1.OSNOVNA TAKTIČKA DEJSTVA PRI GAŠENJU POŽARA

Taktika je skup mera i metoda kojima raspoloživim , sredstvima i tehnikom, za najkraće vreme, a uz minimum štete i rizika kvalitetno sprovodi proces intervenisanja.. Vatrogasna taktika zahvata veoma široko gradivo, i zasniva se i oslanja na sve druge discipline vatrogasnog stručnog obrazovanja. Taktičko dejstvo vatrogasnih ekipa, koje tretira celokupnu akciju gašenja i saopštavanja, obuhvata tri osnovne faze:1) priprema intervencije,2) tok intervencije,3) završetak intervencije.Svaka od navedenih faza sadrži niz različitih radnji i postupaka koji zahtevaju određene vatrogasne snage, tehniku i sredstva.Taktika gašenja i spasavanja obuhvata celokupnu delatnost jedinice od momenta prijema dojave požara pa do momenta povratka u matičnu stanicu.

1.1.PRIPREMA INTERVENCIJEPripremu intervencije čini sledeći skup mera i radnji kojima se omogućava: -prijem dojave požara, - alarmiranje jedinice, - izlazak i vožnja do mesta intervencije.

1.1.1 PRIJEM DOJAVE POŽARAPodaci koji su potrebni da bi se na mesto intervenisanja uputile snage i sredstva su:- tačna adresa mesta intervenisanja sa naznačenom opštinom,- najkraća moguća maršruta kretanja vatrogasnih ekipa, kao i alternativnih maršruta,- vrsta i količina gorivog materijala,- postojanje opasnosti za ljudske živote i eventualna mogućnost njihovog spasavanja,-ime lica koje javlja i broj telefona sa koga se javlja radi provere podataka.

1.1.2.ALARMIRANJE JEDINICE I ODLAZAK NA LICE MESTA U slučaju alarmiranja u svim vatrogasnim jedinicama moraju se tačno definisati postupci i radnje prisutnih radnika.Uzbunjivanje se može izvoditi putem zvučnog ili svetlosnog signala, ili istovremeno, upotrebom obe vrste signalizacije. Zvučnim signalom se preko razglasa precizno određuju potrebne snage i sred stva i daju informacije u vezi sa mogućim tokom intervencijePostizanje okvirnih normi koje za dnevno vreme iznose do 30 a u toku noći do 60 sekundi, podrazumeva da su svi gore nabrojani uslovi uglavnom ispunjeni.

1.1.3. IZALAZAK NA LICE MESTA Broj vozila, angažovanog ljudstva i tehnike se određuju prema redosledu događaja na mestu izbijanja požara. U slučaju da je potrebno angažovati više vozila ka mestu intervencije prvo kreće komandno vozilo, a potom ostala.Komandno vozilo je tipsko vozilo u koje je smeštena potrebna radio-tehnika kojom se može nesmetano komunicirati, agregati, merači i druga oprema. Ono predvodi i u stalnoj je radio-vezi sa komandno-operativnim centrom, kao i sa ostalim vozilima u koloni. Pomoću svetlosne i zvučne signalizacije ono "zaustavlja" vozila na raskrsnicama čime omogućava brže kretanje ostale tehnike.Obaveza svih vatrogasnih vozila je da poštuju saobraćajne propise, da vožnja bude sigurna, bez ugrožavanja saobraćaja, ali i da se najbrže moguće stigne do mesta intervencije. U toku vožnje radio-vezom se dobijaju dodatne informacije o toku požara sa ciljem psihičkog pripremanja ekipa za moguće aktivnosti. Sva vozila u koloni se kreću uz svetlosne i zvučne signale, osim u slučajevima kada je isključena njihova upotreba (noćni termini intervencija, blizina bolnice ili dečije ustanove i sl

U razvijenim zemljama prema industrijskoj razvijenosti, broju stanovnika i branjenoj površini postoji veći broj stanica u jednom mestu.Na taj način se skaraćuje prosečno vreme dolaska. Broj vatrogasnih stanica u gradovima SAD je 4-5 puta veći nego u Evropi. Tako u gradovima: Aleksandrija, Alentaun, koji po broju stanovnika prelaze cifru 100.000, jedna vatrogasna stanica dolazi na svakih 6 kpg" teritorije grada. U Čikagu na 3,5 Km2, Njujorku 3,3 km2. U Evropi, u Roterdamu, jedna vatrogasna stanica pokriva površinu od 19 km2, u Londonu 15 km2, Parizu 6 km2 Budimpešti 35 km2.

1.2.TOK INTERVENCIJETok intervencije čini skup mera i radnji kojima se omogućava konkretno - represivno angažovanje vatrogasnih ekipa sa pripada- jućom tehnikom u lokalizovanju, a potom i likvidiranju požara ili po potrebi u evakuaciji ugroženih ljudi. Tok intervencije sačinjava:- izviđanje požara,- procena situacije i donošenje odluke,- izdavanje komandi za rad i međusobna koordinacija i komunikacija ekipa,- akcija spasavanja, gašenja.

1.2.1. IZVIĐANJE POŽARAIzviđanje požara ima za cilj sagledavanje svih potrebnih informacija na bazi kojih se može doneti konkretna odluka o akciji. Izviđanje se ne mora uvek odnositi na požar, često je u praksi potrebno izvršiti izviđanje radi evakuacije ugroženih ljudi. Izviđanjem se, takođe može uočiti mesto nekog akcidenta, gde je, na primer, došlo do isticanja gasnog fluida, pa se kada to uslovi dozvoljavaju, odmah i na licu mesta preduzimaju aktivnosti za zaustavljanje daljeg isticanja.Odmah po stizanju na mesto intervencije rukovodilac vatrogasne ekipe vrši izviđanje.

2

U toku izviđanja, a u zavisnosti od situacije, mogu se pojaviti i druga pitanja za rešavanje. Neophodno je obratiti pažnju na instalirane stabilne sisteme za gašenje i preduzeti mere lične zaštite vatrogasnih ekipa izolujućim aparatima, naročito ako se radi o instalaciji sa ugljen-dioksidom.Prikupljanje gore navedenih podataka omogućava rukovodiocu akcije gašenja i spasavanja da sagleda u najvećem mogućem stepenu, opšte i posebne (specifične) opasnosti u toku požara. Opšte opasnosti su one koje su svojstvene skoro svakom požaru, a posebne su prouzrokovane sticajem naročitih okolnosti.

1.2.2 PROCENA SITUACIJE I DONOŠENJE ODLUKEProcena situacije je sažimanje svih prikupljenih podataka koji utiču na konkretno donošenje odluke. Ispravnost procene umnogome zavisi, pored stručnosti i od iskustva onog koji procenjuje. Dobra procena je preduslov dobre odluke, a samim tim i kvalitetne i brze intervencije i obrnuto.Donošenje odluke je završna faza u procesu sagledavanja situacije na terenu. Na bazi određenih procena vrši se tačno definisanje:- pravca nastupa vatrogasnih snaga i sredstava, kapacitet i broj mlazeva,- mogućnost i pravac evakuacije,- podela zadataka u okviru angažovanih snaga,- izbor sredstava za gašenje,- način snabdevanja sredstvima za gašenje,- štićenje okolnih površina i gorivih materija,

1.2.3.IZDAVANJE KOMANDI ZA RAD I MEĐUSOBNA KOMUNIKACIJA EKIPA

Komanda - naredba je konkretizovanje određene odluke koja mora da se izvrši u vremenu i prostoru. Komandu čini preciziranje određenih aktivnosti u akciji gašenja i spasavanja. Izdavanje komandi vrši najviši po činu i one se hijerarhijski prenose prema bazi - neposrednim izvršiocima. Komanda, bez obzira na nivo njenog izdavanja, mora biti: glasna, razumljiva, odlučna, mirna i kategorična. Onaj ko izdaje komandu mora sve izneto da ispoštuje da bi se ona i konkretizovala. Komanda mora biti realna, ostvariva u svakom svom segmentu i potpuna. Izvršenje ne trpi nedefinisane komande ili nedorečenost jer to vodi u improviza- cije.Akcija gašenja na terenu, zbog realnih uslova okruženja, dozvoljava određene korekcije koje vrši sam učesnik gašenja, ali se ne sme negirati globalna odluka. Čvrstina izdavanja komande, kao i mirnoća njenog iznošenja, umnogome izaziva poverenje izvršioca da se konkretni zadaci mogu izvršiti. Nasuprot tome, komanda u kojoj je primetna kolebljivost, nesigurnost i smušenost, te protivurečnost u sadržaju, bitno umanjuje vrednost komande. Vrednost komande se ogleda i u njenoj dužini. Komanda - naredba za rad mora biti kratka.

1.2.4.AKCIJA SASAVANJA I GAŠENJA

Na bazi pravilno sagledane situacije, rukovodilac akcije gašenja zaključuje šta treba činiti da bi se požar prekinuo i time otklonila opasnost, što se konkretizuje izdavanjem preciznih naredbi. Osnovni ograničavajući faktor pri tome su raspoložive snage i sredstva. Da bi se izvršio određeni zadatak neophodno je na mestu intervenisanja raspolagati potrebnim snagama i sredstvima, što se utvrđuje u toku procene situacije.Faktori koji utiču na procenu potrebnih snaga su:- obim i intenzitet požara,- ugroženost ljudi i potreba za evakuacijom,- požarno opterećenje,- broj požarnih sektora,- pravci širenja požara i opasnost po okruženje,- vrednost i značaj gorive materije i objekta koji gori,- vreme potrebno za lokalizaciju požara,- mogućnost nastanka eksplozije.Obim požara je ukupna površina zahvaćena vatrom. Za velike površine moraju biti angažovane i adekvatne snage da bi se požar ugasio u određenom vremenu. Površinu požara čini zbir ukupnih horizontalnih i vertikalnih površina.Veličina obima požara uslovljava broj potrebnih mlaznica određenog kapaciteta i potrebnog pritiska.Staro je pravilo da se svaki požar, ako je uočen u početnom stadijumu, može ugasiti upotrebom neznatne količine vode, ili pak korišćenjem priručnih sredstava. Analogno tome, broj i vrsta potrebne tehnike i broj angažovanih vatrogasnih ekipa je direktno u funkciji stepena razvoja požara.

3

1.3. ZAVRŠETAK INTERVENCIJE

Kraj intervencije je kada rukovodilac akcije gašenja ima potpunu kontrolu nad žarištem. Tek kada se on uveri da više nema opasnosti, naređuje pospremanje opreme. Ova kontrola je veoma bitna, jer ima slučajeva da usled brzopleto donete odluke o završetku intervencije, zbog neuočenog žarišta, ponovo dođe do izbijanja požara.Posebno treba obratiti pažnju na stari tip međuspratnih konstrukcija, na stanje ispod ruševina i sl., jer su to najčešći uzročnici ponovnog iniciranja požara.Kad dođu u stanicu, vatrogasci su dužni da izvrše popunu drugih utrošenih sredstava (ekstrakt, prah), te zamenu angažovane opreme koja podleže pranju, kontroli ili punjenju (creva, izolacioni aparati) i da pristupe čišćenju i spremanju opreme za naredno angažovanje, ako to situacija nalaže (mlaznice, razvalni alat).Po izvršenom kopmletiranju opreme i punjenja utrošenih sredstava i goriva, prijavljuje se da je vozilo sa odgovarajućom posadom spremno za intervenisanje.Komandir odeljenja sačinjava izveštaj o završenoj intervenciji. Zaključna radnja po završetku svake intervencije je izrada analize akcije gašenja. Analizom se ustanovljava stepen mobilnosti i obučenosti jedinice, a uočene greške i propusti prilikom akcije gašenja iniciraju izvođenje odgovarajućih zaključaka. Priroda akcija i rada vatrogasnih ekipa mora biti stalna. Analiza akcije gašenja treba da obuhati realnu kritiku svih radnji i učesnika u njima, ocenu uspešnosti akcije sa osvrtom na kompletnu intervenciju.

2.POŽAR

Sjedinjavanje kiseonika sa raznim materijama nazivamo oksidacija, Oksidacija može biti:Tiha - bez vidnih znakova procesa - kao naprimer rđanje, disanje, truljenje,Burna - gorenje, uz pojavu svetlosti, toplote (plamena, dima, pepela) iliVrlo burna - eksplozija i detonacija. To je vrlo brza oksidacija uz pojavu trenutnog bleska, velikog pritiska, visoke temperature u veoma kratkom vremenu i snažnog praska.Slobodan kiseonik, koga ima u velikim količinama u vazduhu (vazduh sadrži kiseonika 20,9%, azota 78,9% i ostalih gasova oko 1,1%), u vodi i u zemljinoj kori, intenzivno deluje na sve ostale elementarne ili složene materije oksidušući ih po površini. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom - oksidacija uz pojavu oslobađanja svetlosti, toplote, dima i pepela.Da bi nastalo gorenje, potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to potrebna količina materije koja može da gori, toplote koja će temperaturu materije podići do tačke paljenja, i kiseonika.Vatra-kao ustaljen termin veoma često se poistovećuje sa terminom požar, što u principu predstavlja dve različite pojave. Nasuprot procesu gorenja, požar je nekontrolisana pojava koja se odvija mimo interesa društva, često je uzrok povređivanja i smrtnih slučajeva ljudi, koji su zatečeni požarom unutar prostora gde se on odvija, te nanosi velike materijalne štete. Eksplozije su pojave kod kojih se proces sagorevanja odvija u veoma kratkom vremenskom intervalu, a čije su posledice rušenje ili oštećenje objekta, opreme, uređaja. Po pravilu eksplozije prerastaju u požare.Osnovni faktori koji neposredno utiču na razvoj požara su:- goriva materija,- strujanje i izmena vazduha u zoni požara,- karakter prostora (objekta) gde je požar nastao,- propratne pojave.Svaki od navedenih faktora u većoj ili manjoj meri utiče na razvoj i brzinu širenja požara.Goriva materija predstavlja jedan od osnovnih faktora nastajanja i razvoja požara. Poznavanje količine i vrste gorive materije omogućava sagledavanje moguće brzine gorenja, intenziteta i širenja požara, količine oslobođene toplote, kao i vrste i sastava produkata gorenja u požaru.Strujanje i izmena vazduha u zoni požara bitno utiče na intenzitet i razvoj požara. Strujanje vazduha kao posledica povećane temperature odvija se u smeru strujanja ka žarištu požara i od njega naviše. Ka žarištu požara struji nezagrejan vazduh, a od žarišta naviše zagrejani gasovi i oslobođeni produkti gorenja što uslovljava neprekidnu izmenu vazduha u zoni požara.Karakter prostora je faktor koji je određen konstrukcionim rešenjem prostora i izborom materijala od kogaje on izgrađen. Požar unutar neke konstrukcije od samozapaljivog materijala (barake i sl.) u kratkom vremenskom periodu prouzrokovaće i požar celog objekta. Nasuprot tome požar u prostoru koji je sačinjen od negorivih materijala (skloništa i sl.) onemogućiće njegovo širenje.Vremenski uslovi kao što su kiša, sneg, jak vetar, atmosferski pritisak i temperatura su značajni za razvoj požara, pre svega požara na otvorenom prostoru. Padavine kao što su kiša i sneg umnogome smanjuju intenzitet požara i u pojedinim slučajevima mogu dovesti do njegovog spontanog prekida. Nasuprot tome uticaj jačine vetra i visoke spoljne temperature, mogu usloviti brzo širenje požara po okruženju.Propratne pojave kao što su eksplozije, radioaktivno zračenje i oslobađanje toksičnih gasova dodatno usložnjavaju situaciju gde se pored akcije gašenja primarno sprovodi i akcija evakuacije ljudi i imovine veće vrednosti.

4

2.1.KLASIFIKACIJA POŽARA

Vatrogasna taktika poznaje nekoliko klasifikacija požara i to:- klasifikacija prema mestu razvoja požara,- klasifikacija požara prema obimu i veličini,- klasifikacija požara prema fazi razvoja,- klasifikacija požara prema vrsti gorive materije.

2.1.1KLASIFIKACIJA PREMA MESTU IZBIJANJA POŽARA

Klasifikacija požara prema mestu njegovog nastajanja i širenja kao i prema uslovima gasne i toplotne izmene sa okruženjem, generalno se može izvesti na:- spoljašnje požare ili požare na otvorenom prostoru,- unutrašnje požare ili požare u zatvorenom prostoru.Spoljašnji požar. Spoljašnjim požarom se nazivaju požari kojise razvijaju na otvorenom prostoru ili pak u zatvorenom prostoru u kojem je došlo do rušenja konstrukcija, te se vatra odvija unutar otvorene ruševine. Unutrašnji požari su oni koji se razvijaju u zatvorenom prostoru (prostorije u zgradi, objektu, ili u šupljinama konstrukcija).

2.1.2.KLASIFIKACIJA PREMA OBIMU I VELIČINI

Vatrogasna taktika podrazumeva podelu požara prema obimu i veličini na:- male požare,- srednje požare,- velike požare,- katastrofalne požare.Malim požarom se smatra požar gde je vatrom zahvaćena mala količina gorivog materijala, kao što je to slučaj kod požara pojedinačnih predmeta, male količine i male površine goriva. Ovi požari se mogu brzo i efikasno ugasiti uz lično angažovanje raznim priručnim sredstvima (kofa sa vodom, pesak, mokra ćebad, ručni aparati i dr.).Srednjim požarom se smatra požar u kome je vatrom zahvaćena jedna ili više prostorija nekog objekta. Kod ovih požara je intenzivniji razvoj toplote i produkata gorenja sa većim požarnim opterećenjem.U ovu grupu spadaju i požari na otvorenom prostoru oivičenom manjim prostornim obimom.Za gašenje požara srednje veličine potrebno je angažovati vatrogasno odeljenje ili pak veličinu jedinice vatrogasnog voda sa pripadajućom tehnikom i sredstvima.Velikim požarom se smatra požar koji se širi po celom spratu, nekim delom podruma ili krovne konstrukcije, ili je zahvatio ceo objekat. Karakteristika požara ove veličine je mogućnost brzog širenja vatre ka susednim objektima ili gorivim površinama uz veliki razvoj toplote i produkata gorenja.Posebnu opasnost predstavlja razvoj velikog požara u industrijskim objektima, stambeno-poslovnim objektima kao i požari skladišta.Blokovski požar predstavlja požare koji su zahvatili čitave blokove stambenih, poslovnih zgrada, delove naselja ili velike sisteme skladišta sa lako zapaljivim gorivim materijama.Blokovski požar izaziva izuzetno veliki razvoj toplote i produkata gorenja uz veliko ugrožavanje lica i vatrogasnih ekipa na njegovom lokalizovanju. Oni prouzrokuju velike materijalne štete i ljudske žrtve.Za lokalizaciju požara ove veličine, pored svih raspoloživih vatrogasnih ekipa sa pripadajućom opremom, potrebno je angažovati i sve raspoložive ljudske i tehničke resurse. Sam tok akcije gašenja traje i do nekoliko dana intenzivnog lokalizovanja a potom i likvidiranja požara. Svaki požar u uslovima neadekvatnog izbora snaga i sredstava, sporog i nejasno definisanog taktičkog nastupa može prouzrokovati njegovo izrastanje u veliki požar sa svim štetnim posledicama njime prouzrokovanim. Najmanja vatra u uslovima pogodnim za nesmetan razvoj požara može prerasti u veliki požar.

2.1.3.KLASIFIKACIJA PREMA FAZAMA RAZVOJA POŽARA

Svako trajanje požara se prema intenzitetu razvoja, oslobađanju toplotne energije, produkata gorenja i brzine širenja može razvrstati na:- početnu,- razbuktalu,- fazu živog zgarišta sa svim svojim specifičnostima.Početna faza razvoja predstavlja požar u početnom stupnjunjegovog širenja koje karakteriše mali intenzitet izgaranja, niske temperature i manji prostorni obim vatre. Razvoj i širenje produkata gorenja i u ovoj fazi može znatno uticati na otežano gašenje ukoliko se za to ne raspolaže potrebnim tehničkim sredstvima. Početna faza požara se može brzo i efikasno likvidirati upotrebom minimalnih količina sredstava za gašenje, najčešće i kofom vode.

5

Blagovremeno uočavanje žarišta požara sa odlučnom akcijom gašenja sprečava mogućnost njegovog širenja i prerastanja u više faze razvoja. Razbuktala faza požara karakteriše požarom zahvaćena velika površina gorive materije sa izraženim intenzitetom i velikim oslobađanjem toplotne energije. Razbuktala faza požara u kojoj je intenzivno oslobađanje produkata sagorevanja, uslovljava zagađenje mesta izbijanja požara. Najveća opasnost od rušenja delova ili pak cele konstrukcije objekta je upravo u ovoj fazi razvoja što posebno treba imati na umu pri izboru taktičkog nastupa.Požar u razbuktaloj fazi je teško lokalizovati, a njegovo gašenje zahteva angažovanje velikih snaga i sredstava u dužem vremenskom periodu.Živo zgarište predstavlja razvoj požara iz razbuktale faze u završnu fazu. Svaki požar definiše njegov nastanak i širenje a zadnja etapa je njegovo postepeno gašenje. Živo zgariše je zadnja etapa razvoja požara koja je određena slabim intenzitetom izgaranja, smanjenim toplotnim zračenjem, te bitno manjim oslobađanjem produkata sagorevanja. Živo zgarište predstavlja fazu požara u kojoj je glavna masa gorive materije izgorela, te se proces požara privodi kraju pod uslovom da u blizini nema mogućnosti za nastanak novih žarišta požara.

2.1.4.KLASIFIKACIJA PREMA VRSTI GORIVE MATERIJE

Prema vrsti i karakteru gorive materije i mogućnosti primene adekvatnog sredstva za gašenje požare razvrstavamo u četiri klase i to:Klasa A - požari čvrstih zapaljivih materija u kojima se pojavljuje žar, kao što su požari drveta, hartije, uglja, tekstila itd.Klasa B - požari zapaljivih tečnosti u kojima ne dolazi do pojave žara, kao što su požari naftnih derivata, alkohola, smola, voska, katrana.Klasa C- požari zapaljivih gasova, kao što su acetilen, vodonik, metan, propan itd.Klasa D - požari zapaljivih metala, kao što su aluminijum, mag- nezijum, alkalni metali, zapaljive legure itd.

3.EKSPLOZIJE I DETONACIJE

Eksplozijaje trenutno oslobađanje energije pri nagloj ekspanziji gasne smeše. Vreme od započinjanja, pa do završetka toka eksplozije meri se desetim, a često i stotim delovima sekunde. Eksploziju karakteriše odvijanje reakcije u ograničenom prostoru i veoma kratko vreme njenog trajanja, praćeno oslobađanjem velike količine toplote. Eksplozije su uvek praćene formiranjem udarnog talasa i zvučnim efektom - praskom, te eksploziju determiniše količina toplotne energije oslobođene u jedinici vremena.Eksplozije gasova i para u vazduhu su uslovljene ispunjenjem donje granice eksplozivnosti a mogućnost nastanka eksplozije prestaje prekoračenjem gornje granice eksplozivnosti. Navedeni uslovi važe i za prašine organskih materija koje takođe mogu eksplozivno sagorevati.U većini slučajeva temperatura paljenja eksplozivnih i zapaljivih prašina se kreće u intervalu od 260°c. Prisustvo vlage u vazduhu kod čvrstih čestica prašine znatno smanjuje opasnost od eksplozije.

4.DINAMIKA POŽARA, OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

Dinamika požara je proces razvoja požara u vremenu i prostoru.Termičko razlaganje gorivih materija može proticati sa i bez vidljivih znakova gorenja, što znači da je u pitanju otvoreni plamen ili tinjajući požar.U slučaju požara u stambenim prostorima istovremeno se mogu odvijati dva procesa i to: gorenje u vidu plamena u blizini otvora kojima se obezbeđuje kontinuirani dotok kiseonika i piroliza u dubini prostora gde dotoka kiseonika nema. Piroliza je proces gorenja bez jasno vidljivih elemenata plamena.Pri pojavi žarišta požara u dubini prostora istovremeno se odvijaju dva procesa, i to: širenje plamena prema prozorskim otvorima i sagorevanje bez prisustva plamena. Pri istovremenoj pojavi nekoliko žarišta požara, vreme postizanja maksimalne brzine gorenja zavisiće od temperature izvora paljenja, broja i međusobnog rastojanja izvorišta paljenja.

4.1.POŽARNO OPTEREĆENJE

Požarno opterećenje kod zgrada od različitih vrsta materijala, u kojima ima opreme i različitog inventara određuje se:- površinom poda određenog požarnog opterećenja u (m2),- debljinom i vrstom gorive materije (kg/m3),- opštom masom materijala u određenoj zapremini ili na čitavoj površini (kg),- gustinom rasporeda požarnog opterećenja na čitavoj površini poda.Pod požarnim opterećenjem podrazumeva se masa svih gorivih i teško gorivih materijala koji su smešteni u određeni prostor. U

6

požarno opterećenje ulaze i konstrukcioni elementi zgrade.U zavisnosti od namene zgrade - prostora, menja se i visina požarnog opterećenja. U procesu razvoja požara u zavisnosti od funkcije vremena, dolazi do gubitka gorive mase.

4.2.NEUTRALNA ZONA

Pri razvoju požara u zgradama, gasna izmena, strujanje vazduha u zoni požara i izbacivanje produkata gorenja vrši se kroz otvore.Pritisak produkata gorenja u gornjim delovima zgrade je veći, a u donjim manji od pritiska spoljnjeg vazduha. Na određenoj visini, pritisak unutar zgrade je ravan atmosferskom, tj. spoljni i unutrašnji pritisci se izjednačavaju.Površina zgrade, tj. nivo gde je unutrašnji pritisak ravan atmosferskom pritisku naziva se površinom istih pritisaka ili neutralnom zonom. Neutralna zona se u različitim delovima zgrade može nalaziti na različitim visinama, u zavisnosti od uslova gasne izmene. Pod uslovima gasne izmene podrazumeva se stepen otvorenosti prostora i uzajamni raspored otvora, visina na kojoj se nalaze otvori i obim prostora.

4.3.OSNOVNI PARAMETRI POŽARA

Bez obzira na to gde je požar nastao, postoje određene zajedničke karakteristike, koje se pre svega odnose na razvoj samog požara, širenje vatre i pojave koje ga prate.Da bi se početni požar razvio, potrebna mu je toplota, dovoljno vazduha i vreme, tj. što je zapaljivi materijal bliže vatri, izložen duže vremena, pod pretpostavkom da ima dovoljno vazduha, dolazi do proširenja požara na okolinu, stvaranja većih žarišta uz razvijanje visoke temperature.Iznad vatre dolazi do strujanja zagrejanog vazduha i gasova koji se naglo dižu u vis, pri čemu hladni vazduh iz okoline struji prema ža- rištu. Ovo strujanje donosi stalno nove količine kiseonika, što utiče na produžetak procesa gašenja.Kod požara na otvorenom prostoru, uvek je prisutna dovoljna količina vazduha (kiseonika) za njegov razvoj, brzo širenje i potpuno izgaranje. Na pravac širenja požara, od bitnog je uticaja vetar, koji je prisutan u momentu izbijanja požara, tj. njegov smer. Ukoliko je vetar jače snage, on će toplotna isijavanja usmeriti na jednu stranu (pravac njegovog dejstva), pa će se svi objekti na tom pravcu naći izloženi povišenoj temperaturi, zatim iskrama i letećim ugarcima. Ukoliko se u žarištu nađu velike količine gorivog materijala, oslobodiće se ogromne količine toplote, vazdušno strujanje će biti intenzivno i dostići će veliku brzinu tako da se u žarištu stvara vakuum, koji povećava dotok svežeg vazduha prema žarištu, pri čemu dolazi do tzv. »požarne oluje«. Ova pojava je izuzetno opasna za ljude na intervenciji jer mogu biti uvučeni u žarište ili ugušeni zbog nedostatka kiseonika. Za razliku od ovoga, kod požara u zatvorenom prostoru nastaje postepeno povećanje temperature i zagrevanje svih predmeta koji su u tom prostoru, a isto tako i svih delova objekta (pod, zidovi, tavanica, vrata, prozori itd.). Pri ovome dolazi do strujanja toplog vazduha naviše, i uz tavanice u druge prostorije, odnosno kroz otvore na plafonu na druge etaže.

Međutim, ukoliko je prostorija zatvorena, u njoj postepeno dolazi do nagomilavanja toplog (užarenog) vazduha odnosno gasovitih produkata sagorevanja i dima. Usled stalnog zagrevanja dolazi do porasta pritiska, što može dovesti do pucanja prozorskog stakla, rušenja zidova i vrata, a što opet dovodi do proširenja požara i po horizontali i po vertikali. U trenutku otvaranja vrata i prozora (ili lomljenja stakla) nastaje trenutno sagorevanje ovih gasova u vidu plamena, koji pali sve pred sobom i prošimje požar.Pomenuto zagrejavanje unutar objekta, može dovesti do zagre vanja nosećih konstrukcija i gubitka njihovih nosećih svojstava, što ima za posledicu rušenje ili deformaciju objekta kao i dalje širenje požara.Požar može da se proširi spoljašnjim i unutrašnjim putevima, tj. kroz prozore, sa krova, preko zidova ili konstrukcija odnosno kroz vrata, međuspratne konstrukcije, ventilacione otvore, liftovske i stepenišne prostore, cevi, elektro instalacije itd.Suštinski faktori, koji utiču na razvoj požara, su:*hemijski sastav gorive materije, njena veličina i stanje u kojem se nalazi,*količina kiseonika (vazduha) koja je prisutna i strujanje u zoni požara, (što je više kiseonika to se vatra brže razvija),*toplota koja se oslobađa pri gorenju, njena jačina koja zavisi od toplotne vređnosti gorive materije, te količine i brzine sagorevanja,*objekat ili teren gde se požar razvija (otvoreni ili zatvoreni prostor),*vremenske prilike (vetar),*eksplozije i druge pojave (mšenje, gasovi i sl.).*vlažnost vazduhaPoznavanje vremenskog i prostornog toka razvoja požara je bitan faktor za izbor adekvatne akcije gašenja, pa ćemo se nešto duže poza- baviti istima.

4.4.VLAŽNOST VAZDUHA

Vlažnost vazduha je odnos između količine vlage (vodena para) stvarno prisutne u vazduhu I njene najveće moguće vrednosti na istoj temperaturi. Vodena para je deo vazduha. Velika vlažnost u početnom stanju požara zadržava stvaranje stuba zagrejanih struja.

4.5.UTICAJ VETRA

Vetar utiče na brzinu širenja fronta požara, veličinu požara, pravce širenja produkata gorenja, opasnosti pri izvođenju evakuacije i otežava uslove u akciji gašenjaBrzina vetra je važan faktor u početnom stadijumu požara. Vetar do brzine 1,2 km/h ne utiče na brzinu širenja požara. Pri brzini od 9,3 km/h vetar utiče na brzinu širenja požara, ali dobro određenim taktičkim nastupom i potrebnim sredstvima on se može neutralisati. Pri

7

daljem povećanju brzine, npr. preko 18,6 km/h, i mali plamen može predstavljati veliku opasnost, ako vetar duva u pravcu zapaljivih materija..

4.6.PRODUKTI SAGOREVANJA

4.6.1.DIM

Dim je oblak sitnih čestica nesagorele materije čađi - gara, pepela i dr. koje lebde u gasovima i parama - produktima sagorevanja, ugljendioksidu, ugljenmonoksidu, vodenoj pari, raznim katranskim parama i gasovima zavisno od materijala koji gori.

4.6.2.UGLJENDIOKSID CO2

Ugljendioksid CO2 je gas koji se redovno javlja pri sagorevanju čvrstih, tečnih i gasovitih goriva -ugljenikovih jedinjenja, kada ima dovoljno kiseonika za sagorevanje. Nije otrovan, ali pri povećanju koncentracije u vazduhu, je ugušljiv. Kao takav, obzirom da ne gori niti podržava gorenje našao je primenu kao sredstvo za gašenje požara.

4.6.3.UGLJENMONOKSID CO

Ugljenmonoksid CO je gas koji se javlja prilikom sagorevanja ugljenikovih jedinjenja kada nema dovoljno vazduha-kiseonika. Nešto je lakši od vazduha, bez boje, mirisa i ukusa i vrlo otrovan. Već u maloj količini, od 0,06 do 0,1% u vazduhu u nekom prostoru, posle dužeg bavljenja može prouzrokovati vrlo ozbiljne posledice, a u količini 1 - 3% u nekom prostoru izaziva vrlo brzo smrt. Pored velike otrovnosti, gori i vrlo je eksplozivan. Ugljenmonoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa, lakšije od vazduha (0,97), što omogućava da lebdi u vazduhuUtvrđuje se specijalnim spravama - indikatorima, a zaštićujemo se od njega izolacionim aparatima ili gas-maskama sa specijalnim SO cedilima.

4.6.4. PEPEO

Pepeo je nesagorivi mineralni ostatak materije koja je izgorela. Zavisno od sastojaka ovaj ostatak može biti sitnozrni u obliku pepela, ili krupan u obliku šljake.

5.SREDSTVA ZA GAŠENJE

Pod sredstvom za gašenje se podrazumeva materija dovedena u neposredan kontakt ili u prostor gde se gorenje razvija, koja određenim delovanjem trajno prekida proces sagorevanja – gasi požar.Gašenje se postiže eliminisanjem barem jednog od osnovnih faktora: gorive materije, temperature paljenja ili smanjenje zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu.Danas se od sredstava za gašenje najviše koriste: voda u različitim oblicima mlaza I dodacima za smanjenje površinske napetosti, pena, prah, haloni, inertni gasovi I kombinacija pojedinačno nabačenih sredstava za gašenje na gorivu materiju, ili primena novih koja predstavljaju kombinaciju navedenih.

5.1.TAKTIKA PRIMENE VODE

Vodu možemo upotrebiti za gašenje većine požara, pri čemu je ne možemo koristiti za gašenje kalijuma i natrijuma, jer se oni u dodiru sa vodom pale (H2 — vodonik), zatim požare metalnih karbida (C2H2 — acetilen) kao i požara na električnim instalacijama. Takođe, voda se ne preporučuje ni za požare lakozapaljivih tečnosti, zatim usijane metalne mase itd.Forme u kojima vodu upotrebljavamo za gašenje su: puni mlaz, kombinovani mlaz, raspršeni mlaz i vodena rnagla.Puni mlaz se dobija kada voda ističe iz mlaznice u kojoj struji,i punom i zatvorenom obliku. Ovaj oblik mlaza se koristi kada su po trebne velike količine vode u relativno kratkom vremenu ili kada je potrebno postići mehanični efekat mlaza. Važi pravilo, što je mlaz uži a pritisak veći, to je njegov učinak veći. U prvoj trećini,

mlaz je pun i zatvoren, u drugoj trećini je razdvojen i dobija oblik luka, dok je u trećem delu potpuno razdvojen i male snage.

8

Slika 133. Osnovni tipovi vođenog mlaza S obzirom da samo kompaktan mlaz ima potrebnu energiju za gašenje, to se zadnji deo mlaza koristi uglavnom za hlađenje rezervoara, zidova objekata, lokalizaciju požara itd.Dužina mlaza zavisi od: preseka završnog dela mlaznice koji oblikuje mlaz (usnika), pritiska, vrste mlaznice i preseka vatrogasnih creva (cevi). Pored ovoga, na dužinu mlaza utiče i vetar tj. njegov smer i jačina. Najveći domet mlaza je pri uglu mlaznice od 35°. Prema taktičkom zahvatu, »puni« mlaz može biti:— kupasti, koji se koristi kada gasimo jaka pojedinačna žarišta. Karakteriše ga povećani pritisak i velike količine vode,— c i k - c a k puni mlaz, koji se koristi kada hoćemo da napravimo trasu ili kada gasimo veću površinu sa većom količinom vode,— lepezasti puni mlaz koristimo kod gašenja velikih požara.Raspršeni mlaz se karakteriše malim pritiskom i velikim količinama vode. Osnovna uloga mu je da gasi požar na velikim površinama, kao i da rashlađuje druge objekte i predmete da ih požar ne zahvati. Ovaj mlaz ima vrlo dobar učinak gašenja, zbog velike površine koju raspršena vođa zauzima u prostoru, čime se povećava efekat hlađenja.Kombinovani mlaz se sastoji od punog i raspršenog mlaza. Ovakva kombinacija omogućava vatrogascima lakši boravak u atmosferi požara, jer ga raspršeni deo štiti od toplote, a puni mlaz gasi požar.Vodena magla ima ulogu da oduzme predmetu toplotu kao i da istovremeno onemogući pristup vazduha. Što su čestice — kapi vode sitnije to je ovaj efekat veći, jer su ove čestice duže izložene dejstvu toplote (jer sporije padaju). Za dobijanje vodene magle koriste se centrifugalne pumpe visokog pritiska i specijalne mlaznice.Prednosti vodene magle nad punim mlazom, kod gašenja su pre svega u većoj površini pokrivanja, većoj sposobnosti gašenja i hlađenja (koja je 125 puta veća), mogućnosti gašenja požara zapaljivih tečnosti, većoj zaštiti ljudi na intervenciji, manjoj šteti na objektu i predmetima, sprečavanju eksplozije prašina i para zapaljivih tečnosti i gasova itd.Nedostaci bi bili: mali domet mlaza, slaba prodornost u zapaljenj. predmet, veliki gubici pritiska i neefikasnost kod većih požara na otvorenom prostoru.

5.2.TAKTIKA PRIMENE PENE ZA GAŠENJE POŽARA

Pena se upotrebljava kod gorenja lakozapaljivih tečnosti gde se želi prekinuti veza između gorive materije I plamena, sprečiti dotok kiseonika do žarišta požara I ostvariti određeni efekat hlađenja. Sloj pene pokriva gorivu površinu, sprečava dotok kiseonika, a goriva površina se postepeno hladi. Uspeh gašenja je ostvaren ako je nad gorivom materijom nabačen potreban izolujući sloj pene. To podrazumeva da se na gorivu materiju, određenim brojem mlaznica odgovarajućeg kapaciteta, naliva pena kako bi se dobio potreban sloj, pre no što nastupi vreme razgradnje pene. Pena se ne sme nabacivati sa velike visine, jer se mehuri pene rasprše ili potonu.Tečnosti u rezervoarima se najbolje gase nabacivanjem pene lulom, jer su tada najmanji gubici. Vertikalne površine gasimo tako što gorivu površinu nalivamo penom odozgo nadole, a horizontalne površine gasimo od spoljašnje ivice ka unutrašnjosti, uvek u smeru vetra. Pena služi i za zaštitu od toplotnog dejstva određenih površina i za sprečavanje varničenja. Tinjajući požari se gase penom trenutno, a štete nastale penom su minimalne. Koristi se za gašenje klasa požara A, B, E. Alkoholnim tipom pene se gase etri, alkoholi, acetoni i dr. Polarni rastvarači, materije koje reaguju sa vodom i gasovi koji ističu pod pritiskom.

5.3.TAKTIKA PRIMENE PRAHA

Vatrogasne jedinice sve više primenjuju prah u praksi. Upotreb ljava se za gašenje svih vrsta požara, a posebna vrsta praha i za gašenje najsloženije kategorije gorive materije, kao što su alkalni i zemno- alkalni metali.Pri gašenju, mlaz treba usmeriti u plamen, a ako se gasi na otvorenom prostoru uticajem vetra, mlaznicu sa prahom treba usmeriti niz vetar.Prah izuzetno brzo prekida front gorenja, ali nema efekat- hlađenja, što podrazumeva mogući povraćaj plamena po prekidu procesa gašenja usled temperature posude u kojoj se nalazi goriva materija.Ispitivanjem je utvrđeno da je za gašenje površina otvorenog požara potrebno oko 4 kg praha po 1m2 , a za intervencije u zatvorenom prostoru za 1m2 je potrebno oko 0,6-1 kg praha.Prema nameni i karakteristikama praha izvršena je podela gašenja pojedinih klasa požara i to:- prah BCE normalan koji razara penu,

9

- prah BCE specijalan koji je kompatibilan sa penom,- prah ABCDE za sve vrste požara.Pri gašenju požara specijalnim prahom BCE i penom, taktiku nastupa treba usmeriti tako da se prvo prahom prekine front gorenja, a zatim penom naliva goriva površina.Prah ima široke mogućnosti gašenja, a izuzetne rezultate postiže u gašenju početnih požara.

5.4.TAKTIKA PRIMENE C02

Uvođenjem CO2 u zonu požara remeti se zapreminski odnos između kiseonika i azota, a kako je ugljen-dioksid po svojoj prirodi inertni gas, on stvara zonu nedovoljnog procenta kiseonika u vazduhu. Uglavnom se koristi za gašenje požara u zatvorenom prostoru, a zapreminski potrebna koncentracija iznosi 2 kg/m3. Gorivoj materiji ne nanosi štetu, ali u okviru prostora koji se stabilno štiti mora se uzeti u obzir da je zapreminsko gašenje potrebno uvesti oko 30% CO2, što može biti smrtonosno po ljude. To znači da je obavezna upotreba izolacionih aparata za gašenje zatvorenog prostora i da treba izbegavati korišćenje CO2 za gašenje otvorenog prostora. Gašenje treba obaviti iz pozicije koja je najbliža mestu požara.CO2 se koristi za gašenje početnih požara klase A, B i C, a ne sme se koristiti za gašenje alkalnih i zemnoalkalnih metala, kao i materija koje u procesu gorenja oslobađaju određene količine kiseonika (celulozni nitrat, celuloid, eksplozivi). Ugljen-dioksid se primenjuje i u okviru stabilne instalacije gašenja požarom ugroženih površina.

5.5.TAKTIKA PRIMENE HALONA

Širok je dijapazon korišćenja halona u praktičnim uslovima gašenja požara. Ne sme se upotrebljavati za gašenje alkalnih i zemnoalkalnih metala, jer izaziva nastanak eksplozije. Koristi se za gašenje požara na normalnoj temperaturi, a osnovni efekat gašenja je inhibitorni - usporavajući. Kod gašenja požara gorivih tečnih materija, efekat gašenja se ne postiže tako što se mlaz za gašenje usmeri u tečnost, već u pravcu zida posude, da bi se pospešilo isparavanje halona.Koristi se za gašenje električnih instalacija i uređaja, generatora, transformatora, elektronsko-računarskih sistema i dr. Takođe se koristi za gašenje manjih površina: benzina, ulja, masti, boja i sl.Ne izaziva temperaturne šokove, pa se koristi za gašenje visokoosetljivih električnih uređaja i aparata. Kod zapreminske koncentracije od 3-10% sa uspehom gasi požare.Haloni isparavaju bez ostataka i imaju veliku otpornost na mraz.Primenu nalaze i u okviru stabilne instalacije gašenja, klase požara B i C.

6.SEKTORI RADA VATROGASNIH EKIPA

Požarni sektor je ograničeni front nastupa, gde je angažovano jedno ili više odeljenja u konkretizovanju izvršenja taktičkog zadatka, a pod kontrolom rada jednog komandira - rukovodioca sektora.Požarni sektor predstavlja deo objekta, izdeljen od ostalih delova protivpožarnim preprekama određene otpornosti, sa ciljem ograničavanja požara na manju površinu.Granice požarnog sektora predstavljaju određene prepreke za dalje širenje požara. Granice požarnog sektora ujedno predstavljaju mesta gde će vatrogasne jedinice lokalizovati vatru.Treba razlikovati požarni sektor od sektora rada. Na jednom požarnom sektoru može se organizovati, u zavisnosti od uslova koji vladaju na intervenciji, više sektora rada U principu, svaki sektor rada treba da ima pojednog rukovodioca, tj. lice koje je zaduženo za organizaciju izvođenja akcije

gašenja. 'U nekim slučajevima kada nema dovoljno rukovodiaca, na dva sektora rada može biti angažovan jedan komandir odeljenja ili voda. Sektori rada, prema mestu izvršenja mogu biti spoljašnji i unutrašnji. U akcijama gašenja i spasavanja na poslovno stambenim zgradama biće zastupljeni i spoljni i unutrašnji sektori rada. Požarni sektori se prema vrstama radova najčešće organizuju po spratovima, stepeništu, protivpožarnim pregradama. Tako se sektori određuju prema sledećim radnjama: gašenje, spasavanje, zaštita i sl.Kod postojanja više sektora, bez obzira da li postoji i podela prema mestu intervenisanja, mora se obezbediti međusobna koordinacija rada. To znači da je isključena mogućnost autonomnog komandovanja i rada na sektorima, već treba stvoriti uslove za organizovanu koordinaciju. Koordinacija rada podrazumeva vezu između susednih sektora i omogućava slivanje informacija do

10

glavnokomandujućeg, koji rukovodi jedinstvenom akcijom gašenja. Veza između komandira pojedinih sektora mora biti permanentna, čime se obezbeđuje eventualno neki vid ispomoći.

7. TAKTIČKE MOGUĆNOSTI NASTUPA VATROGASNIH JEDINICA

Vatrogasne jedinice po svojoj formacijskoj snazi mogu biti:- vatrogasna grupa, 2 člana- vatrogasno odeljenje, 9- vatrogasni vod, 2 ili 4 odeljenja- vatrogasna četa, 2 ili 4 više voda- vatrogasni bataljon, 2 ili 4 čete- vatrogasna brigada.2 ili 4 bataljon-

7.1.TAKTIČKI NASTUP VATROGASNOG ODELJENJA

Osnovna vatrogasna jedinica je vatrogasno odeljenje koje u svom kompletnom sastavu ima devet vatrogasaca. Sastav odeljenja, koje je podeljeno u grupe, je sledeći:- komandir odeljenja...............................................1 član,- vozač....................................................................1 član,- kurir.....................................................................1 član,- navalna grupa.......................................................2 člana,- vodna grupa.........................................................2 člana,- cevna grupa..........................................................2 člana.Podela odeljenja na grupe uslovljena je zahtevom da se ostvari maksimalni efekat gašenja uz nastup tri mlaza. Osim kompletnog vatrogasnog odeljenja mogu se formirati i uvežbavati i manje formacije sa sedam, pet i tri člana posade. Vatrogasno odeljenje, koje sačinjava posada od devet članova, može gasiti ili lokalizovati požar uz korišćenje jedne prenosne centri- fugalne pumpe sa pripadajućom opremom, ili angažovanjem vatrogasnog vozila. Širina fronta gašenja, koje pokriva vatrogasno odeljenje, zavisi od broja angažovanih mlazeva. Maksimalno se mogu angažovati tri mlaza, što podrazumeva da front gašenja sa "C" mlazevima može iznositi od 50-60 metara. Ako se uvedejedan "B" mlaz i dva "C" mlaza, širina pokrivanja se povećava i iznosiće oko 60-70 metara.Priprema za akciju gašenja se odvija u dva dela: postavljanje usisne pruge odgovarajućim crevima od izvorišta vode do pumpe i postavljanje potisne pruge od centrifugalne pumpe do razdelnice. Drugi deo aktivnosti se odnosi na postavljanje pruge od razdelnice i formiranje prvog, drugog i trećeg mlaza.Ukoliko se pri gašenju, angažuje jedan mlaz ostalo raspoloživo ljudstvo se može angažovati na drugim poslovima kao što su: raskrčivanje, evakuacija imovine i lica i dr. Kada situacija na terenu zahteva potrebu evakuacije uporedo sa gašenjem, ili potrebu obezbeđivanja evakuacije kroz zaštitu vodenom maglom, formacijska posada od devet članova to sama ne može da uradi.

7.2.TAKTIČKI NASTUP VATROGASNOG VODA

Vatrogasni vod sačinjava formacija od dva do četiri vatrogasna odeljenja, uz korišćenje dva i više vatrogasnih vozila. U zavisnosti od situacije u požaru, taktički nastup vatrogasnog voda se može odvijati kao:- odvojeni nastup,- paralelni nastup,- serijski nastup,- relejni nastup,- kombinovani nastup.-

7.2.1.ODVOJENI NASTUP VATROGASNOG VODA

Pri gašenju većih požara, gde situacija na terenu zahteva napad sa dve ili tri strane, u cilju zaokruživanja požara, primenjuje se odvojeni nastup. U ovom slučaju svako odeljenje iz sastava voda nastupa nezavisno od drugih, sa svog izvorišta vode, i radi na svom sektoru požara. Odvojeni nastup, zbog navedenih karakteristika, zahteva potreban broj izvorišta vode kojijejednak ili veći od broja vatrogasnih vozila. Nezavisno snabdevanje vodom omogućava vatrogasnim posadama bolje razmeštanje tehnike i nesmetani rad svih posada.

11

7.2.2.PARARELNI NASTUP VATROGASNOG VODA

Paralelni nastup vatrogasnog voda je onaj kod koga dva odeljenja paralelno nastupaju sa istog izvorišta vode uz korišćenje jednog vozila ili jedne pumpe. To zahteva da kapacitet zadovolji potrebe za dejstvo šest mlazeva. Međutim, korišćenje hidrantske mreže kao izvorišta napajanja vatrogasnog vozila vodom nije moguće, jer je razlika kapaciteta utroška i protoka vode u znatnoj disproporciji. To zahteva izvorište sa znatnim količinama vode, uz korišćenje usisnog voda.

Paralelni nastup ima neke prednosti i to: potpuno iskorištavanje kapaciteta pumpe, štedi se pogonsko gorivo, a rukovodiocu akcije gašenja se omogućava bolje praćenje toka intervencije, jer svi mlazevi idu sa istog vozila. U slučaju nekontrolisanog širenja požara prema drugim sektorima, koji nisu branjeni, postoji mogućnost angažovanja vozila koje je do tada bilo u rezervi.

7.2.3. SERIJSKI NASTUP VATROGASNOG VODA

Serijski nastup vatrogasnog voda se primenjuje u situacijama kada je u nepovoljnim uslovima okruženja potrebno za što kraće vreme položiti mlazeve vode. U nepovoljne uslove okruženja spadaju: veća udaljenost izvorišta vode, potreba savlađivanja određenih visinskih razlika, gubici pritiska vode usled dužine postavljene pruge i sl. Ovaj nastup omogućava aktivno gašenje, bez obzira na navedena ograničenja, uz određena pravila.Prvo odeljenje zauzima najpovoljniji položaj za akciju gašenja i započinje je koristeći sopstvenu zalihu vode iz rezervoara vozila. Za to vreme, drugo odeljenje se priključuje na nalazište vode. Ono formira potisne pruge do prvog vozila koje dopunjuje vodom i polaže pruge za formiranje svoja tri mlaza. Posada drugog vozila je u mogućnosti da izvodi određene aktivnosti na drugom sektoru rada. Bitna prednost ovog nastupa je obezbeđivanje hitnog dejstva vatrogasnog odeljenja koje prvo stiže na mesto intervencije, a potom shodno potrebama, priključivanje ostalih snaga, što omogućava da vod funkcioniše kao

7.2.4. RELEJNII NASTUP VATROGASNOG VODA

U uslovima intervencije vatrogasnih ekipa gde je udaljenost izvorišta vode do mesta intervencije tolika da je jedna centrifugalna pumpa ne može savladati, primenjuje se relejni nastup.Kod relejnog nastupa prvo odeljenje polaže pruge za gašenje, a druga odeljenja, po redosledu stizanja, spajaju izvorište vode sa postavljenim centrifugalnim pumpama i na taj način savladavaju veliku visinsku razliku ili velika horizontalna rastojanja od izvorišta do mesta intervencije.Primena relejnog nastupa ne omogućava delovanje na požar sa mesta izvorišta vode, već je to moguće jedino povezivanjem potrebnog

12

broja pumpi za savlađivanje tog rastojanja i obezbeđivanje potrebnog pritiska i kapaciteta na mestu gašenja. Ova činjenica uslovljava bitnu razliku između relejnog i serijskog nastupa vatrogasnog voda.Za uspešan rad relejnog nastupa vatrogasnog voda potrebna je stručnost u povezivanju armature i pumpi, i ispravnost svih pumpi vezanih u red. Treba težiti da kapaciteti pumpi budu optimalno iskorišćeni. Zbog toga je idealno kada raspolažemo pumpama istog kapaciteta. U slučaju posedovanja pumpi različitog kapaciteta, pumpa najjačeg kapaciteta se postavlja na izvorište vode zbog mogućnosti većeg dopremanja. Osnovno pravilo je da se pumpa koja je zadnja u redu postavi što je moguće bliže mestu požara i da ulazni pritisak u svaku narednu pumpu bude oko 2 bara.Relejno snabdevanje vodom u zimskim uslovima je znatno otežano, a eventualno pucanje creva, prouzrokovaće verovatno i prekid akcije gašenja.

7.2.5. KOMBINOVANI NASTUP VATROGASNOG VODA

Kombinovani nastup vatrogasnog voda ima široku primenu u gašenju požara. Primenjuje se u uslovima istovremenog paralelnog nastupa gašenja i lokalizovanja požara, uz istovremenu evakuaciju, otklanjanje prepreka, otvaranje konstrukcija i drugo.Kombinovani nastup je osnovni zadatak vatrogasnih ekipa na mestu intervenisanja gašenja žarišta, kao i zaštita susednih prostora i površina. To znači da će se udarne snage angažovati u izvršenju ovih zadataka, a ostatak snaga i sredstava na izvršavanju ostalih koji prate osnovni tok intervencije.

7.3. TAKTIČKI ZAHVATI U GAŠENJU POŽARA

Osnovni zadatak vatrogasne jedinice je istovremeno gašenje žarišta požara i sprečavanje njegovog širenja.Za ispunjavanje ovog zadatka, primenjuje se nekoliko osnovnih taktičkih postupaka u gašenju požara, kao što su:- unutrašnja navala,- spoljna navala,- kombinovana navala.U zavisnosti od raspoloživih snaga i sredstava i u uslovima izbora napada na žarište požara, bez obzira na izbor navale, napad možemo ostvariti izborom jedne od tri moguće varijante:- frontalna navala,- obuhvatna navala,- koncentrična navala.

7.3.1.UNUTRAŠNJA NAVALA.

Izvodi se, kada to situacija dozvoljava, kod požara u objektima gde se može koristiti centralni ulaz, stepeništa i hodnici. Za ovu namenu mogu se koristiti i pomoćni ulazi i pomoćne stepenice kojima se može nesmetano prići do žarišta požara.Unutrašnjom navalom se omogućava ulazak vatrogasnih ekipa do mesta požara unutar prostora nekog objekta odakle se može efikasno pristupiti akciji gašenja, evakuaciji lica i imovine, zaštitu susednih prostora i tome slično.Za sprovođenje unutrašnje navale može se koristiti vatrogasna tehnika kojom se omogućava nastup ekipa bez korišćenja standardnih komunikacionih puteva i ulaza. Tu se najčešće koriste razni tipovi vatrogasnih lestava, automehaničke lestve, platforma i slično.Unutrašnja navala, u uslovima kada se može izvesti bezbedno po članove vatrogasnih ekipa, omogućava maksimalni efekat gašenja uz optimalni utrošak sredstava za gašenje i za što kraće vreme. Ona omogućava efikasno sagledavanje toka akcije gašenja i iznošenje vrednih uređaja i mašina iz prostora zahvaćenog požarom.Unutrašnju navalu treba koristiti u svim uslovima kada situacija na mestu intervenisanja to dozvoljava.

13

Sl. 15. Primer unušrašnje. navale

7.3.2.SPOLJNA NAVALA

Kod izbijanja unutrašnjih požara koristi se spoljna navala. Tu je onemogućen pristup vatrogasnim ekipama do mesta žarišta požara i ne mogu se unutar objekta štititi pravci širenja požara. To znači da je taktički zahvat spoljnom navalom opravdan samo u uslovima gde se ne može koristiti unutrašnja navala zbog izražene opasnosti po članove vatrogasnih ekipa. Tada je isključeno i korišćenje klasičnih komunikacionih prolaza i ulaza u objekat, kao i korišćenje vatrogasnih lestava. U tim okolnostima koristi se spoljna navala koja podrazumeva akciju gašenja sa određenog bezbednog rastojanja, ubacivanjem sredstava za gašenje kroz otvore na mesto izbijanja plamena.Najčešći vid korišćenja ove navale je u uslovima kada je vatrom u

celosti zahvaćen objekat, kao što je to slučaj kod baraka u plamenu, ili pak u uslovima realne opasnosti od rušenja konstrukcija od tvrdo zidanog materijala.Kod koncentričnog nastupa oko objekta u plamenu vrši se nabacivanje sredstava za gašenje na njegovu površinu.Dobra strana korišćenja ove navale je bezbedan pristup mestu gašenja vatrogasnih snaga i tehnike. Loša strana je neefikasan i često višestruko veći utrošak količine sredstava za gašenje, dugo vreme gašenja i nemogućnost sagledavanja pravaca i toka širenja požara unutar objekta.

Sl, 16. Spoljna navala gašenja barake plamenuTo navodi na zaključak da ovu navalu treba koristiti samo u posebnim slučajevima, kada situacija na terenu to uslovljava.Pri gašenju na otvorenom prostoru (seno, šume, naslagane bale papira i sl.) koristimo samo spoljnu navalu i to najčešće obuhvatanjem požara potrebnim brojem mlazeva na određenoj udaljenosti od mesta žarišta požara.Kod gašenja požara na otvorenom prostoru, rukovodiocu akcije gašenja je omogućeno praćenje toka intervencije, jer pod uticajem vetra nije veliko zadimljavanje prostora, a postoji i mogućnost blagovremenog izmeštanja vatrogasnih ekipa i uvođenja novih, shodno potrebama gašenja.

7.3.3.KOMBINOVANA NAVALA

Kombinovana navala ima široku primenu nastupa kod gašenja požara u zgradama, skladištima, halama i sl.Primenjuje se kod dejstva na glavne sektore gašenja unutrašnjom navalom, gde se mestu žarišta požara prilazi na najkraće moguće rastojanje, uz istovremeno sprečavanje širenja požara spoljnom navalom.Karakter kombinovane navale je određen karakterom spoljne i unutrašnje navale i stepenom njihove zastupljenosti u kombinovanoj navali.Sl. 17. Kombinovana navala gašenja stambenog objekta

14

U uslovima kada raspoložive snage i sredstva dozvoljavaju primenu napada na žarište požara moguć je izbor frontalne, obuhvatne i koncentrične navale.

7.3.4.FRONTALNA NAVALA

Kada ne postoji opasnost od širenja požara često se primenjuje frontalna navala.Sve raspoložive snage i sredstva treba usmeriti na front gašenja dela objekta gde je i požar najintenzivniji i u što kraćem vremenskom periodu nastojati da se požar likvidira.

7.3.5.OBUHVATNA NAVALA

U slučajevima većeg požara koji se mora napasti sa dve i tri strane, primenjuje se obuhvatna navala.Požar se mora "obuhvatiti" raspoloživim snagama i sredstvima i na taj način onemogućiti njegovo širenje. Određivanje rasporeda i mesta postavljanja vatrogasnih ekipa zavisi od uslova širenja požara. Glavni nastupi dejstva su određeni ciljem sprečavanja širenja požara.

Sl. 19. Obuhvašna navala

7.3.6. KONCENTRIČNA NAVALA

Primenjuje se u uslovima nastanka velikih požara i kada je objekat sa svih strana zahvaćen vatrom. Koncentričnom navalom se raspoložive snage i sredstva grupišu i raspoređuju oko objekta. Oni nastoje da ravnomernim nabacivanjem sredstva za gašenje po obodu gorive površine požar zaokružuju, a kasnije ga i likvidiraju.Ova navala se veoma često primenjuje u-gašenju požara na otvorenom prostoru (skladišta, pašš požari i slično.)

U slučajevima kada se zbog disproporcija između veličine požarom zahvaćenog prostora i mogućeg angažovanja snaga i sredstava, ne može izvesti napad na požar, raspoložive snage treba usmeriti na odbranu i zaštitu okoline.

7.3.7. LOKALIZACIJA POŽARA

Odbranu ili lokalizaciju predstavljaju radnje čiji je cilj sprečavanje širenja požara na još nezahvaćenu površinu. Lokalizovanje požara karakteriše uvođenje potrebnih snaga i sredstava u što kraćem vremenskom periodu na pravcima širenja požara. To se postiže uvođenjem dovoljnog broja mlazeva i obezbeđenjem bliskog pristupa kojim se omogućava efikasan rad na sprečavanju širenja požara.U uslovima razvoja požara na delovima građevinskih konstrukcija (metalne, armirano-betonske, drvene i sl.), lokalizovanje se,

15

mlazevima vode i pene, primenjuje u cilju aktivne zaštite objekta od toplotnog zračenja plamena.Lokalizacija požara može biti aktivna i pasivna.Aktivna lokalizacija požara podrazumeva usmeravanje raspoloživih snaga na stišavanje vatre na pozicijama najopasnijih sektora.Pasivna lokalizacija požara podrazumeva usmeravanje raspoloživih snaga na zaštitu ugroženih objekata, koje požar nije zahvatio, i izvodi se kroz hlađenje odgovarajućim brojem mlazeva.Važnu ulogu kod sprovođenja pasivne lokalizacije ima eventualni smer vazdušnog strujanja. pa kod postavljanja vatrogasne tehnike treba voditi računa da dejstvo vatre ne prouzrokuje negativan uticaj toplotnog zračenja plamena na pravce nastupa vatrogasnih ekipa.

7.3.8.LIKVIDACIJA POŽARA

Likvidacija požara je druga, završna faza gašenja požara u toku koje su dejstva vatrogasnih ekipa usmerena na potpuno prekidanje procesa gorenja.Proces dogašavanja požara i isključenje mogućnosti za eventual- no novi nastanak požara predstavlja osnovni cilj likvidacije požara.Period likvidacije požara može biti različit, a zavisi od veličine i toka požara. U praksi se faze lokalizovanja i likvidacije požara teško mogu jasno razgraničiti, ali s obzirom na osnovne karakteristike navedenih pojmova, možemo ih prepoznati.

8.SPASAVANJE I EVAKUACIJAEvakuaciju predstavlja skup aktivnosti vatrogasnih ekipa kojima se omogućava izvođenje ljudi iz ugrožene zgrade, ili dela

zgrade, na "sigurno" mesto. Pod sigurnim mestom podrazumeva se prostor koji nije ugrožen vatrom (ulica, slobodno zemljište ispred zgrade).Evakuacija uvek treba da ima prednost nad drugim aktivnostima vatrogasnih ekipa, mada je čest slučaj međuzavisnosti izvođenja akcije evakuacije i uporednog gašenja. U zavisnosti od mesta gde je izbio požar ili eksplozija, evakuacija se može izvoditi:- sa visina,- sa površina,- iz dubina.Svako spasavanje i evakuacija na slobodan i bezbedan prostor podrazumeva napuštanje zgrade zahvaćene požarom u što kraćem roku. Vreme evakuacije se određuje na osnovu: brzine kretanja ljudi, propusne moći puteva za evakuaciju, njihove širine i dužine, kao i broja ljudi koje treba evakuisati.

9. POSTAVLJANJE VATROGASNE OPREME

Oprema potrebna za formiranje vatrogasnih pruga zavisi od izbora sredstava za gašenje. U najvećem broju intervencija, vatrogasne ekipe najčešće koriste vodu kao sredstvo za gašenje, te je osnovni uslov za uspešnost akcije kontinuirano snabdevanje mesta požara dovoljnom količinom vode.Voda se koristi za gašenje požara, dobijanje vazdušne pene, za zaštitu susednih prostora od toplotnog zračenja, za sprovođenje procesa evakuacije i sl., što najbolje govori o stepenu zastupljenosti vode u toku intervenisanja vatrogasnih ekipa.Po dolasku vatrogasnih ekipa na mesto intervencije vrši se izviđanje situacije na osnovu čega se donosi odluka o korišćenju potrebnog sredstva za gašenje, načinu i metodama izvođenja evakuacije ljudi, zaštiti susednih prostora, vodosnabdevanju vatrogasnih vozila i sl.Vremenski period potreban za izviđanje, donošenje odluke i izdavanje naredbe za konkretnu akciju nastupa vatrogasnih ekipa mora biti što kraći.Pored ovih aktivnosti, tok intervencije zahteva i angažovanje potrebne opreme za osvetljenje, obezbeđenje sredstava veze i pomoć specijalnih službi (elektrodistribucija, MUP, hitna pomoć, vodovod i dr.).Vatrogasna vozila se postavljaju što je moguće bliže požaru, ali na dovoljnoj udaljenosti od vatre i toplote. Vozila moraju biti parki- rana tako da obezbeđuju nesmetani tok saobraćaja i da omogućuju nesmtano manevrisanje.

9.1.POLAGANJE POTISNIH PRUGA ZA SNABDEVANJE VODOM

Brzina akcije gašenja direktno zavisi od brzine polaganja potisne pruge. Uvežbanost vatrogasnih ekipa sa odgovarajućim iskustvom i tehnikom, omogućava da se vreme potrebno za polaganje potisnih pruga smanji na najmanju moguću meru. Pri polaganju potisnih pruga za snabdevanje vodom treba se pridržavati određenih pravila.Put potisnih pruga mora biti što je moguće kraći, sa ciljem smanjenja gubitka pritiska koji se javlja usled otpora trenja cevovodu.

Posle izviđanja konkretne situacije, donosi se odluka da li neku prepreku na putu treba zaobići ili ne, ili tražiti alternativni put za polaganje pruge. Pravilno postavljena pruga podrazumeva njeno razvijanje uz ivicu trotoara, a nekada se na određenim mestima moraju postaviti prelazni mostovi kojima se obezbeđuje saobraćaj i izbegavati oštre uglove pri formiranju pruge.Vatrogasna pruga za gašenje vodom se može razvijati dvojako: bacanjem ili spajanjem nekoliko dužina koje se zatim razvlače, što se često koristi u uslovima postavljanja pruge preko fasade. Za brzu navalu, a to znači korišćenje creva sa vitla, razvlačenjem gumenog creva se brzo dolazi do mesta požara.

Važno je tačno odrediti potreban broj creva za savlađivanje određenih rastojanja, a određivanje manjeg broja od stvarno potrebnog izazvaće zastoj u toku rada. Okvirno je potrebno 1,2 m creva za svaki metar na terenu, a treba predvideti i određenu rezervnu dužinu creva koja omogućava pomeranje mlaza shodno situaciji na terenu.

16

Kod formiranja pruge za gašenje višespratnice imamo sledeće mogućnosti za njeno postavljanje: polaganje uz stepenice, polaganje unutar stepenišnog otvora između stepeništa po vertikali i povlačenjem pruge preko fasade objekta. Kada situacija to dozvoljava, prugu treba povlačiti pomoću konopca uz fasadu zgrade i te aktivnosti vrši najčešće izviđačka grupa, koja je u tom momentu i navalna. Vertikalno povlačenje pruge uz fasadu omogućava veću brzinu postavljanja i mogućnost brzog otpočinjanja akcije. Zbog bitno smanjenog broja angažovanih creva u pruzi, manji su otpori trenja. Loša strana ovog načina povlačenja pruge je isključenje cele pruge u slučaju pucanja creva ili otkačinjanja usled težine i dejstva vodenog stuba u crevima.

Creva se moraju vezati držačima na više mesta po vertikali. Polaganje creva unutar objekta između krakova stepeništa po vertikali, zadržava sve osnovne karakteristike iz prethodne postavke, osim što je zbog nešto veće dužine creva uvećan gubitak usled otpora trenja.Kada situacija na intervenciji zahteva i uslovljava polaganje pruge unutar stepenišnog prostora, pruga se polaže na stepenišnom prostoru zgrade. Loše strane postavljanja pruge na ovaj način su duže vreme za njeno formiranje, potreba za velikim brojem creva, veliki otpori trenja i gubitak pritiska u cevovodu. Dobre strane su brza mogućnost zamene oštećenog creva i mogućnost nastavljanja creva radi savlađivanja rastojanja od mlazničara do žarišta požara. Korišćenje gumenog creva sa vitla omogućava bržu akciju gašenja, ali i ograničava gašenje požara koji se nalaze na većoj udaljenosti od instalirane dužine creva na vitlu.

Sl.. Polaganje potisne pruge unutar stepenišnog prostora

9.2.POLOŽAJ RAZDELNICE

Razdelnica ima ulogu da podeli dotok vode i omogući istovremenu akciju nastupa vatrogasnih jedinica sa tri mlaza. Razdelnica se postavlja na sprat niže od mesta intervenisanja, kada su u pitanju spratni prostori, čime se omogućava aktivno gašenje i zaštita susednih površina. Razdelnica treba da bude postavljena što je moguće bliže požaru radi efikasnog nastupa gašenju i uspostavljanja komunikacije između mlazničara i lica koje se nalazi na razdelnici.

Ako se radi o požaru prizemlja, razdelnicu treba postaviti u hol ili ispred ulaza, a ako se radi o požaru krovne konstrukcije, koja je izrađena od armiranobetonskih međuspratnih konstrukcija, razdelnicu treba postaviti na krovu. Veza između sabirnice i razdelnice se ostvaruje postavljanjem "B" pruge, a od razdelnice može ići kombinacija "B" i "C" mlazeva, shodno datoj potrebi. Kako je pad gubitka pritiska u cevovodu usled otpora trenja, obrnuto proporcionalan prečniku, to podrazumeva da veza između sabirnice i razdelnice mora biti uspostavljena najvećim mogućim prečnikom, a to su "C" potisna creva.

Ako je u pitanju požar podrumskog prostora, razdelnicu treba postaviti tako da se nalazi što je moguće bliže žarištu, ali i da ujedno omogućava dejstvo mlazeva kojima se sprečava širenje požara po vertikali objekta.Mesto postavljanja razdelnice mora biti slobodno. Razdelnica se postavlja na ravnu i stabilnu podlogu.

9.3.POLOŽAJ SABIRNICE

Sabirnica se obično postavlja na prvoj dužini "B" pruge, sa ciljem kontinuiranog snabdevanja mesta intervencije potrebnim količinama vode. Kada se iz jedne cisterne vatrogasnog vozila iskoristi raspoloživa rezerva vode, tada se uključuje pumpa na drugom vozilu koje je spojeno sa razdelnicom. Važno je da pritisak pumpe vozila, koje se priključuje, bude za 1 bar veći od dotadašnjeg pritiska, klapnom se omogućava nesmetano isključivanje dotadašnjeg napajanja. Zato se sabirnice postavljaju izvan objekta na slobodnom i pristupačnom prostoru.

9.4.SNABDEVANJE MESTA POŽARA VODOM

17

Potrebne količine vode treba da budu na raspolaganju uvek u svako doba dana i rioći, leti i zimi. Crpilište treba da bude pristupačno, da ne bude previše nečisto i da visina crpenja ne bude izvan dozvolje ne granice.Ova načela jednako su važna kod ocene prikladnosti postojećih, kao i kod gradnje riovih crpilišta. Ona moraju, osim toga, biti na podesnom rnestu u blizini objekta koje zaštićujemo. Prednost uvek treba davati izradi više crpilišta.Za specijalne slučajeve unapred se izračuna potrebna količina vode za gašenje požara na osnovu procene požarnog opterećenja.Podela crpilištaSva crpilišta se mogu podeliti u dve grupe:Samostalna, koja se dele na prirodna i veštačka iVodovodna postrojenja.

9.4.1 PRIRODNA CRPILIŠTA

Prirodna crpilišta su: potoci, reke, jezera, bare i mora.

9.4.2.VEŠTAČKA CRPILIŠTA

Veštačka crpilišta su: kopani i bušeni bunari, nadzemni i podzemni rezervoari i hidrantska mreža..

9.4.3.VODOVODNA POSTROJENJAHidranti se izgrađuju kao podzemni i nadzemni, na međusobnim rastojanjima od oko 100 metara. Kapaciteti hidranata iznose 200-1.000 litara u minutu pod pritiskom P = 3-6 bar.Hidranti, osim za napajanje cisterni vatrogasnih vozila, mogu služiti i za početno gašenje požara.

9.5.RAD NAVALNE GRUPE

Navalna grupa - mlazničar i njegov pomoćnik, prvi ulaze u objekat koji gori i represivnim merama pokušavaju da ograniče širenje požara, a potom i da ga likvidiraju.Da bi ušli u prostor koji gori i u kome je velika koncentracija dima i ostalih produkata gorenja vatrogasci se moraju odgovarajuće zaštititi. Zaštita se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme i izolujućih aparata, kojima se obezbeđuje normalan tok disanja u uslovima velike koncentracije toksičnih i štetnih produkata gorenja.Otvaranje vrata u delu prostora gde se požar odvija mora se izvesti krajnje obazrivo, uz preduzimanje odgovarajućih preventivnih mera.Te mere su sledeće:- ulaz u deo prostora u kome se odvija požar je dozvoljen ako je pruga formirana i ako je dobijena voda na mlaznici;- ulaz u deo objekta u kome je velika koncentracija dima može realizovati grupa od najmanje dva vatrogasca, zbog mogućeg stepena opasnosti od eksplozije, obrušavanja ili toplotnog dejstva prouzrkovanog požarom;- otvaranje vrata se mora izvesti krajnje obazrivo. - zaštita vatrogasnih ekipa pored korišćenja lične zaštitne opreme podrazumeva i korišćenje izolacionih aparata za zaštitu disajnih organa;- izvan prostora koji gori kao rezerva se angažuje još jedna grupa sa ciljem pružanja pomoći ekipi koja je ušla, ili je angažovana na štićenju susednog prostora. Ukoliko se član navalne grupe povredi, obavezno ga treba izvesti na siguran prostor i pružiti mu prvu pomoć, ako je to potrebno, prebaciti ga do medicinske ustanove;- posebnu meru opreza kod ulaska u zatvoreni prostor treba preduzeti zbog mogućnosti obrušavanja tavanice i rušenja nekog konstrukcionog elementa.U primarne opasnosti, pored eksplozije i trovanja u uslovima neadekvatne zaštite, spada i mogućnost povređivanja usled rušenja konstrukcije. To nalaže posebnu prisebnost i sagledavanje celokupnog prostora kako radi određivanja pravaca širenja požara, tako i radi utvrđivanja mogućnosti rušenja konstrukcije.

9...5..RAD MLAZNIČARA

Efikasan i uspešan rad mlazničara jedan je od primarnih elemenata koji odlučuju o stepenu uspeha intervencije gašenja požara.Mlazničari treba da budu oni vatrogasci koji su dovoljno iskusni i stručni da se sa brojnim rizicima upuste u akciju gašenja. To podrazumeva da on može globalni zadatak koji je određen od rukovodioca akcije gašenja, samostalno da operacionalizuje, uz primenu najsigurnijih metoda za njihovo sprovođenje. Sagledavanjem mogućih opasnosti u toku intervencije, mlazničari svojom pokretljivošću i mobilnošću pokušavaju da stepen rizika svedu na najmanju Moguću meru. Kretanje ka žarištu požara, presecanje pravca širenja požara i sve aktivnosti vezane za tok gašenja moraju se odvijati pažljivo i uz neprekidno osmatranje situacije. To znači da maksimalna pažnja mora biti posvećena mogućim opasnostima i nalaženju modaliteta rada u konkretnim okolnostima, u cilju lokalizovanja i likvidiranja požara.Redovnim komuniciranjem mlazničara i vozača pored pumpe omogućava se kontinuirano snabdevanje mesta požara sredstvom za gašenje.Zamena oštećenog creva na potisnoj pruzi od pumpe do razdelnice zahteva prekid dovoda sredstava za gašenje, o čemu treba blagovremeno informisati mlazničara.

18

Zahtev mlazničara za većim pritiskom znači da treba postepeno povećavati pritisak.

10.GAŠENJE POŽARA U ZATVORENOM PROSTORU

Požar unutar zgrade nastaje u jednom njenom delu i to najčešće u podrumu, prizemlju, na spratovima, krovu i komunikacionim putevima. Požari takođe mogu da se odvijaju unutar određenih konstrukcionih delova kao što su međuspratne konstrukcije, zidne i podne konstrukcije.

10.1GAŠENJE POŽARA U PODRUMSKIM PROSTORIJAMA

Većina zgrada je izgrađena tako da se ispod njih nalaze podrumski prostori.Gašenje požara u podrumima je složen i opasan zadatak kako u pogledu zaštite vatrogasnih ekipa, tako i zbog težine njegovog izvršenja. Podrumske površine se nalaze ispod okolnog zemljišta, na različitim dubinama. Položaj gorivog prostora omogućava sakupljanje produkata gorenja unutar njih i njihovo širenje ka komunikacionim putevima. U početku razvoja požara, dok u podrumima ima dosta vazduha, dolazi do potpunog sagorevanja, da bi vremenom došlo do faze nepotpunog gorenja. Pri nepotpunom gorenju povećava se temperatura, a razvoj gasova i dima uslovljava njihovo širenje na više spratove. Čest je slučaj širenja plamena i dima kroz otvore kanala i druge otvore na konstrukcionim elementima.

Raspored pregradnih zidova između prostora bitno otežava kretanje vatrogasnih ekipa, nalaženje žarišta i prodiranje ka njemu. U podrumske prostorije se najčešće ulazi sa centralnog stepeništa, a u ređim slučajevima postoji poseban ulaz. Veza podruma sa centralnim stepenicama uzrokuje širenje i razvoj produkata gorenja po vertikali.Ako je podrumska prostorija otporna na vatru, ili ako se u njoj nalaze otvori, vatra će brzo prodreti u prizemlje. Osnovne konstrukcije podruma većine zgrada su otporne na vatru i sposobne da izdrže njeno dejstvo 2-4 časa, a da pri tome ne dođe do deformacija. Tavanice iznad podruma su izrađene od armiranog betona ili od čeličnih nosača sa svodovima od cigala.

U većini slučajeva izviđačka ekipa prva preduzima akciju gašenja podrumskog prostora. Ona treba da ustanovi mesto požara, vrstu gorive materije, pravac širenja požara, uz adekvatne mere lične zaštite i dobro osvetljenje. Važno je precizno odrediti žarište požara, što u uslovima velike zadimljenosti nije uopšte lako. Žarišta požara se otkrivaju po intenzivnijem zračenju toplote, po pucketanju požara, po svetlosti.

Navalnoj grupi je dozvoljeno gašenje požara unutar podrumskog prostora tek kada je pripremljena dovodna pruga i obezbeđena voda na mlaznici. Za gašenje se obično koriste "C" mlazevi ili mlaznice na kojima se reguliše protok vode, a ređe " B " mlaz.Razvijanje pruge ide najkraćim mogućim putem korišćenjem sabirnice i razdelnice. Paralelno sa početom akcijom gašenja, gde mogu biti angažovane jedna, dve ili više grupa, pristupa se evakuaciji ugroženih ljudi. Evakuacija se ne izvodi uvek zbog direktnog razvoja i širenja produkata gorenja. Formirane spasilačke ekipe, adekvatno zaštićene ličnom zaštitnom opremom, izolujućim aparatima i sa ručnim reflektorima kreću se stepenicama i pristupaju trenutnoj evakuaciji lica koja zatiču na njima. Pristupa se otvaranju prozora na stepeništu i vrata na tavanu radi ispuštanja dima. Proveravaju se stanovi gornjih spratova, jer su najviše zadimljeni, kao i stanovi na nižim etažama.

Provetravanje se može izvesti prirodnim putem ili upotrebom dimovuka. Korišćenje dimovuka je veoma često, jer se njime omogućava brzo izvlačenje produkata gorenja iz zone požara i olakšava rad vatrogasnih ekipa. Dimovuk se postavlja u blizini vrata, na mesto odakle će efikasno izvlačiti produkte gorenja iz podrumskih prostorija i prizemlja, van zgrade. Uporedno korišćenje oba sistema provetravanja daje brze rezultate i omogućava sigurniju akciju gašenja i evakuacije.

10.2.GAŠENJE POŽARA U PRIZEMLJU

Izviđanjem treba sagledati situaciju u prizemlju, gde se požar odvija, da bi se ustanovio: položaj i veličina prostora zahvaćenog požarom, vrsta gorive materije, pravci širenja požara i karakter građevinskih konstrukcija, da li je intenzivno zadimljavanje spratova i stepenišnog prostora i kolika je vrednost imovine ugrožene požarom. Treba ispitati i mogućnosti za evakuaciju požarom ugroženih lica, mada je kod ovih požara to redak slučaj. Preka potreba za sprovođenje evakuacije se javlja u slučaju širenja požara po vertikali naviše ili u slučaju ispunjavanja komunikacionih puteva produktima gorenja.Uporedo sa akcijom izviđanja, veoma brzo se formira vatrogasna pruga i pristupa procesu gašenja. Za formiranje pruge treba koristiti najbliže komunikacione puteve, a broj mlazeva treba da odgovara obimu i brzini širenja požara. Jedna ekipa zaštićena izolujućim aparatima, treba da otvara prozore duž stepenica i sprečava paniku među stanarima zgrade. Glavni akcenat nastupa vatrogasnih ekipa usmeren je na akciju gašenja žarišta iz više pravaca i na zaštitu prostora iznad i ispod žarišta. Korišćenje mlaza za brzu navalu (gumeno crevo na vitlu), omogućiće skraćivanje vremena za formiranje pruge, a time i bržu akciju gašenja. Unutrašnji hidranti se, takođe mogu koristiti za početnu akciju gašenja i to još u fazi izviđanja, dok se ne formira pruga.Ako se ukaže potreba za evakuacijom iz prizemnih delova prostora, treba koristiti stepenišni prostor, ili otvore prozora.Ako izražena koncentracija dima unutar stepenišnog prostora izazove paniku treba pristupiti organizaciji evakuacije uz korišćenje mobilne vatrogasne opreme, ili pak postojećih komunikacionih puteva.Efikasna zaštita prostora od dima, pored otvaranja prozora po vertikali, obezbeđuje se i instaliranjem dimovuka pored ulaznih vrata.Tek po završetku akcije gašenja unutar nekog prostora pristupa se otvaranju prostora, da bi dim i toplota izašli napolje i da bi se gašenje u potpunosti obavilo. Sve prostorije zahvaćene vatrom nakon gašenja treba detaljno pregledati.

19

10.3.GAŠENJE SPRATNIH POŽARA

Kao što je ranije rečeno, broj angažovane vatrogasne tehnike i sredstava, vreme razvoja pruge, složenost i opasnost u procesu intervenisanja zavise od visine sprata na kome je požar nastao.

U procesu izviđanja požara, ako je u pitanju viša spratnost, mora biti angažovano više adekvatno opremljenih izviđačkih ekipa. One se opremaju izolacionim aparatima, nose određeni broj "C" creva i mlaznica radi eventualnog priključenja na postojeću hidrantsku mrežu, konopce za izvlačenje opreme, ručne reflektore, razvalne aparate i sredstva veze.

Dolaskom na sprat gde je nastao požar, sagledavaju se sledeći elementi koji determinišu akciju nastupa vatrogasnih ekipa: intenzitet razvoja i površina požara, stepen ugroženosti ljudskih života, omogućavanje i modalitet izvođenja evakuacije, položaj i broj požarnih sektora, oštećenje i mogućnost širenja požara kroz konstrukcione elemente, mogućnost nastupa vatrogasnih ekipa i sl.Prvenstvo nad akcijom gašenja ima akcija spasavanja i evakuacije ugroženih ljudi. Imajući u vidu intenzitet razvoja i širenja produkata gorenja, pojavu panike, potrebu da se što pre započne sa akcijom evakuacije, potrebno je odrediti pravce njenog sprovođenja i neophodne snage i sredstva. Zadatak izviđačke ekipe je sagledavanje svih potreba za evakuaciju i sprovođenje iste u što kraćem vremenskom periodu. Korišćenje izgrađenih komunikacionih puteva za sprovođenje akcije evakuacije (centralno stepenište, pomoćno stepenište, liftovi) zavisi od procene vatrogasnih ekipa na licu mesta. Evakuacija podrazumeva eliminisanje pojave panike, hlađenje i zaštitu komunikacionih puteva, organizovanje i praćenje toka evakuacije, pomoć starim i nemoćnim licima i dr. Ako se ne mogu koristiti unutrašnji komunikacioni putevi, zbog zakrčenosti ili slabe propusne moći, treba koristiti mobilnu vatrogasnu tehniku.

Kada je u pitanju brzi razvoj požara, gde je ugroženo više ljudi, na strani suprotnoj od razvoja požara i širenja produkata gorenja, treba odrediti lokaciju odakle će se organizovano pristupiti akciji evakuacije putem lestava i platforme. U ovom slučaju važno je reći da se proces evakuacije ostvaruje shodno pravilima o prioritetu lica koja se evakuišu (bolesnici, deca, starci, ranjeni i sl.).Sprovođenje akcije evakuacije i gašenja u početnom periodu izviđanja ekipa, zavisi od ispravnosti postojeće hidrantske mreže, njenog protoka i pritiska. Ako se zna da je za formiranje vatrogasne pruge potrebno izvesno vreme i da ono, u zavisnosti od spratnosti požara i ostalih uslova koji vladaju na požaru, može biti kraće ili duže, mogućnost brzog i efikasnog gašenja korišćenjem hidrantske instalacije tim pre dolazi do izražaja.

Uporedo sa navedenim akcijama formira se vatrogasna pruga za potrebu taktičkog nastupa unutrašnjeg gašenja korišćenjem komunikacionih puteva.Svaka akcija gašenja viših spratova na višespratnicama podrazumeva korišćenje mobilne opreme, lestvi i platforme za omogućavanje taktičkog nastupa izvlačenja vatrogasnih ekipa do pojedino ugroženih sektora na visini za eventualno izvođenje evakuacije.

Vatrogasne lestve, a naročito platforme, su namenjene i za akciju gašenja prostora u kome je požar. Dosadašnja iskustva govore da je određeni broj požara sa uspehom ugašen upravo zbog korišćenja mlazova na korpama. Njihovim korišćenjem se omogućava neposredan prilaz spratu koji je u požaru pa se ubacivanjem vodene magle ili raspršenog mlaza kroz otvore stvaraju uslovi za njegovo gašenje.

Pored sektora na kojima se izvodi gašenje i evakuacija, potrebno je odrediti i sektore zaštite na kojima se sprečava mogućnost nastanka i širenja požara. Važno je reći da se u uslovima gašenja visokih objekata ceo rad izvodi pod zaštitom izolujućih aparata, uz propisnu zaštitnu opremu, a ako je potrebno i uz korišćenje azbestnih odela. Važno je vršiti zamenu vatrogasnih ekipa svežim i odmornim snagama.

Obaveza rukovodioca akcije gašenja je da organizuje sprečavanje širenja požara po horizontalnim površinama. To znači da se obezbedi aktivan tok gašenja svih mlazeva uz najbrojnije linije rada na pravcima širenja požara.

20

Po završetku akcije gašenja treba pregledati površine koje su gašene da bi se sprečilo širenje požara, odrediti snage za dežurstvo i za završetak intervencije.

10..4.. GAŠENJE POŽARA NA TAVANIMA I KROVOVIMA

Zbog otežanog pristupa tavanskim i krovnim površinama, ovi požari spadaju u red posebno složenih intervencija. Tavanski prostor može biti iskorišćen za različite namene: kao stambeni prostor, skladišni, za smeštaj liftova ili su smeštene zajedničke prostorije.Krov tavana, u zavisnosti od arhitekture i pravaca odvoda vode, se radi na jednu, dve, četiri vode. Noseće konstrukcije krova se izrađuju od drveta, čelika, armiranog betona. Visina je uslovljena nagibom krova, gabaritom konstrukcija koje pridržavaju krov i visinom slobodnog prostora koji nije manji od 1,9 m.Požar tavana podrazumeva požar na određenoj visini, pa postoji mogućnost jačeg strujanja vazduha. Time se povećava intenzitet gorenja. U pogledu karakteristike razvoja i gašenja požara treba razlikovati sledeće vrste požara tavanskog prostora:- otvoren krovni požar koji se razvija po spoljnoj strani krovnog pokrivača gorivih materija;- požar koji je zahvatio osnovne konstrukcione elemente krova, i koji se odvija u zatvorenom tavanskom prostoru.Svaki otvoreni krovni požar se velikom brzinom širi po horizontalnoj osnovi. Zatvoreni požar, posle izvesnog vremena prouzrokuje rušenje konstrukcije i pretvara se u otvoreni požar.

Taktički nastup gašenja podrazumeva unutrašnju navalu sa ciljem dolaska do žarišta požara. Požar koji se odvija na određenoj visini se ne može gasiti sa zemlje ako je van dometa mlaza, već položaj mlazničara treba odrediti iznad žarišta požara. Voda koja se sliva na krovnu konstrukciju trebalo bi da hladi njene nosače. U trenutku kada su glavna žarišta požara ugašena, treba pristupiti otvaranju dela krovne konstrukcije da bi se omogućio izlazak produkata gorenja.

Posebnu opasnost za vatrogasne ekipe predstavlja kretanje kroz tavanski prostor zbog mogućeg obrušavanja. Taktički postupci, potrebna armatura i mere zaštite vatrogasnih ekipa su isti kao u pret- hodnom slučaju.Po završetku akcije gašenja detaljno treba pregledati gašenu površinu, sa ciljem uočavanja eventualnog skrivenog žarišta. U toku rada treba obezbediti prostor ispod krova da u slučaju pada nekog konstrukcionog elementa ne bi došlo do povređivanja.

21

Korišćenje unutrašnje hidrantske mreže, ukoliko daje potreban pritisak, omogućava brzu akciju gašenja. Veliki učinak ima korišćenje vatrogasnih lestava i platformi za gašenje otvorenog, a delimično i zatvorenog krovnog požara. Važno je obezbediti kontinuirano snabdevanje vodom mlaza na korpi platforme, kako bi se sa nje nesmetano gasio požar.

10.5.GAŠENJE POŽARA U UNUTRAŠNJIM ŠUPLJINAMAKONSTRUKCIJMA,PREGRADNIM ZIDOVIMA, PODOVIMA I STEPENIŠTIMA

Kod izbijanja požara u zgradama često dolazi do razvoja požara unutar šupljine konstrukcionih elemenata. Razvoj požara karakteriše duže neprimetno, nepotpuno i tiho gorenje unutar šupljina. One mogu da zahvate velike gorive površine, i izazovu rušenje konstrukcija.

Izviđanjem požara se utvrđuje obim i veličina požara kao i mesto njegovog širenja. Kod ovih požara se pozicija mesta požara ustanovljava opipavanjem konstrukcije, a prema stepenu uočene temperature treba određivati žarišta požara. Posebnu opasnost predstavlja mogućnost obrušavanja konstrukcije usled deformacija. To nalaže potrebu otvaranja konstrukcije na mesti ma gde se pretpostavlja da je pozicija žarišta, a zatim se pristupa njegovom momentalnom gašenju. Otvaranje treba vršiti čakljama ili testerama, a samu akciju otvaranja vršiti uz maksimalne mere predostrožnosti od mogućeg obrušavanja. Otvaranje pregradnih zidova treba izvesti sa jedne ili sa obe strane. Otvaranje treba započeti sa najviše tačke da bi se preseklo širenje požara na više zone. Požarni zidovi od zapaljivog materijala obično se relativno brzo pretvaraju u požare plafonske konstrukcije.

Požar u podu ima osnovne karakteristike požara tavanice. Teško se uočava, a kada se uoči pažljivim otvaranjem treba započeti akciju njegovog gašenja.

Požar na stepeništu zgrade, predstavlja težak i složen zadatak, a naročito kada je stepenište napravljeno od zapaljivog materijala. U višespratnicama se nalaze stepeništa od negorivih materijala, ali ako se na njima nalazi obloženi zapaljiv materijal onemogućava se njihovo korišćenje za evakuaciju i gašenje požara. Stepenište povezuje tavanski i podrumski prostor. To znači da se tim pravcem može širiti požar, naročito ako se na njima nalaze gorive materije iako su ispunjene produktima gorenja.

10.6.POŽAR DIMNJAKA

Dimnjaci su samostalno izgrađeni vertikalni kanali ili su vezani za druge konstrukcije. Namena dimnjaka je da omogući strujanje dima u više zone i ulazak vazduha u ložište da bi se obezbedio na taj način proces gorenja. Dimnjaci se izrađuju kao zidne konstrukcije sa presekom kanala 14x10 do 40x40 st i više, zavisno od visine dimnjaka i veličine kapaciteta ložišta. Postoje industrijski dimnjaci većeg prečnika koji su izrađeni od čeličnih cevi različite visine.Požari dimnjaka često prouzrokuju paljenje stropova i krovne konstrukcije. Čađ koja se postepeno taloži u unutrašnjosti površina dimovodnog kanala se uz iniciranje iskre ili plamena, lako zapali.Čađ sagoreva postepeno tako da se vatra unutar dimnjačkog kanala postepeno penje naviše, pojačavajući intenzitet gorenja. Čađ predstavlja čist nesagoreni ugljenik koji u procesu gorenja oslobađa visoke temperature i do 1.000° C. Njegovim delovanjem dolazi do jakog zagrevanja konstrukcije dimnjaka, pri čemu se usled unutrašnjeg naprezanja javljaju deformacije i stvaraju pukotine na celoj površini dimnjaka.Paljenjem dimnjaka postoji realna opasnost od prenošenja vatre na gorive materijale u njegovom okruženju. Vatra se može preneti kroz pukotine na kanalu. Ako su oni zapušeni zapaljivim materijama, vatra se prenosi direktnim putem, ili posredno - dejstvom toplote sa

22

zagrejanih zidova.Osnovni zadatak vatrogasne jedinice je sprečavanje širenja požara na neposrednu okolinu, te u okviru intervencije razlikujemo dva osnovna slučaja:a) Ako je zgrada izgrađena od tvrdog materijala, a u blizini dimnjaka nisu odloženi zapaljivi materijali, ne postoji opasnost da varnice koje izlaze izazovu požar i nema potrebe za intervenisanjem. Dužnost je vatrogasne ekipe da detaljno izvrši pregled konstrukcija i sačeka da izgori sva čađ u dimnjaku. Posebnu pažnju treba obratiti na mesta sučeljavanja plafona i podova izrađenih od zapaljivih materijala sa dimovodnim kanalom, kao i na krovnu konstrukciju drvenih krovova.b) Ako je u pitanju zgrada sa drvenim tavanicama, drvenom krovnom konstrukcijom i ako varnice iz dimnjaka neposredno ugrožavaju okolinu, potrebno je preduzeti aktivnosti u cilju gušenja požara čađi u dimnjaku. Upotreba vode za ove nameneje isključena, jer usled termičke disocijacije vode može doći do eksplozije, a naglo hlađenje kanala bi izazvalo njegovo pucanje i brzo prenošenje požara.Požar unutar dimovodnog kanala je teško ugasiti primenom klasičnih sredstava za gašenje, jer to ne bi dalo određene rezultate. Zato se najčešće pristupa gašenju požara zatvaranjem svih otvora mokrim krpama. Ako se radi o urgentnom gašenju treba koristiti prah kao sredstvo za gašenje. Ovaj proces ugušivanja traje dugo i nakon toga čađ treba skinuti čeličnom četkom i kuglom sa unutrašnjih površina dimovodnih kanala, za šta treba upotrebiti dimničarski alat. To nalaže potrebu intervencije dimničara, bilo u okviru vatrogasne ekipe, bilo da dođe u toku intervencije.Kada se ustanovi da više ne postoji opasnost od širenja požara treba očistiti deo prostora koji je isprljan akcijom gašenja i dati instrukcije strankama da nadgledaju hlađenje kanala.

10.7GAŠENJE POŽARA NA TRANSPORTNIM SISTEMIMA ELEKTRIČNE ENERGIJE (TRAFOSTANICE)

Pod transportnim sistemom podrazumevamo trafo-stanice koje snižavaju napon na 500 V, transportne električne vodove, glavne razvodne ormare, vodove od GRO do razvodnih ormara i razvodnih tabli i vodove do krajnjih korisnika.

Trafo-stanice imaju zadatak da transportovanu energiju sa dalekovoda prilagode korisnicima i to snižavanjem napona na 500 V. Pri uključenju i isključenju razvodnih sistema u trafo-stanicama uvek dolazi do varničenja iako se strogo ne poštuju preventivne mere može doći do požara.

Ove požare uvek prati manja eksplozija i oslobađanje velike količine toplotne energije, tako da se izolacija kablova brzo pali, a pri sagorevanju se oslobađaju otrovni i kancerogeni elementi. Pre nego što se pristupi bilo kakvom gašenju, mora se isključiti napajanje električnom energijom, a po mogućnosti treba dodatno uzemljiti vodove iz trafo-stanice. U slučaju nemogućnosti isključenja el energija pristupiti izuzetno oprezno odnosno gasiti sa maksimalnem udaljenosti.Obavezno koristiti gumene rukavice,gumene čizme I svu raspoloživu zaštitnu opremu.Kao sredstvo za gašenje treba upotrebiti gasovita sredstva CO2, halon ili suvi prah, a kod većih požara kombinaciju praha i pene. Taktički nastup se sastoji u sledećem:

Postaviti vozila na svim prilazima koji omogućavaju napad na objekat. Opremiti ljudstvo ličnom zaštitnom opremom, izolacionim aparatima i po potrebi odelima za kraći boravak ili prolaz kroz vatru (azbestna odela). Kod postavljanja vozila zbog brzog širenja požara mora se voditi računa o smeru vetra.

Gašenje požara treba započeti od delova trafo-stanice koji nisu zahvaćeni požarom zatim pristupiti gašenju požara da bi se u što kraćem vremenskom periodu zaustavilo širenje vatre.Gašenje požara gasovitim sredstvima treba vršiti samo ako otvori prostorija nisu uništeni vatrom i ako nema veće cirkulacije vazduha, ili ako je moguće stvoriti veliku koncentraciju gasa na mestu požara.

Gašenje suvim prahom se primenjuje ako za požar nije moguća upotreba gasovitih sredstava za gašenje. Prahom gasiti samo delove opreme koji su zahvaćeni požarom. Za efikasnost gašenja treba obezbediti dobru cirkulaciju vazduha radi odvođenja viška toplote.

Kod gašenja vodom obavezno treba upotrebljavati mlaznice koje daju sitno raspršenu vodu - vodenu maglu. Najbolje su mlaznice tipa "monsun" i "turbo". Penom praviti prekrivke i zatim vodom vršiti zaštitu.

10.8.GAŠENJE POŽARA NA NOSAČIMA VODOVA -BANDERAMA

Na nosačima vodova električne energije - banderama često dolazi do upale prenosnika električne energije - kablova, zbog preopterećenja, popuštanja veza na steznicima i toplotnog zagrevanja pri udaru groma.Ako su bandere od drveta može doći do upale stuba od prizemnih požara (od trave, žbunja, đubrišta i dr.). Drvene bandere su namazane katranom i katranskim uljima, pa lako prenose požar po čitavoj svojoj visini, izazivajući tako požare na prenosnim kablovima.Gašenje požara treba posmatrati dvojako, kao gašenje vodova i njihovih veza i gašenje samih bandera ako su drvene.Gašenje vodova na banderama treba vršiti, ako je moguće, presecanjem kablova i isključenjem električne energije. Ako je došlo do pada voda onda ih treba podići na izolovani priručni nosač. Obavezno treba pozvati elektrodistribuciju da ona preuzme brigu o električnim vodovima koji su oštećeni u požaru.Bandere treba gasiti vodom (misli se na drvene bandere). Vatrogasne ekipe treba zaštititi ličnom zaštitnom opremom i gumenim čizmama.Požari koji se javljaju na električnim priključcima zgrada, razvodnim ormarima (GRO) i razvodnim tablama veoma su slični:

23

imaju isti uzrok, isti način gorenja, oslobađaju iste produkte sagorevanja koji su otrovni i kancerogeni, na isti način se gase, jedino nivo štete varira u zavisnosti šta je zahvaćeno požarom.

10.9. GAŠENJEPOŽARA NA ELEKTROPOSTROJENJIMA ELEKTRIČNIH LOKOMOTIVA,TRAMVAJA I TROLEJBUSA

Pre gašenja vatre na ovim postrojenjima obavezno treba isključiti napajanje električnom energijom i izvršiti uzemljenje kod električnih lokomotiva. Sredstva koja se koriste za gašenje su: prah, pena i raspršena voda. Elektrolokomotive se gase na sledeći način: po isključenju struje obavezno ispred i iza lokomotive uzemljiti vod. Motke za uzemljenje se nalaze u unutrašnjosti lokomotive sa leve i desne strane. U centralnom delu lokomotive su elektropostrojenja koja najčešće gore. Svaka lokomotiva obavezno ima i dva CO 2 aparata. Na lokomotivi se nalazi i kondenzator kome je za pražnjenje potrebno tri do četiri sata. Požar gasiti gasovitim sredstvima: CO2 i halonom u untrašnjosti lokomotive, a po potrebi i prahom. Spoljašnost gasiti prahom i penom, koja služi za zaštitu i izolaciju nezahvaćenih delova i za zaštitu okoline. Za rashlađivanje se može upotrebiti i raspršena voda, ali treba voditi računa da se ne pokvase kondenzatori, jer bi došlo do njihovog naglog pražnjenja.Tramvaje i trolejbuse treba prvo osloboditi od elektrovoda spuštanjem trola. Spoljne delove treba gasiti prahom, a nezahvaćene delove štititi penom. Unutrašnjost se gasi penom ili raspršenom vodom.

11.GAŠENJE POŽARA NA OTVORENOM PROSTORU

11.1GAŠENJE POŽARA ŠUMAŠumski požari se u našim uslovima najčešće dešavaju u letnjem periodu i nanose velike štete privredi i životnoj sredini. Ovi

požari se često dešavaju daleko od komunikacija, pa uglavnom prođe dosta vremena dok se otkriju i upute snage i sredstva za gašenje. Ako postoje nepovoljni meteorološki uslovi, kao što je jak vetar, šumski požar lako se može pretvoriti u veliki i katastrofalan, a snage i sredstva se u tom slučaju mogu prebacivati helikopterima.Utvrđivanje tačne lokacije i veličine, kao i pravca širenja požara treba takođe obaviti helikopterom. Ako požar prevazilazi snage vatrogasnih jedinica, treba izvršiti mobilizaciju vatrogasaca koji su na pasivnom dežurstvu, a po potrebi angažovati i potrebnu pomoć. Za angažovano ljudstvo treba obezbediti dovoljno hrane, pitke vode i medicinsku pomoć, jer gašenje ovih požara može trajati dugo.Treba koristiti šumsku mehanizaciju (traktore, buldozere itd.), motorne testere, sekire i drugi alat. Sredstva veze moraju obezbediti sigurnu i neprekidnu koordinaciju.Šumski požari se mogu podeliti na:- podzemne požare, - površinske ili puzeće, - krunske požare.

Moguće je da u šumi gore i pojedinačna stabla bez mogućnosti za prenošenje požara na ostalo drveće. Površinski požari često prerastaju u krunske požare.Podzemni požari nastaju u naslagama treseta, sporo se šire, ali mogu preći u površinski požar. Površinski požari nastaju u prolećnim, letnjim i jesenjim danima u četinarskim i listopadnim šumama gde dolazi do upale naslaga lišća, trave i nižeg rastinja (šipražje i šikare). Iz ovih požara se razvijaju veliki šumski požari koji zahvataju krupno drveće preko kojih se i prenosi požar i po kom su dobili naziv krunski požari.

Gašenje velikih šumskih požara je jako teško i skoro je nemoguće prikupiti toliko snaga i sredstava. Iz tih razloga se praktikuje lokalizacija požara tj. ne dozvoljava se njegovo širenje. Za gašenje je najpogodnija voda, a postoje i posebna hemijska sredstva. Podzemni požari, koji nastaju samoupalom, gase se tako što se prokopa jarak koji će izolovati upaljeni deo. Gašenje vodom, zahteva velike količine za natapanje, a manje količine ako se rasturaju tresetne naslage.Površinski požari se relativno lako gase, ako su na manjim površinama. Potrebno ga je opkoliti i lisnatim granama, lopatama ili metalnim metlaricama ugasiti udaranjem. Ako postoje dovoljne količine, vode, može se gasiti i vodom.Ako je zahvaćena veća količina onda treba izvršiti lokalizaciju kopanjem preseka i uklanjanjem zapaljivog materijala.

Krunske požare prati jako zračenje toplote, brzo se šire i mogu prerasti u prave vatrene stihije koje je teško i lokalizovati, a još teže ugasiti. Treba praviti odbrambene proseke tako što se obore stabla u širini njihove dvostruke visine, ukloni zapaljivi materijal a zemlja se po mogućstvu prekopa.Takođe se mogu koristiti specijalni avioni "kanaderi" i helikopteri koji nose manje gumirane rezervoare (vodene bombe).

11.2. GAŠENJE POŽARA KRMNIH USEVA I POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Pod požarima krmnih useva podrazumevamo požare nepokošene trave, trske, žita i drugih poljoprivrednih kultura koji se najčešće dešavaju u letnjem i jesenjem periodu. Uzroci su nepažnja, dečija igra, varcica iz železničkih lokomotiva itd.

To su požari na otvorenom prostoru koji se brzo šire pod dejstvom vetra. Najčešće se gase tako što se lokalizuju, a širenje se zaustavlja metlaricama i pravljenjem odbrambenog proseka. Odbrambeni prosek se pravi tako što se prvo usev pokosi, onda zaore ili prekopa i tako izvrši odvajanje. Ako postoje dovoljne količine vode, može se gasiti raspršenim mlazom.

24

Požari poljoprivrednih gazdinstava su požari zgrada za stanovanje, štala, ambara, garaža i radionica. Ovi objekti su uglavnom građeni od drveta i pokriveni su trskom, slamom, crepom i sl. Često su gusto grupisani ili su u nizu tako da se, da bi se odbranili susedni objekti moraju angažovati veće snage i sredstva za gašenje. Nekada prvo treba evakuisati stoku i poljoprivredne mašine. U dvorištima poljoprivrednih gazdinstava skoro su obavezno prisutni stogovi ili kamare sena i slame, koji u poždru jako isijavaju, a uz malo vetra lako prenose vatru na ostale objekte. Njih treba kvasiti raspršenim mlazom i polako prebacivati na slobodnu površinu. Ne treba koristiti pun mlaz zbog malog efekta i ne treba rasturati stogove ako nema dovoljno vode.

Opasnost od požara u štalama je velika. One su obično napravljene od drveta, električne instalacije su često nestručno postavljene, i najčešće su pune stočne hrane. Prilikom gašenja požara na štalama posebnu pažnju treba obratiti na spasavanje ugrožene stoke. Poseban problem je što se životinje uznemire prili- kom požara, pa im je teško prići i izvesti ih iz vatrom zahvaćenih prostorija. Krupna stoka je obično vezana za jasle, pa je to dodatni problem. Najbolje je da životinje izvode ljudi koji ih i neguju. Uznemirene konje je teško pokrenuti pa im je potrebno pokriti glavu i izvesti ih napolje. Uobičajeno ponašanje ovaca u ovakvim situacijama je da se povuku u jedan ugao. Treba uhvatiti ovna predvodnika (nosi zvono o vratu) i silom ga izvesti napolje, a za njim će poći čitavo stado. Pri izlasku treba paziti da celo stado ne krene u panici u vatru. Svinje je teško naterati da izađu pa se hvataju za zadnje noge i silom izvlače napolje. Živina se mora ubaciti u džakove i izneti napolje. Ako se pčele nalaze izvan košnice, treba ih raspršenim mlazom navesti da uđu u košnicu, a onda zatvoriti izlazni otvor, preneti ih na sigurno mesto, a zatim otvoriti izlazni otvor.Veoma je bitno sprečiti da se požar ne prenese u tavanski deo u kome se nalazi obilje stočne hrane. Gašenje kod ove vrste objekata zahteva jake snage i dosta sredstava za gašenje kao i dovitljivost i dobru organizaciju.

12.GAŠENJE POŽARA U INDUSTRIJSKIM OBJEKTIMA

Stepen opasnosti od požara i havarija, i mere zaštite industrijskih objekata, zavise od karakteristika tehnološkog sistema, materija koje se prerađuju i gotovih proizvoda, rasporeda unutrašnjeg prostora i konstrukcije objekta. Svi privredni objekti se prema osnovnoj nameni mogu podeliti na sledeće kategorije: objekti u kojima se odvija neki tehnološki proces, objekti namenjeni za čuvanje sirovina i ostalih proizvoda (skladišta), objekti za promet gotovih proizvoda (trgovinski objekti) i objekti namenjeni za poljoprivrednu proizvodnju (poljoprivredni objekti).

Poznavanje tehnološkog procesa i opasnosti koje iz njega mogu da proisteknu, raspored objekata, mogućnost snabdevanja vodom, raspored instalacija i mesta njihovog isključenja, vidno utiču na smanjenje rizika za vatrogasne ekipe u procesu gašenja i na evakuaciju ugroženih lica i imovine.

Izviđanjem požara treba ustanoviti sledeće elemente, vrstu i karakter gorive materije, ugroženost ljudi i modalitete izvođenja akcije evakuacije, izbor snaga i sredstava za gašenje, pravce širenja požara i njegovog presecanja na određenim pozicijama, isključenje energenata i način snabdevanja vodom, kao i niz drugih podataka koji uslovljavaju akciju gašenja. Posebnu pažnju prilikom izviđanja treba posvetiti pojavi mogućih eksplozija i akcidenata sa eksplozivnim materijama, te shodno tome treba preduzeti adekvatne mere zaštite vatrogasnih ekipa.

Za izbor adekvatnog taktičkog nastupa potrebno je poznavati vrstu i karakter materija koje gore, ili će tek biti zahvaćene vatrom, raspored i karakteristike ventilacionih sistema, postojanje prašina u tehnološkom procesu i dr.Prisustvo opasnih materija, njihova toksičnost, zapaljivost i eksplozivnost utiču na vođenje akcije gašenja požara i evakuacije ljudi. Pojava ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, fozgena i drugih produkata gorenja kao i štetnih i opasnih gasova poput vodonika, acetilena, amonijaka, kiseonika, u uslovima izbijanja požara, nosi veliki rizik za vatrogasne ekipe..

12.1GAŠENJE POŽARA U TEKSTILNOJ INDUSTRIJIOsnovno sredstvo za gašenje požara u ovoj grani industrije je voda kao i laka (ond. srednja) pena. Kako ovu industriju

karakteriše veliki broj zaposlenih, i to uglavnom žena, neophodno je izvršiti brzu evakuaciju kao i eventualno spasavanje ljudstva.Prvi zadatak je ograničiti širenje — prenošenje požara van onog dela gde je izbio. Ovo u principu nije teško jer su sve industrije ove vrste, u novije vreine, građene tako da svaka faza obrade predstavlja poseban požarni sektor (magacin sirovina, predionica, tkaonica, dorada, magacin gotove robe). Gašenje se vrši preko univerzalnih mlaznica, jer je česta potreba za raspršenim mlazom dok se puni mlaz retko koristi. Za ventilacione kanale i pojedine delove tehnologije, koristi se laka pena. Zbog velikih količina dima, preporučuje se upotreba generatora za izvlačenje dima.Posebno su opasni požari u predionicama, gde se vrlo brzo šire (zbog prisutne prašine i velikog broja ventilacionih kanala). Za razliku od napred iznetog, u pogonima dorade se preporučuje primena praha i pene za gašenje. Električni uređaji i instalacije se gase ugljendioksidom, uz obavezu da u toku intervencije svi budu isključeni. Posebno je važno, da se kod skladišta sirovina (npr. pamuka) požarna jezgra mogu javiti i nekoliko dana posle intervencije pa je zato obavezno postavljanje vatro gasnih straža.

12.2GAŠENJE POŽARA U METALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI

Karakteristično je za metaluršku industriju da su mašine i instalacije smeštene u prizemne hale koje imaju skeletni konstrukci- oni sistem, koji je izgrađen od armiranobetonskih elemenata i opeke i čeličnih nosača sa pokrivkom od stakla, crepova i drugog materijala.

Svi metali osim alkalnih i zemnoalkalnih metala, nisu zapaljivi, ali u požaru nose određene rizike, naročito kada su u pitanju

25

požari velikih razmera sa mogućim eksplozijama i teškim materijalnim posledicama. Prašine metala predstavljaju posebnu opasnost od moguće eksplozije, a pri termičkoj obradi metala primenjuju se postupci kojima se temperature povećavaju do temperature topljenja metala. U metaloprerađivačkoj industriji se koristi široka lepeza sirovina i tečnih gasova.

Razvoj požara podrazumeva nastanak požara na pojedinoj mašini ili instalaciji i njegovo širenje po susednim gorivim površinama. Požar može da zahvati i delove konstrukcije objekta, ali ako vatra zahvati lakozapaljive i eksplozivne materije, doći će do pojave eksplozija i rušenja.

U procesu gašenja treba odrediti pravac nastupa vatrogasnih snaga i sredstava za sprečavanje širenja požara, zaštitu prostora i aktivnosti za likvidaciju žarišta. Taktički nastup podrazumeva akciju vatrogasnih snaga unutar objekta na zaštiti i gašenju unutrašnjeg požara, kao i požara na spoljnim konstruktivnim elementima.

U zavisnosti od karaktera gorive materije treba vršiti i izbor sredstava za gašenje. Za mašine i električne instalacije treba upo- trebiti penu i prah, za zaštitu i gašenje konstruktivnih elemenata vodu u adekvatnom mlazu, a kod livnica je adekvatna upotreba praha. Požari livnica su po svojoj složenosti izuzetno teški, traže bliži prilaz vatri, a to znači obavezu adekvatne zaštite vatrogasnih ekipa (lična zaštitna oprema, zaštita disajnih organa, upotreba odela za zaštitu od dejstva toplote).

12.3.GAŠENJE POŽARA U DRVNOJ INDUSTRIJI

Kako raste stepen obrade drveta, tako rastu i požarne opasnosti odnosno mogućnosti za izbijanje požara (najmanje su na stovarištima sirove građe, rastu u pilani, znatno su veće u mehaničkoj obradi, a najveće kod farbanja i lakiranja).Prema mestu gde je požar izbio, određuje se i sredstvo za gašenje. U mehaničkoj obradi osnovno sredstvo je voda, dok se u lakirnicama koristi ugljendioksid, prah, pena i eventualno i raspršena vodaPožari se karakterišu velikom brzinom širenja i mogućnosti nastanka eksplozija (primarnih i sekundarnih). Iz ovih razloga se kod inter- vencije gašenja u mehaničkoj obradi preporučuje raspršeni mlaz, a u ostalim slučajevima puni inlaz. U principu, ovi požari zahtevaju velike količine vode, a po mogućstvu sa jakom udarnom snagom. Mlazničar je izložen opasnosti od eksplozije, toplotnog isijavanja i povreda od oburvavanja.Za požare kod skladišta boja i lakova, koristiti uglavnom penu

12.4.GAŠENJE POŽARA HEMIJSKOJ INDUSTRIJI

Hemijsku industriju karakteriše visokoautomatizovana proizvodnja i tehnološki ciklus sa velikom povezanošću i uslovljenošću različitih tehnoloških celina. Osnovnu bazu za dalju preradu najčešće čine proizvodi koji se dobijaju iz nafte, a koriste se i organske i neorganske kiseline, gasovi i druge materije.

Nastanak požara zbog specifičnosti tehnološkog procesa podrazumeva brzo širenje požara sa mogućnošću pojave eksplozije i razvoja toksičnih produkata gorenja.Izviđanjem požara se određuju najbolje pozicije mlazeva, mesta sečenja pravca širenja požara, izbor sredstava za gašenje i dr.

Pravilan izbor sredstava za gašenje zbog raznorodnog karaktera gorive materije u tehnološkom procesu može da dovede u dilemu. Za neposredno gašenje, ne treba koristiti vodu već prah i eventualno penu. Pri izvođenju, a posebno pri donošenju odluke o taktičkom nastupu i postupcima vezanim za akciju gašenja i eventualnu evakuaciju, treba konsultovati odgovarajuće stručnjake.

U zavisnosti od vrste tehnološkog procesa u pojedinim firmama prekid proizvodnje ili snabdevanja energentom može izazvati požar ili eksplozije, a nestručna intervencija ili nepravilno određeno sredstvo za gašenje može naneti velike materijalne štete ili izazvati povređivanje ljudi.

Intervencija gašenja treba da ide u pravcu prekida mogućeg širenja požara, zaštite prostora koji nije zahvaćen požarom i kon- strukcionih elemenata, te nastupa na žarište požara. Zato je potrebno zatvoriti određene ventile za dotok energije i angažovati stručna lica.

Intervencije u hemijskoj industriji podrazumevaju poštovanje širokih normi zaštite učesnika akcije gašenja, kroz ličnu zaštitnu opremu, izolacione aparate i primenu odela za zaštitu od toplote, ili odela za zaštitu od dejstva agresivnih materija.Gašenje požara u hemijskoj industriji se ne zasniva na striktnom poštovanju klasičnih metoda gašenja, već zahteva specifičan pristup angažovanju snaga i sredstava, shodno datim uslovima i situaciji.

12.5.GAŠENJE POŽARA U MLINOVIMA

Mlinovi su objekti koji su zidani u više etaža sa stepeništem i trakom duž njih. Veza između prizemlja i tavanskog prostora je direktna, što uslovljava širenje požara velikom brzinom. Tehnološki proces ide smerom od tavanskog dela ka prizemnom, a konstrukcija može biti armiranobetonska ili klasična - opeka. Tavanice imaju otvore za prolaz transportnih kanala. Velike naslage prašine su izvor dodatnih opasnosti od pojave požara i eksplozije.Požar, nastao izbijanjem u bilo kom delu, veoma brzo će se širiti duž prostora veze gorivih materija i naslaga prašine na njima. Požar donjih slojeva ubrzaće širenje po vertikali, zahvatajući pri tome i gorive elemente građevinske konstrukcije. U slučaju eksplozije, može doći do rušenja konstrukcije. Akciju gašenja treba organizovati sa pozicija koje su iznad žarišta požara ili pak iz pravaca njegovog širenja i pri tome treba koristiti komunikacione puteve. Gašenje se vrši vodenom maglom ili raspršenom vodom u pravcu širenja požara. Obavezno treba hladiti i konstrukcione elemente, a zatim pristupiti gašenju žarišta požara.

13 GAŠENJE POŽARA U JAVNIM OBJEKTIMA

Požari u javnim objektima su specifični i opasni, kako zbog uslova brzog širenja požara, tako i zbog preuzimanja radnji vezanih sa

26

spasavanje i evakuaciju ljudi, koji su zatečeni u požarom zahvaćenom prostoru. Ako se požar ne može ugasiti raspoloživim sredstvima za gašenje, ili ste u pripremama za gašenje požara, treba svim sredstvima pokušati ograničiti požar na već zahvaćeni prostor na način da:

- otklonite od požara još nezahvaćene predmete iz požarom ugroženog prostora- nakon napuštanja požarnog prostora iza sebe zatvorite vrata! Prie početka akcije gašenja ne pokušavajte "zračiti" prostor!- vrata u požarnom sektoru držite zatvorena, prvenstveno vrata prema stepeništu- isključite klima i ventilacijske uređaje, - zatvorite plinske i naftne vodove koji vode u prostor zahvaćen požarom- ako ugrejanu površinu boce možete uhvatiti golim rukama, boce sa zapaljivim plinom na vrieme izvucite na otvoreno- posmatrajte okolinu i ako je ugrožena letećim iskrama i plamenim jezicima, u susednim zgradama i ugroženim prostorima zatvorite sve otvore kao što su prozori, vrata i luknje na potkrovljima. Po potrebi ugrožena mjesta hladite-vlažite, ako treba i s mlazom vode iz hidranta.

U slučaju da požar nije moguće ugasuti priručnim srestvima ,svaka informacija za vatrogasce je dragocena. Stavite se na raspolaganje vatrogascima i ponudite svoju pomoć, te ih izviestite o:- mestu centra požara- eventualno nestalim osobama- eventualno zarobljenim osobama (bolesnici, djeca, starije osobe, invalidi)- posebnim opasnostima (sprejevi, boce s plinom, kemikalije)- ugroženim životinjama, posebnim vrijednostima- smještaju sklopki i elektro-osigurača- položaju hidranata (posebno podzemnih)- eventualno dodatnim izvorima vode- osnovnim karakteristikama zgrade i rasporedu soba- sumnjivim predmetima (kanistrima, bocama, napravama i sl.) koji bi mogli ukazivati na namjeru izazivanja požara

13.1GAŠENJE POŽARA U BIOSKOPIMABioskopi su zatvoreni i otvoreni prostori gde se okuplja veći broj ljudi, pa je stoga i stepen opasnosti pri požaru različit.

Kod požara bioskopa u nekom prostoru bez krova, opasnost za gledaoce, a takođe i za vatrogasne ekipe, nije izražena. Gašenje se sprovodi brzo prema otvoru, bez opasnosti od rušenja konstrukcije.Kod požara bioskopa koji se nalazi unutar neke zgrade, posebnu opasnost čine panika i haos koji nastaju prilikom izlaska iz bioskopa. Zbog toga može doći do gubitka velikog broja ljudskih života. Specifičnost kod bioskopa je zamračenost dvorane, pa u uslovima funkcionisanja osvetljenja, nije moguća orijentacija ugroženih ljudi. Sve to bitno utiče na planiranje i izvođenje akcije evakuacije ljudi iz ovog prostora. Bioskopske dvorane se izrađuju u vidu prizemnih i spratnih objekata. Ako je bioskopska dvorana na spratu, evakuacija zahteva ne samo izlazak iz prostora dvorane već i kretanje kroz stepenišni prostor.Organizovanje evakuacije u uslovima sa izraženim razvojem produkata gorenja, je samim tim komplikovanije i direktno utiče na pojavu panike.U procesu izviđanja požara treba sagledati sledeće elemente:- broj ugroženih ljudi i udaljenost od izlaza,- postojanje evakuacionih puteva, pozicije glavnih i pomoćnih izlaza iz objekta,- mesto, veličinu i obim požara, pravce širenja i ugroženosti susednih prostora,- pravci nastupa gašenja, mogućnost snabdevanja vodom i zaštitu evakuacionih puteva.Ako požar nastupi u trenutku prikazivanja filma, kada je publika u dvorani, kino operateri i radnici koji razvode gledaoce moraju biti prisebni i treba da sprovedu sledeće radnje: da isključe mašinu i zatvore metalne pregrade prema dvorani, da upale panično osvetljenje i isključe napajanje kino kabine električnom energijom.Osnovni zadatak vatrogasnih ekipa je trenutna akcija gašenja sa sprovođenjem evakuacije ljudstva unutar bioskopa. Ako razvodnici nisu otvorili sve izlaze, vatrogasna jedinica je dužna da to radi, a uz zaštitu vodene magle sprovodi se proces evakuacije. Putevi komunikacije iz dvorane do izlaza iz objekta takođe moraju biti pod neprekidnom zaštitom vatrogasnih ekipa, kako bi se uspešno sproveo proces evakuacije.Kod izbijanja požara u praznoj dvorani, glavne snage treba usmeriti na akciju gašenja požara uz hlađenje susednih površina. Najefikasnije gašenje se ostvaruje primenom vodene magle na sektorima gašenja.Zbog velike količine gorivih materija unutar dvorane i izraženog razvoja produkata gorenja obavezna je upotreba izolacionih aparata.

13.2.GAŠENJE POŽARA UPOZORIŠTU

Pozorište čini kompleks prostorija različitih namena koje se generalno mogu razvrstati na: scenski i gledališni deo.U scenski deo spadaju sledeći prostori: pozornica, posebne prostorije za razne namene (stolarska radionica, dekorateri, garderobe, šminkernica i dr). Gledališni deo čine sledeći prostori: sala, foaje, garderoba, bife i druge prostorije.

Veličina pozorišta je varijabilna i kreće se od dvorane koja može primiti nekoliko stotina gledalaca, do dvorana koje su oprem- ljene za smeštaj nekoliko hiljada posetilaca. Od veličine dvorane, broja i veličine pratećih prostora zavisi i stepen požarne ugroženosti.

Pozornica je odgovarajućim vatrootpornim konstrukcijama požarno izdvojeni prostor. Oblik može biti pravougaoni, ali su

27

mogući i drugi oblici. Pozornica je direktno vezana za sporedne komunikacije zbog prirode svoje namene. To je prostor izražene visine i manje površine u odnosu na gledališni deo. U ovom prostoru su smešteni uređaji za podizanje i spuštanje kulisa, uređaji za svetlosne i zvučne signale, kao i drugi tipovi uređaja.

U zavisnosti od vremena izgradnje i propisanih preventivnih mera, različit je arhitektonski pristup i vrsta konstrukcionih ele- menata. Starija zdanja imaju rešetkaste metalne nosače preko kojihje kao pokrivka položena oplata od lima. Savremena zdanja su izgrađena od znatno jače armiranobetonske konstrukcije.

Ispred pozornice se nalaze čelična ili azbestna zavesa koja štiti dvoranu u slučaju izbijanja požara na pozornici. Tu su instalirani stabilni sistemi za gašenje tipa "Sprinkler" sa vodenim zavesama ili halonskim sredstvima za gašenje kojima se gasi početni požar.

Razvoj požara, počev od momenta izbijanja pa do momenta stizanja vatrogasnih ekipa, je veoma izražen. Velika količina gorivih materija, izdvajanje produkata gorenja, toplotna zračenja u uslovima velikih otvora i jakih strujanja, karakterišu razvoj požara u pozorištu. Postojanje i aktiviranje ventilacionih kanala bitno doprinose smanjenju uticaja otrovnih produkata gorenja ka gledališnom prostoru.

Da bi se bezbedno izvršilo napuštanje gledališnog prostora bitno je otvaranje svih otvora i blagovremena uputstva za dalje kretanje radi evakuacije gledalaca, a koja daju dežurni radnici. Bitno je sprečiti paniku i stampedo što bi dovelo do nesagledivih posledica po gledaoce. U procesu izviđanja treba sagledati sledeće elemente:- broj ugroženih ljudi i udaljenost od izlaza (ako prethodno nije izvršena evakuacija),- rastojanje evakuacionih puteva i pozicije glavnih i pomoćnih izlaza,- mesto, veličinu i obim požara, ugroženost susednih prostora,- pravce širenja požara,- pravce nastupa gašenja, zaštitu evakuacionih puteva i mogućnost snabdevanja vodom sa zidnih hidranata.

Odmah po stizanju na mesto intervencije glavne snage treba usmeriti na bezbedno izvođenje evakuacije (ako već ranije nije završena). Evakuaciju treba izvoditi kroz sve raspoložive izlaze koji će biti branjeni dejstvom vodene magle. Deo snaga treba usmeriti na zaštitu evakuacionih prostora unutar celog objekta, kao i sprečavanje pravaca širenja požara.

Rukovodilac akcije gašenja, na osnovu operativnog plana gašenja i evakuacije, sagledava tokove akcija, usmeravajući snage na određene pravce gašenja shodno datoj situaciji. Treba nastojati da evakuacioni putevi ne budu zakrčeni i izbegavati da se preko njih polaže vatrogasna armatura.

Kod požara na sceni i pri odsustvu protivpožarne zavese, raspoložive snage i sredstva za gašenje se uvode iz pravca gledališne sale. Takođe se pristupa izvlačenju armature na određene vertikalne površine putem unutrašnjih komunikacionih puteva ili lestava, sa ciljem nalaženja povoljnih pozicija za usmeravanje sredstava za gašenje.Ako je protivpožarna zavesa spuštena, snage i sredstva se uvode iz pravca prostorija koje se nalaze uz scenu, kroz otvore na bini.Kod požara u radionicama i magacinima snage treba usmeriti najbližim mogućim putem i započeti akciju gašenja.Kod požara u gledališnoj sali glavni pravac dejstva će biti iz pravca scene, sa ciljem sprečavanja širenja požara ka njoj. Posebna se pažnja usmerava na zaštitu plafona, nosećih greda i konstrukcija na tavanskom delu. Vatrogasni mlazevi se uvode iz pravca balkona, loža i tavanskog prostora.

13.3.GAŠENJE POŽARA U BOLNICAMA

Bolnice se uglavnom rade po tipskim projektima od nesagorivih konstrukcija. One se razmeštaju u jednu ili češće u više odvojenih zgrada koje su međusobno povezane spoljnim i podzemnim hodnicima.

Unutrašnji raspored u bolnicama odgovara koridornom sistemu izgradnje, što podrazumeva da su sve prostorije vezane zajednu osnovnu komunikaciju. Osnovne prostorije bolnice su: sobe, kabineti, laboratorije, sale, magacini, apoteke i dr. Unutar njih su smešteni osetljivi i vredni elektrouređaji, razne hemikalije i medikamenti, boce sa kiseonikom i niz drugih materijala.

Požar se, uglavnom širi preko gorivih materijala unutar prostora. Od konstrukcija mogu goreti drveni predmeti, prozorska krila i vrata, dok bi požar ostalih gorivih predmeta uslovio širenje kroz stepenište uz izraženo izdvajanje produkata gorenja. To bi najverovatnije uslovilo i pojavu panike među bolesnicima što bi dodatno usložilo situaciju.Izviđanjem treba ustanoviti sledeće elemente:- koji su delovi zgrade ugroženi i koji je stepen ugroženosti,- šta gori, gde gori i koji je obim požara,- evakuacioni pravci i način sprovođenja evakuacije,- pravci širenja požara,- način uvođenja i pravci dejstva mlazeva,- način snabdevanja vodom.Izviđanje požara se vrši u nekoliko pravaca, po mogućstvu tiho, ne ulaskom u bolničke sobe bez preke potrebe.Spasavanje i evakuaciju bolesnika treba vršiti samo u slučaju kada to situacija nalaže. Ono se izvodi uz pomoć medicinskog osoblja, radi pružanja potrebne pomoći. Evakuaciju treba izvoditi evakuacionim putevima, a to uslovljava njihovu maksimalnu zaštitu po stepenu prioriteta. Evakuaciju teških bolesnika treba vršiti uz pomoć nosila.Spasavanje bolesnika sa infektivnog odeljenja zahteva posebne mere. U saradnji sa stručnim medicinskim osobljem, a preduzimanja adekvatnih mera zaštite treba sprečiti mogućnost širenja zaraze.U slučaju požara većih razmera, pored korišćenja unutrašnje komunikacije, treba angažovati sve raspoložive snage i opremu za njeno izvođenje. Evakuacija putem lestava i platforme je daleko primernija, no upotreba drugih sprava s obzirom na karakter bolesti ugroženih ljudi.Gašenje požara treba izvesti tako da se mesto požara napadne iz više pravaca, uz sprečavanje širenja požara na susedne površine. Za

28

gašenje treba koristiti vodenu maglu i raspršeni mlaz, ako to karakter gorive materije dozvoljava, a ako se radi o hemikalijama i električnim uređajima treba koristiti prah, CO2 i adekvatni oblik pene.

13.4.GAŠENJE POŽARA U USTANOVAMA ZA DECU

U ustanovama za decu poput jaslica, obdaništa, škola, internata, aktivnosti vatrogasnih jedinica usmerene su na omogućavanje akcije evakuacije iz određenog prostora i na uporednu akciju gašenja i štićenja susednog prostora.Konstrukciono rešenje ovih objekata je najčešće po koridornom sistemu unutrašnjeg rasporeda prostorija, povezanih centralnim hodnikom i stepenišnim prostorom. Građevinski konstrukcioni elementi su izrađeni, najčešće, od negorivog materijala. Objekti su prizemni i spratni, a unutrašnji raspored i pripadajući inventar odgovaraju nameni prostora.Požar nastao na određenom delu širio bi se putem komunikacionih konstrukcija ili kroz otvore po vertikali i zahvatio bi sve gorive materije. Razvoj požara bi izazvao paniku među decom, čije je ponašanje u tim uslovima teško definisati.Izviđanjem požara treba sagledati sledeće elemente:- koji su delovi prostora ugroženi i stepen ugroženosti,- evakuacioni pravci i mogući način njegovog sprovođenja,- šta gori, gde gori i obim požara,- način uvođenja i pravci dejstva mlazeva,- način snabdevanja vodom.Od odlučujućeg je faktora prisebnost i sposobnost dežurnog osoblja za sprovođenje organizovanog i sigurnog načina evakuacije. Dežurno osoblje treba svojom smirenošću maksimalno da stiša eventualnu paniku kod dece.Dolazak vatrogasnih jedinica na licu mesta podrazumeva momentalno angažovanje na omogućavanju akcije evakuacije dece (ukoliko ona nije već izvršena). Evakuaciju treba izvoditi komunikacionim putevima uz otvaranje otvora radi ulaska svežeg vazduha i izlaska produkata gorenja. To će verovatno usloviti i brže i intenzivnije razvijanje požara, pa deo snaga i sredstava treba angažovati na sprečavanju širenja požara i omogućavanju vršenja evakuacije. Ukoliko se komunikacionim putem ne može izvršiti evakuacija, decu treba izvesti u delimično zaštićen prostor, a odatle, uz pomoć mobilne vatrogasne opreme, na slobodan prostor.Sva evakuisana deca se razvrstavaju po grupama ili razredima i vrši se provera. Vatrogasne ekipe pretražuju prostore kako bi pronašli eventualno nastradala lica. Istovremeno se pristupa usmeravanju vatrogasnih ekipa na lokalizovanje i likvidaciju požara.

13.5.GAŠENJE POŽARA U PRODAVNICAMA, ROBNIM KUĆAMA I SAJMOVIMA

Gašenje požara u manjim trgovinskim objektima i u velikim robnim kućama, nosi sa sobom velike opasnosti po lica koja su tu zatečena, kao i za vatrogasne ekipe. Ovi požari nanose veliku štetu, jer je na malim površinama koncentrisana velika količina robe različite namene i vrednosti.Zgrade robnih kuća imaju obično nekoliko grupa prostorija gde se obavlja trgovina, pomoćne, tehničke i administrativne prostorije.Velike trgovačke hale i sajmovi se grade na velikim površinama, sa stranama u staklu i visine ne manje od 5 m. Unutrašnjim pomičnim pregradama su podeljene na prodajne prostore, ali osnovna površina predstavlja jedan veliki požarni sektor. Nosači konstrukcija mogu biti od čelika ili armiranog betona.Izbijanje požara na jednom delu ovih prostora, u zavisnosti od karaktera i namene robe koja se nalazi u njima, može usloviti brži ili sporiji razvoj požara. Kada se radi o proizvodima izrađenim od gorive materije intenzitet gorenja će biti veliki, razvoj produkata gorenja intenzivan sa mogućnošću brzog širenja požara na susedni prostor. U suprotnom, intenzitet gorenja će biti manji, ali razvoj produkata gorenja je i dalje veliki.Brzom razvoju širenja požara će doprineti, pored požarnog opterećenja materija koje se u njima nalaze, i konstrukcioni način izgradnje uz instaliranje pokretnih stepenica, liftova, dizalica i većeg broja otvora.Poznat je tragični primer požara briselske robne kuće "Gpoua- ćop", maja 1967. godine, kada je poginulo 325 ljudi. Požar je izbio na delu prodaje sportske i kamp opreme i munjevitom se brzinom širio po horizontalnoj i vertikalnoj osnovi. Iako je sama robna kuća izrađena od vatrootpornih materijala objekat je u potpunosti izgoreo.Izviđanjem požara treba sagledati sledeće elemente:- koji su delovi prostora ugroženi i stepen ugroženosti,- da li je potrebna evakuacija, način njenog sprovođenja i mere zaštite,- šta gori, gde gori i površine požara,- način uvođenja i pravci dejstva vatrogasnih mlazeva,- način snabdevanja vodom.Putem komunikacionih veza pristupa se momentalnoj evakuaciji svih ugroženih uz odgovarajuću zaštitu vodenom maglom. Raspoloživa vatrogasna oprema, poput vatrogasnih lestava i platformi, angažuje se u akciji spasavanja ugroženih lica. Pri sprovođenju evakuacije treba omogućiti provetravanje prirodnim ili prinudnim putem zbog izraženog razvoja produkata gorenja na pravcima puteva kojima se ona izvodi. Zbog velikih unutrašnjih visina valjana je upotreba platformi i lestava u procesu gašenja požara i treba ih locirati na pravcima širenja požara po delu krovne konstrukcije. Kod požara velikih hala i sajmova, krovna konstrukcija, koju čine čelični nosači, armiranobetonske grede, pod dejstvom toplote delimično se deformiše. Direktno nalivanje i kvašenje vodom dovešće do trenutnog hlađenja, velikih deformacija i njihovog pucanja. Ovo treba imati u vidu kod određivanja pravca nastupa vatrogasnih ekipa. Pravce treba određivati sa onih pozicija koje su sigurne od mogućeg obrušavanja i rušenja.

29

Ako je požar izbio u magacinskom prostoru, poziciju uvođenja pruge za gašenje treba odrediti najkraćim mogućim putem preko glavnog i sporednih ulaza u objekat. Obično se magacinski prostor naslanja na trgovinski prostor. Aktivnom zaštitom ove veze sprečava se širenje požara ka prodajnom delu.Kod gašenja prodavnica i robnih kuća, smeštenih na spratu neke stambene ili poslovne zgrade, obavezno je provetravanje. Ovde posebnu pažnju treba obratiti na moguće širenje požara i produkata gorenja kroz otvore za ventilaciju, klimatizaciju, elektrorazvode i dr. Ukoliko situacija to nalaže evakuaciju treba izvršiti komunikacionim putem ili korišćenjem mobilne vatrogasne opreme. Upotreba lestava i platforme, pored akcija evakuacije, omogućava i efikasno gašenje i štićenje prostora na pravcu razvoja požara na spoljnom delu zgrade, po vertikali.Gašenje požara u navedenim objektima podrazumeva zaštitu vatrogasnih ekipa ličnom zaštitnom opremom, uz obaveznu zaštitu disajnih organa izolujućim aparatima.

13.6.GAŠENJE POŽARA ČVRSTIH GORIVIH MATERIJA (UGALJ,PAPIR ,PILJEVINA)

Osnovnu sirovinsku bazu u raznim industrijskim granama predstavlja drvena građa, piljevina, koks, ugalj, papir i dr. Ove materije mogu biti i osnovne sirovine za dobijanje energije. To su materije organskog porekla i u njihovom sastavu preovlađuje ugljenik kao osnovni element. Njihova glavna karakteristika je veliki intenzitet gorenja i nastavak procesa dok ima gorive mase, ukoliko se ne preduzme akcija gašenja. Oslobađaju veliku količinu toplote i intenzivan je razvoj produkata gorenja.Izviđanjem požara treba sagledati sledeće elemente:- vrsta i karakter gorive materije, mesto požara,- potreba evakuacije ugroženih ljudi,- površine požara i pravci širenja,- način prevrtanja gorive materije i potrebna mehanizacija za to,- način snabdevanja vodom.

13.6.1.DRVENA GRADJA

Gašenje požara prostora u kome je smeštena drvena građa može biti praćeno preletom iskri na određenu udaljenost, što može dovesti do istovremene pojave požara na nekoliko odvojenih zona.

Obavezna je zaštita vatrogasnih ekipa izolacionim aparatima, a ako je to potrebno i odelima za zaštitu od visokih temperatura. Kao sredstvo za gašenje se koristi voda, u startu punog mlaza, a potom, da bi se suzbio požar, u dubini naslage, u vidu raspršenog mlaza. Solidan efekat se postiže i primenom teške vazdušne pene, ako je moguć prilaz za njeno nabacivanje. Prethodno se površina nalije slojem vode da bi se obezbedilo bolje "klizanje" pene i produžilo vreme njene razgradnje. Najbolji efekat se postiže upotrebom prodorne vode. Prodornu vodu dobijamo kad 1-3% fluor-hemijskog ili fluors-intetičkog ekstrakta dodamo u rezervoare sa vodom. Izbor taktičkog nastupa je istovetan kao kod upotrebe vode.

13.6.2.UGALJ

Samopaljenje uglja je česta pojava, bilo da je ugalj uskladišten u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Gašenje uglja je težak i komplikovan zadatak, jer je teško zahvatiti i pogasiti skrivena žarišta vatre koja se nalazi duboko u naslagama uglja. Ako je ugalj na otvorenom prostoru situacija je donekle povoljnija zbog manje opasnosti od ugljen-monoksida i dima.

Ako je ugalj smešten u podrume, gašenje je otežano zbog prisustva velike količine ugljen-monoksida i nagomilavanja toplote. Ulaz u podrumske prostorije bez zaštitne opreme (izolacionih aparata ili zaštitne maske sa specijalnim cedilom koje štiti od ugljen-monoksida), predstavalja veliku opasnost. Zadržavanje i rad u podrumu je otežan zbog visoke temperature i prašine koja se javlja pri prebacivanju uglja.

Razlikuju se dva slučaja gorenja uglja:požar uglja koji gori plamenom sa velikim površinama užarenih naslaga uglja,požar uglja bez plamena i bez užarenih naslaga tako da je masa uglja zagrejana do izvesnog stepena pri čemu se javlja dim i ugljen-monoksid (žarišta se nalaze u dubini naslaga i mogu se nalaziti na više nezavisnih mesta).

U prvom slučaju gašenje se ostvaruje vodom, raspršenim mlazom, a ako je požar zahvatio velike količine uglja i natapanjem vodom. Kada je požar ugašen, potrebno je da se ugalj izbaci iz podruma da bi se rashladio i osušio. Ovaj ugalj treba što pre utrošiti.

U drugom slučaju gašenja vodom nije potrebno, jer je dovoljno da se ugalj prebaci u druge prostorije gde će se rashladiti da bi se kasnije mogao vratiti na svoje mesto. Za gašenje požara u ovom slučaju, u slučaju potrebe, mogu se koristiti specijalne (koplje) mlaznice.

Za gašenje požara uglja može se vrlo efikasno primeniti prodorna voda koja lakše prodire do skrivenih žarišta vatre.

13.6.3.GAŠENJE POŽARA GUMA

Gašenje guma podrazumeva nastup sa velikim brojem pozicija nabacivanja pene kao sredstva za gašenje, uz prethodno kvašenje skladištenih guma. Efikasna je upotreba teške i srednje pene, a donekle i prodorne vode.

30

13.7.GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA, TROLEJBUSKIM, TRAMVAJSKIM I AUTOBUSKIM DEPOIMA

Depoi i garaže su namenjeni za čuvanje, tehničko održavanje i remont transportnih sredstava (autobus, tramvaj, trolejbus, automobil). Depoi i garaže se grade kao prizemne i višespratne zgrade. Transportna sredstva se najčešće smeštaju u zgradama visine 15-20 m, velikih dužina i širina. Konstrukcija je čelična ili armiranobetonska sa ispustima od opeke, a na krovovima su pokrivke ili staklo sa više nezavisnih ulaza.Postoje i garaže sa jednim ili dva ulaza, koje se nalaze ispod nivoa zemlje a u koje se smeštaju automobili ili autobusi.Na razvoj požara može uticati nekoliko situacija i to: nastanak i razvoj požara na prevoznim sredstvima, razvoj i širenje požara na gorivima (goriva, maziva, boje), ili je u pitanju jedno i drugo.Prostorije depoa brzo se pune produktima gorenja uz oslobađanje velikih temperatura. Visina depoa i mogućnosti priliva svežeg vazduha doprinose izbijanju konvektivnih strujanja zagrejanih produkata gorenja i širenju požara po delovima krovne konstrukcije. Plamen koji je zahvatio jedno vozilo, zbog postojanja raznih vrsta gorivih materija, brzo se širi na susedna vozila, zahvatajući plamenom sav gorivi materijal u okruženju i zagrevajući konstrukcione elemente. Sve to, usled neblagovremenog nastupa vatrogasnih ekipa, dovodi do rušenja delova konstrukcija, čime je bitno otežan prilaz ekipa mestu požara.Izviđanjem požara i površine sagledavaju se sledeći elementi:- predmet izbijanja požara i površine zahvaćene njim,- način i pravci evakuisanja požarom j oš nezahvaćenih prevoznih sredstava,- pravci širenja požara i zaštita konstrukcija,- mogućnost snabdevanja vodom.

Kod gašenja požara u garažama i depoima, osnovni zadatak vatrogasnih jedinica je zaštita pokretnih vozila od požara i njihovo izvoženje iz prostora. Za ovu delatnost se organizuju radnici remontne hale, ili vozači vatrogasnih vozila koji nisu angažovani u obezbeđenju neposrednog gašenja.Vatrogasna vozila i pripadajuća armatura se postavljaju tako da ne ometaju akciju evakuacije vozila.

Gašenje požara podrazumeva aktivno gašenje upaljenih vozila, zaštitu susednih vozila, konstrukcija i zapaljivog materijala u okruženju. Mlazeve treba postaviti na položaje odakle se postiže maksimalni efekat, ali i na dovoljnoj udaljenosti radi bezbednosti vatrogasnih ekipa.

Zaštita vatrogasnih ekipa podrazumeva obaveznu upotrebu izolacionih aparata, a za podzemne požare i upotrebu odela za zaštitu od temperature. Posadu treba češće menjati, a one posade koje se nalaze u blizini gašenja treba po potrebi kvasiti mlazevima vode.Za gašenje se koristi prah ili pena. Najbolja je istovremena upotreba praha i pene i to tako da se najpre nabacuje prah u cilju prekida plamena, a neposredno posle toga se nalivanjem pene u cilju sprečavanja dolaska vazduha i hlađenja gorive materije. Moguća je i upotreba vodenih mlazeva, pre svega vodene magle i raspršenog mlaza, međutim, brzo hlađenje motornih sklopova vodom izazvaće njihovo pucanje. Za zaštitu susednih vozila treba koristiti vodu podesnim mlazevima.

13..8. GAŠENJE POŽARA U PODZEMNOJ ŽELEZNICI I KOMPOZICIJI VOZA

U kompleks podzemne železnice spadaju sledeće površine: stacionarni tuneli ili nadzemni objekti sa usvođenim železničkim šinama, čekaonice, stepenice, ventilacijski, sanitetsko-tehnički i elektrotehnički uređaji, podzemna predvorja, ulazi sa površine zemlje, spoljni prolazi i hodnici, vučne podstanice, ventilacioni šahtovi, tuneli komore.Razvoj požara u tunelima podzemne železnice je uslovljen specifičnošću konstrukcionog rešenja objekta kao što su: dubina, kosi tuneli, vertikalne šahte, kanali i sl.Najsloženiji slučaj izbijanja požara je na kompoziciji voza koji je ušao u podzemnu železnicu.

Razvoj požara u tunelu karakteriše se osnovnim zonama koje se odlikuju temperaturom i sastavom gasne izmene od žarišta požara i aktivnog gorenja iza žarišta požara. Brzina ventilacionog strujanja u tunelu je 0,5-0,3 m/s, što u zoni aktivnog gorenja prouzrokuje promenu gasne sredine. Zona iza žarišta požara odlikuje se povećanom temperaturom, a parametri razvoja požara za- vise od utroška vazduha i požarnog opterećenja. Razvoj požara na kompoziciji uslovljava i razvoj visokih temperatura (800-1000°C) i odlikuje se velikom linearnom brzinom širenja požara do 2 m/min. u pravcu kretanja vazduha iz ventilacionih sistema.Kod izbijanja požara na vagonu voza, koji se kreće u tunelu, na razvoj požara utiče ventilacija vazduha, a uslovljen je i brzinom kretanja voza. Pri kretanju voza, vazduh kroz otvore na krovu sa jedne strane struji u vagon, a sa druge strane se vraća u tunel čime se brzo povećava temperatura. Posle 4-5 minuta dolazi do pucanja stakla kod žarišta požara, a temperatura dostiže 1000°C, uz intenzivno zadimnjavanje. Produkti gorenja ulaze u tunel, kroz ventilaciju i razbijene prozore, a širenje požara ide u pravcu suprotnom od kretanja kompozicije.Požar na stepenicama tunela karakteriše se visokom brzinom širenja od dna prema izlazu, pod dejstvom konventivnih strujanja produkata gorenja, koji imaju visoku temperaturu. Pri požaru su moguće deformacije i rušenja konstrukcija pokretnih stepenica.Uslovi razvoja požara u službenim prostorijama se određuju zapreminom prostora i ventilacionim otvorima.

31

Za uspešnu akciju gašenja ovih požara neophodno je sledeće:- brzo izvestiti o nastalom požaru,- precizno, tačno i stručno rukovoditi ekipama,- obezbediti komunikaciju između vatrogasnih ekipa, kao i sa komandno-operativnim centrom,- angažovati dovoljan broj ekipa i sredstava,- organizovati štab za gašenje sastavljen od sledećih stručnjaka: rukovodilac akcije gašenja, inženjersko-tehnički personal, prva pomoć, policija.Ove požare karakteriše:- veliki broj ljudi na stanici, prilazima i stepenicama,- panika ljudi na stanicama,- brzo širenje požara, visoka temperatura, razvoj produkata gorenja.Izviđanjem se moraju sagledati sledeći elementi:- stepen opasnosti po ljude, najkraći i najsigurniji pravci evakuacije, bezbednost evakuacije,- način udaljavanja produkata gorenja i temperature iz zone gorenja,- način angažovanja postojeće hidrantske mreže za gašenje i zaštitu,- moguće obrušavanje konstrukcionih elemenata,- mere bezbednosti pri gašenju.

Vatrogasne ekipe, adekvatno zaštićene, ulaze u prostor podzemne železnice i pristupaju trenutnoj evakuaciji ugroženih lica uz pomoć klasične i pomoćne komunikacije. To znači da se komunikacioni putevi moraju obavezno nadgledati, a po potrebi i hladiti uz kontrolisan pristup manjih količina produkata gorenja.Dežurno lice će isključiti elektronapajanje, a po završetku akcije evakuacije će se krenuti na gašenje požara. Izbor sredstava za gašenje zavisi i od karaktera gorive materije. Za brzo gašenje treba koristiti prah i penu, a vodu za eventualnu zaštitu.

Važna je izrada operativnog plana gašenja požara, njegova prorada i postupanje u skladu sa adekvatnim postavkama iz operativne karte.

Gašenje požara železničke kompozicije, koja se nalazi izvan podzemne železnice, manje je složena od prethodno navedenog, ali je i dalje veoma opasna.

Ako je požar zahvatio pojedine vagone ili celu kompoziciju, koja se nalazi u blizini nekog objekta ili stanice, mora se pristupiti dislociranju kompozicije na sporedni kolosek. Ako to nije moguće odmah se pristupa akciji gašenja na licu mesta, a stepen opasnosti zavisi od vrste i karaktera materije koja se eventualno transportuje.

Ako je vatra zahvatila cisternu sa naftom ili drugom gorivom materijom, treba pristupiti odvajanju i dislokaciji na manje opasno mesto na kome je moguće izvršiti efikasno gašenje. Gašenje se vrši uporednim nabacivanjem praha i pene u rezervoar cisterne, koja se hladi upotrebom vodenih mlazeva.

13.9.GAŠENJE POŽARA AUTOMOBILA

Ukoliko za vrieme vožnje osetite neugodan miris paljevine, zaustavite vozilo i isključite motor. Kad ste se uvjerili da miris dolazi iz motora (vjerojatno se već vidi i dim) učinite slijedeće:

1.Ugasite kontakt automobila2.Povucite ručnu kocnicu3. polagano podignite poklopac motora4. ukoliko je moguće odvojite akomulator5. uzmite vatrogasni aparat (pod pretpostavkom da ga imate u vozilu) i izvucite osigurač6. aparat držite uspravno, usmjerite mlaz na vatru i počnite gasiti plamen7. ukoliko se plamen raširio, gasite isprekidanim mlazovima, jer je količina praha u aparatu ograničena

U slučaju da nemate aparat, požar nemojte nikada gasiti vodom. Plamen pokušajte "pokriti" nekim pokrivačem ili krpom nastojeći da plamen što prije ugušite. Pokušajte zadržati prisebnost i ne dozvolite da vas uhvati panika.

13.10.GAŠENJE POŽARA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

Vazdušni saobraćaj zauzima jedno od vodećih mesta u prevozu putnika i robe na velikim rastojanjima. Zbog svojih specifičnosti, pri eventualnom požaru na vazdušnim prevoznim sredstvima, zahteva se primena složenih taktičkih nastupa pri gašenju požara i spašavanja ugroženih lica.

Svi avioni imaju približno istu konstrukciju. Razlikuju se po veličini, obliku i rasporedu raznih uređaja i sistema.Osnovni konstruktivni materijali od koga su izradeni avioni su duraluminijum i legure magnezijuma, koje se pale na

temperaturi od 650oC i gore sa izdvajanjem velike količine toplote..Znatno požarno opterećenje (do 50% uzletne mase) čine zapaljive tečnosti: goriva, ulje za podmazivanje, hidraulična tečnost

za kočenje i dr. Rezervoari za gorivo su kod putničkih aviona smešteni u krilima aviona. Količina goriva je dovoljna da u slučaju požara potpuno uništi avion. Svi avioni imaju slavine za ispuštanje goriva iz rezervoara u slučaju prinudnog sletanja.

Požari na avionima mogu nastati u toku leta, pri sletanju ili uzletanju. Posebno osetljiva tačka je pri punjenju aviona gorivom.

32

Požari na avionima mogu nastati i na stajalištima ili u hangarima.Najopasniji su požari, koji nastaju posle udara aviona o površinu zemlje ili posle sudara sa preprekama. Takvi udesi su praćeni

velikim deformacijama konstrukcije, kao i samog sistema za napajanjem goriva, i razlivanjem velike količine goriva.Razmere požara i brzine njegovog širenja zavise od stepena oštećenja aviona, sistema za napajanjem goriva, količine goriva u

rezevoarima, kao i od vrste podloge na koju se razlilo gorivo.Požari razlivenog goriva karakterišu se brzim razvojem požara na celu površinu, visokom temperaturom u zoni grejanja (oko

1000oC) i visokom gustinom toplotnog fluksa. Takvi požari dovode do brzog prodiranja požara u unutrašnjost aviona. U takvim slučajevima se stvaraju pogodni uslovi za eksploziju goriva u neoštećenim rezervoarima aviona.

Primarni zadatak VJ pri požaru na avionu je da se uz gašenje što brže obavi evakuacija ugroženih putnika i posade. Za takvu akciju gašenja i spašavanja potrebno je dejstvovati sa velikim snagama već od prvog trenutka.

Da bi se uspešno obavilo spasavanje ugroženih lica iz aviona često se mora izvesti probijanje njegovog trupa na najpogodnijim mestima za bezbednu evakuaciju.

Izviđanje požara na avionima je neophodno obaviti u najkraćem mogućem vremenu i odmah rasporediti snage i sredstva za spasavanje ugroženih i gašenje požara. Kod izviđanja potrebno je ustanoviti mogućnost uklanjanja goriva, koje se iz bilo kojeg razloga izliva iz rezervoara, kao i ustanoviti smer kretanja vetra, kako bi se plamen usmerio da ide od letelice ka slobodnom prostoru, jer bi se tako usporilo dalje širenje požara.

Gašenje požara obavlja se penom i prahom, dok se vodom i vodenom maglom vrši hlađenje spoljašnosti aviona. Akcija gašenja i spašavanja mora da se izvodi veoma brzo, jer od toga zavisi uspešnost intervencije.

Na svakom aerodromu se razrađuje plan gašenja požara na vazdušnim letelicama koji sadrži: mesto i karakter požara, prisustvo ljudi i stepen njihove ugroženosti, razmere požara, pravci širenja požara, mesta najveće opasnosti od požara i uticaj meteoroloških uslova na razvoj požara.

13.10.GAŠENJE OBJEKATA NA VODI

Požari i eksplozije postali su osnovni uzroci katastrofa brodova, kako pri njihovoj eksploataciji, tako i pri izgradnji ili remontu.Za poslednjih 10-15 godina broj brodova svetske flote je porastao za više od 40%, a gubici brodova usled požara povećali su se za više od dva puta.

Osnovno prevozno sredstvo pomorskog i recnog saobraćaja čine transportni brodovi. Oni mogu biti putnički i teretni.Svaki brod sastoji se od trupa i nadgradnje. Nadgradnjom se nazivaju sve zatvorene prostorije, koje se nalaze iznad gornje palube i koje se prostiru od jedne do druge strane broda. Prostorije svakog broda su podeljene na tri osnovne grupe:službene prostorije (mašinsko, kotlovsko, pumpno i električno odeljenje);prostorije za život i rad (brodski saloni, trpezarije, kabine, kupatila, bifei i sl.);specijalne prostorije, u zavisnosti od vrste broda (teretna spremišta, obrada ribe i dr.)

Uzimajući u obzir visoku požarnu opasnost brodova različite namene, predviđaju se mere za njihovu zaštitu; konstrukciona zaštita, zaštita automatskim sistemima za gašenje požara, kao i zaštita prenosnim i prevoznim aparatima za gašenje požara.Gašenje požara na brodovima se odvija u uslovima visoke temperature, gustog zadimljenja, velike brzine širenja požara, raznovrsnih gorivih materija, kao i odsutnosti bezbednih puteva evakuacije.

Statistike požara na brodovima pokazuju da osnovna mesta izbijanja požara predstavljaju društvene i službene prostorije, mašinska odeljenja i spremišta za smeštaj tereta.

Najveći broj požara u društvenim i službenim prostorijama (oko 44%) se objašnjava narušavanjem pravila požarne bezbednosti.

U slučaju nastanka požara na brodu, dolazi do brzog širenja požara usled intenzivnog strujanja vazduha, povezanosti prostorija preko otvora (kako po horizontali, tako i po vertikali), kao i zbog velikog požarnog opterećenja (boje, premazi, plasticne mase, gorivo i mazivo, zapaljiv teret).

Za obezbeđenje uspešnog gašenja brodova i plovnih objekata u pristaništima, moraju biti razrađene instrukcije o saradnji luckih službi sa vatrogasnim jedinicama u slucaju požara.Pri gašenju broda neophodno je da RGP požara bude u kontaktu sa kapetanom broda. Pri spasavanju ugroženih lica sa broda neophodno je približiti brod obali, tako da se može iskoristiti cela dužina trupa za iskrcavanje. Ako to nije moguće, organizuje se spuštanje spasilačkih čamaca i uzimanje spasilačke opreme kao i umirivanje eventualne panike među putnicima. U noćnim uslovima rada potrebno je osvetljavati reflektorima brod.

U slučaju prenošenja požara na druge brodove ili objekte na obali, potrebno je organizovati odvlačenje gorećeg broda, ili odvlačenje drugih brodova ili plovećih objekata od gorućeg broda. Ako je to moguće potrebno je da se pre širenja požara brod zaokrene tako da se mesto požara nalazi u pravcu kretanja vetra. Opasni tereti koji se nalaze u blizini zone gorenja, po mogućnosti se udaljavaju.Osnovna sredstva za gašenje požara na brodovima su voda i pena. U pojedinim slučajevima se koristi i prah. Pri gašenju vodom neophodna je stalna kontrola RGP, da se ne bi narušila stabilnost broda (iskretanje ili delimično potapanje) usled prevelike količine vode upotrebljene za gašenje. Po potrebi u takvim slučajevima potrebno je organizovati i ispumpavanje vode sa broda. Zbog toga raspršeni vodeni mlaz predstavlja efikasan način gašenja. Vazdušna pena se primenjuje posebno u onim slučajevima kada se ne može prići zoni gorenja.

Glavni pravci uvođenja snaga i sredstava za gašenje unutar nadgradnje su hodnici, brodske stepenice, važni sektori broda (električna centrala, mašinska postrojenja i dr.).Po potrebi vodenim mlazevima se štite susedni brodovi i ugroženi obalski objekti. RGP mora imati u vidu da se požar može širiti po skrivenim delovima unutrašnje konstrukcije broda (preko poda, obloga, ventilacionog sistema i sl.).

Gašenje požara na brodovima za prevoz zapaljivih tečnosti (tankerima) zahteva složenu akciju gašenja požara. Raspršenim

33

vodenim mlazevima se hlade zidovi gorećih i susednih tankova. Bacačima se penom gasi požar. Da bi se požar suzbio potrebno je da se pena nanese preko zapaljene tečnosti u što kracem vremenu. Nakon likvidiranja požara potrebno je još 10 do 15 minuta vršiti hlađenje zidova tanka.

Ako se brod nalazi u plivajucim zapaljenim derivatima, teško ga je izvući iz te zone. Stoga treba penom ugasiti oko broda i pokušati izvesti brod iz ugrožene zone.Pri gašenju požara na brodovima u svim slučajevima izviđanja i gašenja, svo ljudstvo trebalo bi koristiti zaštitnu opremu, pribor za osvetljavanje (u noćnim uslovima), sredstva veze i megafone.Zbog specificnih uslova rada na gašenju plovećeg objekta, mora se posebno voditi računa o bezbednosti lica koja učestvuju u samom gašenju i spašavanju.

14 GAŠENJE POŽARA EKSPLOZIVNIH MATERIJALA, ZAPALJIVIH TEČNOSTI I GASOVA

Vatrogasna intervencija podrazumeva aktivnost vatrogasnih ekipa sa odgovarajućeg bezbednog rastojanja uz preduzimanje neophodnih mera zaštite vatrogasaca. Ukoliko požarom nije zahvaćen eksplozivni materijal a postoji mogućnost širenja vatre ka njemu, neophodna je akcija hlađenja vodom da bi se sprečila eventualna eksplozija.

14.1. POŽAR ZAPALJIVIH TEČNOSTI

Zapaljive tečnosti u vidu tečnih goriva, sirovina ili gotovih proizvoda imaju široku primenu kao pogonska goriva u industriji, energetska goriva u laboratorijama, sredstva za podmazivanje, rastvaranje i sl.U procesu gašenja zapaljivih tečnosti važno je napomenuti koje opasnosti nosi ta akcija:- zbog manje specifične težine od vode, one se u većini slučajeva ne rastvaraju u vodi, već plivaju po površini i obezbeđuju nastavak procesa gorenja;- većina zapaljivih tečnosti ima nisku temperaturu rasplamsavanja (plamište), što omogućava paljenje i na temperaturi od 20°C, što odgovara normalnoj sobnoj temperaturi;- ima veliku kaloričnu moć i pri procesu gorenja vezuje veliku količinu kiseonika;- lako isparavaju, a pare sa vazduhom, u određenim koncentracijama, grade zapaljive i eksplozivne smeše.Kada se inicira proces gorenja neke lako zapaljive tečnosti, njene pare isparavaju omogućavajući kontinuitet u procesu gorenja i zagrevajući gornje slojeve tečnosti, što dovodi do još intenzivnijeg isparavanja. Donji slojevi tečnosti su manje zagrejani i proces gorenja će se odvijati dok se ne prekine veza između gorive materije i plamena i dok se ne smanji temperatura gorive materije.Kod požara gorivih tečnosti mogu nastati sledeće situacije:- požar na površini razlivene tečnosti,- eksplozija smeše para, tečnosti i vazduha unutar neke konstant- ne zapremine,- požar u obliku baklje.Požar razlivene tečnosti se javlja u slučaju curenja ili prolivanja tečnosti po određenoj površini. Ako se tečnost zapali, proces će se nesmetano odvijati dok ima gorive materije ili ako se razvija unutar nekog zatvorenog prostora. Za proces gorenja, pored gorive materije, potrebna je i odgovarajuća zapreminska koncentracija kiseonika unutar prostora. Gorenje će se odvijati plamenom i to u pravcu vazdušnih struja, zahvatajući pri tome trenutno celu površinu razlivene tečnosti.Ako tečnost izlazi u vidu mlaza iz rezervoara, gorenje plamenom će se odvijati sve dok se plamen ne prenese unutar rezervoara.Kada je zapaljiva tečnost unutar nekog zatvorenog prostora (V=const), i ako je iznad tečnosti postojala eksplozivna koncentracija, dogodiće se jaka eksplozija, koja će razrušiti noseću konstrukciju. To će usloviti razlivanje tečnosti po okolnim površinama i prenošenje požara na njih. Eksplozija će se dogoditi i u uslovima ograničene zapremine, u prostoru gde je bila smeštena lakozapaljiva tečnost i gde su ostale njene pare.Unutar praznog rezervoara se zadržavaju gasovi. Kod pojave iskre ili plamena dolazi do eksplozije.Pare mogu goreti u vidu plamena i kod ventila cisterne. U slučaju cisterni sa lakozapaljivom tečnošću, koncentracija pare je veća od gornje granice eksplozivnosti te se zbog nedostatka kiseonika u cisterni požar neće preneti unutar nje.Gorenje u obliku baklje nastaje u uslovima rada određenih uređaja pod pritiskom, tamo gde se zapaljiva tečnost nalazi u uslovima natpritiska. Baklju karakterišu dužina, prečnik, usmerenost, temperatura i intenzitet toplotnog strujanja koji je naročito izražen.Kod požara gorivih tečnosti treba sprečiti isticanje tečnosti iz nekog prostora i smanjiti prostor u kome je došlo do isticanja tečnosti. To zahteva ispuštanje i odvođenje tečnosti u drugi - pomoćni prostor koji je siguran i gde ne može nastati proces gorenja. S obzirom na veliku kaloričnu moć goriva, zračenje toplote je intenzivno, što onemogućava približavanje mestu intervencije.U zavisnosti od gore navedenih načina odvijanja procesa gorenja upotrebljavaju se sredstva za gašenje koja brzo i efikasno prekidaju požar. Kao osnovno sredstvo za gašenje se koriste fluorosintetička, fluoroproteinska i fluorohemijska pena i prah. Voda se može koristiti za neposredno gašenje ali u vidu vodene magle, pri čemu se nad gorivom materijom stvara sloj vodene pare. Voda se više koristi za hlađenje prostora rezervoara u kome se odvija proces gorenja i susednih prostora.

14.2.GAŠENJE POŽARA NA NADZEMNIM REZERVOARIMA

Nadzemni rezervoari imaju veliku zapreminu i služe za smeštanje velike količine gorive tečnosti. Od veličine rezervoara, tj.

34

količine smeštene lakozapaljive tečnosti, zavisi i požarna ugroženost i stepen opasnosti pri akcijama gašenja.U industriji prerade nafte i naftnih derivata, rezervoari u koje se smeštaju ovi tečni fluidi imaju veliki smeštajni prostor, a grade se na udaljenosti od 10-40 metara. Požari inicirani statičkim elektricitetom, ili nekim drugim uzrokom dovešće do požara i moguće eksplozije. Oplata rezervoara će usled visokih temperatura, posle određenog vremena, pretrpeti deformacije i popustiti, omogućavajući pri tom širenje požara. Ukoliko dođe do eksplozije usled siline detonacije, delovi konstrukcije se odbacuju na velika rastojanja, snagom oslobođenog udarnog talasa.Do prenošenja požara na susedne rezervoare dolazi:- usled isijavanja i toplotnog zračenja rezervoara u plamenu, ako se nalaze u neposrednoj blizini;- prenošenjem požara na pare gasova koji okružuju rezervoare što uslovljava prenos požara na susedne rezervoare;- širenje požara preko cevovoda, u slučaju kada su ispunjeni parama tečnosti.U prvim trenucima izbijanja požara se razvijaju temperature koje su bliske temperaturi ključanja tečnosti, da bi se kasnije postepeno povećavala.

Sa povećanjem brzine vetra 8-10 m/s brzina gorenja se povećava za 30-50%, zagrevajući intenzivno površine zidova rezervoara. U slučaju da je visina zida rezervoara viša od nivoa tečnosti, pod dejstvom plamena dolazi do njihovog intenzivnog zagrevanja. Ako se ne vrši hlađenje zida rezervoara, doći će do većeg stepena deformacije, da bi posle 20 minuta od početka procesa gorenja njihova temperatura bila ravna temperaturi kaljenja materijala od kojih su sačinjeni.

U rezervoarima sa plivajućim krovom, koji neposredno naleže na gorivu tečnost, požar započinje paljenjem para naftnih derivata, a do njihovog izbijanja dolazi zbog nedostatka u hermetizaciji poklopca. Daljim gorenjem dolazi do rušenja poklopca. Posle približno 1 časa od momenta izbijanja požara, krov gubi plivajuća svojstva i tone.

Pod dejstvom toplotnog strujanja od gorućeg rezervoara i pod uticajem vetra, dolazi do zagrevanja susednih rezervoara i povećanja intenziteta isparavanja tečnosti.Akcija gašenja u navedenom slučaju podrazumeva angažovanje maksimalnog potencijala u ljudstvu i raspoloživoj tehnici, u najkraćem vremenskom periodu.

Dolaskom na mesto intervencije, rukovodilac akcije gašenja izviđa požar, vrši procenu situacije, određuje mere zaštite i evaku- acije ugroženih ljudi, pravce taktičkog nastupa, osiguranje mesta požara, kontinuitet u obezbeđivanju sredstava za gašenje, način zaštite vatrogasnih ekipa i drugo.

Praktična akcija gašenja zahteva sveobuhvatno sagledavanje svih elemenata važnih za tok intervencije, staloženu i sigurnu procenu, isključenje panike i mobilisanja svih raspoloživih snaga. Prorada operativnih karata i njihova analiza u toku intervencije, kao i pomoć i sugestije stručnih lica u ovom slučaju su na dobrovoljnoj bazi.Opremu za gašenje treba postaviti na dovoljno sigurnom rastojanju, tako da dejstvo mlazeva bude usmereno u pravcu vetra ili bočno, na pravac vetra.

Kao najefikasnije sredstvo za gašenje treba koristiti penu i prah. Prah ima zadatak da brzo prekine front požara, a pena da stvori izolujući sloj kojim se prekida veza između gorive materije i plamepa, sprečava dotok kiseonika i vrši hlađenje tečnosti. Istovremenim nabacivanjem oba sredstva za gašenje, pod pretpostavkom da su ona kompatibilna, omogućava se brz prekid plamena. Posebno treba obratiti pažnju na obezbeđivanje dometa nabacivanja, sprečavanje nekorisnog razlivanja sredstava i obezbeđenje kontinuiteta. Kapacitetu i broju angažovanih mlaznica moraju odgovarati nanete količine pene u određenom vremenskom intervalu. Visina potrebnog sloja pene zavisi od karakteristika i vrste primenjenog ekstrakta za penu, kao i veličine prečnika rezervoara. Ova visina za fluor-proteinske ekstrakte iznosi 10-100 cm, za fluor-sintetičke ekstrakte 5-50 a za fluor-hemijske ekstrakte 1-20 cm. To podrazumeva da se u vremenskom periodu razgradnje pene mora nabaciti određena zapremina pene odgovarajućim brojem i kapacitetom mlaznica za penu.Pena se može efikasno nabacivati i uz pomoć lula za penu, koje se kače na obod zida rezervoara.Akcijom aktivnog gašenja požara rezervoara uz nalivanje velike količine vode po površini štite se susedni rezervoari. Zaštita se može obezbediti i nalivanjem određene količine pene na rezervoare koje štitimo, a pod pretpostavkom da imamo dovoljne količine ekstrakta za gašenje i za zaštitu.Važno je adekvatno odrediti pozicije sa kojih se vrši nabacivanje pene u određeni prostor. Ovo postižemo angažovanjem automehaničkih lestava i platformi iz kojih se usmerava rad topova, i to nabacivanjem na suprotni zid, odakle pena klizi po celokupnoj zapremini rezervoara.Veoma važan uticaj na efikasno gašenje ima brzina strujanja vetra u momentu gašenja požara. Smer nalivanja sredstava moramo ostvariti niz pravac strujanja vetra. Dodatnu opasnost i otežavajuće uslove za rad vatrogasnih ekipa predstavlja velika količina oslobođene toplote nad rezervoarom koji gasimo.U akcijama gašenja rezervoara u kome su skladišteni derivati nafte, dodatni rizik za angažovane snage predstavlja pojava eksplo- zivnog izlivanja gorive materije iz rezervoara. To se dešava ako ima vode na dnu rezervoara ili u sirovoj nafti, zbog raznorodnosti produkata u rezervoaru i zbog primesa u nafti. Ova opasnost se najčešće javlja u momentu smanjenog nivoa tečnosti ispod polovine zapremine rezervoara i tada treba povući snage i sredstva sa bližih pozicija.Opasnost od proširivanja požara pri eksplozijama sa izbacivanjem tečnosti je velika. Vreli gasovi koji mogu biti zahvaćeni vetrom mogu prouzrokovati požare drugih rezervoara ili objekata na rastojanjima i do 100 metara od pozicije rezervoara u plamenu.

35

Sve vreme trajanja akcije mora se sprovesti odgovarajuća zaštita vatrogasaca odelima za zaštitu od dejstva toplote, izolacionim aparatima i ličnom zaštitnom opremom. Zbog razvoja velike toplote u dužem vremenskom periodu, potrebno je vodom hladiti vatrogasne ekipe na prvim linijama gašenja, i vršiti češću zamenu ljudi.

Sl. 37. Krovovi rezervoara posle iožara

14..3. POŽARI NA PUMPNIM STANICAMA ZA SNABDEVANJE VOZILA GORIVOM

Pumpne stanice za snabdevanje vozila gorivom su locirane u gradskom jezgru u blizini zgrada. Pumpne stanice na ulazu u garaže, uz određene industrijske objekte i sl., dodatno usložnjavaju akciju nastupa vatrogasnih jedinica.Požar na pumpi može biti uzrokovan direktnim nastupom požara u okviru prostora pumpe ili širenjem sa susednih gorivih površina. Dežurni radnici gase požar raspoloživim sredstvima na licu mesta, a nastup vatrogasnih ekipa je isti kao kod gašenja nafte.

14.4.TEČNOSTI KOJE SE MEŠAJUSA VODOM

Gorive tečnosti koje se mešaju sa vodom u svim odnosima lako se i brzo gase vodom. To su: alkohol, acetoni, špiritus i sl.Ukoliko je rezervoar ispunjen ovim tečnostima, ne može se vršiti nalivanje vode, jer će to prouzrokovati kipljenje, a zbog još nerazblažene koncentracije tečnosti, došlo bi do širenja požara na okolinu. U tim slučajevma za gašenje treba koristiti alkoholni tip ekstrakta pene.

14.5.POŽARI GORIVIH GASOVA

Gorivi gasovi, bilo da se skladište ili transportuju određenim cevovodima, su oni koji se nalaze pod određenim pritiskom. Usled nekontrolisanog isticanja i pri pojavi iskre, varnice ili nekog drugog toplotnog izvora doći će do pojave gorenja koja se evidentira pojavom baklje.Baklju zapaljivog gasa, koja izlazi iz nekog sistema ne treba gasiti, već treba osigurati mesto pojave baklje i pokušati sa zatvaranjem ventila kojim se reguliše isticanje gasa. Obavezno treba vršiti hlađenje sistema.Ukoliko je požar nastao u okviru nekog zatvorenog prostora, najefikasnije je rešenje neutralizacija prostora ubacivanjem inertnog gasa ili halona. U slučaju povećane koncentracije nekog zapaljivog gasa ili prašine najbolja metoda je obaranje oblaka sa mlaznicama vodene magle ,tako da se koncentracija spusti ispod DONJE GRANICE EKSPLOZINOSTIU slučaju izbijanja požara na otvorenom prostoru, sistem treba dobro hladiti, izvršiti osiguranje prostora i iz okoline odstraniti metalne

36

predmete koji mogu biti inicijatori ponovne pojave požara. Sistem treba hladiti, velikom količinom vode uz adekvatnu zaštitu vatrogasnih ekipa odelima za zaštitu od dejstva toplote, a na ventilu treba prekinuti dovod gasa.

14.6 GRANICA EKSPLOZIVNOSTI

Minimalna koncentracija zapaljivih para ili gasova u vazduhu pri kojima smeša postaje, pod određenim uslovima, eksplozivna , naziva se„ donja eksplozivna granica“(gasa , tečnosti,).Daljim povećanjem koncentracije, smeša ostaje eksplozivna, ali do jedne nove, veće koncentracije ,iznad koje više nije eksplozivna iako dođe u dodir sa izvorom paljenja.Ova tačka naziva se „gornja eksplozivna granica. Područje između ove dve tačke se naziva „granica eksplozivnosti“.

15.GAŠENJE POŽARA MATERIJA KOJE SE TEŠKO GASE

15.1.NATRUMPripada grupi čvrstih gorivih materija i nosilac je brojnih opasnosti od požara. To je veoma mek, srebrnast metal. Pri

zagrevanju na vazduhu lako se pali pri temperaturi od 300°C, i ima izražen afinitet prema kiseoniku, zbog čega se čuva u sudu sa petrolejom i što dalje od kiselina i zapaljivih materija. Malo se upotrebljava u elementarnom stanju već u obliku jedinjenja. Sredstva za gašenje: grafit, suvi pesak i prah klase požara "B".

15.2. ALUMINIJUMPripada grupi čvrstih gorivih materija sa izraženo metalnim karakterom. Što su veći komadi aluminijuma, opasnost od požara

je manja i obrnuto. Pri sagorevanju oslobađa veliku količinu toplote uz intenzivan plamen. Smeša aluminijuma u prahu i oksida metala sagoreva eksplozivno. Neorganska jedinjenja aluminijuma su opasna sa sta novišta izbijanja požara, dok se organska jedinjenja pale na vazduhu i pri normalnim temperaturama, burno reaguju sa kiselinama, bazama i alkoholima. Sredstva za gašenje: grafit, suvi pesak.

15.3.FOSFORPoznate su dve vrste fosfora: beli i crveni. Beli fosfor lako oksidiše i lako se pali u dodiru sa kiseonikom iz vazduha pri čemu

oslobađa fosfor-pentoksid. Pri sagorevanju je moguće rasprskavanje upaljene mase. Izaziva opekotine. Čuva se i transportuje pod vodom.Crveni fosfor je manje opasan, ali se moraju preduzeti iste mere zaštite kao i kod belog fosfora. Gašenjem ili potapanjem fosfora u vodu, prekida se proces gorenja, da bi sušenjem taj proces ponovo nastupio. Za gašenje treba koristiti rastvor razređenog bakar-sulfata ili velikih količina vode.

15.4.SUMPORPripada grupi čvrstih gorivih materija. Ne rastvara se u vodi i alkoholu. Ukoliko se zagreje do temperature od 200 C dolazi do

samopaljenja. Sagoreva bleštavim plamenom sa dosta dima i nadražuje oči i organe disanja, što nalaže obaveznu primenu izolacionih aparata. Požar treba gasiti raspršenim mlazom vode ili vodenom maglom, a može i penom.

15.5.CELULOIDPri gorenju oslobađa toksične produkte uz razvoj visokih temperatura. U uslovima sagorevanja se javljaju ugljen-dioksid,

ugljenmonoksid, azot, cijanovodonična kiselina i pare kamfora. Temperatura gorenja celuloida iznosi 1.700°C, a gori i u vodi bez plamena uz razvoj otrovnih materija.

15.6.PLASTIČNE MASEProizvodi od plastičnih masa pripadaju grupi čvrstih gorivih materija. Razlikujemo termostabilne i termoplastične mase.

Plastične mase pored osnovne smole sadrže i dodatke: punila, stabilizatore, katalizatore. Stepen otpornosti zavisi od njihovog sastava. Smole u svom sastavu sadrže atome halogenih elemenata kao što su tefloni i polivinilhlorid, što otežava gorenje.Dozvoljen je izvor svih sredstava za gašenje, uz primenu izolacionih aparata.

15.7KALCIUM-KARBIDPripada grupi čvrstih gorivih materija. Sa vodom reaguje uz razvijanje zapaljivih i eksplozivnih gasova. Veoma je

hidroskopan. Temperatura topljenja je 2.300°C. Mora biti zaštićen od vlage. Za gašenje ne treba koristiti vodu, već suva sredstva za gašenje, i to sa određenog bezbednosnog rastojanja, zbog higroskopskih osobina i oslobađanja acetilena.

15.8..KISELINE

U hemijskoj industriji, a i u drugim granama industrije, je česta primena kiselina. Kiseline se dele prema prirodi na organske i neorganske. Veći broj organskih kiselina pripada zapaljivim materi jama, dok nasuprot njima najveći broj neorganskih kiselina nije zapaljiv, ali pripadaju vatrogasnim materijama.Organske kiseline: sirćetna i mravlja.Neorganske kiseline: azotna, hlorovodonična, sumporna.

Azotna kiselina HNO3 je bezbojna tečnost koja pod uticajem svetlosti, zbog delimičnog raspadanja, postaje žutosmeđa. Koncentrovana azotna kiselina se na vazduhu puši. Na organske materije HNO3 deluje razarajuće tako da se pod njenim uticajem neke organske materije same pale (drvo, slama).Azotna kiselina se danas najčešće dobija oksidacijom amonijaka. Soli azotne kiseline su nitrati, koji su u najvećem broju slučajeva eksplozivni. U blizini skladištene HNO3 ne smeju se držati zapaljivi - gorivi materijali.Ako dođe do razlivanja azotne kiseline, moguća opasnost se uklanja razblaživanjem kiseline velikim količinama vode. Razlivena kiselina se ne sme prekrivati organskim materijama. Obavezna je upotreba zaštitnih izolacionih aparata.

37

Hlorovodonična kiselina HCL je nezapaljiva tečnost, ali njeno prisustvo može biti uzrok različitih opasnosti. HCL je rastvor gasa hlorovodonika u vodi. Tečnost je ili bezbojna, ili je svetložute boje, a na vazduhu se puši. Kada dođe u dodir sa različitim metalima, dolazi do njenog razlaganja i oslobađa se zapaljiv i eksplozivan gas vodonik.Koristi se u industriji boja, metalurgiji, tekstilnoj industriji. Pare kiselina deluju razarajuće na ljudski organizam, a samo kiselina može izazvati opekotine na koži. Zaštita adekvatnim odelima i izolacionim aparatima je obavezna. Neutralizacija se vrši vodom ili nekom bazom.

Sumporna kiselina H2SO4 je nezapaljiva materija, ali se pri njenom reagovanju sa nekim drugim materijama razvijaju zapaljivi i eskplozivni gasovi. Ona je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. To je uljana bezbojna tečnost. Mnogim materijama ona oduzima vodu, što za posledicu ima njihovo paljenje. Pri reagovanju sa metalima oslobađa se zapaljiv i eksplozivan gas vodonik. Sumporna kiselina veoma štetno deluje na ljudski organizam.Koristi se za dobijanje mnogih hemijskih jedinjenja, drugih kiselina, sulfata, u industriji eksploziva i dr.Najefikasnija neutralizacija se vrši peskom ili pepelom, uz obaveznu primenu izolacionih aparata i adekvatnih odela za zaštitu. Nabacivanjem vode oslobodile bi se velike količine toplote i to u tolikom obimu da bi to omogućilo paljenje susednih zapaljivih mate- rija.

Sirćetna kiselina C3COOH je zapaljiva tečnost. Bezbojna je, karakterističnog oštrog mirisa. Organskog je porekla. Rastvara se u vodi, alkoholu i drugim organskim rastvaračima. 70% rastvor se zove esencija, a u vrlo razblaženom obliku se koristi za ishranu. Ima nisku temperaturu paljenja i samozapaljenja. Njene pare sa vazduhom grade eksplozivne smeše. Otrovna je u jačim koncentracijama. Rastvori ispod 50% su praktično nezapaljivi ali ako budu izloženi toploti, doći će do određene koncentracije para u vazduhu. Slobodno i neograničeno treba koristiti vodu za neutralizaciju uz primenu izolacionih aparata.

15.9.AMONIJAK

Amonijak NH3 je zapaljiv i eksplozivan gas. Amonijak je najznačajnije jedinjenje azota. Gas je karakterističnog mirisa koji izaziva suzenje očiju. Voda ga dobro apsorbuje, uz istovremeno oslobađanje toplote. Sa vazduhom gradi eksplozivne smeše. Duže udisanje amoni jaka je smrtonosno. Na vazduhu se teže pali, ali se zato veoma lako pali u zoni vodonika. Dobija se sintezom azota i vodonika u specijalnim uređajima i na visokim pritiscima. Ima široku primenu u proizvodnji veštačkog đubriva, u industriji boja, eksploziva i dr. Sredstvo za gašenje je voda, ili CO2, uz adekvatnu zaštitu odelima za zaštitu od agresivnih materija i izolujućim aparatima. Vodena magla ima za cilj da u zoni širenja gasa, isti lepi i spušta na pod, te na taj način vrši neutralizaciju okoline.

15.10.ACETILEN

Acetilen je bezbojan, eksplozivan gas neprijatnog mirisa zbog prisustva primesa (vodonik-sulfid, fosfor-vodonik). Lakši je od kiseonika i zauzima gornje zapreminske slojeve.Isporučuje se rastvoren u acetonu, a boce u kojima je smešten usled udara ili zagrevanja mogu eksplodirati.U slučaju isticanja iz čelične boce, treba pristupiti zatvaranju ventila boce, kao i hlađenju susednih boca. Obavezna je zaštita disajnih organa izolacionim aparatima uz primenu vatrootpornih zaštitnih odela, zbog velike toplotne moći u procesu sagorevanja.Boce treba hladiti raspršenim mlazom. Ako dođe do isticanja acetilena iz boce unutar nekog zatvorenog prostora, odmah treba za tvoriti ventil, a ako to nije moguće, acetilen, koji ističe, odmah zapaliti kako bi se sprečila moguća eksplozija.

15.11.HLOR

Hlor je gust, žutozeleni, nezapaljiv gas oštrog mirisa. U reagovanju hlora sa redukcionim materijama, kao i sa amonijakom, butanom, azotom, može doći do eksplozije. Teži je od vazduha te izaziva aerozagađenje u donjim zapreminskim slojevima.U slučaju isticanja iz neke boce - cisterne treba zatvoriti ventil. Obavezna je zaštita odelima za zaštitu od dejstva agresivnih materija i izolacionim aparatima.Može se upotrebiti kao bojni otrov, izaziva ekološku katastrofu, pa je obavezna evakuacija ljudi iz ugroženih prostora.Pri požaru na objektima gde se nalazi hlor, kao sredstvo za gašenje koristi se voda.

16.GAŠENJE POŽARA U OTEŽANIM USLOVIMA RADA

Proces gašenja požara je pre svega stručan rad koji zahteva tačno određenu organizaciju i redosled operacija, koji se još više komplikuje u zimskim uslovima, pri jakom vetru, na nepristupačnim terenima i u uslovima velikog zadimljenja prostora.

16.1.NEDOSTATAK VODE ZA GAŠENJE POŽARA

Nedostatak dovoljne količine vode za gašenje požara zahteva posebnu organizaciju i pred rukovodiocem se javlja problem obez- beđivanja dovoljne količine vode. U tom slučaju rukovodilac intervencije organizuje izviđačku grupu koja treba da obiđe teren radi pronalaženja izvorišta vode u okolini.

Voda se do mesta intervencije najčešće doprema vatrogasnim vozilima, ali se dopremanje može vršiti i autocisternama drugih

38

preduzeća, relejnim snabdevanjem vatrogasnim pumpama, a ponekad i lančanim putem pomoću drugih posuda.U takvim okolnostima je veoma bitno na koji način će se koristiti postojeća količina vode za gašenje. Sigurno je da će se u tom slučaju koristiti raspršeni mlaz ili vodena magla, uz neposredno dolaženje do mesta požara.Radi racionalnijeg korišćenja vode i pritisak na pumpi je umanjen. Ako to uslovi diktiraju, za gašenje požara se može koristiti i pena, radi efikasnijeg gašenja.Kada je slab pritisak vode na hidrantu, rukovodilac intervencije može da naredi isključenje okolnih potrošača radi povećanja pritiska.Ako je veća udaljenost mesta požara od izvorišta vode, onda se određuje sistem dovoženja vode pomoću autocisterni.

16.2.GAŠENJE POŽARA NA NISKIM TEMPERATURAMA

Niske temperature u zimskom periodu bitno otežavaju rad vatrogasnih jedinica pri gašenju požara. Pored niske temperature, zimski period često karakteriše jak vetar, vejavica i sneg. Vetar sa snegom smanjuje vidljivost čime se usporava kretanje vozila, a istovremeno se povećava razvoj požara. Poledica i neprohodnost puteva smanjuju mogućnost manevrisanja vatrogasnih vozila, što otežava akciju gašenja. Zbog gore navedenih faktora, često je onemogućeno pravilno postavljanje hidrantskog nastavka zatrpanog snegom i teško ih je pronaći. Sve to zaheva posebne pripreme koje vatrogasne jedinice moraju da obave, kako bi zimski period dočekale spremno za uspešno obavljanje zadataka u otežanim uslovima.

16.3.GAŠENJE POŽARA PRI JAKOM VETRU

Jak vetar nepovoljno utiče na razvoj požara na otvorenom prostoru jer znatno pojačava gorenje i doprinosi brzom širenju vatre. Kod otvorenih požara on razbacuje ugarak i iskre po okolini, tako da se mogu pojaviti nova žarišta. Pri jakom vetru povećava se opasnost od rušenja nagorelih konstrukcija, a vetar ometa dejstvo i usmeravanje mlazeva, naročito mlazeva pene. Za gašenje u ovakvim uslovima potrebno je angažovati jake snage, da bi se požar što pre ugasio.

16.4.GAŠENJE POŽARA NOĆU

Karakteristika požara nastalih noću, je da zbog kasnog otkrivanja, a samim tim i dužeg vremena slobodnog razvoja poprimaju velike razmere, što umnogome komplikuje akciju gašenja.Tada je otežan i rad vatrogasnih jedinica zbog slabe vidljivosti. Najčešće je teško doći do objekta koji je zapaljen i veoma se teško ulazi u objekat jer je obično zaključan.Sve ovo otežava izviđanje požara i sagledavanje situacije. Zbog nepoznavanja terena i slabe vidljivosti smanjena je brzina rada ekipa koje učestvuju u akciji gašenja, a povećana je opasnost od povređivanja.Zbog toga je potrebno vatrogasne jedinice obučavati u uslovima koji su slični noćnom radu i detaljno proučavati teritoriju koju one obezbeđuju.Za gašenje požara u noćnim uslovima neophodna je upotreba savremenih sredstava za osvetljenje. Ručne akumulatorske lampe i noseći (prenosni) reflektori znatno olakšavaju rad pri gašenju požara noću. Kod većih požara neophodno je korišćenje i prevoznih ili prenosnih agregata za proizvodnju električne energije. Naročito se moraju osvetliti putevi za evakuaciju i kretanje, zatim glavni sektori gašenja i izvori vode. Često se za osvetljenje mesta požara koriste farovi i reflektori sa vatrogasnih vozila.Od izuzetnog značaja je i međusobna komunikacija učesnika u akciji radio-vezom, kako bi se u uslovima smanjene vidljivosti imala što potpunija informacija o toku intervencije. Dobra veza doprinosi bezbednosti ljudstva i boljoj pokretljivosti vatrogasnih jedinica.Rukovodioci akcije gašenja moraju stalno da prate rad ljudstva, zbog mogućih nesrećnih slučajeva. Mesta na kojima je konstrukcija progorela ili je otvorena treba obeležiti, ili posebno osvetliti.

17.5.KONTROLA KRETANJA DIMA PRI POŽARU

Zadimljenost nekog prostora bitno otežava proces izviđanja, postavljanja vatrogasnih pruga za gašenje, izvođenje evakuacije ugroženih, kao i sam proces gašenja požara. Nekontrolisano oslobađanje dima i toplote u stambenim, stambeno-poslovnim i poslovnim prostorima, gde se nalazi ili okuplja veći broj ljudi, neminovno uslovljava pojavu panike.Intenzivan razvoj dima otežava sagledavanje mesta žarišta požara, pravce i puteve njegovog širenja, pronalaženje ugroženih lica, određivanje i kontrolu pravaca evakuacije.Svrha zadimljavanja nekog prostoraje kontrola kretanja dima pri požaru. Procesom zadimljavanja se nastala toplota i dim zadržavaju na prostoru njihovog oslobađanja, ne dozvoljavajući pri tome njegovo nekontrolisano širenje unutar objekta.

Dim se pri požaru širi komunikacionim kanalima (stepeništa, liftovi, šahtovi za klimatizaciju i smeće), brzo ispunjavajući celo- kupnu zapreminu prostora. Topli gasovi i nastali dim se usled razlike gustine u odnosu na okolni vazduh, a pod dejstvom pritiska, podižu uvis, formirajući sloj dima iznad najviše kote prostora. U gornjem delu prostora stvara se zona natpritiska, što uslovljava intenzivan protok dima kroz otvore van prostora. U donjem delu prostora formira se zona potpritiska u koji kroz otvore ulazi vazduh iz okruženja.Između ove dve zone, postoji neutralna zona, u kojoj je pritisak jednak atmosferskom i gde nema kretanja dima ni vazduha. Visina neutralne ravni zavisi od visine postavljenih otvora, te što su otvori postavljeni na višoj koti, to je i visina neutralne zone viša i obrnuto.

39

iožarom:1. Zona natpritiska; 2. Zona potpritiska; Analogija krešanja dima u dimnjaku i 3. Žarište požara; 4. Neutralna ravan na višespratnom objektuSl. 38. Uticaj položaja neutralne zone na zadimljenost prostora

Zagrejani vazduh u objektu postaje razređeniji i lakši od svežeg vazduha. Da bi se njihov pritisak izjednačio, treba omogućiti da svež vazduh ulazi kroz otvore u donjem delu objekta, a da izlazi kroz otvore u gornjem delu zajedno sa dimom i toplim gasovima.Vetar i spoljna temperatura mogu promeniti pravac kretanja dima pri požaru u objektu. U slučaju požara na jednom od nižih spratova, dim bi ispunio taj sprat šireći se naviše kroz kanale i unutar objekta. U letnjim uslovima, kada je temperatura vazduha u spoljnoj atmosferi veća od temperature unutar objekta, smer kretanja dima u objektu je suprotan. Realna je opasnost od zadimljenja spratova i puteva evakuacije ispod sprata na kome je požar nastao. Ta opasnost je tim veća ukoliko je došlo do požara iznad neutralne zone.Kontrola kretanja dima u objektu se mora sprovesti odmah po stizanju prvih vatrogasnih snaga i to na jedan od sledećih načina:- kontrola kretanja dima prirodnom konvencijom,- prinudnim provetravanjem objekta mehaničkim putem.Kontrola kretanja dima prirodnom konvencijom (plovnost dima).

Odimljavanje prirodnom konvencijom, bazira se na fizičkim zakonima razlike temperature stvorenog dima i temperature vazduha u početnoj fazi požara. Dim tada plovi kroz prostoriju i kao specifično lakši ispunjava prostor ispod plafona objekta. Ako u tom trenutku otvorimo neki od otvora u gornjem delu objekta, cela količina dima težiće da izađe izvan prostorije. U slučaju da nema otvora, celokupna količina nagomilanog dima se hladi i spuštajući se vremenom zauzima donje zapreminske prostore objekta.Odimljavanje prirodnom konvencijom se postiže otvaranjem otvora na najvišoj etaži (ako je u pitanju višespratnica) ili pri otvaranju prostora blizu plafona, ako se radi o prizemnom objektu. Kod višespratnice, kada dim ispuni ceo stepenišni prostor od prizemlja do najviše etaže, otvaraju se otvori na najvišoj etaži i na taj način vrši prirodna konvencija dima, a ne po svim etažama na stepenišnom prostoru.

To znači da se otvaranje nekog otvora mora izvršiti u ranoj fazi (fazi plovnosti dima), da bi se izbeglo izjednačavanje temperatura i mešanje vazduha sa dimom (spuštanje dima).

Prinudno provetravanje objekta. Kada prirodnim provetravanjem ne možemo izvršiti kontrolu kretanja dima koristimo elemente pri nudnog provetravanja objekta.Prinudno provetravanje možemo izvršiti na sledeći način:

- odsisavanjem dima iz zadimljenog prostora,

- uduvavanjem svežeg vazduha u zadimljeni prostor.

Sl. 39. Odimljavanje prostorije stvaranjem potpritiska (princp "negativnogpritiska").

40

18.TEHNIČKE INTERVENCIJE

Vatrogasne jedinice, pored osnovnog zadatka gašenja požara i spasavanja često su angažovane na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, akcidenata i saobraćajnih udesa. Kao što je to praksa pokazala, u svim tim nesrećama, među prvim ekipama koje su dolazile na mesto intervencije, bile su vatrogasne ekipe. One pružaju svu neophodnu pomoć prilikom poplava, zemljotresa, odronjavanja zemljišta, lavina, velikih saobraćajnih nesreća i u svim drugim prilikama kada su ugroženi ljudi ili imovina.Pomoć vatrogasnih jedinica, uglavnom je tehničkog karaktera, jer se u ovim intervencijama moraju obaviti specifični zadaci. Radovi se obavljaju uz pomoć alata, koji se zajedničkim imenom nazivaju "tehnička oprema". Takva oprema je smeštena u specijalno vozilo čija je namena učešće na tehničkim intervencijama.U praksi se najčešće upotrebljava univerzalno vozilo koje ima sopstveni pogon za sve uređaje i alate kojim je snabdeveno. Uz pomoć ovog vozila mogu se obaviti svi tehnički radovi vezani za gašenje požara. Naročito veliku primenu ima prilikom saobraćajnih nesreća, poplava, zemljotresa, većih eksplozija, kontaminacije terena i sl.Uspeh akcije umnogome zavisi od opreme kojaje na vozilu kao i od obučenosti posluge. Zbog toga je neophodno svakodnevno vršiti obuku vatrogasaca za korišćenje postojeće opreme na vozilu za tehničke intervencije.Za pružanje pomoći na reci koristi se vatrogasni brod ili veći čamac. Brod je opremljen kompletnom vatrogasnom opremom za delovanje na vodi. Dodatna oprema je prilagođena potrebama gašenja požara, pružanja pomoći i sprečavanja širenja razlivenih tečnih fluida.

18.1.SPASAVANJE UGROŽENIH U SAOBRAĆAJNIM NESREĆAMA

Saobraćajne nesreće su veoma česte na našim putevima i ulicama, a veliki broj je onih u kojima je neophodno učešće vatrogasnih ekipa. Pri takvim nesrećama, vozila, koja su učestvovala u udesu, uglavnom su deformisana, prevrnuta na bok ili krov. Putnici u vozilima su obično zarobljeni, a delovi tela uklješteni. Situacija se može iskomplikovati ako dođe do isticanja goriva iz rezervoara i eventualnog izbijanja požara.Rukovodilac vatrogasne ekipe, nakon dolaska na mesto intervencije i sagledavanja situacije, odmah daje instrukcije o načinu intervenisanja.Vrši se obezbeđenje mesta intervencije postavljanjem signalnih lampi da bi se sprečila nova nesreća, a ako se radi o noćnim uslovima, vrši se osvetljavanje prostora gde se radovi izvode.Odmah se pristupa spasavanju unesrećenih iz deformisanih vozila. Za izvlačenje i oslobađanje osoba iz vozila, obično se koriste hidraulične makaze kojima se vrši odsecanje pojedinih delova automobila. Pri tome treba voditi računa da ne dođe do novih povređivanja osobe koja se spasava. Zarobljeni delovi tela mogu se osloboditi i pneumatskim jastučićem. Jastučić se uvuče između dva tereta, a zatim se napumpa, čime se postiže odvajanje dva tereta, a samim tim i oslobađanje priklještenih delova tela. Kada je to moguće, za rad na ovim intervencijama se koristi i ručni alat: sekira, kramp, razne vrste čekića, ćuskija, pijuk, klešta za sečenje metala, dizalica i dr.

18.2.TEHNIČKE INTERVENCIJE KOD UDESA AUTOCISTERNI

Različite tečnosti se u velikim količinama prevoze autocisternama, a mogu biti zapaljive, eksplozivne i toksične, što je veoma značajno kad dođe do udesa.Kod sudara autocisterne, može doći do katastrofalnih požara i ljudskih žrtava. Najčešće nastaju pukotine na autocisterni kroz koje ističe gorivo. Može doći i do uklještenja vrata na vozilima i do pucanja plašta usled velikog pritiska.Rukovodilac akcije vrši izviđanje da bi ustanovio vrstu tečno sti. Često je neophodna saradnja sa prevoznikom koji vrši transport robe ili se traži informacija od KOC-a vatrogasne jedinice o karakteristikama materije koja ističe iz cisterne. Zabranjuje se pristup u zonu prostiranja para tečnosti kao i upotreba otvorenog plamena.Taktički nastup se vrši tako što se vatrogasne ekipe zaštite adekvatnim odelima i izolacionim aparatima. Vodenom maglom se vrši obaranje tečnosti, a u pripravnosti se nalazi pruga za eventualno gašenje penom.Kada se spreči isticanje tečnosti iz cisterne, ona se mlazevima vode potiskuje što dalje od vozila. Rasuta tečnost se može ukloniti na više načina, ručno ili pomoću specijalne opreme. Električna pumpa može biti priključena na gradsku mrežu ili elektrosistem samog vozila, a po završetku uzemljenja vrši se pretakanje tečnosti. Ukoliko rasuta tečnost uđe u kanalizaciju ili rečni tok, potrebno je odmah obavestiti nadležne organe o zagađenosti. To se može sprečiti podizanjem nasipa ili pregrađivanjem tečnosti.

41

Ako je prilikom udesa došlo do požara, a u kabini je ostala zarobljena osoba, tada treba pristupiti spasavanju i gašenju požara. Istovremeno se vrši hlađenje cisterne i sprečava širenje požara prema kabini vozila.Gašenje požara cisterni treba vršiti penom uz adekvatnu zaštitu vatrogasnih ekipa.

18..3. SPASAVANJE IZ DUBINA

Spasavanje ugroženih ljudi iz dubina predstavlja posebnu opasnost, kako za osobe koje se spasavaju tako i za same spasioce. Često u prostoru iz koga se vrši spasavanje postoji povećana koncentracija raznih gasova koji mogu biti opasni za ljudski organizam.Ako se ugroženi nalazi u dubokoj jami, akcija je komplikovana i traži odgovarajuću opremu i dovoljan broj ljudi.Za spasavanje iz ovakvog prostora najčešće se koriste mornarske lestve, drvene lestve, užad i dr. pogodna sredstva. Osobe koje ulaze u jamu nose sa sobom opremu za rasvetu, zaštićene su izolacionim aparatima, a ako ugroženi daje znake života i za njega treba poneti izolacioni aparat.

Sa spasiocima se mora održavati stalna veza kako bi se imao uvid u situaciju, dobili podaci o stanju povređenog i mogućnostima njegovog spasavanja.

Spasioce treba zaštititi od odronjavanja zemlje ili kamenja kako ne bi došlo do njihovog povređivanja, a to se ostvaruje izradom adekvatne oplate. Dizanje nastradalog kroz otvor vršimo tako što ga opašemo sa dva opasača. Svaki opasač opašemo sa po jednim užetom. Jedno uže je prebačeno preko koturače, a drugo ručno povlače ljudi koji se nalaze iznad jame. Povlačenje mora biti sinhronizovano i ravnomerno kako ne bi prouzrokovalo dodatne povrede.

19.GAŠENJE POŽARA U RADIOAKTIVNOJ SREDINI

Kod požara u radioaktivnoj sredini, vatrogasne jedinice se nalaze pred složenim zadatkom, jer se nalaze u opasnosti ne samo od požara već i od radioaktivnog zračenja. Vatrogasna jedinica se mora istovremeno angažovati u gašenju požara i eleminisanju radiološke opasnosti, zbog prisustva radioaktivnih izotopa u požaru. Radiološke osobine gorivih i negorivih radioaktivnih izotopa nemaju znatnog uticaja na proces gorenja i razvoj požara, pa ne utiču na mogućnost gašenja. Požar se razvija shodno uslovima nastanka i razvoja bez obzira da li su vatrom zahvaćene radioaktivne materije ili materije bez radioaktivnosti.U požarima u kojima su prisutni radioaktivni izotopi i jonizujuće zračenje od odlučujućeg značaja za uspešnu taktičku akciju je procena uticaja razvoja i širenja požara na pojavu radiološke opasnosti i kontaminacije objekta, uže i šire okoline. Obim ovih opasnosti je uslovljen karakterom razvoja požara kao i uslovima pod kojima se on razvija. Produkti gorenja sadržani u dimu, u zavisnosti o karakteristika objekta i strujanja vazduha, vremenskih prilika i dr. uslova, prouzrokovaće užu ili širu kontaminaciju okoline. Širenje požara će prouzrokovati širenje obima kontaminacije. Od posebnog značaja je pojava jačih turbulentnih strujanja u objektu. Strujanja kroz ventilacione kanale, stepeništa, otvore, mogu kontaminirati čitav objekat. Strujanje dima i drugih produkata gorenja kroz otvore na objektu usloviće širenje kontaminacije na otvoreni prostor. To kontaminiranje okoline objekta, pod uticajem jakog vetra, ili pak padavina (kiša ili sneg), uslovljava kontaminiranje većih površina.Kod čvrstih alkalnih metala, a naročito ako su radioaktivni, veoma je složena akcija gašenja.

Pri gašenju požara u objektima ili na terenu gde su prisutni radioaktivni izotopi, neophodna je adekvatna oprema za ustanovljavanje i merenje radioaktivnosti i opreme za zaštitu jedinica od radioaktivnih zračenja. Vatrogasne jedinice pri gašenju ovih požara, paralelno sa evakuacijom i gašenjem moraju izvršiti i radiološko izviđanje, izolaciju kontaminirane ili ozračene zone, obe- ležavanje zone kao i konačno zbrinjavanje radioaktivnih izotopa.

Emisija radioaktivnog zračenja u radioaktivnoj sredini ne može se blagovremeno otkriti vizuelnim putem, jer ljudska čula za to nisu sposobna. Izuzetak je emisija radioaktivnog zračenja visokog intenziteta koja prouzrokuje peckanje i svrab na koži, a beta zračenje i takozvane beta opekotine. U oba slučaja primljena doza je smrtonosna, te se moraju koristiti odgovarajući merni instrumenti - detektori, a za utvrđivanje individualnih doza ozračenosti se koriste dozimetri.

Za ličnu zaštitu vatrogasnih jedinica neophodna je primena izolujućih aparata, te specijalnih odela koja pružaju zaštitu kako od toplotnog, tako i od radiološkog zračenja. U tu svrhu se koriste jednodelna odela za potpunu zaštitu, koja su sa spoljne strane veoma glatka da bi se efikasno izvršila dekontaminacija.

Vodu kao sredstvo za gašenje ne treba koristiti, jer razlivanjem samo pospešujemo kontaminaciju i postoji realna opasnost njenog širenja u okolni prostor čime izazivamo aerozagađenja. Celishodnije rešenje je primena CO2 preko stabilnih ili pak mobilnih sistema, pa i ručnih prevoznih i prenosnih aparata. Njegovom primenom, usled pritiska gasa CO2 postoji opasnost od usmeravanja kontaminacije u bliže okruženje. Ipak je najbolje rešenje primena praha jer pokazuje dobar efekat, prekida gorenja, a nataloženi prah zajedno sa radioaktivnim materijama moguće je efikasno prikupiti. Halone i penu ne treba koristiti kao potencijalna sredstva za gašenje, zbog negativnih propratnih efekata.

Izbor taktičkog nastupa je uslovljen veličinom i mestom izbijanja požara. U uslovima gašenja kod akcidenta na saobraćajnim sredstvima kojima se prevozi radioaktivni materijal, neophodno je u što kraćem vremenu ukloniti radioaktivni materijal u originalnoj i neoštećenoj ambalaži, pa potom nastaviti proces gašenja.

Uz propisno zaštićenu vatrogasnu jedinicu, za te namene treba koristiti prah, a ako ga nemamo - CO2. Treba dejstvovati uz vetar, a u uslovima rada po kiši u jame, da bi se kasnije mogla izvršiti dekontaminacija.

Ako su vatrom zahvaćene veće površine, konstrukcioni delovi objekata, taktički nastup treba usmeriti na suzbijanje plamena prahom, a preporučuje se primena srednje i lake pene u smislu zaštite požarom još nezahvaćenih površina. Penu treba usmeriti na gorive površine, uz maksimalni oprez, da se kontaminacija ne bi proširila. Kada su u pitanju alkalni i zemnoalkalni metali zabranjena je

42

upotreba bilo kog tipa pene ili vode.Po završetku akcije gašenja ili spasavanja u kontaminiranoj zoni, neophodno je izvršiti dekontaminaciju lične zaštitne opreme,

kao i celokupne angažovane opreme na mestu intervenisanja.Učesnici akcije gašenja i spasavanja se na licu mesta obavezno moraju podvrgnuti detekciji, kao i delimičnoj dekontaminaciji.

Na delovima tela se najčešće zadržavaju radioaktivne čestice. Prodor čestica putem probavnog trakta ili pak u respiratorni aparat (pluća) ima kobne posledice. To zahteva maksimalne lične mere zaštite, te se maske sa cedilom u te svrhe ne mogu koristiti.Zbog svih specifičnosti i složenosti kod intervenisanja u uslovima kontaminacije, jedinstveno je pravilo - najkraće moguće zadržavanje u kontaminiranoj zoni i što brže otklanjanje radioaktivnih materija sa delova tela i predmeta koji nas okružuju.To nalaže potrebu češće izmene vatrogasnih ekipa, uz potrebnu zaštitu, da bi se eliminisala mogućnost opasne ozračenosti.

20.POŽARNO-TAKTIČKA PRIPREMA VATROGASNIH JEDINICA

Dobro organizovana služba zaštite od požara podrazumeva i snimanje, sistematizovanje i proradu tekstualno-grafičkih podataka požarno ugroženih objekata kroz operativne karte gašenja požara.

20.1.OPERATIVNE KARTE GAŠENJA POŽARA

Operativna karta je karta požarne ugroženosti neke firme, ustanove, poslovnog centra i sl. Služe za brzo sagledavanje potrebnih mera za određeni taktički nastup vatrogasnih jedinica. Operativna karta može da tretira ceo objekat ili posebno požarno ugrožen deo objekta te firme.Sastoji se iz tekstualnog i grafičkog dela rađenog na odgovarajućem papiru i u odgovarajućoj formi izrade. Radi se u više primeraka, od kojih se po jedan nalazi u KOC-u teritorijalne vatrogasne jedinice, KOC -u teritorijalnih vatrogasnih jedinica koje dolaze u sadejstvo i u odgovarajućoj službi u firmi za koju se radi operativna karta.

21.SPAŠAVANJE NA LEDU

Kod spašavanja osobe koja je pala kroz led, spasioci moraju imati na umu da led koji nema dovoljnu nosivost predstavlja znatnu opasnost. Spasiocima također mora biti jasno da se unesrećeni zbog brzog smrzavanja udova samo kratko vrieme može držati na površini i zbog toga je nužno brzo jelovati. Ako je moguće, spašavanje se provodi sa obale. Spasioc pruža, gura ili baca unesrećenom pomoćna sredstva kao npr. daske, šipke, lestve ili uže. Još bolja bi bila lopta za spašavanje, kolut za spašavanje s užetom ili slična plutajuća sredstva za spašavanje, na kojima se unesrećena osoba može držati.Ako se unesrećeni poslije toga ne može samostalno osloboditi, onda mu na ledu moraju pomoći spasioci (vatrogasci, prolaznici). Pri tome se pomagači nikada ne smiju u stajaćem položaju približavati mjestu puknuća. Prema rupi na ledu se moraju u ležećem položaju poguravati, ako je moguće sa raširenim rukama. Od prednosti je da se pomagač, ležeći na velikoj plosnatoj podlozi (ljestve, vrata, široka daska) dogura do osobe na ledu. Prvi spasilac bi trebao biti osiguran s užetom. Kada se spasilac dovoljno približio mjestu puknuća, povlači postojeća pomoćna sredstva kao što su daske, lestve ili slično, i to preko mesta puknuća da poveća nosivost leda i da na taj način unesrećenom ponudi mogućnost da se uz predmet samostalno izvuče tj. da se unesrećena osoba spasi iz ledene vode.

43

21 FLASHOVERPlameni udar zatvorenog ventilisanog prostora naziva se flešover, a događa se u međufazi između početnog i razbuktalog

požara". Pod pojmom ventilisanog prostora podrazumeva se prostorija u kojoj su usled požara popucala prozorska stakla ili progorela vrata, što omogućava dotok svežeg vazduha. Osnovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera-a su:

temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri stropu prostorije treba biti oko 600°C. Tada se postiže toplotno isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav zapaljiv materijal (predmeti i gasoviti produkti pirolize) koji se nalazi u prostoriji na temperaturi paljenja.

Treba da postoji optimalan dotok svežeg vazduha kroz prozore ili vrata. Ako je prevelik dotok, ne može se postići temperatura od oko 600°C jer se prostorija hladi. Ako je dotok vazduha mali, požar ne gori dovoljno intenzivno i temperatura u prostoru pada. Ključan generator koji proizvodi pirolitičke gasove i pare je toplota. Oko 75% nastalog toplotnog zračenja biće zadržano i usmereno od stropa (neutralne površine) prema dole. To će dovesti do povećanja nastanaka požarnih gasova kao rezultat pirolize. Tada nastaje kritičan trenutak kada se svi gasovi nastali pirolizom odjednom pale jer je njihova koncentracija bliska DGE a ekspanzijom dosegnu do plamenih jezičaka.

Dužnost rukovodioca akcije gašenja požara.

Celokupnu organizaciju i akciju sprovodi rukovodioc akcije gašenja požara koji u načelu samostalno odlučuje i niko nema pravo da mu se meša u rad niti da menja njegova naređenja. Rukovodilac mora da bude stručan, samoinicijativan, odlučan i sposoban da organizuje uspešnu akciju gašenja. Rukovođenje je odgovoran i zahtevan posao od čega zavisi uspešno spašavanje života i gašenje požara. Ovlašćenja su mu velika (evakuacija, dodatna mobilizacija, ulazak u stanove ili objekte, angažovanje privatnih ili sredstava drugih organizacija i sl.)i sva su regulisana Zakonom ali i odgovornosti koje preuzima. Akcijom gašenja rukovodi prvi komandir vatrogasne jedinice koja stigne na mesto požara a komandu može da preuzme viši po činu samo ukoliko je povređen ili proceni da loše obavlja posao i tu odluku mora da saopšti svim nivoima koji su uključeni u akciju.

Opasnosti prilikom gašenja požara i zaštita ljudstva od rušenja zidova, tavanica i dimnjaka Kod obrušavanja maltera i stakla treba stati na mestu kako bi se smanjila meta i smanjile mogućnosti povreda. Ukoliko

pojedinidelovi krovne, spratne ili međuspratne konstrukcije vise i predstavljaju opasnost, sami ih rušimo direktnim punim mlazem.

GAŠENJE POŽARA U INDUSTRIJI GUMAIndustrija gumenih proizvoda ima za osnovu sirovi kaučuk, stare gume i druge sirovine. Pri

proizvodnji gume veoma često se koriste razni rastvori, medju kojima i laki benzini. Širenje požara uindustriji gume ide velikom brzinom, uz pojavu visokih temperatura, dima i velikih količina štetnihgasova.U prostorijama gde se upotrebljavaju lako zapaljive tečnosti, za gašenje požara treba uvekprimeniti penu ili prah. Guma se inače gasi vodom, ali su potrebne velike količine. Pri gašenju trebakoristiti izolacione aparate i ličnu zaštitnu opremu. Materiju treba dugo hladiti da bi se postiglo potpunogašenje.Pošto zbog visoke temperature plamen može lako da se prenese na krovnu konstrukciju, treba

GAŠENJE POŽARA PLASTI Č NIH MASA

Za gašenje ovih požara koristi se voda, pena, halon, može se koristiti i prah ali samo zaprigušivanje požara.Voda se koristi u vidu punog i rasprskavajućeg mlaza. Raspraskavajući mlaz štiti od toplote iapsorbuje otrovne gasove, a vodena magla se koristi u prostorijama za presovanje i izradu predmeta,obzirom da je tu manje požarno opterećenje.Pena se takodje koristi u pogonima za izradu predmeta od plastičnih masa, radi prisustva raznih ulja i maziva koja se koriste pri izradi.Pri dolasku na lice mesta RGP dužan je da: utvrdi ugroženost ljudstva; utvrdi puteve evakuacije; utvrdi mesto požara;

GAŠENJE POŽARA AUTOBUSA

Prilikom požara n autobusima , čak i požar manjih razmera može da prouzrokuje veliku opasnost zbog panike i ugušenja dimom. Treba odmah pristupitispasavanju uz efikasno dejstvo u cilju gašenja. Intervencija vora biti brza i odlučna. Potrebno je hladjenje vodom zagrejane karoserije vozila. Za probijanje karoserije treba upotrebiti specijalne hidraulične makaze, ćuskije, sekire, čekiće i dr. U krajnjem slučaju koriste se i aparati za sečenje metala (aparati za zavarivanje), a takone i električne testere. Često ce pri spasavanju biti potrebno upotrebiti dizalicu, da bi se prevrnuto vozilo ispravilo i omogućila evakuacija ljudi.

EVAKUACIJA I SPASAVANJE UGROŽENE IMOVINEPod pojmom materijalne vrednosti podrazumevaju se predmeti i sredstva čija vrednost uslovljava

da budu sačuvani od mehaničkog oštećenja, dejstva vatre i toplote i negativnog dejstva sredstava za gašenje.U najvećem broju slučajeva ugrožene materijalne vrednosti se spasavaju uz zaštitu samlazevima vode, koji sprečavaju širenje požara ka njima, dok se ne iznesu na siguran prostor.

44

Stihijske radnje kao što je bacanje imovine kroz otvore prozora, i sl. nisu dopušteni jer moguprouzrokovati bitna mehanička oštećenja.Odluke o evakuaciji imovine donosi RGP na bazi procene da je onaneminovna, tj. kada ne postoji druga mogućnost njene zaštite. Evakuacije, u najvećem broju slučajeva tečeparalelno sa gašenjem požara, ali se evakauaciji može pribeći i ranije ukoliko to sitacija na terenu zahteva.Evakuacija imovine se vrši kroz komunikacione puteve, uz zaštitu ljudstva od dejstva vatre,toplote i produkata gorenja. Voda je najrasprostranjenije sredstvo za gašenje požara. Uporedo sa njenom primenom za gašenje

Takodje nameće se i pitanje vodozaštite prilikom gašenja požara. Nekontrolisana upotreba može prouzrokovativelike štete, cesto puta veće nego one nastale požarom (poplave i štete u stanovima koji nisuzahvaćeni požarom, poplave računske i druge opreme koja nije zahvaćena požarom, oštećenja naelektro i drugim instalacijama itd.).Zato VJ uporedo sa gašenjem i formiraju ekipu za zaštitu od vode koja vodi računa kodupotrebe vode prilikom požara. Na vatrogasna vozila se stavljaju polietilenski prekrivači (plastičnefolije), prekrivke od gumiranog platna, vreće sa drvenom piljevinom, drveni podmetači, specijalnislivnici, kofe i dr. Korišćenjem ovih i drugih sredstava vrši se zaštita imovine u stanovima, materijalnihdobara, urenaja, mašina i alata u radnim organizacijama. Vrši se prekrivanje nameštaja, mašina, alata,urenaja i svega što se može oštetiti vodom, odgovarajućim prekrivačima od gume ili drugim folijama,stavljanje odgovarajućih podmetača ili iznošenje istih iz prostora ugroženog vodom ili požarom.

KOMUNIKACIJA I KOORDINACIJA NA INTERVENCIJI

Pri gašenju požara obezbenenje stalne i sigurne veze na terenu gde se odvija intervencijajeste jedan od osnovnih zadataka koji omogućava i obezbenuje uspešno rukovonenje gašenjempožara. Osim veze koja se ostvaruje na mestu intervencije, neophodna je i stalna veza sa KOC-om ilikomandom jedinice, ili sa drugim susednim jedinicama i važnim ustanovama, koje mogu da doprinesuuspešnijem vonenju gašenja požara.Na mestu intervencije obezbeduje se veza primenom tehničkih urenaja veze ili preko kurira.Najčešće se koristi radio-veza. Menutim, i tamo gde su obezbenena tehnička sredstva veze, vezapreko kurira je neophodna pri gašenju svakog požara.

GAŠENJE POŽARA NA OBJEKTIMA U IZGRADNJIGašenje požara na objektima u izgradnji ruševinama predstavljaju dodatnu opasnost za VJ u odnosu na gašenje požara na završenim objektima.Osnovni faktori koji neposredno utiču na brzinu razvoja požara i efikasnost gašenja naobjektima u izgradnji su :_ jako strujanje vazduha, kome pored otvorenog prostora potpomažu nezastakljeni prozori,nepostavljena vrata, otvori za liftove i dr., što povećava brzinu širenja požara po vertikali ihorizontali;_ prisutnost veće količine zapaljivog materijala (drvene skele, daske za šalovanje, boje, lakovi,razrenivači, stiropor i slično).Posebna opasnost za izbijanje požara i eksplozija predstavljaju radovi na rezanju i zavarivanju,pri čemu se koriste čelične boce sa komprimiranim gasovima. Kod gašenja požara treba posebnovoditi računa o ovim bocama, koje se eventualno nalaze u požaru.

Gašenje požara sena i slame

Samo gašenje sena i slame skopčano je sa dugim radom na postepenom skidanju, razgrtanjui rasturanju kamara uz obilno kvašenje sena i slame rasprskavajućim mlazom i detaljno gašenje. Ovdese svakako koriste vile za skidanje i prevrtanje sena i slame. Svu slamu i seno treba više putaprevrnuti i dobro je pokvasiti.

Opasnosti od udara napona električne energijeNapon, električna energija (struja) nosi sa sobom opasnost od strujnog udara, povrenivanja ili

smrti vatrogasaca. Prilikom udara napona električne energije posebna opasnost je odbacivanje telačoveka koji je došao u dodir sa vodom pod naponom pri čemu mogu da nastanu povrede i od pada.

Opasnost od napona električne energije se sreće praktično na svim požarima u viduneizolovanih provodnika (izolacija izgorela), zatim kao nadzemna mreža na stubovima (koji se mogunehotice dodirnuti mlazom vode), naponska mreža koja napaja šinska vozila (vozovi, tramvaji,trolejbusi). Takodje, opasnost preti i kod požara na trafo stanicama gde je napon mnogo veći nego ugradskoj mreži. Posebna opasnost preti kod nepravilno izvedenih električnih instalacija u kućama(dovod električne energije sa dve strane), zgradama i sl.Zaštita od udara napona električne energije (strujni udar), podrazumeva da se već u tokuizvidjanja mesta požara isključi napajanje električnom energijom objekta koji je ugrožen požarom, nedohvatanje provodnika golom rukom ili vlažnom rukavicom, ne bacanje mlaza vode na provodnike,uzemljenje ako su u pitanju šinska vozila. Kod visokonaponskih postrojenja (trafo stanice i sl.) ne

45

prilazi se mestu požara sve dok napon električne energije nije sigurno isključen.

PITANJA – KOMBINACIJE

1 klasifikacija požara i eksplozija 42 gašenje požara u mlinovima i silosima 253 odvojeni, paralelni, serijski nastup 10

1 ulazak u prostoriju zahvaćenu požarom, kretanje kroz zadimljeni prostor 172 gašenje požara u bolnicama 273 gašenje u tunelima 30

1 spasavanje ugroženih u saobraćajnim udesima 392 gašenje požara na avionima 313 gašenje požara na visokim objektima 19

1 gašenje požara u bioskopima i pozorištima 262 spasavanje iz liftova 3 taktička dejstva kod hemijskih udesa

1 gašenje požara na kompoziciji vozova 312 granice eksplozivnosti 353 taktička primena pene 8

1 gašanje požara u hemijskoj industriji 252 spasavanje iz ruševina 403 uviđaj nakon eksplozija diverzantskog sredstva

1 taktički nastupi vatrogasnog odeljenja, voda, četa 02 snabdevanje vodom mesta požara 163 gašenje požara zapaljivih tečnosti i gasova 32

1 pojam evakuacije i spasavanja 152 Gašenje podrumskih požara 183 operativne karte gašenja požara 41

1 gašenje požara na autobusima dodatak2 kiselina, acetilen, amonijak, hlor 373 ugalj i slama 29

1 Mere bezbednosti u toku intervencije 35eksplozija gasova i prašina

2 lokalizacija i likvidacija požara 143 gašenje požara u metaloprerađivačkoj industriji 24

1 gašenje požara na automobilima 312 radio-aktivne materije, mere zaštite i dekontaminacija 403 Antiteroristička zaštita

satandardna i improvizovana sredstva, način iniciranja eksploziva

1 forme i metode taktičke pripreme2 raspored vatrogasnih vozila 223 gašenje požara glavnih razvodnih ormara i razvodne table 22

46

1 taktička primena vodenih mlazeva 72 gašenje požara u tavanskim prostorima i krovovima 203 naftni derivati, mere zaštite i dekontaminacija 40 fali

1 gašenje požara pri niskim temperaturama i jakom vetru 372 intervencije na vodi i ispumpavanje vode3 odimljavanje prostora pozitivnim pritiskom sa jednim ili više ventilatora 38

1 taktički zahvati, unutrašnja, spoljna i kombinovana navala 122 gašenje požara nadzemnih rezervoara 333 metodika psiho-fizičke pripreme pripadnika vatrogasnih jedinica nema

1 gašenje požara na prizemljima i spratovima 18 192 visoka temperatura i fleš over 423 natrijum, aluminijum, fosfor, sumpor 35

1 opasnosti prilikom spasavanja i evakuacije 152 gašenje požara deponija i smeća3 gašenje požara u školama 27

1 osnovni parametri požara, vlažnost vazduha, uticaj vetra 72 gašenje uređaja pod naponom 223 objekti napada, protivpožarna dežurstva, postupak u slučaju dojave o podmetanju

1 priprema intervencije, tok intervencije i završetak intervencije 12 gašenje elektro-vodova i trafostanica 223 mere zaštite i dekontaminacija

1 gašenje požara u drvnoj industriji 242 celuloid i kalcijum-karbid 363 "podela po konstrukciji; namena, konstrukcija, način rada i održavanje"---

1 taktička primene praha za gašenje požara 82 zaštita i evakuacija ugrožene imovine ----3 gašenje požara na vodi 31

1 gašenje požara u marketima i sajmovima 282 spasavanje sa leda 423 kontrola kretanja dima prirodnim putem 38

1 relejni i kombinovani nastup 112 gašenje požara dimnjaka 213 gašenje požara eksplozivnih materija, municije i vojne oprema1 gašenje šumskih požara 222 rešavanje taktičkih zadataka ...3 opasnosti od rušenja konstrukcija, stepeništa, dimnjaka dodatak

1 komunikacija i koordinacija na intervenciji dodatak2 rad navalne grupe 173 gašenje požara električnih lokomotiva, tramvaja i trolejbusa

1 produkti gorenja, kretanje dima u požaru, ugljenmonoksid 7

47

2 spasavanje iz dubina 403 analize intervencija -----

1 taktička primana ugljendioksida i halona 92 Gašenje požara na sistemima za prenos električne energije mere zaštite 22 dodatak3 Gašenje požara krmnih useva i poljoprivrednih gazdinstava 23

1 gašenje požara benzinskih stanica----2 gašenje požara noću 373 opasnosti od električnog udara dodatak

1 frontalna, obuhvatna i koncetrična navala 142 gašenje požara u objektima u izgradnji dodatak3 radio-aktivne materije, mere zaštite i dekontaminacija 41

1 gašenje požara u tekstilnoj industriji 242 prinudno provetravanje objekta 393 gašenje požara na kamionima

1 način evakuacije 152 polaganje potisnih creva, položaj razdelnice i sabirnice 153 gašenje požara gume i plastične mase 29 dodatak

1 Rukovođenje akcijom gašenja požara dodatak2 gašenje požara u garažama 293 gašenje požara pumpnih stanica