promene u analizi medjunarodne trgovine
TRANSCRIPT
177
Predrag Bjelić*
PROMENE U ANALIZI MEĐUNARODNE TRGOVINE USLED GLOBALNOG KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE1
ANALYSIS OF INTERNATIONAL TRADE AND GLOBAL
FACTOR MOVEMENTS
Apstrakt
U uslovima globalizacije svetske privrede, tokovi međunarodne trgovine izme-đu zemalja postaju sve intenzivniji. U 20. veku dolazi do značajnih promena u strukturi međunarodne trgovine. Do šezdesetih godina 20. veka dominantni proizvodi u međuna-rodnoj razmeni bili su primarni proizvodi (sirovine), dok od tog perioda u međunarod-noj trgovini dominiraju industrijski proizvodi. Ali ono sto je značajna novost u međuna-rodnoj trgovini u 20. veku, to je sve veća razmena faktora proizvodnje, kapitala i rada, između zemalja, koja do tada nije bila zabeležena u praksi međunarodne trgovine, niti u teorijama međunarodne trgovine. Kao posledica kretanja privatnog kapitala između ze-malja, u obliku stranih direktnih investicija, što ima za posledicu stvaranje filijala stra-nih preduzeća, došli smo u situaciju da prodaje tih filijala na tržištu zemalja domaćina budu značajno veće nego direktni izvoz roba u zemlju domaćina od strane matične drža-ve preduzeća. U ovim uslovima, klasična statistika spoljne trgovine nam ne daje pouz-danje informacije o svim tokovima međunarodne trgovine. Zbog toga se uz klasične ob-like analize međunarodne trgovine, gde se sve prodaje sa jedne carinske teritorije po-smatraju kao izvoz, a sve kupovine sa određene carinske teritorije kao uvoz te carinske teritorije, pojavljuje i novi koncept analize međunarodne trgovine, zasnovan na statisti-ci trgovine stranih filijala (Foreign Afiliates Trade Statistics – FATS). Osim posmatra-nja spoljne trgovine po bruto konceptu, koji nameće klasična statistika spoljne trgovine, sada se radi i obračun spoljne trgovine po razmeni novododate vrednosti između zema-lja (Trade in Value-Added – TiVA).
Ključne reči: Međunarodna trgovina, statistika trgovine stranih filijala - FATS, obračun spoljne trgovine po novododatoj vrednosti - TiVA.
Abstract
We have witnessed great shifts in the structure of international trade in 20th century. The manufactures have become dominant products in international exchange and surpassed primary products. But in this century we also noticed the rising exchange of factors of productions across national borders. Capital and labour are nowadays ex-
* Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 1 Ovaj rad predstavlja rezultat rada na projektu "Uloga savremenih metoda menadžmenta i
marketinga u unapređenju konkurentnosti preduzeća u Srbiji u procesu njene integracije u Evropsku uniju" (broj 179062) koji Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu izvodi za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
178
changed between countries and this phenomenon is not accounted in traditional foreign trade statistics that observes movement of goods and services. The international busi-ness of large companies operation true its foreign affiliates have brought the dominance of intermediary products in international trade over finished industrial products. This was the reason to develop new tools for international trade analysis. The first one ob-serves the export flows from the standpoint of nationality of capital invested that initia-ted this export, called Foreign Affiliates Trade Statistics (FATS). The second concept estimates the share of each individual country in a value of a final product traded glo-bally – Trade in Value Added (TiVA).
Key words: International trade, Foreign Affiliates Trade Statistics (FATS), Trade in Value Added (TiVA).
UVOD
Međunarodna trgovina je najznačajnija aktivnost savremene svetske privrede. Kako intenzitet saradnje između nacionalnih privreda jača, tako i me-đunarodni trgovinski tokovi dobijaju na intenzitetu. Ali, osim rasta obima me-đunarodne trgovine primetna je tendencija pojave novih vidova privredne raz-mene između zemalja. Ovi novi vidovi saradnje su rezultatna liberalizacije reži-ma međunarodne trgovine i porasta globalnog poslovanja velikih preduzeća, pod uticajem i liberalizacije investicionih režima nacionalnih privreda. Sve više se, osim roba i usluga, između zemalja razmenjuju i faktori proizvodnje, rad i kapital. Ova praksa međunarodnog kretanja faktora proizvodnje je postala oči-gledna u 20. veku i to posebno u njegovoj drugoj polovini, pa nije bila predmet razmatranja klasičnih teorija međunarodne trgovine, niti je obuhvatana klasič-nom statistikom spoljne trgovine.
Cilj našeg rada će biti da opišemo promene u međunarodnoj trgovini koje su dovele do usložnjavanja privrednih tokova između nacionalnih privreda. Želimo da ukažemo da je klasičan koncept statistike spoljne trgovine nedovo-ljan da ukaže na sve oblike privredne saradnje država, a osnovni razlog takvog stanja je kretanje faktora proizvodnje preko granica nacionalnih privreda. U na-šem radu ćemo se fokusirati na međunarodno kretanje privatnog kapitala, pošto je ovo najznačajniji tok faktora proizvodnje. Otkrižemo i prve rezultate istraži-vanja primene novih koncepata istraživanja međunarodne trgovine i dati pore-đenje između podataka po klasičnoj statistici spoljne trgovine i novim koncepti-ma analize međunarodne trgovine.
1. PROMENE U STRUKTURI MEĐUNARODNE TRGOVINE
Međunarodna trgovina je vekovima posmatrana kao razmena roba iz-među različitih nacionalnih privreda. Ova razmena je često bila sporadična i malog obima, sve do perioda velikih geografskih otkrića u 16. veku, kada me-
179
đunarodna trgovina postaje globalna aktivnost. Ova promena dala je veliki sti-mulans razvoju i usložnjavanju međunarodnih trgovinskih tokova. Sledeći veli-ki impuls je došao u periodu velikih tehnoloških otkrića u 18. veku, kada se po-javljuje nova vrsta proizvoda – industrijski proizvodi. Ali, u međunarodnoj trgo-vini su vekovima dominirali primarni proizvodi (sirovine), koje su zemlje uvo-zile radi potrošnje i prerade. Industrijski proizvodi su bili serijski proizvođeni, pa su zato bilo znatno jevtiniji i mogli su se standardizovati, ali nisu postali do-minantni u međunarodnoj trgovini, jer su se zemlje većinom štitile od uvoza stranih industrijskih proizvoda, kao visoko finalizovanih proizvoda, u želji da razvijaju svoju nacionalnu industriju. Sa značajnom liberalizacijom režima me-đunarodne trgovine industrijskim proizvodima, koja je posledica usvajanja Op-šteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) 1948. godine dolazi do sve zna-čajnijih tokova trgovine industrijskim proizvodima. Konačno, industrijski proiz-vodi postaju dominantni proizvodi u međunarodnoj trgovini šezdesetih godina 20. veka i potiskuju učešće sirovina u vrednosti međunarodne trgovine ispod 50%.2
U novije vreme, u razmeni između zemalja se pojavljuju i usluge, kao i proizvodi koji sadrže intelektualnu svojinu u značajnom obimu. Ali, ono što je vekovima bilo nezamislivo, da se i faktori proizvodnje razmenjuju između razli-čitih nacionalnih privreda, danas je postala realnost. Međunarodna trgovina se vekovima sastojala u razmeni lokalno proizvedenih proizvoda, različitih nivoa finalizacije, koji su se u zemljama proizvodili sa domaćim resursima i takvi pro-davali u inostranstvu. To je značilo da privreda koja obiluje određenim faktori-ma proizvodnje i konkurentnija u proizvodnji proizvoda koji intenzivno koriste taj faktor, a samim tim je bila i konkurentna u njihovoj prodaji na svetskom tr-žištu.
Ali statistika međunarodne trgovine danas pokazuje da su tokovi privat-nog kapitala između različitih nacionalnih privreda najviši ikada zabeleženi. Pri-livi stranih direktnih investicija u svetu su 2011. godine bili iznad 1 500 milijar-di dolara. Ako posmatramo najznačajnije indikatore u svetskoj privredi koje nam daje Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), prikazane u tabeli 1, vidimo da je svetski društveni proizvod 2010. godine dostigao iznos od preko 60 000 milijardi dolara, dok je svetski izvoz te godine iznosio oko 20 000 mili-jardi i time ostvario udeo od 1/3 u svetskom društvenom proizvodu (svetski iz-vozni koeficijent). Ovo je značajan pokazatelj globalizovanosti svetske privre-de. U okviru svetskog izvoza od oko 20 000 milijardi dolara 1/3 predstavlja iz-voz transnacionalnih kompanija. Ali, ako pogledamo da su prodaje stranih filija-la malo preko 25 000 milijardi dolara 2010. godine, vidimo da te prodaje imaju veći značaj od ukupnog svetskog izvoza.
2 Detaljnije u: Bjelić, P. (2011). Međunarodna trgovina, 3 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beo-
grad: Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost.
180
Tabela 1. Pokazatelji aktivnosti transnacionalnih kompanija u svetskoj privredi, mlrd. USD (tekuće cene)
1982. 1990.
2005-2007.
godišnji prosek
2009. 2010. 2011.
Domaći bruto proizvod sveta 11.963 22.206 50.411 57.920 63.045 69.660
Izvoz proizvoda i usluga 2.395 4.382 15.008 15.196 18.821 22.095 SDI prilivi 58 207 1.473 1.198 1.309 1.524 SDI odlivi 27 241 1.501 1.175 1.451 1.694 Prodaje stranih filijala 2.530 5.102 20.656 23.866 25.622 27.877 Izvoz stranih filijala 635 1.498 5.003 5.060 6.267 7.358 Zapošljavanje u stranim filijalama (000) 19.864 21.458 51.593 59.877 63.903 69.065
Izvor: UNCTAD (2009). “World Investment Report 2009: Transnational Corporations, Agricultural Production and Development” Geneva, table I.6, p. 18. i UNCTAD (2012). World Investment Report 2012: Towards a New Generation of Investment Policies, Geneva, table I.8, p. 24.
Kada od ukupnih prodaja stranih filijala oduzmemo njihov izvoz, dobi-jamo podatak o domaćim prodajama filijala, odnosno o prodajama stranih filija-la u zemljama domaćinima tih filijala. Taj podatak u 2010. godini je iznosio oko 19 000 milijardi i za 25% bio veći od ukupnog svetskog izvoza. Možemo za-ključiti da se većina prodaje proizvoda u inostranstvu ostvaruje preko filijala, nego preko direktnog izvoza, koji za sada obuhvatamo statistikom spoljne trgo-vine. Zbog toga bi prodaju preko filijala mogli označiti kao indirektni izvoz i morali bi razmisliti o načinu da i nju statistički obuhvatimo.3
Osim značajne aktivnosti transnacionalnih kompanija, u svetu je porasla i mobilnost radne snage, kao drugog značajnog faktora proizvodnje. Ujedinjene nacije procenjuju da se danas u svetu nalazi negde oko 200 miliona stranih rad-nika, koji u pojedinim zemljama učestvuju i sa 10% u ukupnoj aktivnoj radnoj snazi. Radničke doznake su 2010. godine iznosile oko 440 milijardi dolara i oko 70% od te sume se slivalo u zemlje u razvoju.4 Ali značaj kretanja radne snage je neuporedivo manji u svetskoj privredi, nego što je to značaj međunarodnog kretanja privatnog kapitala. Jedan od razloga je i činjenica da su investicioni re-žimi u mnogim nacionalnim privredama značajno liberalizovani u poslednjoj 3 Detaljnije u: Bjelić, P. (2012). „Novi instrumenti u analizi međunarodne trgovine“, u: prof. dr
Vladimir Grečić i prof. dr Petar Veselinović (redaktori), Aktuelna kretanja u evropskoj i svetskoj privredi: implikacije na Srbiju, Naučno društvo ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet Beograd i Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Beograd, str. 127-137.
4 World Bank (2009). Global Economic Prospects: Economic Implications of Remittances and Migration, Washington D.C., table 4.1, p. 88 and World Bank (2009). Global Development Fi-nance 2009, Washington D.C., pp. 55-56.
181
deceniji, posebno u zemljama u razvoju, dok je imigracioni režim u većini raz-vijenih zemalja dodatno pooštren, što je značajna prepreka kretanju radne snage. Zbog toga ćemo se u ovom radu fokusirati na promene u tokovima međunarod-ne trgovine izazvane međunarodnim kretanjem privatnog kapitala u obliku stra-nih direknih investicija.
Najznačajniji nosioci međunarodnog kretanja privatnog kapitala su da-nas transnacionalne kompanije. Ova velika preduzeća koja globalno posluju, plasiranjem stranih direktnih investicija otvaraju filijale u velikom broju nacio-nalnih privreda u svetu. Iako transnacionalne kompanije povećavaju značajno svoje aktivnosti posle 1945. godine, od 1990. godine beležimo i promene u nji-hovoj poslovnoj filozofiji, jer one svetsko tržište sve više sagledavaju kao jedin-stveno. Kapital se ulaže tamo gde su sirovine najjevtinije, te sirovine se na tim lokacijama pretvaraju u poluproizvode i šalju u druge filijale u okviru sistema iste transnacionalne kompanije. U tim filijalama se ti proizvodi kombinuju i fi-nalizuju, i finalni proizvodi se prodaju na razvijenim tržištima. Na ovaj način, poslovanje se sve više zatvara u sisteme transnacionalnih kompanija, što naziva-mo intra-firmskom trgovinom, koje postaju vertikalno organizovane kroz verti-kalnu specijalizaciju filijala koje posluju u sistemu jedne transnacionalne kom-panije. Transnacionalne kompanije koje su svoju proizvodnju prenosile u ino-stranstvo (tzv. međunarodna proizvodnja) se sada segmentira i odvija po odre-đenim segmentima u određenim zemljama i tako se kreiraju tzv. globalni proiz-vodni lanci.
Budući da se fragmentacija proizvodnje ostvaruje ne samo u proizvod-nji, nego i u oblasti usluga, autori ovu pojavu označavaju kao globalne lance vrednosti (Global Value Chains – GVC). Ali proizvodnja ipak ostaje dominant-na suština saradnje, a liberalizacija režima međunarodne trgovine je omogućila da se ona dekomponuje i pojedine faze proizvodnog procesa razmeste po razli-čitim nacionalnim privredama. Značajna multilateralna liberalizacija je omogu-ćila da se po prvi put uspostavi globalna podela rada i time ostvari povećanje društvenog proizvoda u svetu. Zemlje sve više učestvuju u međunarodnoj trgo-vini kroz integraciju u globalne proizvodne lance i izvoz i uvoz delova i sklopo-va. To uzrokuje da se sve više u tokovima međunarodne trgovine pojavljuju po-luproizvodi, ne ni sirovine niti finalizovani proizvodi.
2. MEĐUNARODNA TRGOVINA POLUPROIZVODIMA
Poslovanje transnacionalnih kompanija, stvaranje globalni proizvodnih lanaca ima veliki uticaj na strukturu i tokove međunarodne trgovine, jer se ona sve više pretvara u trgovinu u kojoj dominiraju poluproizvodi i delovi, a ne fi-nalni industrijski proizvodi. U svetskoj robnoj trgovini, iz koje su isključeni to-kovi trgovine energentima, poluproizvodi su, prema podacima iz 2008. godine, učestvovali sa oko 40%. Najveće učešće poluproizvoda zabeleženo je u izvozu
182
Tajvana, čak 71%, dok je učešće u uvozu ove zemlje 65%. U izvozu Hong Kon-ga značajno je učešće poluproizvoda, preko 50%, dok sve druge posmatrane ze-mlje imaju značajno učešće poluproizvoda naročito u uvozu. I Kina, kao najveći svetski proizvođač ima učešće poluproizvoda u izvozu i uvozu koje je iznad svetskog proseka.5
Poluproizvode definišemo kao "inpute u proizvodni proces koji su tako-đe prošli kroz proizvodni proces, i koji se u potpunosti iskorišćavju u proizvod-nom procesu, za razliku od kapitalnih dobara" koja se samo delimično troše.6 Prema novijoj statističkoj klasifikaciji Ujedinjenih nacija, koja sve proizvode svrstava po širokim ekonomskim kategorijama (Broad Economic Categories classification – BEC) razlikujemo tri osnovne vrste proivzoda: kapitalna dobra (Capital goods), poluproizvode (Intermediate Goods) i potrošna dobra (Con-sumption Goods). Konkretno u poluproizvode se ubrajaju sledeće grupe i pod-grupe proizvoda (u zagradi je dat broj BEC grupe i podgrupe):
• hrana i pića, primarna, uglavnom za industriju (111);
• hrana i pića, prerađena, uglavnom za industriju (121);
• industrijske sirovine, primarne (21);
• industrijske sirovine, prerađene (22);
• goriva i maziva, primarna (31);
• goriva i maziva, prerađena, sem motornih goriva (322);
• delovi i slopovi kapitanih dobara, sem transportnih sredstava (42);
• delovi i sklopovi transportnih sredstava (53).7
Ako pogledamo podatke Organizacije UN za industrijski razvoj (UNI-DO), videćemo da svetski izvoz poluproizvoda najdinamičnije raste u posmatra-nom periodu 1962. do 2006. godine, i da krajem perioda dostiže nivo od oko 4.000 milijardi dolara (merenih u stalnim dolarima iz 2000. godine).
5 Navedeno prema: World Trade Organization (2009). „International Trade Statistics 2009” Gene-
va, chart I.3, p. 2. 6 Deardorff, A.V. (2006). Terms of Trade: Glossary of International Economics, Singapore,
World Scientific Publishing. 7 Bjelić, P., Marković, I., Ivana Popović Petrović, I. (2012). "Transnational Companies and a
Changing Structure of International Trade", Montenegrin Journal of Economics, Vol. 8, No 4, p. 67.
Slika 1. Svetski izvoz poluproizvoda, kapitalnih i potrošnih dobara u periodu 1962-2006, u stalnim USD iz 2000. godine
Izvor: Sturgeon, T.J., Memedovic, O. (2011). "Mapping Global Value Chains: Intermediate Goods Trade and Structural Change in the World Economy", Development Policy and Strategic Research Branch Working Paper 05/2010, Vienna, figure 1, p. 8.
Možemo primetiti da je svetski izvoz poluproizvoda ne samo značajniji
od svetskog izvoza kapitalnih i potrošnih dobara pojedinačno, već i od njihovog zbirnog izvoza, koji označavamo kao izvoz finalnih dobara. Iako su industrijski proizvodi postali dominantni proizvodi u međunarodnoj trgovini šezdesetih go-dina 20. veka moramo primetiti da su to uglavnom potpuno nefinalizovani pro-izvodi koji se razmenjuju. U slučaju pojedinačnih nacionalnih privreda, veći-nom je učešće poluproizvoda u njihovoj spoljnoj trgovini iznad 50%. Prosek za zemlje OECD je bio oko 56% 2006. godine, i skoro sve razvijene zemlje imaju učešće poluproizvoda u svojoj robnoj spoljno trgovini preko 50%, sem nekih manjih zemalja kao Austrija i Švajcarska. I napredne zemlje u razvoju, sa pri-vredama u usponu, imaju značajno učešće poluproizvoda u svojoj spoljnoj trgo-vini, posmatrano samo u trgovini robom, sem Rusije gde je njihovo učešće oko 35% u 2006. godini.
183
184
Tabela 2. Međunarodna robna trgovina poluproizvodima 2006. godine Međunarodna robna trgovina poluproizvodima
Privreda Vrednost, mil. USD Udeo u svetskoj trgovini, %
Austrija 71.575 43,4 Švajcarska 63.895 48,7 Nemačka 491.658 58,7 Francuska 275.142 55,0 Velika Britanija 238.336 47,1 Italija 224.762 57,6 Japan 361.728 66,0 Koreja, Rep. 216.677 75,1 Meksiko 154.757 64,6 Turska 77.430 66,6 Slovenija 12.133 59,5 OECD 4.329.419 56,2 Rusija 45.157 35,2 Brazil 62.632 72,7 Kina 567.235 75,3 Indija 136.032 79,5 Južna Afrika 32.671 54,6
Izvor: Miroudot, S., Lanz, R. and Ragoussis, A. (2009). “Trade in Intermediate Goods and Services”, OECD Trade Policy Working Papers, No. 93, OECD Publishing. http://dx.doi.org/10.1787/5kmlcxtdlk8r-en, p. 48.
Zemljama u razvoju, posebno onim manjim privredama kojima nedo-
staje kapital za dinamičniji privredni razvoj, se nameće kao uslov uključivanje u globalne proizvodne lance, da bi se u potpunosti integrisali u tokove svetske pri-vrede. Male zemlje u razvoju nisu četo u stanju da finalizuju proizvode na osno-vu sirovina kojima raspolažu, a nisu ni sposobne da stvore svoje proizvodne lance na globalnom nivou.
3. NOVE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Klasične teorije međunarodne trgovine kao jednu od glavnih svojih pretpostavki uzimaju da faktori proizvodnje nisu mobilni između zemalja, već samo u okviru zemalja za različite sektorske upotrebe. U vreme kada su ove teo-rije nastale, ove pretpostavke su bile realne, jer stvarno nije bilo kretanja kapita-la i rada između zemalja, posebno ne privatnog kapitala. Ova pojava se registru-je tek krajem 19. veka, ali je bila još uvek sporadična. Međutim, praksa među-narodne trgovine u 20. veku demantuje pretpostavku o nemobilnosti faktora proizvodnje između zemalja, jer se sve više faktori proizvodnje direktno razme-
185
njuju između zemalja. Kapital je najmobilniji, ali i rad postaje sve mobilniji u globalnim razmerama. Iako su prirodni resursi najmanje mobilni, mobilnost ka-pitala u značajnoj meri može da nadomesti nemobilnost prirodnih resursa. Pri-rodni resursi se koriste na mestima na kojima se prirodno nalaze od strane filija-la kompanija osnovanih kretanjem privatnog kapitala između zemalja.
I teorija faktorske raspoloživosti, koja međunarodnu trgovinu objašnja-va različitom obdarenošću zemalja faktorima proizvodnje, priznaje da se kroz razmenu manje ili više finalizovanih proizvoda u međunarodnoj trgovini indi-rektno razmenjuju faktorski sadržaji između zemalja koje trguju. Ali kako su i klasične teorije imale niz pretpostavki koje su se posle u praksi pokazale kao nerealne, nastao je čitav niz novih teorija koje pokušavaju da prevaziđu ovaj problem.
Tako je i sve veća razmena faktora proizvodnje, posebno kapitala, uzro-kovala sve značajniju međunarodnu trgovinu poluproizvodima, što smo pret-hodno ilustrovali. Zbog toga je bilo potrebno i novo teorijsko objašnjenje ova-kvih tokova u praksi međunarodne trgovine. Ovakva teorija se pojavila 1982. godine i nazvana je teorija međunarodne trgovine poluproizvodima (Theory of Trade in Middle Products) a rodonačelnici su Kalian Sanjal (Kalyan K. Sanyal) iz Indije i Ronald Džons (Ronald W. Jones). U radu koji su objavili8 oni obja-šnjavaju da je najznačajniji deo međuanrodne trgovine upravo trgovina polupro-izvodima kojima je potreban dodatna prerada pre finalne potrošnje. Ali zato ti proizvodi nisu ni sirovine, jer je na njima već izvršen proces određene obrade, i dodata lokalna novododata vrednost, pa ih oni nazivaju "srednjim" proizvodi-ma. Oni ističu da je prva posledica ovakvog stanja da čak i male zemlje, za koje je smatrano da ne mogu uticati na svetske cene, svojim poslovima obrade i do-rade mogu uticati na cenu finalnog dobra.
Ova teorija predstavlja nadgradnju teorije faktorske raspoloživosti (Hekšer-Olinovog modela) i teorije specifičnog faktora. Ona konstatuje da se u zemljama koje su uključene u međunarodnu trgovinu kreiraju dva segmenta pri-vrede: sektor proizvodnje inputa (Input tier) i sektor proizvodnje finalnih dobara (Output tier). Kod sektora proizvodnje inputa, lokalni faktori proizvodnje se ko-riste za proizvodnju poluproivzoda koji se izvoze na svetsko tržište, dok se u sektoru proizvodnje finalnih dobara uvezeni poluproizvodi kombinuju sa lokal-nim sirovinama, kako bi se proizveli finalni proizvodi koji se najčešće koriste za finalnu potrošnju u toj zemlji.
Danas se teorija međunarodne trgovine poluproizvodima razvija u ra-znim pravcima, pokušavajući da objasni odnos integracije u međunarodnoj trgo-
8 Sanyal, K.K., Jones, R.W. (1982). "The Theory of Trade in Middle Products", The American
Economic Review, Vol. 72, No. 1, pp. 16-31.
186
vini i dezintegracije u proizvodnom procesu9, ali i primenom modela opšte rav-noteže nastoje da objasne koje su determinante razmeštanja proizvodnje u glo-balnim razmerama.10
4. NOVI INSTRUMENTI ANALIZE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Klasična statistika spoljne trgovine posmatra sve prodaje iz jedne ze-mlje u inostranstvo kao izvoz, dok se uvozom označavaju sve kupovine koje se izvrše u jednu, posmatranu zemlju. Ugao posmatranja kod klasične statistike spoljne trgovine jesu carinske teritorije i tokovi spoljne trgovine između njih. Osnovni izvori podataka u statistici spoljne trgovine jesu podaci sa carine dobi-jeni prikupljanjem informacija sa carinskih deklaracija, ali i podaci o plaćanjima obavljenim sa inostranstvom koje centrane banke vode u statistici platnog bilan-sa. Ovi podaci iz statistike platnog bilansa su osnova za procenu tokova među-narodne trgovine uslugama i međunarodne trgovine proizvodima intelektualne svojine.
Danas kada su najznačajniji nosioci međunarodne trgovine transnacio-nalne kompanije i kada su domaće prodaje stanih filijala značajnije od vrednosti izvoza iz matičnih zemalja tih kompanija, statistika spoljne trgovine nam ne da-je potpune informacije, jer ne beleži prodaje koje strane filijale izvrše. Zbog to-ga nam je neophodan novi statistički okvir obuhvatanja međunarodne trgovine, koji bi u obzir uzeo i ovaj indirektni izvoz, koji je omogućen mobilnošću kapita-la između zemalja.
4.1. Statistika trgovine stranih filijala (FATS)
U okviru analize međunarodne trgovine uslugama, Svetska trgovinska organizacija (WTO) je definisala 4 načina izvršenja usluga u inostranstvu, od kojih je za nas zanimljiv treći modalitet, koji se naziva trgovinsko prisustvo (eng. Commercial presence) i podrazumeva pružanje usluga u jednoj nacional-noj privredi od strane filijala stranih kompanija koje posluju u toj zemlji.11 Kao plod saradnje najznačajnijih međunarodnih ekonomskih organizacija izrađen je 2002. godine Priručnik o statistici međunarodne trgovine uslugama, u kome se po prvi put na međunarodnom nivou pominje novi statistički koncept obuhvata-
9 Feenstra, R.C. (1998). “Integration of Trade and Disintegration of Production in the Global Eco-
nomy”, Journal of Economic Perspectives, Vol. 12, No. 4, pp. 31-50. 10 Grossman, G., Helpman, E. (2002). “Outsourcing in a Global Economy,” NBER Working
Paper No. 8728, January 2002. 11 Više u: Bjelić, P. (2011). Međunarodna trgovina, 3 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd:
Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost, str. 197.
187
nja međunarodne trgovine usluga koji uzima u obzir značajnu aktivnost transna-cionalnih kompanija u ovoj oblasti, a koji se naziva Statistika trgovine uslugama stranih filijala (Foreign Affiliates Trade in Services Statistics – FATSS).12 Par godina od usvajanja Priručnika, najrazvijenije zemlje su počele da prikupljaju statistiku o aktivnosti filijala koje ne uključuje samo ulazne i izlazne tokove stranih direktnih investicija, već i podatke o poslovanju stranih filijala. Sada se radi i na primeni ovakvog koncepta i na trgovinu robom, pa se novi statistički koncept, i za robe i za usluge, naziva Statistika trgovine stranih filijala (Foreign Affiliates Trade Statistics – FATS).13
Prvobitna statistika koja prati poslovnu aktivnost transnacionalnih kom-panija razvijena je u SAD još 1950-ih godina, od kada ova zemlja prikuplja i obrađuje podatke kako o poslovanju američkih transnacionalnih kompanija u svetu, tako i o poslovanju stranih filijala koje posluju u američkoj privredi. Po-sedovanje ovakvih podataka je veoma važno za vođenje ispravne ekonomske politike, posebno u oblasti saradnje sa inostranstvom. Na međunarodnom nivou, aktivnost oko izrade FATS-a počinje tek krajem 20. veka, dok Svetska trgovin-ska organizacija objavljuje podatke o FATS-u od 2003. godine.
Statistika međunarodne trgovine koja kao instrument koristi statistiku trgovine stranih filijala (FATS) podrazumeva da se prate tokovi privatnog kapi-tala i da se po “nacionalnosti” tog kapitala pripisuju podaci o izvozu zemlji po-rekla kapitala, a ne zemlji iz koje se izvoz ostvaruje, u slučaju poslovanja stra-nih filijala. To podrazumeva da se izvoz obavlja i indirektno, preko stranih fili-jala domaćih matičnih kompanija, u dva osnovna toka:
1. prodaje strane filijale na tržištu zemlje domaćina filijale;
2. izvoz te strane filijale na treća tržišta.
Kada govorimo o aktivnosti transnacionalnih kompanija u tradicional-noj analizi međunarodne trgovine, obično se iznose podaci o ulaznim i izlaznim tokovima stranih direktnih investicija. Ali ovi podaci, deo statistike stranih inve-sticija, pokazuju samo monetarni aspekt investiranja, dok ne pokazuju poslovnu aktivnost transnacionalnih kompanija, posebno ne onaj segment poslovanja stra-nih filijala. Primena FATS-a u statistici međunarodne trgovine upravo daje in-formacije o poslovanju transnacionalnih kompanija, kroz poslovanje njihovih stranih filijala. Izvor informacija za FATS su poslovni izveštaji transnacionalnih
12 United Nations, European Commission, International Monetary Fund, Organisation for Econo-
mic Co-operation and Development, United Nations Conference on Trade and Development and World Trade Organization (2002). ”Manual on Statistics of International Trade in Servi-ces” Geneva, Luxembourg, New York, Paris, Washington, D.C.
13 Detaljnije u: Bjelić, P. (2010). "Transacionalizacija svetske trgovine i novi koncept analize me-đunarodne trgovine" u: Bjelić, P., Jelisavac Trošić, S. i Popović Petrović, I. (2010). Savremena međunarodna trgovina, Institut za međunarodnu politiku i privredu, str. 269-294.
188
kompanija, pa se mora naći balans između potrebe za javnim podacima i pover-ljivosti podataka preduzeća. Informacije po FATS statistici se mogu dobijati ge-ografski, po posmatranim zemljama, ili sektorski, po određenim sektorima pri-vrede u kojima se ostvaruju tokovi stranih direktnih investicija. Obično se poda-ci po FATS konceptu iskazuju za pojedinačne nacionalne privrede, a mogu se prikupljati u dva vida:
• ulazni FATS tokovi, i
• izlazni FATS tokovi.
Ulazni FATS tokovi (Inward FATS) pokazuju aktivnost stranih filijala koje one ostvaruju na teritoriji jedne posmatrane zemlje. Tako, na primer, u SAD se sastavlja statistika o poslovanju stranih filijala na tržištu SAD, a koje su pod kontrolom preduzeća sa sedištem van SAD. Ovo je izuzetno važna statisti-ka, jer zemlja mora da prati koliko je njena privreda pod uticajem poslovanja stranih transnacionalnih kompanija, kako u pogledu zapošljavanja, tako i povla-čenja kapitala, repatrijacije profita i slično. Sve ove informacije kreatori spolj-noekonomske politike moraju uzeti u obzir.
Kada se sastavlja statistika o ulaznim FATS tokovima postavlja se pita-nje kako se definiše zemlja porekla kapitala? Da li je to zemlja iz koje kapital stiže i gde se nalazi za domaće preduzeće matična kompanija (first foreign pa-rent) iako i ta kompanija ima svoju matičnu kompaniju u nekoj trećoj zemlji? Međunarodne ekonomske organizacije su se odlučile da se pronađe krajnji inve-stitor (ultimate investor), a ne kao u ovom navedenom slučaju posredni investi-tor (immediate investor). Krajnji investitor može biti krajnja karika na dugom nizu stranih filijala (Ultimate beneficial owner – UBO ili Unit of ultimate con-trol)14 i treba težiti da se utvrdi, kada god je to moguće, ko je krajnji investitor. Krajnji investitor se obično definiše kao prvo pravno ili fizičko lice koje u nizu kompanija direktno ili indirektno kontroliše sve kompanije u nizu, a on sam nije pod kontrolom drugih lica.
Ali, u nekim slučajevima je veoma teško utvrditi krajnjeg investitora, jer jedna zemlja koja sastavlja statistiku po FATS konceptu ne može dobijati di-rektno podatke od kompanija koje ne posluju na njenoj teritoriji. Nekada se kao izvor informacija o kontroli nad filijalama koriste podaci o prilivu stranih di-rektnih investicija u različite zemlje, koji se mogu naći u platnim bilansima ze-malja, ali je pitanje koliko su ti podaci detaljni. Zbog toga mnoge zemlje infor-macije po FATS konceptu prikupljaju po tzv. Prvom investitoru, jer nisu sigurni ko je krajnji investitor za filijale koje posluju na njihovoj teritoriji. Ovaj princip
14 Ultimate beneficial owner – UBO, prema UN Priručniku o statistici međunarodne trgovine
uslugama, odnosno: Unit of ultimate control, prema OECD-u.
189
je prihvatio i OECD i preporučuje svojim zemljama članicama da prikupljaju statistiku po FATS konceptu i na ovaj način.15
Izlazni FATS tokovi (Outward FATS) pokazuju aktivnost stranih filija-la koje su pod kontrolom matičnih kompanija iz posmatrane zemlje, a koje po-sluju u ostatku sveta. SAD imaju najdetaljniju FATS čak i po ovom toku, jer osim novododate vrednosti i izvoza filijala stranih kompanija na svojoj teritoriji, prati i zaposlenosti i druge pokazatelje. Ovaj vid FATS tokova je mnogo značaj-niji za zemlje, jer su u njemu sadržani podaci o indirektnom izvozu koji zemlja ostvaruje putem stranih filijala svojih kompanija. Zbog toga se mnoge razvijene zemlje koje još nemaju resurse da razviju u potpunosti statistiku međunarodne trgovine po FATS-u, kao što su male razvijene privrede, opredeljuju da analizi-raju upravo izlazne FATS tokove, dok ulazne FATS tokove ostavljaju za razvi-janje u nekom budućem periodu.
Iako se čini da kod izlaznih FATS tokova nema problema sa lociranjem nacionalnosti kapitala, jer se posmatra poslovanje stranih filijala u jednoj privre-di, može doći do zabuna zbog registracije kompanija na raznim “egzotičnim” lokacijama, kao što su slobodne poslovne zone. Tako, na primer, ako imamo matičnu kompaniju iz Velike Britanije koja registruje svoju filijalu na Bermudi-ma, radi smanjenja poreza koji na poslovanje plaća, a ta filijala većinu svojih poslovnih aktivnosti obavlja u privredi SAD, onda se postavlja pitanje gde tu aktivnost treba registrovati u privredi Bermuda ili SAD.16 Opšte načelo je da se poslovna aktivnost stranih filijala registruje tamo gde se dominantno obavlja, u tzv. realnom sedištu, odnosno centru privrednih aktivnosti.
Kada se tokovi međunarodne trgovine žele obuhvatiti po FATS-u, onda se može posmatrati samo poslovanje stranih filijala koje su u većinskom vlasni-štvu pojedinih transnacionalnih kompanija (Majority Owned Foreign Affiliates – MOFA). Većina transnacionalnih kompanija, kako matičnih kompanija tako i njihovih stranih filijala, osnovane su kao akcionarska društva. Ovo je rezultat ubrzanog razvoja međunarodne trgovine i potrebe za sve većim kapitalom kako bi se kao trgovac kompanija mogla angažovati u globalnim poslovnim tokovi-ma. Ali kada je reč o akcionarskim društvima, onda moramo znati da je teško ustanoviti nacionalnost njihovog kapitala, jer se radi o društvima koji svoj kapi-tal pribavljaju izdavanjem akcija i mogu imati veliki broj akcionara, sa malim udelima u kapitalu. Države koje sastavljaju statistiku međunarodne trgovine po FATS-u treba da urade sve što je u njihovoj moći da na najbolji mogući način
15 Prema: Bjelić, P. (2011). Međunarodna trgovina, 3 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd:
Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost, str. 131. 16 Bjelić, P., Stojadinović Jovanović, S. (2009). ”New Concept of International Trade Statistics”
in: Irena Kikerkova and Danijela Mamučevska (editors) Proceedings from the Third Internatio-nal Conference ”Regional Cooperation and Economic Integration: Challenges and Opportuni-ties” October 15-17, 2009, Skopje, Macedonia, p. 190.
190
izvrše klasifikaciju aktivnosti filijala po poreklu njihovog kapitala. Ako nisu u mogućnosti da potpuno precizno odrede poreklo nekih stranih investicija, onda je dozvoljeno da izvrše klasifikaciju na osnovu informacija kojima raspolažu.
Za neke manje zemlje je veoma skupo i komplikovano da za svaku go-dinu vrše sastavljanje statistike međunarodne trgovine po FATS konceptu, od-nosno oni to ne mogu učiniti za sve strane kompanije koje posluju u njihovoj privredi i za sve svoje kompanije koje posluju u inostranstvu, pa zbog tih finan-sijskih i resursnih ograničenja, ove zemlje često pribegavaju metodi uzorka i sa-kupljanju statistike po FATS-u svake druge ili treće godine. Svetska trgovinska organizacija (WTO) od 2003. godine objavljuje podatke i o ulaznim i o izlaznim FATS tokovima, ali uglavnom samo za razvijene zemlje sveta. U narednoj tabe-li smo prikazali seriju podataka o ulaznim tokovima FATS-a, da bi se dobila predstava o uticaju filijala stranih transnacionalnih kompanija na privrede prika-zanih zemalja. Naravno da je najveći uticaj u najrazvijenim zemljama, ako što su SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, ali su relativno značajniji uti-caji na zemlje sa mnogo manjim privredama, kao Irska, Hong Kong, Poljska i Mađarska.
Tabela 3. Statistika međunarodne trgovine razvijenih zemalja po FATS-u, ulazni tokovi, 2003-2008 (milijarde USD)
Ulazni FATS tokovi 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Austrija 24,9 ... ... ... 57,3 74,6 Belgija 24,9 ... ... 63,5 ... ... Bugarska ... 2,5 2,9 3,8 4,6 6,2 Češka Republika 18,6 23,0 28,5 30,6 42,9 ... Danska 4,9 ... ... ... 35,9 41,5 Estonija ... 1,6 1,6 1,9 2,5 3,0 Finska 11,8 13,6 13,3 ... 22,4 24,6 Francuska 102,6 128,8 148,0 161,4 ... 250,0 Grčka 4,5 ... ... ... ... ... Holandija 33,2 ... 55,9 ... ... 94,4 Hong Kong ... 83,1 91,6 114,0 142,0 139,2 Izrael 4,0 4,2 6,1 9,4 10,2 ... Italija 60,4 71,9 75,3 92,0 107,0 128,3 Irska 16,6 18,7 26,7 33,2 ... ... Japan 14,8 20,8 33,3 27,1 ... ... Kipar ... 0,9 0,9 1,1 0,5 ... Letonija 0,9 1,3 1,8 2,3 3,1 ... Litvanija ... 1,9 2,3 2,9 ... ... Mađarska 9,5 11,8 12,9 17,5 26,5 32,8 Nemačka ... ... 187,8 199,6 ... 263,0 Novi Zeland 11,9 ... ... ... Norveška 17,2 18,6 24,0 28,5 32,6 40,0
191
Poljska 6,9 9,0 11,3 19,3 23,0 37,9 Portugalija 10,4 7,5 10,0 13,8 18,8 33,7 Rumunija 2,6 5,4 ... 10,1 14,8 ... Slovačka ... 4,8 6,4 6,6 8,8 ... Slovenija 0,8 1,2 ... 1,5 2,1 2,6 Španija 40,6 52,3 52,5 69,3 ... 117,7 Švedska 36,4 43,5 46,0 52,9 65,6 70,7 Trinidad i Tobago 0,2 ... ... ... Velika Britanija 174,8 222,1 253,3 283,6 368,9 ... SAD 416,0 425,7 460,5 563,5 897,2 855,4
Izvor: World Trade Organization (2011). ”International Trade Statistics 2009” Geneva, 2009, table I.25, p. 31 i World Trade Organization (2011). ”International Trade Statistics 2011” Geneva, 2011, table I.25, p. 44.
Ali pitanje koje ostaje je koliko je učešće faktora proizvodnje države domaćina stranih filijala u vrednosti izvoza iz tih stranih filijala, što spada u segment koristi od trgovine. Na ovo pitanje možemo dobiti odgovor samo ako posmatramo faktorske udele u proizvodnji i trgovini (factor content), što znači da koncept novododate vrednosti (value added), kao dodati deo u svakoj fazi proizvodnje i prometa, moramo primeniti i na oblast spoljne trgovine.
4.2. Obračun spoljne trgovine po novododatoj vrednosti
Organizacija za ekonomsku sradnji i razvoj (OECD) je na bazi input-output tabela koje primenjuje na podacima za svoje članice, najrazvijenije ze-mlje sveta, ali i druge značajne privrede uspela da razvije čitav niz pokazatelja koji daju uvid u učešće preduzeća pod stranom kontrolom u izvozu i uvozu ze-mlje u kojoj posluju, kao što su sadržaj uvoza u izvozu (import content of ex-ports) i slični pokazatelji.
Klasična statistika spoljne trgovine prati izvoz i uvoz po bruto koncep-tu. To znači da ako jedna zemlja uveze sirovinu i nju delimično obradi (doda novostvorenu vrednost) kada je izvozi, onda se izvoz obračunava po celokupnoj vrednosti izvoza, a ne samo po vrednosti koja je u zemlji izvoza dodata. Na slici 2 dat je primer uvoza sirovine od 100 jedinica u zemlju B, u kojoj je u proizvod-nji dodato preradom još 10 jedinica novostvorene vrednosti. Kada se obračuna-va izvoz dorađenog proizvoda u zemlji B, onda se njegov izvoz vodi po bruto vrednosti 110, iako je doprinos zemlje B samo 10 jedinica. Da bi se mogao ja-snije pratiti doprinos pojedinih zemalja u međunarodnoj trgovini, OECD je u sa-radnji sa WTO razvio metodologiju praćenja međunarodne trgovine po koncep-tu novododate vrednosti. To znači da bi, u primeru sa slike 2, izvoz zemlje A bio 100 jedinica posmatranog proizvoda, a zemlje B samo 10 jedinica, a ne 110 kao po bruto konceptu.
Slika 2. Statistika međunarodne trgovine po bruto konceptu i konceptu novododate vrednosti
Zemlja A
Zemlja
B
Zemlja C
bruto bruto
novododata vrednost (100)
novododata vrednost (10)
Izvor: OECD "Measuring Trade in Value-Added: An OECD-WTO joint initiative" Internet, www.oecd.org/document/51/0,3746,en_2649__37431_49865779_1_1_1_37431,00.htm, pristupljeno 16/03/2012.
Baza podataka OECD i WTO o međunarodnoj trgovini po konceptu no-vododate vrednosti je, za najveće privrede sveta, dostupna od juna 2012. godi-ne.17 Podaci po ovom konceptu obračuna spoljne trgovine zemalja baca novo svetlo na značaj zemalja u međunarodnoj trgovini. Prema klasičnoj statistici spoljne trgovine, najveći svetski izvoznik roba je NR Kina, koja je postala glo-balna fabrika za proizvodnju većine proizvoda u svetu zbog svoje jevtine radne snage. Ali, ako pogledamo tokove spoljne trgovine po konceptu novododate vrednosti, prikazane na slici 3, vidimo da su Evropska unija i SAD još uvek značajne sile u svetskom izvozu.
Slika 3. Tokovi spoljne trgovine najvećih privreda u svetu, po konceptu novododate vrednosti, 2005. godine
Izvor: OECD "Measuring Trade in Value-Added: An OECD-WTO joint initiative" Internet, www.oecd.org/document/51/0,3746,en_2649__37431_49865779_1_1_1_37431,00.htm, pristupljeno 16/03/2012.
192
17 Više o metodologiji u: OECD and WTO "Trade in Value-Added: Concepts, Methodologies and Challenges" Joint Note, Paris, 2012.
193
Poslovanje transnacionalnih kompanija je učinilo da se sirovine eksplo-atišu gde se nalaze i šalju u zemlje sa jevtinom radnom snagom, bez obzira na nacionalnost kapitala kojim su te kompanije osnovane, pa su danas najznačajniji tokovi u međunarodnoj trgovini tokovi delova i sklopova (poluproizvoda). Što je proizvod tehnološki složeniji, to je njegov stepen fragmentacije veći. Jedan od najvećih centara gde se sama proizvodnja obavlja je NR Kina, u kojoj poslu-je veliki broj stranih kompanija, posebno u slobodnim proizvodnim zonama. Ove strane kompanije učestvuju i do 50% u izvozu Kine.
Koncept statistike spoljne trgovine po novododatoj vrednosti nam poka-zuje koliki je udeo stranih faktora u proizvodnji i izvozu pojedinačnih izvoznih proizvoda u posmatranoj zemlji. Iz OECD i WTO baze smo izvukli podatke ko-ji pokazuju udeo stranih faktora u proizvodnoj strukturi izvoznih proizvoda ka-rakterističnih zemalja, prikazano u tabeli 4. Vidimo da SAD i Japan, kao razvi-jene zemlje i izvorišta stranih direktnih investicija imaju manje učešće strane novododate vrednosti u svom izvozu, 11% i 14%, respektivno. Neke druge raz-vijene zemlje, kao Nemačka, koje su primile i veliki obim stranih direktnih in-vesticija imaju udeo strane novododate vrednosti u vrednosti svog izvoza, oko 25%. Zemlje u razvoju beleže još veći udeo strane novododate vrednosti u vred-nosti svog izvoza, pa je on u NR Kini oko 31%, a u Mađarskoj, kao predstavnici zemalja koje su imale veliki priliv stranih drektnih investicija, čak oko 40%.
Tabela 4. Udeo strane novododate vrednosti u izvoznim proizvodima i glavna izvorišta strane novododate vrednosti, 2009. godine
Zemlja
Udeo strane novododate vrednosti u izvozu (%)
Najznačajnija izvorišta stvarne novododate vrednosti
SAD 11 Kanada, NR Kina, Japan, Meksiko, Velika Britanija
Nemačka 25 SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija NR Kina 31 Rep. Koreja, Japan, SAD, Nemačka, Rusija Japan 14 SAD, NR Kina, Australija, Rep. Koreja, Nemačka Mađarska 40 Nemačka, SAD, Austrija, Rusija i Japan
Izvor: OECD/WTO Baza spoljne trgovine po novododatoj vrednosti, Internet, http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=TIVA_OECD_WTO
Što se zemlje više otvaraju za međunarodnu razmenu i što imaju veći priliv stranih direktnih investicija, raste i udeo strane novododate vrednosti u vrednosti njihovog izvoza. Ako uporedimo podatke za NR Kinu u 1995. i 2005. godini, vidimo da se udeo visoko-tehnološki intenzivnih proizvoda (eng. higher tech. products) u izvozu NR Kine značajno povećao, ali se značajno povećao i udeo korišćenja stranih komponenti, sa 11% 1995. godine, na čak 25% od vred-nosti izvoznih proizvoda. Kod niže-tehnološki intenzivnih proizvoda (eng. lo-
194
wer tech. products), udeo stranih faktora proizvodnje je oko 10%, 2005. godine, a sličan procenat je i kod izvoza usluga (eng. services). Kod primarnih proizvoda (eng. primary products) je udeo stranih komponenti oko 6% za 2005. godinu.18
Najznačajnije pitanje koje se nameće kada razmatramo spoljnu trgovinu jedne zemlje su koristi koje ta zemlja ima od uključivanja u međunarodnu trgo-vinu. Nije bitno da li međunarodno poslovanje inicira domaći ili strani kapital, već je bitno koliko se domaće (lokalne) supstance nalazi u izvoznom proizvodu. Domaća supstanca su svi faktori proizvodnje jedne zemlje koji su ugrađeni u iz-vozni proizvod. Dugo je u teoriji međunarodne trgovine bio prihvaćen stav da je opšti cilj da zemlje izvoze proizvode više faze prerade, sa većim delom novodo-date vrednosti. To se sve više i dešava u spoljnoj trgovini zemalja u razvoju, pod uticajem procesa transnacionalizacije svetske privrede. Ali ključno pitanje je koliki je deo novododate vrednosti u izvozu proizvoda nastao angažovanjem lokalnih faktora proizvodnje, odnosno šta država izvozi i šta njeni građani imaju od izvoza tih proizvoda.
ZAKLJUČAK
U 20. veku došlo je do značajnih strukturnih promena u međunarodnoj trgovini. Međunarodno poslovanje velikih globalnih preduzeća je postalo veo-ma značajno, a njihova poslovna filozofija je bilo da tretiraju svetsko tržište kao jedinstveno, što je vodilo stvaranju globalnih proizvodnih lanaca. Klasična stati-stika spoljne trgovine, koja posmatra kupovine i prodaje sa inostranstvom sa aspekta jedne nacionalne privrede, nije više u mogućnosti da nam da podatke potrebne za analizu međunarodne trgovine u situaciji kada se strani faktori pro-izvodnje sve intenzivnije koriste u raznim nacionalnim privredama.
Razvoj novih instrumenata analize međunarodne trgovine nam omogu-ćuje da sagledamo uticaj filijala stranih transnacionalnih kompanija na proiz-vodnju i izvoz u pojedinim nacionalnim privredama, primenom statistike trgovi-ne stranih filijala (FATS). Razvijena je i metodologija koja nam omogućava da sagledamo i ulogu stranih faktora proizvodnje u izvozu pojedinih zemalja i po-jedinih sektora privrede, kao što je obračun spoljne trgovine po novododatoj vrednosti, koji primenjuju OECD i WTO. Važno je znati koliki deo supstance svojih faktora jedna zemlja izvozi na svetsko tržište, jer je to indikator koristi koje će ona imati od međunarodne trgovine. Ali ovi novi statistički instrumenti se trebaju koristiti kao značajna dopuna klasične statistike spoljne trgovine, bez mogućnosti njihove potpune zamene. Svi ovi novi instrumenti su značajni za pravilno sagledavanje položaja jedne zemlje u svetskoj privredi i vođenje ade-kvatne spoljnotrgovinske politike.
18 OECD "Measuring Trade in Value-Added: An OECD-WTO joint initiative" Internet,
www.oecd.org/document/51/0,3746,en_2649__37431_49865779_1_1_1_37431,00.htm, pristu-pljeno 16.03.2012.
195
LITERATURA
Bjelić, P. (2008). ”Foundations of the New Concept of International Trade” – Extended Abstract, Proceedings, International Conference of the School of Economics and Busi-ness in Sarajevo (4th ICES 2008) ”Transnational Challenges of EU Integration and Glo-balization” 9-10.10.2008, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, pp. 30-32.
Bjelić, P. (2009). "Statistika o aktivnosti filijala transnacionalnih kompanija u Evrop-skoj uniji" Evropsko zakonodavstvo, God. VIII, br. 27-28/2009, str. 56-64.
Bjelić, P., Stojadinović Jovanović, S. (2009). "New Concept of International Trade Sta-tistics", in: Irena Kikerkova and Daniela Mamutcevska (eds.), Regional Cooperation and Economic Integration – Challenges and Opportunities, 3rd International Conferen-ce of the Faculty of Economics Ss.Cyril and Methodius University, Skopje and Customs Administration of the Republic of Macedonia, Skopje, Republic of Macedonia, October 15-17th, pp. 181-192.
Bjelić, P. (2010). "Transacionalizacija svetske trgovine i novi koncept analize međuna-rodne trgovine" u: Predrag Bjelić, Sanja Jelisavac Trošić i Ivana Popović Petrović "Sa-vremena međunarodna trgovina" Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, str. 269-294.
Bjelić, P. (2011). Međunarodna trgovina, 3 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd: Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost
Bjelić, P., Marković, I., Popović Petrović, I. (2012). "Transnational Companies and a Changing Structure of International Trade", Montenegrin journal of economics, Vol. 8, No 4, pp. 61-77.
Bjelić, P. (2012). „Novi instrumenti u analizi međunarodne trgovine“, u: prof. dr Vladi-mir Grečić i prof. dr Petar Veselinović (redaktori), Aktuelna kretanja u evropskoj i svet-skoj privredi: implikacije na Srbiju, Naučno društvo ekonomista Srbije, Ekonomski fa-kultet Beograd i Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Beograd, str. 127-137.
Deardorff, A.V. (2006), Terms of Trade: Glossary of International Economics, Singa-pore, World Scientific Publishing.
Feenstra, R.C. (1998). “Integration of Trade and Disintegration of Production in the Global Economy”, Journal of Economic Perspectives, Vol. 12, No. 4, pp. 31-50.
Grossman, G., Helpman, E. (2002). “Outsourcing in a Global Economy,” NBER Wor-king Paper No. 8728, January 2002
Miroudot, S., Lanz, R., Ragoussis, A. (2009). “Trade in Intermediate Goods and Servi-ces”, OECD Trade Policy Working Papers, No. 93, OECD Publishing. http://dx.doi.org/10.1787/5kmlcxtdlk8r-en.
OECD and WTO (2012). "Trade in Value-Added: Concepts, Methodologies and Chal-lenges", Joint Note, Paris
OECD "Measuring Trade in Value-Added: An OECD-WTO joint initiative" Internet, www.oecd.org/document/51/0,3746,en_2649__37431_49865779_1_1_1_37431,00.htm, accessed 16/03/2012.
196
Sanyal K.K., Jones, R.W. (1982). "The Theory of Trade in Middle Products", The Ame-rican Economic Review, Vol. 72, No. 1, pp. 16-31.
Sturgeon, T.J., Memedovic, O. (2011). "Mapping Global Value Chains: Intermediate Goods Trade and Structural Change in the World Economy", Development Policy and Strategic Research Branch Working Paper 05/2010, Vienna.
United Nations, European Commission, International Monetary Fund, Organisation for Economic Co-operation and Development, United Nations Conference on Trade and Development and World Trade Organization (2002). ”Manual on Statistics of Internati-onal Trade in Services” Geneva, Luxembourg, New York, Paris, Washington, D.C.
World Bank (2006). Global Economic Prospects: Economic Implications of Remittan-ces and Migration, Washington D.C.
World Bank (2009). Global Development Finance 2009, Washington D.C.
World Trade Organization (2009). ”International Trade Statistics 2009”, Geneva.
World Trade Organization (2011). ”International Trade Statistics 2011”, Geneva.
Izdavač Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet
Centar za izdavačku delatnost Kamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065
E-mail: [email protected]
Dekan Ekonomskog fakulteta Prof. dr Branislav Boričić
Direktor CID-a
Dr Đorđe Kaličanin
Tehnička priprema Nadežda Stamatović
Dizajn korice MaxNova
Štampa
ČUGURA PRINT - Beograd
Recenzenti Prof. dr Zorka Zakić
Prof. dr Stevan Devetaković Prof. dr Gojko Rikalović
Dr Snežana Grk, naučni savetnik
ISBN: 978-86-403-1335-3
© 2013. Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo koјем obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.
TEMATSKI ZBORNIK RADOVA
EKONOMSKA POLITIKA I RAZVOJ
Redak to r i
Dr Biljana Jovanović Gavrilović
Dr Tatjana Rakonjac-Antić
Dr Žaklina Stojanović
Dr Milorad Filipović
Beograd, decembar 2013.
PREDGOVOR
Katedra za ekonomsku politiku i razvoj već četiri godine uspešno orga-nizuje naučni seminar posvećen aktuelnim pitanjima razvoja i funkcionisanja privrede Srbije, ali i opštim teorijskim i metodološkim problemima koji zaoku-pljaju pažnju akademske i šire javnosti. Tokom vremena koncept Seminara je evoluirao u skladu sa potrebama i interesima učesnika. Sastajali smo se češće nego što je prvobitno planirano u želji da odgovorimo na zahteve koleginica i kolega sa Fakulteta, ali i iz drugih institucija. Seminar je okupio članove svih katedri iz naše kuće, što ga je učinilo posebno zanimljivim i korisnim, imajući u vidu širok spektar znanja koja pokrivaju različite naučne oblasti. Uvedena je praksa da studenti master i doktorskih studija izlažu svoje radove i tako stiču dragocena iskustva. Mreža učesnika se vremenom proširila i na bivše studente našeg Fakulteta, zaposlene u privredi, državnim organima i obrazovnim institu-cijama.
I ovom prilikom ističemo da se rad Seminara odvijao u izuzetno prijat-noj, akademskoj atmosferi, obeleženoj zanimljivim pitanjima i konstruktivnim dijalozima. Tome je doprineo šarolik sastav publike, koji je obuhvatao sadašnje i bivše studente, nastavnike i saradnike Fakulteta, kao i druge zainteresovane pojedince.
Tematski zbornik radova izloženih na Seminaru u 2013. godini sadrži
ukupno 16 priloga, koji su razvrstani u četiri relativno homogene celine. Prva se bavi procesom tranzicije i njegovim rezultatima, pre svega u domenu razvoja re-alnog sektora privrede Srbije. Druga u fokusu ima međunarodnu razmenu, po-smatranu sa ekonomskog, finansijskog i pravnog aspekta. U trećoj se pažnja koncentriše na razvoj tržišta osiguranja u Srbiji i kompleks pitanja vezanih za upravljanje rizicima i finansiranje saobraćajne infrastrukture. Četvrta celina je posvećena statističkim paradoksima i izabranim mikroekonomskim temama, kao što su marketing i standardi za sisteme menadžmenta u organizacijama raz-ličitih veličina i vrsta delatnosti.
Zahvaljujemo se svim učesnicima Seminara, izlagačima i diskutantima,
koji su dali svoj doprinos njegovom uspešnom radu. Posebnu zahvalnost dugu-jemo recenzentima, istaknutim naučnim radnicima sa velikim znanjem i isku-stvom, na uloženom naporu i izdvojenom vremenu.
Sa zadovoljstvom konstatujemo da je rukovodstvo Fakulteta, kao i rani-
jih godina, podržalo rad Seminara i odobrilo štampanje ovog zbornika. R E D A K T O R I
I
S A D R Ž A J
I
TRANZICIJA I RAZVOJ REALNOG SEKTORA U SRBIJI Ljubodrag Savić
UTICAJ TRANZICIJE I EKONOMSKE KRIZE NA RAZVOJ DRŽAVA NASTALIH NA PROSTORU BIVŠE SFRJ .................................... 3 Milorad Filipović
Stanislava Delić
ODRŽIVI RURALNI RAZVOJ NA PRIMERU VOJVODINE ...................... 33 Sanja Mitić
Mirjana Gligorijević
Aleksandra Zečević
ISTRAŽIVANJE PONUDE PREHRAMBENIH PROIZVODA SA ZDRAVSTVENIM I NUTRITIVNIM OZNAKAMA .............................. 55 Milena Lutovac
Ljubodrag Savić
INDUSTRIJSKA POLITIKA SRBIJE – POGLEDI I PERSPEKTIVE ......................................................................... 81 Drinka Peković
DOZNAKE KAO FAKTOR SMANJENJA RURALNOG SIROMAŠTVA U SRBIJI ...................................................... 107
II
MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI Radovan Kovačević
ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA ROBNI IZVOZ SRBIJE .......................................................................... 131
II
Jelena Perović
REŠAVANJE SPOROVA IZ MEĐUNARODNIH POSLOVNIH ODNOSA PUTEM ARBITRAŽE .......................................... 163 Predrag Bjelić
PROMENE U ANALIZI SPOLJNE TRGOVINE USLED GLOBALNOG KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE .......................... 177
Sandra Stojadinović Jovanović
Dušan Marković
MESTO I ULOGA PODSTICAJA U POLITICI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA SRBIJE ......................................... 197
III
FINANSIJE I RAZVOJ TRŽIŠTA OSIGURANJA Jelena Kočović
Marija Jovović
PROBLEMI RAZVOJA TRŽIŠTA OSIGURANJA U SRBIJI ..................... 221 Dragana Draganac
HEDŽING KAO MEHANIZAM ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA ............. 243 Mališa Đukić
Danijel Vučković
INVESTIRANJE U TRANSPORTNU INFRASTRUKTURU – SIMULACIJA ANALIZE TROŠKOVA I KORISTI ................................. 259 Slađana Sredojević
JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U JUGOISTOČNOJ EVROPI: SISTEMSKI ILI AD HOC PRISTUP? ......................................... 275
III
IV
OSTALA POVEZANA PITANJA Dušanka Ušćumlić
Jasna Babić
INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA .............................................. 293 Olgica Bošković
Bojana Milićević
Tamara Nikolić
STATISTIČKI PARADOKSI U ANALIZI TABELA KONTINGENCIJE ........................................................................ 317 Ljiljana Dimitrijević
ZNAČAJ I FAKTORI UPRAVLJANJA MARKETINGOM – POGLED NA SAVREMENU PRAKSU .................................................... 331