Biznis plan struktura, dinamika i analizaIDr Jovica Lazi, redovni profesorMr Marija Vukovi, asistentMaja Ili, asistentNovi Sad, 29.12.2010. godine

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

l o g o -- naziv preduzea -

B I Z N I S P L A N

AdresaTelefon-mailwww

Ovaj poslovni plan pripremljen je od strane menadment tima preduzea... i namenjen je potencijalnim kreditorima/investitorima. Ovo je poverljiv dokument koji sadri ideje, koncepte, metode i informacije koje ne mogu biti kopirane i iskoriene bez prethodne pismene saglasnosti preduzea/autora.

S A D R A J Strana0.Izvrni rezime1.Menadment i organizacija2.Proizvod / usluga3.Marketing plan4.Formulisanje strategije konkurentnosti5.Plan proizvodnje i operativni plan6.Finansijski plan7.Plan rasta i razvoja8.Dodaci / prilozi

Rezime biznis planaVeoma vaan, ali ne i najvaniji deo biznis plana. Ovo nije uvod, u kojem treba prepriati sadraj plana.Ovo je prvi deo vaeg poslovnog plana koji e potencijalni kreditor/finansijer proitati i kojim morate osvojiti njegovu panju i interes za celinu plana.Ovaj deo treba da sadri: opis vaeg preduzea, proizvoda/usluge i vae trine pozicioniranosti i mora biti saet i direktno odraavati sutinu vaeg preduzetnikog poduhvata.

Najvanije celine su:Kako ste doli do vae preduzetnike ideje?Koji su vai osnovni ciljevi?Opis vaeg proizvoda / usluge i vae ciljno trite,Definicija vaeg uspeha i vae konkurentske prednosti,Najvaniji finansijski pokazatelji,Menadment profil kompanije.

Dilema / iskustvo: Da li ovaj deo pisati na poetku ili na kraju?

Predlog:

(1) Na samom poetku napraviti poetnu strukturu (kostur) biznis plana, zatim ga kontinuirano dopunjavati i menjati tokom izrade plana i (2) na kraju dobijamo konanu formu.

Po zavretku izrade biznis plana

(3) sastaviti potpuno novi rezime, oslanjajui se na najvanije zakljuke / ocene po pojedinim delovima plana i uporediti ga sa prethodnom verzijom. Kombinovana verzija je, sasvim sigurno, najbolja verzija. Voditi rauna da se ne ponavljaju odreene ocene.Obim: 2-3 stranice

1. Menadment i organizacijaKroz prizmu potencijalnog investitora, kvalitet menadment tima (iskustvo i vetine) vrlo esto predodreuje poslovni uspeh preduzea znatno vie nego, recimo, proizvod/usluga. Ovaj deo odraava jainu/slabosti vaeg preduzetnikog poduhvata (iskustvo razvijenih privreda...)

1.1. Sposobnost i iskustvo menadment tima po pojedinim poslovnim funkcijamaTop menadment i administracija(komunikacija, donoenje odluka, pregovaranje, planiranje, reavanje problema, definisanje seta ciljeva, project menadment)Operativni menadment(kontrola kvaliteta, porizvodna sfera, nabavka)Finansijski menadment(sposobnosti za definisanje i izbor optimalnih izvora finansiranja, kontrola novanih tokova, priprema finansijskih izvetaja...)

NastavakMarketing menadment(istraivanje trita, planiranje, upravljanje procesom distribucije proizvoda/usluga, promocija, PR,...)I&R menadment(razvoj proizvoda/usluge, inenjering, istraivanje)Kadrovski menadment(timski rad, konflikt ciljeva, kriticizam, kultura, pomo, razumevanje ...)

1.2.Definiite va menadment timTop menadment(Navesti ko su/je osniva/i; da li su istovremeno u bordu direktora; njihovo kretanje u slubi i prethodna iskustva; detaljno opisati njihove radne obaveze i odgovornosti; navesti da li planirate nekog da zaposlite u narednom periodu)Bord direktora (uglavnom za vea preduzea)(lista lanova Borda sa njihovim najvanijim doprinosima kompaniji; ko su lanovi, a nisu iz preduzea)

NastavakSavetnici(Da li preduzee ima i ko su savetnici za odreene poslovne oblasti, kao to su: marketing, menadment, tehnologija, pravo, finansije, voenje poslovnih knjiga, propaganda, PR,)Profesionalci po ugovoruZaposleni(broj zaposlenih radnika, odnos proizvodnih i neproizvodnih, struktura po kvalifikacijama/zanimanjima, starosti, polu...)

1.3. OrganizacijaIstorijat organizacije (preduzea)Navesti organizacioni oblik preduzea i opredeljenje za izbor konkretne legalne forme poslovanja,Predstaviti koncept makroorganizacione strukture i modelirati shemu organizacije. Ova shema ujedno predstavlja i menadment funkcije u preduzeu)

2.Proizvod / uslugaOvo je deo vaeg poslovnog plana u kojem treba da opiete va proizvod/uslugu; stepen njihove razvijenosti i konkurentne prednosti. Potencijalni investitor nije specijalista za pojedine oblasti, te stoga odreene strune termine i industrijski argon treba izbegavati... Ovim opisom proizvoda/ usluge ve poinjete sa modeliranjem baze za definisanje marketing strategije.Opis proizvoda / uslugeUkaite na osnovne karakteristike vaeg proizvoda / usluge; potencirajte njegovu upotrebnu vrednost; u vidu tabelarnog prikaza prezentirajte planiranu strukturu prodaje u narednom periodu)

NastavakSpremnost za triteDa li je va proizvod/ usluga spreman/na za trite? Ako nije, ta je to to jo treba uraditi ( tehniki doraditi, marketinki podrati i sl.)Konkurentske prednostiU emu je konkurentska prednost vaeg proizvoda?

-Ako se radi o jedinstvenoj poslovnoj ideji, da li postoji mogunost zatite (patent, registracija dizajna, autorsko pravo, registracija trgovake marke)

Nastavak-Poreenje sa konkurentskim proizvodom/uslugom (Identifikujte proizvode/usluge i njihove proizvoae koji su vai direktni konkurenti i uporedite ih sa vaim mogunost tabelarnog prikaza u kojem e te istovremeno navesti vae prednosti/nedostatke...Izvedite zakljuak u emu ste superiorniji u odnosu na konkurenciju...Garancija i postprodajni servisKako ste to organizovali i kako e to funkcionisati u praksi...

Proizvod / usluga: Lista najvanijih pitanjata je (su) proizvod(i) opis fizikih karakteristika: veliina, teina, boja, pakovanje...),ta je usluga (opiite vrstu usluge),Koje potrebe kupaca / korisnika zadovoljava (upotrebna vrednost),Ko su kupci / potroai (sadanji i potencijalni),Na osnovu ega donose odluke o kupovini?U emu se razlikujete od konkurencije?Naglasite prednosti/nedostatke, slabe/jake strane,Kakva je cenovna osetljivost proizvoda/usluge?Da li je potrebna obuka (kako za prodavce, tako i za korisnike)?Da li ste obezbedili postprodajni servis i kako on funkcionie ?

3. Marketing planOvo je svakako najznaajniji deo poslovnog plana kojim buduem investitoru treba da pokaete da stvarno razumete i poznajete trite (ujedno i najslabiji deo kod veine poslovnih planova).Istraivanje trita je proces sakupljanja, obrade, klasifikovanja i analize brojnih podataka o kupcima, grani i konkurenciji, koji treba da bude realizovano pre zapoinjanja biznisa / uvoenja neke nove strategije u ve postojeem biznisu.Poetna i ujedno najvanija faza u istraivanju trita je vrlo obazrivo definisati obuhvat vaeg ciljnog trita. U tom smislu ovaj deo treba da sadri profil kupca/potroaa, grane i konkurencije.

3.1.Profil kupca / potroaaJasno definisati potrebe kupaca / potroaa( primer Bic Parker hemijskih olovaka, ili Cricket Ronson upaljaa...)Segmentacija tritaSegmentacija trita je proces kojim se potroai (postojei i potencijalni) grupiu prema odreenim kriterijumima (tipovima). Ovo je veoma vaan marketing proces kojim se mnogo jasnije dobija profil potroaa, to ima veliki uticaj na donoenje marketing odluka (cena jednog istog proizvoda/ usluge moe znatno varirati u zavisnosti od intenziteta potrebe obina i preporuena poiljka, recimo...)

NastavakNa primer:Demografska segmentacija (grupisanje prema varijablama kao to su: starost, pol, obrazovanje, prihod...)Benefit segmentacija (razliiti kupci izvlae razliite koristi od istog proizvoda na primer: pasta za zube- karijes/ osmeh...)Geografska segmentacija (preferencije potroaa variraju u odnosu na lokaciju)

Ko e prvi kupiti ?Ako je va proizvod nov na tritu ( na primer, zain za jelo koji je zamena za Vegetu), kako identifikovati kupce koji e to prvi probati, a da se ne priklone pre poznatom proizvodu/proizvoau?

Profil kupca / potroaa: Lista najvanijih pitanja

Ko su vai kupci/potroai? Kakva je njihova kupovna mo? Da li njihova starost, pol, religija, politiki stavovi, obrazovanje, zanimanje, veliina porodice, ivotni stil i sl... utiu na kupovinu?Da li kupuju jednom ili vie puta? Kako, gde i koliko esto kupuju/naruuju?Kako cena, kvalitet, boja, pakovanje, teina, garancija, servis, popust i ostalo utiu na odluku o kupovini?

4. Da li je proizvod /usluga za njih: neophodnost, samo jedna od nabavki ili luksuz?5. Kakav je sistem plaanja?6. Da li je sezonski faktor odluujui?7. Da li je kupac istovremeno i korisnik?8. Koliko traje proces njihovog odluivanja o kupovini?9. Koliko je vaan lini kontakt sa kupcem?10. Kako ste organizovali prodaju?11. Da li poznajete profil potencijalnog kupca?12. Navedite listu najvanijih kupaca...

3.2. Profil graneKratko ukazati na osnovne trendove u grani u kojoj preduzee posluje, s ciljem utvrivanja ukupnog trinog potencijala.

Koristiti grafikone/tabele kako bi prezentacija bila jasna i upeatljiva.

Izvesti zakljuke da li je trite u ekspanziji (ili konsolidaciji), u kojem pravcu, po kojoj dinamici...

Lista najvanijih pitanja:Koja je ukupna veliina vaeg trita lokalnog, regionalnog, nacionalnog, internacionalnog ? Na ove kategorije gledajte sa aspekta vaeg sadanjeg i prospektivnog proizvodnog programa, kao i ciljnog trita.Kakve su stope rasta trita kroz prizmu prethodnog perioda, saadanjih trendova i projekcija za naredni period?Koje su barijere za ulazak u konkretnu granu (socijalne, ekonomske, politike ili neke druge),Prodiskutujte neke nove proizvode/ usluge/ trendove u grani...

Mogui izvori informacija:Publikacija Konjunkturni pregled privrede Srbije, Institut za trina istraivanja, Beograd, Moe Pijade 8, Meseni, kvartalni, polugodinji i godinji izvetaji meunarodnih institucija: Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, IFO Institut(Minhen), AIECE (Evropska asocijacija instituta za ekonomska istraivanja) i dr., takoe dostupno u Institutu za trina istraivanja,Zvanini podaci SZS,Izvori podataka PKS

3.3.Profil konkurencijeSvaki proizvod/usluga ima svoju konkurenciju. Praksa razvijenih zemalja je pokazala da iznenaujue veliki broj preduzetnika misli da nema konkurenciju.Iako ona esto nije direktna, dobro posmatranje i analiza konkurencije vam omoguava da:

(1) bolje razumete potrebe kupaca i njihovu spremnost da to plate i (2) bolje pozicionirate /diferencirate va biznis u odnosu na konkurenciju.

Istraivanje konkurencijeAko neko prodaje slian proizvod/uslugu to istovremeno ne znai da vam je on konkurent (on moda svoj proizvod/uslugu prodaje na sasvim drugom tritu geografskom, demografskom...)Ako neko prodaje sasvim drugaiji proizvod/ uslugu to istovremeno ne znai da vam on nije konkurent (ponekad razliiti proizvodi mogu biti supstitucija jedni drugima).

Klasifikacija konkurencijeKada se identifikuje konkurencija, potrebno je izvriti klasifikaciju na: primarnu, sekundarnu i potencijalnu. Dva su razloga za ovo:Vano je ograniiti broj firmi koje treba istraiti (ako je to, na primer, 25 onda neete imati vremena da radite nita drugo nego da istraujete konkurenciju...)Postoji mogunost da vae marketing strategija bude razliita u odnosu na jednu (primarnu, na primer) ili drugu (sekundar- nu, na primer) grupu konkurencije...

Analiza konkurencijeOpis konkurenataPotencirajte najvanije konkurente. Ako ih je nekoliko, sainite pregled sa njihovim najznaajnijim podacima. Ako ih ima vie, opiite ih grupno bez navoenja naziva konkretnih firmi. Sainite takoe listu potencijalnih konkurenata.Veliina konkurencijeAko je mogue, prezentirajte sredstva i obim prodaje najvanijih konkurenata. Ako te podatke niste u mogunosti da obezbedite, pokuajte sa pokazateljila kao to su: broj zaposlenih, organizaciona struktura, registrovana predstavnitva i sl.

Profitabilnost konkurencijePokuajte da obezbedite informacije o poslovnom uspehu vaih konkurenataNain poslovanja konkurencije

Cenovna strategijaKvalitet proizvoda/usluge,Radno vreme,Servis, garancijaMetodi prodaje,Kreditni uslovi,Oglaavanje, promocija, PR,Reputacija kompanijeMnogi od ovih pokazatelja nee biti uvek relevantni za poznavanje konkurencije, pa je stoga sa aspekta sopstvenog biznisa potrebno utvrditi prioritete...

Profil konkurencije: Lista najvanijih pitanjaSainite listu i ukratko opiite firme koje su vai direktni konkurenti,Analizirajte njihovu veliinu, profitabilnost i nain poslovanja kojiko god ste to u mogunosti,Koja su njihove jake / slabe strane u njihovom meusobnom poreenju i u poreenju sa vama?ta, u svetlu ovakve analize konkurentnosti, su za vas faktori uspeha / diferencijacije u odnosu na konkurenciju?

Mogui izvori informacija:Privredni vodii / registri firmi,Sopstveno iskustvo,Sredstva javnog informisanja ( TV, novine, specijalizovani magazini...),Privredna komora Srbije, Odbori za preduzetnitvo i MSP, Vai dobavljai / kupci ...

4. Formulisanje strategije konkurentnostiSve do ove faze u izradi biznis plana, potencijalnom investitoru predoeno je ono najvanije u vezi sa menadment timom i organizacijom, vaim proizvodom/ uslugom, tritem, specifinostima grane i konkurencijom. Sada je neophodno definisati marketing strategiju kojom e se pridobiti interes kupaca / potroaa, motivisati ih za kupovinu i ostvariti to na profitnoj osnovi. Ovde je vano napomenuti da je marketing strategija, a prodaja taktika.

4.1. Marketing strategijaMarketing strategiju definiemo kao selekciju ciljnih trita, izbor konkurentske pozicije i razvoj efektivnog marketing miksa u funkciji servisiranja pridobijenih kupaca/potroaa. U tom smislu, u ovom delu biznis plana, marketing strategija treba da ukljui sledee elemente:Cenovna strategijaModeliranje cenovne strategije podrazumeva sledee faktore:

Ukupni trokovi poslovanja (iskorienost kapaciteta),Konkurencija,Elastinost tranje,Politika kompanije,Uslovi poslovanja(okruenje, sezonski faktor)

Cenovna strategija Lista najvanijih pitanjaNa koji nain odreujete vae cene u odnosu na konkurenciju?Kakvu cenovnu politiku imaju vai konkurenti?Da li vaom cenom moete da ostvarite konkurentsku prednost?Da li ste u obzir uzeli reakciju konkurencije na vae cene?Da li su vae cene tako odreene da su direktno u funkciji ostvarivanja profita?Da li vam vae cene dozvoljavaju proirenje trinog uea?Da li pojedine zakonske odredbe restriktivno deluju na vae cene?Na koji nain uslovi prodaje determiniu cene (gotovinsko, odloeno...)

PozicioniranjeOvo podrazumeva jasno odreenje konkretne trine nie koju ete popuniti svojim proizvodom/uslugom i kako ete je popuniti pomou promocije, oglaavanja i prodaje, posebno u odnosu na konkurenciju...

Plan promotivnih aktivnostiPreduzetnik i lanovi njegovog tima, samostalno, mada mnogo ee uz pomo strunjaka sa strane, razvijaju niz aktivnosti kako bi u to veoj meri programirali svoje odnose sa okruenjem. U tom smislu, plan promotivnih aktivnosti (odnosi sa javnou, propaganda i promocija) predstavljaju vrlo znaajan segment integralnog poslovnog plana.

Odnosi sa javnouIdentifikacija ciljnih grupa javnosti (potroai-postojei, potencijalni; distributeri,dobavljai, trgovina; zaposleni; lokalna zajednica; finansijska javnost-banke, investitori, fondovi; strune organizacije-konsultantske firme, eksperti; lokalna i republika vlada),Izbor odgovarajue PR tehnike/medija (novine, asopisi, katalozi, prospekti, panoi, potanski marketing, radio, TV),Definisanje PR budeta.

Propaganda i promocijaOdgovori na sledeih est pitanja predstavljaju osnovu propagandnog i promocionog aspekta poslovnog plana:

1. Koji su to osnovni ciljevi propagande/promocije (osnovni cilj je da postojei potroai kupuju vie, a potencijalni da otponu sa kupovinom; rezultat se uvek meri kroz prodaju),2. Na koji nain realizovati te ciljeve?3. Kakave poruke e omoguiti realizaciju ciljeva?4. Koji mediji e se koristiti?5. Kako sainiti budet?6. Kako (iz)meriti efekte propagande/promocije? Logo, proizvodni i dizajn pakovanja Servis i garancija

5. Plan proizvodnje i operativni plan5.1.Tehniko- tehnoloka analiza Specifinost tehniko tehnolokog reenja(kroz prizmu trinog, inovacionog, tehnolokog, organizacionog... pristupa)Opis tehniko tehnolokog reenjaGeneralna tehnoloka shemaNaturalni tokoviIskorienost kapacitetaEkologija, zatita na radu

Specifikacija, tehnike karakteristike i vrednost proizvodne opreme ( tabelarni prikaz), Graevinski radoviAdaptacija graevinskih radova ( ova kreditna linija),Izgradnja graevinskih objekata( U oba sluaja dati vrlo jasnu specifikaciju graevinskih radova na primer, pripremni, zidarski, betonski, stolarski... vodovod i kanalizacija, elektroinstalacije, sa egzaktnom i realnom kalkulacijom)

Tehnoloki kapacitet i obim proizvodnje

Planirani asortiman proizvodnje

- Definisati proizvodne parametre (mes/god. plan norma sati, godinji fond radnog vremena),- Dati strukturu planiranog proizvodnog programa,- Projektovati obim proizvodnje u fazama uvoenja proizvoda na trite i u godini normalnog korienja kapaciteta)

Materijalni inputi proizvodnjeSpecificirati sve elemente ulaganja (inpute) neophodne za proizvodnju jedinice proizvoda,Dati to preciznije uee ovih elemenata u strukturi proizvoda,Kalkulacija cene kotanja ( odnos objektivno uslovljenih i stvarnih troenja... Posebnu panju posvetiti razgranienju fiksnih, relativno-fiksnih i proporcionalnih trokova elemenata proizvodnje u strukturi cene kotanja),Dati projektovanu dinamiku nabavki elemenata proizvodnje (naturalno i vrednosno), usklaenu sa projekcijom proizvodnje.

Kvalifikaciona struktura i broj zaposlenih

U vidu tabelarnih prikaza (barovi, pite...) dati ukupan broj i kvalifikacionu strukturu (kvalifikacije i zanimanja) novozaposlenih radnika

5.2. Operativni plan 5.2.1. Organizacioni aspekti Makroorganizaciona struktura i proces poslovanjaEfekti novog programa na postojeu menadment i rukovodnu koordinaciju,Struktura izvrnih funkcija kroz prizmu novih promena

Organizaciona struktura proizvodne funkcijeUkljuivanje novog programa u tok poslovnih postupaka koji su ve uhodaniMikro i makro lokacija, ekoloki zahtevi, zatita na radu...

5.2.2. Dinamiki plan (Koncepcija izvoenja projekta i dijagram planiranih aktivnosti)Dijagram planiranih aktivnostiAktivnost 2009. 2010. . X XI XII I II III IV V VI VII VIII IXPROIZVODIzrada proj.dok.PrototipPronai proizv.Testirati proizv.Probna proizv.Redovna proizv.FINANSIRANJEPrva nov.tranaOPERATIVNOIzbor lokacijePregovaranjePotpis. UgovoraOpremanje enter.NABAVKANabavka opremeZalihe sirovina...........................ZAPOSLENIIzbor zaposlenihMARKETINGLogo, promocija

6. Finansijski plan Jasno definisan finansijski deo poslovnog plana treba da obuhvati:Stanje sredstava koje preduzee anticipira za naredni period,Nain na koji e ta sredstva biti obezbeena,Oekivani nivo prodaje, trokova i profita, i da ponudi odgovore na pitanja:Zato su vam potrebna finansijska sredstva?Kakva sredstva su vam potrebna?Kada e vam sredstva biti potrebna?Kakav poslovni aranman nudite potencijalnim investitorima?Kako ste definisali izlaznu rutu ?

ta ini finansijski plan: Projekcija prihoda(tabelarno predstavljena projekcija ukupnih prihoda prema strukturi proizvodnog programa i planiranom obimu proizvodnje. Ove projekcije izvode se na mesenom nivou za jednu godinu).

ta ini finansijski plan:

Tok gotovine ( cash-flow statement)(jedan od najznaajnijih finansijskih pokazatelja sa projektovanim prilivom/odlivom gotovine. Osnovna svrha ovog dokumenta je da se identifikuje nedostatak gotovine koji se moe pojaviti, ako i da se ovakvi problemi preduzprede...

NastavakProjekcije toka gotovine se obino rade na mesenoj osnovi za prvu godinu, po kvartalima za drugu godinu i na godinjoj osnovi za treu, etvrtu i petu godinu.. Validnost projekcije toka gotovine iznad svega zavisi od tanosti prognoze prodaje. Polazna osnova za definisanje mesenog toka gotovine je prognoza prodaje za narednu godinu, na mesenoj osnovi. Shematski model u prilogu...)

Raun dobiti / gubitka( Kao izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja, raun dobiti/gubitka je finansijski izvetaj koji iskazuje: sve prihode, sve rashode i ostvareni poslovni rezultat... Shematski prikaz u prilogu)Bilans uspeha(Sastavlja se prema ve postojeem zakonskom modelu)

Prelomna taka rentabiliteta (breakeven taka)Ova analiza ukazuje na onaj obim proizvodnje na kojem se izjednaava realizovana vrednost proizvodnje ukupni prihodi od prodaje, sa ukupnim trokovima. To je onaj stepen korienja kapaciteta na kojem malo preduzee poinje da ostvaruje dobit. Vrlo jednostavan izraz za izraunavanje ove take je sledei:

FTPTR = ----------- PC-VqGde je:FT ukupni fiksni trokoviPC - prodajna cenaVq - varijabilni trokovi po jedinici proizvoda

Analiza osetljivosti / rizikaOva analiza sprovodi se s ciljem da se utvrdi:

(1) kritika taka snienja prodajnih cena gotovih proizvoda, i (2) kritika taka mogunosti porasta trokova proizvodnje.

Projekcija toka gotovine jul- decembar 2009.PRILIVI 2010. Jul Avg. Sept. Okt. Nov. Dec.ProdajaGotovina...na raunUkupno(mes.)Gotovina(kumul.)ODLIVIKupovineOpremaRadnici po ugov. Nabavke Automobil Telefon Struja i gas OsiguranjeMarketingOglaavanjeRaznoUkupno (mes.)Odlivi (kumul.)KumulativnoPrilivi-odlivi

Raun dobiti / gubitka 1.stranaRashodi Iznosi ( din.) Uee ( %) a) trokovi sir. i materijalab) trokovi uslugav) ostali mat.trokovi1.Materijalni trokovia) plate zaposlenihb) trokovi poreza,osig.2. Plate zaposlenih3. Amortizacijavrednosno uskl.dugotrajne imov.vrednosno uskl.kratkotrajne im.4. Vrednosno usklaivanje imovine5. Ostali trokovi poslovanja6. Rezervisanja trokova i rizikapoetne zaliheb) zavrne zalihe7. Promene trokova u zalihamaUkupni poslovni rashodi1. Trokovi kamata po kreditima2. Trokovi kamata iz tek.posl.3. Negativne kursne razlike4. Ostali rashodi finansiranjaB) Ukupni rashodi finansiranja1.Vanredni rashodi iz prot.godina2.Vanredni rashodi iz tek.godinaV. Ukupni vanredni rashodiUkupni rashodi (A+B+V)

2.stranaPrihodi Iznosi ( din.) Uee ( %)a) prihod od prodaje na dom.tr.b) prihod od prodaje na inostr.tr.v) prihodi od prod.usl.na dom.tr.1.Prihodi od prodaje proizv.i usl.prihodi od prodaje robeprihod od prodaje met.,sit.inv...v) prihodi od prodaje ambalae2. Prihodi od prodaje robe3. Prihodi od interne realizacije4. Prihodi od pom.delatnostiukupni poslovni prihodi1. Prihodi od kamata2. Prihodi od interesa sa pov.pred3. Prihodi od dugoronih ulaganjaB) Ukupni prihodi od finansir.Vanredni prih. iz prole god.Vanredni prihodi iz tek.godineV) Ukupni vanredni prihodiUkupni prihodi ( A+B+V)

7. Plan rasta i razvoja ta novo nudimo tritu?nakon est meseci prve godine, tree godine

Novi trini segmentPostojei/Novi proizvod / uslugaTrini segment

Analiza rizika i problema

Finansijski zahteviFinansiranje poslovne ekspanzije podrazumeva sledee korake:

Pravilnu procenu zahteva za finansijskim sredstvima,Analizu i procenu sopstvenih resursa,Kontakte sa profesionalnim savetnikom,Identifikovanje i procena dostupnosti pojedinih izvora finansiranja.U vidu tabelarnog prikaza predstaviti zahteve za finansijskim sredstvima, u zavisnosti od odabranog pravca razvoja.

Personalni zahtevi Definisati izlaznu strategiju

8. Dodaci / prilozi Statistiki podaci ( tabele, grafikoni...), Rezultati izvrenih istraivanja (ankete, upitnici... Katalozi, reklamni materijal, Cenovnici, Polise osiguranja, Menaderski ugovori, Ugovori o zakljuenim izvoznim poslovima, .............

U dananjem poslovanju, sa ekstremnim porastom trine konkurencije u svakom poslovnom segmentu, kao i sa globalizacijom poslovanja, pred menadment preduzea se postavlja problem uoavanja znaajnih informacija u gomili informacija koje pristiu. Izvori podataka rastu, to vai i za koliinu informacija koje treba proitati, razumijeti i procesirati. Nije rijedak sluaj da se odreene informacije ne mogu lako ni povezati, neshvatljive su, a esto i sasvim neupotrebljive. Kako u ovim uslovima doneti brzu u kvalitetnu poslovnu odluku? Jedini mogui nain za ostvarenje ovog cilja je u pravilnom i efikasnom upravljanju resursima, idejama, znanjem i informacijama, baziranom na savremenim sistemima poslovne inteligencije.Svi entiteti (pravni subjekti) se suoavaju sa neizvesnou, a izazov sa kojim se suoava rukovodstvo je da utvrdi koliku neizvesnost je spremno da prihvati u nastojanju da povea vrednost za stejkholdere. Upravljanje rizikom poslovanja omoguava rukovodstvu da identifikuje, oceni i kontrolie rizike u okolnostima neizvesnosti i sastavni je deo stvaranja i ouvanja vrednosti. Upravljanje rizikom je proces koji realizuju bord direktora, rukovodstvo i drugi kadar i koji se primenjuje za utvrivanje strategije i na nivou celog preduzea. Cilj je da se njime identifikuju potencijalni dogaaji koji mogu uticati na entitet i da se rizik kontrolie da bi bio u granicama sklonosti entiteta ka riziku, te da se prui opravdano uveravanje o ostvarenju ciljeva entiteta. Ovaj proces ini osam meusobno povezanih komponenti koje su sastavni deo naina na koji rukovodstvo vodi preduzee. Komponente su povezane i slue kao kriterijumi za odreivanje da li je upravljanje rizikom poslovanja efektivno.

Tekua savremena nacionalna i svetska trina privreda i njeni subjekti privreivanja (preduzea, privredna drutva, banke, zadruge i opte preduzetnici) pre stavljaju teritorijalno i funkcionalno jedinstvo interesa i suprotnosti radi ega se stalno nalaze u odreenim privrednim kretanjma navie, nanie ili stagnaciji kada se ceni po protoku vremena, segmentima i teritoriji. Ova kretanja produkuju razliite poslovne rezultate zavisno od postavljenih planovima, ugovorima na poslovne efekte rentabilnosti, likvidnosti i uvanja integriteta imovine privrednog subjekta i drutva u celini.Organi upravljanja i organi poslovoenja donosei programe i planove postavljaju odreene poslovne zadatke svakom segmentu poslovnog subjekta, s tim to se ostvarenje planova i zadataka neprestano prati, iskazuje u poslovnim i drugim knjigama i na osnovu toga vri analiza i ocena uspenosti u poslovanju, kao i utvrivanju odgovornosti interne i eksterne za negativna kretanja prihoda, rashoda, profiti, likvidnosti i dr.

Negativna kretanja u efektima poslovanja subjekata koja se iskazuju poslovanjem sa gubitkom, nelikvidnou, gubljenja pozicija na tritu i neredovne isplate zarada zaposlenih, to zavisno od obima poremeaja i irine oznaava kao zastoji po vremenu, depresija, recesija i najvii nivo krizom pojedinih segmanata poslovanja (u prometu, u proizvodnji u finansiranju i dr.) i u celini za privredni subjekt. Poremeaji i krize subjekata nacionalne privrede direktno utiu na poremeaje u nacionalnoj privredi, s tim to poremeaji i krize nacionalnih privreda prenose se i na meunarodne subjekte, to sve ima teke privredne gubitke, kako na nivou privrednog subjekta, tako i ire.Direktna neposredna odgovornost za poremeaje i krize u privreiavanju je i na organima upravljanja i njihovim izvrnim strunim slubama.Od posebne vanosti je da se aurno prati svaki segment poslovanja i da se blagovremeno analiziraju i ocenjuju rezultati poslovanja i donose odrene mere i odluke za otklanjanje poslovnih poremeaja.

Poto se nalazimo u godinama privrednih poremeaja i krize[1], potrebno je da se svaki, poremeaj i kriza spoznaju u svome uzroku, veliini i instrumentima za njenu sanaciju, u ovom napisu ukazae se na nekoliko elemenata kojim se spoznaje kriza i sanacija sa odgovornostima organa za njenu pojavu, tetnost i prevazilaenje. Odreene promene nanie oznaavaju se kao poremeaji koji mogu da rastu ka veim to se oznaava kao depresija i recelija u odreenom poslovnom segmentu (proizvodnji, prometu finansiranju i si.), da bi negativna recesija prerasla u poslovnu krizu privreivanja. Na otklanjanje poremeaja, degresija i recesije i krize deluje se razliitim merama, kako na nivou privrednog subjekta tako i ire, da bi se stanje promenilo na normalno/planirano poslovanje kada nastaje period oivljavanja, poleta, prosperiteta, da bi se pre ili kasnije ciklino vratio period proremeaja, recesije, krize i tako u trinoj privredi teku ciklusi poslovanja, s tim to su periodi obnove razliito ponavljaju po intezitetu i vremenu. Tako se moe rei da se svaki poslovni ciklus razlikuje jedan od drugog.[1] Istorijski je poznato da su privredne krize prisutne nakon zlatnog doba prosperiteta.Tako je svetski prosperitet bio u 2000. i 2007. godini, da bi u 2008. godini doiveo najvei finansijski svetski kolaps posle 1929. godine, gde je 40 hiljada milijardi dolara SAD akcionarskog kapitala propalo, nestanak investicionih banaka, bankrotstvo kompanije Liman braders i dr. (Politika br. 34443).

1. Privredni subjekti i njihova odgovornost u trinoj privredi

Privredni subjekti su poslovno privredne organizacije koje se osnivaju radi obavljanja odreene privredne aktivnosti (proizvodnje i prometa dobara i usluga) sa ciljem ostvarivanja profita u celini i po segmentima (postizanje odreenog trita, maksimiziranje profita, opstanak i odravanje subjekta i dr.) to prestavlja pretpostavljenu elju, ijem se ostvarenju tei.Svaki poslovni cilj transformie se u poslovni zadatak putem resursa, plana, programa, ugovora i dr. kako u oblasti proizvodnje trita, finansija, ljudskih resursa tako i konanog boniteta. Dok poslovni cilj traje, dotle se poslovni zadatak menja prema uslovima u internoj ekonomiji i u okruenju u kraim periodima.Svaki privredni subjekt svojim periodinim planovima i ugovorima ostvaruje deo postavljenog cilja. Nije realno ostvarenje poslovnog zadatka ako nisu obezbeeni potrebni uslovi: pravni, organizacioni imovinski, finansijski i dr. koji su odreeni internim i eksternim odlukama, njihovim upravljaima i politikom.Svaki privredni subjekt svojim godinjim i viegodinjim planovima planira : prihode, rashode, novane tokove, promene u kapitalu, kretanju stalne imovine i optoj poslovnoj i finansijskoj i raunovodstvenoj politici, s tim to godinje planove menadment razrauje po periodima i mesecima. Ostupanja od planskih veliina i uslova izaziva odreene promene u jednom ili vie setmenata, to je predmet ispitivanja, ocene i donoenja odreenih mera i odluka kako bi se uspostavilo planirano stanje i kretanje.

Moe se rei da svaki privredni subjekt u svom veku postojanja je doiveo manje ili vee poremeaje u svom poslovanju, odnosno najtee poremeaje koji se karakteriu krizom entiteta, subjekta ili optom ekonomskom / finansijskom / dunikom i drugom krizom. Bitno je da subjekt otkrije simptome i uzroke krize, koji mogu biti posebni, skriveni i zbog toga, potrebno je uloiti veliku analitiku sposobnost da bi se pravovremeno uoili u odnosu na postavljenu poslovnu politiku i planove poslovanja i razvoja. Uporeivanjem u datom periodu stanja segmenata u poslovanju sa poslovnom politikom dolazi se do saznanja o njihovom odnosu, kvantitativno i kvalitetno. Zapaeni nesklad moe biti posledica brojnih faktora: nedostatak poslovne aktivnosti, loeg kvaliteta ulaznih sirovina, neobuenosti radnika, skupih kredita, nedostatak investicija i inovacija, loeg trinog poloaja, neadekvatne organizacije poslovanja, kao i faktora iz okruenja.Tokom poslednjih godina je poveano interesovanje za upravljanje rizikom i panja je usmerena na to pitanje i postalo je sve jasnije da postoji potreba za stabilnim okvirom za efektivno identifikovanje, procenjivanje i upravljanje rizikom. U 2001. godini, SOSO[1] je zapoeo projekat i angaovao kompaniju PricewaterhouceCoopers, da napravi okvir koji bi rukovodstvo moglo sa lakoom da koristi za ocenjivanje i unapreenje sistema upravljanja rizikom poslovanja u svojim organizacijama.[1] Pre vie od jedne decenije, Komitet organizacija sponzora Treadway komisije (COSO je objavio publikaciju Interna kontrola Integrisani okvir kako bi pomogao preduzeima i drugim entitetima da ocene i poboljaju svoje sisteme interne kontrole. Taj okvir je od tada ugraen u politike, pravila i propise i koristi ga hiljade preduzea u cilju bolje kontrole aktivnosti ostvarenja utvrenih ciljeva.

Potreba za okvirom upravljanja rizikom poslovanja, obezbeivanjem kljunih principa i koncepata, zajednikim jezikom i jasnim usmerenjem i uputstvom je postala sve izraenija. SOSO smatra da se publikacijom - Interna kontrola Integrisani okvir zadovoljava ta potreba i oekuje da e biti opte prihvaena meu kompanijama i drugim organizacijama i meu svim stejkholderima i zainteresovanim stranama.U Sjedinjenim Amerikim Dravama je jedan od rezultata bio Sarbanes-Oxley zakon iz 2002, a slini zakoni su doneseni ili se razmatraju i u drugim zemljama. Ovaj zakon proiruje dugo postojei zahtev da kompanija ijim se akcijama trguje na berzi odrakaju sisteme interne kontrole, zahtevajui od rukovodstva i od nezavisnog revizora da potvrde efektivnost tih sistema. Interna kontrola - Integrisani okvir koja prolazi test vremena, slui kao iroko prihvaeni standard za ispunjavanje tih zahteva za izvetavanjem.

2. Poslovna, finansijska i raunovodstvena politika, informacije i

izvetaji i njihovi meusobni odnosi u sistemu upravljanja

Poslovna politika privrednog subjekta opredeljena je ciljevima poslovanja, i ona kao zajedniki imenitelj ima zadatak da uspostavi i realizuje poslovne zadatke iz delatnosti proizvodnje, prometa dobara i usluga uz itav niz mikro poslovnih politika (banke, prodaje, inovacija i dr.) uz istovremeno povezivanje sa makro politikom finansiranja, investiranja, raunovodstva i odnosa sa okruenjem, na nivou poslovanja privrednog subjekta. Istovremano poslovna politika je deo i ire zajednike/drutvene politike, kao i odgovornosti svakog njenog dela za njenu realizaciju.Finansijska politika privrednog subjekta ispoljava se u funkciji poslovne politike kao kod funkcija na planu redovnog finansiranja poslovne funkcije i investiranja u internom i eksternom delovanju.Raunovodstvena politika je deo poslovne, finansijske i upravljake politike na planu voenja poslovnih knjiga, prikazivanja i procenjivanja imovine i obaveza, prihoda i rashoda, obelodaljivanje raunovodstvenih/knjigovodstvenih obrauna i izvetaja uz primenu raunovodstvenih naela i standarda, kao svodna poslovno informativna delatnost u svakom subjektu.

Segmenti raunovodstvene politike kao i opta raunovodstvena politika ispoljava se u integritetu:

a) politike u podruju stalne i obrtne imovine,b) politike u podruju obaveza i rezervisanja,c) politike prihoda, rashoda, finansijskog rezultata id) politike kvalitetnih, pouzdanih, dokumentovanih obrauna, izvetaja i projekata.Kvalitet raunovodstvenih izvetaja, periodinih, segmetarnih i godinjih moe se sagledavati sa stanovita:

a) formalne ispravnosti,b) razumljivosti,c) uporedivosti id) znaajnosti.

Formalna ispravnost raunovodstvenih i finansijskih izvetaja ogleda se u propisanoj formi njihovog iskazivanja, kao to su: Bilans stanja, Bilans uspeha/prihoda i rashoda, Izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama u kapitalu i u njihovim aneksima uz odluke o njihovom utvrivanju i usvajanju od nadlenih organa subjekta. U tom pogledu sledi se zakonska regulativa i interna regulativa subjekta izvetaja, saglasno meunarodnim raunovodstvenim standardima/Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI). U ovome se potuje konkretna raunovodstvena politika subjekta.

3. Poremeaji i krize u poslovanju

subjekta poslovanja

Svaka privredna delatnost sloena je i trpi odreeni stepen rizika, odnosno mogunosti da doe do ne ostvarenja redovne aktivnosti u izvravaju prema cilju i planovima poslovanja. Kod utvrivanja planova i programa obavezno je da se sagledaju rizici koji prate svaku aktivnost i da se njima upravlja odreenim merama kako bi se njihovo tetno dejstvo minimiziralo.Privredni subjekt identifikacijom rizika procenjuje mere i aktivnosti za njihovu sanaciju zavisno od njihovog dejstva, vremena nastanka i tetnosti za odreenu aktivnost. Upravljanje riziom/cima poslovanja je tekui poslovni zadataka menaamenta i eventualno posebnih organa to je posebno naznaen sluaj kod banaka.

Poslovni rizici naroito se ispoljavaju u oblasti finansijskog poslovanja, firme svojim nastankom, i to:pojavom gubitaka u poslovanju, tekue likvidnosti, odnosno mogunosti nastanka negativnog efekta na poslovni rezultat subjekta usled nesposobnosti da subjekt izvrava uredno svoje dospele obaveze (likvidna sredstva I i II stepana),solventnosti subjekta kada subjekt nije u stanju da trajno ispunjava svoje obaveze iz tekueg i dugoronog finansiranja i investiranja ( III stepen likvidnosti) ,devizni, kamatni, kreditni i drugi trini rizici utiu negativno na pojedinaan i ukupan finansijski rezultat radi ega se svaki tizik pojedinano mora identifikovati, meriti i procenjivati.

Svaki subjekt u svom poslovanju iz svog iskustva i drugih saznanja mora da identifikuje poslovne rizike i da se njima upravlja da ne bi imali tetno dejstvo na poslovanje. Navedeni rizici ne iscrpljuju indeks rizika, ve se ovde navode samo neki iz oblasti finansijskog poslovanja, to ne iskljuuje nastanak rizika u sferi proizvodnje, prometa, ljudskih resursa i dr. u internoj ekonomiji poslovanja. Rizici u meunarodnim privrednim i drugim odnosima takoe imaju svoje delovanje na koje utiu opti ekonomski, finansijski, politiki i drugi rizici to se prenose na interne rizike privrednog subjekta, kao to je sluaj u tekuem periodu da opta finansijska kriza u meunarodnim odnosima prelila se na nacionalne/interne rizike sa svojim delovanjem izazvala tetno dejstvo na brojne segmente (zaposlenosti, pada profita, gubitka solventnosti i dr.). Mere koje preduzimaju interni i meunarodni organi i organizacije deluju na ublaavanje i otklanjanje tetnog rizika, odnosno poremeaja i kriza.

Prema tome, upravljanje privrednim poremeajima i krizama vri se neprestano kako u toku donoenja planova, ugovora i projekata tako i u toku njihove realizacije. Blagovremena identifikacija poremeaja i kriza, kako na nivou privrednog subjekta, tako i ire, zadatak je u kontinuitetu organa subjekta, kao i odgovornost za nastanak, tetno dejstvo i sanaciju. Putem strategijskim i tekuim merama i poslovnih odluka preventivno i naknadno se deluje na tetnost poremeeja i kriza. Strategijom se preventivno deluje, dok tekuim merama i odlukama saniraju tetna dejstva. U okviru, mera i odluka sanacije postavljaju se konkretni operativni/dnevni poslovni zadaci koji su utvreni u sanacionom programu. Kao primer upravljanja rizikom likvidnou program sadri planiranje i ostvarenje priliva i odliva novanih sredstava, praenje stanja dnevne likvidnosti uz donoenje odreenih mera za spreavanje ili otlkanjanje nelikvidnosti.

4.Periodina analiza finansijskog poslovanjaPrivredni subjekti na osnovu knjigovodstvene i druge dokumentacije prate, analiziraju, ocenjuju i donose mere, i odluke o stanju i kretanju segmenata i pokazatelja, poslovne i finansijske aktivnosti. U periodima veih rizika ova analiza i ocena nuno je da bude opta i pojedinana po vrstama rizika-krize da bi se donela pravovremena mera/odluka.Dokumentacija, podaci i pokazatelji dnevno su prisutni, s tim to treba pristupiti i odabrati ona dokumenta i podatke koja mogu dati istinite i pouzdane podatke za uporedne analize na nivou vremenskog, prostornog i segmetarnog uporeivanja, shodno cilju ispitivanja, odnosno analize finansijskog poslovanja.

Pristupi i metodologija u analizi i ispitivanju finansijskog poslovanja prezentiraju se kroz strunu literaturu, finansijako/raunovodstvene standarde i dravnu obaveznu regulativu. Analitiar treba da ima sve ove instrumente i da odabere one koji odgovaraju cilju i raspoloivim podacima za ocenu i zakljuivanje kroz analizu.Finansijsko/raunovodstveni periodini izvetaji obezbeuju informacije o imovinskom, prinosnom i statusnom poloaju subjekta privreivanja, zbog ega su oni nezaobilazni u analizi finansijskog poslovanja, kao deo informacionog sistema na kojima se zasnivaju i poslovne odluke organa subjekta.Podaci za analizu koriste se u apsolutnim iznosima i u relativnim brojevima (indeksima, koeficijentima i sl.) svrstani u odreene tabele, tekst iznosa , grafikone i dr.) u zavisnosti od izbora istraivaa/analitiara.

5.Apikativan primer za analizu i ocenuposlovanja privrednog subjektaKnjigovodstvo privrednog subjekta (firme) kontinuirano prati i iskazuje poslovne rezultate u toku godine, s tim to se oni prezentiraju i obelodanjuju prema potrebama. Kada su nastali poremeaji u poslovanju, sastavljanje finansijsko raunovodstvenih izvetaja nuno je da se vri meseno/tromeseno sa odreenim brojem podataka i pokazatelja kako bi se uporeivanjem stanja u poslovanju sa planiranim uincima moglo ceniti.Kao primer iz prakse privrednog drutva kod analize i ocene poslovanja mogu se koristiti sledeci podaci i to:

KRETANJA ODREENIH FINANSIJSKIH PODATAKA IZ PERIODINOG BILANSA USPEHATabela 1. - u ooo din

Red br.PodatakPlaniranoza godinuPo tromesejima u toku godine ostvareno:IIIIIIIV1.Poslovni prihod loo.ooo25.00030.000 35.0002.Prihod od realizacije100.00020.00015.00012.0003.Varijabilni trokovi60.00016.00010.00014.0004.Marginalni dobitak40.0004.0005.000-5.Gubitak----2.0006.Fiksni tro. perioda (Kamata, amortizacija)25.0003.0002.0001.0007.Dobit pre oporezivanja15.0001. 0003.000-3.0008.Porez na dobitak lo%1.500100300-9.Neto dobit13.5009oo2.7oo-3.000

Iz podataka moe se odmah zapazitida se planirano ostvarenje ukupnog prihoda po tromeseju ne ostvaruje ravnomerno, ve naprotiv sa svega od 34% do 80% zoog ega nastaju poslovni poremeaji u poslovanju drutva/firme.Uticaj fiksnih trokova kod smanjenog ukupnog prihoda, a koji ne zavise u istom obimu od kretanja prihoda, proizvodi smanjenje dobitka i pojave gubitaka u poslovanju po pojedinim obraunskim periodima.Analizom i ocenom treba doi do postojanog zakljuka odgovarajui na pitanje:a) zato je dolo do ne ostvarenja planiranih prihoda i kojih prihoda (uzroci, efekti i dr.),b) da li su varjabilni trokovi (sirovine, enegrija, zarade, ambalaa, delovi i sklopovi i dr.)knjieni prema tehnologiji proizvodnje/rada,c) da li su fiksni trokovi (koji, koliki) dobro obraunati po periodima i planu poslovanja,d) zato je dolo do pojave poslovnog gubitka u III tromeseju i dr. pitanja shodno potrebi u analizi.U ispitivanju uzroka analizom podataka, normativa, propisa i uticaja iz okruenja treba ii sve do istinitog podatka koji objanjava nivo ostvarenja datih finansijskih podataka, odnosno utvrivanja uzroka poremeaja i krize u odreenim segmentima poslovanja. Na osnovu ovih podataka formuliu se zakljuci i donose mere i odluke o izmenama i dopunama optih akata, ugovora i sa ciljem da se otklone poremeaji koji su doveli do prikazanih/rezultata, kao i utvrdi odgovornost lica, organa za poremeaje u poslovanju.

Imajui u vidu da su data kretanja finansijskih podataka imala dejstvo i na ostale finansijske izvestaje potrebno je analizirati i:

a) bilans stanja imovine i obaveza,b) bilans/izvetaj o novanim tokovima ic) druga dokumenta koja mogu biti od. pomoi da se oceni uzrok, odnosno uzroci datih poremeaja i krize na nivou segmenta, ili privreunog subjekta u celini.Na osnovu ovin dokumenata i njihovih podataka kao i podataka iz okruenja koja imaju uticaja na internu ekonomiju privrednog subjekta dolazi se do ocene prikazanin/kretanja.Analizu i ocenu privrednih kretanja u toku godine i po godinama vre privredne komore i njihove asocijacije, Narodna banka Srbije, statistiki organi, kao i optine i gradovi za privredu na njihovom podruju i na osnovu toga donose odgovarajue mere, odluke, programe i usmeranja. Podaci iz ovin dokumenata treba da se koriste u konkretnim analizama i ocenama svakog privrednog subjekta.

6. Analiza i ocena poslovanja subjekta uz korienje komparativnih racio brojevaU spoznaju uzroka odreene pojave i njenog odnosa sa drugim logikim pojavama i odnosima analitiar koristi racio brojeve, odnosno brojeve koji pokazuju odreena kretanja u vremenu i prostoru i stanja na odreeni dan. U racio brojeve ubrajaju se: indeksi, koeficijenti, razlike i dr. Kod analize i ocene finansijskih podataka polazi se od u praksi poznatih grupacija racio brojeva:

a) pokazatelja likvidnosti[1],b) pokazatelja aktivnosti,c) pokazatelja rentabilnosti,d) pokazatelja, trine vrednosti imovine i obaveza e) pokazatelja finansijske strukture u bilansu stanja i dr.Svaka od ovih grupa pokazatelja raslanjava se na odreeni broj pod pokazatelja da bi se dolo do istinite spoznaje svake grupe pokazatelja na poslovanje privrednog subjekta.

aa) Pokazatelji likvidnosti i solventnostiRacio brojevi koji spadaju u grupu likvidnosti izraavaju se putem koeficijenta, odnosno odnosa izmeu dva logina podatka sa ciljem da se njihovim odnosom izrazi stanje koje analitiar/ocenjiva ocenjuje i komentarie. [1] Danas u naoj privredi 40%-60% malih preduzea su pod nelikvidnou a posebno se istiu preduzetnici.

Podaci za ove pokazatelje koriste se iz raounovodstveno/ finansijskih obrauna i izvetaja, te su najee u praksi:Likvidnost I stepena = Gotovina +got. ekvivalenti : Kratkorone obavezeLikvidnost II stepena = Obrtna imovovina. - zalihe : Kratkorone obavezeLikvidnost III stepena = Obrtna Imovina : Kratkorone obaveze.Sadanji nivo likvidnosti ini osnovu privrednih poremeaja, depresije i krize.

Koeficijenti solventnosti jesu u dodiru sa likvidnou, ali se razlikuju u kvalitetu pokazatelja. Solventnost izraava sposobnost privrednog subjekta da iskazuje dugoronu finansijsku sposobnost da izvrava svoje finansijske obaveze, dok likvidnost izraava sposobnost izmirenja tekuih finansijakih obaveza prema dobavljaima, poreskom organu, banci za kredit, isplate zarada zaposlenim i dr.

Koeficijenat solventnosti izraava se = Kapital + dugorone obaveze + dugorona rezervisanja : Stalna Imovina + zalihe i AVRU praski se susree ovaj koeficijenat po svojim sastavnim delovima kao odnos izmeu kapitala i dugoronih obaveza, itd.Ukupna zaduenost = Dugorone obaveze + kratkorone obaveze : Kapitalo Gubitak

Svaki ovaj pokazatelj daje odreeni koeficijent koji se uporeuje sa planiranim, sa ostvarenim u prihodom u periodu, sa okruenjem i iskazuje se u razlici ili indeksu.

bb) Pokazatelj aktivnosti U ovu grupu pokazatelja dolaze analitiki pokazatelji i to:

1. Koeficijenat obrta kupaca = Neto prihod : Proseni saldo kupaca2. Koef. neto obrta Imovine = Neto prihod : prosena obrtna sredstva 3. Neto sopstvena solventnost = dugorone obaveze : Kapital 4. Koef. neto prihoda na kapital = dobit : Kapital Pored okvih koeficijenata po potrebi mogu se kostruisati i drugi.

cc) Pokazatelji rentabilnostiOva grupa pokazatelja pokazuje koliki je iznos dobiti na uloeni kapital ili na ostvareni ukupan prihod.1. Pokazatelj rent. = dobit : Ukupnim prihodom x 100 = %2. Pokazatelj rent. = dobit : Kapitalom x 100 = %3. Pokazatelj rent. = dobit : Imovinom x 100 = % Svaki od ovih pokazatelja svojim odnosom/koeficijentom daje podatak jedan, vei od jedan ili manji od jedan. Ovaj koeficijenat esto se izraava i sa indeksom, gde se koeficijent mnoi sa loo.

dd) Koeficijenat produktivnosti radal) Koeficijent produktivnosti = Prihod : Broj zaposlenih ili broj asova rada2) Koeficijent produktivnosti = Obim proizvodnje : Broj asova rada3) Koeficijent produktivnosti = Promet : Broj asova radaee) Koeficijenti ekonominostiEkonominost je bitan elemenat u analizi i oceni poslovnog rezultata privrednog subjekta i on se iskazuje:

1) Koeficijent ekonominoszi = ukupni prihodi : Ukupnim rashodima2) Koeficijent ekonominosti. = Poslovni prihod : Poslovni rashodi 3) itd.

7. Analiza, procena i vrednovanje trine vrednosti privrednog subjekta

Kada se oceni da poslovni subjekt ima gubitak u imovini i kapitalu obavezno se postavlja da se izvri utvrivanje nove vreanosti imovine i obaveza kao podatka za donoenje konanih zakljuaka o daljem statusu i revitalizaciji privrednog subjekta. U tom pogledu moe se preporuiti od strane analitiara da seprivredni subjekt sanira putem:

a) oprotaja oiglednih obaveza (dugova),b) preuzimanje obaveza u vidu konverzije u kapital,c) unutranje reorganizacije poslovanja,d) izmene statusa subjekta, izmena strukture proizvodnje, prodaje, nabavke, izmene u ljudskim resursima,e) poslovnim steajem i dr. merama.

Svi navedeni oblici sanacionih mera ne iscrpljuju listu ve ukazuju na mogua reenja. Organ koji razmatra analizu i ocenu donosi konkretnu odluku sa programom mera (po predmetu, vremenu, sredstvima) i izrie mere odgovornosti za poremeaje u poslovanju (smena menadera, disciplinske radne mere i kazne i dr.)

8. Reavanje privrednih poremeaja i krizaPoslovni poremeaji i krize u poslovanju subjekta iskazuju se kao nedostatak platene mogunosti, zastoja u plaanjima zarada i drugih obaveza i poslovanjem sa gubitkom (prihodima se ne mogu pokriti rashodi).Osnovni zadatak svakog poslovnog subjekta da ekspertizom svog poslovanja projektuje mere za sanaciju poremeaja, o dnosno krize.Poslovni poremeaji imaju manji intezitt i ne ine vee zastoje u poslovanju, dok kriza ini veliki zastoj i gubitak imovine, trita i opteg imida poslovnog subjekta. Kada je kriza povezana sa eksternom krizom iz okruanja tada se preduzimaju mere koje su u skladu sa merama iz okruenja.U zavisnosti od ocene iz analize poremeaja i krize sastalja se dokument (izvestaj, elaborat, program, plan i sl.) s tim to organ koji ga razmatra i usvaja donosi svoju odluku kojom potvruje dokumenat i prezentira ga nosiocima ostvarenja i izrie mere za propuste u radu poslovodstva.

Zakljuna razmatranjaNa osnovu postavljene hipoteze, u uvodu ovog rada, o tome da je nuno da je svaki poslovni poremeaj i kriza su posledica greaka, propusta i kretanja iz okruenja to treba analizom i ocenom utvrditi i prezentirati organu koji je odgovoran za uspesno i uredno poslovanje privrednog subjekta.U ovom radu izneti su elementi analitikog sadraja i njegovih instrumenata u zakljuivanju, pa je na odgovarajui nain dat odgovor na hipotezu u uvodu Na domaem i svetskom tritu se preduzea susreu i sa konkurentima kako sa kompanijama, tako i sa velikim brojem malih i srednjih preduzea.Ova tema omoguava da se, uz aktivan rad uesnika - na studijama sluajeva, savladaju kljune postavke, i to:

Da se razvije vetina razmatranja ciljeva, njihovog planiranja i formulisanja, kao i preduzimanja akcija utvrenih strategijom radi postizanja tih ciljeva.Da se otvori horizont posmatranja i delovanja generalnog menadera u organizaciji.Upoznavanje sa rizikom odluka u rasporedu i angaovanju resursa.Da se utvrde i analiziraju kljuni faktori okruenja organizacije u funkciji strateke orijentacije.Da se utvrdi kako da se motiviu zaposleni ili grupe u organizaciji da primene svoje znanje, vetine i energije kako bi zadovoljili potrebe organizacije, a da u isto vreme zadovolje i sopstvene potrebe.Da se stekne samopouzdanje i kreativna sigurnost kako bi rukovoenje u organizaciji bilo efektivno. Pored rukovoenja tu spada i sposobnost da se pruzme glavna odgovornost ne samo za rezultate neijih odluka ve i za rezultate odluka i akcija onih kojima je rukovodilac dodelio zadatke i vlast.Da se predvidi i prihvati drutvena odgovornost rukovodioca i ljudi iz organizacije za akcije organizacije koje utiu na: investitora, radnika, snabdevaa, zajednicu i zemlju.

Osnovna pretpostavka savremenog biznisa glasi: ili si brz, ili si mrtav. Ova injenica namee menadmentu preduzea potrebu donoenja pravovremenih i efikasnih odluka u to kraem vremenu. Donoenje odluka se tradicionalno bazira na pretpostavkama kao to su: iskustvo, znanje, intuicija, i naravno itav input informacija o poslovanju preduzea, internim i eksternim faktorima i sl. Za donoenje dobre poslovne odluke, uobiajeno je miljenje da je iskustvo i znanje jedan od najznaajnijih faktora. Nedostatak validnih informacija moe i kod iskusnog menadera dovesti do donoenja necelishodne ili neefikasne odluke.

HVALA NA PANJI