medjunarodna ekonomija za kolokvijum

7/28/2019 Medjunarodna Ekonomija Za Kolokvijum

1/22

1.Razlika izmeu svetske privrede i meunarodne ekonomijePrivreda pojedine konkretne zemlje obuhvata kompletnu privrednu strukturu,faktore razvoja i privredni sistem.Svetska privreda predstavalja zbir privreda svihzemalja u svetu.Meunarodna ekonomija predstavlja privrednu saradnju izmeusvih zemalja sveta, odnosno onaj deo privrede koji nastaje po osnovu privredne

saradnje, bilateralno i multilateralno.2. Ciljevi svetskog privrednog razvojaCiljevi privrednog razvoja su kvalitetan ivot, s tim da se danas ivi bolje nego jue,a sutra bolje nego danas, odnosno da svaka generacija ivi kvalitetnije u odnosu naprethodnu.3. Svetske privredne krizeKriza je ozbiljna bolest privrede, inflacija ili stagflacija izazvana unutranjim ilispoljnim uzrocima.Moe biti lokalna ili opta, kratkorona ili dugorona.Privredna kriza je uvekposledica odreene privredne prenapregnutosti, najee znatno vee potronje odproizvodnje.Karakteristika privredne krize je pad proizvodnje i zaposlenosti, velikabankrotstva preduzea i banaka, pad zarada i socijalne napetosti.Istovremenarecesija i inflacija predstavlja stagflaciju.4. I 5.Najbogatije i najsiromanije zemlje po kriterijumu ukupnogBDP/milioni$ u 2008.godini

Zemlja/2008. BDP/prekomilijardu US$

1. Kiribati 137

2. Marsalska

ostrva

158

3. Sao Tome iPrincipe

175

4. Palau 181

5. Mukronezija 258

6. Tonga 278

7. Dominika 357

8. Gvineja Bisao 430

9. Timor Leste 496

10. Samoa 523

Zemlja/2008. Ukupan BDPmilijarde dolara

1. SAD 14.093

2. Japan 4.910

3. Kina 4.326

4. Nemaka 3.649

5. Francuska 2.856

6. V.Britanija 2.674

7. Italija 2.303

8. Rusija 1.679

9. Spanija 1.601

10. Brazil 1.575


2/22

6.I 7.BRUTO NACIONALNI DOHODAK PO GLAVI STANOVNIKA

Najbogatije zemlje

8. Kako Svetska banka klasifikuje zemlje po kriterijumu razvoja?Po nivou dohotka Svetska banka sve zemlje svrstava po geografskim regionima (tz.Atlas metod).Prosean dohodak po glavi stanovnika u svetu je 2008. godine iznosio8.613 $.Zemlje grupe niskog dohotka su imale 975$ ili manje.Zemlje nieg srednjegdohotka su imale izmeu 976 i 3.855$.Zemlje vieg srednjeg dohotka su imaleizmeu 3.856 i 11.905.Zemlje visokog dohotka su imale vie od 11.906$ .9. Kako Svetska banka klasifikuje zemlje po kriterijumu zaduenosti?Prezaduena zemlja je ona kod koje 3 od 4 kriterijuma prevazilaze standarde:ueestanja duga u BDP preko 80%;stanje duga preko 220% izvoza;uee otplateglavnice i kamate u izvozu 30%;uee otplate glavnice i kamate u BDP 8%;Srednje

zaduene su one zemlje kod kojih dva od etiri pokazatelja premauju 60%, ali nedostiu kritine nivoe.10. Privredni razvoj KineKina je u godinama posle reformi (1978-2004), BDP je povean 32 puta; prosenirast kineske privrede poslednjih godina prelazio je 10%.U istom periodu, poveanjeivotnog standarda 3,5 puta i ima jednu od najveih tednji stanovnika u odnosu nasve zemlje u tranziciji.Sa 1.428 mlrd$ izvoza drugi trgovac sveta, posle Nemake a

Rednibroj

zemljaAtlasmetod(usdolari)

Metodkupovnesnage(dolari)

1. Norveka 87.070 58.500

2. Luksemburg 84.890 64.320

3. vajcarska 65.330 46.460

4. Danska 59.130 37.280

5. vedska 50.940 38.180

6. Holandija 50.150 41.670

7. Irska 49.590 37.350

8. Finska 48.120 35.660

9. SAD 47.580 46.970

10. Austrija 46.260 37.680

Red.broj

zemlja Atlasmetod(us dolari)

Metodkupovnesnage(dolari)

1. Burundi 140 380

2. DR, Kongo 150 290

3. Liberija 170 300

4. Gvineja Bisao 250 530

5. Etiopija 280 870

6. Malavi 290 830

7. Eritreja 300 630

8. Sijera Leone 320 750

9. Niger 330 680

10. Mozambik 370 770


3/22

ispred SAD (u periodu 1979-2007, izvoz je povean 65 puta ili proseno 19%godinje).Prvi proizvoa elika u svetu.Suficit robnog bilansa uglavnom ostvarujesa SAD i EU.Velike devizne rezerve 1.300 mlrd$.Druga u svetu po direktnim straniminvesticijama,520mlrd$.Najvei znaaj daje obrazovanju i tehnolokom progresu.11. Objasnite razvoj Indije

Za 20 godina (1983-2005) uveala BDP tri puta i postala deseta privredna silasveta.Od 1991. godine se sprovodila liberalizacija ekonomije a od 2000. su sesprovodile ekonomske reforme i bolja ekonomska politika.Stopa rasta u 2007. 9,6%,obuzdana je inflacija.Investicije i bruto domaa tednja iznose preko 33,4%BDP.Pozitivna u sektoru usluga, a posebno u prilivu doznaka iz inostranstva, uinilisu da je tekui bilans iz negativnog preao u pozitivni, tako da je Indija postalazemlja mladi poverilac. Problem je nejednaka razvijenost zemlje.80% populacije ivisa manje od 2 dolara dnevno, 40% dece je neuhranjeno, a i treina odraslih.Iakousluge u stvaranju BDP uestvuju sa preko 50%, industrija sa 29% a poljoprivredasa 17%, najvei procenat stanovnika je zaposlen u poljoprivredi 60%, u uslugama28%, u industriji 12%.12. Objasnite razvoj BrazilaBrazil je u 2007.imao rast BDP 5,4%, a per capita je iznosio 5.910$.Posedujeogromne prirodne resurse (nafta, biogoriva, metali, drvo, kafa, tropsko voe).Brazil

je bio prezaduena zemlja (mogunost otplate duga prihodima od izvoza vea oddozvoljene) ali se iz razloga poveanja cena metala i poljoprivrednih proizvodaubrzano razduuje.Industrijski razvijena zemlja (80% izvoza su preraene ilipolupreraene robe), glavni partneri EU 26%, Zemlje MERCOSUR-a, 25%, Azijskezemlje 16%, SAD 14,3%.Znatno poveao konkurentnost u 2009.13. Karakteristike privrednog razvoja bivih socijalistikih zemaljaRusija se uspeno oporavila pod Putinom jer je u 2007. godini sa stopom rasta

dohotka od 7%, na 7. mestu u svetu po apsolutnom BDP (oko 2.000 mlrd$), a percapita dohodak je oko 10.000 $.Rusija jo nije sprovela strukturne reforme, uproizvodnji i izvozu proizvoda najvieg tehnolokog sadraja, koje bi joj omoguilekonkurentnost na svetskom tritu.Uglavnom izvozi sirovine, a po stranim direktniminvesticijama je na nivou eke (26,6 mlrd$ krajem 2005) .Poljska u periodu 1989-2003 imala je indeks rasta 135 i poto je ispunila sve kriterijume, maja 2004.primljena u EU.Maarska je prelaskom na tranziciju i trinu privredu (lanica EU od2005), izvrila znaajne strukturne promene (sada proizvodi automobile, kompjuterei modernu elektroniku).Problem je visoka prezaduenost (40 mlrd$), veinu resursaprepustila stranom kapitalu. Estonija primer kako jedna mala zemlja za kratko

vreme preokrenula privredu i drutvo ka progresu-Strategija inovacija, stabilizacijadravnih institucija, promenjeno makroekonomsko okruenje (2004. lanstvo uEU).Slovenija najuspenija zemlja u tranziciji. U periodu 1989-2003 indeksprivrednog rasta iznosio je 145, dupliran je dohodak po glavi stanovnika, koji je2005. iznosio 17.440, a 2008. 24.010$. (lanica EU 2004.)14. Karakteristike privrednog razvoja zemalja u razvoju

Tehnoloki progres i produktivnost na niskom nivou.Akumulacija i investicije niski inedovoljni.Bogatstva se rasipaju i nezaposlenost raste.ivotni standard na niskom


4/22

nivou, nepovoljno deluju domai razvojni deficiti, pravna nejednakost,nedomainsko poslovanje i korupcija.Veina zemalja u razvoju je prezaduena.Unajteem poloaju su zemlje Afrike, sa manje od pola dolara dnevno ivi oko 21%, asa manje od dolara 46% stanovnika. U zemljama Latinske Amerike do sredineosamdesetih godina, godinja stopa inflacije je iznosila u proseku 150% i dostigla

stopu od 1130 u Argentini i 217 u Brazilu.Nezaposlenost je iznosila 15%, a bekstvokapitala (u zemlji ga obezvreuju inflacija, porezi i korupcija) je dostiglo razmereepidemije. Godinji neto transfer u inostranstvo samo u Brazilu je iznosio 30 mlrd$1983., a dug je iznosio 400 miliona $.Moratorijum dugova je nastao prvo u Meksiku1982., a posle i u drugim zemljama- dunika kriza.15. Nabrojte faktore razvoja. Kako se oni mere?Faktori razvoja deluju na poloaj nacionalne u meunarodnoj privredi (makrofaktori) i na snagu i konkurentnost neposrednih proizvoaa i njihovih proizvoda nasvetskom tritu (mikro odnosno mezo faktori).Makro i mikro faktori su isprepletani i

jedni i drugi mogu biti dugoroni (npr. tehnoloki razvoj) i kratkoroni (promenacena), unutranji (produktivnost rada), spoljanji (kretanje tranje na ino tritima),subjektivni i objektivni. Ekonometrijsko merenje faktora proizvodnje.Robert Solou-zarazvoj najvanija tehnologija.Uradio je regresionu jednainu

Yr = a + b X1 + cX2 + dYr = stopa rasta;a = rezidualni faktor;b i c = pokazuju znaaj faktora X1 (radnasnaga) i X2 (kapital-ukupna aktiva, celokupni realni i finansijski kapital);d =statistika greka;Uvideo da je najvei koeficijent a (preko 50, a kasnije i 70% -obrazovanje, nauka, tehnologija) i protumaio ga je kao uticaj tehnologije naprivredni rast i razvoj. Sve faktore razvoja teko je izmeriti poto su mnogi od njihkvalitativne prirode.Data je i ira definicija faktora razvoja na makro nivou:1.geopolitiki poloaj, raspoloivost prirodnih resursa i stanovnitvo;2. veliina

zemlje;3. kapital i tehnoloki progres;4. nivo i struktura razvoja;5. mikro i makromenadment i marketing (strateki i operativni);6. dugorone strukturne promene usvetskoj privredi;7. privrednosistemski faktori.16. GEOPOLITIKI POLOAJ I PRIRODNI RESURSI KAO FAKTORI RAZVOJAGeopolitiki poloaj, iako ne presudan, moe biti uticajan faktor razvoja. Po svimprocenama Srbija teko moe realno ispuniti uslove za punopravno lanstvo uEvropskoj uniji pre 2020.godine, ali ako EU zakljui da im je ta drava znaajna izgeostratekih razloga, to mogu uiniti i ranije, isto kao to SAD nemaju cenu daovladaju resursima nafte na Bliskom istoku, preduzimajui veoma rizine akcije uAvganistanu i Iraku. A pre toga, verovatno zbog istih ciljeva su, sa snagama NATO

saveza, izvrile agresiju na SRJ.to se tie lokacije zemlje, uvek bolje prolaze zemljekoje u okruenju imaju razvijene i prijateljski naklonjene zemlje. Takoe, boljeprolaze zemlje ija je geografska lokacija blie moru i meunarodnim plovnimrekama, te vanim eleznikim, kopnenim i vazdunim komunikacijama, zboguticaja na transportne trokove.Lokacija, najee, odreuje raspoloivost prirodnimresursima, kao to su klima, rude, izvori energije i slino.Veoma je uticajna na razvoji pozicija zemlje u regionalnim ekonomskim integracijama, da li zemlja pripada timintegracijama i kako sa njima sarauje, a posebno ako pripada najuticajnijim


5/22

regionalnim ekonomskim integracijama (EU, NAFTA, ASEAN).Od geopolitikogpoloaja zavisi i razvoj usluga, posebno turizma i saobraaja, koji bitno utie narazvoj meunarodne trgovine.17. STANOVNITVO KAO FAKTOR RAZVOJAStanovnitvoje od izuzetnog uticaja na privredni razvoj, njegove karakterne

osobine, ponaanje, sposobnost za ukljuivanje i saradnju sa svetom, sposobnost zaproduktivnost rada i ponaanje u potronji (da li troi vie nego to zaradi)sposobnost za menadment i tehnoloka otkria, da li veruje u sebe ili ivi uprolosti i strahu i sl. Broj stanovnika je znaajan, ali je istovremeno i relativnakategorija. Primera radi, privreda 25 miliona stanovnika BENELUXa jaa je odprivrede cele Afrike.Meutim, kada se spoji znaajan broj stanovnika i tehnolokiprogres (sluaj EU, SAD, Japana i Kine) onda je uticaj na razvoj pozitivan ne samokvalitativni, nego i kvantitativni.U ovom pomenutom sluaju kvantitet se pretvara ukvalitet, jer, na primer Japan, bez skoro ikakvih prirodnih resursa u decenijamaposle drugog svetskog rata, ini drugog proizvoaa i ranije treeg najveegizvoznika u svetskoj privredi, posle Nemake i SAD, a sada etvrtog posle Kine,Nemake i SAD, a tu je kvalitet stanovnitva, kao radne snage, najznaajniji.18. VELIINA ZEMLJE KAO FAKTOR RAZVOJANijedna drava, bez obzira koliko je velika, ne moe biti ekonomski nezavisna (naprimer SAD, Kina i EU zavise od uvoza nafte, gasa i mnogih sirovina) i ne sme seograditi od saradnje sa drugim dravama.Naravno, zavisnost malih drava je vea, amo njihovog uticaja u svetskoj privredi manja.Najmonije drave unaunotehnolokom, ekonomskom, kulturnom i civilizacijskom smislu, po brojnosti idinaminosti ljudskog faktora su najmanje zavisne od drugih drava i najuticajnije usvetskim politikim i privrednim kretanjima (SAD, EU, Kina, Japan, Rusija, Indija,Brazil i sl.).Male zemlje i njihove privrede mogu opstati u svetskoj privredi i na

svetskom tritu, samo ako su veoma kooperativne u meunarodnoj politici imeunarodnoj trgovini.Poloaj velike zemlje je razliit od poloaja male zemlje nasvetskom tritu.Imajui u vidu sve ove prednosti, velika zemlja postie efektedominacija u odnosu na male, ekonomski slabije zemlje.Velike zemlje imaju nizakrelativni znaaj spoljne trgovine u nacionalnom bruto proizvodu, ali zbog ogromnogobima ponude, presudno utiu na svetske odnose ponude i tranje, posebno SAD,Nemaka, Japan, Kina.Na male zemlje neuporedivo vie utie njihovspoljnotrgovinski poloaj i meunarodno privredno okruenje.Zato je potrebnoobrazovanje studenata o spoljnom svetu, njegovim dominantnim iniocima itrendovima, kao i realnim ansama odreene male zemlje, na primer nae zemlje, u

svetskoj privredi.Vano je nauiti da u realnom svetu vladaju interesi, manje pravdaa vie sila, odnosno zakon jaeg.Meu 30 najveih svetskih izvoznika u 2008.godini,koje imaju vee uee u svetskom robnom izvozu od 1%, nalaze se neke male, arazvijene zemlje i to ukupno 12: npr Holandija (3,9%), Belgija (3%), Hong Kong(2,3%).Iako su ove male zemlje ostvarile i ostvaruju visoke rezultate u razvoju,teko se moe rei da one imaju snagu i stabilnost u svetskoj privredi poput velikihzemalja: SAD, Nemake, Japana, Francuske, Britanije, Italije, Rusije, Kine i sl.19. KAPITAL KAO FAKTOR RAZVOJA


6/22

Kapital, kako akumulirani tako i novoinvestirani (realni i novani) je motor pokretaekonomskog razvoja.Od njega zavisi produktivnost rada i ekonomija trokova.Odkapitala zavisi i nivo ulaganja u tehnologiju, a tehnoloki progres je najznaajnijifaktor savremenog razvoja. Od kapitala zavisi i ulaganje u obrazovanje, zdravstvo,kulturu, infrastrukturu, koji, takoe, imaju znaajan uticaj na razvoj.

20. TEHNOLOKI PROGRES KAO FAKTOR RAZVOJATehnoloki progresje ila kucavica za uspostavljanje stratekih prednostikompanija i drava u privrednom razvoju.On je direktno vezan za kapital i ljudskifaktor (inteligenciju) i u savremenim uslovima je postao najznaajniji faktor razvoja.Njime se rast danas objanjava i sa preko 70% u pojedinim zemljama.Roba sevrednuje znanjem, radom, ali i znaajem za opstanak (retkou). I osnovna sredstvai znanje su reproduktivni, to najee nije sluaj sa prirodnim faktorom.Znanje kaofond najznaajniji je inilac proizvodnje.Proizvodnja je kombinacija faktora,srazmerno odnosu proizvodnje i potronje, a pokreta je profit (kao razlika prihoda itrokova). Vrednost robe zavisi od odnosa ponude i tranje, a nadnice su esto veeod produktivnosti rada.Novac kao mera vrednosti regulie odnose ponude i tranje,nije neutralan i znaajanje inilac razvoja. Najvaniji faktori razvoja su savremenatehnologija, dobra organizacija, informatika, menadment, marketing. Oni utiu nakvalitet, cenu kotanja i prou robe na svetskom tritu. Robert Solou 50-ih godinadvadesetog veka ukazao je da rast najvie zavisi od tehnologije.21. ZNAAJ PRIVREDNE STRUKTURE ZA RAZVOJNivo i dinamika razvoja deluju zajedno sa privrednom strukturom. Tako, dalekovie znai dostignuti nivo razvoja, npr. Izraela, sa diferenciranom proizvodnomstrukturom, nego npr. Kuvajta, koji ima vei nivo dohotka po stanovniku, alisiromaniju privrednu strukturu.Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar, iz skupinenajbogatijih po kriterijumu dohotka po glavi stanovnika, daleko manje znae u

strukturi svetske privrede od npr. eke iji je dohodak po glavi stanovnika duplonii.Privredna struktura se direktno odraava na spoljnotrgovinsku strukturu, s timda propulzivne grane finalne proizvodnje imaju veu proizvodnu i dohodovnuelastinost, a time bolje prolaze u meunarodnoj podeli rada.Ovde se ne radi samoo uticaju pojedinih sektora i proizvoda, nego je u pitanju konkurentnost ukupneizvozne i uvozne strukture.22. ZNAAJ MENADMENTA ZA PRIVREDNI RAZVOJ (OPERATIVNOG ISTRATEKOG)Kapital i tehnologija, koji daju snane prednosti, nisu dovoljni u meunarodnojkonkurenciji.Potrebna je odreena organizacija i upravljanje (menadment), kao i

sposobnost plasmana proizvoda na spoljna trita (marketing). Snaga upravljanja irukovoenja je u najboljoj kombinaciji svih resursa sa kojima se raspolae, i posebnokontinuiranih inovacija i stalnih promena.Dobra organizacija i menadmentuspostavljaju najbolje veze izmeu oveka, prirode, tehnike i trita.Ljudski faktor,njegovo znanje, kontrola, liderstvo i motivisanost su nezamenljivi urazvoju.Organizacije koje ele da budu uspene moraju da u samu svoju strukturuugrade adekvatan menadment sistema za upravljanje promenama, zavisno odnivoa tendencija u njegovom okruenju.Znaaj marketinga, brendova, reklame i


7/22

propagande u meunarodnoj ekonomiji i konkurentnosti. Marketing se uvek vezujeza trite (kupovinu na tritu) uz udovoljavanje eljama i potrebamakupaca.Marketing se deli na operativni (taktiki) i strateki:U operativnom seodreuju marketing taktike, ukljuiv karakteristike proizvoda, izbor asortimana(merendajzing),promocija, formiranje cena, kanali prodaje i posebne usluge

kojima treba privui i motivisati kupce.Strateki marketing igra vanu ulogu upokretanju novih proizvoda i poslova, ili novih trita, sve motivisano veimprofitom (poveanje trinog uea na postojeim ili stvaranje novih trita, sastarim ili novim proizvodima.23. STRUKTURNE PROMENE U SVETSKOJ PRIVREDI I PRIVREDNI RAZVOJPored privrednih kretanja u zemlji, privredni razvoj i komparativne prednostiodreene zemlje, zavise i od privrednih kretanja u svetu: razvoja proizvodnje,ponude, tranje i konkurencije na inostranim tritima i sl.U spoljnoj trgovini najbolje prolaze zemlje koje su sposobne da se stalnoprilagoavaju kretanjima na spoljnim tritima, mada jake zemlje, kretanja nasvetskom tritu i sama nameu.U razvoju bolje prolaze one zemlje ija se izvoznastruktura sastoji od onih, na svetskom tritu traenih proizvoda, a to su uvekzemlje na visokom stepenu ekonomskog razvoja.U izvozu zemalja u razvoju, preko80% uestvuju primarni proizvodi, dakle proizvodi na iju se tetu vre dugoronastrukturna pomeranja u svetskoj privredi.Ove zemlje, usled toga, imaju loupregovaraku poziciju u spoljnotrgovinskim poslovima u odnosu na razvijenezemlje, kao i nepovoljan uticaj spoljne trgovine na nacionalni privredni razvoj.Nanjih se posebno nepovoljno odraava kriza u svetskoj privredi, protekcionizam urazvijenim zemljama, prezaduenost, nepovoljna kretanja cena, kamata i deviznihkurseva u svetskoj privredi i sl.24. PRIVREDNO-SISTEMSKI FAKTORI I PRIVREDNI RAZVOJ

Pravni sistem svake drave opredeljuje okvire skladnog preduzetnitva,konkurenciju i saradnju.Od privrednosistemskih reenja najvanije je funkcionisanje trita i konkurencije,zatita kvaliteta, zatita potroaa, stimulisanje rada, privatizacija imovine,otvorenost prema svetu, razvoj infrastrukture, makroekonomska stabilnost i njenakruna konvertibilnost valuta, te politika raspodele, investiciona, fiskalna i monetarnapolitika, kao i politika spoljne zaduenosti.Strategija, struktura, bonitet firmi ibanaka, velikih, malih i srednjih, bi trebalo da bude zadatak njihovog menadmentakoji bi trebalo da se orijentie na stvaranje to veeg profita.Takoe je bitan i razvojdemokratije, decentralizacija odluivanja, bezbednost zemlje, zatita ljudi i imovine,

borba protiv kriminala i korupcije, kulturne navike i sklonosti, jaka pravna drava usvim domenima.Konvertibilnost valute, kao kljuni pokazatelj snage privrednogsistema, je najvea blagodet za razvoj privrede.Rukovoena liberalizacija spoljnetrgovine, dinamiki izvoz i privlaenje direktnih stranih investicija, takoe izuzetnopozitivno utiu na razvoj privrede.Protekcionizam uvek izaziva kontra mere udrugim zemljama i oteava realizaciju robe, a tranja je oslonac ekonomskograzvoja.25. Definicija meunarodne podele rada


8/22

Po definiciji meunarodna podela rada je podela svetskog procesa proizvodnje narazne zemlje, putem trita, plana ili kombinovano.Na podelu rada presudan uticaj vri meunarodna trgovina koja omoguuje da seproizvodi jedne drave kreu, uz komercijalne uslove, u druge drave, u zamenu zaizvozne vikove ili valute tih drava.

Prvo je nastala prirodna podela rada prema polu i uzrastu, pa odvajanje ratarstva odstoarstva u prvobitnoj zajednici, zanatstva od poljoprivrede u feudalizmu, pojavamanufakture u kapitalizmu i izdvajanje trgovine, a sa njom banaka i saobraajakrajem XV i poetkom XVI veka, te pojava tehnike podele rada u XX veku.26. Objasnite pojam meunarodna specijalizacijaMeunarodna podela rada svodi se na teoriju i praksu lokacije proizvodnje - zavisiod prirodnih, geografskih i istorijskih uslova, te steenih prednosti (kapital,tehnologija, menadment, marketing, obrazovanost stanovnitva kao proizvoaa ipotroaa).Meunarodna podela rada dovodi do vee specijalizacije pojedinihzemalja za odreene proizvode, a ta specijalizacija upuuje pojedine zemlje da iremeunarodnu trgovinu uzrono posledina veza.Prednost u trgovini meuzemljama ima ona zemlja koja odreene proizvode proizvodi po najpovoljnijimuslovima, uz najnie trokove proizvodnje i uz najnie cene.Stoga se svaka zemljanastoji specijalizovati u proizvodnji onih dobara za koje ima najpovoljnije usloveproizvodnje (prirodne i steene) i od kojih ostvaruje to veu korist u meunarodnojtrgovini.Dugorona proizvodna specijalizacija rezultat je globalne drutvene podelerada na pojedine zemlje, privredne grane i preduzea, prema optimalnojraspoloivost faktora proizvodnje.Ona predstavlja dugoronu podelu rada uproizvodnji i prometu izmeu preduzea razliitih zemalja (moe i unutar zemlje, aliu tom sluaju nije re o spoljnoj trgovini).Prva posleratna meukontinentalnaspecijalizacija u literaturi se spominje u proizvodnji traktora guseniara izmeu SAD,

SR Nemake i Japana. U ovoj podeli rada Amerikancima je pripala proizvodnja tekihtraktora, giganata od preko 300 KS ija cena premauje 150 hiljada dolara pokomadu. Nemaka se specijalizovala za traktore izmeu 200 do 300 KS, a Japan uproizvodnji traktora do 200 KS. Na taj nain iskljuena je meusobna konkurencija,svaki proizvoa odreene kategorije traktora obezbedio je pojedinanomonopolske pozicije na svetskom tritu, pri emu je u podeli trita svakiproizvoa ostao sam u segmentu ovoga trita sa ukupnom gamom ponude svihproizvoaa.Dugorona proizvodna kooperacija razlikuje se od specijalizacije potome to se zasniva na tehnikoj podeli rada prilikom proizvodnje istog proizvodaizmeu zainteresovanih preduzea iz raznih zemalja. To je tzv. tehnika

meunarodna podela rada.27.Koje vrste meunarodne podele rada poznajete?Kada je u pitanju vrsta MPR po ideologiji postoje dve vrste:Mnogi teoretiarimeunarodne podele rada iz razvijenih zemalja su se zalagali da se sauva steenaMPR - da zemlje u razvoju stalno proizvode sirovine, a razvijene zemlje finalneproizvode - statika MPR, to je potpuno neistorijski pristup - i praksa je dokazala datakva podela nije realna, jer su mnoge zemlje u razvoju ostvarile zadivljujui rast ukorist proizvoda visoke faze prerade (Kina, Indija, Brazil, Rusija, zemlje jugoistone


9/22

Azije); Meunarodna podela rada je dinamina kategorija, pa se poloaj privrednihgrana i zemalja u njoj stalno menja ka viem stepenu finalizacije proizvoda, onakokako se menjaju uslovi razvoja i proizvodne snage u pojedinim zemljama i svetu ucelini ovo je koncept dinamike podele rada, koji je realniji, iako postoji jo mnogomonokulturnih privreda u svetu (Alir, Kuvajt, Nigerija, Gabon, Libija, Irak, Iran -

uee nafte u izvozu od 90-100%), ile, Zair, Zambija: 66-90% uea bakra uizvozu, Dominikanska Republika, Mauricijus: 65-85% uea eera u izvozu).28. Objasnite razvojni put MPR: specijalizacijakooperacijadirektnaulaganjaOvde se radi o podeli MPR po sutini:U ovom jedinstvenom lancu svetskogpreduzetnitva proizvodnim preduzeima pomau i prate ih multinacionalne banke ikompanije osiguranja;Meunarodnom privredom danas vie upravljaju direktnaulaganja kapitala, nego svetska trgovina.Evolutivni put meunarodne podele rada, usavremenim uslovima, ide od klasine kupoprodaje, preko penetracija nacionalnogkapitala u inostranstvo koja najee poinje prenosom raznih tipova patenata ilicenci, primenom tehnikih projekata, isporukom maina i opreme na kredit,pomoi u obradi i montai, tehnikoj pomoi i slino.Druga faza je neposrednoangaovanje kompanije u saradnji sa inostranim preduzeima u proizvodnji irealizaciji proizvoda na inostranom tritu (tzv. dugorona proizvodnakooperacija).Pri tome se prvo ide samo na montau delova proizvedenih u zemljimatici, a kasnije se deo proizvodnje prenosi u druge zemlje sa kojima se posluje uinostranstvu. Ovom saradnjom kompanija uspeva da zaobie brojne barijere na kojenailazi u izvozu. Rizik je vei nego kod prvog oblika saradnje, ali i dugoronarentabilnost i stabilnost je daleko vea, posebno ukoliko je odabran dobar partner istabilna zemlja.Trea faza je vlasnitvo preduzea u inostranstvu, meovito (tzv.zajednika poslovna ulaganja) ili potpuno.Kompanija se najvie zalae za ovaj oblik

delovanja u inostranstvu, jer je on za nju najpovoljniji, rizik nije mali, ali je zatorentabilnost najee veoma privlana. U ovom jedinstvenom lancu svetskogpreduzetnitva proizvodnim preduzeima pomau i prate ih multinacionalne banke ikompanije osiguranja;Meunarodnom privredom danas vie upravljaju direktnaulaganja kapitala, nego svetska trgovina.Prilikom transfera tehnologije u zemlje urazvoju, transnacionalne kompanije vode takvu politiku da industrijske granesvrstavaju u etiri grupe: a) vrhunske industrije (informatika, telekomunikacije,aeronautika, medicinska istraivanja - genetski inenjering, nuklearna energija,svemirska istraivanja)-prenos tehnologije samo kroz direktnu zajednikuproizvodnju i strane direktne investicije;b) preraivake industrije sa jakim

dohotkom, odnosno profitom (automobili, mainogradnja) - prenos tehnologije samou zemlje od poverenja, sa ciljem trajnog osvajanja trita;c) bazine industrije - radopreputaju zemljama u razvoju;d) industrije sa malim dohotkom odnosno profitom(obua, nametaj, tekstil)- industrije na zalasku se rado preseljavaju u zemlje urazvoju i tranziciji.Cilj svake ekonomije je da ne izvozi sirovine, nego da ih to viefinalizuje, jer bez promene privredne strukture nema dobrih izvoznih rezultata.29. Znaaj finalnih proizvoda i usluga u meunarodnoj ekonomiji

Zakonitosti u ueu privrednih grana u BDP


10/22

U nerazvijenim zemljama poljoprivreda uestvuje sa 25%, industrija 55%, usluge20%;U srednje razvijenim poljoprivreda 10%, industrija 50%, usluge 40%;U visokorazvijenim zemljama poljoprivreda do 5%, industrija 30%, i usluge 65%;30. Nabrojte faktore od kojih zavisi MPRFAKTORI NA KOJIMA SE ZASNIVA MPR :Priroda,Radna snaga

,Kapital,Tehnologija,OstaloKoliko je znaajna tehnologija i finalizacija proizvoda pokazuje odnos primarni/finalniproizvodi iz 1985. Tada je tona elezne rude kotala 18 dolara. Kada se preradi uelik dobijalo se 300 dolara, u alatne maine 5.000 dolara, a u kompjutere 50.000dolara. Normalno, da rastu i trokovi, ali je vie nego jasno da proizvod finalnijeobrade daje vei profit.31. Koja je uloga trita u ekonomiji?

Trite vri distributivnu, selektivnu, alokativnu i informativnu funkciju:Udistributivnoj ulozi trite, preko cena, vri primarnu raspodelu dohotka, zavisno ododstupanja pojedinih kupovina odnosno prodaja od prosenih cena.Selektivna ulogaomoguava praenje elja kupaca i prilagoavanje proizvodnje zahtevima istih.Alokativna uloga (funkcija) znai usmeravanje proizvoaa na proizvode i programekoji daju vei profit (upozorava ime se treba baviti).Informativna ulogapodrazumeva prikupljanje znaajnih informacija sa trita od strane kupaca iprodavaca, u cilju donoenja njihovih ispravnih poslovnih odluka.Poto trite delujestihijski, usmerava se savremenim marketingom, te merama privrednog sistema iekonomske politike.32. Vrste trita

Trite najee delimo po geografskom prostoru na kome se odvija kupoprodajarobe (nacionalno, regionalno i svetsko), Prema vrsti robe koja se na njemurazmenjuje (trite uglja, elika, pamuka, hartija od vrednosti i slino)Prema

homogenosti: Na homogenom tritu postoji potpuna elastinost supstitucija i takavkarakter dobrim delom imaju robne berze,Na heterogenom tritu predmetkupovine i prodaje nije potpuno istovetna roba, pa postoji specifinost pojedinihsegmenata trita.33. Definicija trita

Trite je pravni i organizaciono tehniki okvir za kontakte prodavaca koji uodreeno vreme, na odreenom mestu i po odreenoj ceni, nude odreenu robu zanovac i kupaca koji su tu istu robu spremni da kupe po odreenoj ceni i za odreenusvotu novca.Trite ine institucije, organizacije za ostvarivanje trine tehnologije,prostor, vreme, kupci, prodavci, ponuda, tranja, cene i novac.U pojam i sastav

trita ulaze veletrgovina, prodavnice, robne kue, super i hipermarketi,specijalizovane trnice, berze, aukcije, sajamske izlobe, tenderi, katalozi,elektronska trgovina i sl.Na tritu mora da vlada potpuna kompetentnost, ikonkurencija kao model borbe za uspeh. Trite se meri po visini prometa,konkurenciji i efikasnosti.Definicija svetskog trita:Savremenoj praksi najvie odgovara definicija svetskogtrita kao sistema ukupnih odnosa kupaca odreene zemlje (koji predstavljasvetsku tranju) i prodavaca iz raznih zemalja (koji odreenu robu nude pod


11/22

razliitim uslovima), a pobeuje onaj koji ponudi najpovoljnije uslove prodaje, kojipostaju vaei za zakljuivanje toga odreenog posla.Svetsko trite izrasta iznacionalnog trita i predstavlja sintezu nacionalnih trita,na kome se stvarajurigorozni uslovi meunarodne konkurencije.34. Nacionalno trite, veliko, malo, srednje

Nacionalna trita su razliite ekonomske snage.Postoje dinovska trita, kao to jetrite SAD (oko 295 miliona stanovnika, i preko 15.000$ BDP), Kine, Japana,Nemake, Rusije, Indije, Brazila i druga.Postoje i trita srednje veliine (Poljska,Indonezija, Egipat i druga).Veoma mala trita (Mongolija, Mozambik,Nepal).Nacionalna trita predstavljaju istovremeno i svetsko trite, ako se nanjima u ponudi i tranji transparentno moe pojaviti svaka zainteresovana zemljasveta, odnosno njeni ekonomski subjekti. To je supstitut za nacionalno trite.Nacionalni ekonomski prostor (nacionalna ekonomija) u sve veoj meri ima obelejetrita koje se na organizovan nain reprodukuje unutar sebe i u povezanostiprivrede i drutva sa nacionalnim prostorima drugih zemalja. Nacionalni ekonomskiprostori se razlikuju u onoj meri u kojoj se razlikuju ekonomski potencijali, nivo istruktura razvoja privrede i drutveno politiki uslovi u kojima se odvijaju ekonomskii drugi procesi reprodukcije pojedinih faza proizvodnje, razmene, raspodele ipotronje.Nacionalni ekonomski prostori razlikuju se i prema stepenu i nainupovezanosti sa svetom, koliko posluju po svetskim principima i standardimanaunog i tehnolokog razvoja.35. Objasnite regionalno triteRegionalna trita predstavljaju grupisanje odreenog broja zemalja radizajednikog voenja spoljnotrgovinske, razvojne i ekonomske politike (delimino iliu celini) prema drugim zemljama nastala su posle II svetskog rata.Najbolji primer Evropska unija, jedinstvena spoljnotrgovinska politika 27 zemalja (politika carina,

taksi, prelevmana, kvota, izvoza, uvoza)- to dovodi do razliitih uslova ponude itranje, cena i konkurentnosti, esto razliito, za pojedine zemlje izvan regionalneintegracije.U svetu je potpisano vie od 300 regionalnih sporazuma kojima jeobuhvaeno 80% svetske trgovine . Najznaajnije svetsko regionalno trite jetrite EU sa ueem oko 30% u svetskom bruto drutvenom proizvodu (BNP) i oko40% u svetskom izvozu. Znaajna je i Severnoamerika zona slobodne trgovine(NAFTA), Junoamerika integracija MERKOSUR i Udruenje zemalja JugoistoneAzije (ASEAN). U Jugoistonoj Evropi potpisan je jedinstven multilateralni sporazumo zoni slobodne trgovine (CEFTA).36. U emu je razlika svetskog od nacionalnog i regionalnog trita?

Regionalna trita se razlikuju od nacionalnih trita, jer predstavljaju objedinjenatrita vie zemalja, a od svetskog trita, jer remete jedinstvene uslove svetskogtrita u svim onim sluajevima kada ne omoguuju transparentnu trinu saradnju,

jednaku za sve zemlje (van odreene regionalne integracije). Sve zemlje sepovezuju u svetsko trite, a ono deluje univerzalno i ini ih meusobno zavisnim.Utome i jeste uloga svetskog trita, jer preko razmene robe, formiranja vrednostikoja postaje univerzalna, dovodi sve nacionalne privrede u meusobno odreenodnos i vezu.Ono je istovremeno uvek i neije nacionalno trite, ali na kome


12/22

vladaju svetski transparentni uslovi kupoprodaje, jednaki za sve zainteresovanezemlje.

37. Koji su osnovni pojavni oblici svetskog trita u praksi?Osnovni pojavni oblici: sajmovi, svetski trgovinski centri, internet, aukcije, berze,

meunarodni tenderi i sl.;38. Objasnite delovanje monopola i monopsona na trituMonopoli su subjekti u svetskoj privredi, koji su jedini prodavac odreenih roba i/iliusluga, odreuju pored cena i sve druge uslove prodaje, kontrast poeljnojkonkurenciji (najslinije ulozi Microsoft tehnologije).Oligopoli su manji broj udruenihprodavaca - najslinije kartelima, npr. OPEC. Monopsoni su subjekti u svetskojprivredi koji su jedini kupac odreenih roba i/ili usluga.najslinije amerika trgovinaWal-MartOligopsoni su manji broj udruenih kupaca kod tranje roba i/ili usluga.39. Kako se formiraju cene na svetskom tritu?Robe se na svetskom tritu prodaju po svetskim cenama.Nacionalne ceneproizvodnje, pod pritiskom konkurencije, formiraju na svetskom tritu prosenusvetsku cenu.Tako formirana svetska cena je nuno iznad cene proizvodnje zemaljakoje su na gornjoj lestvici produktivnosti, pa one ostvaruju ekstraprofit, i ispod ceneproizvodnje zemalja na donjoj lestvici produktivnosti, pa one gube deo svojeproizvodne vrednosti. Razmena na svetskom tritu je uvek neekvivalentna, jersvetsko trite, po svojim trinim zakonima, deli dohodak tako to ekonomskislabiji subjekti gube, a jai dobijaju.40. Pojam globalizacije svetske privredeGlobalizacija je tvorevina druge polovine XX veka i predstavlja proces slobodne iintenzivne saradnje u celoj svetskoj privredi i na svetskom tritu (the globe-zemljina kugla).Sa stanovita preduzea, odnosno privrednih drutava, globalizacija

predstavlja mogunost slobodnog, transparentnog i standardizovanog poslovanja ucelokupnoj svetskoj privredi, uz najnunije izuzetke.41. Koja je zemlja pokreta i nosilac svetske globalizacije? Zato?Privreda SAD je privreda velike snage po prirodnim potencijalima, veliini teritorije(trita), tehnolokom vostvu, strukturnim promenama, nivou ivotnog standarda,zaposlenosti.Ameriki ekonomski, vojni, kulturni i politiki uticaj se znatno uveaotokom XX veka.SAD su vrlo uticajne u naunim i tehnolokim istraivanjima iproizvodnji tehnolokih proizvoda.Sa nestankom SSSR-a i sa krajem hladnog rata,SAD je ostala jedina supersila.BDP (2008) je 14,204 mlrdUS$, BDP per capita47.580$.

42.STEPEN (KOEFICIJENT) GLOBALIZACIJEIZVOZ (X) + UVOZ (M)---------------------------------------------BRUTO DRUTVENI PROIZVOD


13/22

43. I 44. Zemlje koje su najvie i zemlje koje su najnie po ukljuenosti usvetsku globalizaciju


14/22


15/22

45. Nabrojte subjekte u svetskoj privrediSubjekti u meunarodnoj privredi dele se na one:koji neposredno obavljajuproizvodne i spoljnotrgovinske poslove (razne vrste proizvodnih i uslunihpreduzea),koji obavljaju finansijske poslove (banke, berze, investicioni fondovi iorganizacije osiguranja) I koji sistemom privrednih instrumenata opredeljuju usloveprivreivanja (drave i organi dravne uprave, ukljuiv i meunarodne institucije).46. Koje su prednosti velikih, a koje malih subjekata u meunarodnoj

ekonomiji?Mala i srednja preduzea (subjekti) reavaju problem zaposlenosti, te uea ubruto drutvenom proizvodu i dobiti, a krupna sticanje ogromnih bogatstava,posebno kroz izvoz robe, kapitala i tehnologije.Mala i srednja preduzea mnogolake i ee idu u steaj i likvidaciju od velikih.Da bi se uspevalo u meunarodnojtrgovini neophodno je imati subjekte u zemlji i inostranstvu i uspostaviti njihovuvrstu saradnju i sadejstvo sa dravom.


16/22

47. Kada su nastali monopoli u meunarodnoj ekonomiji i ta je na touticalo?Prva internacionalna kompanija bila je holandska, a posle britanska. Prvuproizvodnju u inostranstvo prenela je amerika kompanija SINGER u kotsku 1867.godine. U drugoj polovini XIX i poetkom XX veka slobodni kapitalizam prerasta u

monopolski.Veliki monopoli nastaju u Holandiji, Engleskoj, Nemakoj, a najveirazvoj doiveli su u SAD.Na to je uticala privatna inicijativa, iznikla iz kapitalistikesvojine, snano razvijajui proizvodnju stvaranjem velikih proizvodnih jedinica sanaunom organizacijom rada i porastom specijalizacije.Proizvodnja u kapitalizmusve vie postaje drutvena, samim tim jaa meuzavisnost svih samostalnih jedinkiu privredi, pri emu je koncentracija i centralizacija kapitala nuan i zakonit proces.48. Objasnite pulPul je sporazum vie krupnih kapitalista o koordiniranoj akciji, udruivanjuodreenih interesa u proizvodnji i zajednikom nastupu na tritu.Najee se radi odogovaranju cena.Svaka lanica zadrava potpuni pravni suverenitet, a saradnja sesvodi na ispunjavanje dogovorenog.U principu je ovo privremeni sporazum, iakonekada moe trajati vie godina, pa i decenija.49. Objasnite kartelKartel je ozbiljniji sporazum izmeu slinih preduzea iste grane u cilju monopolskevladavine na tritu, putem sporazuma o podeli proizvodnje, zajednikoj prodajisvojih proizvoda ili nabavci sirovina, podeli trita, odreivanju cena, uslovaplaanja i sl.I u okviru kartela preduzea ostaju pravno i finansijski samostalna, asporazumno reguliu samo one funkcije koje su od zajednikog interesa za svelanice, iako se u izvesnoj meri ograniava njihova nezavisnost u proizvodnji iprodaji.Osnivaju se kao relativno privremeni sporazumi, esto prerastaju u trajnije ipa ak i trajne sporazume (OPEC).

50. Objasnite koncern i kako nastajeKoncern (konglomerat) predstavlja najobuhvatniji oblik monopolske organizacije -grupie vei broj preduzea, esto iz raznih proizvodnih grana, koja se udruujusporazumom u kome se reguliu zajedniki interesi, pojedinano uee i drugavana pitanja.To je najee sistem proizvodnih, transportnih, trgovinskih ibankarskih drutava objedinjenih pod jedinstvenom upravom poinjeudruivanjem proste zajednice autonomnih preduzea, kasnije se preduzimaju raznioblici vreg integrisanja, stvaranja akcionarskih drutava, personalnih unija,konstituisanja jedinstvenih upravnih organa.51. Objasnite trust i kako nastaje

Trust je oblik trajnog povezivanja preduzea kroz fuzije i preuzimanja, obino uokviru iste proizvodne grane (npr. trust elika, trust kafe, trust aluminijuma).To jevrst i trajan oblik monopolske organizacije.Trust ima prednost pred kartelom priformiranju cena kartel se rukovodi najmanje rentabilnim preduzeem, a trustmoe formirati interkompanijske (tzv. transferne cene) putem kojih moe prelivatikapital iz rentabilnih u nerentabilne i lake ukidati nerentabilne pogone.52. Objasnite holding kompanije, grupe i alijanse


17/22

Holding kompanija je preduzee (grupa) koje raspolae kontrolnim paketima akcijaniza preduzea, objedinjenih pod jedinstvenim rukovodstvom i veinskimvlasnitvom.Mogu biti potpuno nova, postojea udruena ili postojea podeljenapreduzea, s tim da nova preduzea postaju lanovi holdinga.Mogu se integrisativertikalno, horizontalno ili konglomeratski, isto tako se mogu i razdvajati, kako bi se

odvojili njihovi dobitniki od gubitnikih delova.Pored holdinga zasnovanih nauloenom kapitalu, postoje i tzv. ugovorni holdinzi, kod kojih se ugovorom prenoseprava ovim kompanijama da upravljaju drugim kompanijama, bez obzira na visinuuloenog kapitala.Manje obavezujui oblici integracije gde se udruuju samoodreeni interesi, nazivaju se grupe ili poslovne alijanse.Nastaju, kako radipoveanja prihoda, tako i radi smanjenja rizika.53. Razlika termina transnacionalna i multinacionalna kompanija.

Zajedniko za transnacionalne i multinacionalne kompanije je da su nastalekoncentracijom i centralizacijom kapitala koji su doveli do gigantskih preduzea,koja kontroliu ponudu, tranju, cene, kao i sva druga deavanja na meunarodnimtritima.Razlika je u tome to se transnacionalne kompanije formiraju na bazikapitala jedne zemlje u veem broju drava, a kod multinacionalnih kompanijakapital je vlasnitvo iz veeg broja zemalja.54. Definicija transnacionalnih kompanija po Raymond Vernonu

To su kompanije koje raspolau proizvodnim kapacitetima erkama u viezemalja, godinji promet penje se na (stotine) milijarde dolara, izvode velikeposlovne, finansijske i investicione poduhvate van zemlje gde je njihovo sedite,imaju centralistiki organizovano poslovanje, pa njihovi ljudski i finansijskipotencijali ine povezanu celinu, ije je delovanje uokvireno elementima zajednikestrategije.55. Koja je razlika izmeu preuzimanja(takeover) i fuzija(fusion) kod

ukrupnjavanja meunarodnih subjekata?Kad je u pitanju fuzija, najee nastaje nova kompanija (A+B=C).Kada je u pitanjupreuzimanje velika firma ponitava (guta) manju firmu (A+B=A) - nova firmanastavlja poslovanje sa imenom vee firme.Kompanije u svetu svakodnevno vrefuzije i preuzimanja, tako da je ukrupnjavanje akcija na ovaj nain u 2000. godiniiznosilo 2.900 mlrd $.U 2003. najvee preuzimanje (kupovina firme) bilo jepreuzimanje amerike kompanije Farmacia od strane amerikog Pficera uiznosu od 57 mlrd $.56. Veliina i snaga transnacionalnih i multinacionalnih kompanija

Transnacionalne kompanije daju 30% svetske proizvodnje i preko 50% ukupnog

svetskog izvoza.Oko 1/3 svetske trgovine obavlja se samo izmeu filijala ovihkompanija, koje posluju u raznim zemljama.Proizvodnja ovih kompanija uinostranstvu u 2003. godini iznosila je 14.000 mlrd $ i duplo je vea od svetskogizvoza.Proizvodnja amerikih kompanija u Evropi tri puta je vea od ukupnogamerikog izvoza u evropske zemlje.Oko 1.000 amerikih kompanija poseduje 60%amerikog kapitalaPedeset vodeih britanskih kompanija nosi 75% britanskogizvoza.vajcarska kompanija NESTLE (osnovana krajem XIX veka)internacionalizovala je 95% ukupne proizvodnje.Godinji prihod svake pojedinane


18/22

od 10 najveih svetskih transnacionalnih kompanija, vei je od BDP 80 zemalja usvetu (ako se posmatraju zajedno), a meu njima su i razvijene zemlje.Premaasopisu Fortune za 2005. godinu, od 2.000 transnacionalnih kompanija, iz SADpotie 851, iz Azije i Pacifika 540, iz Evrope 511, iz Rusije 12, iz eke i Maarske po2 itd.

57. Nain delovanja transnacionalnih i multinacionalnih kompanijaOne kombinuju faktore proizvodnje u celom svetu i to svoje suficitarne sadeficitarnim, u zemljama u kojima posluju.Nastoje da imaju potpuno zaokruenlanac proizvodnje, trita, robe, finansija, radne snage, informacija, nauke itehnologije.Proizvodnja u visokim serijama, na bazi najsavremenije nauke itehnologije, omoguuje im efikasnu upotrebu kapitala i racionalizovanje trokovaproizvodnje.Dre pod svojom neposrednom kontrolom i ponudu i tranju, kao dvekomponente zatvorenog reprodukcionog procesa i stvaraju imperfektnukonkurenciju na principima i po zakonima monopola i monopsona, oligopola ioligopsona.58. Zato se odluke transnacionalnih i multinacionalnih kompanija donoseu jednom centru?U rukama transnacionalnih kompanija koncentrisana je ogromna mo.Rukovodstvoovihkompanija sve vie ire domen svoje moi i kontrole u svetskoj privredi,kontroliui industrijske i druge potencijale mnogih zemalja posebnokroz:Pribavljanjem dugoronih koncesija i prava na geoloka istraivanja,Primenommoi putem uticaja na razvojnu politiku,Izvlaenje ogromnih ekstraprofita, izzemalja u razvoju i tranziciji,Privilegije i izuzea u odnosu na carine, poreze, merekontrole platnog i deviznog prometa.59. Transferne cenePod transfernim cenama podrazumevaju se cene za robe i usluge koje se

razmenjuju unutar jedne TNK.One su arbitrarno odreene od strane centralekompanije i najee bitno odstupaju od realne trine i svetske cene.Osnovni motivprimene ovih cena je izvlaenje to veih profita i izbegavanje poreza.Naroito seeksploatiu zemlje u razvoju i tranziciji kojima se na ovaj nain smanjuju prihodidravnih budeta.


19/22

60. 10 najveih kompanija u svetu po kriterijumu ukupnog prihoda, juli2010./milUS$

61. Aukcije u meunarodnoj ekonomijiPod aukcijom se podrazumeva javna prodaja prisutne robe ili uzoraka, metodomnadmetanja (licitacijom) kupaca.Aukcije organizuju prodaju stvari kojima je na druginain teko odrediti cenu.To su antikviteti, umetniki predmeti, knjige, rukopisi,simboli uglednih ljudi, retki automobili iz prolosti i drugo.Pored pomenutih roba, naaukciji se prodaju nestandardne robe: vuna, koa, krzno, aj, neke lako kvarljiverobe i zaplenjeni predmeti usled neplaanja poreza i carine.

62. Uloga berzi u meunarodnoj ekonomijiPODELA BERZINajceci kriterijum na bazi koga se berze dele je sa aspekta predmeta berzansketrgovine. U tom smislu se pravi podela na :1. Robne ili produktne berze2. Finansijske berze i3. Meovite berze.Robne ili produktne berze su specijalizovane za promet odgovarajucih roba ili


20/22

proizvoda. Najcece se na njima trguje itaricama (penica, kukuruz, soja),metalima (zlato, srebro, aluminijum, bakar, cink, olovo, paladijum), ostalimpoljoprivrednim proizvodima (meso, mleko, u novije vreme cak i sirevi, juno voce,itd), nafta i zemni gas, elektricna energija, itd. Kvalitet robe i ugovori sustandardizovani

Finansijske berze su berze na kojima se trguje razlicitim oblicima finansijskihinstrumenata. U zavisnosti od toga koji tip instrumenata dominira, postoje razlicitevrste ovih berzi. Mogu biti ili trita novca ili trita kapitala u smislu da li se nanjima trguje kratkorocnim ili dugorocnim instrumentima. Takoe, postoje i valutne(ili devizne) berze i berze finansijskih derivata. Ponekad se pominju i berze efekata(vezane za trgovanje dugorocnim hartijama od vrednosti pre svega obveznicama iakcijama), kao i specijalizovane berze (gde postoji veoma visok stepenspecijalizacije trgovanja odredenim finansijskim instrumentima).Berze meovitog karaktera su one gde se trguje sa vise razlicitih ili finansijskihinstrumenata ili berzanskih roba.

Trgovanje se ne vri stvarnom robom, vec iskljucivo na bazi uzorka (kod robnihberzi) ili hartija od vrednosti (kod finansijskih).Na finansijskim berzama brokeri idileri, omoguuju da subjekti koji imaju viak kapitala kupuju raznovrsne hartije odvrednosti da bi ostvarili zaradu, a subjekti koji su u deficitu kapitala za razvoj da sesnabdevaju na berzi prodajui HoV. Na berzama se prodaju i kupuju akcije i timemenja vlasnitvo kapitala u preduzeima.Svetske berze su savladale sve vikoveevro i petro dolara, postupajui motivom profita.Berze su pomogle i da se ostvariliberalizacija u meunarodnom kretanju kapitala.Posebno znaajni uesnici naberzama su fondovi (penzioni, zdravstveni, investicioni), koji u razvijenim zemljamasnabdevaju i do 40% trita kapitala.63. Slobodne zone

Karakteristika im je potpuna sloboda spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja zapreduzea koja u njima posluju (i u zemljama ija valuta nije konvertibilna), teznaajno smanjenje (ili ukidanje) carina i poreza ako roba iz zone ide u izvoz.U svetuih ima preko 6.000, zapoljavaju 30 miliona radnika i obavljaju 20% svetskogizvoza.Neke posluju na principu eksteritorijalnosti (iskljuena iz nacionalnespoljnotrgovinske, carinske i devizne jurisdikcije), isto kao to je sluaj saambasadama i konzularnim predstavnitvima.Pomogle su razvoj Irske, Kine,Meksika, Singapura i sl64. Ofor (off shore) preduzea i bankePosluju sa subjektima van teritorije zemlje na kojoj imaju sedite. Eksteritorijalnost

(nerezidentni status odnosno nerezidentni poslovi) ogleda se u dva kljunaelementa:Vlasnik kompanije mora da bude strano lice, a kompanijama koje poslujuu ovim centrima dozvoljeno je samo meusobno poslovanje i poslovanje sasubjektima izvan granica zemlje gde ima sedite.Poto su u ofor zonama porezimnogo nii nego kod redovnog poslovanja, obino u tim zonama strane kompanijeotvaraju fiktivne firme za transfer novca.U svetu ima oko 250 ovakvih kompanijapreko kojih ide oko 40-50% novanih tokova, radi izbegavanja poreza.65. Uloga banaka u nacionalnoj privredi i meunarodnoj ekonomiji


21/22

Banke prikupljaju i plasiraju finansijska sredstva i time proiruju finansijski potencijalnacionalnih privreda.One obavljaju poslove platnog prometa unutar i izmeusubjekata raznih zemalja, prikupljajui depozite, odobravaju i koriste kredite, ulauu akcije, obveznice i druge vrednosne papire, daju garancije, finansiraju i na tajnain stimuliu izvoz, osiguravaju likvidnost u plaanjima sa inostranstvom, utvruju

kamate, devizne kurseve i obavljaju niz drugih znaajnih poslova.66. NAJVEE BANKE, avgust 2010.ukupna sredstva/hiljadu mlrd US$

67. Zato je za zemlju vano da pored stranih ima i domae banke? Iobrnuto.I pored neophodnosti postojanja stranih banaka, zbog irine i dubine finansijskogtrita neophodnog za razvoj privrede i bolji standard stanovnika, za proces razvojazemalja u razvoju i zemalja u tranziciji nema realne alternative jaanju njihovihbanaka, jer u protivnom sledi trajna zavisnost ovih zemalja od gigantskih banakarazvijenih zemalja.68. Funkcija savremene drave u meunarodnoj ekonomijiDrava je, mada kategorija politikog ivota, jednom svojom stranom i elementekonomije.Ekonomska funkcija drave treba da obezbedi prostor za privrednesubjekte u postizanju proirene reprodukcije i ubrzane akumulacije.Na poljuspoljnoekonomskih odnosa, uloga drave je najizraenija, ona utie na kretanjerobe, novca i kapitala van zemlje, kretanje zlata, odreivanje naina plaanja sasvetom.Trgovina se sve vie regulie meudravnim dvostranim ili multilateralnimtrgovinskim i platnim sporazumima.Drava moe vriti regulatornu ili operativnufunkciju.69. Regulativna uloga drave u meunarodnoj ekonomiji


22/22

U regulativnoj ulozi drava pomae svojim subjektima merama spoljnotrgovinskepolitike kao to su: premije za izvoz, carine, zabrane, kontigenti, oporezivanje izvozai uvoza i slino, a sve u cilju oivljavanja proizvodnje, uveavanja zaposlenosti,

jaanja tehnolokog progresa, proirivanje kupovne moi nacionalne valute isl.Drava u svim zemljama utvruje optu politiku saradnje sa svetom, kao i

konkretnu politiku izvoza i uvoza.Drava svojim subjektima pomae u organizacijimarketinga i zakljuivanju konkretnih ugovora o izvozu i uvozu.70. Operativna uloga drave u meunarodnoj ekonomijiDrava po pravilu ne obavlja operativne poslove izvoza i uvoza, nego ak i ako seradi o nabavkama za njene potrebe, poverava ih neposrednoj spoljnotrgovinskojoperativi.Izuzetno, drava osniva preduzea, koja posluju u njeno ime i za njenraun, i u tom sluaju govori se o dravnoj trgovini tj. tzv. dravi trgovcu(nabavkarobe za robne rezerve).U nekim kapitalistikim zemljama postoji dravna trgovinakao specifian monopol (duvan, alkohol, itarice).Nekadanje socijalistike zemlje supoznavale monopol drave u spoljnoj trgovini.71. I 72.Nadnacionalni subjekti u meunarodnoj ekonomiji posebno vezaniza sistemMeunarodni subjekti od posebnog znaaja za spoljnu trgovinu su:Ekonomsko-socijalni savet UN, Ekonomska komisija UN za Evropu (Aziju, Afriku, LatinskuAmeriku), Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Organizacija UN zaindustrijski razvoj (UNIDO),Svetska organizacija za poljoprivredu (FAO), Svetskatrgovinska organizacija (WTO), Meunarodni monetarni fond (IMF), Svetska banka(WB), kao i Svetski trgovinski centri i Meunarodna trgovinska komora (ICC).73. Svetski trgovinski centri i njihova uloga u meunarodnoj ekonomijiSTC su osnovani sa ciljem promocije i unapreenja meunarodne trgovine.Prvi STC

je osnovan u Nju Orleansu 1943.godine, a najvei u Njujorku 1970. koji je sruen

2001. u teroristikom napadu.U tom centru je radilo i imalo predstavnitva 1.200svetskih kompanija i banaka, imalo je etiri berze i carinu.Pre 2001. godinepostojalo je 306 STC u 92 zemlje sveta.74. Uloga i znaaj Meunarodne trgovinske komoreMTK je standardizovala ukupno meunarodno poslovanje od tipskih modelaugovora,do instrumenata plaanja (menica, ek, inkaso, akreditivi,garancije),meunarodnih transportnih klauzula (EXW-franko fabrika, CIF-cena saosiguranjem),elektronske trgovine,pa sve do uputstava kako se boriti protivmeunarodnih kriminalnih radnji u spoljnoj trgovini, a posebno u bankarstvu imeunarodnim plaanjima.

75. Koja je uloga G7 + RusijaFrancuska, Nemaka, Italija, Japan, Velika Britanija, SAD, 1976, kada se prikljuilaKanada, postaje G7, forum efova vlada koji se sastajao jednom godinje iraspravljao o bitnim pitanjima svetskog razvoja.Rusija se prikljuila forumu1997.Kasnije su se kao gosti samita pojavljivali i Kina, Brazil, Indija, Meksiko i JunaAfrika.Do stvaranja foruma G20 dolazi 1999.godine. To je skup industrijalizovanih izemalja u razvoju, gde EU, ini jednu celinu, i od 25.9 2009. ovaj forum dobija ulogukoju je pre toga imao forum G7+Rusija.

medjunarodna ekonomija za kolokvijum

Documents