MENADŽMENT U NOVINSKOM

PREDUZEĆU

Od Acta diurna do integrisanog

novinarstva

„Štampa je, posle naroda – prva sila”

(A. de Tokvil, Demokratija u

Americi,1998; 198).

Novinarstvo budućnosti: ponuda sadržaja u svako vreme,na svakom mestu!

Podsećnje: četiri stadijuma u razvoju

štampe

Jedan od „svetih monstruma” američkog novinarstva, Volter

Lipman, skicirao je šemu istorijskog razvoja štampe u četiri

stadijuma:

1. podređenost monopolu vlasti;

2. podređenost kontroli političkih partija;

3. postepena nezavisnost zahvaljujući sopstvenoj

čitalačkoj publici;

4.štampa se stavlja u službu ideala - stremljenja ka istini

(Lippmann, 1931).

Novinarstvo danas

Zamagljene linije:

izveštavanja i komentarisanja

zabave i novosti

šta je istina

servisiranje elita ili građana

slaba komunikacija s javnošću

komercijalizacija i senzacionalizam

Novi trendovi

Interaktivni žurnalizam

Participativni žurnalizam

Građanski (civilni)

žurnalizam

Fragmentacija medija

Digitalizacija katapultira medijsku industriju i povećava

mogućnost izbora.

Fragmentacija medija (2)

Porast multimedijskog konteksta

Publika koristi više medija istovemeno.

Na primer:

59,8% muškaraca i 67,2% žena

gleda TV i prati internet internet,

oko polovine muškaraca i žena

čita magazine i sluša radio –

istovremeno

više od polovine gleda TV i čita

novine – istovremeno.

Nove komunikacione strukture - blogovi i participativni mediji

S rastom blogova i društvenih medija, javni diskurs bi trebao da bude

"dostupan svima".

Shodno tome, granica koja odvaja novinarski diskurs od građanskog diskurs

postaje nejasna.

Mnogi profesionalni novinari nastoje da se pozicioniraju na internetu kako

bi zadržali svoj položaj centralnih aktera u okviru informacionog polja.

Orijentacija ka novinaru “sa stavom”.

Medijske izdavačke kuće su deo društva

Medijske izdavačke kuće su deo društva, što znači da dele ekonomsku sudbinu čitave zajednice.

Uslovi na tržištu, u redakciji i u okvirima profesije neprestano se menjaju.

Kakav god uspeh da postigne jedna organizacija, ona je neprestano na novim iskušenjima u pokušajima da se prilagodi promenama i održi stopu svog napretka.

Opada broj čitalaca štampanih

medija

U SAD broj čitalaca štampanih medija u periodu od samo jedne decenije, između 1990. i 2000. godine, opao je za više od deset miliona ljudi (sa oko 63 na oko 53 miliona).

To predstavlja pad od preko 15 procenata.

Prihod od prodaje oglasnog prostora je drastično pao, mnogi štampani mediji su se ugasili ili drastično smanjili troškove redakcija.

Mnogo novinara je otpušteno, a malo novih zaposleno.

Neki nacionalni mediji su se pretvorili u lokalne, a čitava industrija je zapala u ozbiljnu krizu.

Da li su novine medij prošlosti?

Mnogi su novine proglasili

medijem prošlosti i predvideli

im brz nestanak.

Ipak, izdavačke kuće su

reagovale – pribegle su

raznim sredstvima za

stvaranje dela profita koji su

izgubile kako bi uopšte

opstale.

Nove poslovne orijentacije

Mogućnosti za direktni marketing koje oglašivačima nudi fizički kontakt čitaoca sa primerkom novina.

Novine su uskoro postale pune zasebnih reklamnih dodataka, od običnih štampanih materijala do najrazličitijih poklona.

Primer evropskog „Metroa“, novina koje se dele besplatno i na taj način nastoje da dođu do više čitalaca i bolje plaćenog oglasnog prostora, iz čega pokrivaju troškove i ostvaruju željeni profit.

Štampa se prilagođava

• Štampa se prilagođava i u tom procesu postaje

mnogo „žilavija“ nego što je bila pre deset godina.

• Poslovni modeli su istovremeno oprezniji,

prilagodljiviji, ali i poslovno agresivniji.

Novinari obično ne znaju mnogo o tome

kako posluje njihovo preduzeće

• Dostupnost poslovnih informacija o preduzeću u kojem rade zaposlenima u razvijenim zemljama varira od medija do medija.

• Takva praksa, međutim, stvara nepotrebne nedoumice, suvišne konflikte i velike nesporazume, posebno između poslovnog i redakcijskog, operativnog dela, ali i između uredništva i novinara.

Zavisnost poslovnih sektora

Poslovni i novinarski sektori su toliko zavisni jedni od drugih da stvaranje i produbljivanje podele među njima jednostavno ne može biti dobro.

Detaljno informisanje novinara o poslovanju preduzeća i poslovnog sektora o radu novinarskog dela firme, na kraju krajeva, dovešće do toga da se raspravlja o pravim problemima, ako ih ima (a uvek ih ima), što može dovesti do njihovog rešavanja.

Novinari su postali osnivači i imućni vlasnici medija.

Šta donosi zaradu?

U teoriji, šema povezanosti interesa učesnika u poslovima

štampanih medija vrlo je jednostavna:

Šta donosi zaradu? (2)

Da bi poslovni model funkcionisao, odnosno bio uspešan, novine moraju da privuku čitalačku publiku koja odgovara oglašivačima.

Čitalačka publika plaća svoje primerke novina, oglašivači plaćaju oglasni prostor i to su osnovni prihodi preduzeća.

Preduzeće deo prihoda ulaže u podizanje kvaliteta novinarske produkcije, a to, ponovo, privlači čitaoce.

U realnosti, međutim, čitalačku publiku ne privlači uvek samo dobro novinarstvo.

Oglašivači su ćudljivi i spremni su da plate oglasni prostor pod uslovima koji nisu uvek razumni ili prihvatljivi.

Zarada ne mora biti dovoljna da finansira novinarstvo koje se može nazvati dobrim.

Ni novinarstvo nije uvek dobro, ma u kakvim uslovima radila redakcija.

Šta donosi zaradu? (3)

Novine su posao i treba da zarade

novac ili ih neće biti, iako su u tome

ograničene svojom ulogom u

društvu.

Razlozi za promene: od medija centričke do publika centičke redakcije

Opadanje publike

Fragmentacija publike

Fragmentacija medija

Publika koristi medije

preko različitih kanala i u

vremenskom kontinuumu

Sloboda štampe

Početak, sudski proces “Pejn”.

1776. godine je objavio pamflet “Zdrav razum”. U „Zdravom razumu“ on se

zalagao za nezavisnot američkih država i oštro kritikovao englesku krunu.

Nakon objavljivanja knjige Pejn je optužen za krivično delo ‘buntovnička kleveta’’.

Na ovu optužnicu Tomas Pejn je odgovorio : “Ako je razotkriti prevaru, i nametnutost

monarhije, promovisati sveopšti mir, civilizaciju i trgovinu, slomiti okove političkog

sujeverja, i uzdizati degradiranog čoveka do njemu prikladnog nivoa, ako su sve te

stvari klevetne, neka onda ime klevetnika bude upisano na mojoj grobnici.”

Sloboda štampe je prirodno i demokratsko pravo, koje nijednom pojedincu ne sme

biti uskraćeno.

Mnoge novine su bile štampane kao deo organa političke partije.

Novine – između biznisa i

društvene uloge

Novine su „proizvodni“ deo preduzeća čiji je cilj da

zaradi novac.

Poslovanje medijskog preduzeća, za razliku od

poslovanja drugih kompanija je ograničeno, između

ostalog, i društvenom ulogom njegovog proizvoda.

Efikasnost

• Za model organizacije novinskog preduzeća obično se uzima američki.

• Razlog: efikasnosti rada tamošnjih novinskih organizacija.

• U SAD u razvoj sistema rada i njegovo proučavanje ulagano je neuporedivo više novca nego bilo gde na svetu .

• Principi uz pomoć kojih je dosegnuta efikasnost tamošnjih kompanija primenjivani su i na medije, od kojih najduže postoji upravo štampa.

Američki model organizacije preduzeća za

produkciju štampanih medija

Novinsko preduzeće

Specifično izdavačko preduzeće specijalizovano za pripremu i objavljivanje novina.

Novine = sve dnevno i periodično štampane istoimene publikacije.

Njihova dinamika objavljivanja je prethodno utvrđenja, a posredovane poruke primenjive u zavisnosti od periodike izlaženja.

PERIODIČNOST NOVINA I PROMENJIVOST SADRŽAJA U NJIMA

Kriterijumi za klasifikaciju novina

1. Prema dinamici štampanja i objavljivanja:

dnevne,

jutarnje, večernje

nedeljne

dvonedeljnje…

2. Prema sadržaju:

informativno-političke,

revijalne,

specijalizovane

3. Prema tipu publike:

nacionalne,

lokalne,

multinacionalne

ESE magazins na CD-u

ESE magazini u pdf formatu

33

Periodičnost

Posebno obeležje moderne štampe je periodičnost.

Ona stvara odnos, koji teži da bude stabilan u

vremenu i prostoru, između novina i njihovih

čitalaca.

34

Novinarstvo kao oblik komunikacije

Novinarstvo pokriva široki spektar proizvoda u svim

medijima.

Priznato je kao oblik komunikacije u skoro svakoj

zemlji sveta.

Većina odraslih čita novine, dnevno ili nedeljno.

Oni se oslanjaju na novinarstvo, koje ih informiše o

tome šta se dešava u svetu.

35

Novine (list)

Novine (list) = dnevna ili privremena publikacija koja se izdvaja da bi se redovno obaveštavala javnost.

Ima svoje posebno tipografsko obeležje: štampana je u kolonama (stupcima);

izlazi u stalnim vremenskim razmacima;

donosi aktuelne informacije o raznim događajima;

umnožava se na štamparskoj mašini;

pristupačna širokoj javnosti.

U novije vreme najviše se pominje definicija nemačkog teoretičara štampe Ota Grota (Otto Groth), koji ističe četiri bitne karakteristike novina:

1) periodično izlaženje, što znači da se novine po pravilu redovno pojavljuju, u strogo određenim vremenskim razmacima;

2) aktuelnost, što znači da se novine, pre svega, staraju da svojim čitaocima dostave najsvežije vesti;

3) opštost, što znači da se bave raznoraznim događajima i pojavama društvenog života, obuhvatajući razne teme;

4) publicitet (širina plasmana), što znači da se ne obraćaju samo jednoj određenoj grupi Ijudi, već da nastoje da obuhvate što šire mase društva, tj. žele da dopru do svakoga.

Čitanost štampe

(rezultati istraživanja – Anem.)

Realizovani uzorak: 1658 ispitanika Novine i časopisi beleže blagi porast

frekvencije čitanosti. Mesečni čitaoci postaju nedeljni. Udeo ne-čitalaca se ne smanjuje. Internet je u kontinuiranom porastu

Istraživanje (2)

Novine se čitaju oko 46 minuta dnevno, časopisi slično – 50 minuta dnevno.

Novine nešto više čitaju muškarci, svi uzrasti (ali nešto manje najmlađi i najstariji), nešto bolje obrazovani (najmanje srednje škola), nešto imućniji, u urbanizovanim sredinama i Beogradu.

Istraživanje (3)

Časopise više čitaju žene, mlađi ispitanici, obrazovaniji (najmanje srednja škola), nešto imućniji, u urbanizovanim sredinama i Beogradu.

Najveći segment čine oni koji: prate isključivo TV i eventualno radio (22%);

oni koji svom medijskom miksu dodaju i novine (35%);

oni koji čitaju i časopise (24%);

oni koji, pored svega, koriste i internet (20%).

Istraživanje (4)

U Srbiji maksimalni broj čitalaca svih

dnevnih novina nikada nije prelazio cifru

od milion ljudi koji svakodnevno ili barem

5 puta sedmično kupe jednu dnevnu

novinu.

Istraživanje (5)

U istraživanju „Cesida“ (početak godine) učestvovalo je 4.515 građana Srbije starijih od 15 godina koji su odgovarali na dva pitanja: „Koje od navedenih dnevnih novina najčešće čitate?“ i

„Koliko često čitate navedene dnevne novine?“.

Ispitanici su mogli da biraju između 11 dnevnih listova, među kojima su se, pored „Blica“, našle i „Večernje novosti“, „Kurir“, „Politika“, „Pres“, „Alo“, „24 sata“, „Danas“, „Pravda“, „Glas javnosti“ i „Dnevnik“. Na oba pitanja najveći broj glasova dobio je „Blic“.

Rezultati istraživanja

Štampana izdanja gube trku sa internetom

Štampana izdanja novina i časopisa imaju manje tiraže

nego ranije.

Razloga ima više: pojava Interenta i online izdanja, veća

konkurencija, ekonomska kriza.

Čak 42% korisnika Interneta u Srbiji čita online novine.

Kupovina dnevnih novina je u 2009. u odnosu na 2008.

godinu pala od 13 do 21%, oglašavanje je smanjeno za 30

do 50%, dok je upotreba Interneta porasla za oko 10%.

Žuto nam se piše!

Najčitanija štampa su tabloidi.

Tabloidizacija dnevne štampe u Srbiji.

Oko 30% odraslog stanovništva čita dnevne

novine.

Ekonomski pokazatelji

Dnevnik ispod 25 hiljada primeraka nije isplativ na našem tržištu.

Do 50 hiljada podrazumeva različite vrste domaćih i/ili stranih donacija i sponzorstava.

Optimalan broj je 100 do 150 hiljada primeraka sa remitendom do 25%.

Retki su primeri tiraža do 200 hiljada.

Tipovi novinskih preduzeća

Prema broju novina koje objavljuju moguće je razlikovati:

jednostavna preduzeća,

složena preduzeća.

Prema sadržaju dnevnih i periodičnih novina:

preduzeća opšteg tipa,

specijalizovana novinska preduzeća.

Prema teritoriji na kojoj se distribuišu:

novinska preduzeća globanog tipa,

novinska preduzeća nacionalnog značaja,

novinska preduzeća lokalnog značaja.

Toп менаџер

Борд извршних

директора

Допи

снич

ки се

ктор

ДЕСК

( ур

едни

к,

сара

дниц

и)

КОМУНИКАЦИОНИ ЦЕНТАР/РЕДАКЦИЈА

Главни и одговорни уредник

СЕКТОРИ

(шефови/уредници)

Политика (рубрике:

унутрашња, спољна,

градска…)

Привреда (уредници,

коментатори, репортери…)

Друштво

Остали сектори (забава,

спорт,специјални додаци…)

Језички сектор

Графички сектор

Секретаријат редакције

(ЗЕМ

ЉА)

СВЕ

Т ДО

ГАЂ

АЈА

(ИНО

СТРА

НСТВ

О)

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА ЗА

ШТАМПУ

ШТАМПА

(ВИСОКА, ДУБОКА,

РАВНА/ОФСЕТ)

ДИСТРИБУЦИЈА:

а) претплата

б) киосци

в) колпортери

ТЕХН

ИЧК

И

ПО

ДСИ

СТЕМ

ПО

СЛО

ВНИ

ПО

ДСИ

СТЕМ

Ч И Т А О Ц И

Tipovi redakcija

1. Klasični tip redakcije:

dnevene novine su imale samo po jedno izdanje koje je

pokrivalo period od 24 časa;

podela redakcije po sektorima.

2. Redakcija organizovana na principu deska:

sve informacije dolaze na jedno mesto (desk).

3. Kombinovano organizovana redakcija.

Desk redakcija nekada i sada

Integrisana redakcija lista Blic

Integrisana redakcija

Zajednička

redakcija

Kao vodeća medijska kuća u Srbiji, kompanija Ringier Axel Springer Media AG

pokrenula je prvu integrisanu redakciju u regionu. Integrisana redakcija nastala je

spajanjem redakcijskih timova dnevnih novina „Blic“, besplatnih dnevnih novina „24

sata“ i internet izdanja „Blic online“ i „Žena online“

Intermedijski žurnalizam

Cross-Media Advertising: Lessons Learned

• Best targets for cross-media advertising packages are “visionaries”

• Research is needed to prove cross-media success

• Media multiplier effect is powerful value added element to cross-media advertising strategy

• Sell an idea, not advertising space/time

• Incentives should go beyond individual media bonuses

• Don’t undervalue Internet or other media in the multimedia campaign lineup

Novinarska tehnika

Značaj informaciono-komunikacionih

tehnologija u posredovanju poruka

Istraživanjem komunikacionih

sredstava – od bubnjeva,

papirusa, knjiga, telegrafa,

radija, televizije, kompjutera,

mobilne telefonije – možemo,

bar delimično, da

rekonstruišemo sebe i svoj svet.

Tako stvaramo nove mogućnosti

za opažanje, razmišljanje i

osmišljavanje – za socijalno

iskustvo.

... "