medjunarodne finansije skripta cela

7/26/2019 Medjunarodne Finansije Skripta Cela

1/11

Medjunarodne finansije

Tema: Uspesnost poslovanja medjunarodnih kompanije-kroz priznu ciljnih velicina uspeha

1. Neophodnost promena u racunovodstvenoj profesiji?

Promene u racunovodstvenoj profesiji su neophodne u poledu spoznaje rizika premaopsteprihvatljivim merilima medjunarodnih finansijskih zajednica. !sporavanje tih promenanajpre tanira losa perspektiva i kvalitet finansijskih izvestaja na nasim prostorima. "rivcemedjutim tre#a traziti na razlicitim stranama. Prva determinanta koja tanira promene jeste losekako privredno tako $ ekonomsko stanje nase drzave. Naime% sto je privreda razvijenija potre#aza tacnim preciznim $ istinitim finansijsim izvestajima je veca $ o#ratno. Medjunarodnaracunovodstvana profesija ima veliku ulou u procesu upravljanja u zemljama sa razvijenomtrzisnom ekonomijom% jer omoucava spoznaju svih varija#ila koji mou tanirati trzisnu

vrednost kompanije% kao $ predostroznost pri donosenju strateskih $ upravljackih odluka u viduosiuranja. Naime% ukoliko identifikujemo rizike mouce ih je smanjiti primenom finansijskih $revizorskih izvestaja prema medjunarodnim racunovodstvenim standardima. Prvi korak kasmanjenju ili amortizaciji investiciono rizika predstavlja primena savremene edukacijeracunovodja u skladu sa planom specijalizovanih racunovodja $ revizora iz zemalja sarazvijenom trzisnom ekonomijom. &dukaciju $ proveru znanja #i vrsilo udruzenje racunovodja $revizora% kao $ kontrolu u vidu primene u praksi. 'azvijanjem privredne strukture nase zemlje ceusloviti potraznju u vidu novih znanja $ eduakcije% naime usledice promene u vidu o#ima $konciznosti znanja racunovodja $ ravizora koji ce #iti primorani na taj korak kako #i opravdale

svoje licence.(. )inansijski izvestaji kao inforamciona podloa finansijske analize?

$nformaciona podloa finansijske analize oleda se u slede*im komponentama: #ilansu stanja%uspeha $ izvestajima o tokovima otovine $ kapitala. +adatak pomenutih izvestaja se oleda uproceni uspeha $ stepena likvidnosti analizirane kompanije. U uzem smislu o#ihvata analizu#ilansa odnosno finansijsku analizu #ilansa $ #ilansnu analizu uspeha . ,ok u sirem smisluo#uhvata dinamicnu analizu likvidnosti koja se zasniva na finansiskim izvestajima ash $ )und)lo. "orisnici finansijskih izvestaja mou napraviti razliku uzmedju inforamcija koje susacinjene pram Medju. 'ac. /tandardima $ inforamcija koje nisu % jer se samo racunovodstveni

finansijski izvestaji prezentuju u skladu sa pomenutim standardnima.

)inansijski izvestaji pored osnovih tre#a da sadrze $ sledece inforamcije: naziv preduzeca $osnovne identifikacione podatke% prilo u vidu o#uhva*enosti finansiskih izvestaja 0 kao naprimer da li se odnose na jedno ili na rupu preduzeca% izra2en datum #ilansiranja kao $ periodo#uhvacen finansijskim izvestajem% valutu u kojoj se vrsi izvestavanje $ nivo numerickih stavkinpr. 333,$N.


2/11

)inansijski izvestaji se sacinjavaju 41 decem#ra $ o#uhvataju period od jedne kalendarske odine. Ukoliko se analiza vrsi za prethodnu odinu mora se detaljno o#jasniti $ predociti razlozi za to %jedan od najcescih jeste pripajanje ili prosirenje preduzeca ili pak asenje. "ompletan setfinansijskih izvestaja sadrzi #ilans stanja % uspeha% izvestaj o novcanim $ kapitalnim tokovima%racunovodstvenu politiku $ napomene koje se prilazu uz finans. $zves.

4. )inansijska analiza stanja?

!snovni cilj analize #ilansa stanja jeste ispitivanje finansiske mo*i preduze*a% odnosnoutvrdjivanje stepena likvidnosti % kao $ o#ez#edjivanje u vidu siuranosti % spoznajom $otklanjanjem svih #arijera koje se nalaze ili ce se naci na putu ka optimalnim poslovanju.Prilikom analiziranja finansijsko stanja mozemo upote#iti jednu od tri poznate vrste analize:investiciona analiza% analiza finansiranja $ analizu likvidnosti. Naime% u #ilansu stanja

razlikujemo dve strane% aktivu $ pasivu. Prilikom analiziranja aktivu upotre#ljavamo za procenustrukture imovine % dok analiziranjem pasive ocenjujemo poodnost finansiranja 0 sposo#ostizmirenja duova% dok stavljanjem u odnos aktivu $ pasivu pocenjujemo stepen rocnostiodnosno likvidnosti celokupno poslovanja kompanije.

5itno je napomenuti pravla finansiranja % horinzontalna $ vertikalna pravila. 6orinzontalnapravila finan. #ave se odnosima imovine $ kapitala u cilju o#ez#edjivanja likvidnosti% dokvertikalna pravila finansiranja se #ave odnosima sopstveno $ tudje kapitala. "ada ovorimo ohorizon. Pravilima finan. #itno je napomenuti zlatno pravilo finansiranja koje lasi da seduorocna sredstva iskljucivo moraju finansirati iz duororocnih izvora a kratkorocna iz

kratkorocnih izvora finansiranja. 7 kod vertikalnih pravila finansiranja tre#a napomenuti zlatnopravilo izravnanja rizika prema kojem odnos sopstveno $ tudje kapitala #i tre#alo da iznosti839 ukoliko se tezi uspesnom poslovanju. "ako razlikujemo kratkorocna $ duorocna sredstvatako postoje $ kratkorocne $ duorocne o#aveze. Pod kratkorocnim o#avezama podrazumevamoo#aveze sa rokom dospeca do odinu dana a duorocne sa rokom dospeca nakon odinu dana.

. )inansijska analiza uspeha?

!snovni cilj #ilansne analize uspeha se oleda u do#ijanju inforamcija o proceni prinosne stnaepreduze*a. Naime% u #ilansu uspeha iskazujemo sve prihode $ rashode % koje na krajuo#racunsko perioda stavljamo u odnos $ do#ijamo validnu inforamciju o uspesnosti poslovanja

preduzeca. 'azlikujemo dve funkcije: )unkciju utvrdjivanja uspeha u proteklom period 0 cija seosnovna namena oleda u otrivanju $ otklanjanju literalnih rezervi $ )unkcija tuma;enja0 pomocu koje analiziramo poreklo rezultata% kao $ analizu structure rashoda $ renta#ilnosti .Prilikom sacinjavanja finansiskih izvestaja $ njihovo prezentovanja potre#no je prikazati #ilansstanja % uspeha % $ ukoliko Medj. 'ac. /tandardi zahtevaju potre#no je $ priloziti zalavlja $podzalavlja. 'azlikujemo ( metode prikazivanja rashoda: "lasifikacija rashoda prema prirodirashoda $ kalasifikacija prema funkciji rashoda.


3/11

8. )inansijski izvestaji na #azi velicine toka?

Pod finansi. $zve. Na #azi velicine toka razlikujemo tokove otovine $ kapitala% koji predstavljajuosnovu dinamicke likvidnosti preduze*a.


4/11

'acio #rojevi predstavljaju odnose izmedju dve uzrocno vezane ekonomske velicine% izrazene#ilo u o#liku kolicnika% #ilo u o#liku orocenta relevantne za ocenu finansijsko polozaja upoledu siurnosti% likvidnosti% renta#ilnosti i upravljanja o#rtnim sredstvima. 'acio #rojevisiurnosti : - 'acio #rojevi siurnosti svoju loicku podlou nalaze u vertikalnim pravilimafinansiranja%cime je omouceno saledavanje stepena finansijske siurnosti% nezavisnosti i

duorocne sta#ilnosti. 'acio #rojevi likvidnosti :- Proizilaze iz horizontalnih pravial finansiranjai sluze kao pokazatelji stanja u poledu opstih uslova za odrzavanje likvidnosti. 'acio #rojevirenta#ilnosti :- 'acio #rojevi renta#ilnosti se ukljucuju u analizu u vidu stope prinosa na ukupnasredstvai stope prinosa na sopstvena sredstva. U aktuelnim uslovima privredjivanja neophodno jepose#no ukazati na znacaj i analiticku vrednost pojedinih finansijskih i druih racio #eojeva. Naizled finansijske strukture preduzeca i na metodoloiju merenja njihovo uspeha #itno ceuticati novi o#lici oranizovanja predvidjeni u +akonu o preduzecima.

U finansiskoj analizi koristi se viBe pojedina;nih racio #rojevi (1.'acio #rojevi se svrstavaju uslede*ih sedam kateorija indikatora%i to:sastava kapitala%finansijske

strukture%likvidnost%finansijske snae%uspeh prodaje i prinosne snae. Racio brojevi za analizunovanog stanja-Cotovina i tr2iBne hartije od vrednosti predstavljaju va2an izvor iz koapreduze*e mo2e podmirivati nov;ane izdatke vezane za redovno poslovanje%s jedne strane%ipla*ati dospele o#aveze%s drue strane. Racio brojevi neto obrtnih sredstava i cash-flow-a-/aaspekta ra;unovodstvenih informacija pose#na pa2nja se posve*uje oceni sposo#nosti preduze*ada ostvari adekvatan priliv otovine iz poslovanja.,a #i se pri#avile ove informacije%neophodnoje pored #ilansa stanja i #ilansa uspeha koristiti i izveBtaj o tokovima neto o#rtnih sredstava itokovima otovine ((.Priliv neto o#rtnih sredstava i otovine iz poslovanja preduze*a *e #itiutoliko ve*i% ukoliko je svaki od tretiranih racio #rojeva ve*i. Racio brojevi strukture

kapitala-U;eB*e tuDe kapitala u finansiranju sredstava preduze*a utoliko *e #iti ve*e%ukoliko suve*i njeovi indikatori. Racio brojevi pokria dugova-/poso#nost preduze*a da #laovremenoizvrBava o#aveze prema eksternim krediterima%po osnovi kamate na pozajmljena sredstva. Raciobrojevi rentabilnosti-!vi #rojevi se izvode iz #ilansnih pozicija%#ilansa stanja i #ilansauspeha.PoreDenje apsolutno iznosa poslovno rezultata sa istom veli;inom iz predhodnoposlovno perioda% vrlo je nepouzdano sredstvo kontrole%zato Bto se uzima u o#zir visinaana2ovano kapitala ili sredstava sa kojima je odnosni poslovni rezultat ostvaren.

E. 7naliza uspesnosti poslovanja medjunarodne kompanije prema metodoloijimedjunarodnih racunovodstvenih standarda? ,oovor su pitanja F%13%11%1(%14

F. 7naliza profita#ilnosti?

7naliza profita#ilnosti predstavlja najva2niju tj primarnu analizu odnosa%u kojos najraBrenije dvemere odnosno veli;ine%a to su: profitna mar2a 0profit marfin i povrat na investirano 0return oninvestment.$ndikator mar2e do#itka ili profitne mar2e je najviBe upotre#ljavana mera


5/11

profita#ilnosti u menad2erskoj praksi% a do#ija se iz odnosa izmeDu do#itka i prihoda od prodaje.$ndikator poka-zuje procenat ostvareno do#itka u odnosu na vrednost celokupno uraDenoposla. 'azlikuju se slede*e kateorije profitne mar2e%a to su: #ruto profitna mar2a%profitna mar2apre oprezivanja%neto profitna mar2a i mar2a neto preostalo profita. 5ruto profitna mar2apredstavlja odnos izmeDu #ruto do#itka i prihoda od prodaje. !na pokazuje koliko prostora u

prihodu ostaje za pokri*e poslovne nadoradnje% nakon Bto se neki proizvod dovede do prodajena tr2iBtu% ona predstavlja veoma #itnu informaciju za menad2ere. !na je joB zna;ajna z#o toaBto indicira na mou*nost racioniranja ukupnih troBkova%naru;ito troBkova uprave i prodaje.!perativna profitna mar2a predstavlja odnos izmeDu operativno do#itka i prihoda. !namenad2erima pru2a informaciju o tome koliko #i do#itka ostvarili pre oporezivanja%ako #i senjihovo preduze*e finansiralo iz sopstvenih izvora odnosno #ez uzimanja kredita. Profitna mar2apredstavlja odnos izmeDu do#itka pre oporezivanja i prihoda. Neto profitna mar2a predstavljaodnos izmeDu do#itka nakon oporezivanja i prihoda. +a izra;unavanje mar2e neto preostaloprofita neophodno je uvesti triBnu cenu kapitala% tj podatak eksterno karaktera.$znos preostalo

profita predstavlja razliku izmeDu do#itka i tr2iBne cene sopstveno kapitala.+a izra;unavanjeneto preostalo profita koristi se slede*i indikator:

Neto preostali profitG ,o#itak- Tr2iBna cena ulo2eno kapitala

Tr2iBna cena ulo2eno kapitalaG Ulo2en sopstveni kapital H Tr2iBna stopa pozajmlj. kapitala u 9.

,a #i se izra;unalo procentualno u;eB*e neto preostalo profita u prihodu od prodaje neophodnoje izra;unati odnos izmeDu neto preostalo profita i prihoda. Povrat na investirano predstavlja podruu meru po zna;aju za analizu profita#ilnosti.7ko se uzme u o#zir da je kapital uvek oskudanresurs preduze*a%veoma je va2no utvrditi sa kojim stepenom efikasnosti *e #iti koriB*en.+#o

toa povrat na investirano predstavlja veoma va2an indikator uspeBnosti koji mo2e #iti koriB*enna #ilo kom nivou #iznisa% tj za peduze*e u celini kao i na nivou njeovih delova.!snov zaizvoDenje indkiatora putem koa se izralunava povrat na investirani kapital ;ini poznati ,u Ponto#razac:

Povrat na investirano G Prihod H ,o#itak$nvesticioni kapital Prihod

13. 7naliza o#rta imovine?

7naliza o#rta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa izmeDu prihoda i aktive%a mo2e se

izra;unavati i za svaki pojedina;ni deo aktive. "oeficijent o#rta imovine indicaira koliko jednanov;ana jedinica ukupne imovine stvara nov;anih prihoda.Pomenuti keoficijent se izra2ava kaoodnos izmeDu prihoda od prodaje i ukupne aktive. "oeficijent o#rta teku*e aktive izra2ava sekao odnos izmeDu prihoda od prodaje i teku*e aktive. "oeficijent o#rta fiksne aktive izra2ava sekao odnos izmeDu prihoda od prodaje i fiksne aktive. "oeficijent unov;ivosti zaliha izra2ava sekao odnos izmeDu prihoda od prodaje i zaliha. "oeficijent o#rta neto potra2ivanja izra2ava sekao odnos izmeDu prihoda od prodaje i neto potra2ivanja.


6/11

11. 7naliza likvidnosti $ solidarnosti?

/poso#nost preduze*a da u predviDenom roku podmiri sve svoje teku*e o#aveze predstavljalikvidnost za razliku od solventnosti koja se definiBe kao sposo#nost preduze*a da upredviDenom roku podmiri svoje duoro;ne o#aveze. "ako #i se iz#ela razmimoilazanja%

potre#ne su odredjene velicine za merenje likvidnosti i solventnost. Mere za analizu likvidnostimou se svrstati u dve rupe: mere koje se #aziraju na odnosu izmeDu teku*e aktive i teku*epasive i #rzi odnos ili #rzi teku*i odnos i mere koje indiciraju na mou*nost transformisanjateku*e nenov;ane aktive u novac. $ prose;no vreme unov;ivosti potra2ivanja od kupaca. Uteku*u aktivu u#rajaju se slede*e kateorije: novac u #anci i #laajni pozicije koje *e tokomposlovne odine #iti upotre#ljene ili transformisane u novac./trukturu teku*e pasive sa;injavajukateorije koje u toku poslovno perioda tre#aju da #udu pla*ene otovinom i to: kratkoro;neo#aveze prema do#avlja;ima% o#aveze prema kratkoro;nim kreditima% o#aveze prema porezima%o#aveze za isplatu dividende i druo.

'adno raspolo2eni kapital G teku*a aktiva - teku*a pasiva

1(. $ndikatori efikasnosti investiranja akcionera?

U osnovne indikatore efikasnosti investiranja u#rajaju se: zarada po deonici dividende% povrat nadeoni;arsku lavnicu redovnih% tj. o#i;nih deonica% prinos od dividendi i odnos cena i zarade podeonici. &fikasnost investiranja deoni;ara prvo se testiraju putem indikatora zarade po deonici.

14. Ukupan izraz uspesnosti ili +&T7 /!'&?

7meri;ki profesor 7ltman je razvio izraz0pokazatelj ukupne uspenostikoji je jednostavan zaizra;unavanje %a slu2i za uporeDivanje razli;itih preduze*a% on se naziva I+J ili I+eta scoreJ.!nse #azira na malom #roju indikatora koji uti;u na uspeBnost.!#razac lasi:

+G3%31(H1K3%31H(K3%44H4K3%33=HK3%313H8

!d 3%31( do 3%313 su konstantne veli;ine do#ijene na osnovu empirijskih studija. !dnosi koji suprezentirani sa H1 do H8 se izra;unavaju na slede*i na;in:

T&"UL7 7"T$@7 !P&'7T$@N$ ,!5$T7">1G ------------------------- >4G ---------------------------------U"UPN7 7"T$@7 U"UPN7 7"T$@7

+7,'7N$ ,!5$T7" T'. @'&,N!/T C(G ------------------------- >G ----------------------------------U"UPN7 7"T$@7 "N$C.@'&,N.U"UP.,UC!@7

P'$6!, !, P'!,7&>8G---------------------------------------U"UPN7 7"T$@7


7/11

Profesor 7ltman je ustanovio i kontrolne mere koje indiciraju kako preduze*e posluje% i Bta *e sesa njim u #udu*nosti doaDati% one su:

U slu;aju da je I+eta scoreJ 4%3 G preduze*e posluje do#ro%i i%a sjajnu perspektivuU slu;aju da je I+eta scoreJO 1%E G preduze*e posluje sla#ije%i za dve odine a ;eka

neuspehU slu;aju da je 4 I+eta scoreJ1%E G preduze*e ima velih pro#lema

-+eta o#rascem se naj;eB*e slu2e revizori i menad2eri.

1. e# prezentacija finansijskih izvestaja?

$nternet% ili kako se u pocetku zvao 7'P7net razvijen je od strane Napredne projektneistra2ivacke aencije 07vance 'esearch Project 7encQ 7'P7 u slu2#i vojne industrije /7,. Usvom razvoju on je postao alat za transport 0orld ide e#% koji predstavlja lo#alnihipertekst sistem. /koro sve kompanije u zemljama razvijeno trziBta kapitala i hartija od

vrednosti% imaju svoje e# sajtove. To su po pravilu viBenamenski e# sajtovi% koji osimosnovne prezentacije date kompanije% sadr2e i prikaze njenih odiBnjih finansijskih izveBtaja.CodiBnje finansijko izveBtavanje na e#-u pru2a #rojne izazove za kompanije% njihove revizore%kao i oranizacije koje se #ave nadzorom i podeBavanjem odovarajucih poslovnih standarda.+#o toa je tehnoloija pripremanja odiBnjih finansijskih izveBtaja na e# sajtu privuklaveliku pa2nju internacionalnih oranizacija 0$)7-MeDunarodno Udruzenje racunovodja% $7/-"omitet za Medjunarodne racunovodstvene standarde sa osnovnim zadatkom da o#ez#edezahtevani kvalitet i pouzdanost finansijskih izveBtaja.$ pored ;injenice da je naBe poslovnookru2enje% za razliku od okru2enja tr2iBno razvijenih zemalja% neadekvatno% odnosno da nijemasovno uBlo u implementaciju novih moucnosti R$nformacione revolucijeR% i mi cemo se

morati vrlo #rzo suo;iti sa e# poslovnim strateijama. / ciljem iz#eavanja potencijalnihzamki koje nove tehnoloije nose sa so#om% neophodno je #laovremeno prou;iti iskustvadruih% zatim%analizirati dileme i na;ine razmisljanja 0vezane za savremeno elektronskoposlovanje% kao i neophodne mere zaBtite koje tre#a da se preduzmu% s ciljem minimiziranjapripadaju*ih o;ekivanih rizika. U okolnostima koriB*enja e# prezentacija% evidentno je da seprimenom novih tehnoloBkih mou*nosti% pove*ava eti;ki rizik vezan za kvalitet% sveo#uhvatnostprezentiranih finansijskih izveBtaja% a samim tim pove*ava inherentni rizik.

18. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvestavanje na e#-u?

Pri kreiranju i prezentaciji finansijsko izveBtavanja% ;ak i povrBno istra2ivanje finansijskihizveBtaja na e# sjtovima na to indicira% postoji Biroki spektar varijanti izveBtavanja. PoBto jefinansijsko izveBtavanje na e# sajtu novije datuma% to se stalno vrBe odredjeni eksperimentivezani za primenu razli;itih varijanti finansijsko izveBtavanja. U ovim prezentacijamafinansijskih izveBtaja mou*a su dva tipa prikaza: prikaz finansijsko iznosa i tekstualno


8/11

sadr2aja S sli;no na;inu finansijsko izveBtavanja po klasi;noj papirnoj tehnoloiji% i prikazfinansijskih izveBtaja u sklopu savremenih tehnoloBkih mou*nosti% de su prisutne sve varijanteprate*e naviacione pomo*i 0primena hiperteksta% #oksova za pretra2ivanje% potencijalni link nadrue stranice i sli;no. $ako se korisnicima finansijskih izveBtaja mo2e u;initi da u procesufinansijsko izveBtavanja na e#-u trenutno ne postoje odreDena pravila i standardi koji precizno

odreDuju Bta je% i Bta #i tre#alo da #ude dozvoljeno prilikom prezentiranja jedno odiBnjeizveBtaja% svetska zakonska reulativa ;ini stanovite napore kako #i finansijsko izveBtavanje nae#-u do#ilo zakonsku formu. $nternet tehnoloija je svakako drui transparentan medijum%tako da norme koje se primenjuju pri o#likovanju odiBnjih finansijskih izveBtaja na papirno#aziranoj tehnoloiji% #i isto tako tre#alo da se primenjuju i na e# finansijsko izveBtavanje.

$pak% u vezi samo finansijsko izveBtavanja /avetodavni komitet o internacionalnojkomunikaciji i informacionoj politici ima odreDene reserve% upravo zato Bto na;in izveBtavanjana $nternetu nije precizno i jedno o#raazno definisan. 7ko uporedimo papirnu izveBtajnudokumentaciju sa kompanijski. e# finansijskim prezentacijama% do*i*emo do zaklju;ka da

odreDeni #roj kompanija na svojim e# sajtovima prezentira samo z#irne informacije. e#strana *e ponekad uklju;iti samo sumarni o#ra;un prihoda% sumarni #ilans stanja i pismopredsednika #orda direktora kompanije. Naj;eB*e su kompanije koje prezentiraju manje ve*njihov na papiru zasnovan odiBnji izveBtaj% izosttavljeni elementi koji se odnose na primed#erevizora vezane za njihov finansijski o#ra;un% iako predstavljaju njihov sastavni deo.

$sto tako% veliki #roj kompanija ne 2eli prezentaciju kompletno finansijsko izveBtaja nasopstvenom e# sajtu. To navodi na zaklju;ak da pomenute kompanije mou svoje e# sajtprezentacije o#oatiti namenskim% dodatnim i specifi;nim informacijama% koje nisu i ne mou da#udu zamena za njihove finansijske izveBtaje #azirane na tradicionalnoj papirnoj izveBtajnoj

dokumentaciji. Nekompletan prikaz na e# sajtu mo2e da devalvira mou*nost kvalitetnodonoBenja relevantnih poslovnih odluka% dok s drue strane% na taj na;in% omou*ena je ipotencijalna zloupotre#a opBte finansijske terminoloije izveBtavanja.

1=. ,ostupnost inforamacija na e#-u?

Mnoe kompanije koje imaju z#irne rezultate na svojim e# sajtovima% uo;avaju zna;aj e#prezentacije finansijsko rezultata% uklju;uju*i takvu verziju prezentacije koja omou*avadonload odnosno skidanje tj. prepisivanje pomenute prezentacije na kompijuter korisnika.CodiBnji izveBtaji% pripremljeni na navedeni na;in% mou se skinuti naj;eB*e u pose#nod

prenosivom dokumentacionom format P,) softverske kompanije 7do#e 7cro#at% koja je razvilapose#an alat za prikaz podataka na $nternetu% ;ijim koriB*enjem posetioci e# sajtova moupodatke skinuti na svoj kompjuter i kasnije ih analiziraju. MeDutim ima izvestan #roj orani;enjakoja u izvesnoj meri orani;avaju raspoloBivost podataka na e#u. U prvom redu% mnoikorisnici koji su novi u kompjuterskoj tehnoloiji% #ez o#zira na jednostavnost samo postupka%ne znaju kako se to radi. /lede*e orani;enje odnosi se na ;injenicu% da deoni;ari koji supriklju;eni na $nternet% nisu u mou*nosti da skinu podatke i instaliraju softverski alat 7do#e


9/11

7cro#at reader ;ita;% kako #i podatci #ili prepoznatljivi. +atim veli;ina samih finansijskihizveBtaja je dosta velika datoteka podataka% tako da kad se ona skine i odBtampa% konkretan fajlmo2e o#ez#editi ta;an duplikat revizorsko izveBtaja. ,a #i se% meDutim% tako pripremljeniprenosivi dokumentacioni format ;itao ili Btampao korisnik mora uloBiti dosta vremena i truda izrazloa Bto su veli;ine fajlova prili;no velike tako da korisnici sa sporijim internetom imaju

poteBko*a.

1A. /alasnost e# prezentacije finansijskih izvestaja sa !psteprihvacenimracunovodstvanim principima?

"od potencijalnih investitora konstantno je prisutna za#rinutost z#o rizika od sa2imanjafinansijske prezentacije od strane kompanija 0 tj. od manje kompleta odiBnje finansijskoizveBtaja. !pravdano pitanje koje se mo2e postaviti lasi% da li je kompanija 0 koja uklju;uje

finansijski i revizorski izveBtaj na e# sajtu sa sadr2ajem koji ukljuBuje samo sumarnofinansijsko prezentiranje% sa stanoviBta rizika u salasnosti sa !pBteprihva*enimra;unovodstvenim principima 0CeneralQ 7ccepted 7ccountin Principles S C77P. "ompanijadakle% prihvata rizik da #ude optu2ena za neumesnu prezentaciju z#o izostavljenih va2nih%akorisnicima potre#nih informacija% tj. da na specifi;an na;in u svoju e# prezentacijufinansijskih izveBtaja uklju;uje pozitivne materijale% a iskljucuje materijale neativno tipa.Upravo iz navedenih razloa% prilikom kona;no opredeljenja za prezentaciju samo svojihsumarnih informacija na e#-u% kompanija mora #iti vrlo pa2ljiva i precizna upravo z#o onihinformacija koje ona isklju;uje iz svoje finansijske prezentacije. !#zirom da se naBe poslovnookru2enje ne odlikuje u ve*em%i dovoljnom% #roju slucajeva e# prezentacijom odiBnjih

finansijskih izveBtaja% mo2da je to prilika da se na vreme definise pravilan i adekvatan pristupprimene nove tehnoloije prilikom postavljanja o#javljivanja odiBnjih finansijskih izveBtaja./amo na taj na;in #i se potencijalni korisnici e# prezentacija finansijskih izveBtaja pravilnousmerili. U sklopu preporuke $)7-a% /avez ra;unovodja i revizora kod nas #i tre#alo dasuerise% pa ;ak i o#ave2e naBe poslovno okru2enje da vrBi kompletno 0umesto sumarno e#prezentiranje svojih odiBnjnih finansijskih i revizorskih izveBtaja. Nasa zakonska reulativa 0 asamim tim i poslovno okru2enje prihvatila Medjunarodne ra;unovodstvene standarde% apro#lematika e# prezentacije nije u njima u potpunosti jasno definisana% s jedne strane% kao izato Bto naB prevod standarda nije a2uriran.

1E. Cranice odisnje finansijsko izvestavanja na e#-u?

Preko povezanih ta;aka% linkova% kompanija mo2e na svakom hijerarhijskom nivou Biriti detaljnuhorizontalnu klasifikaciju informacija i pojmova% Bto ukazuje da su mou*nosti e# prezentacijefinansijskih izveBtaja prakti;no neorani;ene. "omparira li se% meDutim% navedeno modeliranjefinansijsko izveBtavanja sa aktuelnim navikama i iskustvom potencijalnih ulaa;a% uo;ljivo jeda u samom pristupu ima vrlo #itnih razlika.!#zirom da postoji mou*nost da kompanija o#javi


10/11

svoj kompletan finansijski izveBtaj na e# sajtu% kao svojevrstan pro#lem se isti;e da atraktivnimsuperlinkovima 0 unutar odiBnje finansijsko izveBtaja % navede korisnika finasijskih izveBtaja0 potencijalno ulaa;a da napusti odiBnji finansijski izveBtaj i da a uputi na sasvim druustranu% a da on toa nije ni svestan. ,akle% tre#alo #i da na e# prezentaciji odiBnjefinansijsko izveBtaja #ude sasvim jasno vidljiva ranica po;etka i kraja finansijsko izveBtaja%

kao Bto je slu;aj kod klasi;no odiBnje izveBtavanja 0 #azirano na papirnoj tehnoloijiizveBtavanja "ompanijski lo#alni e# sajt pored mnoih druih zna;ajnih propaandnih%komercijalnih i ostalih marketin informacija% o#uhvata sa znatno manjim delom odiBnjefinansijske izveBtaje. +a korisnika je on% upravo iz navedenih razloa% dosta te2ak i komplikovan%tako da korisnik finansijsko izveBtaja skoro i da ne zna kada je unutar% a kada van odiBnjefinansijsko izveBtaja. 7resivan na;in informisanja u smislu dodataka finansijskom izveBtaju0razli;itih dopunskih varijanti finansijskih o#ra;una% izjave za Btampu itd.% mo2e skrenuti pa2njupotencijalno neiskusno ulaa;a sa #itnih finansijskih indikatora. +#o svea toa #i #ilopotre#no i korektno insistirati na jasnom ozna;avanju ranica odiBnje finansijsko

izveBtavanja na e# sajtu. Unutar e# prezentacije% ;itav finansijski izveBtaj u praksi% mo2e #itisveden na samo nekoliko stranica% koje su namenjene pose#nim analizama i relacijama zapotencijalne ulaa;e. "ompanije mou% meDutim% u dodatku finansijskih izveBtaja uklju;iti raznedopunske varijante finansijskih o#ra;una kao pose#an istureni prikaz finansijskih informacija%zatim dati izjavu za Btampu i drue #itne materijale vezane sa ulaa;ima% Bto dovodi investitora ukonfuziju i usmerava mu pa2nju.

1F. $dentifikacija konacno korisnika finansijsko izvestaja?

$nteresovanje za finansijske izvestaje putem e# sajta je dostilo zavidan nivo % odnosno postojiveliki #roj korisnika koji posecuju e# sajtove odredjenih kompanija radi spoznaje njihovih

finansijskih izvestaja. Medju korisnicima ima $ potencijalnih investitora kojima #i tre#alo da seolaksa pristup dodatnim inforamcijama putem konaktiranja $ davanja dodatnih informacija.Prilikom dizajniranja e# prezentacije mouce je limitirati pristup korisnika% postavljanjemsiurnosne sifre. Medjutim taj metod ne koristi vecina kompanije vec pristup njihovim e#sajtovima imaju svi zainteresovani korisnici.

(3. Prosireni poslovni izvestajni jezik?

&Htensi#ile 5usiness 'eportin 5'< predstavlja multinacionalni kooperativnipoduhvat dizajniranja% sa ciljem da se proizvede jedan namenski interoperatvni IfinansijskiizveBtajni jezik na e#-uJ. /ve Bto je na prikazano na e# sajtu je diitalna forma. e# sajtmo2e #iti posmatran kao jedan divovski pose#no oranizovana #aza podataka odakle se vrBidonload% tako da kasnije analiziranje finansijskih podataka mo2e #iti mnoo lakBe odmanuelno unoBenja podataka iz papirnih dokumenata. /kidanje podataka sa e#a je vrlo slo2eni te2ak zadatak% zato Bto ne postoje podreDeni softverski alat jezik koji *e omou*iti


11/11

kompjuterima da jedinstveno identifikuju elemente finansijsko izveBtaja na e# stranici.'eBenje je naDeno u >5'5'5'< je dizajniran kao , koncept i lavni korisni;ki pomo*ni alat prema e#-u% meDutim onnije nova forma u ra;unovodstveno-knjiovodstvenim procesima% vec stvara finansijskeinformacije koje je kompanija iza#rala da prezentira tako da su viBe transparentne i lakoraspolo2ive za opBtu korisni;ku zajednicu. "orisnici koji imaju potre#e za detaljniminformacijama o ovoj o#lasti% podatke o >5'5'5

medjunarodne finansije skripta cela

Documents