Materijal za potrebe osmisljavanja

Materijal za potrebe osmisljavanja

- tema: za seminarski rad iz Finansijskog raunovodstva

U V O D

PREDMET, CILJEVI, HIPOTEZA I TOK ISTRAIVANJA............................................... 4

1. GLOBALIZACIJA I FINANSIJSKO IZVETAVANJE .................................................. 11

1. 1. Globalizacija poslovanja kao fenomen savremenog razvoja .............................................. 11

1. 1. 1. Globalizacija i poslovanje preduzea.................................................................... 17

1. 1. 2. Globalizacija informacionih zahteva .................................................................... 23

1. 2. Faktori internacionalizacije poslovnih aktivnosti ............................................................... 26

1. 2. 1. Proizvodne tehnologije ......................................................................................... 28

1. 2. 2. Informacione i komunikacione tehnologije .......................................................... 32

1. 3. Globalizacija i koncentracija finansijske moi ................................................................... 39

1. 3. 1. Investicioni fondovi kao centri finansijske moi .................................................. 40

1. 3. 2. Penzioni fondovi kao centri finansijske moi ....................................................... 45

1. 3. 3. Ostali centri finansijske moi................................................................................ 50

1. 4. Zahtevi globalizacije i finansijsko izvetavanje .................................................................. 54

1. 4. 1. Jedinstveno svetsko trite.................................................................................... 54

1. 4. 2. Unifikacija poslovnog komuniciranja................................................................... 56

1. 4. 3. Transparentnost finansijskog izvetavanja ........................................................... 59

1. 5. Znaaj finansijskog izvetavanja u poslovnom komuniciranju ........................................... 63

2. FINANSIJSKI IZVETAJI KAO OSNOVA POSLOVNOG KOMUNICIRANJA........ 69

2. 1. Finansijsko izvetavanje u konceptu upravljanja................................................................. 69

2. 1. 1. Finansijsko izvetavanje u konceptu upravljanja

nacionalnim i globalnim ekonomijama............................................................................. 70

2. 1. 2. Finansijsko izvetavanje u konceptu korporativnog upravljanja .......................... 75

2. 2. Osnovne pretpostavke kreiranja finansijskih izvetaja ........................................................ 79

2. 3. Kvalitativne karakteristike finansijskih izvetaja ............................................................... 80

2. 4. Obelodanjivanje finansijskih izvetaja ............................................................................... 87

2. 4. 1. Tradicionalni faktori obelodanjivanja finansijskih izvetaja ................................ 87

2. 4. 2. Savremeni zahtevi za obelodanjivanjem finansijskih izvetaja ............................ 89

2. 5. Vrste finansijskih izvetaja .................................................................................................. 91

2. 5. 1. Bilans stanja .......................................................................................................... 92

2. 5. 2. Bilans uspeha ........................................................................................................ 96

2. 5. 3. Izvetaj o novanim tokovima ............................................................................ 101

2. 5. 4. Izvetaj o promenama na kapitalu....................................................................... 102

2. 5. 5. Napomene uz finansijske izvetaje ..................................................................... 103

2. 6. Problemi harmonizacije i standardizacije finansijskog izvetavanja................................. 106

3

3. INSTRUMENTI I REGULATORI FINANSIJSKOG IZVETAVANJA...................... 114

3. 1. Faktori od uticaja na kvalitet finansijskih izvetaja........................................................... 114

3. 1. 1. Raunovodstvene norme..................................................................................... 115

3. 1. 2. Tela koja donose i odluuju o promeni raunovodstvenih normi....................... 117

3. 1. 3. Profesionalne raunovoe................................................................................... 120

3. 2. Instrumenti finansijskog izvetavanja ............................................................................... 133

3. 2. 1. Meunarodni raunovodstveni standardi............................................................ 133

3. 2. 2. Meunarodni standardi revizije .......................................................................... 154

3. 2. 3. Meunarodni standardi kontrole kvaliteta .......................................................... 160

3. 2. 4. Meunarodni obrazovni standardi ..................................................................... 166

3. 2. 5. Meunarodni etiki standardi ............................................................................. 172

3. 2. 6. Meunarodni standardi elektronskog prikupljanja,

obrade i distribucije informacija .................................................................................... 176

3. 3. Regulatori standardizacije finansijskog izvetavanja ........................................................ 181

3. 3. 1. Profesionalne organizacije i tela ......................................................................... 181

3. 3. 2. Neprofesionalne organizacije i tela..................................................................... 183

4. SISTEM FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

U SRBIJI STANJE, PERSPEKTIVE I OGRANIENJA. ............................................... 191

4. 1. Institucionalni okvir finansijskog izvetavanja ................................................................. 191

4. 1. 1. Razvoj zakonske i profesionalne raunovodstvene regulative ........................... 193

4. 1. 2. Raunovodstvena naela..................................................................................... 195

4. 1. 3. Jugoslovenski raunovodstveni standardi........................................................... 197

4. 1. 4. Kodeks profesionalne etike raunovoa ............................................................. 200

4. 1. 5. Specifini jugoslovenski raunovodstveni standardi JRS 31 i 33 ...................... 201

4. 1. 6. Aktuelni okvir finansijskog izvetavanja............................................................ 213

4. 1. 6. 1. Zakonska raunovodstvena regulativa................................................ 214

4. 1. 6. 2. Profesionalna raunovodstvena regulativa ......................................... 217

4. 1. 7. Interna raunovodstvena regulativa .................................................................... 231

4. 2. Struktura informacija redovnog finansijskog izvetavanja ............................................... 235

4.3. Primena meunarodne profesionalne regulative

u oblasti finansijskog izvetavanja ............................................................................. 239

4.4. Ocena kvaliteta finansijskog izvetavanja u republici Srbiji ............................................. 250

4.5. Mogunost unapreenja sistema finansijskog izvetavanja................................................ 253

5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ....................................................................................... 260

LITERATURA......................................................................................................................... 271

U V O D

PREDMET, CILJEVI I TOK ISTRAIVANJA

Predmet istraivanja je globalizacija kao opti proces i dileme koje se javljaju pri kreiranju i primeni meunarodnih pravila i principa radi postizanja standardizacije finansijskog izvetavanja kao jednog od ciljeva globalizacije.

Globalizacija svetskog trita roba, usluga i kapitala uslovljava bri razvoj, donoenje i primenu jedinstvenih meunarodnih pravila i principa, kao osnovnog preduslova za stvaranje i promovisanje jedinstvenog informacionog sistema - bitnog faktora standardizacije finansijskih izvetaja neposrednih uesnika na meunarodnom tritu.

Jedinstveni ekonomski prostor Evrope i sveta predstavlja potrebu globalnog trita koje zahteva standardizovano finansijsko izvetavanje ili jednom reju jedinstveni informaciono-poslovni jezik. Na globalnom ekonomskom prostoru drugaiji jezik i nije mogue koristiti. Standardno finansijsko izvetavanje kao produkt raunovodstva otvara mogunost za globalni jezik poslovnog sporazumevanja uz primenu jedinstvenih instrumenata; drugim reima, trai da se svi uesnici na jedinstvenom ekonomskom tritu sporazumevaju istim jezikom. Meunarodni raunovodstveni standardi, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja MRS/MSFI i pratea regulativa su

nastali kao odraz potrebe za ujednaavanjem (tzv. harmonizacijom) raunovodstvene prakse na svetskom nivou. U tom smeru predmet ove rada ine globalizacija kao opti proces i dileme koje se javljaju pri kreiranju i primeni meunarodnih pravila i principa radi postizanja standardizacije finansijskog izvetavanja kao jednog od ciljeva globalizacije.

Standardizacija finansijskog izvetavanja na globalnom nivou ima za cilj da obezbedi sve podatke i informacije za uporedne analize i jednoobrazno finansijsko izvetavanje, radi poslovnog komuniciranja u meunarodnom okruenju.

Slobodan promet kapitala izmeu zemlja zahteva ujednaavanje sadraja i forme finansijskih izvetaja kako bi se njihovim korisnicima, na prvom mestu investitorima, olakalo njihovo korienje i uporeivanje radi donoenja optimalnih investicionih odluka uz to manji rizik. Primena Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja prua investitorima relevantne informacije, smanjuje trokove pribavljanja informacija, utie na pristup tritima kapitala i ini da raspoloive informacije budu uporedive na meunarodnom nivou. Po svojoj koncepciji, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja prvenstveno su usmereni ka tome da javnosti obelodane okvir za sastavljanje i prezentovanje finansijskih izvetaja. Kao takvi, namenjeni su celokupnoj javnosti zainteresovanoj za pouzdane trine informacije i treba da obezbede ravnoteu izmeu dve fundamentalne kategorije koje ine temelj izvetavanja, a to su njeni korisnici sa jedne strane i sadraj informacija koje su predmet prezentovanja sa druge strane.

Savremeni poslovni subjekti zahtevaju da finansijski izvetaj bude informativniji i korisniji za investitore, kreditore i ostale korisnike tj. da sadri informacije koje odgovaraju njihovim zahtevima.

Standardizacija finansijskog izvetavanja u Evropi u poslednjim decenijama XX veka se odvijala pod uticajem raunovodstvenih direktiva Evropske ekonomske zajednice (Evropske unije). Poetkom ovog veka ona je dobila nov zamah, zahvaljujui implementaciji Meunarodnih raunovodstvenih standarda i Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja MRS/MSFI. U afirmaciji modela finansijskog izvetavanja veliki je doprinos anglosaksonskih i Evropskih institucija, kao i profesionalnih organizacija. Sa procesom globalizacije Meunarodni raunovodstveni standardi se i dalje usavravaju kako bi se odgovorilo na globalne zahteve trita robe i kapitala. Optimizacija finansijskog izveavanja je cilj, radi ega je potrebno stvoriti mogunost jedinstvenog kreiranja, ali i primene meunarodne profesionalne regulative u finansijskom izvetavanju.

Uspena i dosledna primena standardnih instrumenata meunarodne profesionalne regulative predstavlja novi kvalitet finansijskog izvetavanja u svetu i uslovljen je velikim brojem faktora, kao to su:

usklaenost zakonodavne i profesionalne regulative, na globalnom nivou;

osposobljenost regulatornih tela za njeno kreiranje i primenu na svim

nivoima;

usklaenost primene profesionalne regulative, na globalnom, regionalnim i

nacionalnim nivoima;

osposobljenost profesionalnih raunovoa i njihovih organizacija za

primena meunarodnih profesionalnih standarda na svim nivoima;

potrebna informisanost vlasnika, menadmenta, drave i drugih uesnika o neophodnosti usklaivanja regulative i motivisanost za njenu primenu;

usklaenost programa edukacija i usavravanja profesionalnih raunovoa za doslednu primenu meunarodne profesionalne regulative;

usklaenost standarda kontrole kvaliteta profesionalnih usluga u praksi i

neophodnost korigovanja postojee zakonske i profesionalne raunovodstvene regulative na svim nivoima, kao preduslova uspene primene meunarodne profesionalne regulative i optimizacije finansijskog izvetavanja.

Uspenost primene globalnih instrumenata i druge meunarodne profesionalne regulative je, takoe, u neposrednoj korelaciji sa standardizacijom edukacije profesionalnih raunovoa na globalnom nivou, ali i neophodne harmonizacije finansijskog izvetavanja na globalnom nivou i spremnou nacionalnog uspostavljanja standarda za primenu. Zbog toga su u ovoj disertaciji znaajno mesto zauzeli faktori, instrumenti i regulatori, koji utiu na kreiranje i primenu meunarodne profesionalne regulative na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, sa posebnim osvrtom na stanje u Srbiji.

Meunarodna profesionalna regulativa i njena primena u neposrednoj su korelaciji sa usklaenom edukacijom profesionalnih raunovoa na globalnom nivou i spremnou nacionalnih uspostavljaa standarda da prihvate potrebu za harmonizovanjem finansijskog izvetavanja. Slobodan protok uporedivih raunovodstvenih informacija je vaan preduslov funkcionisanja trita kapitala u Evropskoj uniji, u kojoj je i naa zemlja neposredno aplicirala za ukljuivanje. U funkciji realizacije ovog cilja, unija se opredelila za finansijske izvetaje bazirane na globalnim raunovodstvenim standardima koji su transparentni, razumljivi, primenljivi i omoguavaju efikasno obavljanje procesa finansijskog izvetavanja i revizije. Zbog ovih okolnosti bitan deo predmeta ove rada ine regulatori i faktori koji utiu na kreiranje i primenu meunarodne profesionalne regulative na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Ciljevi istraivanja su opredeljeni samom temom doktorske rada i u sreditu istraivanja dominiraju: opis, objanjenje, budui znaaj i uloga:

pojave i fenomena relevantnih faktora savremenog razvoja globalizacije i neophodnosti harmonizacije finansijskog izvetavanja kao osnove poslovnog komuniciranja;

sutine pojavnih oblika finansijskog izvetavanja u globalnom ambijentu;

uticaja meunarodne profesionalne regulative na stvaranje prihvatljivog finansijskog izvetavanja;

promene statusa profesionalnog raunovoe (i revizora) u uslovima harmonizovanog sistema finansijskog izvetavanja;

dometa i perspektive izgradnje i usvajanja finansijskog izvetavanja usklaenog sa standardima meunarodne raunovodstvene regulative u Srbiji.

Hipoteza istraivanja: Savremeni razvoj globalizacije ekonomije i privrednih tokova, inicirao je neophodnost harmonizacije, informisanosti u poslovnim sistemima (kompanijama i preduzeima), utemeljen na injenicama i informacijama prezentovanim u finansijskim izvetajima. Razumljivost, kvalitet i konano korisnost tih finansijskih izvetaja za odluivanje, podrazumeva njihovu harmonizaciju odnosno unifikovanje i transparentnost u implementaciji principa i pravila u procesu standardizacije finansijskih informacija. Usvajanje koncepta finansijskih izvetaja, zasnovanog na globalnim instrumentima i drugoj meunarodnoj raunovodstvenoj regulativi, predstavlja potrebu i

izvesnu perspektivu, koja se ipak spotie o razne prepreke i ogranienja, koja se moraju otkloniti i na globalnom i nacionalnom nivou.

Hipoteza od koje se polazi u istraivanju temelji se na pretpostavkama razmatranim i dokazanim u ovom radu:

Nedovoljna je unifikovana informisanost na globalnom nivou (menadmenta i ostalih korisnika finansijskih izvetaja) o prednostima i nedostacima sastavljanja finansijskih izvetaja na osnovu unifikovanih pravila i principa;

Postojea nacionalna zakonodavna i profesionalna regulativa u jednom broju zemalja ne obezbeuju eljenu primenu meunarodne profesionalne regulative;

Profesionalne raunovodstvene organizacije i regulatorna tela imaju razliit nivo razvijenosti;

Neodgovarajua je pripremljenost raunovodstvenog kadra za primenu meunarodne profesionalne regulative u mnogim zemljama;

Jo uvek ne postoji opta saglasnost u prihvatanju jedinstvenih pravila u skladu sa kojima treba izgraditi optimalno standardizovani sistem finansijskog izvetavanja;

Primena standarda i pratee meunarodne profesionalne regulative u raunovodstvu raznih kompanija u svetu znaajno e uticati na kvalitet informacija poslovnog biznisa;

Primenom jedinstvenih meunarodnih pravila i procedura poboljae se kvalitet finansijskih izvetaja na nacionalnom i globalnom nivou.

Postavljena hipoteza i teze na kojima se zasniva ukazuju na znaaj istraivanja, jer samo na osnovu finansijskih izvetaja, sastavljenih prema univerzalnim standardima, nezavisni analitiari i izvetai mogu ocenjivati i pouzdano predviati budue trendove u pojedinim granama industrije, u itavoj ekonomiji drave, pa i kod nas u Srbiji. Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja primenjuju se skoro u itavom svetu. Najvea odgovornost nezavisnih analitiara a posebno profesionalnih raunovoa - izvetaa je da saine tane i nezavisne informacije iji je cilj javno, istinito i objektivno prikazivanje i prezentovanje podataka o poslovanju kompanija.

Osnovni smisao finansijskih izvetaja je da se u njima prezentuje ekonomska sutina transakcija i dogaaja na nain kako su se oni stvarno odigrali, ali i da se prikau posledice tako nastalih dogaaja koji su raunovodstveno obuhvaeni. Meutim, finansijski izvetaji ne pruaju sve informacije koje bi korisnicima mogle biti nune pri donoenju nekih, posebno stratekih poslovnih odluka, budui da ukazuju na finansijske uinke prolih dogaaja i ne sadre nefinansijske informacije. Koncept kvaliteta finansijskih izvetaja, takoe, polazi od multidimenzionalnosti njihovih karakteristika i potreba korisnika. Najznaajnije dimenzije kvaliteta finansijskih izvetaja proistiu iz materijalnosti, kao praga kvaliteta zasnovanog na neizostavnosti finansijskih izvetaja sa razliitim informacionim sadrajima, za potrebe njihovih korisnika.

Potreba za unifikovanjem i unapreenjem finansijskog izvetavanja predstavlja opti trend, prepoznat i u najrazvijenijim trinim ekonomijama i finansijskim sistemima, to treba da bude prepoznato i u Srbiji. Dobro finansijsko izvetavanje pomae izbegavanju kriza i korporativnih skandala i pozitivno utie na ukupna ekonomska kretanja.

Unapreeno finansijsko izvetavanje moe doprineti aktiviranju nacionalne tednje i privlaenju vie stranih direktnih i portfolio investicija, veoj dostupnosti kredita manjim preduzeima, omoguavanju investitorima veih preduzea da bolje procene perspektive preduzea i donose investicione odluke i glasaju na osnovu dobre informisanosti. Pored toga, objektivno finansijsko izvetavanje bi povealo sigurnost u funkcionisanje finansijskih trita, ojaalo korporativno upravljanje, omoguavanjem akcionarima i javnosti da nadgledaju rad uprave, potpomoglo bi transparentnu i korektnu privatizaciju kompanija u dravnom vlasnitvu.

Istraivanja predstavljena u ovoj doktorskoj disertaciji, preko iskustava drugih, ukazuju na smernice za raunovodstvo i raunovoe Srbije (posebno na neposredne sastavljae finansijskih izvetaja), kao i ta je neodlono potrebno, ta se mora jo uraditi. U tom smislu treba istai da je istraivanjem nedvosmisleno ukazano na to da iz tranzicije raunovodstva i finansijskog izvetavanja proistiu brojne opasnosti, ali i anse, koje se mogu racionalno tretirati samo ukoliko se shvati njena sutina i na pravi nain reaguje na date promene i drava i profesija.

Tok istraivanja: Objektivna analiza stanja i izazovi pri izradi ove rada, odslikavaju izazove sa kojima se suoavaju globalna i nacionalna raunovodstvena teorija i praksa.

Orjentacija istraivanja je na komparativnoj analizi i dokazivanju toka procesa globalizacije i finansijskog izvetavanja kompanija u svetu, evropskoj uniti i u naoj zemlji. Kvalitetno finansijsko izvetavanje vremenom postaje sve potrebnije i dobija sve vei znaaj. Poveava se broj i znaaj finansijskih izvjetaja, broj korisnika i institucija za kontrolu kvaliteta finansijskih izvjetaja. Otuda potreba za uspostavljanjem koncepta kvaliteta i kontrole kvaliteta. Savremeni koncept kontrole kvaliteta podrazumeva uvoenje standarda kvaliteta finansijskog izvetavanja, zasnovanih na principima upravljanja ukupnim kvalitetom. Realizacija kvalitetnog finansijskog izvetavanja, kao i

upravljanje ukupnim kvalitetom samog izvetavanja podrazumevaju sagledavanje i ocenu ukupnosti obrazovanja raunovodstvene profesije, kako u svetu tako i kod nas. Projekatima nauna i praktina saznanja do kojih see istraivanje, sa tenjom skromnog

doprinosa teoriji i praksi iz oblasti finansijskog izvetavanja, naroito kada je u pitanju raunovodstvena regulativa i finansijsko izvetavanje u Republici Srbiji.

Upravo, ovako orjentisan tok istraivanja je zahtevao temeljniju naunu analizu u skladu sa predmetom i okvirom rada:

globalizacije kao konteksta finansijskog izvetavanja,

raspravom sadrine finansijskih izvetaja kao osnove poslovnih komunikacija,

instrumenata i regulatora finansijskog izvetaja; i

sistema finansijskog izvetavanja u Srbiji sa ocenom postojeeg stanja, perspektive, razvoja i ogranienja

1. GLOBALIZACIJA I FINANSIJSKO IZVETAVANJE

1. 1. Globalizacija kao fenomen savremenog razvoja

Globalizacija kao fenomen savremenog razvoja nije koncept idealnog drutva. Ona nije termin kojim se vrednosno karakteriu sadanjost i budunost oveanstva. Globalizacija je, ni vie ni manje nego opis nae realnosti i trend kojim se savremeni svet razvija.

Globalizacija poslovanja je postala sastavni deo naeg svakodnevnog vokabulara i gotovo svi imaju utisak da znaju ta ona predstavlja, a u najmanju ruku nisu ravnoduni prema njoj. Termin globalizacija u najirem smislu rei koristi se za isticanje jedinstvenog ekonomskog i politikog miljea planete, odnosno za oznaavanje procesa povezivanja i objedinjavanja savremenih drutava koji je praen mnogim protivrenostima1. Ovaj proces pokazuje da postojanje izolovanih prostora od ostalih delova sveta vie nije mogue i da istorijski razvoj vodi ka nastajanju jedinstvenog svetskog drutva2. Dakle, globalizacija je proces koji je prema mnogima potpuno prirodan. Tako su na poetku ljudi iveli u rodovima, pa se udruivali u plemena, pa plemenske zajednice, sve do zajednice drava (USA, EU) i na kraju emo (valjda nekad) svi biti stanovnici unipolarnog sveta. Shodno tome, globalizacija je fenomen ukupnih promena u svetu, promena u poslovanju i promena u informacionim zahtevima.

1 Markovi,D. : Sociologija i globalizacija, Prosveta - Ni i Savremena administracija - Beograd, 2002. , str. 10.

2 Mitelman, . :Dinamika globalizacije, Globalizacija mit ili stvarnost, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. , str. 132.

Povezivanje svetske privrede i slobodan protok roba i kapitala predstavljaju osnovna obeleja globalizacije. Kapital se sve vie seli u oblasti i prostore gde moe brze da se oplodi i po vioj profitnoj stopi. U principu, seljenje kapitala pre predstavlja "internacionalizaciju kapitala", usko povezanu sa globalizacijom, a globalizacija kaomeanje kultura je nusprodukt toga. Naravno da ni globalizacija nije bez mane.

Prvenstveno se u procesu internacionalizacije kapitala prvo sele "prljave tehnologije" iz razvijenih u zemlje u razvoju, ali to ima za posledicu meanje kultura i saznanja o obiajima pojedinih zemalja. Jeste da su "fast food" i "Coca-cola" produkt globalizacije, ali su zato i kineska, japanska i meksika kuhinja i jo mnoge druge kuhinje produkt istih procesa.

U tom pravcu, jedan od najveih izazova privredne delatnosti razliitih entiteta danas u eri globalizacije je razumevanje i upravljanje vrednostima poslovne imovine, u skladu sa jasno regulisanim okruenjem. Istina, treba rei da je globalizam produkt razvoja najveih svetskih kompanija i meunarodnih insitucija i organizacija, na elu sa MMF.

Najvee svetske kompanije internacionalizuju svoje poslovanje upravo na tritima na kojima su jeftini radna snaga i sirovine. Uz to radna snaga je produktivna, a sirovine kvalitetne. Obino je re o manje razvijenim tritima. Uz finansijsku i monetarnu politiku meunarodnih organizacija i institucija, one lako vre transfer i retransfer svojih resursa, jer povoljna poslovna klima koju obezbeuju meunarodne institucije i organizacije privlai njihove investicije, a nepovoljna odbija.

Rezulat globalizacije su kvalitetni proizvodi sa svetski poznatim markama po niskim trokovima, to ima za posledicu vee profite i trino uee. Globalni potroa, pak, pri izboru trai marku kojoj unapred veruje, a to je obino marka iz razvijenih zemalja.

Shodno tome, posledice globalizacije vie su negativne nego pozitivne za zemlje treeg sveta i druge manje razvijene zemlje. One obiluju resursima koji su neophodni velikim kompanijama da bi bile konkurentne. U potrazi za njima ponekad se zapostave poslovna etika i iri drutveni interesi, u korist profita.

Potroai u Srbiji su deo globalnih potroaa. Koliko god oni bili patriotski orijentisani, a meu njima smo i mi, eleli da on bude srpski, je u veini sluajeva globalni potroa. Meutim, iako su svi ljudi na svetu jednaki, teko je pretpostaviti da postoje dve iste osobe na svetu3. Globalno psmatrano, predrasuda u ponaanju je sve manje. Ponaanja bez predrasuda direktno uobliavaju poslovne aktivnosti na globalnom nivou. To se naroito odnosi na mlade ljude. Tenja odgovarajuih institucija da probude u nama kao potroaima uspavani oseaj za kupovinom domaeg nee nas dugo drati budnim.

Intenzivna, skoro razarajua globalizacija ivotnog stila i medijskih poruka, ma koliko neko od nas bio njen protivnik, jaa potrebu, posebno mladih ljudi da budu deo nekog drugog sveta kupujui amerike ili Evropske marke. Mislim da time nai potroai, kao i potroai u drugim zemljama, uporno ele da nadoknade oseaj izolovanosti. Kvalitet naih proizvoda, ali i mnogih drugih zemalja, nije uzrok orijentacije na strane proizvode, ve zato to ne uivaju ugled koji strani proizvodi uivaju na globalnom tritu.

Fenomen marke proizvoda, te oaravajue rei, imena, znaka koji kada postane poznat otklanja mogunost da se potroa lako razuveri da iza njega ne stoji tolika vrednost koju mu on u svojim mislima dodeljuje. Stoga, potroa u Srbiji, kao i u drugim zemljama, je prosean globalni potroa koji svoj izbor obavlja po osnovu marke koja se vrednuje na globalnom tritu.

Usled svih ovih okolnosti globalizacija se moe shvatiti kao povezivanje nacionalnih privreda u svetsku privredu. Globalizacija poslovanja predstavlja racionalan poslovni odgovor na sve prisutniju meuzavisnost, povezanost i dostupnost pojedinih delova trita. Radi se o procesu irenja razvojnog poslovnog horizonta, polazei od nadnacionalnih i svetskih razmera kao jedino perspektivnih. Svet se posmatra kao jedno globalno i dostupno trite i prava podloga za koncipiranje svih poslovnih aktivnosti.

3 Terpstra Vern, Sarathy Ravi, International Marketing, The Dryden Press, 1997.

Zbog ovih okolnosti prolost domaih preduzea, kao i naih u Srbiji, moe se sagledati uz visok stepen pouzdanosti, ali budunost ne moe. Neizvesnost poslovanja savremenih preduzea uslovljena je dinaminim i sloenim okruenjem koje dovodi do novih pravaca u poslovanju. Uspeno i moderno preduzee mora se prilagoditi savremenim poslovnim trendovima. Moderni trendovi razvoja ekonomije podrazumevaju maksimalni profit, kompromise izmeu poslodavaca i zaposlenih, informacione tehnologije i dobru i stabilnu dravnu regulativu i politiki sistem.

Obeleja praksi, institucija, oblika moi, zakona, strukturnih sukoba i kriterijumi hijerarhije procesa globalizacije prikazani su u Tabeli 1.

U tom globalnom svetu funkcionie savremeni oblik preduzea koje svoju koncepciju poslovanja izvodi iz precizno definisanih potreba ili ciljnih segmenata tranje, stavljajui u drugi plan geografsko odreenje, nacionalne granice i lokaciju pojedinih potreba. Ono poslovnu ideju, koncept proizvoda i usluga, kao i strategiju upravljanja, zasniva na pretpostavci da postoji slinost izmeu pojedinih nosilaca potreba ciljnog segmenta tranje. Poslovnu taktiku i operativne aktivnosti globalno preduzee zasniva na pretpostavci da postoje i odreene razlike, koje bi bilo opasno zanemariti. Tempo promena u poslovnom svetu, a posebno globalnom, veoma je brz.

Naroito se konkurencija u veini delatnosti odvija sve veom brzinom. Dananja preduzea se svakodnevno suoavaju sa velikim rizicima, sa jedne i sjajnim mogunostima, sa druge strane. Potroa je kralj. Opstanak preduzea i njegov napredak u savremenim uslovima zavise iskljuivo od mogunosti preduzea da prilagodi svoj proizvodni program, tehnologiju i kvalitet proizvoda zahtevima savremenog trita. Proizvod se ne proizvodi samo da bi se prodao, ve da bi ispunio elje i oekivanja potroaa. To je danas veoma teko realizovati, jer je konkurencija sve vea. Preduzea se moraju transformisati i postati liderska i ostvarivati diferentnu prednost na globalnom tritu. Svest o neophodnosti promena u poslovanju preduzea mora stalno da balansira izmeu perioda relativnog spokoja i zadovoljstva i perioda ispunjenog inovativnim

promenama. Da bi se odrao nivo svesti o neophodnosti promena potrebni su sistemi obrade informacija o visokim poslovnim performansama - savremene informacione tehnologije. Te informacije sadre podatke o tritu, potroaima, zaposlenima, akcionarima, dobavljaima konkurenciji i finansijskim rezultatima. Sistemi koji obezbeuju ove informacije moraju da budu tako razvijeni da pruaju istinite i realne informacije. Ovako formirani sistem omoguava komunikaciju i pomae preduzeu da se lake transformie i uspenije podnosi dinamine promene u okruenju.

injenica je da su glavni nosioci promena u preduzeu ljudski resursi. Savremeno preduzee sve vie vremena posveuje razvoju lidera - ljudi koji mogu da stvore i na druge prenesu viziju i strategiju. Bez dovoljno produktivnih lidera, stvaranja vizije, osposobljavanja ljudi da prihvate neophodnost promena, nema ni transformacije preduzea. Razvijanje liderstva je dug proces koji nosi odreeni rizik.

Svetska globalizacija i dinamiko okruenje podstiu mnoga preduzea da ue kako bi se prilagodila nestabilnom svetskom tritu. Kompetentnost preduzea predstavlja zatitni znak u poslovnom svetu. Nekompetentna preduzea veoma brzo propadaju jer ne uspevaju da na vreme izvre transformaciju i prilagode svoju organizacionu strukturu i strategiju zbivanjima na tritu. Poznavanje konkurencije od izuzetnog je znaaja za preduzea. Zato je potrebno pratiti ta rade konkurenti i uvek biti za jedan korak ispred njih. Preduzee lider u poslovnom svetu je preduzee koje je na vreme prihvatilo savremene koncepte poslovanja i svoju poslovnu aktivnost prilagodilo trenutnimdogaanjima u okruenju.

Svetski ekonomski prostor postaje jedinstveno trite za najraznovrsnije poslovne igre krupnog kapitala. Dinamika globalizacije je razliita, jer investicije, industrija, informacione tehnologije i individualna potronja imaju razliite dimenzije. Prvo, investicije nisu geografski ograniene, one teku gde god postoje povoljni uslovi, bez mnogo uplitanja drave. Drugo, industrija je vie globalno orijentisana nego pre deset godina, strategije multinacionalnih kompanija se oblikuju prema potrebi novih trita i resursa, gde god se nalazili. Individualni potroai su vie globalno orijentisani time to gledaju iste TV-stanice i tome slino.

4 Markovi, D. , Prilog sociolokom promiljanju globalne ekonomije, Ekonomske teme, br. 1-2. Ni, 2006. , str. 539.

U eri globalizacije raspored proizvodnih kapaciteta, strukturu investicija, proizvodne i prodajne kapacitete odreuju ekonomski najmoniji subjekti privreivanja, po pravilu transnacionalne korporacije, pri emu se uvaava globalna privredna konjunktura.

Globalizacija je dovela do erozije nacionalnog suvereniteta. U strogo ekonomskom smislu, nacionalne drave su sve manje u mogunosti da reguliu privredne procese4.

Tabela 1 - Procesi globalizacije

1. 1. 1. Globalizacija i poslovanje preduzea

Globalizacija se ispoljava i kao horizontalna integracija prioizvodnje u vie zemalja. Ona donosi i globalnu konkurenciju, ali i instrumente borbe protiv te iste konkurencije. Dobre strane globalizacije su nove tehnologije, vee i racionalnije korienje kapaciteta, pojaana konkurencija i sl. , dok su loe strane izvoz odnosno uvoz prljavih tehnologija, koncentracija ekonomske moi kod najrazvijenijih i sl. Kratka definicija globalizacije poslovanja bila bi rastua liberalizacija meunarodne trgovine i investicija, i kao rezultat toga porast integracije nacionalnih ekonomija5. Ekonomista David Henderson sa Univerziteta za meunarodni menadment u Melburnu proiruje definiciju na pet povezanih, ali posebnih delova:

rastua tendencija firmi da misle, planiraju, upravljaju i investiraju u budunost sa osvrtom na triste po mogunosti celog sveta;

rastua lakoa i jeftinoa meunarodnih komunikacija, sa internetom kao vodeom tehnologijom;

trend ue meunarodne ekonomske integracije koji rezultira smanjivanjem vanosti politikih granica. Ovaj trend delimino proistie iz prethodna dva, ali daleko vie iz zvaninih politika, iji je cilj liberalizacija trgovine i investicija;

rastui znaaj pitanja i problema koji prevazilaze nacionalne granice;

tendencija harmonizacije po kojoj se norme, standardi, pravila i praksa definiu i uvruju u okviru regije, ili sveta, a ne samo unutar nacionalnih granica.

Za Dozefa tiglica, laureata Nobelove nagradu za ekonomiju, globalizacija je vra integracija zemalja i naroda sveta do koje se dolazi ogromnim smanjenjem trokova transporta i komunikacija, kao i ruenjem vetakih barijera za protok robe, usluga, kapitala, znanja i (u manjoj meri) ljudi bez granica6. Na osnovu prethodno navedenog proizilazi da je kljuna odlika globalizacije multidimenzionalnost7. Ekonomska globalizacija je viedimenzionalni fenomen, koji bez sumnje jo uvek nije dobro shvaen. U sutini ekonomska globalizacija predstavlja postepenu integraciju

nacionalnih ekonomija u globalnu ekonomiju bez granica, a to je uostalom fenomen savremenog razvoja.

U ekonomiji koja dobija globalne razmere vrata su otvorena svima i veim mogunostima i veim rizicima, a firme su prinuene da se odluuju na dramatina poboljanja ne samo da bi se nadmetale i ile napred,ve da bi jednostavno preivele.

Globalizaciju, sa druge strane, pokree sveobuhvatan snaan splet sila pokrenutih ekonomskom integracijom, sazrevanjem domaeg trita u razvijenim zemljama i kolapsom komunizma u celom svetu8.

Tehnoloka dimenzija globalizacije kao fenomen globalizacije poslovanja ini da, zahvaljujui razvoju novih, a pogotovo informacionih i internet tehnologija doe do nevienog prosperiteta tzv. umreene ekonomije, ije su posledice pored ostalog marginalizacija koncepta nacionalne privrede. Raunari su kao i dostignua u telekomunikacijama znatno uveali finansijske tokove.

Ova napredovanja imaju ogroman znaaj za multinacionalne kompanije, jer im omoguavaju stvaranje globalnih ekonomskih strategija i operacija. Osim toga, uteda u vremenu i prostoru, koja je nastala kao rezultat ovih tehnolokih promena, znatno je umanjila cene meunarodne trgovine9. Reagovanje na globalizaciju se dosta razlikuje, prevashodno zbog prirode proizvoda i tehnologije. Najrentabilniji konkurent postaje onaj koji iskoristi prednosti globalnog trita i celi svoj poslovni sistem projektuje u skladu sa tim. Kada se definie globalni karakter posla trai se tehnologija irom sveta, koja e biti podobna za najvei broj trita. Kada se oblikuje proizvod, tei se tome da bude prihvatljiv u najveem moguem broju zemalja, da dostigne maksimalan broj (meusobno slinih) trinih segmenata, ili da bude lako prilagodljiv razliitim tritima.

Delovanjem globalnih trinih zakona, meunarodnih, ekonomskih i neekonomskih organizacija i ustanova, te multinacionalnih kompanija, sa snanom podrkom tehnologija iz oblasti informatike i komunikacija danas se sprovodi ekonomska globalizacija kao prirodan i nuan proces globalnih

3 Henderson, D. : The Changing International Economic Order: Rival Visions for the Coming Millenium,

Melbourne Bussines School. , 1999.

6 tigli, . ,:Protivurenosti globalizacije, SMB, Beograd, 2002. , str. 23.

7 Globalizacija se mora posmatrati kao multidimenzionalni fenomen koji e usloviti promene u svim

oblastima drutva. Ne zalaei u politiki aspekt ovog fenomena, moe se istai da je globalizacija

dugorona zakonska ekonomska tendencija kojoj se ne treba suprostavljati jer savremenom drutvu su

imanentni procesi povezivanja, internacionalizma i integracije na svetskom nivou. Veselinovi, P. :

Oivljavanje privrednih aktoivnosti u uslovima globalnih ekonomskih promena, Ekonomske teme, br. 1-

2. Ni, 2006. , str. 23-24.

8 Koter, . : Voenje promene, elind, Beograd, 1998. , str. 30.

9 Bodiroa, M. . , Meunarodne trine i finansijske institucije, Zavod za ubenike i nastavna sredstva,

Srpsko Sarajevo, 2003. , str. 256.

19

tokova roba i kapitala.

Nosioci globalizacije poslovanja danas u svetu imaju multinacionalne kompanije koje posluju

irom sveta. Ovakve kompanije imaju sedite u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja

(General Motors, IBM, General Electric, Toyota). Za globalne korporacije nacionalne granice

su irelevantne u naporu da se nae najbolji izvor materijala, proizvodi proizvode po najniim

cenama. Globalne korporacije vide ceo svet kao jedno trite. Lociraju svoje operacije i resurse u

razliitim delovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode prilagoene lokalnim

potrebama, a tee ostvarenju vodeeg mesta u prodaji odreenih proizvoda na svetskom nivou, uz

nastojanje da ureuju i prilagoavaju nacionalne regulative sopstvenim ciljevima. Razlog zbog

kojeg korporacije odluuju da postanu globalne je tenja da se u uslovima jake konkurencije

osigura vodea pozicija u prodaji odreenog proizvoda na svetskom tritu10.

Procenjuje se da e globalizacija sve vie uticati na privredu, ali i na privredne grane te radna

mesta koja su do sada bila izolovana od globalnih nadmetanja. Na primer, poslednjih godina sve

vie je rasla trgovina uslugama, a u smislu outsourcing strategije trguje se ak i nekim

visokopozicioniranim funkcijama u sektoru poslovnih usluga i ICT-a, pa se moe oekivati

irenje tog trenda i na ostala zanimanja. Era globalizacije, obeleena poveanom trgovinom roba i

usluga, veim protokom kapitala, brom razmenom znanja i tehnologija te mobilnom

populacijom, bie rezultat jeftinog i rapidnog prenosa informacija zbog potpune tehnoloke

revolucije. Gubitak trinih udela i zatvaranje radnih mesta uravnoteie se sa rastom

zapoljavanja u nekim drugim privrednim sektorima.

Osim toga, navedeni trendovi globalizacije poslovanja e rezultirati:

reformama kompanija koje e se sve vie specijalizovati za odreena podruja, a

odnosi meu poslodavcima i zaposlenima sve vie e se individualizovati;

rastom zaposlenosti ena, starijih osoba i osoba s invaliditetom, to e biti posledica

smanjenog nataliteta i nedostatka radne snage;

irenjem svesti o potrebi za doivotnim obrazovanjem kako bi radna snaga ostala

konkurentna i mogla da odgovori na tehnoloke izazove;

poveanjem plata zbog daljeg rasta proizvodnje, to e u krajnjem uticati na

raspodelu sredstava, pa e ekskluzivne beneficije za zaposlene postati retkost.

Svakodnevni obim valutnih transakcija prevazilazi trilion dolara i vie stotina puta

nadmauje iznos realno razmenjenih roba i usluga. To znai da se stalno pojaava

tendencija odvajanja finansijskih tokova od realne sfere proizvodnje i trgovine kao

rezultat fenomena globalizacije poslovanja11.

10 Napomena: sredinom 80-tih godina 30% britanskog, 30,3% japanskog i 40% amerikog uvoza bilo je

realizovano kroz interkompanijsku trgovinu preko multinacionalnih kompanija.

11 Dobro je ili loe to se globalizacija sada ubrzava zbog razvoja informacione tehnologije. Yeomin, Z. :

Ekonomska evolucija: globalizacija dve hiljade godina stvaranja, Raunovodstvo, asopis za

raunovodstvo, reviziju i poslovne finansije, Beograd, septembar 2002. , str. 7.

20

Pre nego to se jo jednom saeto osvrnemo i analiziramo savremene trendove

globalizacije, treba napomenuti da je najranija pretea globalizacije bilo staro Rimsko

carstvo tokom perioda Julija Cezara i njegovog naslednika Avgusta. Prvi veliki period

globalizacije trajao je od sredine 19. veka do 1914. godine i na svoj nain je sadrao

mnogo dramatinije procese od integracije svetskih trita koja se odvija od 1945.

godine naovamo. Osim tehnolokih pronalazaka kao to su parobrod i telegraf, koji su

znaajni ostaci prvog velikog perioda globalizacije, sa Prvim svetskim ratom i velikom

depresijacijom, koja je podstakla vlade ka samodovoljnosti, globalizacija je krenula

unazad. Istorija pokazuje da globalizacija moe posejati i seme sosptvene destrukcije12.

Druga velika globalizacija poela je sredinom 20. veka, naroito od ranih 70-ih, od kada

se svetske privrede sve vie i bre prepliu ili globalizuju. I zagovornici i oponenti

globalizacije poslovanja, kao fenomena savremenog razvoja, slau se u jednom - da je

neizbena13.

Iako je istorija multinacionalnih kompanija veoma duga, moe se konstatovati da se one

barem itav jedan vek unazad pojavljuju kao vani faktori meunarodnog i globalnog

poslovanja. Shodno svojoj veliini, irini meunarodnih operacija i pozicijama koje stiu

u drutvu multinacionalne kompanije, postaju inilac koji utie na politike odluke

domae vlade i vlade zemalja na ijoj teritoriji se nalaze njihove filijale. Njihovo

znaajno prisustvo u odnosima meu dravama je danas oigledno i neosporno, ali

pitanje vrednosnog odreivanja tog uticaja predmet je velikih sporova i sueljavanja u

teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija14. Meutim, globalizacija

12 Uobiajena je pretpostavka iz 19. veka da e svet postojati manji i sve vie integrisan. Kad je izumljen

telefon i proiren irom sveta, jedne njujorke novine su objavile u uvodnom lanku da e on eliminisati

nerazumevanja i stoga i ratove meu nacijama olakanjem komunikacije. Kakvo optimistino predvianje.

! Yeomin, Y. : Ekonomska evolucija: globalizacija dve hiljade godina stvaranja, Raunovodstvo, asopis

za raunovodstvo, reviziju i poslovne finansije, Beograd, septembar 2002. , str. 7.

13 Napomena: Radi se zapravo o trinim segmentima potroaa koji se ponaaju bez predrasuda i koji

preferiraju kupovinu svetski afirmisanih marki, kao to su: Nike, Sony, Walkmans, MTV, Cartier, Burberry

i sl.

14 Najvei deo direktnih stranih investicija u inostranstvu odvija se preko transnacionalnih i

multinacionalnih korporacija. U stvari, globalizacija je manje izraz nevidljive ruke globalnog trita, a vie

vidljive ruke globalne finansijske i korporacijske hijerarhije i drugih transnacionalnih megastruktura. Danas

postoji oko 60. 000 transnacionalnih i multinacionalnih kompanija sa 510. 000 filijala. TNK i MNK

21

poslovanja je ukazala na to da potpuna unifikacija i eliminacija regionalnih specifinosti

nije dobra.

Sa tom se injenicom suoio se i menadment McDonalds-a, pa je nedavno pokrenuo

novi program promena kojim e ova korporacija odstupiti od svog tradicionalnog

''hamburger imida'' u pravcu ponude razliitih regionalnih i nacionalnih specijaliteta.

Odstupanje od starog zahtevalo je i redizajniranje restorana. Menaderi su shvatili da

promet McDonalds-a u Evropi opada zbog brige ljudi za svoje zdravlje. Hamburgeri

nose imid nezdravog i simbol su nezdravog proizvoda! U McDonalds-u e se uskoro

posluivati, izmeu ostalog i supa, ili girice u Splitu, odnosno gula u Budimpeti.

Pitanje je da li globalizacija znai da emo jednog dana svi jesti istu hranu. Najnovija

istraivanja i promene ukazuju na to da emo pre jesti slinu nego istu hranu. Tako,

japanski "Mek" ve nudi lokalnu Chicken Tatsuta hranu sa piletinom i sosom od soje ili

Teriyaki Burger sa mariniranom piletinom u sosu terijaki, sa majonezom, salatom i

susamom. Grka isto tako ima svoj Greek Mac, sa lokalnim grkim hlebom poznatijim

na srpskom pod nazivom pita, sosom od jogurta, lukom i paradajzom. Na Bliskom istoku

Mac Arabia nudi lokalnu piletinu sa sosom u nauljenom hlebu. Isto tako, Tajvan i ostatak

Azije slade se Rice Burgerom, gde umesto kifle dobijate dve inijice lokalnog pirina sa

peurkama. Urugvaj, takoe, nudi McHuevo (jaje), hamburger sa jajetom na buteru, a

Tajlanani se goste Samurai Pork Burger-om, koji u sebi ima kobasicu. U Izraelu postoji

17 koer McDonalds-a, a u Indiji su hamburgeri bez govedine. Njihov specijalitet je

Chicken Maharaja Mac sa vrlo zainjenom piletinom, kojom dominira kari.

Globalizacija poslovanja donela je novi fenomen: svet je postao veliki supermarket, a

zemlje su proizvodi. Svaka zemlja mora da konkurie drugoj da bi privukla panju na

sebe, ali pozitivnim imidom. Tokom poslednjih nekoliko godina, globalizaciji

nacionalnih privreda, pored direktnih investicija, sve vie doprinose uestale mega

integracije, tj. meunarodna objedinjavanja velikih transnacionalnih kompanija

formirale su kolosalnu mreu proizvodnje i trgovine. One uestvuju sa 1/3 u ukupnoj svetskoj trgovini, sa

80% u direktnim investicijama u inostranstvu i 70% u patentnim pravima i transferu tehnologije. Asian

Perspective. : Vol. 23, No4, Tokio, 1999. , str. 78.

22

superindustrijalizovanih zemalja kojima se stvaraju globalne alijanse u raznim

oblastima proizvodnje i usluga, kao to su avionska i automobilska industrija,

proizvodnja aluminijuma, telekomunikacije, bankarstvo itd. Globalne alijanse su

Dajmler-Krajsler, Folksvagen-Tojota, Reno-Nisan i mnoge druge. Na ovaj

nain stvaraju se zajednike globalne mree proizvodnje delova, prodajnih i servisnih

punktova, to sve sniava trokove i poveava konkurentsku mo. Globalne alijanse

dovode do dinovske razmene tehnologije izmeu lanica grupacije, to takoe brzo

poveava njihovu konkurentsku mo i tera ostale proizvoae iz date grane da i oni

stvaraju sline integracione celine. Globalnim alijansama, s obzirom na odnos snaga

meu partnerima, stvaraju se istinske multinacionalne kompanije od kompanija koje su

ranije u sutini bile transnacionalne, mada esto, u veoma maloj meri i multinacionalne.

Globalne alijanse tako postaju vani katalizatori organskog povezivanja svetske

privrede i stvaranja istinskih multinacionalnih megastruktura15.

1. 1. 2. Globalizacija informacionih zahteva

Finansijsko izvetavanje jedan je od stubova funkcionisanja preduzea u globalnoj

ekonomiji. U tom procesu potrebno je ostvariti ravnoteu izmeu rizika i mogunosti.

Ukoliko pouzdane i uporedive informacije nisu redovno dostupne, vlasnici ne mogu da

procene kvalitet uprave kompanije, pa ni da utiu na njen rad ili da je zamene boljom

ekipom. U ovakvoj situaciji investitori ne mogu da procene vrednost kompanije i da

donesu razumnu odluku o razliitim investicionim mogunostima, to donosi viu cenu

kapitala i manje efikasnu alokaciju resursa.

Godinji izvetaji preduzea su svojevrsna lina karta finansijskih tokova i relativne

snage i privlanosti zemalja u kojima ta preduzea posluju. Danas su svi taoci

finansijskog kapitala, a samo se njime moe initi ono to se eli na globalnom nivou.

Finansijski sektor bi morao da bude neraskidivo povezan sa privredom, realnom

ekonomijom i zbivanjima u njoj. Tradicionalno, finansijska industrija omoguava

15 Hatibovi, D. : Globalizacija, trite, Evropska zajednica, Beograd, 2002. , str. 38

23

trinim uesnicima efikasno plasiranje ili pribavljanje novca i kapitala, kao i razumnu

zatitu i osiguranje od brojnih finansijskih rizika i trinih nepredvidljivosti kamatnih,

kursnih, cenovnih itd. Na takvim osnovama je razvijeno suptilno trite razliitih

vrednosnih papira i instrumenata. Moderne finansije su taj posao obavile veoma dobro.

Neoliberalna doktrina ohrabruje pasivnost drava i olakava eskalaciju problema.

Finansijski sistem je sve sloeniji, a nadzor nad njim sve slabiji. Finansijski sistem je u

nedopustivoj meri skrojen prema interesima globalnog finansijskog kapitala. Takve

privilegije, meutim, ne ine sistem stabilnijim, ve ga ohrabruju i stimuliu na rizinu

poslovnu politiku i moralni hazard. Banke mogu biti sigurne da e se, u sluaju ozbiljne

krize, drava ponaati slino kao i FED (Federalne rezerve Amerike). Tehnika e biti

drugaija, ali e logika spasavanja banaka biti ista. Drava e na sebe preuzeti

potraivanja koja banke ne budu mogle da naplate od svojih dunika i tako e se gubici

preneti na dravu. Operacija e biti finansirana ino-zaduivanjem drave i sprovedena

pod izgovorom zatite stabilnosti sistema.

Na poetku novog milenijuma finansijsko izvetavanje predstavlja suptilnu meavinu starog i

novog. U svetlu tih zahteva, sve glasnije se postavlja pitanje o tome da li je sada vaei sistem

finansijskog izvetavanja adekvatan u eri globalizacije poslovanja, da li moe da odgovori na

izazove XXI veka i veoma otro se prizivaju izmene u vaeem sistemu finansijskog

izvetavanja. Naime, u eri globalizacije poslovanja kao fenomena savremenog razvoja,

raunovodstvo treba da bude univerzalni jezik biznisa. Poslovanje u globalnom preduzeu bez

pomoi raunovodstva skoro ne bi bilo mogue to bi bilo neto kao fizika bez matematike.

Brojnim korisnicima informacija izvan firme dostavljaju se tzv. informacije opte namene. To se

ini u formi kompleta raunovodstvenih izvetaja koji se obino nazivaju finansijskim izvetajima

(eng. financial statements), raunovodstvenim iskazima, godinjim raunima, ili - sasvim kratko -

bilansima.

Otuda se aktivnosti usmerene ka harmonizaciji i standardizaciji raunovodstva i

finansijskog izvetavanja smatraju kljunim faktorom poboljanja kvaliteta finansijskog

izvetavanja i objektivnosti izvetavanja o poslovanju firme u globalnom okruenju.

Glavni resurs na kom se bazira donoenje odluka u procesu globalizacije poslovanja firmi

danas je informacija. Menaderi koji nastupaju na ino-tritima bez neophodnih

informacija doivljavaju krah pri nastupu. Nasuprot tome, menaderi koji poznaju

vrednost informacija i imaju pozitivan i aktivan odnos prema njima, mogu da ostvare

dobre rezultate pri nastupanju na ino-tritima. Budunost potroaa i poslovanja u

globalnoj ekonomiji bie organizovana tako da informacije budu svima dostupne. Rast

24

znaaja informacija ilustrovan je Grafikonom br. 1. Oigledno da globalno drutvo

potencira sve veu ulogu informacija, ije dobijanje postaje sve kompleksnije i rizinije.

U tom smislu i finansijsko izvetavanje postaje mnogo vie od sastavljanja jednostavnih

izvetaja o rezultatima proteklih aktivnosti. Ono, u savremenim uslovima poslovanja,

preuzima proaktivnu ulogu ne samo u pripremi ve i interpretaciji i finansijskih i

nefinansijskih informacija o preduzetim i planiranim poslovnim aktivnostima.

25

Grafikon 1 - Promena strukture radne snage u razliitim sektorima u SAD (sektor informacija

kljuni sektor u globalnoj ekonomiji SAD)

Savremena preduzea sa svim svojim specifinostima posluju u uslovima poveanog uticaja

trita, suoavajui se sa preduzeima slinih ili istovetnih karakteristika, zbog ega im se

umnoavaju anse, kao i opasnosti i zamke u koje mogu da se upletu16. Mala i srednja preduzea

Evropske unije ine 95,8% od ukupno 19,3 miliona preduzea i zapoljavaju 66% aktivnog

stanovnitva, to objektivno ukazuje na to kako se globalno poslovanje manifestuje u Evropskoj

uniji i SAD. To je jasno pokazano na Slici 1:

Slika 1 - Mala i srednja preduzea u EU

Izvor: Informacije preuzete sa sajta http://www. emins. org/publikacije/

Evropaplus/serija 1/broj33, dostupno dana 10. april 2008, Beograd

Mala i srednja preduzea u Evropskoj uniji ostvaruju 54% ukupnog obrta, to je pokazano na Slici 2.

Slika 2 - Bruto promet malih i srednjih preduzea u EU

Izvor: Informacije preuzete sa sajta http://www.emins.org/publikacije/

16 Rakita,B. : Meunarodne marketing strategije, Konzorcijum ekonomskih instituta Jugoslavije, Beograd,

1989. , str. 70.

Evropaplus/serija 1 broj 33, dostupno dana 10. aprila 2008, Beograd

1. 2. Faktori internacionalizacije poslovnih aktivnosti

Kada je re o sueljavanju sa savremenim preduzeem, danas je neophodno uzeti u obzir

injenicu da ono ima vrlo prepoznatljiv trend internacionalizacije poslovanja. U

savremenim uslovima privreivanja proizvodne, informacione i komunikacione

tehnologije imaju presudni uticaj na poslovni uspeh i upravljanje preduzeem.

Sistem informisanja treba da poslui preduzeu za potrebe definisanja njegove

upravljake funkcije, poslovne politike i proces donoenja poslovnih odluka.

Raunovodstvo prua iroke mogunosti korienja ogromnog broja informacija, kako za

potrebe upravljanja privredom, tako i za potrebe funkcionisanja drutvenog sistema

informisanja i ima sva obeleja stalnog procesa rasta i razvoja preduzea, prema

vremenu, funkcijama, internom i eksternom okruenju i optoj organizaciji poslovnih

subjekata. Menadment preduzea kao sistem savremene trine ekonomije u upravljanju

i rukovoenju resursima preduzea, zahteva konstituisanje raunovodstva, poslovnih

finansija i revizije, kao i njihovu meusobnu uslovljenost i povezanost, u skladu sa

meunarodnim standardima.

Smatra se da svaka industrijska proizvodnja kod koje trokovi proizvodnje opadaju za

najmanje 20% pri svakom dupliranju obima, predstavlja kandidata, odnosno biznis koji

e neminovno biti obuhvaen ovim procesima. Procenjuje se da e do 2027. godine u

stvaranju svetskog godinjeg drutvenog proizvoda sa oko 80% uestvovati globalne

industrije od oekivanih 91. 000 milijardi amerikih dolara svetskog GDP, na godinjoj

osnovi e biti kreirano 73. 000 milijardi amerikih dolara, to predstavlja uveanje za 12

puta u poreenju sa 1997. godinom.

Pojava globalne ekonomije u toku prole decenije odraz je fundamentalnih promena u

strukturi industrije, dramatinih promena u tehnologiji, njenoj sloenosti, trokovima i

rizicima daljih tehnikih unapreenja, kao i razvoja globalnog elektronskog

informacionog sistema i analognih promena u organizacionoj strukturi preduzea ka

razvoju svetskih organizacionih mrea poslovanja. Oekivanja od globalizacije do 2027.

godine ilustrovana su podacima u Tabeli 2.

Tabela 2 - Oekivani trend procesa globalizacije do 2027. godine

Danas je kompleksnost tehnologija industrija, kao to su industrija poluprovodnika, avioindustrija,

industrija telekomunikacija i farmaceutska industrija takva da one ne mogu biti

organizovane na uninacionalnoj osnovi i ostati tehnoloki konkurentne u isto vreme.

Trokovi istraivanja i razvoja rastu, a ivotni ciklus proizvoda ovih industrija postaje sve

krai, tako da je za formiranje odgovarajueg budeta za I&R potrebno globalno trite.

ak i najvee firme nisu vie u stanju da samostalno podnesu trokove i rizik tehnolokog

razvoja. Saradnja na globalnom nivou postaje uslov razvoja. Smatra se da je

meuregionalna distribucija tehnolokih potencijala i kapaciteta, koja omoguava

sinergiju znanja i pristupa razliitih eksperata iz rezliitih regiona, vana determinanta

formiranja globalnih, svetskih mrea. Danas se nalazimo u procesu tranzicije - od

meunarodne svetske ekonomije, zasnovane na nacionalnim tritima, ka integrisanom

globalnom, svetskom sistemu proizvodnje i tehnologije - sistemu u kome je meunarodna

proizvodnja zasnovana na direktnim stranim investicijama zamenila trgovinu kao kariku

povezivanja meunarodnih ekonomskih transakcija.

17 Napomena: Prilog predstavlja deo istraivanja na projektu 1464 MNTR Republike Srbije Unapreivanje

izvoza i meunarodne konkurentnosti industrije Srbije u 2003. godini. Nosilac istraivanja Institut

ekonomskih nauka, Beograd.

28

Globalizacija svetske privrede namee promene naina poslovnog razmiljanja u smislu

prihvatanja injenice da su "promene permanentno potrebne", odnosno da "oni koji ne

inoviraju, neminovno nestaju sa ekonomske scene".

U tako izmenjenom privrednom ambijentu aktivnosti preduzea moraju biti dugorono, a

ne kratkorono orijentisane (menadment mora da akcentuje inovacije proizvoda, procesa

i marketing metoda). Razvojna dimenzija i internacionalizacija poslovanja zahtevaju da

se sa dominantne orijentacije na domae trite preduzea sve vie preusmere na

meunarodne poslovne aktivnosti. To angaovanje tokom vremena evoluira, kroz faze

izvozne, multinacionalne, pa sve do globalne orijentacije. Od menadmenta nacionalnih

kompanija se oekuje da, u svetlu novih saznanja i okolnosti, stalno traga za

konkurentskim prednostima, odnosno da se prilagoava kontinuiranim promenama. Bez

vrstog integrisanja u svetske trine tokove, nacionalne ekonomije ne mogu reiti svoje

probleme, a nemogunost identifikovanja ansi i opasnosti globalnog okruenja moe

ugroziti njen ozbiljniji i znaajniji nastup na meunarodnom tritu.

1. 2. 1. Proizvodne tehnologije

Proizvodne tehnologije kao integralna konkurentnost i meunarodna konkurentska prednost esto se koncentriu u ogranienim privrednim granama i segmentima, to je oigledno na primer u automobilskoj industriji, kod koje se u SAD i Japanu izvozna konkurentnost odnosi na kompletnu proizvodnu liniju automobila svih performansi; u Nemakoj na automobile visokih performansi (BMW, Daimler-Benz); u J. Koreji (Hyndai, Chevrolet, Daewoo) na automobile male i srednje veliine. Meunarodna uspenost ostvaruje se samo u nekoliko grana ili firmi koje imaju te osobine; u ekstremnim sluajevima, locirane esto u istom gradu ili oblasti.

vajcarska moe da poslui kao ilustracija za ekonomiju sa irokom lepezom uspenih internacio/ nalnih pozicija koje se kontinuirano poboljavaju i usavravaju (banke, trgovina, turistike usluge, obezbeenje, konsalting...), dok je u ekonomiji vedske integralna konkurentnost koncentrisana na mali broj privrednih sektora (umski proizvodi, maine...). Konkurentske prednosti koje su jednom postignute, steene i verifikovane kao internacionalne pozicije u globalnom sistemu proizvodnje, odravaju se i unapreuju stalnim traganjem za iznalaenjem novih ili boljih naina poslovanja ili

stalnim promenama ponaanja firme u sklopu opteg, stratekog konteksta delovanja. SAD, Nemaka, vajcarska i vedska su ostvarile vrlo prosperitetan razvoj u godinama do ezdesetih godina dvadesetog veka, kada su interni tehnoloki progres, akceleracija globalizacije i konkurencije i razvoj nacionalnih privreda bili osnovna obeleja ove faze.

Period nakon toga obeleen je razvojem zemalja poput Japana, Italije, J. Koreje, Singapura, Malezije, Hong Konga. Japanske firme su uvodei automatizaciju kao zamenu za relativno jeftinu radnu snagu i konkuriui u novim, diverzifikovanim vrstama proizvodnje i proizvoda, iako su jo uvek uspeno proizvodile ono to je standardno i jeftino, bile sposobne da steknu i odre prednost u mnogim industrijskim granama i segmentima, posebno onim koje imaju najintenzivnije razvijene osobine nove tehnoekonomske paradigme. Konkurentske prednosti i pozicije lidera u odreenim privrednim granama i njihovim segmentima teko se stiu, ali zato i dugo zadravaju. Tako, u proizvodnji medicinskih preparata i opreme, svetske firme kao to su: Bayer, Hoechst, BASF, Sandoz, Ciba i Geigy su vodee pozicije stekle pre Prvog svetskog rata i dre ih i danas. U proizvodnji sintetskih deterdenata Procter-Gamble, Unilever i Colgate su svoje liderske pozicije stekle u vreme Velike ekonomske krize tridesetih godina dvadesetog veka i dre ih do danas.

"Kreiraemo nae jedinstvene proizvode" (osnivako opredeljenje iz 1946. godine) i "Istraivanje ini razliku" (slogan kompanije danas) bili su rukovodei principi SONYjevog

vrstog opredeljenja za istraivanje i razvoj. Takva filozofija odraava promenu

stratekog pravca SONY-ja uslovljenu: veom orijentacijom na zadovoljstvo potroaa,

diverzifikacijom ka industriji zabave, usporavanjem rasta u industriji potroake

elektronike i neuspehom u uvoenju Betamaxa na trite. Nova strategija uslovljava i

restruktuiranje organizacije SONY - veu samostalnost stratekih poslovnih jedinica i

davanje irih ovlaenja direktorima SPJ. Takva orijentacije je rezultat jedne ire

otvorenosti SONY-ja prema zahtevima trita i potroaa. Kredo ljudi su nae

bogatstvo u SONY-ju je stvarnost. Duh japanskog menadmenta oigledan je i u SONYju:

Zapadnjaci su kao penica (uspravna i arogantna), dok su Japanci kao pirina

(pognuti i smireni). U SONY-ju je klju uspeha visok moral ekipe. Titula i poast

30

imaju granice, novac i plate takoe, ali posao i odgovornost nemaju. Enormno visokih

zarada u SONY-ju nema. Nema belih kragni - svi imaju iste uniforme, pa ak i dorukuju

zajedno, od Akio Morite do pripravnika. Priznanje kao motivacija je veoma vano. Rad

se odvija u malim grupama, sa konkurencijom izmeu njih. Najvee priznanje u SONYju

je godinja predsednikova nagrada - za grupu. Politika upravljanja ljudskim resursima

u SONY-ju je: Podsticati, oseati zadovoljstvo i rasti. U SONY-ju se zaposleni ne

smatraju sredstvom za postizanje ciljeva kompanije ve partnerima za postizanje istog

cilja18.

Zajednika firma SONY-ja i CBS-a pod nazivom CBS/SONY Group Inc. veoma se

razvila tokom dvadesetogodinjeg perioda i postala vodea u japanskoj muzikoj

industriji, vrednoj milijarde jena. Od 1988. SONY ulae preko 5 milijardi USD, ili oko

polovine ukupne imovine, u kupovinu firmi u industriji zabave i pravi zaokret ka tome da

bude vie usluna kompanija, to nam pokazuju podaci iz Tabele 3 na sledeoj strani.

Globalna lokalizacija ima za cilj da se SONY-jevo poslovanje od planiranja proizvoda,

preko istraivanja i razvoja, dizajna i proizvodnje, do marketinga, servisiranja i

finansiranja sprovodi lokalno, korienjem prednosti pravog globalnog preduzea. Danas

se gotovo preko 50% prodajnih proizvoda u Evropi proizvede u 11 SONY-jevih

Evropskih fabrika. Ova filozofija misli globalno, deluj lokalno nam omoguava da

istraimo i razvijemo specifine karakteristike za svaku zemlju, dok u isto vreme

koristimo sve prednosti globalnog preduzea to je prikazano u tabeli 3.

Tabela 3 - Kupovine SONY-ja od 1988. godine

Kao to se moe videti iz prethodnog primera, uslov opstanka i funkcionisanja nacionalne

privrede jeste izbor odgovarajue strategije internacionalizacije, odnosno pravog naina

ukljuivanja u tokove meunarodne trgovine. Izbor odgovarajueg naina ukljuivanja u

tokove meunarodne trgovine je kljuno pitanje pred kojim stoji i najvei broj

nacionalnih preduzea, koja internacionalizaciju shvataju kao neminovnost u poslovanju

u savremenim uslovima. Postojea nacionalna trita postala su uska za poslovanje, kako

veih preduzea, tako i onih manjih i srednjih, kojima savremena tehnologija omoguava,

izmeu ostalog i proizvodnju velikog broja jedinica proizvoda.

Preduzea, kao to smo naglasili, proiruju svoje poslovanje van nacionalnih granica,

pronalazei nova trita kao vaan izvor rasta i profita. Upravljake aktivnosti koje

obavlja menadment ovih preduzea u uslovima internacionalizacije poslovanja baziraju

se kako na raunovodstvenim, tako i na neraunovodstvenim informacijama.

Raunovodstvene informacije su sadrane u setu finansijskih izvetaja i koriste se za

donoenje menaderskih odluka kako u nacionalnom, tako i u internacionalnom

okruenju. Iz tog razloga raunovodstvene informacije moraju biti meunarodno

uporedive. Relevantnost, pouzdanost i uporedivost omoguavaju Meunarodni

raunovodstveni standardi, odnosno Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja,

koji su glavni instrument procesa internacionalizacije finansijskog izvetavanja.

Uloga Meunarodnih raunovodstvenih standarda/ Meunarodnih standarda finansijskog

izvetavanja sastoji se u smanjenju razlika pri priznavanju, merenju, prezentaciji i

obelodanjivanju poslovnih dogaaja koji se odigravaju kako izvan tako i unutar poslovnih

sujekata. Danas su prisutne znaajne evolutivne promene koje idu u pravcu stvaranja

savremenijeg preduzea usklaenog sa promenama izazvanim globalizacijom trita,

internacionalizacijom biznisa, razvojem informacionih tehnologija i posebno konkurentnim privrednim ambijentom. Neprekidne interakcije sa zbivanjima kako spolja tako i unutar preduzea, razlog su neophodnosti analize odnosa uloge i znaaja kvaliteta finansijskog izvetavanja. Polazite u ovim razmatranjima ini opti okvir kvaliteta, odnosno koncept kvaliteta finansijskih izvetaja i sama kontrola njihovog kvaliteta sa setom relevantnih inilaca u tom odnosu. Nema sumnje da na kvalitet finansijskih izvetaja gotovo presudno utiu institucije u pojedinim zemljama19.

1. 2. 2. Informacione i komunikacione tehnologije

Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija te razvoj multimedijalnih internet

servisa uticali su na globalizaciju poslovnih procesa, a s pravom istiemo da je razvoj

kompanijskog poslovanja sa spoljnim korisnicima internet mree uslovio razvoj

informacionih sistema unutar kompanija na principima internet tehnologije i

organizacije, to se oznaava pojmom intranet. Kompanije koriste intranet da umanje

svoje trokove, poveaju efikasnost i steknu konkurentsku prednost. Primena internet

servisa omoguava kompanijama da postignu bolje poslovne rezultate. Ovo se postie

vrom integracijom razliitih funkcija unutar organizacije, uz pomo aplikacija kao to

su: grupna komunikacija, elektronske publikacije i sl. Kod ovog tipa poslovanja najvei

udeo ima intranet. Intranet je prvenstveno usmeren ka obezbeenju pristupa

informacijama, kao to su informacije o kadrovima, razvoju proizvoda, o prodaji, opremi

i dr. Primeri korienja internet servisa u domenu razliitih poslovnih funkcija prikazani

su na Slici 320.

Slika 3 - Primeri korienja internet servisa

19 Osnovni korisnici finansijskih izvetaja su: investitori, akcionari, zaposleni, zajmodavci, dobavljai i

dugoroni poslovni poverioci, kupci, vlade i njihove agencije i javnost. anak, J. . , Okvir za pripremu i

prezentaciju finansijskih izvetaja, Profesionalna regulativa u raunovodstvu, Savez RR Srbije, Beograd,

2003. , str. 11-26.

20 U Srbiji i Crnoj Gori, . nekadanjoj zajednikoj dravi, u 2007. godini jedva 10% stanovnitva su bili

korisnici interneta, to je vrlo poraavajua injenica.

Informacione i komunikacione tehnologije (ICT), kao i sve aktivnosti povezane sa

produkcijom i korienjem informacija i znanja, za kratko vreme su stekle status jednog

od kljunih pokretaa ekonomskog napretka u svetu21. Svakako da je razvoj informacionih

i komunikacionih tehnologija pre svega pristup internetu i novim znanjima i

tehnologijama - veoma bitan za unapreenje standarda i ivota svih ljudi.

U itavom svetu je aktuelna digitalna podela na siromane i bogate, ali podela nije

zasnovana na posedovanju novca, ve na postojanju pristupa informacionim

tehnologijama.

Ne tako davno traenje, uporeivanje i sortiranje informacija se obavljalo runo. To je

esto bio dug i skup proces. Podaci su obino zapisivani na papir i uvani u registrima, u

posebnim prostorijama. Klasifikacija i pretraga, kao i sama odluka o tome gde smestiti

registre, esto su predstavljale veliki problem. Takoe sam prenos informacija bio je

otean. Razvoj informacione tehnologije omoguio je velike promene u procesu

informisanja, ali ipak sa zadrkom jer nije nimalo pohvalno da raunovodstveni

informacioni sistem, na primer u SAD, ija efikasnost se meri upravo uticajem na

21 Finansijski informacioni sistem u Srbiji obuhvata informacione sisteme: Narodne banke Srbije, klirinkih

kua, banaka, udruenja banaka, Komisije za hartije od vrednosti, Berze i berzanskih posrednika,

Centralnog registra hartija od vrednosti, Poreske uprave, Uprave za javna plaanja.

34

menadere kompanija, nije na zadovoljavajuem nivou22. Danas, proces informisanja

predstavlja proces stvaranja informacija obradom podataka uz pomo informacionih

tehnologija. U svemu ovome raunovodstvo nije samo sebi cilj ve predstavlja

informacioni sistem koji meri, obrauje i finansijskim korisnicima prosleuje finansijske

informacije o odreenom ekonomskom entitetu. Tanije, raunovodstvo treba da prui

informacije kako bi se napravio razuman izbor izmeu alternativne upotrebe oskudnih

resursa u voenju biznisa i ekonomske aktivnosti.

Proces promene podatka u informaciju zasnovan je na prikupljanju, organizovanju,

analizi, uvanju, obradi, prijemu, prenoenju i prikazivanju, to zajedniki obuhvata

proces informisanja. Prikupljanje je proces koji se sastoji od: definisanja potrebnih

podataka, identifikacije izvora podataka, izbora naina prikupljanja i samog prikupljanja

podataka. Organizovanje je proces u kom se ureuju, predstavljaju i formatiraju podaci za

korienje u ostalim procesima informisanja. Analiza podrazumeva tumaenje podataka i

njihovu transformaciju u informaciju. uvanje podataka odnosno njihovo skladitenje je

veoma olakano primenom ureaja za uvanje podataka kao to su magnetni diskovi,

magnetne trake, optiki diskovi, hard diskovi i drugi. Za obradu podataka je "zaduen"

mikroprocesor raunara. Primanje i prenoenje podrazumeva transfer podataka unutar i

izmeu informacionih sistema. Osnovni uslov razmene podataka i informacija izmeu

informacionih sistema je kompatibilnost komunikacionih protokola. Prikazivanje je

proces prezentovanja informacija iz informacionog sistema.

Danas se pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju razliiti elementi i

vetine proizvoenja, uvanja i prenoenja informacija. Najvaniju kariku informacionih

tehnologija predstavljaju raunari. U isto vreme, primenom i razvojem digitalnih

komunikacija omoguen je lak, brz, efikasan i jeftin nain razmene informacija.

22 Istrivn sprvdn u 44 vlik prduz SD, pri emu 261 mndr zmljn d idntifiku

glvn prblm runvdstvng izvtvn u svm prduzu, pkzl d 53% ispitnik smtr

d psti sistmi bzbuu dkvtn infrmci z ptrb kstrnih krisnik i vntuln intrni

brun trkv prizvd, li zt 52% smtr d ndstu infrmci z dnn dluk.

Zimmerman, J. L. :Accounting for Decision Making and Control, Irwin, Boston, 2000.

35

Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno drutvo i zato se, ne

bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu. Naini razmene i prenosa, kao i

koliina najrazliitijih informacija danas su vei nego ikad pre u istoriji. Danas, poslovne

organizacije koriste informacione tehnologije za poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga,

poveanje produktivnosti rada, utedu energije i novca i na kraju za poveanje profita.

Opti trendovi informacionih tehnologija relevantni za svaki raunarski sistem su:

a) odnos troak/perfomansa,

b) objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata,

c) umreeno raunarstvo,

d) mobilna trgovina,

e) mreni raunar,

f) internet,

g) intranet i ekstranet,

h) korporativni portali,

i) umreeno preduzee,

j) optike mree.

a) Za oko 10 godina, raunar e kotati isto koliko i danas ali e biti oko 50 puta jai (u

smislu brzine obrade, obima memorije, itd. ). U isto vreme kada cena radne snage bi se

mogla udvostruiti, odnos troak/perfomansa raunara u odnosu na manuelni rad

poboljae se za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna prednost

raunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih zadataka e obavljati

raunar, a ne ovek.

b) Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i korienja raunara od

koga se oekuje da znatno umanji trokove izgradnje i odravanja informacionih sistema.

Objektna tehnologija omoguava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti

zajedniki koriene, kupovane i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba multimedija i

objektno - orijentisano programiranje uinie elektronski menadment dokumenata

jednom od najvanijih tema informacionih tehnologija.

c) Tehnologija umreenog raunarstva omoguava korisnicima da dou do drugih

korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu.

Ova tehnologija se brzo razvija.

d) M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovoenje elektronske trgovine preko

beinih aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, zasnovanog na

beinim mreama. Za m-trgovinu postoji veliko interesovanje. Trgovina zasnovana na

lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja moe ponuditi potroaima informacije

o mestu gde mogu da nau bilo ta to ele da kupe.

e) Mreni raunar je uveden 1997. godine i ovaj raunar nema hard-disk. Umesto toga,

opsluuje ga centralna raunarska stanica, a na glupom (pasivnom) terminalu on

privremeno prima i moe koristiti aplikacije i podatke uskladitene na drugom mestu na

mrei. Integrisano kuno raunarstvo: kuni raunari, televizija, telefon, kuni sistemi

obezbeenja i druga sredstva e uskoro biti integrisana i njima e se upravljati iz jedne

jedinice. Pametni aparati su kuni aparati koji su povezani sa internetom.

f) Fiber-optika mrea i beina infrastruktura, omoguie internetu da stigne do svake

kue, radnog mesta i kole, to e izazvati promenu naina na koji ivimo, uimo i

radimo.

g) Intranet je korporativna mrea koja funkcionie sa tehnologijama za internet, poput

pretraivaa i maina za pretraivanje, koristei protokole interneta. Sve vei broj

organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. Kombinovanje intraneta sa

internetom u ekstranet stvara snane sisteme za komunikaciju i saradnju izmeu

organizacija.

h) Korporativni portal se odnosi na veb-sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za

korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u

firmi, tako i ljudi izvan firme, kao to su potroai ili snabdevai.

i) Razliite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u

mreu cele firme, koja je proirena na sve poslovne partnere. Umreeno preduzee

omoguava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.

j) Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta koje pretvaraju signale

u mrei u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optikih vlakana. Koriste se kod

interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

Moemo da zakljuimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija poveavaju vanost

informacionih tehnologija i na poslu i kod kue, zbog ega je vano uiti o njima.

U preduzeima menadment koristi informacione tehnologije za obezbeenje podataka o

narudbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaanju, narudbinama, budetu i drugim

podacima neophodnim za odluivanje. Sve veu primenu imaju i sistemi za podrku

nadzoru, kontroli, odluivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks maine,

mobilni telefoni, pejderi, elektronska pota i video-konferencije iroko primenjuju u

poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina poveanjem broja personalnih

raunara, upotrebom i irenjem javne mree interneta, u praksi se pojavilo elektronsko

trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem

raunara. Vana osobina elektronske trgovine je to to prua podjednake anse za

poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzeima.

Dravne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koliine podataka koristei

informacione tehnologije, to dovodi do kvalitetnijeg servisa za graane. Veoma efikasan

nain unapreenja usluga koje prua drava svojim graanima je uvoenje elektronske

vlade. Pri tome, znaajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo

automatizaciju poslovanja vlade, ve njeno potpuno preoblikovanje. Elektronska vlada

omoguava transformaciju ogromnog dravnog aparata, organizovanog tako da

prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe graana) u

jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatikog doba, po funkcijama usaglaenu sa

potrebama graana. Elektronska vlada koristi raunarske i telekomunikacione tehnologije

sa ciljem radikalnih izmena u pruanju servisa graanima i javnosti, poslovnim

subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama.

Svakako bitan element, neophodan za meunarodni uspeh, je povoljna nacionalna prednost

kroz informacione i komunikacione tehnologije23. Iako na meunarodnom tritu ne

konkuriu drave, ve preduzea iz pojedinih drava, drava treba da uoblii sredinu u

kojoj domaa preduzea konkuriu i time da podstakne ili ogranii stvaranje konkurentske

prednosti preduzea, pa i kroz infomacionu i komunikacionu tehnologiju24. Nije uloga

drave da pomae neefikasnim preduzeima neposredno, ve da ini sve da se poboljaju

uslovi, ili determinante nacionalnih prednosti, kojima drava uobliava sredinu: strategija

kompanije, struktura i rivalitet, uslovi tranje, pratee i podravajue industrije - preko

informacione tehnologije, uslova poslovanja odnosno oblikuje stimulativno domae okruenje

za preduzea. Strategija, struktura i rivalitet kompanija odnose se na uslove u nacionalnoj

privredi koji usmeravaju stvaranje, organizovanje i upravljanje kompanijom, kao i

prirodu domaeg rivaliteta25. Raunovodstveni sistem obezbeuje odgovarajue

informacije koje se koriste za sprovoenje transakcija, poslovno odluivanje,

izvetavanje, kao i vrednovanje resursa, proizvoda i usluga. Raunovodstveni

23 Istovremeno, podaci pokazuju da poveano uee industrije informacione tehnologije sniava inflaciju

(SAD 1995. - 96. godine inflacija bez IT bila je 2. 5%, a sa IT 1. 5%, da bi u 96. - 97. bez IT 3. 1%, a sa IT

2. 0%). Posebno znaajan je udeo informacione tehnologije u poboljanju poslovanja pojedinanih

organizacija i njen udeo u porastu produktivnosti i efikasnosti (u SAD je to bilo oko 1. 4% u periodu 1973

1995. , da bi od 1995 do 2000. taj procenat narastao na 3%). Rastu i investicije u ovu opremu: u 1960.

ulaganje u informacionu opremu je iznosilo 3% ukupnih investicija u opremu; u 1996. taj procenat se

popeo na 45%, a u nekim oblastima kao to su komunikacije, osiguranje i brokerstvo ono dosee i do 3/4

svih investicija u opremu. The US Government Working Group for Electronic Commerce, Leadership for

New Millennium, Delivering on Digital Progress and Prosperity, 3rd Annual Report, 2000. , podaci

dostupni na sajtu: http://www. ecommerce. gov.

24 U Srbiji su Narodnoj banci Srbije preduzea i preduzetnici 2007. godine dostavili 55. 000 finansijskih

izvetaja elektronskim putem . to je 40 odsto obveznika. Podaci dostupni na adresi sajta www. emportal.

co. yu, Beograd, dana 26. 11. 2008. godine.

25 Raunovodstvene informacije u savremenom preduzeu obezbeuje raunovodstveni informacioni

sistem. U tom smislu savremeni jezik raunovodstva kao jezik biznisa i njegove ekonomske aktivnosti

omoguava da se preduzee oslanja na raunovodstvo radi efikasnog poslovnog odluivanja. Finansijske

izlazne informacije sadre informacije koje iskazuju uspeh profit koji e se ostvariti prodajom odreene

proizvodnje, direktne izvetajne informacije-prethodne informacije u vezi sa ispunjenjem plana i

informacije vezane za poslovno odluivanje - korist koja e se postii uvoenjem novog proizvoda.

Wilkinson, J. :Accounting and Information System, John Willey and Sons, New York, 1986. , str. 14.

informacioni sistem stvara dokumente, raznovrsne izvetaje, finansijske izvetaje i ostale

informacije finansijske i nefinansijske prirode.

Uslovi tranje podrazumevaju prirodu domae tranje za proizvodima i uslugama. Ukoliko

su domai kupci obrazovaniji, znaju ta trae to e stimulisati tehnoloke i primene

komunikacionih i informacionih tehnologija. Pratee i podravajue industrije ukljuuju

prisustvo ili odsustvo industrija koje snabdevaju, ili su meusobno povezane. Faktor uslovi

odnosi se na poziciju nacije sa stanovita faktora proizvodnje, kao to su sirovine,

struna radna snaga ili infrastruktura, neophodne za konkurenciju u datoj industriji kao i

primena komunikacione i informacione tehnologije. Konano, za ostvarenje meunarodnog

uspeha neophodna su dva uslova: odgovarajua strategija preduzea, povoljna nacionalna

prednost. Preduzee mora da donese nekoliko vanih odluka: odluku o ukljuivanju

(zato, kako, gde, kada), o analizi meunarodnog marketing okruenja, o strategiji nastupanja

na meunarodnim tritima, odreivanju odgovarajueg marketing programa, implementaciji

i kontroli meunarodnog marketing programa.

1. 3. Globalizacija i koncentracija finansijske moi

Jedna od znaajnih karakteristika globalizacije je nova meunarodna preraspodela

finansijske moi. Finansijska mo se u uslovima globalizacije koncentrie oko

investicionih i penzionih fondova, ali i ostalih centara finansijske moi.

1. 3. 1. Investicioni fondovi kao centri finansijske moi

Investicioni fondovi svoja novana sredstva uglavnom ulau u hartije od vrednosti i pojavljuju se

kao moni investitori na tritu kapitala danas u svetu i predstavljaju temelje globalnog poretka.

26 Oni bi mogli da se definiu kao finansijski posrednici koji upravljaju rizikom ulaganja finansijske

26 Da bi ostvarili deo amerikog sna o nabavci svoje kue, bankari SAD su poetkom milenijuma razvili

sistem visokorizinih kredita, poznatijih kao sab-prajm hipoteke koje investitorima donose znaajne profite

ako poverenik jednog dana otplati kredit. Meutim, nisu prevideli jednu stavku napisanu sitnim slovima u

ugovoru, kojom se predvia da e onima koji ne vrate kredit na vreme banke uveavati kamatu. Prostim

renikom ovo znai da uzimalac nekretnine u SAD mora da vrati kredit uzet za stan u iznosu od 250. 000

dolara, a stan moe da proda za 150. 000 dolara.

aktive. 27 Zapravo, investicioni fondovi se bave prikupljanjem i plasmanom slobodnih investicionih

sredstava28. Investicioni fondovi se bave prodajom razliitih finansijskih instrumenata, vodei

rauna o diverzifikaciji portfolija29.

Sutina investicionog fonda jeste kolektivno ulaganje, a prva ideja da se formira fond potekla je

od trgovaca. Pretea prvog investicionog fonda u svetu pojavio se daleke 1822. godine u

Holandiji, dok je prvi otvoreni fond formiran u Americi 1929. godine. U Evropi fondovi poinju

da posluju polovinom prolog veka, zemlje u tranziciji ukljuuju se u ovu oblast u poslednjoj

deceniji 20. veka, dok je u Srbiji prvi fond otvoren tek 2007. godine.

Imajui u vidu da rizinost ulaganja zahteva dobru analitiku procenu, danas postoji

veliki broj investicionih savetnika koji prate rad finansijskih trita. Prikaz deset najveih

meovitih investicionih fondova dat je u Tabeli 4.

27 Finansijska mo se, u savremenim uslovima, koncentrie kod institucionalnih i individualnih investitora.

Kada je re o institucionalnim investitorima, misli se na investicione i penzione fondove. Naime, poznato je

da investicioni fond, kao to je Fidelity and Vanguard, kao i penzioni fondovi Calpers, imaju kljunu

poziciju u mnogim kompanijama, preko svojih akcija u Americi. Novievi, B. : Uticaj globalizacije na

finansijsko izvetavanje, XXXV simpozijum Saveza raunovoa i revizora Srbije, Zbornik radova,

Zlatibor, 3. -5. jun 2004. , str. 12.

28 Fenomen investicionih fondova je u toj meri rasprostranjen da njihova neto imovina irom sveta na kraju

2007. godine iznosi 26,2 triliona dolara, a broj otvorenih investicionih fondova je 66. 350. Pri tome skoro

polovinu ukupnog broja fondova ine fondovi akcija, obveznica i fondovi na tritu novca. Tri navedena

tipa fondova su podjednako zastupljena, a ostatak ine balansirani i ostali tipovi fondova. Po teritorijalnoj

zastupljenosti fondova vie od polovine svih investicionih fondova u svetu potiu iz SAD, dok je oko

treina fondova iz Evrope, a ostatak je azijskog porekla. Takoe u SAD su vrlo zastupljene i tzv. familije

fondova, pri emu se pod jednim kiobranom nalazi veliki broj razliitih tipova fondova. Razvijene

Evropske zemlje prate uzlazni trend popularnosti fondova koji vlada na amerikom tritu. Impozantni

rezultati ostvareni su i u bivim socijalistikim zemljama, u kojima su fondovi za vrlo kratak vremenski

period (malo due od jedne decenije) dostigli vrednost imovine izraene u desetinama milijardi evra, a

veliki broj graana ulae u investicione fondove. Tako, na primer fondovi u Hrvatskoj 11 godina nakon

njihovog pojavljivanja, upravljaju neto imovinom od oko 4 milijarde evra, uz poslovanje 95 otvorenih

fondova. U Sloveniji je u investicione fondove investirano oko 3 milijarde evra, a posluje oko stotinu

razliitih tipova fondova. Prvi otvoreni investicioni fond u Srbiji osnovan je februara 2007. godine, i to

balansirani fond, a svi ostali su fondovi rasta vrednosti imovine. Vrednost imovine ovih fondova na dan 25.

06. 2008. godine je 3,5 milijarde dinara ili blizu 45 miliona evra. iri, J. : Investicioni fondovi kao

dugoroni izvor finansiranja preduzea, XI Internacionalni simpozijum Symorg 08, Univerzitet u

Beogradu, 2008. godine.

29 Pod portfolijom se podrazumeva skup celokupne finansijske aktive, odnosno imovine u svim oblicima:

hartijama od vrednosti, gotovini, nekretninama, patentima, licencama i drugim potencijalno unovivim

sredstvima. Layi, Lj. J.: Poslovne finansije preduyea (autoriyovana skripta), Univerzitet Union, Fakultet za Menadzment nekretnina, Beograd, 2006. , str. 38.

Tabela 4 - Deset najveih meovitih investicionih fondova na svetu maja 2001. godine30

Na srpskom tritu posluju iskljuivo otvoreni investicioni fondovi i trenutno ih je osam -

Delta plus, FIMA Proaktiv (FIMA ProActiv), Rajfajzen akcije (Raiffeisen) Fokus

premijum (Focus Premium), Ilirika jugoistone Evrope, KD Eksluziv, Delta dinamik

(Delta Dynamic) i poslednji koji je zavrio upis investicionih jedinica je fond Trijumf

(Triumph). Re je takoe o otvorenom investicionom fondu kojim upravlja Citadel Asset

menadment, a koji e poslovati kao fond rasta vrednosti imovine. Ukupna vrednost

imovine svih sedam aktivnih fondova na dan 31. 12. 2007. godine iznosila je 50. 941. 590

miliona evra. U zemljama uporedivim sa Srbijom, poput Hrvatske, formirano je mnogo

30 Nekad su svi rekordi bili vezani za Ameriku. Ali, najvea zgrada je danas u Tajpehu, najvea javna

trgovinska kompanija u Kini, najvea rafinerija se gradi u Indiji, najvei avion je napravljen u Evropi,

najvei investicioni fond je u Dubaiju, najvea filmska industrija je Bolywood u Indiji, najvei kasino u

Makau, nekada najvei oping centar u Minesoti nije danas ni meu prvih 10! Prema rezultatima

istraivanja amerike organizacije Global Insajt, ukupna aktiva dravnih investicionih fondova u 2007.

dostie 3,5 triliona dolara. U poslednje tri godine njihova sredstva su rasla za 24 odsto. Ukoliko se takav

tempo rasta nastavi, do 2015. godine kapital dravnih investicionih fondova bie vei od amerikog, a

2016. Evropske unije. Po prognozama Morgan Stenlija do 20