanje zajednikih inovacija koji imaju za cilj konkretan razvoj novih proizvoda ili procesa . Stepen zajednikog rada u primenjenim I fundamentalnim istraivanjima jaa ukupni potencijal I kritinu masu potrebnu da bi se generike tehnologije razvile. Ovim se obezbedjuje lkiderstvo , ali I smanjuje eskluzivno pravo na dobit . Ima I druga strana , da se radi zajedno kako bi u sluaju rizika , podelili trokovi. Razvoj novih tehnologija je sve skuplji , te firme trae naine kako da otplate , pa dolazi do umreavanja I partnerstva I irenja na nova trita da se povraaj obavi efikasno. Pitanje 30 Tehnoloka kooperacija I alijanse Dominantni kooperativni profile su : 1. Izolovane kompanije : imaju slabe I ograniene tehnoloke veze saradnje , nemju nikakve tehnoloke veze 2. Fokusirane kompanije : imaju razvijene veze samo u jednom pravcu , vezuju se za kupce horizontalno 3. irok kooperativni profil : aktivno rade sa vise partnera I to barem sa dva predstavnika ( snabdevai , kupci ) 4. Kompanije sa veoma irokom kooperacijoma : koje istvoremeno imaju bar pet znaajnih kooperacija Kooperativni profil je znaajna dimenzija kooperativnog identiteta I dovodi se u vezu sa pozicijom kompanije u okviru mrea. Tehnoloka saradnja varira I moe biti : - Medjusobna razmena tehnolokih informacija - Zajedniki testovi I probe - Specijalni tehnoloki projekti - Zajednike razvojne aktivnosti - Dugoorna tehnoloka kooperacija - Transfer putem licenci etiri tipa komepentnosti : upravljaka I strateka , zasnovana na resursima , transformacijama na izlazu-autputu , dopunjuju se petom vrstom kompetentnost zasnovana na sposobnostima ostvarivanja kooperacija I mrea. Ova peta vrsta se javlja kao izrazita potreba savremenih firmi da uspostavljaju mree saradnje u svim oblicima horizonatlne I vertikalne integracije.Stepen ostvarenih veza omoguuje bolje pozicioniranje firme . Strateke tehnoloke alijanse oznaavaju takav oblik the.kooperacije I ugovorenu saradnju medju firmama koja podrazumeva zajednike IR napore I inovativne aktovnosti za koje se pretpostavlja da e uticati dugorono na trite roba I poziciju barem jednog od partnera ( IR ; IR korporacije , IR projekti ). Ovakvi oblici saradnje se nazivaju jo I viim oblicima transfer tehnologije I ostvaruju se medju istim tehnoloki razvijenim nivoima. Pitanje 31 Poterov model pet konkurentskih sila To je tardicionalan model koji je polazite mnogih analiza konkurencije I konkurentnosti medju firmama. To je ujedno I najrasprostranjenije sredstvo u izuavaju konkurentskog okruenja I obuhvata sledee faktore : opasnost od novih firmi-konkurenta , opasnosti od novih proizvoda/usluga , pregovarake sposobnosti snabdevaa , pregovarake sposobnosti kupca I rivalitet medju postojeim firmama. Ove sile deluju zdrueno I opredeljuju prirodu I veliinu konkurencije , oblikujui time strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruenju.16

Pitanje 32 Mree I alijanse Mree I alijanse se grade u tri grupe partnera: 1) Drugi konkurenti 2) Univerziteti , istraivake institucije , nacionalna ministarstva 3) Klijenti/ kuci Strateka alijansa je sporazum izemdju dve ili vise stran o kolaboraciji u specificiranim oblastima . Sporazum moe imati ogranieno dejstvo u smislu razmene odredjenih informacija , ili moe da se odnosi na ekstenzivno uee u marketinu , proizvodnji I laboratoriji. Sutina strateke alijanse je sinergija tehnoloke moi koja se javlja kao efekat kod uesnika , dugoorono jaanje tehnoloke konkurentnosti partnera , omogueno kreiranjem istinskog saveznitva . Ono to razlikuje u odnou na bilo koji drugi vid saradnje jeste potpuna otvorenost u obalasti transparentnosti tehnologija . Strateka tehnoloka alijansa znai : - Jaanje tehnolokih kompetenosti partnera u relevantnim podrujima - Ostvarivanje zajendikih stratekih tehnolokih projekata - Ravnopravnost u realizaciji zajednikih IR projekata Transparentnost se definie kroz : - Postojanje svih neophodnih kanala I puteva za ostvarivanje nune komunikacije , odgovorajua organizaciona struktura - Sposobnost usvajanja novih znanja I otvorenost ka uenju Mrea sadri elemente kako kooperacije tako I konfliktnosti. Da bi se pruila teorijska osnova za anlizu mrea se posmatraju tri faktora : uesnici , aktivnosti I resursi. Faktori koji utiu na transparentnost mree su : - Formalne karakteristike , obuhvataju tvrde karakteristike njene structure , structure zadataka , vremenskih ogranienja , upravljanja I uloge upravnih odbora - Neformalne karakteristike : karakteristike razvijene organizacione culture I mekih dimenzija organizacije , sainjavaju one kljune sadraje bez kojih se ne moe ostvariti potencijal rasta : tehniko znanje, drutvene kompetnosti , poznavanje jezika , orijentacija uenju , lojalnost firmi Prednosti alijansi : pristup najnovijim tehnologijama , zajedniki trokovi , zajedniki potencijali za IR Nedostaci alijansi : odavanje informacija , mogue zloupotrebe , opasnsot od curenja informacija treoj strain Pitanje 33 Sistemi I sistemski pristupi Sistem predstavlja medjuzavisan kompleks funkcionalno povezanih delova . Osnovni elementi I kriterijumi za identifikaciju I klasifikaciju sistema su : struktura , coordinate sistema , inforamcije I fukcije koje obavlja. Struktur sistema je skup njegovih elemenata I podsistema , prikazan kroz njihove medjusobne interakcije , pa mogu biti prosti I sloeni. Prema prirodi svog nastanka mogu biti : - Prirodni : bez svesnog uea I delovanja oveka - Vetaki : nastali svesnim I svrsishodnim delovanjem ljudi Prema odnosu prema okolini mogu biti : - Otvoreni : obavljaju razmenu materija , energije I informacija sa okolinom , - Zatvoreni : nemaju osobinu razmene ova tri faktora Prema promenama stanja sistema mogu biti :17

Deterministiki sistemi : u svakom trenutku je u potpunosti poznato stanje sistema , a delovanje upravljake funkcije ( poznati ulaz ) vodi ka transformaciju u tano poznato I determinisano stanje ( izlaz ) - Stohastini sistemi : pod dejstvom upravljake funkcije od poznatog ulaza stanje se transformie u jedno iz skupova moguih stanja ( poznate su I stohastike I statistike veliine I verovatnoe ) - Sluajni sistemi : na osnovu upravljake akcije ne moe sse odrediti oekivano budue stanje. Sistemi prema promeni stanja mogu biti : 1.statini ( sa protokom vremena ne menjaju svoje stanje ) 2.dinamini ( menjaju svoje stanje sa protokom vremena ) Sistemski pristup obuhvata znanja-metodologiju I zakonistosti Opste teorije sistema koji se primenjuju u sagledavanju razvnovrsnih pojava dinamike prirode u realnom svetu. Sistemski pristup podrazumeva : 1. Odredjeni nain razmiljanja 2. Metod ili tehniku analize 3. Pristup upravljanja sistemima Pitanje 34 Tehnologija kao system Tehnoloki system se po pravilu javlja kao deo ireg sistema I rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. Uobiajeno je da se tehnoloki sistemi ne postmatraju iskljuivo kao podsistemi , ve izdovjeno ,ka osistemi s obzirom na sve veu sloenost zadatka koji treba da se ree u okviru njih. Strukturu tehnolokog sitema odredjuju tri osnovana faktora : sloenost tehnologije , sloensot proizvoda I system upravljanja. Tehnoloki sistemi po svojoj prirodi se ubrajaju u vetake , otvorene , dinamike I stohastike sisteme. Vetaki jer je nasto pod delovanjem svesne ovekove kativnosti , postoji razmena materija , sa protokom vremena se menja I pod uticajem upravljake akcije se menja. Osnovna podela : proizvodni I neproizvodni tehnoloki sistemi . Proizvodni se mogu definisati kao skup objekata ( alata , materijala , sredstava za rad, projektovane tehnologije ) sa relacijama koje postoje izmedju ulaznih I izlaznih elemenata , a posmatranih preko njihovih atributa ( cena , koliina , kvalitet ) Neproizvodni sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim delatnostima ljudi I sreu se u sistemu obrazovanja , zdravstva , kulturne delatnosti. Sutina proizvodnog tehnolokog sistema je medjusobna uslovljenost medjuzavisnost svih elemeanta pri oavljanju odgovarajue funkcije transformacije materijala iz jednog u drugi korisniji oblik , pri emu je upotrebna vrednost na izlazu daleko vea pod dejstvom svrsihodnog , organizovanog I korisnog ljudkog rada. Tehnoloki sistemi podrazumevaju visok stepen efikasnosti I pouzdanosti merenja , regulacije I upravljanja . Pitanje 35 Tehnoloki procesi I operacije Tehnoloki process se moe objasniti kao redosled zbivanja ili faza koje se javljaju u toku rada , kao povezivanje tehnolokih operacija radi pretvaranja niih upotrebnih vrednosti u vise uz svrsishodno delovanje oveka , radi pretvaranja materijala iz jednog oblika u drugi. Osnovni elementi tehnolokog systema su :18

-

-

Ulazni elementi : materijal ,oprema , energija , ljudski rad , tehnoloka dokumentacija Izlazni elementi : gotovi proizvodi , kart , gubici u materijalu I energiji Tehnoloki proces : sastavljen od tehnolokih operacija , zahvata , pokreta , mikropokreta

Podele : 1. Kriterijum stepena uloenog rada : TP proizvodnje sirovina , proizvodnje plufabrikata ,osnovnih jedinjenja , finanlnih proizvoda 2. Kriterijum vrste rada koja se obavlja : preradjivaki , sintetiki TP 3. Kriterijum vrste delatnosti : poljoprovredni TP , rudarski , metalurki , hemijski , farmaceutski 4. Kriterijum dinamike kretanja : prekidni, neprekidni 5. Kriterijum organizacija proizvodnje : masovni nain , serijski nain proizvodnje , pojedinana nain proizvodnje , zatim lanani nain , grupna izrda , radionika izrada , zanatska izrada 6. Kriterijum redosleda makroprocesa : 1) Tehnoloki procesi pripreme sirovina 2) Tehnoloki procesi hemijske obrade 3) Tehnoloki procesi fizike obrade 4) Tehnoloki procesi zavrne obrade-finalizacije Sama ema makrotehnolokih procesa ukazuje na mogue tehnoloke procese koji uz razliite kombinacije operacija ostvaruju izlazni proizvod . Tehnoloke operacije su veoma blisko vezane za specifine karakteristike materijala jer se u njima neposredno deluje na materijal , pa polaznu osnovu za analizu tehnolokih operacija stoga ine svojstva materijala. Osnovne operacije : 1. Transport vrstih, tenih I gasovitih materijala ( u cisternama , cevima , pumpama pod pritiskom) 2. Promena energetskog stanja ( radijacija , elektrizacija , magnetizacija , sagorevanje ) 3. Promena fizikog stanja ( pod pritiskom , izvlaenjem , savijanjem , vuenjem ) 4. Fizika integracija ( rafljenje , ivenje , mehaniko spajanje ) 5. Fizika dezintegracija ( moe eksplozivom , mehanikim dejstvom I tu spade : mlevenje , buenje , cepanje ) 6. Fizika asocijacija ( meanje , rastvaranje , difuzije..) 7. Fizika separacija ( filtriranje, destilacija , kondezacija ..) 8. Povrinska obrada ( toplotno delovanje , presovanje , nanoenje boje ) 9. Hemijska dekompozicija ( elektroliza , hidroliza , fizioloko razlaganje ) 10.Hemijska sinteza ( hidratacija , bioloka sinteza , polimerizacija ) 11.Izomerizacija ( stvaranje izomera ) Pitanje 36 Tehnoloki sistemi I okruenje Tehnoloki system kao otvoren , dinamiki system u bliskoj vezi je sa okruenjem. Medjusobna uslovljenost I zavisnost tehnolokog system od okruenja ogleda se u injenici da tehnoloki system iako predstavlja integralnu , zasebnu celinu , funkcionalno predstavlja samo deo ireg proizvodnog sistema. Pored tehnolokog sistema iji je osnovni smisao u obradi , transformaciji materijala iz jednog u drugi oblik , od niih ka viim upotrebnim vredostima , I koji neposredno odredjuje karakter proizvodnog sistema , ostali delovi proizvodnog sistema su : system konstrukcije proizvoda , system odravanja , system zaliha. Poslovni system , pored proizvodnog sadi I system nabavke , prodaje , raspodele Drutveno-ekonomski system podrazumeva karakteristike druveno-ekonomskog uredjenja .

19

Poslovni system je u velikoj meri determinisan okruenjem , pripadnou odgovrajuoj provrednoj grani I sire karakterom drutveno-ekonomskog sistema.Uticaj okruenja , izraen kroz uticaj trita nabavke I prodaje proizvoda , na poslovni system je velik. 37. Opti model tehnolokog sistema Struktura tehnolokog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora: 1) sloenost tehnologije, 2) sloenost proizvoda, 3) sistem upravljanja. Osnovni elementi tehnolokog sistema su: 1) ulazni elementi materijal, oprema, energija, ljudski rad, tehnoloka dokumentacija 2) izlazni elementi gotovi proizvodi, kart, gubici u materijalu i energiji, 3) tehnoloki proces sastoji se od tehnolokih operacija, zahvata, pokreta, mikropokreta. Osnovne karakteristike ulaznih elemenata su ujedno i determinante izlaza kvaliteta, koliine, cene. Takoe i eljene karakteristike izlaza utou povratno na ulazne veliine

38. Pojam , struktura I znaaj tehnoloke matrice Opti pristup analizi tehnolokih sistema polazi od sagledavanja odnosa ulaznih i izlaznih elemenata i prikaza tehnolokog procesa. Proizvodna funkcija izraava taj kljuni odnos polazei od toga da je proizvod funkcija faktora proizvodnje, to matematiki ima svoj iskaz: P f(a,b,c,...) Tehnoloka matrica polazi od pretpostavke da se ulazne veliine transformiu u okviru tehnolopkog procesa u izlaze. Tehnoloka matrica obuhvata est globalno postavljenih dopustivih tehnolokih procesa: Po materijal iz prirode MP se pretvara u materijal za dalju industrijsku obradu MO P1 energija iz prirode EO se pretvara u korisnu energiju EK P2 proizvode se kapitalna dobra K P3 proizvode se potroaka dobra P P4 obavlja se recikliranje otpadnih materijala u reciklirane otpatke RO P5 omoguava se reprodukcija stanovnitva S Objanjenje: 1) ulazni tokovi su predstavljeni znakom -, a izlazni znakom +, 2) svi tehnoloki procesi na izlazu imaju rasutu energiju RE, rasutu materiju RM i gubitke G, 3) proces je entropian u svim materijalima, jer degradira korisnu energiju i korisnu materiju u tetni otpadak, 4) rasuta energija i materija se ne mogu reciklirati u korisnu materiju i energiju... 39. Ekonomska I tehnoloka analiza tehnolokog sistema EKONOMSKA ANALIZA TEHNOLOKOG SISTEMA Ova analiza se obavlja za potrebe specifine industrije. Efikasnost tehnolokog sistema se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih veliina i nastojanje da se sa to manjim trokovima obezbedi to vei izlaz. Najpre se izraunaju ukupni trokovi, a zatim se u cilju minimiziranja trokova trai optimalno reenje tehnolokog sistema, optimalni redosled operacija i dr. Ogranienja se javljaju u pogledu vrste i koliina materijala koji je dostupan. Efikasnost tehnolokih sistema je znaajna parcijalna analiza tehnolokog sistema koja najglobalnije predstavlja verovatnou da e sistem funkcionisati i izvravati predviene zadatke. Zahtev za efikasnou tehnolokog sistema se moe iskazati sledeim obrazcem: Pes Pos + Psr + Pps + Pef + Prs Pes ukupna verovatnoa da e sistem funkcionisati Pos verovatnoa operativne spremnosti sistema da neprekidno funkcionie, bez zastoja i da prui planom predviene rezultate Psr verovatnoa sigurnosti realizacije zadataka u meri koja je projektom predviena20

Pps verovatnoa da je tehnoloki sistem pogodan da bude stalno usavravan sa organizacionog i tehnolokog stanovita Pef verovatnoa da e se ispuniti planom predvieni ekonomski efekti Prs verovatnoa da su ispunjeni uslovi za razvoj tehnolokog sistema TEHNOLOKA ANALIZA TEHNOLOKOG SISTEMA Osnovni cilj ove analize je da se poboljaju tehnoloke performanse kroz analizu makroprocesa. Ovom analizom se utvruje kako se mogue promene tehnolokih operacija odraavaju na ire promene tehnolokog sistema. Praksa je pokazala da i mala unapreenja tehnolokih operacija mogu da znae utede na procesu i veu efikasnost tehnolokog sistema. Tehnoloka analiza se odnosi i na sagledavanje performansi pojedinih operacija, da bi se utvrdio ukupni efekat budue promene. Pod performansom se podrazumeva koliina gotovog proizvoda po jedinici ulaza i sl. Promene u tehnolokim operacijama sagledavaju se praenjem:1)trokova osn. i obr. Sredstava,2)utroaka ljudskog rada,3)odgovarajuih promena u toku i koliini materijala,4)promena u svim ostalim operacijama tehnolokog procesa. Optimizacija tehnolokog sistem predstavlja krajnji cilj svih analiza tehnolokog sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize. Optimizacija se moe formulisati: produktivnost sistema se moe maksimizirati bilo maksimizirajui ukupni efektivni autput dok je spoljni input konstantan, bilo maksimizirajui input dok se izlaz odrava na konstantnom nivou Pitanje 40 Hijerarhijska struktura poslovnog sistema Organizacija se posmatra kao system sastavljen od medjusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke , a ovi podsistemi su rasporedjeni hijerarhijski ,to : - Obezbedjuje jedinstvene osnove , metodologiju za raznovrsne I prazliite pristupe - Omoguava matematiku preciznost pri definisanju I koncepciji problema - Obezbedjuje polaznu taku matematike I kompjuterske simulacione studije razliitih pitanja I problema analize I konstruisanja organizacije Model koji predstavlja organizaciju s take gledita totalnog ulazno-izlaznog pristupa , ne moe se smatrati potpuno adekvatnim. U naporu da sistemski teoretski model organizacije bude to blizi stvarnom modelu organizacije , ivodi se teorija sistema sa vise nivoa I organizacija se prestavlja kao hijerarhijski system sa vise nivoa. Hijerarhijski nivo : ekonomski sistemi , poslovni sistemi , proizvodni sistemi , tehnoloki sistemi Pitanje 41 Povezanost tehnolokog sistema I okruenja kao pitanje 36 Pitanje 42 Nova proizvodna tehnologija I JIT Fleksibilnost se odnosi na potencijalnu sposobnost da se ostvari irok asortiman proizvoda I usluga.Prihvatajui injenicu da je fleksibilnost znaajan uslov konkurentnosti , menadzeri ulazu napore da ovaj cilj ostvare. Treba naglasiti da fleksibilna tehnologija , proizvodnja I organizacija ne znae nuno I potpuno automatizaciju operacija I kupovinu skupih automatizovanih fleksiblnih proizvodnih sistema , ve se fleksibilnost moe postii I odgovarajuom organizacijom I upravljanje. Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se concept totalnog upravljanja kvalitetom TQM , JIT proizvodnje I participativnost zaposlenih u kreiranju odgovarajue organizacijone klime. Proizvodnja JIT proizvodnja upravo na vreme , posebna je filozofija menadzmenta koja obuhvata : 1) stalne napore za oboljanje svih perfomansi 2) eliminisanje svih gubitaka / tj. radi samo onaj posao koji dodaje vrednost proizvodu Osnovni elementi JIT : obezbediti mesto za sve I drati sve na svom mestu , krae vreme pripeme I izmene alata , proizvodnja uz vuenje , JIT se esto povezuje sa programima za smanjenje zaliha.21

Kanban ( kartica ) je blizak pojmu JIT , razvijen u Tojoti , tumai se kao informacioni system koji je skrojen da kontrolise proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog procesa. Pitanje 43 Fleksibilna proizvodnja Nove tehnologije u savremenim uslovima obuhvataju usavrene , razvijene tehnologije koje karakterie izuzetna fleksibilnost .Posebno mesto u razmatranju novih tehnologija zauzimaju fleksibilni proizvodni sistemi koji oznaavaju automatizovane proizvodne sisteme sa razliitim mogunostima. Tehnoloke promene koje se mogu izdvojiti kao znaajne za nastanak I razvoj FPS su : - Razvoj I unapredjivanje maina radilica ( numeriki kontrolisane , kompjuterski vodjene , automatizovane) - Razvoj I automatizovanje tehnologije unutranjeg transporta - Razvoj I unapredjivanje kompjuterske tehnologije u celini FPS imaju znaajnu ulogu u objedinjavanju razliitih organizacionih I tehnolokih oblika u jedinstveni automatizovani system.Kao osnovi elementi se navode : - Fleksibilna automatizacija - Grupna tehnologija - CNC maine - Automatizovani unutranji transport - Kompjuterska kontrola maina - Prema Kusjaku , FPS se sastoje od tri podsistema : zanatska obrada , mainska obrada I montaa . Ovi podsistemi su integrisani sa automatizovanim sistemom zaliha I kompjuterskom konstrukcijom proizvoda. FPS su podeljeni u pet klasa : 1. Fleksibilni modul : najprostija proizvodna struktura , sastoji se od numeriki kontrolisanih maina 2. Fleksibilna elija : sadri vise modula I moe se definisani u zavisnosti od konstrukcije I zahteva proizvoda 3. Fleksibilna grupa : je zbir elija I modula u istoj oblasi kojima se pridruuje system unutranjeg transporta I odgovarajui komp.sistem 4. Fleksibilni produkcioni system :se sastoji od fleksibilnih grupa koji se nalaze u razliitim prozvodnim oblastima 5. Fleksibilna proizvodna linija : se definie kao skup odgovarajuih maina radilica koje su medjusobno povezane ( robot , konvejer , vua , pokretno vozilo , automatsko dirigovano vozilo ) Pitanje 44 Fleksibilnost tehnologije I organizacije Organizacioni aspekti FPS u ijoj osnovi se nalize odgovarajua tehnoloka dostignua , predstavljaju veoma iroko podruje analize koja obuhvat a, pre svega uspostavljanje fleksibilnih organiozacionih okvira u kojima e se FPS najefikasnije primeniti. S druge strane javlja se potreba da se oni razmatraju I u odnosu na iri , poslovni system I funkcije koje se u njemu obavljaju , te da se sagleda mesto I uloga preduzea I njegove mogunosti u odnosu na okruenje vezano za primenu FPS. Fleksibilnost proizvodnje s emoe postii I potpunim uvodjenjem organizacionih I upravljakih promena. Neglaava se tedencija ka sve veem integrisanju svih funkcija u preduzeu , posebno na liniji tehnologija-proizvodnja-prodaja. Zadatak organizacione prirode se odnosi na uspenu implementaciju FPS u okvirima celokupnog uspenog poslovnog sistema , I obuhvata analizu ukupnog obima , asortimana I izbora stepena fleksibilnosti proizvodnog programa koji determinie dopustljiv stepen razliitosti proizvoda , a I stepen slinosti I jedinstvenosti koji obezbedjuje prednsoti ukrupnjavanja .22

Idealni tip organizacije u sadanjem trenutku tehnolokog razvoja u znaajnoj meri povezuje projektovanje upravljanje proizvodnjom I samu proizvodnju I prodaju u zajedniki , integralni system , time se ini korak dalje u odnosu na ranije koncepcije mehanizacije I automatizacije. Pitanje 45 Ocena fleksibilnosti tehnologije Fleksibilnost predstavlja meru potencijalnih mogunosti koje system poseduje. Prvi korak u evaluaciji fleksibilnosti je ocena tipa fleksibilnosti : fleksibilnost proizvodnog miksa , opusa proizvoda , maina , modifikacije , toka materijala , ekspanzije , inovacija , obima , materijala Sledei korak se sastoji u sagledavanju sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip sposobnosti.Sagledavanje sposobnosti sistema obavlja se ispitivanjem inputa I autputa . Kljuna razlika izmedju kompleksnosti I fleksibilnosti se sastaoji u tome to kompleksnost predstavlja sposobnost da se istovremeno proizvodi veliki broj razliitih delova koji se ugradjuju u sloene kompleksne proizvode , dok fleksibilnost predstavlja sposobnost promene programa proizvoda-usliga zahvaljujui varijaciji delova I njihovom kombinovanju , dinamiki menjanje. Mera fleksibilnosti sitema moe da se razradi u vezi sa razliitim fleksibilnostima koji su u FPS prisutni : 1. Fleksibilnost modula : predstavlja razliiti broj delova koji mogu da se obrade u flek.proi.modulu 2. Fleksiblnost sistema unutra.transporta : sposobnost obog sistema unutar FPS da obezbedi transport razliitih delova I razliitim putanjama 3. Fleksibilnost raunarskog sistema : odnosi se na njegovu adaptilnost 4. Organizaciona fleksibilnost : u pogledu posla , rasporeda radnih mesta , kratkorona fleksibilnost prebacivanje proizvodnje sa jednog na drugi proizvod , dugorona fleksibilnost koja se meri kroz trokovepripreme proizvodnje koji su nuni radi prihvatanja proizvodnje novog proizvoda usled promena u proizvodnom programu.

Pitanje 46 Znaaj I uloga IT u upravljanju tehnologijom Osnovne komponenete sistema baze znanja su : ekspert , prikupljanje znanja , maina za zakljuivanje koja je pod uticajem , baze znanja , radne memorije , modul za vezu sa korisnikom I korisnik. Analiza protokola je tradiconalna metoda za prikupljanje znanja za formiranje baze znanja.protokol se definie kao zapis relevantnih informacija , a analiza protokola je postupak stvaranja detaljnog zapisa o odredjenoj aktivnosti I izuavanje ponaanja kroz analizu tog zapisa. Sistemi baze znanja su se dosad uglavnom koristili u reavanju probelma koji su bili isuvie kompleksni , da bi se mogli matematiki formulisati. U proizvodnim sistema problem se uglavnom reavaju primenom optimiazicije I tu nailazimo na sledee problem : - Slaba dostupnost neophodnih podataka da bi se algoritam optimizacije mogao primeniti - Obim I sveobuhvatnost poblema ijem reavanju mogu da doprinesu je ogranien - Jo uvek je neophodno struno , ekspertsko miljenje - esto se primenom optimizacionih metoda nije moglo doi do reenja problema u industriji jer su oni najee vrlo kompleksni. Zato se dolo na ideju o povezivanju metoda I tehnika optimizacije. Prema efektima na reavanje problema , sistemi baze znanja dele s ena : - Izlovane sisteme baze znanja : su oni koji u reavanju problema koriste podatke I ogranienja ,kao I postupke koje bi koristili eksperti23

Tandemski sistemi baze znanja : povezuju optimizaiciju I baze znanja u reavanju problema .Postoje etiri klase tandemskih systema : system sa mogunou izmene podataka , system zasnovan na modelu , system sa izgradnjom modela I system sa izgradnjom algoritma. Zadatak planiranja procesa je raspodeljen u sedam faza : - Dekompozija delova proizvoda ( utvrdjivanje onih oblika koji se dalje mogu mainski obraditi ) - Odabir alternativnih maina , alata I oepre - Optimizacija mainske obrade - Odabir obradivih povrina - Uspostavljanje ogranienja - Sekvencioniranje obradivih delova - Odabir plana procesa

-

24