ВАТРОГАСНА ТАКТИКА (обједињено градиво за испит)

1. GAŠENJE POŽARA NA AUTOMOBILU

400 - automobila izgori u požaru godišnje (automobili se pale i namerno) Većina nema PP aparate.Požar na automobili traje 10min. Požar na automobilu može nastati u toku vožnje, kada je automobil parkiran na otvorenom prostoru ili kada se automobil nalazi u garaži ili u radionici. Prilikom požara koji nastane u toku vožnje, a posebno pri požarima koji nastaju prilikom saobraćajnih nesreća, sudara, prevrtanja i sl. u ovakvim slučajevima jedan od prvih i najvažnijih zadataka jeste da se spasu ljudski životi. Požar na automobilu može da zahvati električne instalacije, karburator ili pumpe, rezervoar sa tečnim gorivom, delove karoserije od zapaljivog materijala i sav zapaljivi materijal koji se nalazi kao tovar u automobilu. Gore gume,sedišta i plastična aparatura. Kada je vozilo parkirano u grupi automobila treba da se ukloni ili da se vozila koja ga okružuju evakuišu. Prilikom požara na vozilima na otvorenom prostoru mora se uzeti u obzir i pravac vetra a značajno je i stanje, odnosno položaj vozila. Gašenje požara u početnoj fazi gorenja umešna i energična intervencija je neophodna i vrlo često daje dobre rezultate, čak i primenom priručnih sredstava za gašenje: ugušivanjem požara pokrivačima, kaputom, suvim peskom, zemljom ili ručnim aparatima za gašenje požara kojima su obezbeđena vozila. Međutim, kada vatra uzme veće razmere, potrebna su i jače snage i sredstva za gašenje. Prilikom požara koji je nastao u karburatoru, treba odmah zatvoriti slavinu za dovod goriva i vozilo zaustaviti ,na električnoj instalaciji oseća se karakterističan miris koji nastaje prilikom izgaranja gume i izolacije električnih provodnika. Vozilo treba odmah zaustaviti, a takođe i motor i iskopčati veze sa akumulatorom i pristupiti gašenju priručnim sredstvima, aparatom za gašenje požara, pokrivačem, kaputom, peskom ili nekim drugim sredstvom. Prilikom požara kao posledica sudara, treba zaustaviti vozilo i motor i što pre napustiti vozilo zbog neposredne opasnosti da izbije požar i zahvati eventualno razliveno gorivo. Pri iznenadnom kvaru motora, kada je motor u plamenu treba odmah zaustaviti vozilo i brzo ga napustiti. Pristupiti energično gašenju da bi se sprečilo širenje vatre. Za gašenje požara na automobilima najefikasnija sredstva su: prah, pena i CO2. Prilikom gašenja požara u razbuktaloj fazi kada je čitavo vozilo u plamenu treba preduzeti mere za zaštitu okoline. Požar gasiti po mogućnosti sa dva mlaza pene koji treba da dejstvuju istovremeno. Može se primeniti i prah za gašenje ili CO2.. Često ce biti potrebna odgovarajuća zaštita od toplote. Najefikasnije gašenje postiže se penom, kada se dejstvuje u pravcu vetra. Može se efikasno primeniti i vodena magla, jer će mlaz vodene magle dozvoliti mlazničaru da se približi zapaljenom vozilu, kako bi eventualno vodenu maglu ubacio u unutrašnjost vozila.Postoji mogućnost eksplozije ako je pogonsko gorivo dizel i ako plamen liže lim iznad nivoa tečne faze ali da rezervoar nije u potpunosti napunjen. Eksplozija će se dogoditi i ako je rezervoar sa TNG. Skuplji automobili imaju stacionarni sistem za gašenje požara. Rezervoar sa benzinom neće eksplodirati zato što je temperatura paljenja benzina -38°C a temperatura paljenja dizela 75°C

2. GAŠENJE KAMIONA - CISTERNE

Požari nastaju usled udara u čvrstu prepreku,elektrostatičkog elektriciteta,prevrtanja.

Usled udara stvara se kinematička eksplozija Ek =mv2

2 . Posebnu opasnost predstavljaju

cisterne za transport tečnih goriva koje usled oštećenja ili ako se prevrnu i zapaljivo gorivo razlije, mogu da ugroze okolinu i na većoj udaljenosti. Zračenje toplote je veoma intenzivno, a pri gašenju požara potrebne su i odgovarajuce mere zaštite. Jedna od osnovnih opasnosti jeste i opasnost od eksplozije. Pri tome važno je da li su cisterne pune ili prazne. Prazne cisterne predstavljaju uvek veliku i neposrednu opasnost od eksplozije.

Prazna cisterna je puna gasova i para tečnih goriva. Potrebni su i mlazevi vode za rashlađivanje. Pri gašenju penom ili prahom obavezno treba upotrebiti odela za prilaz vatri zbog jakog zračenja toplote. Na nagnutom terenu treba preduzeti mere da se primenom peska, zemlje ili drugog materijala, eventualno izlivena tečnost zadrži u određenim granicama.

3. GAŠENJE KAMIONA - ČVRSTI OPASNI TERETI

Kamioni prevoze razne vrste tereta. Kamioni voze eksplozive,razna goriva,otrove,hemijsko štetne materije. Ako se vozi đubrivo mora se obezbediti od mogućih dimova produkata sagorevanja koji sadrže otrovne azotne okside. U slučaju nezgode treba isključiti motor i struju,ako je moguće odstraniti moguće izazivače požara ili eksplozije (otvoreni plamen, varnice, izvore toplote itd.) upozoriti prolaznike na opasnosti od materije, obezbediti mesto nezgode i upozoriti druge učesnike u saobraćaju ,za gašenje požara koristiti: prah, penu, ugljen dioksid

4. GAŠENJE LOKOMOTIVA - ELEKTRO

Lokomotiva je požar klase B. Pale se od preopterećenja,varnica,kratkog spoja,slabih kontakata. Gori trafo ulje u njoj. Polihloridni fenoli koji su u tom ulju opasni su po zdravlje jer su otrovni. Lokomotive gore obično u polju (na otvorenoj pruzi) pa se teško gase,najbolja zaštita je obučenost mašinovođe za rukovanje PP aparatom. Potrebno je odvojiti lokomotivu od ostatka kompozicije da ne bi došlo do prenošenja požara. Gašenje se vrši tako što se vidi da li je ulje zagrejano ,ugasi se napon od 25000V ali se vodi računa jer napona ima još u kondenzatorima. Gašenje se vrši penom, poželjan halon ili freon. Preventivna zaštita je uvođenje stacionarnog sistema za GP

5. GAŠENJE LOKOMOTIVA - DIZEL

Lokomotiva je požar klase B. Pale se od preopterećenja,varnica,kratkog spoja,slabih kontakata. Lokomotive gore obično u polju (na otvorenoj pruzi) pa se teško gase,najbolja zaštita je obučenost mašinovođe za rukovanje PP aparatom.Potrebno je odvojiti lokomotivu od ostatka kompozicije da ne bi došlo do prenošenja požara. Gašenje se vrši penom, poželjan halon ili freon. Preventivna zaštita je uvođenje stacionarnog sistema za GP. Dizel motor pokreće elektro-agregat. Vodi se računa o hlađenju rezervoara sa dizelom jer može doći do eksplozije.

6. GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA - NADZEMNE

Uzroci požara u ovim objektima su uglavnom posledice neispravnosti vozila ili eventualnih radova na vozilima. Zbog prisustva lakozapaljivih materijala na vozilima (plastika, tekstil, guma) i lakozapaljivih tečnosti, kao pogonskog goriva za prevozna sredstva. Posebna opasnost u velikim garažama koje imaju nekoliko spratova jer se u njima nalazi veliki broj gusto parkiranih vozila koja mogu prouzrokovati specifično požarno opterećenje koje će usloviti veliku brzinu širenja požara. Za gašenje požara u garažama treba prvenstveno koristiti prah kao sredstvo za gašenje a ako se gase tečnosti razlivene po podu garaže moguća je i upotreba pene niske ekspanzije,voda se koristi kao sredstvo za hlađenje okoline i vozila koja nisu zahvaćena požarom (raspršeni mlaz). Paralelno sa postupkom lokalizacije požara preduzimaju se i mere za odvođenje dima iz prostora garaže. Ova se mera primenjuje tek po obezbeđivanju potrebnih snaga za efikasno gašenje ,jer se odvođenjem dima omogućava lakši pristup, ali se istovremeno povećava intezitet požara i njegova brzina širenja.

Lako se odimljavaju,imaju video nadzor,jeftinije su od podzemnih,ne moraju imati sistem za odimljavanje. Problem zakljucani auti,lako se prenosi požar.Gašenje automobila koji gori i zaštita vozila u neposrednoj blizini. Eksplozija rezervoara.

7. GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA - PODZEMNE

Uzroci požara u ovim objektima su uglavnom posledice neispravnosti vozila ili eventualnih radova na vozilima. Zbog prisustva lakozapaljivih materijala na vozilima (plastika, tekstil, guma) i lakozapaljivih tečnosti, kao pogonskog goriva za prevozna sredstva Za gašenje požara u garažama treba prvenstveno koristiti prah kao sredstvo za gašenje a ako se gase tečnosti razivene po podu garaže moguća je i upotreba pene niske ekspanzije,voda se koristi kao sredstvo za hlađenje okoline i vozila koja nisu zahvaćena požarom (raspršeni mlaz). Paralelno sa postupkom lokalizacije požara preduzimaju se i mere za odvođenje dima iz prostora garaže. Ova se mera primenjuje tek po obezbeđivanju potrebnih snaga za efikasno gašenje ,jer se odvođenjem dima omogućava lakši pristup, ali se istovremeno povećava intezitet požara i njegova brzina širenja.

Podzemne garaže su specifični objekti, koji zbog svog položaja, specifičnog požarnog opterećenja, ventilacije i drugih faktora, predstavlja izazov za sve one koji se bave zaštitom od požara, a posebno za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica. Eventualni požari u podzemnim garažama se brzo šire, a postoji opasnost i od eventualnih eksplozija. Usled slabe ventilacije prostora, a velike zadimljenosti i visoke temperature, akcije gašenja i spasavanja u ovim objektima su vrlo složene. Imaju jednu ili više etaža u suterenu,problem sa pojavaom dima. Veliki broj toksičnih produkata ,rad u zaštitnoj opremi sa maskom. Pojava eksplozija.

8. GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ RASUTIH TERETA

Mere zaštite koje se predviđaju na brodovima su konstrukciona zaštita ,zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i prevoznim aparatima za gašenje. Gašenje požara na brodovima će se najčešće odvijati u uslovima visoke temperature ,guste zadimljenosti,požar će se širiti velikom brzinom postojanje raznovrsnih gorivih materija i nedostatak bezbednih puteva evakuacije. Požar na brodu se brzo širi zbog konstantnog strujanja vazduha,horizontalne i vertikalne povezanosti prostorija preko otvor a i zbog velikok požarnog opterećenja (razne boje,premazi ,maziva ,plastične mase ,gorivo i zapaljivi tereti) Osnovna sredstva za gašenje požara na brodovima su voda i pena dok se samo u pojedinim slučajevima može koristiti i prah. Neophodno je da rukovodilac stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled velike količine vode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda.

Pšenica,suncokret,soja - rifuza skloni samopaljenju ili drugi izvori (udar groma,statički elektricitet). Ti požari se ne šire brzo zbog smanjena koncentracije kiseonika. Brod pristaje u luku i puni se sa penom.

9. GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ TEČNIH TERETA

Mere zaštite koje se predviđaju na brodovima su konstrukciona zaštita ,zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i prevoznim aparatima za gašenje. Gašenje požara na brodovima će se najčešće odvijati u uslovima visoke temperature ,guste zadimljenosti,požar će se širiti velikom brzinom postojanje

raznovrsnih gorivih materija i nedostatak bezbednih puteva evakuacije. Požar na brodu se brzo širi zbog konstantnog strujanja vazduha,horizontalne i vertikalne povezanosti prostorija preko otvor a i zbog velikok požarnog opterećenja (razne boje,premazi ,maziva ,plastične mase ,gorivo i zapaljivi tereti) Osnovna sredstva za gašenje požara na brodovima su voda i pena dok se samo u pojedinim slučajevima može koristiti i prah. Neophodno je da rukovodilac stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled velike količine vode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda.

Kod brodova koji prevoze zapaljive tečnosti za gašenje je neophodna složena akcija raspršenim vodenim mlazevima se hlade zidovi zapaljenih i susednih tankova a požar se gasi topovima sa penom da bi se požar što pre suzbio penu treba što pre naneti preko zapaljive tečnosti. Nakon što se požar ugasi još 10-15min potrebno je hladiti zidove tanka. Ako se brod nalazi u plivajućim zapaljenim derivatima treba penom gasiti prostor oko broda i istovremeno izvesti brod iz ugrožene zone, tanker se šlepa suprotno od smera vetra.

10. GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ PUTNIKA

Mere zaštite koje se predviđaju na brodovima su konstrukciona zaštita ,zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i prevoznim aparatima za gašenje. Gašenje požara na brodovima će se najčešće odvijati u uslovima visoke temperature ,guste zadimljenosti,požar će se širiti velikom brzinom postojanje raznovrsnih gorivih materija i nedostatak bezbednih puteva evakuacije. Požar na brodu se brzo širi zbog konstantnog strujanja vazduha,horizontalne i vertikalne povezanosti prostorija preko otvor a i zbog velikok požarnog opterećenja (razne boje,premazi ,maziva ,plastične mase ,gorivo i zapaljivi tereti) Osnovna sredstva za gašenje požara na brodovima su voda i pena dok se samo u pojedinim slučajevima može koristiti i prah. Kada su u pitanju brodovi za prevoz putnika pri gašenju broda neophodno je da rukovodilac gašenja bude u stalnom kontaktu sa kapetanom broda. Ako se gasi pomoću vode neophodno je da rukovodilac stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled velike količine vode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda. Ako se pojavi takva mogucnost rukovodilac može da naredi ispumpavanje vode sa broda.. Kada se izvodi akcija spasavanja ugroženih lica sa broda bitno je ako je to moguće približiti brod obali ,tako da se cela dužina trupa može iskoristiti za iskrcavanje .U slučaju da to nije moguće ,organizuje se spuštanje spasilačkih čamaca i uzimanje spasilačke opreme ,kao i umirivanje eventualne panike među putnicima. U noćnim uslovima rada potrebno je vršiti osvetljavanje reflektorima. Dovoljan broj čamaca za spasavanje,gasi se na licu mesta.

11. GAŠENJE STAJNOG TRAPA PUTNIČKIH AVIONA

Kod gašenja stajnog trapa aviona ne postoje neka striktna pravila ali se ipak vodi računa o sledećim akcijama :

Razmeštaj vozila tako da se monitorima može štititi trup zbog mogućnosti kolapsa stajnog trapa ili pomeranja aviona

Razvoj pruge ukoliko bude potrebe za hladjenjem stajnog trapa Izbegavanje opasnih zona(izbeći postavljanje ispod noseće konstrukcije ili sa

strane točkova)

Voditi računa o pravilnom razmeštaju da se postigne radi ravnomerno hladjenje i smanji rizik od eksplozije usred termičkog šoka,ovavezno se postaviti tako da vetar duva u ledja i obuhvatanje celog sklopa pri hladjenju

Ukoliko je stajni trap oštetio rezervoare goriva,razliveno gorivo se mora prekriti penom i sprečiti dalje isticanje dok se rezervoar ne isprazni

Ukoliko dodje do palenje guma zbog težine gašenja kombinuje se primena voda/prah koja moze biti jako efikasna

Opasnosti na stajnom trapu aviona su komponente pod visokim pritiskom,mobilnost aviona,hidraulična tečnost,otrovni dim,prisustvo zapaljivih materijala,a ako su u požaru može doci do zasipanja okoline istopljenim metalima,velika blizina motora.Posto su kod pozara najcesce u pitanju legure raznih metala koji spadaju u pozare D klase za gasenje se koriste specijalni prahovi.

12. GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA - ZAKONSKE OBAVEZE

Medjunarodna organizacija za civilni vazduhoplovni saobraćaj ICAO regulisala je propise koji se sve članice te organizacije moraju pridržavati.Konkretno Aneks 14 reguliše osnovne obaveze Spasilačko Vatrogasnih Službi na aerodromima. Iz ovog aneksa su proistekli detaljniji propisi kojima se uredjuju pravila i norme reagovanja i delovanja SVS. Iz ovih propisa izdavajaju se dva izuzetno rigorozna zahteva

Prvi zahtev se odnosi na vreme reagovanja,odnosno pristizanja vozila na bilo koji deo Poletno Sletne Staze ili bilo koje površine u zoni aerodroma koje ne sme biti duže od 3 minuta.

Drugi zahtev je faktor vremena za koji je požar potrebno ugasiti ili staviti pod 90% kontrolu i on se meri od trenutka dolaska prvog vozila do kritične zone oko aviona i iznosi 60 sekundi.

Da bi se ova dva zahteva mogla ispoštovati oprema SVS mora biti u skladu sa njima.Vatrogasna mozila pored nosivosti moraju imati izuzetnu snagu motora da bi za kratko vreme razvili veliku brzinu.Vatrogasne pumpe i mlaznice moraju biti jake,kapacitet izbacivanja pene 8.2 l/min/m2za proteinsku a 5.5 l/min/m2za film penu.Domet mlaza mora biti jak da može da pokrije najduži deo aviona.

13.GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA NA PISTI – TAKTIKA “TVIN EJDŽENT”

Gašenje ovom taktikom se isključivo primenjuje kod velikih požara B klase.

Mlaz pene I mlaz praha se usmeravaju paralelno sa ogledalom zapaljene lokve tečnosti .Mlaz se usmerava levo’desno da obuhvati celu širinu požara i prekrije ga penom kako bi se sprečilo ponovno paljenje.

Ako se gasi ručnim aparatima mlazničar pognuto prilazi požaru I gasi tako da su mu ruke skoro naslonjene na kolena.Pri tom mora imati kompletnu opremu za zaštitu od toplotnog dejstva.

Takođe pošto je primena ove taktike vezana za velike požare u industriji,na aerodromima I sl. za tu namenu su mobilne vatrogasne jedinice opremnjene vozilima ovog tipa(tvin ejdzent).Ona poseduju pored dvostrukih rucnih mlaznica I topove takvog tipa.Oni su velikog dometa,montirani iznad kabine kamiona I imaju veliki domet I mogu se primenjivati na širokom prostoru.Ovakva vozila nose relativno malo tereta pa imaju veliku pokretljivost.

14.GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA NA PISTI - TAKTIKA “ZLATNI REZ”

Koristi se kod gašenja razlivene zapaljive tečnosti po površini a u cilju prilaska npr.avionu da bi se vršla evakuacija i spasavanje putnika i članova posade.

Vatrogasnim vozilom sa negorivim ugrađenim mlaznicama (donjim) i bočnim mlazovima ili pridodatim mlaznicama se pravi prolaz kroz razliveno zapaljeno gorivo.

Zlatni rez se moze koristiti za odvajanje ,parcelisanje razlivene površine tako da se moze gasiti segment po segment.

15. GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA NA PISTI – PRODOR SPASILACA U VAZDUHOPLOV

Podor spasilaca u vazduhoplov se obicno izvodi kada se za to stvore uslovi odnosno kada se požar na avionu ugasi ili se stavi pod kontrolu.Spasioci ulaze u vazduhoplov ukoliko dodje do pojave dima u kabini kako bi ugasili požar,izvsili ventilaciju vazduhoplova i spasavanje putnika.Za prodor spasilaca u vazduhoplov mogu se koristiti normalna avionska vrata,izlazi predvidjeni za hitne slučajeve,otvori koji nastanu kao posledica nesreće,servisni otvori i otvori koji su označeni za prisilan ulazak.

Kod izbora tačke prodora u avion mora se razmotriti stabilnost letelice ili njenog dela,ne ometati evakuaciju ukoliko je pocela,ako se koriste alati za prisilan ulazak mora se voditi racuna o bezbedonosnim uslovima.Prvi tim za ulazak u letelicu ima osnovni zadatak pored gašenja eventualno unutrašnjeg požara da izvrši ventilaciju aviona tako sto ce otvotiti odvore i ubrzati odimljavanje upotrebom raspršenog mlaza.Tim sa sobom nosi prugu dovoljne dužine da dodje do kraja aviona.Ispituju stabilnost poda udarcen nogom o tlo da ne bi doslo do propadanja.Drugi tim ulazi da bi se izvršila pretraga unutrašnjosti i izvršila eventualna evakuacija povredjenih.U slučaju otežanih uslova,sve prepreke se pažljivo uklanjaju kako bi se mogla izvršiti što potpunija pretraga.Pretraga se nastavlja sve tok sve osobe sa spiska putnika ne budu na broju. Opasnosti kod prodora spasilaca u avion su brz razvoj požara,strukturalni kolaps,propadanje kabinskog voda,ispadanje kroz otvorena vrata,prisustvo sistema pod pritiskom,iskrivljen metal i ostre ivice,toksični dim,prašina...

16. GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA NA PISTI – SPASAVANJE PUTNIKA

Spasavanje putnika I članova posade primarni je zadatak SVS na aerodrmima.Sve aktivnosti ove sluzbe usmerene su ka tom cilju a njegova realizacija najčešće zavisi od stepena stručne osposobljenosti I tehničke opremljenosti SVS. U akciji spasavanja i evakuacije učestvuje kabinsko osoblje i ostali članovi posade koji su obučeni i znaju procedure u takvim situacijama. Po sletanju i zaustavljanju vazduhoplova na tlu izbacuju se tobogani za brzo iskakanje i udaljavanje ,tobogan se izbacuje na bezbednom delu vazduhoplova u odnosu na opasnu zonu u kojoj započinje akcija gašenja. Ako je požar izbio u unutrašnjosti vazduhoplova dejstvuju dva tima. Prvi tim ima osnovni zadatak pored gašenja unutrašnjih požara da izvrši ventilaciju letelice i ubrza odimljavanje. Drugi tim koji ulazi ima zadatak da izvrši pretragu unutrašnjosti i eventualnu evakuaciju i spasavanje povređenih koji su onemogućeni da samostalno napuste vazduhoplov. Sastavni deo spasilačko-vatrogasne službe su i sertifikovane osobe za pružanje prve medicinske pomoći.

17. GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA IZVAN PISTE

Gašenje požara u hangarima je otežano zbog velikog prostora koje je zahvaćeno požarom ,kao i velike koncentracije dima u zatvorenom prostoru. Dim se iz hangara odstranjuje primenom ventilatora ili se avion izvlači iz hangara (naročito ako preti opasnost od prenošenja požara na druge avione koji se nalaze u hangaru) Gašenje požara u hangarima se vrši penom ili vodom . Pri akciji gašenje vodi se računa o eventualnom rušenju krovne konstrukcije hangara takođe veliku opasnost predstavljaju delovi hangara u kojima se vrši popravka aviona pa se tamo pri gašenju mora voditi računa o prisustvu lako zapaljivih materijala i boca sa kompresovanim gasovima.

18. GAŠENJE PUTNIČKIH AVIONA PRI PADU NA NASELJENO MESTO19. GAŠENJE VOJNIH AVIONA

Problem je velika količina goriva i naoružanja. Problemi rasutih goriva na pisti i evakuacija okruženja. Gašenje se vrši sa distance topovima ,pozicioniranjem vozila bočno u odnosu na avion zbog opasnosti koje prete sa prednje i zadnje strane. Bezbedna zona preko 600m ali i dalje postoji izvesna opasnost.

20.GAŠENJE HELIKOPTERA

Opasno prilaženje zbog elisa koje se spuštaju kada se smanji gas . Jako su gorivi i ako su vojni dodatnu opasnost predstavlja naoružanje.

21. Заштита суседних резервоара – течно гориво?

22. Заштита суседних резервоара – утечњено гасно гориво?

Опште познато је да се топлота преноси струјањем и зрачењем и на веће удаљености од резервоара у коме је пожар. На овај начин пренета топлота има следећа штетна дејства:

- прво дејство је на људе код којих, на незаштићеној кожи изазива бол који се не може издржати. Безбедно растојање за човека без заштитне одеће је у функији висине пламена и износи:

Hm=1,6 xH p

где је

Hm [ m ] - удаљеност незаштићеног човека, а H p [m ] - висина пламена;

- друго дејство је загревање предмета у близини места пожара резервоара горива. Ово загревање има за последицу пораст температуре на плаштовима резервоара горива који су у близини. Оштре ивице на њима могу се загрејати тако да се и усијају. То доводи до пожара деривата ускладиштеног у њима. Оваквим паљењем ће се, у случају пожара на једном резервоару ватра пренети, по истеку одређеног времена на све резервоаре у комплексу.

Ово неповољно дејство пожара се елиминише ватрогасном активношћу која се назива заштита.

23. Хлађење горућег резервоара?

24. Хлађење горућег резервоара после кипљења и закаснелог кључања?

Борба са пожаром на резервоару горива неизоставно мора почети воденим хлађењем плашта горућег резервоара. У тактици гашења пожара резервоара ово је увек ДРУГИ КОРАК. Ова активност мора трајати све до гашења пожара и довођења плашта на температуру околине.

Плашт се мора хладити из два разлога. Први је губљење механичке моћи ношења материјала од кога је направљен резервоар услед усијавања. Познато је да челик загрејан до 600 0С губи половину своје носивости. Плашт који се не хлади «пада» као завеса гомилајући искривљени лим на земљи. То доводи до хаварија и просипања горива.

Други разлог због кога треба хладити плашт је потреба да се пена, којом се гаси пожар резервоара, слива низ хладан плашт. Сливање пене низ усијани плашт доводи до разгарања исте пре него што стигне до нивоа запаљеног горива. Из досадашњег излагања је јасно да се тешка пена мора сливати низ плашт да не би урањала у гориво и мешала се са њим износећи га на површину пене. Пламен над слојем пене је брзо уништава, чиме пропадају сви напори да се пожар угаси.

Поред наведеног, хлађење омогућава задржавање геометрије плашта и његове вертикалности, тако да пена има «стазу» по којој клизи надоле. Потклобучен плашт доводи, не до сливања, већ до сурвавања пене и до дубоког продора у дериват који гори.

Брзо оштећење пламеном пожара је могуће на следећим деловима плашта резервоара:

на површинама плашта изнад нивоа горива, а препознају се по изгорелој боји на плашту;

на арматурама на крову резервоара; одушке, регулатори притиска, мерачи нивоа, вентили за контролу притиска у резервоару, мешачи и др;

на лонцима за уливање пене, скретачима пене, цевоводима за проток раствора и другим елементима стационарног или полустационарног система за гашење пожара кроз које не протиче течност у моменту избијања пожара;

на спојевима остатака крова и плашта, како би се спречио пад крова у течност;

на термички неизолованим ослонцима резервоара у случају кипљења.

Млазеви расхладне воде морају бити усмеравани на највишу тачку остатка крова резервоара (осим ако је у питању пливајући кров, тада се млаз усмерава на врх плашта) како би се спречило даље деформисање крова. Пропадање крова повући ће и плашт. Кров који, деформацијама претрпљеним у пожару, доспе у ниво горуће течности озбиљно угрожава успех гашења.

Посебним интензитетом се хладе места на плашту где се уводи пена за гашење. Добро охлађен плашт на месту где клизи пена гарантује успешну примену овог средства.

Кров резервоара који гори неће се хладити водом у следећим случајевима:

експлозијом која је претходила пожару кров је одбачен се резервоара, па га и нема;

при хлађењу остатака крова вода продре у дериват што изазива опасно кипљење и проширење пожара;

пливајући кровови под теретом воде могу потонути у дериват. Не поливају се водом у случају пожара, сем ако вода доспе случајно на њих. Обавезно отворити вентиле за дренажу крова да не потоне у дериват јер ће тада површина коју треба гасити бити многоструко већа а за тај случај није планирана залиха пенила;

продор воде у горући резервоар подиже ниво што може довести до преливања преко ивице резервоара у танквану, што је случај код малих резервоара и др;

Хлађење је активност која се искључиво обавља мобилном опремом ватрогасаца, који су стигли на интервенцију. Уграђени стационарни системи су искључиво у функцији заштите од преношења топлоте струјањем и топлотним зрачењем. Међутим ако је овај систем инсталиран на резервоару, треба га активирати али само за квашење плашта, док ће остатак до потребне количине надокнађивати ватрогасци са мобилном опремом.

Потребан минимални специфични интензитет дотока воде за хлађење плашта при пожару резервоара горива је:

0,5 l/s/m дужном плашта, ако га пламен греје само са једне стране;

1,0 l/s/m дужном плашта, ако га пламен греје само са обе стране (унутрашње и спољашње);

ПРИМЕР: Израчунати потребну количину воде за хлађење плашта резервоара који је запаљен и чији је пречник 50 m ако је пожар ограничен само на резервоар.

Обим резервоара је:

Oh=Dx π=50 xπ=107 , 08 m

Минимални специфични интензитет дотока воде за хлађење је:

qh=0,5 l /s /m

Интензитет хлађења воде :

I h=OhxqH

I h=107 , 08 mx 0,5 l /s /m=53 ,54 l /s

I h=3212l /min

25. Гашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата тешком пеном у фази пре кипљења и закаснелог кључања?

Почетак пожара на резервоару горива може бити на један од следећих начина:

- експлозија одбеглих (исцурелих) пара, у ширу зону око резервоара, преноси пожар на резервоар; тренутно је запаљено цело огледало течности;

- пирофорне наслаге су довеле до усијања у унутрашњости резервоара које је резултирало експлозијом; пожар је настао у тренутку, као и претходни, уз одбачен кров;

- резервоари који немају ослабљен спој крова и плашта, ако почну експлозијом у резервоару, кидају се обично на вези дна резервоара и плашта, као што је случај код битуменских и мазутних резервоара; резервоар полеће увис стварајући огромну куглу пламена и настављају са великим пожаром у танквани и око ње; пожар је на земљи и лако се гаси, али су последице велике, нарочито за људе и околину;

- пожар на неопренском заптивачу резервоара са пливајућим кровом настао статичким електрицитетом нарочито ако је поцепан заптивач; погасити га апаратима са прахом или млазом средње или тешке пене, уз највећи могући степен хитности;

- пожар на неопренском заптивачу резервоара са пливајућим кровом, настао ударом муње, карактеристичан за високе нивое горива у резервоару; гасити прахом или средњом пеном што је могуће брже;

- појава пламена на одушку резервоара жуто-наранџасте боје са обиљем црног чађавог дима. Пожар се може лако ликвидирати или ако се не интервенише може прерасти у велики пожар. Овај пожар на резервоару указује да је смеша пара и ваздуха у резервоару изнад горње границе експлозивности. Пошто никаква опасност не прети особљу, најхитније се попети на кров резервоара и угасити пожар прахом, употребом најближих ручно преносних апарата1;

- појава праскавог плавичасто-црвеног пламена, са врло мало дима, на одушки резервоара указује да је у унутрашњости резервоара експлозивна смеша пара запаљене течности и ваздуха. Овде је питање времена када ће топлота оштетити надпритисно-вакуумски вентил и ватру пренети у унутрашњост резервоара што ће проузроковати експлозију. Експлозија неће настати ако је у резервоару већи притисак од атмосферског и паре истичу сагоревајући изнад вентила који је споменут. Неоштећен вентил чува резервоар од повратка пламена. Најцелисходније је снажним распршеним млазевима воде охладити вентил и кров резервоара чиме ће се притисак пара у резервоару стишати и притисно-вакуумски вентил ће се аутоматски затворити. Прекинуће се доток пара горива и пламен ће нестати.

- други начин гашења је везан за операторе у технолошком процесу који на појаву пламена са овим знацима, на крову, у резервоар уведу паре неког горивог гаса, на пример, рафинеријског гаса или пропан-бутана, како би се повећала

1

концентрација пара изнад течности у резервоару. То ће одмах резултирати променом боје пламена и дима и уклонити опасност од експлозије. Тада може било ко са апаратом на прах да се попне и угаси пожар на крову резервоара. Оператор мора да остане на свом месту и прекине довод запаљивог гаса у резервоар како би се избегле негативне последице које могу наступити у случају да је пламен угашен а да се у резервоар још увек доводи запаљиви гас (активирање вентила, истицање гаса у простор, поново паљење гаса на одушци и др). Особа са апаратом на крову резервоара дежура све док се вентил аутоматски не затвори и престане свако истицање гаса из њега. Чувати се експлозије, интервенисати са потпуном заштитиом од топлотног дејства.

Прва активност када настане пожар резервоара течних горива је хлађење. Одмах затим се организује претакање горива у резервоаре изван простора угрожених пожаром. Ове две активности морају, безусловно да се испоштују без обзира на оптимистичке прогнозе да ће пожар бити угашен, што обично сви мисле па претакање касни и по неколико часова.

Треба имати на уму да, на сваки литар горива сагорелог у пожару, претакањем се могу спасти две литре. Према томе, штета од пожара, уз мало среће, може да се сведе на уништен резервоар и изгорелу једну трећину садржаја што је много повољније од тоталне штете.

Трећа активност је дренирање резервоара ако је садржај склон кипљењу или закаснелом кључању.

С обзиром на велики број активности при пожарима резервоара горива предпожарно планирање је од изузетне важности као и увежбавање интервенције по етапама. Ако све није увежбано како треба на пожару ће се заборавити неке важне радње које могу да имају за последицу неуспех интервенције.При пожару резервоара горива мора се ангажовати већи број радника, који нису ватрогасци. Они морају бити радно дисциплиновани и поуздани јер пожар почиње нагло и шири се брзо. Одсуство ових радника са свог радног места може имати несагледиве последице при ширењу ватрене стихије. Само добро увежбани тимови радника ће компензовати одсуство појединаца у критичном тренутку и омогућити успешну интервенцију заменом одсутних оних који су на лицу места.Гашење пожара на резервоару горива мора почети у најкраћем времену по избијању пожара. Што пре почне гашење изгледи за успех интервенције су већи. Ако је у питању гашење пожара инсталираним стационарним системом максимално кашњење гашења је 15 минута а за резервоаре сирове нафте ово време је 30 минута мерено од момента почетка пожара.

26. Гашење цилиндричних хоризонталних надземних резервоара ТНГ-а?

Најчешће је течни гас испод једног или два резервора, тако да их пламеном директно угрожава, а околни резервоари су изложени зрачењу. Прва радња је примена расхладне воде. Воду усмерити директно на делове резервоаа који су изложени пламену. Не поливати непотребно суседне судове, већ само ако после наношења воде дође до испаравања. Друга радња је затварање вентила на продуктоводима суседних резервоара. Предходно загревање резервоара довешће до пораста притиска и активирања вентила сигурности. Основна опасност код ових пожара је откидање данцетаи настанак ракете од резервоара.

27. Гашење сферних надземних резервоара ТНГ-а?

Велики пожари оваквих резервоара настају обично када из цевовода или неког ругог извора постоји велико пропуштање ТНГ који капље или интензивно цури на тло испод резервоара. Опасност рапидно расте ако пламен лиже лимове резервоара изнад ниво течости у њему. Када пламен усиј метални плашт изнад нивоа течне фазе до температуре 425-480 степени С, плашт почиње да се испупчава према напоље. Повећањем димензија плашта, смањује се дебљина лима, лим слаби, испупчавање се наставља док не дође до кидања плашта и екплозије (сагоревање по анвелопи). Повећање висине звука које проузрокује вентил сигурности указује на предстојећу експлозију. У том тренутку потребно је брзо потражити заклон. Овакви пожари трају око 10 минута, након чега долази до експлозије. Тактика је да се одмах примењује расхладна вода на прегрејани део резервоара. Уколико се расхладна вода не може применити одмах, потребно је хитно евакуисати све присутне.

28. Гашење подземних шумских пожара?

То су пожари тресетишта, шире се 1,5 до 2 метра на дан, температур горења је око 8000 С, а при сагоревању ослобађа се 10 процената угљен-моноксида. Дубина тресетишта може бити до 8метара.

Пожари се препознају тако што дрвеће пада неконтролисано у свим правцима, услед изгарања корена.

Код ових подручја нјбитније је да се утврде границе подземних подручја, која су захваћена ватром.

Ово се може установити по диму, по врелом ваздуху и тлу, а најсигурније копањем пробних јама малог пречника. Једини ефикасни начин гашења јесте копање дубоких ровова у ширини од најмање 60 цм у дубину, зависи од дебљине наслага угља. Ови се ровови пуне водом. Некад се ватра може угасити и натапањем читавог запаљеног подручја великим количинама воде тако што се буше рупе у које се ставе пластична црева кроз која се пусти вода.

29. Тактика гашења приземних шумских пожара методом „против-пожара“?

Код мањих површина за гашење пожара примењују се матларице или ударање лиснатим зеленим гранама дужине око 2 метра. Гашење увек почиње од спољних ивица уз постепено сужавање обруча, али свакако првенствено са ивица у правцу ширења ватре. Пожар се може угасити и бацањем песка и земље лопатама на запаљене површине.

Спречавање ширења ватре може се постићи одстрањивањем горивог материјала сувог лишћа, грања дрвета, траве, корења и другог, прокопавањем јаркова који ће зауставити ватру, заоравањем и на други начин.

Пожар се може гасити водом – кофама, напртњачама или пак заливањем каналима уколико има текуће воде. Код гашења пожара водом најпре треба гасити најјача жаришта и површине. Људство се препоручује на размаку од 3 метра у непрекидном ланцу који напада бочно и постепено сужава запаљено подручје у виду клина. Фронтално наступање против ветра је веома тешко и готово немогуће.

Површински или пузећи пожари настају најчешће у јесењим, летњим па и пролећним данима, а нарочито у сушним периодима у четинарским и листопадним шумама. Овде у

ствари постоји сагоревање шумске постеље од сувог лишћа, суве траве и грања. Ови су пожари почетак и узрок великих шумских пожара и катастрофа јер се из њих развијају надземни односно високи шумски пожари када такорећи гори читава шума.

30. Мапирање надземних шумских пожара?

Мапирање је у принципу извиђање терена на којем је настао пожар, као и ширег реона у околини пожара.

Извиђање на реону величине до 20км руководилац акције гашења пожара врши пешке.

Извиђање на реону величине преко 20км врши се летелицама.

Мапирање се ради према картама у малом размеру (војне карте) где се тачно означава фронт пожара

Извиђање – Осматрањеприземног пожара треба да буде веома брзо и без неког већег детаљисања. Задатак извиђања – осматрања треба да буде утврђење карактера пожара, утврђивању правца његовог ширења, утврђивања могуће промене брзине његовог ширења, утврђивања постојећих природних и других препрека за његово ширење и других релевантних чињеница везаних за ову врсту пожара (узимајући у обзир поједина подручја, општине и временске услове).

31. Тактички захвати код надземних шумских пожара?

Надземни шумски пожари представљају флешовер отвореног типа, тактички захвати су: гашење против ватром, гашење сусретном вучом, гашење авионима...

Надземни или високи пожари узимају обично катастрофалне размере, захватајући читава шумска подручја и велике површине. Код ових пожара развија се огромна топлота чије је зрачење тако снажно да пред собом пали и на десетине метара удаљености, а нарочито ако су у питању густе четинарске шуме, које горе великом брзином уз јаку пуцњаву и развијање гасова из смоле, који се брзо пале и у виду покретног летећег пламена уништавају све пред собом.

32. Тактика гашења приземних шумских пожара методом употребе ваздухоплова?

Ваздухоплови се веома често користе у гашењу шумских пожара, јер могу да допру било где без обзира на приступачност трена. Гашење се врши на више начина у заисности од карактеристика ваздухоплова. Најчешће се гашење врши отварањем пртљажника (истресањем воде) или распршивањем воде преко крила што је мање делотворна метода...

За гашење се користе и хеликоптери, они носе ведро запремине 930 литара.

Приземни пожари немају јасно изграђен фронт, а из разлога што су карактеристични за време без ветра. Ватра се шири равномерно на све стране, а фронт се појављује само у случају ветра који је производ настајања пожара. ради тога, за гашење ових пожара треба примењивати тактички захват опкољивања и по могућности деловањем из ваздуха воденим „бомбама“.

Гашење ових пожара има своје специфичности. Приземни пожар локализован на фронту наставља се на боковима, па се његово даље гашење спроводи као гашење приземних пожара.

33. Механизам генерисања крунскох шумског пожара?

Флешовер отвореног типа.

Gašenje ovih požara veoma je teško i dugotrajno, jer ovde u stvari gori čitava šuma kako po površini tako i u svim stablima i granama, uz jako zračenje toplote tako da je i samo približavanje vatri teško i veoma opasno. Gašenje vodom, ako su u pitanju veće površine obično neće dati nikakve rezultate, jer

su ovde potrebne ogromne količine vode koja treba da bude bačena velikom snagom da bi se efekat gašenja mogao zapaziti. U ovakvim požarima se uvek primenjuje lokalizacija i odbrana i to imajući u vidu da u vetrovitom vremenu brzina širenja je takva da je veoma teško na manjoj daljini izraditi sigurne perpreke vatri. Lokalizacija se postiže presecima u šumi koji se dobijaju obaranjem stabala, zasecanjem grana, čišćenjem i okopavanjem terena i kvašenjem vodom. Stabla se po pravilu obaraju uvek prema vatri jer bi obaranje na drugu stranu moglo da prenese vatru a osim toga samo obaranje stabla donekle utiče na ugušivanje i zaustavljanje vatre. Ovaj odbrambeni prosek mora imati površinu najmanje za 2 ili 3 visine stable tj. oko 40 do 50 metara. Ova širina može biti i veća na ivicima u pravcu vetra odnosno širenja vatre i požara. Odbranbena linija proseka mora biti na dovoljnoj daljini da bi se mogla očistiti. Ona obično opkoljava zapaljene površine u vidu trouglastog klina, s tim da vrh klina bude u pravcu vetra, odnosno širenja požara. Ovo je neophodno da bi se u pravcu širenja vatre omogućio rad, a da joj se da duže vreme dok se ne stigne do vrha klina što će omogućiti da se prosek uspešno očisti pre dolaska vatre. Kod odrenivanja pravca izrade proseka treba koristiti sve prirodne praznine i prepreke širenja vatre kao što su: livade, putevi, jarkovi, i vododerine tako da ovaj klin može da dobije i sasvim drugi oblik, što sve zavisi od prilika i mogućnosti. Ako požar probije odbrambeni prosek i liniju treba brzo otstupiti i formirati novu liniju odbrane na dovoljnoj udaljenosti

Kod ovih požara se preporučuje i paljenje šume (protiv vatre) da bi se sprečilo dalje širenje požara. Za ovu svrhu obrazuje se jedan lanac polazeći od proplanka, gde se sakupi velika količina zapaljivog materijala, suve trave, lišća, slame i sl. Kad se vatra približi na udaljenost od 150-200m zapali se jednovremeno sav ovaj materijal. Vatra će se usled zagrejanog vazduha širiti prema požaru a kad se dve vatre sastave ovaj susret će biti dovoljno daleko od linije gde je zapaljen prvobitni pripremljeni lanac. Ovo se zasniva na činjenici da se vatra zapaljenog lanca (protiv vatra) širi samo prema požaru a ne prema šumi.

Na kraju treba naglasiti da za gašenje šumskih požara treba angažovati i radnike i rukovodioce šumskih gazdinstava sa raspoloživom opremom a da vatrogasne jedinice treba da dejstvuju prema njihovim upustvima po planu za gašenje i lokalizaciju požara. Za gašenje ovih požara neopohodno je potrebno prikupiti velike snage vojske, okolno stanovništvo, i vatrogasne jedinice a samo gašenje može da traje i nedeljama. Rad se nemože zamisliti bez šumskog alata i pribora a takone treba organizovati i dobavu vode za piće i ishranu ljudstva.

Za gašenje požara mogu se uspešno koristiti specijalni avioni i helikopteri, vozovi sa velikim količinama vode, sprava, alata i ljudstva, terenska kola za prodiranje u zapaljena šumska područja i dejstvo iz bliza, autocisterne i drugo. Kod gašenja se naročito uspešno može primeniti prodorna voda. Vatrogasni vozovi za šumska podrucja gde prolazi železnica mogu biti od velike pomoći jer mogu da dovuku i preko 100.000 litara vode sa moćnim pumpama, opremom i alatima kao i snabdevanjem (pijaća voda, hrana i sanitetski materijal itd).

Obzirom da u šumskim područjima često nema u blizini požara vode nekada je moguće postojeće rečice i potoke skrenuti sa njihovog toka kroz nove kanale, a prema zapaljenim područijima šume, te se prema tome i na taj način može dobiti voda za gašenje požara. Kod požara pojedinih stabala u šumi vatra je obično unutar stabla, jer su to obično osušena i šuplja stabla. Gašenje vatre može se postići zatvaranjem svih otvora ili pak nalivanjem vode kroz gornji otvor i to u dovoljnoj količini da bise vatra ugasila. Naj sigurnije je takvo stablo poseći i oboriti a zatim vatru potpuno ugasiti.Kod šumskih požara, iako je vatra ugašena, ukazuje se neophodna potreba stalnog nadgledanja i kontrole zgarišta u toku više dana i to obilaznim patrolama i stražama, koje imaju zadatak da odmah ugase eventualne nove začetke vatre. Gašenje šumskih požara ne može se zamisliti bez velikog broja ljudi i raznog šumskog alata kao

34. Тактика гашења крунских шумских пожара методом „против-пожара“? Kod ovih požara se preporučuje i paljenje šume (protiv vatre) da bi se sprečilo dalje širenje požara. Za ovu svrhu obrazuje se jedan lanac polazeći od proplanka, gde se sakupi velika količina zapaljivog materijala (појас ослонца), suve trave, lišća, slame i sl. Kad se vatra približi na udaljenost od 150-200m zapali se jednovremeno sav ovaj materijal. Vatra će se usled zagrejanog vazduha širiti prema požaru a kad se dve vatre sastave ovaj susret će biti dovoljno daleko od linije gde je zapaljen prvobitni pripremljeni lanac. Ovo se zasniva na činjenici da se vatra zapaljenog lanca (protiv vatra) širi samo prema požaru a ne prema šumi. Paljenje protiv vatre je rizično, može biti veoma opasno, jer vetar može da okrene širenje vatre nasuprot željenog pravca. Paljenje protiv vatre se može primeniti samo po tihom vremenu a naročito noću kad je vazduh znatno hladniji vodeći računa da po svaku cenu spreči širelje vatre prema nezahvaćenim površinama šume.

35. Тактика гашења крунских шумских пожара методом „сусретне вуче“?

Сусретна вуча: дрва се исеку на одређену дужину 1-2 метра, и послажу се на одређену висину у ширем фронту, али тако да ваздух може да струји између дебала. Дрва се полију неком запањивом материјом, када ветар крене да дува дирктно кроз зид од дрва према пожару, дрва се упале долази до развијања пожара који иде директно ка фронту постојећег пожара.

36. Тактика гашења степских пожара?

37. Тактика гашења пожара стрних усева?

Požari nepokošene trave, trske, žita i drugih poljoprivrednih proizvoda nazivaju se poljskimpožarima. Uzrok ovih požara najčešće je nepažnja, a zatim varnica iz lokomotiva i drugih mašina idrugo.Obzirom da se ovde radi o požaru na otvorenom prostoru njegovo širenje razvija sevelikom brzinom a naročito kada duva vetar. Od ovih požara mogu doci u opasnost i biti ugroženi idrugi objekti kao što su barake, naslage drva, magacini, skladišta lako zapaljivih tečnosti i dr..Obzirom na brzinu širenja vatre čestog nedostatka vode i nedostatka prilaznih puteva zavatrogasna vozila, gašenje ovih požara najčešće se sastoji u samu lokalizaciju tj. sprečavanju širenjavatre, jer u stvari ono što je zahvaćeno vatrom ne može se ni spasiti..Širenje požara obicno se zaustavlja na taj način što se zapaljene površine opkole praznimprostorom, u vidu odbrambene lineje u dovoljnoj širini, da bi se onemogućilo prelaženje vatre preko telinije. Nepokošeno žito se može pokositi i to počevši od one strane na kojoj je upravljeno širenje vatrea zatim sa svih strana. Ovaj otkos zatim treba očistiti od trave i strnike zaoravanjem ili okopavanjem.Ako je u pitanju požar manjeg obima vatra se može ugasiti, ako je u pitanju trava i korov,udaranjem metlarica ili zelenim granama, lopatama, zatrpavanjem zemljom, tapkanjemi pokrivanjem. Ako imamo dovoljno vode za gašenje i pristupne puteve, gašenje se može uspešnoobaviti rasprskavajućim mlazom vode. Kada gori trska, u velikim površinama, gašenje i lokalizacija suotežani, a ponkad se i ovde može primeniti paljenje protiv vatre imajući u vidu ono što je rečeno potome pitanju kada je govoreno o šumskim požarima. Za gašenje većih požara takone trebamo velikibroj ljudi i raznog poljskog alata. Za izvinanje i gašenje ovih požara mogu se koristiti avioni i helikopteri.

- Zabranjeno je loženje otvorene vatre i spaljivanje slame i strnjike na parcelama,- Potrebno je obezbediti tehničku ispravnost svih poljoprivrednih mašina koje učestvuju u žetvi, vršidbi i transportu strnih useva, a naročito da ove mašine budu snabdevene odgovarajućim hvatačima varnica,

- Kombajni moraju biti snabdeveni ispravnim aparatima za gašenje požara, ašovom i lopatom, a transportna sredstva aparatom za gašenje požara,- Zabranjeno je pušenje na mestima obavljanja žetve, vršidbe, prevoza i skladištenja strnih useva i- Zabranjeno je kamarisanje slame na prostoru koji nije udaljen najmanje šest metara od objekta.38. Гашење биоскопа и позоришта? Позориште делимо на сценски део (позорница, гардероба за глумце) и гледалишни простор. Сценски део, који има високо пожарно оптерећење, мора бити одвојен од осталог дела позоришта противпожарном преградом и стабилним системима за гашење.У случају пожара у гледалишном простору навалу вршити из правца сцене.Штитити евакуационе путеве и избегавати да се на њих постављају ватрогасне арматуре.Употреба средстава за гашење мора бити у складу са потребама, избегавати непотребно наливање и наношење штете. Позориште чини комплекс просторија различитих намена које се генерално могу разврстати на: сценски и гледалишнидео. У сценски део спадају следећи простори: позорница, посебне про- сторије за разне намене (столарска радионица, декоратери, гардеробе, шминкерница и др). Гледалишни део чине следећи простори: сала, фо- аје, гардероба, бифе и друге просторије.Величина позоришта је варијабилна и креће се од дворане која може примити неколико стотина гледалаца, до дворана које су опрем- љене за смештај неколико хиљада посетилаца. Од величине дворане, броја и величине пратећих просторазависи и степен пожарне угрожено- сти. Позорница је одговарајућим ватроотпорним конструкцијама пожарно издвојени простор. Облик може бити правоугаони,али су могући и други облици. Позорница је директно везана за споредне комуникације због природе своје намене. То је простор изражене висине и мање површине у односу на гледалишни део. У овом простору су смештени уређаји за подизање и спуштање кулиса, уређаји за светлосне и звучне сигнале, као и други типови уређаја. У зависности од времена изградње и прописаних превентивних мера, различит је архитектонски приступ и врста конструкционих еле- мената. Старија здања имају решеткасте металне носаче преко којихје као покривка положена оплата од лима. Савремена здања су изграђена од знатно јаче армиранобетонске конструкције. Испред позорнице се налазе челична или азбестна завеса која штити дворану у случају избијања пожара на позорници.Ту су инстали- рани стабилни системи за гашење типа "Спринклер" са воденим завеса- ма или халонским средствима за гашење којима се гаси почетни пожар.Развој пожара, почев од момента избијања па до момента стизања ватрогасних екипа, је веома изражен. Велика количина горивих мате- рија, издвајање продуката горења, топлотна зрачења у условима вели- ких отвора и јаких струјања, карактеришу развој пожара у позоришту. Постојање и активирање вентилационих канала битно доприносесмањењу утицаја отровних продуката горења ка гледалишном просто- РУ-Да би се безбедно извршило напуштање гледалишног простора битно је отварање свих отвора и благовремена упутства за даље кретање ради евакуације гледалаца, а која дају дежурни радници. Битно је спречити панику и стампедо што бидовело до несагледивих последица по гледаоце. У процесу извиђања треба сагледати следеће елементе:- број угрожених људи и удаљеност од излаза (ако претходно није извршена евакуација),- растојање евакуационих путева и позиције главних и помоћних излаза,- место, величину и обим пожара, угроженост суседних простора,- правце ширења пожара,- правце наступа гашења, заштиту евакуационих путева и могућ- ност снабдевања водом са зидних хидраната. Одмах по стизању на место интервенције главне снаге треба усме- рити на безбедно извођење евакуације (ако већ ранијеније завршена). Евакуацију треба изводити кроз све расположиве излазе који ће бити брањени дејством водене магле.Део снага треба усмерити на заштиту евакуационих простора унутар целог објекта, као и спречавање праваца ширења пожара. Руководилац акције гашења, на основу оперативног

плана гашења и евакуације, сагледава токове акција, усмеравајући снаге на одређене правце гашења сходно датој ситуацији. Треба настојати да евакуациони путеви не буду закрчени и избегавати да се преко њих полаже ватрога- сна арматура.Код пожара на сцени и при одсуству противпожарне завесе, распо- ложиве снаге и средства за гашење се уводе из правца гледалишне сале. Такође се приступа извлачењу арматуре на одређене вертикалне површине путем унутрашњих комуникационих путева или лестава, са циљем налажења повољних позиција за усмеравање средстава за гашење.Ако је противпожарна завеса спуштена, снаге и средства се уводе из правца просторија које се налазе уз сцену, кроз отворе на бини. Код пожара у радионицама и магацинима снаге треба усмерити најближим могућим путем и започети акцију гашења.Код пожара у гледалишној сали главни правац дејства ће бити из правца сцене, са циљем спречавања ширења пожара ка њој. Посебна се пажња усмерава на заштиту плафона, носећих греда и конструкција на таванском делу. Ватрогасни млазеви се уводе из правца балкона, ложа и таванског простора. Употребљена средства за гашење треба да одговарају реалним потребама ситуације како се не би проузроковало беспотребно нали- вање одређених површина.Биоскопи су отворени или затворени простори у којима се окупља велики број људи, те је опасност увећана због појаве хаоса и панике приликом појаве пожара.Најугроженије место за појаву пожара је кабина за пројекторе.У случају пожара у тренутку приказивања биоскопске представе потребна је присебност запослених радника који морају искључити струју у кино кабини, отворити евакуационе путеве и упалити евакуациона светла. Евакуациони путеви морају бити под заштитом ватрогасних екипа. Најефикасније гашење се остварује воденом магломБиоскопи су затворени и отворени простори где се окупља већи број људи, па је стога и степен опасности при пожару различит. Код пожара биоскопа у неком простору без крова, опасност за гледаоце, а такође и за ватрогасне екипе, није изражена. Гашење се спроводи брзо према отвору, без опасности од рушења конструкције. Код пожара биоскопа који се налази унутар неке зграде, посебну опасност чине паника и хаос који настају приликом изласка из биоскопа. Због тога може доћи до губитка великог броја људских живота. Специфичност код биоскопа је замраченост дворане, па у условима функци- онисања осветљења, није могућа оријентација угрожених људи. Све то битно утиче на планирање и извођење акције евакуације људи из овог простора. Биоскопске дворане се израђују у виду приземних и спратних објеката. Ако је биоскопска дворана на спрату, евакуација захтева не само излазак из простора дворане већ и кретање кроз степенишни простор. Организовање евакуације у условима са израженим развојем про- дуката горења, је самим тим компликованије и директно утиче на појаву панике.

У процесу извиђања пожара треба сагледати следеће елементе:

- број угрожених људи и удаљеност од излаза,

- постојање евакуационих путева, позиције главних и помоћних излаза из објекта,

- место, величину и обим пожара, правце ширења и угрожености суседних простора,

- правци наступа гашења, могућност снабдевања водом и заштиту евакуационих путева.

Ако пожар наступи у тренутку приказивања филма, кадаје публи ка у дворани, кино оператери и радници који разводе гледаоце морају бити присебни и треба да спроведу следеће радње: да искључе машину и затворе металне преграде према дворани, да упале панично осветљење и искључе напајање кино кабине електричном енергијом. Основни задатак ватрогасних екипа је тренутна акција гашења са спровођењем евакуације људства унутар биоскопа. Ако разводници нису отворили све излазе, ватрогасна јединица је дужна да то ради, а уз заштиту водене магле спроводи се процес евакуације. Путеви комуни- кације из дворане до излаза из објекта такође морају бити под непре- кидном заштитом ватрогасних екипа, како би се успешно спровео процес евакуације. Код избијања пожара у празној дворани, главне снаге треба усме- рити на акцију гашења пожара уз хлађење суседних површина. Најефикасније гашење се остварује применом водене магле на секторима гашења. Због велике количине горивих материја унутар

дворане и израже- ног развоја продуката горења обавезна је употреба изолационих апарата.

39. Гашење болница? Унутрашњи распоред у болници је коридорни систем, просторије су повезане ходницима и степеништима. Основна опасност је појава пожара у лабораторијама и приручним магацинима у којима се држе и лако запаљиве течности. Ватрогасна интервенција се изводи хитно и тихо, без дизања непотребне панике. Гашење треба извести нападом из више праваца у циљу спречавања ширења пожара. Евакуацију болесника треба избегавати, ако није преко потребна. Евакуација са заразног оделења требавршит уз посебне мере опреза. Избор средстава за гашење зависи од гориве материје. Болнице се углавном раде по типским пројектима од несагоривих конструкција. Оне се размештају у једну или чешће у више одвојених зграда које су међусобно повезане спољним и подземним ходницима. Унутрашњи распоред у болницама одговара коридорном систему изградње, што подразумева да су све просторије везане заједну основну комуникацију. Основне просторије болнице су: собе, кабинети, лабора- торије, сале, магацини, апотеке и др. Унутар њих су смештени осетљиви и вредни електроуређаји, разне хемикалије и медикаменти, боце са кисеоником и низ других материјала. Пожар се, углавном шири преко горивих материјала унутар про- стора. Од конструкција могу горети дрвени предмети, прозорска крила и врата, док би пожар осталих горивих предмета условио ширење кроз степениште уз изражено издвајање продуката горења. То би највероват- није условило и појаву панике међу болесницима што би додатно усложило ситуацију.

Извиђањем треба установити следеће елементе:

- који су делови зграде угрожени и који је степен угрожености,

- шта гори, где гори и који је обим пожара,

- евакуациони правци и начин спровођења евакуације,

- правци ширења пожара,

- начин увођења и правци дејства млазева,

- начин снабдевања водом.

Извиђање пожара се врши у неколико праваца, по могућству тихо, не уласком у болничке собе без преке потребе. Спасавање и евакуацију болесника треба вршити само у случају када то ситуација налаже. Оно се изводи уз помоћ медицинског особља, ради пружања потребне помоћи. Евакуацију треба изводити евакуаци- оним путевима, а то условљава њихову максималну заштиту по степену приоритета. Евакуацију тешких болесника треба вршити уз помоћ носила. Спасавање болесника са инфективног одељења захтева посебне мере. У сарадњи са стручним медицинским особљем, а предузимања адекватних мера заштите треба спречити могућност ширења заразе. У случају пожара већих размера, поред коришћења унутрашње комуникације, треба ангажовати све расположиве снаге и опрему за њено извођење. Евакуација путем лестава и платформе је далеко при- мернија, но употреба других справа с обзиром на карактер болести угрожених људи. Гашење пожара треба извести тако да се место пожара нападне из више праваца, уз спречавање ширења пожара на суседне површине. За гашење треба користити водену маглу и распршени млаз, ако то карак- тер гориве материје дозвољава, а ако се ради о хемикалијама и елек- тричним уређајима треба користити прах, СО2 и адекватни облик пене.

40. Гашење школа и предшколских установа? У установама за децу попут јаслица, обданишта, школа, интерната, активности ватрогасних јединица усмерене су на омогућавање акције евакуације из одређеног простора и на упоредну акцију гашења и штићења суседног простора. Конструкционо решење ових објеката је најчешће по коридорном систему унутрашњег распореда просторија, повезаних централним ход- ником и степенишним простором. Грађевински

конструкциони елемен- ти су израђени, најчешће, од негоривог материјала. Објекти су приземни и спратни, а унутрашњи распоред и припадајући инвентар одговарају намени простора. Пожар настао на одређеном делу ширио би се путем комуникаци- оних конструкција или кроз отворе по вертикали и захватио би све гориве материје. Развој пожара би изазвао панику међу децом, чије је понашање у тим условима тешко дефинисати.

Извиђањем пожара треба сагледати следеће елементе:

- који су делови простора угрожени и степен угрожености,

- евакуациони правци и могући начин његовог спровођења,

- шта гори, где гори и обим пожара,

- начин увођења и правци дејства млазева,

- начин снабдевања водом.

Од одлучујућег је фактора присебност и способност дежурног особља за спровођење организованог и сигурног начина евакуације. Дежурно особље треба својом смиреношћу максимално да стиша евен- туалну панику код деце. Долазак ватрогасних јединица на лицу места подразумева момен- тално ангажовање на омогућавању акције евакуације деце (уколико она није већ извршена). Евакуацију треба изводити комуникационим путе- вима уз отварање отвора ради уласка свежег ваздуха и изласка продука- та горења. То ће вероватно условити и брже и интензивније развијање пожара, па део снага и средстава треба ангажовати на спречавању ширења пожара и омогућавању вршења евакуације. Уколико се комуникационим путем не може извршити евакуација, децу треба извести у делимично заштићен простор, а одатле, уз помоћ мобилне ватрогасне опреме, на слободан простор. Сва евакуисана деца се разврставају по групама или разредима и врши се провера. Ватрогасне екипе претражују просторе како би про- нашли евентуално настрадала лица. Истовремено се приступа усмера- вању ватрогасних екипа на локализовање и ликвидацију пожара.

41. Гашење млинова? У млиновима постоји више опасности од појаве пожара услед самог технолошког поступка а могу бити:Опасност од самоупале у силосима , од појаве експлозивнине смеше органске прашине и од појаве статичког електрицитета приликом транспорта. Пожар се брзо шири помоћу прашине и брашна, путем цевовода и каблова. Приликом гашења основно је зауставити млин и искључити ел.енергију, За гашење користити водену маглу и распршени млаз.Млинови су објекти који су зидани у више етажа са степеништем и траком дуж њих. Веза између приземља и таванског простора је директна, што условљава ширење пожара великом брзином. Техно- лошки процес иде смером од таванског дела ка приземном, а конструк- ција може бити армиранобетонска или класична - опека. Таванице имају отворе за пролаз транспортних канала. Велике наслаге прашине су извор додатних опасности од појаве пожара и експлозије. Пожар, настао избијањем у било ком делу, веома брзо ће се ширити дуж простора везе горивих материја и наслага прашине на њима. Пожар доњих слојева убрзаће ширење по вертикали, захватајући при томе и гориве елементе грађевинске конструкције. У случају експлозије, може доћи до рушења конструкције. Акцију гашења треба организовати са позиција које су изнад жаришта пожара или пак из праваца његовог ширења и при томе треба користити комуникационе путеве. Гашење се врши воденом маглом или распршеном водом у правцу ширења пожара. Обавезно треба хладити и конструкционе елементе, а затим приступити гашењу жаришта пожара.

42. Гашење рудника?

43. Гашење пожара у текстилној индустрији? Сировине у овој индустрији су :памук, лан, свила и вештачка влакна. Пожари у овој индустрији карактеришу: Висока брзина ширења услед карактеристика горивих материјала и велике количине прашине, могуће ширење пожара кроз вентилационе канал, за гашење користити пену и воду у облику продорне воде, водене магле и распршеног млаза, основни наступ гашења представља пресецање праваца ширења и деловање на само жариште са растурањем материјала и деловањем на скривенажаришта а по завршетку интервенције потребно је обезбедити ватрогасну стражу. Текстилне фирме имају знатан број разноврсних производних погона као што су: предионице, ткачнице, сортирнице,конфекција. Основни сировински материјал који се у њима прерађује је памук, лан, природна свила и широк асортиман вештачких влакана. Технолошки процес обухвата и прераду при којој се стварају вели- ке количине прашине, као што су ткачнице и предионице. Производни објекти се смештају у приземне или вишеспратне зграде изграђене од армиранобетонских, челичних и других негоривих материјала, али склоних деформацији и рушењу услед напрезања под дејством високих температура. При избијању пожара, ватра се брзо шири по читавом погону, захватајући прашину и ситне отпатке памука, лана и других горивих материја. На развој пожара посебно повољно утиче постојање великог броја вентилационих канала кроз које се пожар веома брзо шири, пре- носећи се из једног простора у други. Средња линијска брзина ширења ватре у погонима и складиштима износи од 0,5-2 т/пип. по површини и линијском брзином од 7-8 тУтт. по наталоженој површини са трендом даљег раста.

Гашење пожара подразумева коришћење довољног броја снага и средстава, уз примену воде у облику продорне воде, водене магле и распршеног млаза. Такође се за гашење користи и пена, али је потребно материјал растурити због скривених жаришта, која се могу јавити и неколико десетина часова од гашења пожара. При гашењу треба заузи- мати позиције које осигуравају заштиту млазничара од могућег обрушавања делова грађевинских конструкција и позиције из којих се ефикасно може наступити у акцији гашења прашина и уређаја без њиховог оштећења. За гашење мањих пожара ефикасно је коришћење праха и инертних гасова, без ризика од појаве оштећења на машинама и опреми. При гашењу је најбоља употреба унутрашње навале када улазак и боравак ватрогасних јединица нису опасни за њихове животе, а некада се може применити комбинована и спољна навала. Треба штитити по- зиције преношења ватре, а адекватно је пресецати и хладити конструк- ционе елементе склоне обрушавању. Коришћењу вентилационих систе- ма за одвођење продуката горења треба приступити сасвим обазриво, због могућег интанзивирања пожара. Ватрогасне екипе треба адекват- но заштитити (лична заштитна опрема, изолациони апарати). Треба водити рачуна о количини набаченог средства за гашење, да се не би нанела већа штета материји, но што

би пожар то сам од себе учинио. Код гашења пожара у магацинима текстилних сировина, памука, лана, синтетичких влакана и др. сировина у балама и на гомилама ствара се могућност за ослобађање великих количина топлотне енергије и проду- ката горења. Основни наступ гашења подразумева сечење праваца ширења пожара, штићење материја и конструкције објекта које ватра није захватила, као и акцију наступа на само жариште пожара. Када је пламен на површини пламена сузбијен, потребно је приступити растурању материјала са циљем гашења и притајених жаришта у дубини бала. Избор наступа, средстава за гашење и заштита ватрогасних екипа исти су као и код гашења текстилних погона.

44. Гашење пожара у дрвној индустрији? Степен опасности у овој индустрији зависи од степена прераде сировине.Избор средства за гашење зависи од места избијања пожара. При механичкој обради користи се вода, док се у лакирници користи прах и пена као средство за гашење.Лакирнице су најугроженији део дрвне индустрије што се тиче пожара.Ту се пожар развија великом брзином и могућа је појава експлозија.Обавезно коришћење личне заштитне опреме и изолационих апарата. Степен опасности у дрвној индустрији зависи од степена прераде сировине. Процес производње у столарским фирмама где се производи намештај и грађевинска столарија почиње сушењем дрвета. Пожар дрвета у фази његовог сушења унутар комора за сушење се развија веома интензивно, а посебну опасност представља могућност његовог ширења кроз вентилационе канале, као и могућност експлозија. Дејство млазева у овим условима треба усмерити са одређених растојања уз предузете мере заштите.Код фазе машинске прераде дрвета унутар столарске индустрије, опасност од настанка пожара је такође велика. Развој пожара унутар простора машинске хале, због специфичности прераде, може бити вео- ма интензиван. Велику опасност од ширења пожара по хоризонтали између просторија представљају вентилациони уређаји за отклањање отпадака и прашине. Дејство снага унутар објекта треба усмерити на акцију пресецања пожара, заштиту суседних површина и хлађење конструкционих елемената. Употреба водене магле, распршеног млаза и пене условиће прекид горења. На машине се не сме директно наносити млаз, већ за непосредно гашење треба користити прах. Лакирнице су пожаром најугроженији део дрвне индустрије и носе највећи степен опасности. У њима се пожар развија великом брзином и постоји опасност да се прошири по целој површини лакирнице. Треба га гасити пеном и прахом, уз обавезно коришћење личне заштитне опреме и изолационих апарата

45. Гашење пожара димњака?

46. Гашење пожара на особама?

1. Спасавање људи употребом ускочног јастука? 2. Спасавање људи употребом унакрсног ужета? 3. Спасавање људи употребом ауто-механичких лестава и зглобне платформе? 4. Спасавање људи употребом хелихоптера? 5. Гашење пожара сушара меркантилне робе? 6. Гашење пожара сушара семенске робе? 7. Гашење магацина експлозива? 8. Гашење силоса? 9. Гашење подних складишта? 10. Гашење високорегалних складишта? 11. Гашење складишта ауто-гума? 12. Гашење на ауто и вагон претакалиштима?

13. Гашење рафинеријских постројења?

14. Гашење резервоара са оловним алкенима?

15. Гашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата тешком пеном у фази после кипљења и закаснелог кључања?

16. Гашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата средњом пеном у фази пре кипљења и закаснелог кључања?

17. Гашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата средњом пеном у фази после кипљења и закаснелог кључања?

18. Гашење супер маркета и робних кућа?