Ri•sto Besarovic

POKUSAJ ORGANIZOVANOG DJELOVANJA KNJIZEVNIKA U BOSNI I HERCEGOVINI 1878-1918.

Literar no stvaralastvo и Bosni i Hercegovini и devetnaestom i dva­desetom vijekи pratHo је i nekoliko pokиsaja organizovanja pisaca и ovim krajevima. Od njih su samo dva dala ozЬiljne rezultate koji sи im obezЬijedili zapazena mjesta и nasoj noV'ijoj kultиmoj istoriji. То је Grupa sarajevskih knjizevnika,11 formirana и Sarajevu 1928. godine da Ьi u njemи djelovala do kraja medиratnog perioda, i Udruzenje knjizev­nika Bosne i Hercegovine, osnovano и drugoj polovini 1945. godine. Predmet ovog razmatranja su pokusaji organizovanja knj[zevnika, izvr­seni и Bosni i Hercegovin'i pod aиstroиgarskom иpravom.

U stvari, zamisao о foгmiranjи prvog knjizevnog drustva и Bosni ranijeg је datиma. Nastala је posljednje decenije и prvoj polovini pros­log vijeka. Ona је, kao i zamisao о osnivanjи bosans-kog mиzeja i prvog bosanskog casopisa, vezana za ·ime i licnost Ivana Franje Jиkica,2> po­kretaca »Bosanskog prijatelja« i istaknиtog kиltнrnog poslenika н devet­naestom stoljecи. Jukic је, kao sto је poznato, pokиsao da vec 1840. godine osnиje takvo drнstvo u Bosni.3> On је и tи sv.rhи obavio odredene predradnje i upиtio Poziv u »Kolo bosansko((, kako је nazvao drнstvo za

t> О Grupi sarajevskih knjizevnika pisali su и casopisu »Zivot« Marko Mar­kovic i Jaksa Kusan, obadvojica Clanovi Grupe. (Marko Markovic: Grupa sarajeY­skЉ knjizevnika, »Zivot«, Sarajevo 1953, str. 175-180, 269-275; 1954, str. 27-31, 123-129; 1961, str. 80-100; Jaksa Kusan: Ргvа Knjiga zapisnika Grupe sarajev­skЉ knjizevnika, 1956, str. 73-95, 158-161).

2> Zani!ТJljivo је da prvi poziv u jedno knjizevnicko dгustvo и Bosni m.ie upucen iz Sarajeva nego iz Fojnice. (lvan Franjo Jukic: Dokumentarna grada (1·edaktori Mira Miljanovic i Aleksandaг Ljiljak), Mttzej k njiZevnosti Bosne i Her­cegovine, Sю·ajevo 1971, str. 48-51).

з> »Drustvo је n~zivano knjizev.nim,. а\~ nije Ьilo zal!-1islj7no samo .s funk<:i· jom vezanom za knjizevnost. U poz1.vu 1z cet~desete ~odine Js~~knuta ЈС zadaca sirenja narodne knjizevnosti i .pracenJa. z_nanosti. (В о х: 1 s С о.~· 1 с: Ogled ? Ivanu f'ranji Jukicu, I v а n F r а n Ј о Ј u k 1 с: Sabrana clJela, kn]Iga III, »Svjetlost«, Sю-ajevo 1973, st1·. 51).

251

cije se o~n.ivanje zalagao.41 Medutiш, taj njcgov apel, upucen brojnim savremenlClma u njegovoj uzoj otaclzЬiнi, пiје donio гezultate koje је оп od njega ocekivao. Stoga је Jukic, пе odustajuCi od svoje prvobltne zamisli, 1848. godine poпuvo pokt·enuo inicijativu za osnivanje »Kola bosanskog« .51 Ali, пi ona пiје dovela do stvaranja prvog knjizevnog dru­stva u Bosni i Hcгccgovini нedinom pгoslog vijeka, шаdа је Jukic Ьiо ucinio SVC StO је tada mogau da LlCilli da Ьi ta zamisao Ьila reaJizO\'aПa, od formulisanja koncepcijc drustva i njegovЉ pгavila do pokнsaja anga­zovanja znatnog kruga poteпcijalnЉ clanova »Kola bosanskog<<. Uzroci neuspjelш ove Jukiceve iпicijative dovoljпo su poznati LL nasoj istorij­skoj Iiteraturi, ра se ovdjc па njima ne treba duze zadt".Za\'ati. Oni su se sastojali, koliko u tadasn}im opstim nepovoljпim prilikama za osnivanje takvog drustva џ Bosni i Hercegovini, toliku i н odlucnom otporu koji је toj inicijativi pгuzalo, iz poznatiћ гazloga, starjesiпst\'O franjevackog reda6

) kоше је i Jukic pripadao, cime је realizoyaпje te iпicijative н tom trenutku bilo osujeceno.

Od Jukicevc zamisli о osnivanju »Kola bosanskog«, do pгvog пa­rednog pokusaja oгgaпizovanja pisaca u Bosni i Hcrcegoviпi proslo је vise od pola vijeka. Ovaj put је inicijativa za stvaгanje jedne organiza­cije knjizevnika u Bosni i Hercegovini potekla od nekolicine pisaca okup­ljenih oko ilustrovanog kпjizevnog casopisa »Nada«, koji је izdavala Zemaljska ''lada za Bosnu i Hercego,,iпu u Sarajevu od 1895. godine. Vjerovatnu ро uzoru na Jukicevo »Kulo bosansko«, ovaj skup pisaca koji su zivjeli i radili н Sarajevu пazvan је »Kolo sarajevskih knjizevnika«, kako је, пaime, zabiljezeпo и sacuvaпom Ljetopisн sa redovitЉ sasta­naka toga skupa sarajc\!·skih pisaca.71 О пjego,rom djelovanju postoje

41 »Jukice\'a misao о knjizc\'110111 dгustvu, propovedana ovog vrcmena sa optimiznюш koji zadivljuje, odjek је vaznih zЬivanja na kulturnom polju u na­prednijim jugosloYenskim kraje,rima, sa poku~ajem da se ona prenesu ·i na ьО. sansko tlu. s,,a u sluzЬi prosvetiteljstva, ona odгazava narotito Vukovu borbu za naг?dпi. jezik. i pt·avopis i pгepot·odne teznje Iliгskog pokreta. ОЬа ova pokreta dopunJ::tVaJu se 1 na svoj naciп ispreplicu lt Busni, na~avsi u Ivanu Franji Jukicu vatr~nog pobo~ika<<. (Т о cl о 1· 1\ г u s е v а с: Pokusaj osнivm1ja prvog lщjizevnog drustva 11 Bosm, »Brazda«, Sш-nJcvu, januar-februar 1951, br. 1-2, str. 88).

5! Ilija Kecmanovic t\1гdi da је Jukic od 1840. do 1848. godine >>sav obuzet kumblnacijama о osnivanjн >>kнј izevnog drusћ·::~" kao kultunю-prosvetnog centra Busne, VCl'O\'atno pu primeru i uzoru najstaгije нstапо\'е te ''rstc kod nas, novo· sadske Matice sгpske i, kasnijc, Matice ћгvatskc. U toj zaostaloj sredini, Jukic u tim svojim пastojanjiшa пiје mogao naiCi na potгebno razttmevanje«. (Dr 11 ј ј а К с с т а n о v ј с: Ivo Fl·aнjo Jukic, »Nulit«, Beograd 1963, str. 46).

б) >>Odmnh pu povratku iz Dubro,·nika dao se na oгganiziranje knjizevnog dшst\-a koje је moglo mozda imati pгimjeгenije ime da ga је aazvao iljrskiш dгнst \'о ш. U stнdeпom 1840. vJ-atiu sc ц Воsпн, tt prosincu ~alje PeriSicu projekt drustveпiћ pt-a\•ila. 0\rako ubt7дn гаd па st\•aгanjн dгu~tva znaCi da је Jukic imao dоюlјап Ь1·ој istuшiSljenika koje је zastao н Bosпi. То su Ьili veCinom mladi ljudi, poneseni zeljom za nacionalпiш 1·adom. ћоЫеш је bio u pridobijanju starje~ina za drustvu. Staгiji franjevci sc prvi put stJsrecu sa takvom vгstom rada. Surovo poucavanj U prakticnoj skoli zivota, g!cdali Stl t! clrustvl! izvor neprilika S vla­stiшa. Ро naгavi konzeгvatiYпi, okaraktct·iziгali sLt iLicjtt о drust\'U revolucionaг· пот i oclblli је«. (В о r i s с о г i с: Cit. dj., str. 49).

7> Zapisпike sa svih sastanaka >>Kola sarajevskЉ kajizc\'nika« оЬјю·iо је Davor Kapetaпic Lt ok\•lгu svoje studijc u knjize\'ПOm radu Silvija Strahimira Kranjcevica u sa1-ajevskoj >>Nadi~ 1894-1903. (>>Rad Jt!gosla,·enskc akadeшijc zna­nosti i шnjetnosti«, kвjiga 365, Zagreb 1972, stг. 373-495).

252

poclaci и rnemoarskirn napisiшa nekill clanova »Kola«,81 и radoviшa po­jedinЉ pisaca koji sи se и okvirи sirЉ tеша иzgredno doticali i »Kola«, kao i и pomenиtoj sacиvanoj clokиmentaciji о radи »Kola«.

Iz navedenih izvora se шоzе иociti da rnedи aиtoriшa tih napisa ne postoji jedinstveno rnisljenje о djelovanjи »Kola«, kad је ПЈес о brojnim detaljiшa. Ni иcesnici u radu »Kola« u svojiш sjecanjima se ne slaztl u шnogiш pojedinostirna о djelovanjн »Ко]а«, pocevsi od njego­vog naziva do tacnijeg vremenskog oznacavanja njegovog djelovanja. Tako ga dт Ivo Pilaг pominje kao »Кlub hrvatskЉ knjizevnrika«, Tugo­шir AlaupoVIic kao ћrvatski liteгarнi klнb, а jedan nepotpisani аиtог kao »Kolo hrvatskih knjizevnika 1.1 Sarajevu«.9> Hamd,ija Kresevljakovic ga pominje kao »Hrvatsko knjizevno drustvo«.10

> Macla ovaj skиp pisaca pomenuti autori nejednako nazi\тaja (tretirajuci ga kao klиb, kolo bli drиstvo), svi ga, bez izuzetka, tretiraju kao skup hrvatskih knjizevnika, sto је on, и stvari, ri Ьiо. Sacinjavali su ga iskljuCi,,o hгvatski pisci, rne­dtl njiшa i cetiri tada hrvatski orijentisana шнslimanska pisca. Svi cla­novi »Kola« su Ьili i saradnici sю-ajevskog casopisa ••Nada«.

Ni о nekim drugim detaljiшa tl vezi sa osnivaпjem i djelovanjeш ovog skupa sarajevskih pisaca ne postoje jedinstvena шisljenja. Sto se tice inicijative za osnivanje »Kola sarajevskЉ knjizevnika«, аји Josip Milakovic и svojim sjecanjdrna pгipisuje Kosti Hermana,t'> а Stjepko Ilijic pjesnikн SHvijи Strahi:miru Kranjcevicн . Ni н pogledн preciznog datiranja rada ovog skapa sarajevskih hrvatskЉ pisaca, ne postoje iden­ticna misljenja, kako medu аиtогi.ша navcdenih sjecanja, tako ni. medu pojedinim drugim autorima. Josip Milakovic t\rгdi da је »Kolo sarajev­skih knjizevnika« djelova,lo 1901-1902. godine, Stjepko Ilijjc cla је osno­vano oko 1900. godine da Ьi radilo »skoro dvije godine - dok se ko­пacno clanovi nijesи razisli kojeJшda.« Ргеша Ivi Рilаги, sastanci »Kola«, osnovanog 1900. godine, odrzavaпi stl пekoliko godiпa da Ьi 1se iz njih kasnije razvio Hrvatsk'i klиb и Saгajevu. Hamdija Kresevljakovic, me­dиtim, tvrdi da је »Hrvatsko knjizeyno drustYO« а SarajeYU postojalo dvije godine (1901. i 1902) !i. da se l"azislo »kad је Kxanjcevic росео po­bolijevati (1904.«12

> Као sto се se vidjeti iz kasnijiћ izlaganja, nijedno od оvЉ misljenja ni.je tacno.

Рrеша rezultatima dosadasnjЉ istrazivanja, о гadu ovog skupa saгajevskih hrvatski.h pisaca ne postoje podaci и tadasnjoj staшpi, ni clпevnoj ni periodicnoj, kao ni и aгћivskoj gradi, nastaloj и radи austro­tigaгske okиpacione t1p1-ave и Bosнi i Hercegovini. О гazlozima za ovo posljednje се пcsto kasnije Ьiti. \1ise rijeCi. Stoga је pomenиti Ljetopis

8> Prema Kapetanictr, syoja sjet'aвja о radu »Kola saraje\'Skih knjifevnika« objavili su Josip Milako\tic, Stjepko Ilijic, Ivo Pilaг i Tugomir Alaupovic. (cit. dj., str. 397-399).

9) Citirano p1·ema naYedenoj Kapetanicevoj studiji. to) Н а т d i ј а К г е s е v l ј а k о v i с: Sarajevo za \lrijeme aшtrougarske

up1·ave (1878-1918), Arhiv grada Sarajeva, Sa~·ajeyo 1969, s1.c 57. 11) Тоdог Kшsevac tvгdi da је К. Herman »blo 1901. gocline jedan od osni­

vaca Drustva ћгvatskiћ knjizevnika н SarajcvtJ«. (Т о d о r К г и s е v а с: Bosan­skollercegovacki listovi и XIX veku, »Veselin Maslesa«, Sarajevo 1978, str. 334).

121 Kresevljakovic smatra da је Kгaojcevic Ьiо glavni faktor и »Hrvatskom knj.iievnom dп.1stvl1« и Sarajevu.

253

sa redovitih sastanaka >>Kola sarajevskih knjizevnika«, voaen и tokи· dje­lovanja »Kola«, jedina sacиvana dokumentacija о radtl »Kola«, i, иjedno, jed~ni poиzdan izvor za rekonst·rиisanje djelovanja »Kola«, od pokre­tanja inicijative za njegovo fonniranje, do prestanka njegovog rada. Sjecanja pojedinih иcesnika и radи »Ко1а«, nastala, preteznim dijelom, znatno kasnije, oбgledno nemajи vrijednost takvog izvora.

Pomenиta dokumentacija daje na pгvom mjestи odgovor na pi­tanje о tome ko је pokrenиo inicijativи za forшiranje »Kola sarajev­skih knjizevnika«. Iz nje је, na•ime, vidljivo da sи dr Ivo Pilar i Dиsan N. Plavsic »и ime njekolicine knjizevnika н Sarajevu« uputili 16. XII 1900. god·ine cirkиlamo pismo koje predstavlja poziv odredenim poje­dincima za ucestvovanje na literarnim sastancima. »Odavno se osjeca potreba, - kaze se na pocetkи toga pisma - da Sarajevski literarni krugovi, koji sи и zadnje doba и glavnome gradи Bosne i Hercegovine brojno zastupani, naau jednи zajednickн dodirnu tocku, da se koji риt sastanи, izmijene misH -i nazore, jednom rijeci, da povedu njesto inten­zivniji literarno-socijalni zivot.« Obrazlazuci potrebи za odrzavanjem ovakvih literarnih sastanaka, autori pomeпвtog cirkularnog pisma, Pilar i Plavsic, izra:lavajи misljenje »da ne treba na ovom mjestи razlagati od kakove Ьi znamenitosti i koristi mogli ovi sastanci ро vremenu po­stati, koliko Ьi lijepih i ро opccnitost korisnih шisli moglo па пjima niknиti i do izvedbe doCi. Vodeni оvош misli, njekolicina ovdasnjili knjizevnika zakljиcila је pokиsati, da se ovakovo zamisljeno zariste ostvari i to uvedenjem literarnih veceгi, koje Ьi se imale obdr:Zavati tjedimice jedared, i to svakog petka u posebnoj odijeljenoj prostoriji tl drustvenom domи.« U daljem tekstи pisma naveden је poimenican spisak licnosti koje sи, njdh sesnaest sa Kostom Hermanom i Ljubojem Dlиstusem па celu, »kano dionici ovih literaгnih veceri« uzete »U iz­gled«, uz napomenu da Ьi u taj krug mogle uCi »event. jos one knjizev­nicke Jicnosti, koje Ьi navedeпa gg. predlo:lila i u 1iterarni krug uvela.«13J

PruzajиCi obavjestenja о pot•reЬi odrzavanja ovakvih literarnih ve­ceri i о predviaenom sastavu ucesnika na tim vecerima, autori pome­nutog pisma smatrali su potrebn.iш da zatгaze pristanak svake licnosti kojoj је pismo upuceno da >>kod tih veceri takoder udionictvovati izvoli«. U pismu је dato obavjestenje da се se >>prva vecer obdrzavati« н peta'k 21. XII 1900. u »8 sati na vece1· н posebnoj separiranoj prostoгiji dru­stvenog doma« и Sarajevu. Licnosti kojima је pismo upuceno zamo­ljene su da na f'ilarovu adresu kratko pismeno odgovore da li u prin­cipu pristaju na prisustvovanje tim vecerima i da li mogu doCi na prvi sastanak, predviden za 21. XII 1900. >>Ove veceгi nemaju predbjeZпo nikakvoga odreaenoga programa. Sve sto Ьi se uciniti i uvesti imalo, na samoj се se veceri zakljuOiti, pak se zato p.n. Vase gospodstvo иmo­ljava, da nam na toj veceri saobCi svoje even tualne zelje i planove« -receno је na kraj-u pomenutog cirkularnog pisma.14

!

ВЈ Na tom spisku licнosti nalazili su se Kosta Heгman, dvorski savjetnik, Ljuboje Dlustus, vladin tajnik, Rizabeg KapetanoviC, Silvije Strahimir Кranjce­vic, dr Tugomir Alaupovic, Edl1em Mulabdic, Vladiшir Trescec, Josip Milakovic, SafvetЬeg Basagic, Osman Nuri Hadzic, Ivan MiliceviC, Stjepan Ilijic Ferdinand Vrbanёic, Ljudevit Dvornikovic, Dusan Nikolajcv Plavsic i dr. Ivo Piiar.

14Ј Davor KapetaniC, str. 484-485.

254

. Iz Pilarovog i Plavsicevog oirkиlarnog pisma proizlazi na prvom mjestи nedvojben zakljиcak da potpisnici tog pisma nisи ЬiJi i jedini inicijatori fonniranja »Kola sarajevskЉ knjizevnika«. Nije poznato ko је иcestvovao, osim Pilara i Plavsica, и sastavljanjи blste potencijalnih иcesnika na literaJГnim vecerima, poimenicno pobrojanih и pomenиtom cirkиlarnom pismи, ali је svakako simptomaticno da se na сеlи te liste nalaze Kosta Hennan i LјиЬоје Dlиstиs i da sи и cirkиlarnom pismи sэmo иz njihova imena oznacene i fиnkcije, dok to ni kod jednog drugog potencijalnog иcesnika na tim literarnim vecerima nije иCinjeno. Ne treba posebno isticati da sи se medи ovim posljednjdm nalazile licnosti sa neиporedivo vecom literarnom repиtacijom od Hermanove i Dlиstи­seve. Jedan od aиtora ovog pisma, dr Ivo Pilar, ukazace и svojim sje­canjima, objavljenim tri decenije poslije formiranja »Kola sarajevskih knjizevnika«, na jedan znacajan aspekt Hermanovog иdjela и radи »Ko­la«, posmatranom и cje1ini, ра i и njegovom osnivanjи. Konstatovavsi da >>Kolo sarajevskih knjiZevnika« nije imalo »ni odobrenih pravila«, sto је и onim иslovima bosanskohercegovacke stvarnosti pod Kalajevim гezimom Ыо rijedak izиzetak jer su tadasnji propisi nalagali svakom drustvu da 1ima prethodno odobrena pravila i da svaki svoj sastanak najavljuje nadleznim vlastima koje su na njih slale svoje izaslanike sa odredenim ovlascenjima, Pilar istice da је »sиdjelovanje jednoga иpliv­nog clana bosanske uprave hofrata Koste Hormanna, zajamCivalo tole­rancijи i nesmetanost od strane bosanske иprave.15>

Svoj poseban status »Kolo sarajevskih knjiZevnika« је trebalo da zahvali иpravo toj Cinjenici. Odatle i odsиstvo Ьilo kakve korespondencije inicijatora fonniranja »Kola« sa nadleznim institucijama austroиgarske okиpacione uprave и Bosni i Hercegovini u vezi sa osnivanjem dгustva i odobravanjem njegovih pravrila, ра, prema tome, i odsиstvo Ьilo kak­vih tragova о pokretanjи i radи »Kola« и arhivskoj gradi, nastaloj и radи austroиgarske okupacione uprave. Kad 1se tome doda i konsta­tacija da је Kosta Herman Ьiо i urednik ilиstrovanog knjizevnog caso­pisa »Nada« ciji је izdavac Ьila Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovdnu i da su »Kolo sarajevskih lшjizevnika« sacinjavali iskljucivo saradnici »Nade«/6> onda је time Hermanova иloga и pokretanju i odrzavanjи ovog literarnog krиZoka u Sarajevu17> dovoljno naznacena.18> Bez Koste Hermana, ovaj skup sarajevskih pisaca nije и onim uslovima иopste mogao otpoceti Ьilo kakav rad niti ga dalje neometano odvijati.

15) Citirano prema Kapetanicu, str. 398. 16> Prema Kresevljakovicu, »Hrvatsko knjizevno drustvo« u Sarajevu nije

imalo pisanih pravila, а sastancima su predsjedavali clanovi alfabetskim redom. »Brojilo је 18 clanova, sve saшih saradnika »Nade«. Na sastancima citali su cla­novi svoje radove i raspravljali о cisto literarnim pitanjimaa. (Н а m d i ј а К r e­s е v l ј а k о v i с: Sarщevo za vrijeme austrougarske uprave ( 1878-1918), Arhiv gгada Sarajeva, Sarajevo 1969, str. 57).

17) Kapetanic smatra da »Kolo sarajevskih knjizevnika« predstavlja uz Мо· starski kruiok prvi pokusaj okupljanja knjizevnika na tom teгenu. (str. 408).

t8) Od »Nadinih« saradnika u oЬlasti likovne umjetnosti и Sarajevu је. 1901. godine formiran Saraje\ISki slikarski klub. Poznato је da је Hennanova uloga u privlacenju tog profila saradnika »Nadi« Ьila odlucuju~a. ·

255

Prema podacima iz Ljetopisa »Kola sat·ajc,•skih knjizevnika«, н Sarajevu је, pocevsi od 21. XII 1900. do 24. V 1901. godine, odrzano ukupno deset ·literarnih veceri u tom krugtt. Те literarne veceri su odr­zavane u prisutnosti skoro svih clanova >>Kola«, najprije svakog petka, а zatim u dиZim vremenskirn intervalima. Na njima su clanovi >>Kola<< driali predavanja, citali svoje knjizevпc гadove ili Ьi u slobodnoш raz­govoru raspra,rljali о razlicitim, najcesc~ knjizevnim temama, ali i о pitanjima organizacione prirode. Na ovom sastanku, oddanom, kao sto је to Ьilo najavljeno u pomenutom cirkularnom pismu, 21. XII 1900. godine, razmotrena su neka pitanja organizovanja i vodeлja literarnih veceri i rada >>Kola« uopste. Zakljuceno је tom prНikom da svakim sa­stankom ГLtkovodi drugi pl·edsjeda,,ajLtci. Redoslijed pt·edsjcdavajucih utvrdivan је prema starosnom pгincipu. U pogledu nacina primanja novih Clanova, stalo se па stanoviste da se novi claлovi primaju tajnim glasanjem i to kuglicama. Na tom sastnnku је Kosta Heгman precHozio da se te literarne veceri konstituisll u formalno knjizevnicko drustvo. Тај Hermanov prijedlog пiје prihvaceп Ш\ tom sastanku, ali nije isklju­cena ni mogucnost da vremenoш dode do osnivanja takvog drustva »ЭkО OVe veceri pokazu zivotne snage.«

Medutim, uskoro se pokazalo da se u krugu clanova >>Kola sarajev­skЉ knjizevnika« rnislilo i na drukCiji nncin organizovanja ovih pisaca nego sto је to stvaranje jednog husanskohercegovaёkog drust\ra knji­zevnika, kako је to proizlazilo iz poшenutog prijedloga. Naiшe, oni cla­novi »Kola ISarajevskih knjiZC\1nika<< koji su Ьili i clanovi DrttSL ;ra hr­vatskih knj-izevnika u Zagrebн (Si1vije Strahimir Kranjcevic, 1\'О Pilar, Dusan Plavsic i Vladimir Тгеsеес) su »odmrt\1 poduzeli najkonkгetnije kш·ake da »Kolo« razviju u podrн:lnicu Drust,ra l1rvatskЉ knjiZevnika u Zagrebu koje је, potekavsi iz гanije forшiranog Kluba hп,atskih knjizevnika, svoju osnivacku skupstinu odrzalo 20. travnja 1900, to jest svega osam mjeseci prije pocetka oгganiziranog rada sarajevskih pi­saca«.19> О postojanju ove tendcncije u »Koltt saraje,•skih knjizevnika«

19) »Та njihova akcija, kako pokaZl!jLI izvori, nije ostala sarno u okvjrjrna ponude; naprotiv, naBia је na ozbiljnu podгsku Dt·u~tva hrvatskih knjizevnika koje је »Koloc prihvatjJo и statusu svoga nesluibenog ogranka i obeCalo шu p<r moe u nakladni~kim poslovima. te omoguCilo posudbu vaznjjih primljenih publi­kacjja. Uklopimo Јј sad tu spoznaju о povezanostj »Kola« s Dru~tvom hrvatskih knji.Zevnjka u raniji zakljucak о izrazito literarnoj osn0\1i okupljanja sarajevskih pisaca, Ьit се jasno da evidentna kronolo~ka posljedi~nost osnivanja Drustva i po­cetka rada »Kolac (20 . .Ј. - 21. 12. 1900) nije sluёajna, ncgo najdjrektnije uzroena. Dt"Ugim rije~ima kazano, to znaci da је osnivanje i pokretanje »Kola« Ьila pro­gt·amska akcija uvjetovana organizacionim zЬivanjima u tada~njoj hrvatskoj knji­ievnosti, zЬivanjima kojima su Kranjcevic, Pilar, Plav~ic i Tre~cec. kao clanovi· -radnicj Dru~tva hrvatskih knji:levnika od пjegova osnivanja

1 ali i clano\•j ј surad·

nicj t·anijeg ЮuЬа ht-vatskih knjizevnika, bili ne samo svjedoci nego - ~to је vaznjje - i aktivni sudionici. Ргеmа tome, nije tesko razumjeti za~to su se upravo KranJcevic, Pilar, Plav~ic i Trescec, kao osnivati i pokretaci •Kola«, oduprlj Hor­rnannovom i Dlustusevorn prijedlogu, jet· vec clanovj pгofesjonalne orgaпizacije hrvatskih knjizevnika onj nisti htjeli ni mogli dozvolitj foгшit·anje novog dru~tva koje Ьi ih zatvoгilo u lokalne gпшiсе i time ih odijelilo od Zagreba. Naprotiv, oni su ј htjeli i djelovali su LI pi·:~vctJ najneposre(lnijcg pгozimanja s kljucnim tokovjma suvt·emene hrvatske knjizcvnostj, nalazeCi LI tom povezivanju cvrst oslo­nac za vlastjte knjizevne i kulturne napore, medu kojima osnivanje »Kola« sigumo nije Ьilo najs;kromniji pothvat«. (К а р е t а n i с, str. 406). ·

256

ostav-io је pismeno s\rjedoeanstvo Dиsan Plavsic, jedan od inicijatora rokгetanja »Ко!а« i koatltoг pomenиtog ciгkиlarnog pisma. U napomeni ttz Ljctopis sarajevskih knjizevnika od 24. maja 1901. godine, posljednje Jitet·arne veceri kojtt је odrzalo »Kolo«, Plavsic, izlazиCi razloge zbog kojih је doslo do iznenadnog џestanka rada »Kola saraje,rskih knji­zevnika« ttsljed reagovanja katolickЉ kle1·ikalnih krнgova na preclavanje profesora Ljttdevita Dvorniko,rica о cljelи Ernesta Haeckela »Die Welt­гatl1sel«, odrzanog и »Koltt« 24. maja 1901, zavrsava svoj tekst ovim гijecima: »Tako stt redovite veceri i sastanci kola sarajevskih knjizev­пika, mjesto da se razvijи и filijalи Hrvatskog knjizevпickog drиstva и Zagrebи, kako је bilo zamiSljeno, nakoп перtшiЪ sest mjeseci, od pro­sinca 1900. do sviЬnja 1901, иgiшtli, јег је clгttstvo, Ll kojem је niklo, kolo saгajevskih knjizevnika, za taj poziv Ьilo nedovoljno гazvijeno<<.201

Kгatkotrajno postojaпje »Kola sarajevskih knjizevnika« posmat­trano је ovclje iz jedпog aspekta - kao jedan od pokиsaja oгganizovanja knjizevnika и Bosni i Hercegovini, sto је on, и stvari, i Ьiо, uprkos cinje­nici da do njegovog гealizo,ranja nije doslo ni u јеdвој pomenutoj va­гijanti - kao bosanskoћeгcegovackog clrиstva knjizevn~ka -i1i sarajevske podrиznice Dгиstva hгvatskih knjizevnika и Zagгebu. Ро s'тom stvarnom djelovanju, »Kolo sarajevskЊ knjizevnika« је Ьilo literami kшzok. Ono se od ranije пastalog шostarskog krllzoka razlikovalo пе samo ро nacio­nalnom SastaVLI SVOjih clanova nego ј рО tome StO је U njegovom radu vec od pocetka ispoljeнa tendeпcija njegovog prerastanja u organizacijи kпjizevnika (u jednoj ili dгllgoj pomeпtttoj varijanti). А to sa mostarskim kгuzokom nije Ьiо slt1caj.

Nastalo l1 krugll hrvatskih intelcktllalaca toga pгofila и Sarajevu, ••Kolo sat·ajevskЉ knjizevnika« sc, Ll stvari, i llgasilo н tom istoш kru­gll, odjednшn pocИjeljenom, ргеmа citi1·anoj dokumentaciji, upravo po­vodom jednog predavanja odrzanog Lt »Kolt.I« па clva теаи sobom ostro konfrontirana tаЬога - klerikalni i onaj d1·ugi.21

) Ucestvovanje пekoliko

20) »ћеdаvапје ргоf. DvoгпikoviCa, koje је о djeltt »Die WeHt·athsel« od Er­пesta Haeckela, odгzao па tош sastanktt i koje је trebao nastaviti na slijedecem sastanku, nije se moglo odriati, jer su kleгikalпi krugovi, а meдu njima i neki sarajevski knji.Zevnici, пароsе Nikola Ostojic i neki knjizevnici svecenici, ustali proti Hacckelovom cljelu i tom preda,•anju, kao protivnom vjeri, sto је uzbudilo toliko pгotivstine, da је prijetila opasnost, da se Hrvati Sarajeva podijele и dva protivna tabora. Uslijed toga i na preporuku knjizevnika, bosanskih cinovnika, nastavak pгedavanja је otkazan i sastanci kola saгajevskih knjiievnika do dalj­njega obustavljeni, ali na zalost пisн nikada ''i~e nastavljeni. Prostorije u DruM­venom domu (•Herrenklubu«) otkazaпe sи za te sastanke, и prostorijama »Trebe­vica« hrv. pjevackog drustva, koje је Ьilo pod kJerika1niш uplivirna nisu se ti sastanci mogli odriavati, ра је nikla шisao, da se osпttje posebno hrvatsko udru­zenje, u kojem Ьi se ovakovi sastaпci mogu пesmetano odrzavati, i da se, ~to se vec t·aruje osjecalo, hrvatski cinovnici и Sat-ajevи odvoje od »Herrenkluba«, gdje su Ьili vise manje izlozeni opasпosti, da se и onda~njeш dгttstvtt odnarode. Та је misao nekoliko godina kasnije ost varena osnutkom »Hrvatskog kluba«, ali о sa­stancima saщjevskih knjizevnika пiјс Ьi lo govora«. (D и s а n Р l а v s i с: Napo­me11a иz Ljetopis sastanka sarajevski!1 knjize\111ika od 24. таја 1901, citirano pre­ma Kapetanicu, str. 494).

21> Kad se zna da su svi sastanci >•Kola sarajevskih knjiievnika« odrfuvani н zatvorenom krugu i da ni о jednom nema ni pomena и onda~njoj sarajevskoj stampi, ukljucujuCi i »Vrhbosnu«, orgaп Kaptola vrhbosanskog, postavlja se,

17- Prilozi 257

mиslimanskih pisaca и radи »Kola sarajevskih kпjizevпika« пiје moglo da ni и kakvoj osjetпijoj mjeri иtice па smaпjivaпje polarizacije 'izmedи ta dva hrvatska tabora и Sarajevи, пesto гапiје ostro koпfroпtiraпa i povodom organizovaпja svecaпosti instaliraпja barjaka Hrvatskog рје· vackog ,drиstva »TrebeviC« и Sarajevu 1900. godiпe. U S.irim bosaпsko­hercegovackim relacijama »Kolo sarajevsk!ih kпjizevnika« се, osim ро svom stvarпom djelovaпjи, obavljeпom и toktt пepиnih sest mjeseci 1900--1901. godine, ostati zaЬiljezeпo prveпstveпo kao пerealizovaпi ро· kиsaj stvaraпja orgaпizacije kпjizevпika и ovim krajevoima. Pokиsaj је ograniceп samo па jedan, iako brojem i .literarпiш kvaHtetom znacajaп dio pisaca, пе svih koji su tl to vrijeme zivjeli i stvarali u Bosni i Her­cegoviпi, i пе samo u Sarajevи. Izпenadni prestaпak aktivпosti »Kola sarajevskih knjizevпika« prekiпиo је proces njegovog prerastaпja u drustvo knjizevпika.

Prestankom lfada »Kola saгajevskiћ kпjizevпika« пiје, medutirri, prestala oi cjelokиpna aktivnost hгvatskih pisaca u tom gradи. Меdи dokиmeпtima koji -se cuvaju и Arblvu Воsпе i Heгcegoviпe u Sarajevи пalazi se i јеdпа predstavka иpucena Odjelu za bogostovlje i nastavи Zemaljske vlade za Bosnи i Hercegovinи kоји је 13. XI 1901. godri.IJ1e potpisao dr Ivo Pilar и svojstvи »poslovode za priredbи proslave 400 godisnjice hrvatske kпjizevnostri и Sarajevи«. U toj predstavci se pomi­nje »Stol hrvatskih knjizevnika и Sa~rajevtt« kao jedan od orgaпizatora proslave 400-godisnjice hrvatske kпjizevnosti koja је trebalo da se odrzi и Sarajevи и decembru 1901. godiпe.22> U stvari, radilo se о proslavi jиЬilarne godisпjice Marka Маги.Нса23> kojom se obiljezavala i 400-go­disпjica l1rvatske kпjizevnosti. Drttgi izvoгi .nc ирисији, bar prema re· zиltatiшa dosadasnjih istrazivanja, па postojanje i aktivnost Stola hr·

razишije se, pitanje kako је predavanje profesora Dvoшikovica, odrZano и tak­voш zatvorenoш krugu, шoglo izazvati tako snaznи reakcijи van krugova »Kola« koja је rezultiгala iznenadniш prekidoш njegovog djelovanja. Као sto se vidi iz naprijed citiгanih tekstova, Stjepko Ilijic, lvo Pilar i Haшdija Кresevljakovic sи izrazШ drukcija mШjenja о uzrocima prestaпka aktivnosti »Kola sarajevskih knjizevruka«.

22) »Stol hrvatskih knjizevnika и Saгajevu и zajednici sa hrv. pjevackim dru~tvom »Trebevicem« и Sarajevu naиrnio је proslaviti i u Sarajevu dostojnim nacшorn 400 godisnjicи hrv. knjizevnosti, kako se ona tijekoш ove godine slavi i u trojednoj kraljevini. Naиmio је dakle pгirediti и to ime oko polovine decem­bra pt·oslavnи Akademiju«. (Arhiv Bosne i Heгcegovine, Saгajevo, fond Zemalj­ske vlade za .lзiН, broj 1069 res od 20. XI 1901).

23> ObjavljиjuCi и istom mjesecu пotictt о pripremanjtt Maruliceve proslave u Sarajevu, sarajevski list »Bosnische Post« konstatuje da Hrvatsko pjevacko drustvo »Trebevic« vrsi pripreme za tи proslavи. U notici se, naime, ne pominje »Stol hrvatskЉ knjizevnika и Sarajevи« kao jedan od organizatora te proslave. (»Bosniscl1e Post«, Organ fiir Politik und Volkswirtscltaft, Sarajevo, 21. XI 1901, br. 269, str. 3, »Local-Nachrichten«). А »Sarajevski List<< u izvjestaju о odrfanoj Marulicevoj proslavi u Sarajevu konstatuje da ји је priredilo Hrvatsko pjevacko drustvo »Trebevic«. (»Sarajevski List«, Sarajevo, 18. XII 1901, br. 150, str. 2, »Mali ''jesnik«).

258

vatskih knj1izevnika и Sarajevи,2•1 pomenиtog и navedenoj predstavoi podnesenoj Zemaljskoj vladi za Bosnи i Hercegovinи, а nijedan sarajev­ski list ne pominje Stol hrvatskih knjizevnika и Sarajevu kao jednog od organizatora Marиlice•·e proslave, odrzane и Sarajevи 11 decembru 1901. godine. Iz te cinjenice nije tesko izvшSi zakljиcak о afirmisanosti Stola hгvatskih knjizevпika и Sarajevи i njegovoj ulozi и organizovaпjи te znacajne јиЬilагnе godisnjice hrvatske knjizevnosti 1.1 sarajevskoj sredini. Mada sи pojedini hrvatski pisci koji sи zivjeH и Sагајеvи uzeli vidnog иdjela u oblljezavanjи te godisnjice и glavnom gradи Bosne i Hercegovine, odsиstvo asocijacije hrvatskih knjizevnika kao znacajnog faktora па MaruLicevoj proslavi и Sarajevи ne moze se drttkCije tишa­Citi. Stoi hгvatskih knjizevni!ka и Sarajevи, pomenut и navedenoj Pila­гovoj predstavci, nije za sobom ostavio Ьilo kakve tragove koji Ьi vodili novim naporima и realizovanjи pokиsaja organizovanja pisaca sto ga је »Kolo saгajevskih knJizevnika« и svom kratkotrajnom radи zapocelo, аН ne i dovrsilo.

Jedini pokllsaj koji је Ll Bosni i Hercegovini pod aиstrougarskom L1pravom stvarno rczttltirau l'oгmiraпjem oгganizacije bosanskoherce­govackih pisaca isao је sasvim dгнgim pravcem, ne oпim kojim је islo »Kolo sarajevskih knj,izevnika«. Za гazlikи od »Kola«, о пјеmи postoje podaci i Ll sacиvanim ::ll"ћiv·skim dokиmentill1a i и pisanjll ondasnje Stam­pe; и ovoj posljednjoj i iz jednog posebnug гazloga - zbog toga sto је inicijativll za furmiгaпje te urganizacije pokrenиo sindikat sarajevske staшpe, kako se to, naime, vidi i iz arhivsk!ih dokumenata i 1iz pisanja oпdasnje stampe, dnevпe i periodicne. Zanimljivo је da se Ll ovom slи­caju, prvi i do sada jedini рнt н istoгiji Bosne i Hercegovine, radilo о formiranju udruzenja novinar::~ i knjizevnika kao jedinstvenog иdru­zenja. Podaci о osnivanju Udrиzcnja novinara i knjizevnika Bosne i Hercegovine, kako oni iz arbl,1ske grade, tako i napisi, pиЬldkovani u stampi, datiraju, svi, iz 1911. godine.

Prvi podaci о inicijativi za osnivanje udruzenja novJnara i knji­zevnika registrovani SLI U bosanskohercegovackoj stampi U januarи te godine.251 Prema jednuj vijesti, objavljenoj Ll listи »Sarajevoer TagЬlatt«/6> za 12. janиar 1911. godine је zakazana sjednica novinarskog sindi·kata na kojoj је trebalo da se raspravlja о pravilima novog drustva.27

> Dva

~. 14> Zanimljivo је da се se u sarajevskoj stampi registrovati i podatak о ini­

cijativi za osnivanje jednog hrYatskog knjizevnog drllstva и Sarajevи 1914. godine. U listu »Bosnische Post« objavljena је, naime, и aprilu te godine notica prema kojoj se medu hrvatskim piscima pojavila zamisao о osnivanju jednog hrvat­skog knjizevnog drustva tt Sarajevu. (»Bosnische Post«, Sarajevo, 4. IV 1914, br. 77, str. 5).

Z5J Nesto ranije, st·edinom deceшbra 1910. godine, objavljena је u jednom sa­гajeYskom listu koji је izlazio na njemackom jezikи notica о odrzavanju sastanka sindikata saborskih izvjestitelja 15. c\ecembra te godine. Na tom sastanku је tre­balo raspravljati о zastiti staleskil1 interesa i osnivanju novinarskog potpornog i miroYinskog fonda. U toj notici se pominju samo noYinari, а ne i knjifevnici. ("Bosnische Post«, Sarajevo, 13. XII 1910, br. 284, str. 3).

26! »SarajeYoer TagЬlatt«, unabblingige Zeitung zur Wahrung der osterr.­ungar. Interessen auf dem Balkan, Sarajevo, 21. I 1911, br. 9, str. З.

211 Notica је obja,•ljena pod naslovom »Vereiп der Joиrnalisten und Schrift· steller in Sarajevo«. (»Saгajevoer TagЬlatt«, Sarajevo, 14. I 1911, br. ll, str. 2).

17' 259

dana kasnije, isti list је Ьiо и mogи~nosti da svojim citaocima prиZi i preciznije podatke о sa(lгzajи te sjednice sindikata novinara, pomenиtog и toj notici kao sindikat saborskЉ izvjestitelja. Ргеmа informacijama ovog lista, koji је izlazio tt SaгajeYtt na njemackom jeziktt, па pome­nиtoj sjednici sи razmatraпa i pгih\racena pгavila ttdrиzenja novinara i knjizcvnika и Sarajevи, koje је trebalo osпo\rati i tt tи svrhи podnijeti pravila na odobrenje Zemaljskoj vladi za Bosnи i Hercegovinи.181 Kratka informacija о pomenиtoj sjednici siпdikata sarajevske stampe pиbliko­vana је i и jednom janиarskom Ьrоји lista »Mиsavat«.291 Mada objav­ljena pod пaslovom »Udrнzenje novinara i knjizevnika«, ona sadrzi i podatke о pripremama za odrzavanje velikog пoviпarskog bala и Sa­rajevu koji је sindikat snгajevske stampe pripremao za 6. februar te godine. О tom novinarskom Ьаlи se pojavio па stranicama sarajevske stampe veci broj notica и janиartt i febгuarи te godine.30J Као sto se vidi iz clanka Fadila Kиrtagica, pod naslovom »Ples no,тinarskog sindi­kata«, objavljenog и jedпom sarajevskom listи, novinarski bal је pri­reaen »н korist miro,rinskog fonda siromasnih пo,,inara« _щ Iz teksta pravila Udrиzeпja novinara i knjizevnika, radenog tt isto vrijeme, vi­djece sc da је to i jedan od glavnil1 motiva za osпivaпje иdгuzenja.

Da 1i zbog zaиzetosti sindikata sarajevske stampe poslovima u vezi sa oгganizov<~.njem novinarskog Ьаlа,щ ili iz nekih drugih razloga, osnivacka slcupstina Udruzenja novinara i knjize\rnika Bosne i Herce­govine је odr:Zana tek posHje пekoliko mjeseci - 3. jula 1911. godine. Dok је janиarska sjednica novinarskog sindikata odr:Zana u prostorijama КlиЬа hrvatskЉ poslanika и Bosanskohercegovackom saborн, osni,тacka skиpstina Udruzenja novinara i knjizevnika Bosne i Hercego,rine је za sjedala и prostorijama Srpskog prosvjetnog i kиlturnog drиstva »Pro­svjeta«. Odr:Zavanje te skupstine је najavilo nekoliko sarajevskih listova . П jednom od njih doneseп је i dnevni red osnivacke skupstine. Objav­ljeno је da се skиpstinu otvoriti potpredsjednik sindikata sarajevske stampe, Risto Radttlovic. Bilo је predvideno da se na skupstini podnese izvjestaj sindikata sarajevske stampe, ргосitаји pгavi1a Udruzenja n o­vinara i knjizevnika Bosne i Hercegovine ј izabeгe drнstveni odbor . U posljednjim dvjeшa tackama dne"nog reda bili sи predV'ideni prijedlozi i eventиalije.щ

Informacije о odrzavanju te skиpst-ine i osnivanjи Udruzenja пovi­nara i knjizevnika Bosnc i Hercegovine objavljene sи н vесеш Ьrоји

28> Pod istim naslovom i sa idcвticnim tekstom notica је objavljena i и listu »Bosnische Posto: 13. 1 1911. (br. 10, str. 2). ·

29> »Musavat«, Sarajevo, 18. 1 1911, br. 3, stt·. 5, »Domace vijesti«. 30> Iz jedne novinske notice se vidi da su organizatm·i novinarskog bala po­

slali preko 2000 pozivnica lt Sarajevo i ltnlltra~njost. (»Musavat«, Sarajevo, 4. 11 1911, br. 7, str. 3).

З!) Autor clanka isticc da su se novinaгi poceli »kod паs napokon brinuti i о svojoj ko:li«. ••U tu svгћtl eto Cine i prvi гealni koгak« priredivanjem novinar­skog bala. (»Mнslimanska Sloga<<, Sarajevo, 7. П 1911, br. 11, stг. 2, »Listak«).

32) Prema podacima jednog sarajevskog lista, na novinarskom baltl је ostva­ren prihod od preko 2000 kruna. (»Samouprava«, organ muslimanske demokratije, Sarajevo, 9. П 1911, Ьг. 6, god. П, str. З, »Domace vijesti«).

зз) »Sarajevski List«, Sю·ajevo, 1. VП 1911, br. 140, str. 3, »Drustvene vijesti«.

260

]istova. Osim podataka о izabraniш drustvenim funkcionerima, puЬli­kovaпiш u skoro svim listovima koji sи donijeli notice о osnivanjи Udruzcnja, и nekim noticama se na1aze i drиgi zanimljivi podaci. Tako, "J-I1·vatski Dnevnik« t\rгdi da је ta osпivacka skupstina Ьila brojno po­sjecena,34> а »Mиsavat« da sи pravila Udruzenja novinara i knjizevnika на skupstini »procitaпa i и cijelosti pгimljena« .'5> Tekst Pravila Udru­zenja, donesenЉ na osnivackoj skupstini, о kome se ni Lt jednom noyin­skoш izvjestajи о osnivanjи Udruzeпja nista detaljnije пе go,rori, nalazi se medи arhivskim dokиmentima koji se cuvaju и At·hi\'U Bosne i Her­cegovine и Sarajevu. Ncke odredbe tih Pravila privlacc posebnн paznju.

Pгavilima ovog drttst,•a, koje је za sindikat sш-ajevske staшpe na primjerkи koji se сиvа и Aгl:ivu Bosne i Herccgovine potpisao pred­sjc(lпik sindikata Негшаn Tausk,36

> иtvrdeпo је d<t је sjediste Udruzenja u Sarajevu, dok se djelokrug rada Udruzenja pгoteze na svи Bosnи i Hercegoviпu. Као svrha UdrиZenja, Pravilima је tttvгdeno da UdrиZe­пje »Ш1apreduje razvitak pиЬlicistike, knjizevnosti i нmjetпosti иорсе, а napose da cuva i нnapredнje staleske interese no,·inara i knjizevnika«, tc »razvija druzevnost medu njima i иnapreduje пjihovo obrazovanje па slюdan nacin<<. U PI·aviliшa se nalazi i odredba da Udruzeпje »mate­t"ijalno podupire svoje гedovne clanove, kao i njiћove иdovice i siro­cad, koliko moze, i ргеша prilikama, и kojima se ovi nahode«. Pred­videпo је da се Udгиzenje и tu svrlш osnovati »narocitн organizaciju sa Ьlagajnicoш ·i zakladom«. Vjerovatno је cist pгilюd, ostvaren па veli­kom no,•inю·skom baltt и Saгajevtt tt febrцaru te godinc, trebalo da sa­ciпjaya росеtпа sгcdstva za tu s'•rhн.

Sto se tice clanstva и UdгиZenjи, Pгavila st: predvic.!jela postojanje н::dоv-пЉ clarю,,a, pomagaca, dobгotvoгa, иtешеlјаса i pocasnih claпova. Zaпiшlji·va је oclt·cdba Pravila koja fiksiгa иslove za pгijem и Udruzenje u siatusu redovnog clana. Ти se pгedvida da se Z<:t t'edovnog сlапа и tJdгuzenje шоzе primiti »sашо onaj kome је, kada se pгima, barem 20 godiпa, а nije pгeYalio 65 godiш.t zi,•ota; koji је и Saraje,,и Ш В. i Н., а ро svom pozivu ili zanimanjи је no,тiпar ili knjizevnik, i to moze da c!okaze svojiш skolskim obrazovanjem ili svojiш vise godisnjim puЬli­cistickim -ili kпjizevпim radom, kao пovinar ili knjizevпik; koji drust­''eпo лiје kompгomitovan37J i koji nije Ьiо kaznjen za prost zlocin<<. Лиtori teksta oviћ Pгavila smatraH su oCigledпo potrebniш Ш1osenje ovc posljednje odгcdllc Ll Prюrila, jer se пјоmе иkazivalo na bltnи razli­ktt ·izmedu kaznjavaпja za prost zlociн i Ьrојпiћ kaznjavanja novinara zbog stampю·skiћ Jпi\1ica и Bosni i Њ:t·cegoYiпi pod aнstroиgarskoш t!praYom. Poznato је cla sн zbog takvih kгiYica yotleпi i st1dski procesi.

PraYilima пistt pгed\'ideni samo uslovi za prijem н Clanstvo Udru­zcпja novinю·a i kнji.Zevnika Bosne i HercegoYine L1 slalusи redovnog clana, пеgо је tll pгopisana i procedиra za ргiјеш Ll clanstvo. Prema

341 »Hrvatski D11~\111ik«, Sarajevo 6. Vll 1911, Ьг. 149, stt·. 3, "G1·adske vijestk з.о> »Musa\'U.t~, SшЋ.iс\•о, 5. jula 1911. bt·. 42, str. 6, »Du11шce vijestk 361 Al"hiY Во~љ: i Нсгссgо,,iпс, Sarajcvo, J'ond Zcmaljskc vlade za BiH, broj

154.008 IB od 15. jllla 1911. 37> U tekstu arћi,•skog dokuшeнta pi~c »koji drust\•eno ргiје kompromito\:at1«

stu ocigledno pl"C,lstaY]ja -gгesku, пastalu Pl"ilikom pi"ekllcavaпja teksta.

261

tekstu Pravila »prijave za primaпje и drнstvo saljн se odborи i и njima mora Ьiti ozn~ceno ime i godina onoga, koji se prijavljнje ј dokaz sta­tиtarno propisaпih zahtjeva za primanje, иz prep_<?rнku dvoj~ce cla­nova«. Pravilima је takode fiksirano da odluku о рпЈеmи donos1 odbor na svojoj sjednici i to »tajnim glasanjem Ьilo ceduljicama Ьilo kиgli­cama (Ьijelim i crnim)«. PI-ema tekstи Pravila, »и glasanjи odlucиje ve­Cina od dvije trecine glasova svijeЬ prisиtnih, а protiv odluke nema priziva«. U PraviНma se takodc nalazi klauzиla prema kojoj odbor nije duzan da daje objasnjenje и slнсаји da neko nije primljen za clana Udruzenja. Takodc је predvideno da se prijava za pгijem ne шоzе po­noviti prije godine dana iza pravomocnog odЬijanja. Zaniшljiva је i odredba Pravila prema kojoj se svaki гedovni clan obvezнje »da, koHko moze, сиvа иgled i interese drustva, da gaji kolegijalnost шеdи <SYojim drиgovima ,и drustvи i zivotи, а to valja, kada se pr.ima, da potvrdi po­stenom rijeci predsjednikи«. Brojne :lиcne polemike i иvredljivi nap1s1, objavljivani na stгanicama nшogih bosaпskoћercegovackih listova dik­tiraLi sи, izgleda, potrebи da se i ovakva odredba ипсsе и tekst Pra­vila i time, koliko је to иopste Ьilo mogucno, dopгinese iskorjenjivanjи jedne raave pojave ll tadasnjoj bosanskohercegoYackoj stampi.

Меdп odredbama Pravila и kojima је rijec о clanstvи и Vdrиzeпjи novinara i knjizevnika Bosne i Hercegovine paznjи pгivlaci i oclгedba о pocasnim clanovima. Ргеша tekstи Pгavila, »Za pocasne 6lanove шоgи Ьiti 'izabrane samo takve osobe, koje sи se odlikovale na роlји nauke, иmjetnosti, knjizevnosti ili javnoga zivota ili kojc па osoЬiti nacin podи­pirtt inteтese drustva«. Sto se tice izbora pocasnil1 clanova, Pгaviliшa је predvideno da njiЪ Ьiга »glavna skapstina ili па predlog оdЬога i1i treciпe redovnih clanova sa vеСiпош od 2/3 glasova prisиtnih, bez debate«. Dok se za prijeш Clanova н sYojstvц иtemeljaca i dоЬгоtУога propisujи kao u1slovi iskljиCi\ro iznosi koje te licnosti ili koгporacije jednokratno priloze Udruzenja, za prijeш и clanstvo Udгuzenja и sta­tиsu_ pomagaca propisani su precizniji иslovi. Рrеша tekstu Pravila, »Clan рошаgас moze Ьiti svaka osoba, koja stalпo ргеЬivа н Bosni i Hercegovini ili и Austro-Ugaгskoj monarћiji, koja ima иgledan polozaj i zanimanje«. Sto se ргосеdиrе za prijem clanova pomagaca tice, Pra­vЉma је predvideno da se prijave clanova pomagaca za stнpanje и dru­stvo saljtt odboru, а ovaj odlucuje oЬicnom veCinom glasoYa lюсе li iЬ primiti. »Ako se pгijava ne нzme Ll obzir, pгotiv toga пеmа иtoka«.

Inteгesovanje pobнduje i oclгedba PI-avila kojom se regнlise pi­tanje struktиre upra,,e Udruzeпja пovinaгa i kпjizevnika Воsпе i Her­cegovine. Tom odгedbom је pгed,,ideno cla polovina clanova odbora Udruzenja »morajи Ьiti novinari ро zапаtш<. Kad је, шedutiш, гiјес о strиktщi clanstva Udruzenja, posmatгanoj и cjelini, treba konstatovati da analogпa odredba Pravila kojom Ьi se иtvrdivao omjer izшedtt pгo­fesionalnih 110Vinaгa i dГLtgЉ clanova Udгuzenja llOVoinara i kпjizevnika пе postoji.

Takode sи zaпimljive опе оdгесlЬе Pravila u kojima је rijec о raspustanju Udruzenja. Pravilima stl, naiшe, pгedvidene tri mogucnosti prestaпka rada Udruzenja - ргvа, »ako Ьгој njegovih clano,,a spane ispod 15«, dГLtga, »ako na skupstini, koja se sastoji od 2/ 3 clano,,a 2/3

262

p1·isиtnih zakljиCi, da se drustvo raspusti«. U ovom drugom slисаји, »ista skup.Stina odredиje, sta da Ьиdе sa drustvenim imanjem«. Као tгecu nюgllcnost pгestanka rada Udгuzenja Pravila su predvidjela slи­caj da »vlast na osnovu svoga nadzornog prava raspusti drustvo«. »U tom slucaju - konstatuje se u Pravilima - podijelilo Ьi se imanje dru­stva и jednakim djelovima: Prosvjeti, Gajretu, Napretku i Or-Chadaschи«. Izneпaduje ova foгmulacija, kako ро tome sto se njome predvida podjela imovine Udruzenja na ravne dijelove nacionalnim kultиrno-prosvjetnim c!гustvima i sto se medи ovim posljednjim nalazi Or-Chadasch а пе La Beпevolencija, svakako vodece jevrejsko dгustvo ovog profila и Bosni i Hercegovini. Pravila ne predvidajи mogиcпos t da imovinu raspuste­пog Udrиzenja novinara i knjizevnika Bosne i Hercegovine preuzme Sin­dikat sarajevske stampe koji је, kako se vidi iz prethodnog izlaganja, Ьiо iпicijatoг osnivanja ovog drustva, ра se moglo opravdano pretpo­staviti da imovina raspиstenog drustva upravo njemи pripadne.

Као sto se to moglo i ocekivati, mnogi sarajevski listovi, ne svi, гegistгovali sи osnivaпje Udгuzenja novinara i kпjizevnika i pнblikovali kгасе izvjestaje sa njegove osnivacke skиpstine. U veCini tih izvjestaja s~ пalaze i podaci о izabranom odboru novog Udruzenja38

> i о zakljuckи Skupstine da Osman Dikic, c.Jan иргаvе dntstva, zastиpa Udruzenje na pгedstojeccш sveslovenskom novinarskom kongгesи и Beogradи. Меdи iz,rjestajima sa odrzaпe osnivacke skиpstine Udt-uzenja, posebno је inte­гesantan jedan dio notice, objavljene tim povodom и sarajevskoj »Srp­skoj Rijeci«. »Odmah и pocetkи skиpstine - pise и toj notici - trazili stl nekolicina da drustvo bude cisto novinarsko i da se iskljuce knji­zevnki na sto ogromna vecina пiје htjela pristati. Za tim sи ti isti tra­zili, da se statнti prije konstitиcije гazasaljи svima knjizevnicima i novi­narima, ра tek kad svi prime statнte, da se obrazuje drustvo. VeCina nije htjela pristati ni na ovaj predlog, posto svakome stoji slobodan pristнp u drustvo а pravila, ako se ne pokazн zgodna, mogu se иvijek mijenjati«.39> Mada )>Srpska Rijec« nije u navedenoj notici oznacila koji нccsnici osnivacke skupstine sи zastupali pomenиta misljenja, ograni­civsi se na to da ih prikaze kao шапјiпи na skupstini, ipak iz njenog pisaпja proizlazi nedvojben zakljucak da misljenja о potreЬi stvaranja jedinst,,enog dn1.Stva nov·inara i knjizevnika u Bosni i Hercegovini nisu Ьila jedinstvena ni na samoj osnivackoj skupstini. То se vidi i iz pisanja »Mиsavata«. U svojoj notici, objavljenoj pod пaэlovom )>Udruzenje no-

38) Prema pisanju »Samoupra''C<<, upravпi odbot· Udruzenja novinara ј knjj-7.evnika Bosne i Hercegoviпe sastavljen је ovako: »predsjednik: Scepan Grdic, паr. poslanik i шednik »Srp. RijeCi«; potpredsjednik: Vjekoslav Jelavic, urednik »Њ"\•atske Zajednice«; tajnik: Јо.§а lvanj~evic, saradпik »Sаг. Lista«; Ьlagajnik: Osшan Dikic urednil• »Samouprave«; clanovi o dbora bez narocjte funkcije: Mo­(\cstus Urbщ), saгadnik »Sarajevoet· TagЬiatt-a«, Kalikst Tadin , uгednik »Hrv. Dnev-пika«, Ahmed HadzialijagiC, urednik »Musavata«, Dr. Vlad. Corovic, ured. »Pregleda« i Stjepku Шс, urednik »UCiteljske Zore«. Osim toga su izabrana dvo­jica zamjenika ј tu: Zija ef. Rizaefeпdic, ured. »М. Sloge« i Milos Popara saradnik »Sгpske Skole«, te tгujica гevizora i to: Osшan Nuri НасШс, knjiZevnik, Rudolf Bojic, saгad. »Нн·. Dnevnika« i Ste,•o KaluderCic, nar. poslanik i ured. »Srpske Skole«.« (»Samoupra\'a«, Sarajevo, 6. jula 1911, br. 25, str. З. "Domace vijesti«).

39Ј »Srpska Rijec«, Sarajevo, 21. VI (4. VII)'l911, br. 120, str. 2, »Domace Yijcsti«.

263

1

''inara i knjizevnika Воsпс i Heгccgovine«, »Musavat~< је, pored ostalog, ko11statovao da је osniY<J.cka skupstiпa Udгuze11ja »pгosla malo burnije, 11ego sto se је ocekivalo, јег је oclшah s pocetka skupstine cctvorica :;arajevskiћ 110\'inaгa ostavila dvorшш, gdje se је vijecalo, јег је ' 'e lika ''eCina skupstinara odЬila 11cke 11jihoYc zal1tje,•e« . .юJ Као пi »Sгpska Ri­jec«, 11ije 11i »Mttsavat<< оЬјю'iо ime11a опЉ ucesпika osnivacke skupstiпe пovog udruze11ja koji sa s\тојiш stavoYima nisu mogli pгodrijeti 11а sku p­sti11i, р а SU је zbog toga detn011StratiVl10 napusti}j.

Meau komentarima, (lo11ese11im povodom osni\•aг1ja Udruzenja пo­vinara i knjizevnika Bosne i Heгcego\-'i11c, svakako је najinteгesantnij i о11ај sto ga је objavila »Bosanska Vila«. U jedinoj 11otici u kojoj је 1·i­jec о osnivanju ovog Udгнienja, »Bosaпska Vila« је izгazila svoje mis· lјепје о formiranju Udruzenja. Ono u potpu11osti odudaг;:~ ud opsteg tona kojim је u bosanskoherccgovackoj stampi ргорrасе11о osпiva11je zajed­nickog udruic11ja novinara i k11jizcv11ika. U toj notici »Bosanska Vila« је katcgoricki tvrdila da се l1eteгogenost sastava noYog U druzenja Ьiti od presudnog uticaja 11а njegoY гаd. ))Drustvo је О\'О - pise tim povo· dom ,Bosaпska Vila' - vеоша sаге11о i sastavljcno је iz razпoгodniћ clemenata. Та mLt jcdinst\'ClШ ћeterogenost, ' ' ise пеgо ista, zajamcujc dиg i spokojan zi\'01. U drLtstvu пеша nijednog пaseg poznatog kпjizc\'· 11ika iz Bos11e ,ј Hercegovine, а 11uviпare pozвajll ыш1о vlas11ici listova kad Љ 11а kгаји mjeseca isplacujн. NeoЬifno Ьi ;~aпimljivo Ьilo saznati kak,•a је to sila Ьila koja је mogla od O\Ћku J';J.Znuгodпih stihija obra· zovati drust\'0«41

! - iгoлicno zakljucujc >)Bo:;anska Vila(< ovaj svoj komentar.

Uskoro се se pokazati dн ova zlogвka pred\tidanja >)Bosanskc \Tile« пisи Ьila bcz os11ova. О akti\•11osti 110\тоg dгust\'a nece Ьiti пi pome11a Lt tadasnjoj bosa11skoћercegovackoj stampi, ali се se u njoj javiti, medu­tim, glasovi о njegovoj neaktivnosti. Naime, saгaje,rski list "zema11« objavice 1912. godi11e dvije kratke пotice, оЬје pod naslo,,om >>Nase 11ovi­пarsko иdruze11je«, ispиstajнci i tt samom 11aslovtt notica knjizevnicku kompo11eпtи и 11azivtt Udrнzenja. I и jcdnoj i и dгиgој notici је 1·ijec о aeaktiv11ost 11ovog dгustYa. U оЬјеша је p1·cdsjednik Udruzenja, izаЬгап па osпi,•ackoj skиpstini, podvrgnнt ostгoj kгitici i okriYlje11 za tLI nea k· tiYnos1. Iz prve notice sc saznaje da је 11jcgo'' izhoг za predsjeclnika dao »poYocla пekim saraje,rskim liO\•inaгima da 11ijcst1 пikako ni stиpili Lt drustvo, ali ih је ipak vecina ostafa«.'121 U toj notici se tvгdi cla Udгu­zenje od osnivacke skиpsti11e »пiјс pokazi,,alo г.ikako'Ћ znak<1 ziyota i ~ko 'imade Ьlizи 2000 kl'llna svoje tlatst Уепс imovinc« :1" >>Na posljectпjoj odbш·skoj sjednici, koja је poslijc 4 шicscca jed\'<.1 jeclan pul sнzvana« - pise dalje »Zemaл" - istиpili sн ii'. оdЬога пeki odboгski clanovi« tako da dгнstvo \•ise >)nеша и scbl ni jcdnog поvi11аГа«. Godi11u dana poslijc osnivacke skupstine, llc'нtzcпja пoYinara i knjizc\'nika Bosne

40Ј »Musavat«, Sa1-ajevo, .1. jula 1911, Ь1·. 42, stг. 6, »Domace vijestk 41 Ј >>Bosanska \ 1ila«, Sat·aje\'O, Ј 5. i 30. јшш 1911, bt·. 11-12, stl'. 191 , "Dt·us t,,a«. 41 1 »Zeman«, огgап »Ujediпjene muslim::шskc or·ganizacijc«, Saгv.jevo, 27. II

1912, god. 11, Ьг. 23, str. 2, »Domace \•ijesti«. НЈ Vjerovatno је da se ovdje I'a(\i о \'С~ puшenuloш iztюstt, ostvш-.~IIOil'l ргi·

hodom sa 11oviнarskog bala u Sarajcvll, odrzшюg Ll febгllaгu 1911. godiпc.

264

i Heгccgovine, »Zem<Ш<< се и svojoj drugoj notici konstatovati da »Za cita\ill OVLI goc(itlи« drнst VO »Пiјс pokaza}o nikakova zivota<<. U llaStO· janju da to svoje l~·гdei_~j~ dokш_ne~tиje, i~ti l~st се, prev:id~juCi_ ~а је н svojoj pгetlюdnoJ nottct govoпo 1 о odrzanoJ odborskoJ SJedшct, ka­tegoricki иst::гditi da d~·иstv~_ne samo da ni)e. za to ·1:rijeme po~ren_иlo пikakvи akctJи, »пеgо cak Ш.Је se sastala ш Jedna odboгska SJeclшca, а kamo li sto dтиgо. Као da nikako i ne postoji«.щ Stalno apostгofira­jиCi p1·edsjednika Udгиzепја, "zemaп« izгazava misljenje da Ьi »Ьiо

1·ccl, с\а se jednom makar odbornici pozo,rи, da se 0\'ОШ clt•ttstvи dadne kakva ЬiЈо zivota« i pгedlaze da se pгedsjednik Udrиzenja zaЬvali na toj dиznosti ako је optereceп drнgim poslo,rima; »Ьiо је Citavи godinи, dosta ти је valjda te pгazne titllle<< - zakljиcнje »Zeman« ovtt svojн notictt.

U taclasпjoj bosaпskoћeгcegovackoj stampi nета, bar prema гezиl­tatima dosadasnj1ih istrazivanja, nikakvЉ drиgЉ tekstova koji Ьi se direktno odnosili па Udгuzenje novinara i knjizevnika Bosne i Herce­govine, ра пi onih о гedovniш ili vanrednim skupstinama toga Udru­zenja izllZe'' osпivacke, о сети је naprijed Ьilo rijeci. А to, s obzirom па Cinjeпicи da se и ovom slиcaju radilo i о orgaпizaciji 110\liпara, sto се reCi pгofesije koja је, za razlikll od svih dгиgih, иvijek Ьila и poziciji da и takvim sredstvima ja,,nog iпformisanja kakYa је stampa nade do­\roljпo prostora za plasiгanje i nform::tcija о svojoj akti,rnosti, makar i najbeznacajnijoj, ирисије па osnO\raп zakljиcak da aktivnosti Udruienja novinaгa i knjize,rnika Bosne i Hercegovine45

' poslije osпivacke skttp­stiпe 11 stvari nije пi Ьilo i da se опо prakticno ttgasilo ttskoro poslije osnivaпja. Dva izvora, оЬа iz 1914. goc1ine, а to се reCi tгi godine poslije osпi\ranja Udruzenja kada sн se vec шogli sиmirati izvjesni rezultati njegove djelatпosti cla је пје и stvari Ьilo, ирисији, svaki па svoj паСiп, na takav zakljllcak. U jednoj notici, objavljenoj u listu »Bosnische Post«, и kojoj је citaooima toga lista saopstena vijest о inicijativi da se и Sa­rajevu osпuje tada јеdпо ћлratsko knjizevпo drustvo izricito је receno da slicno drustvo tada u Saгajevtt nije postojalo.46

' Veoma је vjero­vatno da aиtor te Ьiljeske nije 11 svojoj navedenoj konstataciji mislio па postojanje dгиstva hгvatskih kпjizevnika и Sarajevtt, пеgо па organi­zacijи sУЉ tamosnjЉ knjizevnika шеdи kojima је, kako se vicli iz ptr­Ьlikovanog sastava оdЬога Udruzenja novinaгa i knjizevnika Воsпе i Hercegovine, izabraпog na osni,•ackoj skиpstini dгнstva iz 1911. go­cliпe, Ьilo i dusta Hr·vata.

44Ј "zeman«, Sю-ajevo, 27. VII 1912, Ьс 68, str. З, »Dошасе vijesti«. 45\ Zaпiшljiv је podatak da је iste te godiпe, 1911, tl Beogradu оsпоvапо

dп!St\'0 srpskih kпjiicvnika. Noticu о osпivanju tog clгttst,,a doпijela је »Bosaп­ska Vila« u Ьгојн od 5. oktobгa 1911. gocliпe (br. 19, str. 303). U toj notici је ptl· Ьlikovan i spisak osnivaёa clшst,ra srp::;kih knjizevпika (Бога Stankovic, Вt·ан. D. Nusic, Velja Rajic, V\actislav Petkovic (»Dis«), Danica Markovic Tatic, Dгagoslav Nenadic. Jelena Dimitгije\1ic, Milan Vukasovic, Mi!. St. Predic, Millltin М. Usko­kovic, Pl"oka Jovkic (Nestot· Zucni) i Sima Panduгovic).

40• >>Die AпgeJcgeпl1cit befinclet sicћ ' 'Ot"ltiufig nосћ iш Anfaпgsstadiшn, diirfte аЬег unter dеп iliesigen k1·oatiscl1en Schгiftstel!em \VOhl\vollend aufgenommeп, шnsomehг, da bekanntlicl1 .in uнset·eг Stadt gаг kein ahnlicheг Vet·ein besteht«. (»Bosпische Post«, Sarajevo, 4. IV 1914, br. 77, stt·. 5).

265

Dгиgi izvor о kome је naprtijed Ьilo rijeCi nalazi se и юblvskoj gradi. Naiome, н Arhivи Bosne i Heгcegovine н SarajevLI se сиvа tekst Pravila Bosaпsko-hercegovackog noviпarskog нdшzenja, potvгdeпih и Zemaljskoj vladi и Sarajevи 15. јиnа 1914. godine.47J Iz teksta Pravila је sasYim jasno da је jedinstveno Udrиzenje пovinaгa i knjizevпika Bosne i HercegoVIine, osnovano 1911. godine, prestalo, tl stvaгi, da postoji. U Pгavilima noYog drustva se ni jednom jedinom rijecjи ne poшinju knjizevnici, ali se preazimajи iz ranije citiraпЉ Pгavila Udntzeпja novi­nara i kпj·izevпika Воsпе i Hercegoviпe brojne odredbe u ideпticrюj ili slicnoj foгmиlaciji.48' Nigdje se u Pravilima ne pominje Udrиzenje novi­nara i knjizevnika Bosne i Hercegovine, а пета пi odredbe prema kojoj поvо drustvo пastavlja rad ranijeg Udruzenja. S obzi1·om па odsustvo takvih odгedaba, drtistvo se, bar sadeCi prema teksta njegovЉ PгaV!ila, tretira kao novo.''9>

Neke odredbe оvЉ Pгavila posebno sи zanimljive. Tak,,e su, па pгimjer, odгedbe о clanstYи и Udruzeпjtt kojima se, и stvщ·i, pl'avi distinkcija izmedtt pravih i redovniћ ёlапоvа, sYakako aktivnijeg dijela drustvenog clanstva. Utemeljitelji, dobrotvori, veliki dobrotvori i po­casni claпovi, Cije је postojanje takode predvideпo Pravilima, ne spadaju и tи kategorijн. »Pгavim clanoш ,Bosansko-hercegovackog пoviпarskog Udruzenja'- pise а Praviliшa- moze Ьiti samo onaj novinaг od zanata, bos. ћеrс. pripadпik, ili austrijski Нi иgaгski drzavljaпiп 24 godine: star, koji od noviпarstva Zivi, koji nema ргаvо ni na kakovи penzijи, koji se bavio novinarstvom и Bosni i Hercegovini barem godinи dana, te koji пiје drustveпo kompromitovaп, i nije Ьiо kaznjen za prost zlocin«. А redovnim clanom »Smatra se опај 110\'inar kome је novinarstvo SpO­redno zanimanje ili onaj, koji ima pra\IQ na penzijtl ili na kakvo obezЬi­jedenje sa strane poslodavca, а koji nije drиstveno kompromitovaп, niti је Ьiо kaznjen za prost zloCin а bosansko ћercegovacki pripadnik је ili austrijski i1i иgarski drzavljaпin sa navrsenom 24 godinom«. T:akode је zanimljiva odredba Pгavila u kojoj је гiјес о inюvini drustva и slи­саји prestaпka njegovog rada. Za razliku od citiranih Pravila Udrtizenja novinaгa i knjizevnika Воsпе i HercegoVIine koja su za takav slucaj pred­vidjela podjelu drustvene imovine nacionalnim kultuгno-prosvjetnim

47> Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, fond Zajednickog ministarstva fi­nansija »Pras Ьг. 8920 od 19. juna 1914.

-18) U clantl 2 Pl-avila, u kome је fiksiraпa svrha dгustva, nalazi se i 01:lгedba ргеша kojoj се dгнstvo osnovati »naгocitu organizaciju sa Ыagajnom i foпdom«. U clanн Pravila u kome је гiјес о potporama nalaze se odredbe о tome da dlrustvo »daje svojim pravim clanovima, ako sa svojim obю•ezama nijesu u zaostatku, pre­ma drнstvenim sredstvima, potpore, ali tek poslije ~est mjeseci posto su stupili u dntstvo.« U istom clatш је pгeclvideno da se osnivanje bolesnicke blagajш~ i osi­guranje praviћ clanova preptlSta odborн. Takode је predvideno da се se Ј~а pot· pomaganje oboljelih clanova osnovati u dгнStvu >>narocita bolesnicka Ыaga.jnica<<. »Pгavi clan koji se primi u dгustvo, prima se ujedпo i u bolesnicktl Ыa~:ajnicu sa pravima i duznostima, koja pгa,•ila ove Ыаgајпiсе propisuju. Ako ko_ji clan zapane u nevolju bez svoje kгivice, moze Jntl оdЬш· рrеша stepenu potreb•e odo­bi·iti potporu Ш za jedaгed ili mjesecno najvise 3 mjeseca poslije otka;~(a)nog roka, а duzпost је odboroYa, da nш nade mjesto.« (IЬidem).

49Ј Medu arhivskim dokшnentima se пiје mogla паСi p1·episka koja је n10-

гala pгatiti podпosenje zahtjeva za odobrenje drнstvenih pravila.

266

drиstvima, ovim PraviLima se pгedvida da u takvom slucajи imovina drustva pгipada buducem novinarskom иdгuzenjи »sa istim ciljem ako se osnuje и rakи od 5 godina«. Sto se tice novaca Udruzenja, Pгavilima је predvideno da пjill и tom slucajи >>cиvajtt politicke vlasti«.

U sarajevskoj stampi nema podataka о tome da је odrzaпa osni­vacka skиpstina Bosansko-hercegovackog ПOVIiпarskog Ltdrиzenja 1914. godine, kako se to moglo oceki\1ati na osnovi ovog citiranog arhivskog dokumenta. Medиtim, уес i sama ciпjenica da su te godine formulisana Pravila toga Udruzenja i podnesena na odobt·enje Zemaljskoj vladi u Saгajevu, pokazuje da је jedinst\'eno Udшzenje novinara i knj~zevnika Bosne i Heгcegovine prestalo i [ormalno da postoji tri godine poslije os·nivanja а da za sobom пiје ostavilo nikakvog vidljivog traga u javnom zivotu. Vjerovatno је da su dogadaji do kојЉ је doslo poslije sarajev­skog atentata ome1i odrzavanje osnivacke skиpstine Bosansko-hercego­vackog пovinaгsskog udruzenja u 1914. godiпi.

Mada u svom nedugom postojanju nije, kao sto se vidi iz prethod­пog izlaganja, pokazalo nikakvu znacajnijн aktivnost, Udruzenje novi­nara i knjizevnika Bosne i Heгcegovine, osnovano 1911. godine, ostace н nasoj novijoj kulturnoj istшЧji zaЬiljezeno i kao prvi pokиsaj orga­nizovaнja knjizevnika u ovim kгajevima koji је гezultiгao foгmalnim osnivanjem jednog udruzeпja knjizevnika, шakar i u okviru zajedпickog udruzenja sa novinarima, pгvi i jed~ni put u dosadasnjoj istoriji Bosne i Hercegovine. Као нzot· za formiгanje jednog ovakvog zajednickog ud­ruienja mogli sн posluziti podaci о zajednickim asocijacijama novinara i knjizevnika u ondasnjoj Njemackoj/.o1 kao i podaci о postojanju »Dru­stva Srpskih Кnjizevnika i Novinara« u Beogradu,51) obajvljeni оЬа u saгajevskoj stampi. I prethodni pokusaji organizovanja knjizevnika u Bosni i Hercegovini, vezani za dva kola, bosansko i sarajevsko, koji su, svaki, dozivjeli neuspjeh, pokazali su da se na bosanskoheгcegovackom tlи vec dugo osjecala potreba za organizovanjem pisaca. Putevi reali­zovanja te zamisli n~su uvijek Ьili 1sti, ali је rezиltat tih pokиsaja Ьiо isti. Do osnivanja organizacijt! pisaca и Bosni i Hercegovini Dije doslo S\'e do 1911. godine ni и jednoj \'arijanti.

Osnivanjc Udгиzenja пovinara i knjizevnika Bosne i Heгcegoviпe pt·edstavljalo је stoga sansн da sc ta \rec i ranije nastala zamisao ostva1·i, ра makar i и oЫiku zajednickog иdПizenja knjizevnika sa novinarima. Та sansa, ruedнtim, nije iskoriStena. Da li zbog гdavog izboгa uprave UdruzeЂja novinara i knjizevnika, kako to proizlazi iz citiranih notica, objavljeпill и jedпom sarajevskom listи, ili iz nekЊ drugЉ razloga, ovo

SO) Ргеша tekstu jedne k1·atkc notice, оl)јЗ\']јепе u jednom sarajevskom listu, pocetkom 1909. godine odгzane su zajednicke pl'iredbe novinaгa i knjizevnika u nekoliko njemackЉ gradova. (Pensionsanstalt deutscher Joumalisten und Schrift­steller (Veгsicherungs Verein auf Gegenseitigkeit) iп Mtinchen, »Bosniscћe Post«, SarajeYo, 25. П 1909, Ьг. 45, stг. 4).

51) Pod naslovom »Spajanje dгLIStiOЋ« »Bosaпska Vila« је obavijestila svoje citaoce da su u Beogradll postojala dva novinaгska dгustva (»Srpsko Novinarsko Udruzenje« i »Drust\'o Sгpskih Knjize\rnika i Novinara«) koja su spojena и jedno (»Sгpsko Novinarsko Udгuzenje«) sa Branislavom Nиsicem kao predsjednikom. (»Bosanska Vila«, Sarajevo, 15. maгta 1911, br. 5, str. 79). Iste godine doCi се do 1-azdvajaпja spojenЉ drustava i forшi1·anja posebпog dп1st\1a sгpsl~Љ kпjizevnika, о cemu је пaprijcd Уес Ьilo гijeci.

267

Udruzenje se ug3silo а d3 пiјс иspjelo da se osjeti u javnosti S3 Ьilo k3k­vom znac3jnijom 3kcijom ni z3pazenijim гadom uopste. Оtрог jednog dijel3 novinar3 osniv3njн Z3jedrrickog udruzenj3 sa knjizevnicima, ispo­ljeп vec i ла s3moj osniv3ckoj skиpstini Udruzenja, Ьiсс па odreden n3cin izrai.a\'311 i k3snije. On се, nema sumnje, biti jed3n od uzroka pre­stanka djelovanj3 zajednickog иdruzenj3 i izdvaj3nj3 novin3ra u po­sebno иdruzenje, za sto su Ьile izvrsene potrebne predradnje. Meuutim, bez cljelov3nj3 drugih faktora и tош zajednickom иdruieпju taj otpor ne Ьi Ьiо, s3m, и mogucnosti da Ьitnije utice na prestanak rada toga drustva. Vec i sama cinjenica da se tri godine poslije osnivanja zajed­nickog Udгuzenja novinara i knjizevnik3 Bosne i Heгcegovine pristupa forшiranju novinarskog udrиzenja, ali ne i udruienja knjizevnika, uka­zuje na to da uzroke neaktivnosti zajednickog drиstva i prestanka nje­govog r·ada ne tгеЬа traziti samo na jednoj strani.

Posmatгaпi tl cjelini, pokusaji oгganizovaпj3 knjizevnika и Bosпi i Hercegovini pod aиstrouga1·skom upravom,52

) о kojima је ovdje bilo rijeci, pokazali sи, svaki, da је dostignиti slepen гazvoja literaгnog stva­r3l3st\'3 и Bosni i Hercegov1ini namet3o tad3 i potrebи za org3nizov3-njem pis3c3 и ovim kr3jevim3. U tome iпtelektиalci ovog profila nisu predst3vlj3\i nik3k3V izиzet3k и odnosи 113 druge pгofesije koje Sl1 vec Ьile organizovane и odgovar3jиca иdrиzenj3 ili se proces njihovog orga­пizov3nj3 и respektivn3 dгustva !1al37:io н tokи. Dva pokиsaj3 organizo­V311j3 knjizevnik3 и Bosni i Hercegovini и navedenom vremenskom raz­doЬJjи nisи, kao sto se vidi iz prethodnog izl3ganja, isla istim pravcem пiti sи se pojavil3 н isto VI'Iijeme. Ogranicen na pisce jedne nacionalnosti i samo jednog gr3da, makar to Ьiо i glavni grad па okupiranom роd­rисји, prvi pokиsaj, \·ezan za djelov3nje >>Kola sarajevskih knjizevnik3«, nije doveo do rezuJtata koje sи njegovi pokretaci od njega ocekivali. Medиtrim, i da se deэilo sиprotno, taj pokнsaj ne Ьi rezнltirao s tYara­njeш jedncg нdrиzenj3 koje Ьi и S\10jiш redovima okupilo sve pisce koji sи tada zivjeli i stvarali и Bosni i Hercegovini. Citiran3 dokumen­tacija о radLI »Kola saгajevskih knjizevпika« ne р1·иz3 osnovв za ·druk· cije zakljвcke. Stoga se и kиltиrпoj istoriji Bosne i Hercegoviпc »Kolo saгajevskih knjizevnika<< pojavljиje kao jedinstven pokиsaj da se pisci и ovim kraje,•ima oгg3nizиju и to vrijeшc na nacionalnoj osnovi. Istu

521 U jedoom nepotpisanom tekstu pod naslo,юm »Spomenik Simi Miluti­no,•ictt·Saгajliji«, koji st: cu\•a me(lu aг!1i\•skim dokumentima u Aгhivu Bosne i Hercegovine u Sмajevu u zblt·ci »Лu toпonшi pokгet SгЬе~ u Bosni i Hercegovini« (kutija XIV), konstatujc se da sc jedno od rjesenja ргеmа kojima Ьi sc imala upotrijcbiti sгedst,,a, prikupljcna u akciji za podizanje spomcnika Simi Miluti· novictt u njegO\'Om гоdnош gгadtl Sarajevu, pok1·enutoj povodom oblljelavanja stogodisnjice pjesnikovog гouenja koja ј е padala \89\. godine, sastoji u tome da se od tih prikupljenih Sl"eds tava »Stvori knjizevno drustvo, koje Ы nosilo пje­govo ime«. Ova konstatacija ni ј е, medutim , nasla potvrdu ni u stampi ni u arhiv­skim clokumeпtima, nastalim u vrijeme pokretanja te akcije koja, kao sto је po­znato, nije uopste uspjesno okoncana. Stoga se pomenuta koпstatacija, formuli­sana, kao sto se vidi iz ost.-.Iog dijela tuga teksta, 17 godina poslije pokгetanja akcije, нюrа pJ·imiti sa potrebnom rezt:пюm, р.-. se i ovcljc ne tгctira kao jedan od pokusaja organizovanja knjizcvnika u Bosпi i Hercegoviпi pocl austro\.lgaгskom upravom, sto Ьi un, da је pomenuta akcija u tom pravcu uzcla iole ozblljnije 1-azmjeгe, nesuшnji,ro bio, tim prije sto Ьi taj pokllsaj ћгoпoloski Ьiо prvi u vre· menskum гazdoЬiju о komc је O\'Cije гiјес.

268

tcndcnciju је pokazal<t i пerealizovan<t inicijativa о osпivanju jednog ћг­vLitskog knjizevnog dгustva н Saгaje\'lt, pokt·enl1ta zпalno kasnije, tt pr­voj polovini 1914. godine. Zanimljiv је podatak da u Bosni i Heгcegovini 1878-1918. nisн registrovani analogni pukLtsaji organizovanja srpskih ili mнslimanskЉ pisaca н samostalne kпjizevnicke asocijacije ni Lt fili­jale пekog udruzenog kпjizevnika koje је svoje sjediSte imalo van oku­piraпog podrucja.

Drнgi pokusaj organizo\'anja knjize\'nika u ovim kraje,,ima, izvг­sen 1911. godine usnivaпjem Udп.tzeпja no\'inara i kn}izevпika Busn~ Ji Her·cegovine, imau је, medLitim, sirн platfurmu, а samim tim i objek­tivno povoljnije uslove za razvij an је svestranije aktivпosti jednog t<tko koncipiranog udruzenja. Kn}izevnici и Bosni i Herccgovini nisu pripa­dali samo jednoj nacionalnosti 1ј nisu zi\•jeli sanю н SaгajeVll. Sa tom cinjenicom su racunali pokretaci inicijative za osnivanje takvog нdru­zenja i autori njegovЉ pravila. Nije nimalo slucajno dз је glavni zago­vornik takve koncepoije Ьiо Risto Radulovic, urednik nюstarskog i ka­snije sarajevskog »Naroda«, н vrijeme osnivaпja Udruzenja novinara i knjizevnika Bosne i Hercegovine potpredsjedпik siпdikata sarajevske stampe i izvjestilac о putreЬi formiranja takvog Udгuicпja па njegovoj osпivackoj skupstirn.53i Nesumпjiv autor·itet kuji је Radнio\·ic uzivao, kako Lt svojoj maticnoj sredini, medu pripadnicima пюstarslcug knji­zevnog i kulturnog kruga, tako i u sirim bosanskoheгcegO\'ackim rela­cijama, mogao је da predstavlja garancijtt da се Udruzenje, za cije se osnivanje on svesrdno zalozio, moCi da ukupi u svojim гedovima pisce koji su djelovali u svim kulturnim sredinama u Bosпi i Hercego\rini i podstakne ih па snazniju aktivnost. Pokazalo se, mcdLttim, da takvo zajednicko udruzenje knjize,rnika sa nuv.inarima, koje је, nacelno gle­dano, moglo da bude od obostгane koгisti, nije iz razloga о kojima је naprijed Ьilo гijeCi dalo ni priЬiizno onakvc rezultate kakvi su od njega vjerovatno ocekivani prilikoш usnivanja. U naredne pokusaje svoga or­ganizovanja knjizevnici Bosne i Hercegovinc ulazice samostalno.

SJ) U svojoj studiji о ziюtu i t·<.ldu Riste Radнlovica, objavljenoj u knjizi Radнlovicevih raspra\•a i Clanaka, Рсго Slijepcevic ovako odreduje mjesto Riste Radulovica medu srpskim no\•inю·ima: »Imali su Srbl mectu novinarima daleko slavniji\1 ј uplivnijЉ pokretaca, ј nat·u,lпih vocta; пoviпara koji Ьi Ьiо bolje oprem· ljen obrazovanjem i karakterom za specijiC11i нovitшt·ski posao, Srbl nisu iшali nikada«. (R i s t о R а d u I о v i с: Rasprave i Clmzci, »Srpska knjizevna zadruga«, Beogгad 1940, str. ХС). Ocigledno је da је Slijepcevic ovim tvrdenjem dao svoju ocjenu о RaduloviCevom шjestu medll srpskim no\•inarima па ~irem jugosloven­skom podrucju. Svedena н bosanskoћercegovacke relacije, ova njegova ocjena odredi\•ala ie, nema sumnje, i vеоша visoko Radulovicevo mjesto medu bosan­skoheгcegovackim novinarima Lt vremenskom гazdoЬlju 1878-1918.

269