Groupa MOST

medijacijaposredovanje izmeu strana u sukobu suko

Groupa MOST

Deanska 5/14, 11000 Beograd, Srbija E-mail: most@most.org.yu

Tel/faks: 011 3222 581

Beograd 2006.

Groupa MOSTDeanska 5/14, 11000 Beograd, SrbijaTel/faks: 011 3222 581 E-mail: most@most.org.yu

Primenom znanja i vetina posredovanja u sukobima (medijacije) u mnogim sporovima je odista mogue postii da iz sukoba svi izau kao pobednici. Petogodinje iskustvo povremenog, neformalnog posredovanja strunjaka za konstruktivno reavanje sukoba Grupe MOST (Beograd) upravo to potvruje.

4. Drugi susret / mapiranje i preokviravanje sukoba - traje 2-4 sata i ima za cilj da omogui sutinsko meusobno razumevanje sukobljenih strana tj. da shvate razloge koji su i njih i one druge doveli na pozicije na kojima su, a koje se meusobno tako razlikuju. Mapirajui spor klijenti problem sagledavaju sa nivoa interesa/potreba i briga/strahovanja za koje oseaju da ih vrsto vezuju za poetne zahteve i pozicije. Da bi bilo mogue nai razreenje koje e biti prihvatljivo za sve, sukob se moe tako preokviriti i predmet spora tako preformulisati, da ta preokvirena formulacija uvaava osnovne potrebe/interese svih sukobljenih srtana i istovremeno otklanja njihova najsnanija strahovanja. Uslov da postupak krene dalje je da sve strane prihvate preokvirenu formulaciju sukoba (predmeta spora). 5. Trei susret / umnoavanje reenja i pregovaranje do postizanja sporazuma traje 2-3 sata i poinje produkovanjem i umnoavanjem raznovrsnih reenja i moe da ga odlikuje izmena talasa kreativnih uzleta i uzdrane napetosti kod klijenata. Potom klijenti procenjuju u kojoj meri svaka ideja/predlog reenja a) zadovoljava njihove interese/potrebe i b) trai ulaganja (vremenska, ljudska, materijalna) i donosi dobiti. Najprihvatljiviji predlozi se modifikuju, kombinuju i integriu u konani predlog reenja oko koga strane dalje pregovaraju tako to ga detaljno razrauju i konkretizuju. Poto medijator/ka proveri da je konano reenje prihvatljivo za sve, dogovor se ozvaniava/formalizuje kroz potpisivanje pisanog sporazuma i procedura koje garantuju njegovu uspenu realizaciju. Medijator/ka prati realizaciju sporazuma i u sluaju zastoja zakazuje dodatni susret klijenata radi dogovora o nainu prevazilaenja novonastalih tekoa.

ta je medijacija (posredovanje)?Medijacija je alternativan nain reavanja sukoba u kome nepristrasna i neutralna trea strana, (medijator/ka) pomae uesnicima u sukobu da postignu sporazum koji je prihvatljiv za sve. Ona se odvija u centrima za medijaciju, daleko od oiju javnosti, i odlikuje je princip dobrovoljnosti i poverljivosti privatnih informacija. Medijator/ka je profesionalna, nepristrasna (ne daje prednost bilo kojoj strani u sukobu) i neutralna osoba (nema svoj skriveni interes u odnosu na predmet spora, niti oekuje dobit od jedne strane u sporu), u iji kredibilitet podjednako veruju sve strane u sukobu. Zadatak medijatora/ke je da pomogne stranama u sukobu da prepoznaju sopstvene potrebe i interese, sagledaju ta sve mogu da oekuju u budunosti i pregovaraju oko najboljeg mogueg reenja koje je prihvatljivo za sve. Strane u sukobu slobodno odluuju da uestvuju u procesu medijacije i slobodno biraju reenje. One nisu ni na koji nain primorane da prihvate medijatora/ku, da vode pregovore niti da se dogovore oko reenja. 1

Perspektiva medijacijeMedijacija, kao relativno nov nain i postupak reavanja sukoba, treba da stane rame uz rame sa pravosuem i da postane svima dostupna, poznata i drutveno priznata alternativa.

6

Kada je medijacija mogua?Medijacija moe koristiti onda kada: kod svih strana u sukobu postoji potreba da se odri ili povrati dobar meusobni odnos sve strane u sporu imaju interes da raiste problem strane u sporu oseaju umor od daljeg sukobljavanja postoji dobra volja kod svih strana da se sukob rei

Ko moe da trai medijaciju?Zavisno od oblasti primene, medijaciju moe inicirati: jedna ili vie sukobljenih strana direktno indirektni uesnik u sukobu (pr. kolege/nadreeni ili rodbina, socijalne slube, advokati, policija i sl.) medijator tako to nudi uslugu stranama u sukobu (npr. sukobi u zajednici od javnog interesa) predstavnici vlasti ili nadlenih agencija (npr. zakonski regulisana obaveza)

Tipine oblasti primene medijacije su: Porodina i brakorazvodna medijacija Medijacija u obrazovnim ustanovama / koli Upravna i poslovna medijacija Trgovinska/komercijalna i zdravstvena medijacija Medijacija u oblasti ouvanja ivotne sredine Medijacija u lokalnoj zajednici Medijacija u graanskim i krivinim postupcima Meunarodna medijacija Medijacija u drutvenim/socijalnim promenama

... i kako? Direktnim obraanjem zainteresovane strane nekom od centara za posredovanje u sukobima Upuivanjem stranaka od strane suda u neki centar za posredovanje

Kako poinje medijacija?Medijacija moe da otpone tek kada se ispune bar tri uslova: 1. neophodno je da posredovanje dobrovoljno prihvate sve strane u sukobu. 2. Sukobljene strane su se upoznale i saglasile sa predloenom procedurom ili postupcima koje e slediti tokom posredovanja 3. konkretan posrednik (ili tim posrednika) je prihvaen od svih sukobljenih strana kao kompetentna, neutralna i nepristrasna osoba od punog poverenja.

... a kada ne?Medijacija nije adekvatna u sluajevima kada: bilo koja strana nije voljna za posredovanje neka od stana nije u stanju da uzme uee ili nije u stanju da se dri dogovora (npr. usled ozbiljnog mentalnog poremeaja) kada nije u interesu neke strane da postigne sporazum (moe profitirati znaajno vie pobedom na sudu i/ili koristi medijaciju kao priliku da uzvrati udarac ili da doe do informacija koje e kasnije zloupotrebiti) kada postoji pretnja ili strah od nasilja kada spor zahteva ukljuivanje javnosti neka od stana nije lino prisutna ili organizaciju predstavlja osoba bez ovlaenja da samostalno pregovara i preinai prvobitni zahtev

Moe li se prekinuti i kako? Medijacija se moe trajno prekinuti na zahtev bilo koje strane i to se ini sporazumno. Ukoliko medijator/ka izgubi poverenje bilo koje strane u sukobu, medijacija se privremneno prekida sve dok se ne pronae adekvatna tj. stranama u sukobu prihvatljiva zamena. 4

3

Kako izgleda postupak medijacije?Proces medijacije se razlikuje od oblasti do oblasti primene. Model koji primenjuje Grupa MOST usmeren je na izgraivanje dobrih odnosa i pravog dijaloga izmeu sukobljenih strana koji e im omoguiti da dou do kvalitetnog reenja spora. U praksi medijacija prolazi kroz nekoliko osnovnih faza/koraka, koji se odvijaju kroz 3-8 susreta: 1. Priprema za medijaciju traje nedelju dana i prvenstveno podrazumeva prikupljanje podataka na osnovu kojih medijator razvija strategiju i plan intervencije. Medijator potom zakazuje inicijalne odvojene susrete sa predstavncima svake strane u sukobu (klijentima), na kojima se definiu svi uslovi pod kojima je dati spor mogue reavati. Dogovor o medijaciji ozvaniava se potpisivanjem ugovora. 2. Prvi susret / poetak medijacije traje 2-3 sata i poinje uvodnim izlaganjem medijatora/ke i upoznavanjem strana u sukobu sa konkretnim planom i nainom rada gde strane u sukobu imaju mogunost da razjasne sve nedoumice i dobiju odgovore na sva pitanja. Kada strane pokau spremnost da se otpone sa posredovanjem, svaka strana u sukobu dobije pravo na unapred dogovoreno neprekinuto vreme tokom koga iznosi ukupno vienje problema, bez upadica ili prekidanja. Medijator potom sumira uvodna izlaganja i prua mogunost klijentima za spontan razgovor tj. naizmenino reagovanje strana na ono to su uli ili vodi usmereni i dijaloki struktuiran razgovor (medijator postavlja pitanja radi razjanjenja injenica, razumevanja oseanja, kljunih tema i taaka slaganja i neslaganja). Po potrebi mogue je susret prekidati odvojenim radom sa kljijentima. 3. Struktuiranje predmeta spora i odreivanje agende pregovaranja vano je da se postigne zajedniko razumevanje problema i njegove sloenosti (strukture) i odrede kljune teme i konkretne taake neslaganja oko kojih e se pregovarati. Medijator/ka ustanovljava redosled i nain bavljenja pojedinanim temama/problemima, sa ime treba da se saglase sve strane u sporu. 5

Kako se medijacija razlikuje od suenja i arbitrae?Medijator/ka nema mo da donosi odluke i presuuje ko je u pravu, a ko ne, ve radi na pomirenju suprotstavljenih interesa i koristi sav svoj struni autoritet i vetine da omogui stranama u sukobu da postignu dogovor koji je utemeljen na njihovim realnim potrebama i interesima. Suenje je proces koji se odvija u sudu, u okviru zakonskih procedura i posredstvom advokata koji zastupaju interese strana u sukobu. Sudski proces odlikuje konfrontiranje suprotstavljenih (neprijateljskih) strana, gde sudija ili porota donosi konanu i obavezujuu odluku tj. presuuje u korist jedne, a na tetu druge strane. Arbitraa je proces u kome trea nepristrasna strana (arbitar) samostalno donosi finalnu, obino obavezujuu, odluku. Proces rasprave i odluivanja moe biti regulisan pravilima iako procedure ne moraju biti zakonski formalizovane.

Zato se opredeliti za medijaciju?1. Medijacija smanjuje neprijateljstva i moe izleiti odnose izmeu sukobljenih strana 2. Postie se fer sporazum koji odgovara specifinim potrebama i interesima sukobljenih strana. 3. Strane u sukobu imaju punu kontrolu nad procesom i ishodima pregovaranja. 4. Znaajno se tedi vreme jer, nasuprot konfrontacije i iscrpne borbe argumentima, kri put razumevanju razliitih interesa i izgraivanju saradnje. Proseno trajanje posredovanja pri razvodu brakova je 8 sesija (po 2-3 sata svaka), a pri razreenju graanskog spora je 2-4 sesije. 5. Svaka strana moe utedeti znaajnu koliinu novca (50% do 95% novca koje bi mogli potroiti u sudskom sporu). 6. Ritam i duina trajanja medijacije zavisi prvenstveno od strana u sukobu i prilagoava se njima. 7. Stranama u sukobu se garantuje dostojanstvenost u postupku i poverljivost (tajnost) iznetih privatnih informacija. 2