{\rtf1{\fonttbl{\f2 Times New Roman Bold;}{\f3 Times New Roman;}{\f4 Times New Roman Bold;}{\f5 Times New Roman;}{\f6 Times New Roman Bold;}{\f7 Times New Roman;}{\f8 Times New Roman Bold;}{\f9 Times New Roman Bold;}{\f10 Times New Roman;}{\f11 Times New Roman;}{\f12 Times New Roman;}{\f13 Times New Roman;}{\f14 Times New Roman;}{\f15 Times New Roman;}{\f16 Times New Roman Italic;}{\f17 Times New Roman Bold;}{\f18 Times New Roman Bold;}{\f19 Times New Roman;}{\f20 Times New Roman Italic;}{\f21 Times New Roman;}{\f22 Times New Roman Bold;}{\f23 Times New Roman;}{\f24 Times New Roman Bold;}{\f25 Times New Roman;}{\f26 Arial Bold;}{\f27 Times New Roman Italic;}{\f28 Times New Roman;}{\f29 Times New Roman Bold;}{\f30 Times New Roman Bold;}{\f31 Arial Bold;}{\f32 Times New Roman;}{\f33 Arial Bold;}{\f34 Times New Roman;}{\f35 Times New Roman Bold;}{\f36 Times New Roman;}{\f37 Arial Bold;}{\f38 Times New Roman Bold;}{\f39 Times New Roman;}{\f40 Times New Roman Bold;}{\f41 Arial Bold;}{\f42 Times New Roman;}{\f43 Times New Roman;}{\f44 Times New Roman;}{\f45 Times New Roman;}{\f46 Arial Bold;}{\f47 Times New Roman;}{\f48 Arial Bold;}{\f49 Times New Roman;}{\f50 Times New Roman;}{\f51 Times New Roman;}{\f52 Arial Bold;}{\f53 Times New Roman Italic;}{\f54 Arial Bold;}{\f55 Times New Roman;}{\f56 Times New Roman Italic;}{\f57 Times New Roman;}{\f58 Times New Roman;}{\f59 Times New Roman Italic;}{\f60 Times New Roman;}{\f61 Arial Bold;}{\f62 Arial Bold;}{\f63 Arial Bold;}{\f64 Times New Roman;}{\f65 Arial Bold;}{\f66 Times New Roman;}{\f67 Times New Roman;}{\f68 Times New Roman Bold;}{\f69 Times New Roman;}{\f70 Times New Roman Italic;}{\f71 Times New Roman;}{\f72 Arial Bold;}{\f73 Times New Roman Bold;}{\f74 Times New Roman;}{\f75 Arial Bold;}{\f76 Times New Roman;}{\f77 Times New Roman;}{\f78 Times New Roman;}{\f79 Times New Roman Bold;}{\f80 Times New Roman Italic;}{\f81 Times New Roman Italic;}{\f82 Times New Roman Bold;}{\f83 Times New Roman;}{\f84 Times New Roman;}{\f85 Arial Bold;}{\f86 Times New Roman Italic;}{\f87 Times New Roman;}{\f88 Times New Roman;}{\f89 Arial Bold;}{\f90 Times New Roman;}{\f91 Times New Roman;}{\f92 Times New Roman;}{\f93 Times New Roman Bold;}{\f94 Times New Roman Bold;}{\f95 Times New Roman;}{\f96 Times New Roman Italic;}{\f97 Times New Roman Bold;}{\f98 Times New Roman Bold;}{\f99 Times New Roman Italic;}{\f100 Times New Roman;}{\f101 Times New Roman Italic;}{\f102 Times New Roman;}{\f103 Times New Roman Bold;}{\f104 Times New Roman;}{\f105 Times New Roman Italic;}{\f106 Times New Roman Italic;}{\f107 Times New Roman;}{\f108 Times New Roman Italic;}{\f109 Arial Bold;}{\f110 Times New Roman Italic;}{\f111 Arial Bold;}{\f112 Times New Roman;}{\f113 Times New Roman;}{\f114 Times New Roman Italic;}{\f115 Times New Roman;}{\f116 Times New Roman Bold;}{\f117 Times New Roman;}{\f118 Arial Bold;}{\f119 Times New Roman;}{\f120 Times New Roman Italic;}{\f121 Times New Roman;}{\f122 Times New Roman Italic;}{\f123 Times New Roman Italic;}{\f124 Times New Roman;}{\f125 Times New Roman;}{\f126 Times New Roman;}{\f127 Times New Roman;}{\f128 Times New Roman Bold;}{\f129 Times New Roman;}{\f130 Times New Roman;}{\f131 Times New Roman Italic;}{\f132 Times New Roman Italic;}{\f133 Times New Roman Italic;}{\f134 Times New Roman Italic;}{\f135 Times New Roman Bold;}{\f136 Times New Roman Italic;}{\f137 Times New Roman;}{\f138 Arial Bold;}{\f139 Arial Bold;}{\f140 Times New Roman;}{\f141 Arial Bold;}{\f142 Times New Roman Bold;}{\f143 Times New Roman Italic;}{\f144 Times New Roman;}{\f145 Times New Roman;}{\f146 Times New Roman Italic;}{\f147 Times New Roman Italic;}{\f148 Times New Roman Bold;}{\f149 Arial Bold;}{\f150 Arial Bold;}{\f151 Arial;}{\f152 Times New Roman;}{\f153 Times New Roman Italic;}{\f154 Times New Roman;}{\f155 Arial;}{\f156 Times New Roman;}{\f157 Times New Roman;}{\f158 Times New Roman;}{\f159 Arial;}{\f160 Times New Roman Italic;}{\f161 Times New Roman Italic;}{\f162 Times New Roman;}{\f163 Times New Roman;}{\f164 Times New Roman;}{\f165 Times New Roman Bold;}{\f166 Times New Roman;}{\f167 Times New Roman;}{\f168 Times New Roman Bold;}{\f169 Times New Roman;}{\f170 Times New Roman;}{\f171 Arial Bold;}{\f172 Arial;}{\f173 Times New Roman;}{\f174 Times New Roman Italic;}{\f175 Times New Roman Bold;}{\f176 Times New Roman;}{\f177 Arial;}{\f178 Arial;}{\f179 Times New Roman Italic;}{\f180 Times New Roman;}{\f181 Times New Roman;}{\f182 Times New Roman Italic;}{\f183 Times New Roman;}{\f184 Times New Roman;}{\f185 Times New Roman;}{\f186 Times New Roman;}{\f187 Times New Roman;}{\f188 Times New Roman;}{\f189 Times New Roman;}{\f190 Times New Roman Bold;}{\f191 Times New Roman Italic;}{\f192 Arial;}{\f193 Times New Roman Bold;}{\f194 Times New Roman;}{\f195 Times New Roman;}{\f196 Times New Roman;}{\f197 Times New Roman;}{\f198 Times New Roman;}{\f199 Times New Roman;}{\f200 Arial Bold;}{\f201 Times New Roman;}{\f202 Arial Bold;}{\f203 Times New Roman Italic;}{\f204 Times New Roman Italic;}{\f205 Times New Roman;}{\f206 Arial Bold;}{\f207 Times New Roman Italic;}{\f208 Times New Roman Bold;}{\f209 Times New Roman Italic;}{\f210 Times New Roman Italic;}{\f211 Times New Roman Italic;}{\f212 Times New Roman Italic;}{\f213 Times New Roman Italic;}{\f214 Times New Roman Italic;}{\f215 Times New Roman;}{\f216 Times New Roman Italic;}{\f217 Times New Roman;}{\f218 Times New Roman Italic;}{\f219 Times New Roman Italic;}{\f220 Times New Roman;}{\f221 Times New Roman Italic;}{\f222 Times New Roman Italic;}{\f223 Times New Roman Italic;}{\f224 Times New Roman Italic;}{\f225 Times New Roman Italic;}{\f226 Times New Roman Italic;}{\f227 Times New Roman;}{\f228 Times New Roman Italic;}{\f229 Times New Roman Italic;}{\f230 Times New Roman Italic;}{\f231 Arial;}{\f232 Times New Roman;}{\f233 Times New Roman Italic;}{\f234 Times New Roman Italic;}{\f235 Times New Roman Italic;}{\f236 Times New Roman Italic;}{\f237 Times New Roman Italic;}{\f238 Times New Roman Italic;}{\f239 Times New Roman Italic;}{\f240 Times New Roman Italic;}{\f241 Times New Roman Italic;}{\f242 Times New Roman Italic;}{\f243 Times New Roman Italic;}{\f244 Times New Roman Italic;}{\f245 Times New Roman;}{\f246 Times New Roman Bold;}{\f247 Times New Roman Bold;}{\f248 Times New Roman;}{\f249 Times New Roman;}{\f250 Times New Roman Italic;}{\f251 Times New Roman Bold;}{\f252 Times New Roman Italic;}{\f253 Times New Roman Italic;}{\f254 Times New Roman Italic;}{\f255 Times New Roman Italic;}{\f256 Times New Roman Italic;}{\f257 Times New Roman Italic;}{\f258 Times New Roman Italic;}{\f259 Times New Roman Italic;}{\f260 Times New Roman Italic;}{\f261 Times New Roman Italic;}{\f262 Times New Roman Italic;}{\f263 Times New Roman Italic;}{\f264 Times New Roman Italic;}{\f265 Arial Bold;}{\f266 Times New Roman Italic;}{\f267 Times New Roman Italic;}{\f268 Times New Roman Italic;}{\f269 Times New Roman;}{\f270 Arial;}{\f271 Times New Roman Italic;}{\f272 Times New Roman Italic;}{\f273 Times New Roman Italic;}{\f274 Times New Roman Italic;}{\f275 Times New Roman;}{\f276 Times New Roman Bold;}{\f277 Times New Roman Bold;}{\f278 Times New Roman Bold;}{\f279 Arial;}{\f280 Times New Roman;}{\f281 Arial;}{\f282 Times New Roman Italic;}{\f283 Times New Roman Italic;}{\f284 Times New Roman Italic;}{\f285 Times New Roman Italic;}{\f286 Times New Roman Italic;}{\f287 Times New Roman Italic;}{\f288 Times New Roman Italic;}{\f289 Times New Roman;}{\f290 Times New Roman;}{\f291 Times New Roman;}{\f292 Times New Roman;}{\f293 Times New Roman;}{\f294 Times New Roman Bold;}{\f295 Times New Roman;}{\f296 Times New Roman;}{\f297 Times New Roman;}{\f298 Times New Roman;}{\f299 Times New Roman Bold;}{\f300 Times New Roman Italic;}{\f301 Times New Roman Italic;}{\f302 Times New Roman;}{\f303 Times New Roman Italic;}{\f304 Times New Roman Italic;}{\f305 Times New Roman;}{\f306 Times New Roman Italic;}{\f307 Times New Roman;}{\f308 Times New Roman Italic;}{\f309 Times New Roman Italic;}{\f310 Times New Roman;}{\f311 Times New Roman Bold;}{\f312 Arial;}{\f313 Times New Roman;}{\f314 Times New Roman Italic;}{\f315 Times New Roman Italic;}{\f316 Times New Roman;}{\f317 Times New Roman;}{\f318 Times New Roman Italic;}{\f319 Times New Roman Italic;}{\f320 Times New Roman Italic;}{\f321 Times New Roman Italic;}{\f322 Times New Roman Italic;}{\f323 Times New Roman Italic;}{\f324 Times New Roman Italic;}{\f325 Times New Roman Italic;}{\f326 Times New Roman Italic;}{\f327 Times New Roman Italic;}{\f328 Times New Roman Italic;}{\f329 Times New Roman Italic;}{\f330 Times New Roman Italic;}{\f331 Times New Roman;}{\f332 Arial;}{\f333 Arial;}{\f334 Times New Roman Italic;}{\f335 Times New Roman Italic;}{\f336 Times New Roman Italic;}{\f337 Times New Roman;}{\f338 Times New Roman;}{\f339 Times New Roman Bold;}{\f340 Times New Roman;}{\f341 Times New Roman Bold;}{\f342 Times New Roman Bold;}{\f343 Times New Roman Italic;}{\f344 Times New Roman Bold Italic;}{\f345 Times New Roman;}{\f346 Times New Roman;}{\f347 Times New Roman;}{\f348 Times New Roman Italic;}{\f349 Times New Roman Italic;}{\f350 Times New Roman;}{\f351 Times New Roman;}{\f352 Times New Roman Italic;}{\f353 Times New Roman Italic;}{\f354 Times New Roman;}{\f355 Times New Roman;}{\f356 Times New Roman;}{\f357 Times New Roman;}{\f358 Times New Roman;}{\f359 Times New Roman;}{\f360 Times New Roman Italic;}{\f361 Times New Roman;}{\f362 Times New Roman;}{\f363 Times New Roman;}{\f364 Times New Roman;}{\f365 Times New Roman Italic;}{\f366 Times New Roman Italic;}{\f367 Times New Roman Italic;}{\f368 Times New Roman Italic;}{\f369 Times New Roman Italic;}{\f370 Times New Roman Italic;}{\f371 Times New Roman Italic;}{\f372 Times New Roman;}{\f373 Times New Roman;}{\f374 Times New Roman;}{\f375 Times New Roman Bold;}{\f376 Times New Roman Bold;}{\f377 Times New Roman Bold Italic;}{\f378 Times New Roman;}{\f379 Times New Roman;}{\f380 Times New Roman Italic;}{\f381 Times New Roman;}{\f382 Times New Roman;}{\f383 Times New Roman Italic;}{\f384 Times New Roman Italic;}{\f385 Times New Roman Italic;}{\f386 Arial;}{\f387 Times New Roman;}{\f388 Times New Roman Italic;}{\f389 Times New Roman Italic;}{\f390 Times New Roman;}{\f391 Times New Roman Bold;}{\f392 Times New Roman Italic;}{\f393 Times New Roman Italic;}{\f394 Times New Roman;}{\f395 Times New Roman Bold;}{\f396 Times New Roman Bold Italic;}{\f397 Times New Roman Bold;}{\f398 Times New Roman Italic;}{\f399 Times New Roman Italic;}{\f400 Times New Roman Bold;}{\f401 Times New Roman Italic;}{\f402 Times New Roman Bold Italic;}{\f403 Times New Roman Bold;}{\f404 Times New Roman Italic;}{\f405 Times New Roman Bold Italic;}{\f406 Times New Roman Bold;}{\f407 Times New Roman Bold;}{\f408 Times New Roman Bold;}{\f409 Times New Roman;}{\f410 Times New Roman;}{\f411 Times New Roman;}{\f1000000 Times New Roman;}}{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;}\viewkind1\viewscale100\landscape\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs18 BIBLIOTEKA}\cell{\ul0\nosupersub\cf6\f7\fs23 MARTIN HAJDEGER}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 SAZVE\u381?\u272?A \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf7\f8\fs64 MI\u352?LJENJE \par\pard\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf3\f4\fs42 79}\cell{\ul0\nosupersub\cf8\f9\fs67 I PEVANJE}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf9\f10\fs18 IZABRAO I PREVEO \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs18 BO\u381?IDAR ZEC \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs18 UREDNIK \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs18 MILO\u352? STAMBOLI\u262? \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf12\f13\fs18 from Dario to filozofija.net forum \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf10\f11\fs24 NOLIT \u8226? BEOGRAD \par\pard\par\pard\ql \par\pard\landscape\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf13\f14\fs23 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf14\f15\fs21 I \par\pard\par\pard \ul0\nosupersub\cf13\f14\fs23 \u352?ta zna\u269?i prevladavanje metafizike? Mi\u353?ljenje, okrenuto istoriji bi\u263?a, koristi taj naslov samo kao pomo\u263?no sredstvo, da bi postalo razumljivo. U stva ri, taj naslov daje povoda za silne nesporazume, jer ne dopu\u353?ta iskustvu da dosegne osnov kojim istorija bi\u263?a obelodanjuje svoju su\u353?tinu. Ova su\u353?tina je do ga\u273?aj u kojem se prevazilazi i samo bi\u263?e. Prevlada vanje, pre svega, ne zna\u269?i potiskivanje neke discipline iz oblasti filozofske kulture. Metafizika je ve\u263? \par zami\u353?ljena kao usud istine bivstvuju\u263?eg, odnosno bivstvenosti shva\u263?ene\ul0\nosupersub\cf15\f16\fs23 kao\ul0\nosupersub\cf13\f14\fs23 jo\u353? skriveno, ali osobito prisvajanje \u8212? prisvajanje, naime, zaborava bi\u263?a. \par Po\u353?to se prevladavanje zami\u353?lja kao proizvod fi lozofije, pogodniji naslov bi bio: pro\u353?lost metafizike. Dabome, ovaj naslov stvara nove nesporazume. Pro\u353? lost zna\u269?i tu: nestati i u\u263?i u ono \u353?to je bilo. Time \u353?to nestaje, metafizika jeste ne\u353?to pro\u353?lo. Pro\u353?lost ne isklju\u269?uje ve\u263? uklju\u269?uje to da tek sada metafizika za \par po\u269?inje svoju bezuslovnu vladavinu u samom bivstvu\par\pard\landscape\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf16\f17\fs19 8}\cell{\ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{}\cell{\ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE}\cell{\ul0\nosupersub\cf16\f17\fs19 9}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ju\u263?em i da, kao ovo bivstvuju\u263?e, vlada u istine li\u353?e-}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 noj formi onog \u353?to je stvarno i predmeta. Me\u273?utim,}\cell{\ul0\nosupersub\cf22\f23\fs20 III}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 posmatrana sa stanovi\u353?ta njenih po\u269?etaka, metafizika}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 je u isti mah i ne\u353?to pro\u353?lo u smislu da je zapo\u269?ela}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Propadanje istine bivstvuju\u263?eg doga\u273?a se nemi}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 svoje okon\u269?avanje. Okon\u269?avanje\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 traje\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 du\u382?e nego do}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 novno, i to kao dovr\u353?enje metafizike.}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 sada\u353?nja istorija metafizike.}\cell{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Propadanje se zbiva istovremeno i zbog sloma}\cell{}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql metafizikom pro\u382?etog sveta i zbog pusto\u353?enja zemlje koje svoje korene ima u metafizici. \par\pard \ul0\nosupersub\cf20\f21\fs20 II\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Metafizika se ne mo\u382?e ukinuti kao kakvo mi\u353?lje \par nje. \u268?ovek ni u kom slu\u269?aju nije kadar da nju ostavi iza sebe kao u\u269?enje u koje niko vi\u353?e ne veruje i koje niko ne priznaje. \par To da \u269?ovek kao\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 animal rationale\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? a \u353?to sada zna \u269?i : kao stvorenje koje radi \u8212? mora da bludi po pusti njama opusto\u353?ene zemlje moglo bi biti znak da se metafizika doga\u273?a zahvaljuju\u263?i samom bi\u263?u, a da se prevladavanje metafizike zbiva kao prevazila\u382?enje bi\u263?a. Jer, rad (upor. Ernst Jiinger,\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Der Arbeiter,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 1932) sada sti\u269?e metafizi\u269?ki rang bezuslovnog popredme\u263?ivanja svega \u353?to je prisutno u volji za volju. \par Ako tako stoje stvari, mi ne smemo uobra\u382?avati da stojimo van metafizike zato \u353?to slutimo njen kraj. Jer, prevladana metafizika ne i\u353?\u269?ezava. Ona se vra\u263?a preobra\u382?ena i nastavlja da vlada kao kontinuirana razlika koja bi\u263?e deli od bivstvuju\u263?eg. \par Propadanje istine bivstvuju\u263?eg zna\u269?i: o\u269?iglednost bivstvuju\u263?eg, i\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 samo\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 bivstvuju\u263?eg, gubi raniju jedin stvenost svog merodavnog zahteva. Slom i pusto\u353?enje nalaze svoje primereno ispunje nje u tome da \u269?ovek metafizike,\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 animal rationale,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 biva \u269?vrsto po-stavljen kao radna \u382?ivotinja. \par Takvo po-stavljanje potvr\u273?uje krajnju zaslepljenost prema zaboravu bi\u263?a. \u268?ovek, me\u273?utim, ho\u263?e \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 sebe\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 kao dobrovoljca volje za volju, kome svaka istina postaje ona zabluda koja mu je potrebna da bi sebi obezbedio iluziju kako volja za volju ne mo\u382?e hteti ni\u353?ta drugo nego ni\u353?tavno ni\u353?tavilo, spram kojeg samu sebe potvr\u273?uje, ne bivaju\u263?i kadra da spozna svoju potpunu ni\u353?tavnost. \par Pre nego \u353?to bude moglo da se u svojoj po\u269?etnoj istini dogodi, bi\u263?e mora da se skr\u353?i kao volja; svet mora da se dovede do sloma, zemlja \u8212? opusto\u353?i, a \u269?ovek \u8212? prisili na puki rad. Tek posle takve propasti doga\u273?a se, kroz dugi period, nagli trenutak po\u269?etka. U propasti okon\u269?ava se sve, to jest bivstvuju\u263?e u celini istine metafizike. \par Propast se ve\u263? dogodila. Posledice tog doga\u273?aja su datosti u svetskoj istoriji na\u353?eg veka. One daju jo\u353? samo tok onog \u353?to se ve\u263? okon\u269?alo. Njegov tok se istoriografski i tehni\u269?ki sre\u273?uje u smislu poslednjeg \par\pard\par\pard\qj stadijuma metafizike. Takvo sre\u273?ivanje sla\u382?e, poslednji put, ono \u353?to se ve\u263? okon\u269?alo, daju\u263?i mu privid \par stvarnosti, stvarnosti \u269?ije je dejstvo neodoljivo zato \u353?to sugeri\u353?e da se mo\u382?e pro\u263?i bez razotkrivanja\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 su\u353?tine \par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf23\f24\fs19 10\par\par \ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 bi\u263?a\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? i to sugeri\u353?e tako odlu\u269?no da se svaka slutnja o takvom razotkrivanju mora potisnuti. \par Jo\u353? skrivena istina bi\u263?a uskra\u263?ena je ljudima meta fizike. Radna \u382?ivotinja je prepu\u353?tena zanosu svojih proizvoda, da bi sebe razorila i pretvorila u ni\u353?tavno ni\u353?tavilo.\par\par \ul0\nosupersub\cf24\f25\fs22 IV \par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U kojoj meri metafizika pripada \u269?ovekovoj pri rodi? Pre svega, \u269?ovek \u8212? onako kako ga metafizika predstavlja, to jest kao bivstvuju\u263?e me\u273?u ostalim bivstvuju\u263?im \u8212? odlikuje se raznim sposobnostima. Njegova tako oblikovana su\u353?tina, njegova priroda, \u353?ta i kako njegovog bi\u263?a, sama je po sebi metafizi\u269?ka: \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 animal\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 (\u269?ulnost) i\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 rationale\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 (ono \u353?to nije \u269?ulno). Na taj na\u269?in uvu\u269?en u granice metafizi\u269?kog mi\u353?ljenja, \u269?o vek biva uhva\u263?en u razliku izme\u273?u bivstvuju\u263?eg i bi\u263?a, koju nikad ne doku\u269?uje. Na\u269?in ljudskog pred stavljanja, metafizikom pro\u382?et, svuda nalazi samo onakav svet koji je sagra\u273?en po metafizi\u269?kom obrascu. Metafizika pripada \u269?ovekovoj prirodi. Ali \u8212? \u353?ta je sama ta priroda? I \u353?ta je sama metafizika? Ko je, unutar te prirodne metafizike, sam \u269?ovek? Je li on samo nekakvo ja koje se u\u269?vr\u353?\u263?uje u svom jastvu tek pozivanjem na nekakvo ti, jer se to ja oblikuje jedino u odnosu ja \u8212? ti. \par Za Dekarta,\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 ego cogito\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 je ono \u353?to je ve\u263? predstav ljeno i proizvedeno u svim\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 cogitationes,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ono \u353?to je prisutno i \u353?to ne podle\u382?e nikakvim pitanjima, ono \u353?to je van svake sumnje i \u353?to je svagda poznato, ono \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE\par\par \ul0\nosupersub\cf25\f26\fs20 11 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? naime, \u353?to stoji kao ono \u353?to sve dovodi u odnos sa \par \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 sobom\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 i tako postavlja prema svemu drugom. Predmetu istovremeno pripadaju i sadr\u382?insko sta \par nje onoga \u353?to stoji pred, njegovo \u353?tostvo \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (essentia-possibilitas),\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 i stajanje onoga \u353?to stoji naspram \par \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (existentia).\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Predmet je jedinstvo postojanosti stanja. U svom stajanju, stanje se su\u353?tinski odnosi na stavlja nje pred-stavljanja kao obezbe\u273?uju\u263?eg imanja-pred-sobom. Prvobitni predmet je sama predmetnost. Prvobitna predmetnost je ono ja mislim, uzeto u smislu onog ja opa\u382?am koje sebe ve\u263? unapred po stavlja \u8212? i koje je sebe ve\u263? postavilo \u8212? pred sve \u353?to je opa\u382?ljivo. To ja mislim je\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 subiectum.\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U poretku transcendentalne geneze predmeta subjekt je prvi objekt ontolo\u353?kog predstavljanja. \par\ul0\nosupersub\cf26\f27\fs25 Ego cogito\ul0\nosupersub\cf27\f28\fs25 \u8212? ovo\ul0\nosupersub\cf26\f27\fs25 cogito\ul0\nosupersub\cf27\f28\fs25 u smislu:\ul0\nosupersub\cf26\f27\fs25 me cogitare.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 V Savremeni vid ontologije je transcendentalna filo \par zofija koja postaje teorija saznanja. \par U kojoj se meri takva teorija pojavljuje unutar savremene metafizike? U onoj u kojoj se bivstvenost bivstvuju\u263?eg zami\u353?lja kao prisutnost\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 za\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 takav na\u269?in predstavljanja koji sebi predstavlja svoj predmet. Bivstvenost je sada predmetnost. Pitanje o predmetnosti, o mogu\u263?nosti da ne\u353?to stoji naspram (naime: naspram na\u269?inima predstavljanja koji obezbe\u273?uju i ra\u269?unaju), jeste pitanje o saznatljivosti. \parAli to se pitanje zapravo shvata kao pitanje ne o fizi\u269?ko-psihi\u269?kom mehanizmu saznajnog procesa, ve\u263? \par\pard\par\pard\ql \u353?to je zbilja izvesno, ono \u353?to \u269?vrsto stoji ispred svega \par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf29\f30\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf28\f29\fs20 12 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 o mogu\u263?nosti prisustva predmeta u saznanju i za saznanje. \par Teorija saznanja je razmatranje,\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 theoria,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 u onoj meri u kojoj se gr\u269?ko\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 on\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? zami\u353?ljeno kao predmet \u8212? ispituje s obzirom na predmetnost i na ono \u353?to je omogu\u263?uje\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (hei on). \par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U kom smislu Kant, zahvaljuju\u263?i svom transcen dentalnom na\u269?inu ispitivanja, obezbe\u273?uje metafizi\u269?ku stranu savremene metafizike? U onom u kojem istina postaje izvesnost, te se tako bivstvenost \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (ousia)\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 bivstvuju\u263?eg pretvara u predmetnost\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 perceptio-a\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 i\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 cogitatio-a\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 svesti, znanja; znanje i saznanje izbijaju u prvi plan. \par Teorija saznanja i ono \u353?to se pod tim nazivom \ul0\nosupersub\cf31\f32\fs23 fizike. \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 podrazumeva jeste, u stvari, ontologija i metafizika koja se temelji na istini shva\u263?enoj kao izvesnost obezbe\u273?uju\u263?eg predstavljanja. \par S druge strane, tuma\u269?enje teorije saznanja kao obja\u353?njenja saznanja i kao teorije nauka jeste pogre\u353?no, iako je cela ta stvar oko obezbe\u273?ivanja samo posledica toga \u353?to se bi\u263?e tuma\u269?i kao predmet nost i predstavljenost. smrti \par Teorija saznanja je naziv za sve ve\u263?u su\u353?tinsku nemo\u263? savremene metafizike da razume sopstvenu su\u353?tinu i njen temelj. Govoriti o metafizici sazna nja zna\u269?i ostati u krugu istog nerazumevanja. Za pravo, tu je posredi metafizika predmeta, odnosno bivstvuju\u263?eg kao predmeta za neki subjekt. \parEkspanzija logistike nije ni\u353?ta drugo do samo obrnuta strana empiristi\u269?ko-pozitivisti\u269?ke zablude u poimanju teorije saznanja. \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf30\f31\fs18 13 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 VI \par Dovr\u353?enje metafizike po\u269?inje zajedno sa Hegelovom metafizikom apsolutnog znanja kao volje duha. \par Za\u353?to je ta metafizika tek za\u269?etak dovr\u353?enja \u8212? za\u353?to ona nije samo dovr\u353?enje? Zar do nje same nije stigla bezuslovna izvesnost, i to kao apsolutna stvar nost? \par Postoji li tu jo\u353? kakva mogu\u263?nost samonadila\u382?enja ? O\u269?igledno da ne postoji. Ali jo\u353? nije iskori\u353?\u263?ena mogu\u263?nost bezuslovnog bavljenja sobom kao voljom' \u382?ivota. Volja se jo\u353? nije kao volja za volju pojavila u svojoj stvarnosti koju je sama pripremila. Zato apsolutna metafizika duha jo\u353? nije dovr\u353?enje meta\par\par Uprkos plitkoumnom brbljanju o raspadu Hegelove filozofije, jedna stvar ostaje van svake sumnje: u devetnaestom veku samo je ta filozofija odre\u273?ivala stvarnost, iako ne u spolja\u353?njem obliku prihva\u263?enog u\u269?enja, ve\u263? kao metafizika, kao vladavina bivstvenosti u smislu izvesnosti. Pokreti suprotni ovoj meta fizici pripadaju njoj samoj. Od trenutka Hegelove \par (1831) sve je samo takav protivpokret \u8212? ne isklju\u269?ivo u Nema\u269?koj, ve\u263? i u celoj Evropi.\par\par VII \parKarakteristi\u269?no je za metafiziku to da se u \u269?itavoj njenoj istoriji\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 existentia\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? ako je uop\u353?te o njoj re\u269? \u8212? uvek razmatra samo ukratko i kao ne\u353?to \u353?to se samo po sebi razume. (Upor. oskudno obja\u353?njenje \par\pard\par\pard\ql postulata stvarnosti u Kantovoj\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Kritici \u269?istog uma.) \par\pard\landscape \ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf32\f33\fs18 14\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Tu jedini izuzetak predstavlja Aristotel koji od svoje \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 energeia-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 e pravi predmet dubokog promi\u353?ljanja; kasni je, me\u273?utim, ovo njegovo promi\u353?ljanje nije moglo da postane ne\u353?to \u353?to je u svojoj izvornosti su\u353?tinsko. Transformacija\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 energeia-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 e u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 actualitas\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 i u stvarnost prikrila je sve \u353?to je u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 energeia-i\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 iza\u353?lo na videlo. Veza izme\u273?u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 ousia-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 e i\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 energeia-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 e biva nejasna. Tek Hegel iznova promi\u353?lja\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 existentia-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 ,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ali to \u269?ini u svojoj \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Logici.\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 A \u352?eling o njoj razmi\u353?lja tako \u353?to povla\u269?i razliku izme\u273?u temelja i egzistencije; ova razlika, me \u273?utim, ima svoje korene u subjektivitetu. \par U su\u382?avanju bi\u263?a na prirodu pokazuje se pozni i nerazgovetan odjek bi\u263?a kao\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 physis-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 a\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 .. \par\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Prirodi nasuprot stavljaju se um i sloboda. Po\u353?to je priroda bivstvuju\u263?e, sloboda i trebanje se ne za mi\u353?ljaju kao bi\u263?e. Ostaje se pri opoziciji bi\u263?a i trebanja, bi\u263?a i vrednosti. Naposletku, i samo bi\u263?e \u8212? \u269?im volja dosegne krajnji stepen svoje razobru\u269?enosti, svog nesu\u353?tastva \u8212? postaje puka vrednost. Vrednost se zami\u353?lja kao uslov volje.\par\par \ul0\nosupersub\cf33\f34\fs22 VIII\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U svim svojim oblicima i na svim istorijskim stup \par njevima, metafizika je jedina, a mo\u382?da i neminovna kob Zapada i pretpostavka njegove planetarne domi nacije. Volja ove planetarne dominacije deluje sada povratno na sredi\u353?te Zapada, sredi\u353?te iz kojeg u susret volji opet izlazi samo volja. \par Razvoj bezuslovne dominacije metafizike tek je na svom za\u269?etku. Za\u269?etak se javlja onda kad meta\ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf34\f35\fs21 15\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 fizika potvr\u273?uje nesu\u353?tastvo koje joj je primereno, isporu\u269?uju\u263?i mu i u njemu u\u269?vr\u353?\u263?uju\u263?i svu svoju\par\par \ul0\nosupersub\cf35\f36\fs23 su\u353?tinu.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Metafizika je kob u strogom smislu, jedinom o kojem je ovde re\u269?; u smislu, naime, da ona \u8212? kao osnovna crta zapadnoevropske istorije \u8212? \u269?ove\u269?anstvo sme\u353?ta usred bivstvuju\u263?eg, ali u isti mah bi\u263?e bivstvuju\u263?eg \u8212? shva\u263?eno\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 kao dvojstvenost\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 njega samog i biv stvuju\u263?eg \u8212?\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 ne mo\u382?e\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 da bude ne\u353?to \u353?to bi metafizika bila kadra da sama po sebi, kroz sebe i u svojoj istini doku\u269?i, ispita i spoji. \par Me\u273?utim, ta kob \u8212? o kojoj treba razmi\u353?ljati s ob zirom na istoriju bi\u263?a \u8212? neminovna je zato \u353?to u sebi sa\u269?uvanu razliku izme\u273?u sebe i bivstvuju\u263?eg bi\u263?e mo\u382?e da osvetli u njenoj istini tek onda kad se sama ova razlika doga\u273?a kao takva. Ali, kako da bi\u263?e osvetli navedenu razliku, ako pre toga bivstvuju\u263?e nije palo u krajnji zaborav bi\u263?a i ako u isto vreme bi\u263?e nije svoju metafizi\u269?ki neshvatljivu i bezuslovnu do minaciju preuzelo kao volja za volju, koja sebe potvr \u273?uje najpre i jedino tako \u353?to bivstvuju\u263?em (predmet noj stvarnosti) daje isklju\u269?ivu prednost nad bi\u263?em? \par Tako, ono \u353?to je razlu\u269?ljivo u razlici sebe na izvestan na\u269?in predstavlja, a ipak ostaje skriveno u neobi\u269?noj nesaznatljivosti. Zato je i sama razlika prikrivena. Znak takvog stanja stvari jeste, na primer, reakcija na bol, karakteristi\u269?na za epohu metafizike i tehnike \u8212? reakcija koja u isti mah odre\u273?uje tuma \u269?enje su\u353?tine bola. \par Sa za\u269?etkom dovr\u353?enja metafizike po\u269?inje nepozna ta i njoj su\u353?tinski nedostupna priprema za prvo po javljivanje dvojstvenosti bi\u263?a i bivstvuju\u263?eg. U ovom \par\pard\landscape\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE}\cell{\ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 17}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf37\f38\fs18 MARTIN HAJDEGER}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf36\f37\fs18 16}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 tako\u273?e mo\u382?e zna\u269?iti da metafizika ostaje naziv za}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 pojavljivanju jo\u353? se kriju prvi problesci istine bi\u263?a,}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 platonizam koji se savremenom svetu pokazuje u}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 koja uzima natrag u sebe celu nadre\u273?enost bi\u263?a u}\cell\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 onakvoj interpretaciji kakvu su mu dali \u352?openhauer}\cell\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 pogledu njegove dominacije.}\cell{}\cell{}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2880\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx5760\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\qj i Ni\u269?e. Izokretanje platonizma \u8212? izokretanje u skladu \par s kojim, za Ni\u269?ea, \u269?ulnost postaje istinit a nat\u269?ulnost neistinit svet \u8212? sasvim ostaje unutar metafizike. Ta \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf38\f39\fs22 IX \par\pard \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 O prevladavanju metafizike razmi\u353?lja se s obzi rom na istoriju bi\u263?a. Ono je predznak po\u269?etnog prevazila\u382?enja zaborava bi\u263?a. Pre predznaka, iako skri venije nego on, jeste ono \u353?to sebe u njemu pokazuje. A to je sam doga\u273?aj. Ono \u353?to za metafizi\u269?ki na\u269?in mi\u353?ljenja izgleda kao predznak ne\u269?eg drugog dolazi u obzir jo\u353? samo kao poslednji puki privid po\u269?etnijeg vrsta prevladavanja metafizike, vrsta koju Ni\u269?e ima u vidu i koja se uzima u smislu pozitivizma devet naestog veka, jeste \u8212? iako u promenjenoj i vi\u353?oj formi \u8212? samo kona\u269?no zaplitanje u metafiziku. Dodu\u353?e, sve izgleda tako kao da se ovo meta, transcendencija u nat\u269?ulno, odstranjuje zarad istrajavanja u elementarnom svetu \u269?ulnosti, a \u8212? u stvari \u8212? samo se dovr\u353?ava zaborav bi\u263?a i ono nat\u269?ulno osloba\u273?a i podsti\u269?e kao volja za mo\u263?. \par\pard\par\pard\qj svetljenja. Prevladavanje ostaje vredno pomena samo onda kad se pri tom misli o prevazila\u382?enju. Ovo silo \par vito mi\u353?ljenje u isti mah se se\u263?a i prevladavanja. A \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf40\f41\fs22 X \par\pard\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 takvo se\u263?anje doku\u269?uje jedinstven doga\u273?aj obesvojavanja bivstvuju\u263?eg, doga\u273?aj u kojem se potreba istine bi\u263?a, dakle: prvi problesak istine, svetli i, rastaju\u263?i se, obasjava ljudsku su\u353?tinu. Prevladavanje je prepu\u353?ta nje metafizike njenoj sopstvenoj istini. \par Pre svega, prevladavanje metafizike mo\u382?e da se predstavi samo sa stanovi\u353?ta nje same, tako re\u263?i na na\u269?in nadma\u353?ivanja nje same njom samom. U tom slu\u269?aju se s pravom govori o metafizici metafizike, a to sam istakao u knjizi\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Kant i problem metafizike, \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 gde sam Kantovu misao \u8212? koja jo\u353? poti\u269?e iz puke kritike racionalne metafizike \u8212? poku\u353?ao da u tom smislu rastuma\u269?im. Me\u273?utim, time se Kantovom mi\u353?ljenju pridodalo vi\u353?e nego \u353?to je on sam bio kadar da u okvirima svoje filozofije misli. \parGde se govori o prevladavanju metafizike, to Volja za volju, ne bivaju\u263?i kadra da to zna i ne dopu\u353?taju\u263?i bilo kakvo znanje o tome, isklju\u269?uje svaku sudbinu; pod ovom re\u269?ju ovde shvatamo pri znanje o\u269?iglednosti bi\u263?a onog \u353?to jeste. Volja za volju stvrdnjava sve u nesudbonosnost. Posledica te nesudbonosnosti je neistori\u269?nost, \u269?iji je znak domi nacija istoriografije. Bespomo\u263?nost istoriografije jeste istorizam. Ako bi \u269?ovek hteo da istoriju bi\u263?a sredi shodno danas uobi\u269?ajenom\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 istoriografskom\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 pred stavljanju, taj nesre\u263?ni poku\u353?aj potvrdio bi, na najo\u269?igledniji na\u269?in, dominaciju zaborava sudbine bi\u263?a. Epoha dovr\u353?ene metafizike nalazi se pred svojim za\par\par \ul0\nosupersub\cf41\f42\fs22 \u269?etkom.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Volja za volju iznu\u273?ava za sebe, kao osnovne forme \par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf16\f17\fs19 18\par\par \ul0\nosupersub\cf29\f30\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 svog pojavljivanja, izra\u269?unavanje i organizovanje sve ga; to ona, me\u273?utim, \u269?ini samo zarad bezuslovno produ\u382?ivanog obezbe\u273?enja sebe same. \par Osnovna forma pojavljivanja, putem koje volja za volju u neistori\u269?nosti sveta dovr\u353?ene metafizike organizuje i izra\u269?unava sebe samu, mo\u382?e sa\u382?eto da se nazove tehnikom. Pri tom, ovaj naziv obuhvata sve oblasti bivstvuju\u263?eg, koje pripremaju celinu bivstvuju\u263?eg: popredme\u263?enu prirodu, stvari kulture, vo \u273?enu politiku i nadgra\u273?ene ideale. Dakle, tehnika se ovde ne uzima u smislu izdvojenih oblasti ma\u353?inske pripreme i proizvodnje. Naravno, ma\u353?inska pripre ma i proizvodnja imaju prevagu koju treba bli\u382?e odrediti i koja se temelji na preimu\u263?stvu materijalnog, shva\u263?enog kao elementarno, i \u8212? pre svega \u8212? pred\par\par \ul0\nosupersub\cf42\f43\fs22 metnog.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Naziv tehnika ovde se shvata tako su\u353?tinski da se njegovo zna\u269?enje poklapa sa zna\u269?enjem izraza dovr\u353?ena metafizika. On sadr\u382?i se\u263?anje na\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 techne-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 u koja je osnovni uslov bitnog razvoja metafizike uop\u353?te. Istovremeno, taj naziv omogu\u263?uje da se o planetarnom karakteru, kojim se odlikuje dovr\u353?enje metafizike i njena dominacija, razmi\u353?lja bez obzira na istoriografski dokazive promene kod raznih naroda i na\par\par \ul0\nosupersub\cf43\f44\fs22 razli\u269?itim kontinentima.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 XI \par U volji za mo\u263? Ni\u269?eova metafizika obelodanjuje \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 pret\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 poslednju etapu procesa, u kojem bivstvenost \ul0\nosupersub\cf44\f45\fs24 bivstvuju\u263?eg razvija svoju volju kao volju za volju.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 To \u353?to se jo\u353? nije pojavila poslednja etapa ima svoje \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf45\f46\fs18 19 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 razloge u vladaju\u263?oj ulozi psihologije, u pojmovima mo\u263?i i sile, u \u382?ivotnom entuzijazmu. Otuda tom mi\u353?lje nju nedostaje strogost i briga o pojmu, a nedostaje mu i spokoj istorijskog razmi\u353?ljanja. Tu vlada istoriografija, a kroz nju i apologetika i polemika. \par Kako to da je Ni\u269?eova metafizika, pozivaju\u263?i se na \u382?ivot, dovela do preziranja mi\u353?ljenja? Razlog tome valja potra\u382?iti u \u269?injenici da se nije uvidelo kako je, shodno Ni\u269?eovom u\u269?enju, obezbe\u273?enje stabilnosti putem predstava i planova, ali i putem mo\u263?i, od istog zna\u269?aja za \u382?ivot kao i njegovo pove\u263?avanje i uzdizanje. Samo ovo uzdizanje \u382?ivota shvatano je samo sa stanovi\u353?ta opojnosti (dakle: na psiholo\u353?ki na\u269?in), pa se opet zanemarivala presudna stvar: da ono u isti mah obezbe\u273?enju stabilnosti daje pravi i svaki put novi podstrek i opravdava razmah \u382?ivota. Zato volji za mo\u263? pripada bezuslovna vladavina ra \u269?unskog uma, a ne izmaglica i smutnja \u382?ivota punog vreve. Pogre\u353?no vo\u273?en kult Vagnera dao je Ni\u269?eovoj misli i njenom prikazu umetni\u269?ku auru koja je \u8212? idu\u263?i tragom \u352?openhauerove sprdnje s filozofijom (to jest \u8212? s Hegelom i \u352?elingom) i dr\u382?e\u263?i se njegovog povr\u353?nog tuma\u269?enja Platona i Kanta \u8212? poslednju deceniju devetnaestog veka pripremila za odu\u353?evlje nje kojem povr\u353?nost i nejasnost aistori\u269?nosti, ve\u263? same po sebi, slu\u382?e kao karakteristike onog \u353?to je\par\par \ul0\nosupersub\cf46\f47\fs22 istinito.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Ali iza svega tog le\u382?i jedinstvena nemo\u263? da se misli na osnovu su\u353?tine metafizike i da se sazna doma\u353?aj su\u353?tinskog preobra\u382?aja istine i istorijski smisao pobu\u273?uju\u263?e nadmo\u263?nosti istine kao izvesnosti; a le\u382?i, tako\u273?e, nemo\u263? da se na osnovu tog saznanja Ni\u269?eova metafizika mi\u353?ljenjem vrati na jednostavne staze sa\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf37\f38\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 vremene metafizike, umesto da se od nje pravi lite rarni fenomen koji glave vi\u353?e raspaljuje nego pro\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 zike,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Minhen, 1933.) \u269?i\u353?\u263?uje, koji nas zapanjuje, pa mo\u382?da \u269?ak i \u8212? u\u382?a sava. Na kraju, Ni\u269?eova strast prema stvaraocima titansko i pokazuje da on razmi\u353?lja na posve savremen na\u269?in \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 na drugoj\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 \u8212? lep i uzvi\u353?en privid. \u8212? polaze\u263?i od genija i genijalnosti, ali da istovremeno razmi\u353?lja i na skroz tehni\u269?ki na\u269?in \u8212? polaze\u263?i od\par\par (istina i umetnost) u pojmu volje za mo\u263? samo su opisi za tehniku shva\u263?enu u su\u353?tinskom smislu plansko-ra\u269?unskog upostojanjivanja kao postizanja i za pro\par\par stvaralaca koji \u8212? prevazilaze\u263?i svag da\u353?nji \u382?ivot \u8212? daju \u382?ivotu novi podstrek i obezbe\u273?uju\par\par hauerov ro\u273?endan. \par Sve to ostaje na usluzi volji za mo\u263?, ali istovreme no ne dopu\u353?ta da se njena su\u353?tina pojavi na jasnoj svetlosti \u353?irokog, su\u353?tinskog znanja koje svoje po reklo mo\u382?e jedino da ima u mi\u353?ljenju okrenutom isto\par\par Su\u353?tina volje za mo\u263? mo\u382?e da se pojmi jedino onda kad se za polazi\u353?te uzme volja za volju. Me\u273?utim, volja za volju mo\u382?e da se doku\u269?i tek onda kad meta \ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE 21 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 To je prvobitna verzija\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Ro\u273?enja tragedije iz duha mu \par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Tu je postavljena opozicija:\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 na jednoj strani\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 je\par\par varvarsko, divlje i nagonsko, a Iako jo\u353? nije jasno zami\u353?ljena, niti je izdvojena i \par posmatrana sa jedinstvenog stanovi\u353?ta, tu se nagove\u353?tava ideja da su volji\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 u isti mah\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 potrebni i obezbe\u273?enje postojanosti i uzdizanje. Ali to da volja jeste volja za mo\u263? ostaje jo\u353? skriveno. Isprva \u352?openhauerovo u\u269?enje o volji dominira u Ni\u269?eovom mi\u353?ljenju. Predgovor za pomenuto delo napisan je na \u352?open\par\par S Ni\u269?eovom metafizikom filozofija je dovr\u353?ena. To zna\u269?i: ona je pro\u353?la kroz oblast svojih unapred nazna\u269?enih mogu\u263?nosti. Dovr\u353?ena metafizika, koja je osnov planetarnog na\u269?ina mi\u353?ljenja, daje temelj za poredak na zemlji koji \u263?e po svemu sude\u263?i dugo da traje. Tom poretku vi\u353?e nije potrebna filozofija, jer je ima u svojim temeljima. Ali kraj filozofije nije i kraj mi\u353?ljenja \u8212? mi\u353?ljenje samo dolazi do novih po \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf49\f50\fs22 \u269?etaka. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 fizika ve\u263? stupi u prelaznu fazu. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf50\f51\fs21 XIII \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf48\f49\fs22 XII \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U zabele\u353?kama za \u269?etvrti deo\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Tako je govorio \par\pard \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Ni\u269?eova metafizika volje za mo\u263? ve\u263? je nagove\u353?tena u slede\u263?oj re\u269?enici:\par\par Grk je znao i ose\u263?ao u\u382?ase i strahotnosti postojanja: da bi uop\u353?te mogao da \u382?ivi, morao ih je prekriti velelepnim snom o olimpij cima.\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (Sokrat i gr\u269?ka tragedija,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 3. poglavlje, 1871. (WW XII, str. 307) \par Jedna zabele\u353?ka iz vremena\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Osvita \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 glasi: \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Zaratustra\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Ni\u269?e pi\u353?e:\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Poku\u353?ajmo sa istinom!\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Mo\u382?da \u263?e pri tom \u269?ove\u269?anstvo propasti! Samo napred! (1880\u8212?81) \par Novo u na\u353?em sada\u353?njem stavu prema filo\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf51\f52\fs18 22\par\par \ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 zofiji jeste ube\u273?enje koje nije imala jo\u353? nijedna epoha: \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 mi ne posedujemo istinu.\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Ranije su svi 'posedovali istinu', \u269?ak i skeptici.\par\par (WW XI, str. 268) \par \u352?ta Ni\u269?e ima na umu kad tu i tamo govori o isti ni ? Da li je, po njemu, re\u269? o onom \u353?to je istinito \u8212? i zami\u353?lja li on ovo istinito kao ne\u353?to \u353?to zbilja jeste ili kao ne\u353?to \u353?to daje va\u382?nost svakom su\u273?enju, pona\u353?anju i \u382?ivljenju?\par\par \u352?ta zna\u269?i to: poku\u353?ati sa istinom? Zna\u269?i li: volju za mo\u263? u ve\u269?nom vra\u263?anju istog predlo\u382?iti kao ono \u353?to istinski jeste?\par\par Dolazi li to mi\u353?ljenje svagda do pitanja \u8212?\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 na \u269?emu\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 po\u269?iva\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 su\u353?tina\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 istine i\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 otkud\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 se doga\u273?a istina \ul0\nosupersub\cf52\f53\fs24 su\u353?tine ?\par\par \ul0\nosupersub\cf53\f54\fs18 23 \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 XV \parPredmet u smislu ob-jekta postoji tek tamo gde \u269?ovek postaje subjekt, gde subjekt postaje ja, a ovo \ul0\nosupersub\cf54\f55\fs24 ja \u8212?\ul0\nosupersub\cf55\f56\fs24 ego cogito;\ul0\nosupersub\cf54\f55\fs24 tek tamo gde se to\ul0\nosupersub\cf55\f56\fs24 cogitare\ul0\nosupersub\cf54\f55\fs24 u svoj \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 su\u353?tini shvata kao iskonski sinteti\u269?ko jedinstvo trans cendentalne apercepcije; tek tamo gde se dose\u382?e najvi\u353?a ta\u269?ka za\par\par logiku (uistinu, kao izvesnosti onog ja mislim). Tek se tu su\u353?tina predmeta poka zuje u svojoj predmetnosti. Tek tu potom postaje mogu\u263?no i neizbe\u382?no da se sama predmetnost pojmi kao novi, istinski predmet i da se o njoj bezuslovno razmi\u353?lja.\par\par \par\pard XIV\par\par Kako predmetnost sti\u269?e takav karakter da \u269?ini \par su\u353?tinu bivstvuju\u263?eg kao takvog? \par Ljudi bi\u263?e zami\u353?ljaju kao predmetnost, a zatim se, polaze\u263?i od te \u269?injenice, mu\u269?e da doku\u269?e bivstvuju\u263?e po sebi, pri \u269?emu zaboravljaju da zapitaju i ka\u382?u \u353?ta tu zna\u269?i bivstvuju\u263?e, a \u353?ta \u8212? po sebi. \par \u352?ta je bi\u263?e? Smemo li da zapitamo bi\u263?e\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 \u353?ta je \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ono? Bi\u263?e ostaje ne\u353?to o \u269?emu ne pitamo, ne\u353?to \u353?to se samo po sebi razume i o \u269?emu se, stoga, ne raz mi\u353?lja. Ono po\u269?iva u odavno zaboravljenoj i osnova li\u353?enoj istini. XVI\par\par Subjektitet, predmet i refleksija pripadaju jedno \par drugom. Tek kad se iskusi refleksija kao takva \u8212? naime, kao odnos prema bivstvuju\u263?em, koji nosi sve ostalo \u8212? tek se tada bi\u263?e mo\u382?e odrediti kao pred\par\par \ul0\nosupersub\cf56\f57\fs22 metnost.\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Iskustvo refleksije kao tog odnosa pretpostavlja, me\u273?utim, da se uop\u353?te odnos prema bivstvuju\u263?em iskusio kao\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 repraesentatio:\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 kao pred-stavljanje. \par Ali to mo\u382?e da postane stvar sudbine samo onda kad je\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 idea\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ve\u263? postala\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 perceptio.\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 U temelju ovog postajanja le\u382?i preobra\u382?aj istine kao saglasnosti u istinu \par\pard\par\pardkao izvesnost \u8212? preobra\u382?aj u kojem, me\u273?utim, \par \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 adaequatio\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ostaje sa\u269?uvana. Izvesnost kao samoobezbe\u273?enje (htenje-sebe-samog) jeste\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 iustitia\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 kao oprav danje odnosa prema bivstvuju\u263?em i prvog uzroka onog \u353?to jeste, a time i kao opravdanje pripadnosti bivstvu\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf37\f38\fs18 24\par\par MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ju\u263?em.\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Iustificatio\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 u onom smislu koji mu daje reformacija i Ni\u269?eov pojam pravednosti kao istine jesu jedno te isto. \par \ul0\nosupersub\cf57\f58\fs23 Po svojoj su\u353?tini,\ul0\nosupersub\cf58\f59\fs23 repraesentatio\ul0\nosupersub\cf57\f58\fs23 se temelji u\ul0\nosupersub\cf58\f59\fs23 reflexio. \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Stoga su\u353?tina predmetnosti kao takve postaje o\u269?i gledna tek tamo gde se su\u353?tina mi\u353?ljenja spoznaje i eksplicitno ispunjava kao ja ne\u353?to mislim, to jest \u8212? kao refleksija.\par\par XVII \par Kant je na putu da su\u353?tinu refleksije promi\u353?lja u transcendentalnom, odnosno ontolo\u353?kom smislu. On to \u269?ini u jednoj neprimetnoj i uzgrednoj opasci koja je u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Kritici \u269?istog uma\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 skrivena pod naslovom O amfiboliji pojmova refleksije. Taj odeljak je dodatak, ali on sadr\u382?i su\u353?tinski uvid i kriti\u269?ki dijalog s Lajbnicom, a time i sa celokupnom dotada\u353?njom metafi zikom \u8212? onakvom metafizikom kakvu je vidi sam Kant, a vidi je kao metafiziku koja se u svom onto lo\u353?kom ustrojstvu temelji na jastvu.\par\par XVIII \par Ako posmatramo spolja, \u269?ini nam se da je jastvo samo naknadno uop\u353?tavanje, samo apstrakcija onog \ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 25 ve\u263? i Dekart misli o svom sopstvenom pojedina\u269?nom ja u svetlu jastva koje, naravno, jo\u353? nije eksplicitno predstavljeno. Ovo jastvo ve\u263? se pojavljuje u vidu \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 certum-a,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 izvesnosti koja nije ni\u353?ta drugo nego obezbe\u273?enje predstavljenog za predstavljanje. Skriven od nos prema jastvu kao izvesnosti samog odnosa i onog \u353?to je predstavljeno ve\u263? je dominantan. Jedino na osno vu tog odnosa pojedina\u269?no ja mo\u382?e da se iskusi kao takvo. Ljudsko ja kao samodovr\u353?avaju\u263?e pojedina\u269?no sopstvo mo\u382?e sebe da \u382?eli samo u svetlosti\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 veze\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 jo\u353? nepoznate volje za volju\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 sa\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 tim ja. Nijedno ja ne po stoji po sebi, ve\u263? je ono po sebi uvek samo kao u sebi pojavljuju\u263?e ja, to jest \u8212? kao jastvo. \parZato je jastvo prisutno i tamo gde pojedina\u269?no ja ni najmanje ne prodire u prvi plan, nego se \u269?ak povla\u269?i, a dominaciju imaju dru\u353?tvo i drugi oblici zajedni\u269?kog \u382?ivota. I tu, upravo tu, mi nalazimo \u269?istu dominaciju egoizma o kojem se mora metafizi\u269?ki razmi\u353?ljati i koji nema nikakve veze sa naivno za mi\u353?ljenim solipsizmom. \par Filozofija u epohi dovr\u353?ene metafizike jeste antro pologija (upor.\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Holzwege,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 str. 91 i dalje). Da li \u263?e se pri tom re\u263?i filozofska antropologija ili ne \u8212? sve jedno je. U me\u273?uvremenu filozofija je postala antro pologija, i na tom putu ona je kao plen pripala po tomcima metafizike, to jest fizike u naj\u353?irem smislu koji uklju\u269?uje fiziku \u382?ivota i \u269?oveka, biologiju i psi hologiju. Postav\u353?i antropologija, sama filozofija pro pada od metafizike. \par\pard\par\pard\ql \u353?to je jastveno, izvedena na osnovu \u269?ovekovih poje dina\u269?nih ja. Dekart o\u269?igledno ima na umu, pre \par\pard\par\pard \ul0\nosupersub\cf59\f60\fs24 svega, svoje sopstveno ja, shva\u263?eno kao ja po \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 jedina\u269?ne osobe \ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 (res cogitans\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 kao\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 substantia finita). \par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Kant, me\u273?utim, razmi\u353?lja o svesti uop\u353?te. Samo, \par\pard\landscape\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf60\f61\fs18 26}\cell{\ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER}\cell{\ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE}\cell{\ul0\nosupersub\cf61\f62\fs18 27}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 XIX}\cell{\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 veka dovodi do toga da se pre svega i samo u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 ljudskoj}\cell{}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 sferi traga za bi\u263?em i da se sam \u269?ovek posmatra kao \par\pard Volja za volju postavlja, kao uslove svoje mo gu\u263?nosti, obezbe\u273?enje postojanosti (istinu) i preteran razvoj nagona (umetnost). Volja za volju, dakle, \u269?ak i bivstvuju\u263?e organizuje kao bi\u263?e. Tek u njoj tehnika (obezbe\u273?enje postojanosti) i bezuslovno odsustvo razmi\u353?ljanja (do\u382?ivljaj) sti\u269?u dominaciju. \par Tehnika kao najvi\u353?a forma racionalne svesti (shva \u263?ene tehni\u269?ki) i odsustvo razmi\u353?ljanja kao organizovana, samoj sebi nerazumljiva nemo\u263? da se uspostavi odnos sa onim \u353?to je vredno pitanja, pripadaju jedno drugom: oni su jedno te isto. \par Pretpostavimo da je \u269?italac ve\u263? doku\u269?io i shvatio za\u353?to je to tako i kako je do toga do\u353?lo. \par Preostaje nam da razmotrimo jo\u353? samo jednu stvar, onu, naime, da se antropologija ne iscrpljuje u istra\u382?ivanju \u269?oveka ni u htenju da se sve objasni \u269?ovekom i kao njegov izraz. \u268?ak i tamo gde se ne istra\u382?uje, gde se \u353?tavi\u353?e tra\u382?e odluke, sve se odvija na takav na\u269?in da se najpre jedno \u269?ove\u353?tvo izigrava drugim, da se \u269?ove\u353?tvo priznaje kao prvobitna snaga, ba\u353? kao da je ono prvi i poslednji element u svem bivstvuju\u263?em, a da su ovo bivstvuju\u263?e i njegovo svag da\u353?nje tuma\u269?enje samo posledica. \par Tako u prvi plan izbija jedino merodavno pitanje: kojem obliku pripada \u269?ovek? Oblik se ovde za mi\u353?lja na neodre\u273?en metafizi\u269?ki na\u269?in, \u353?to zna\u269?i \u8212? platonski, zami\u353?lja se kao ono \u353?to jeste i \u353?to ponajpre odre\u273?uje svu tradiciju i razvoj, a samo ipak ostaje nezavisno od njih. Ovo anticipuju\u263?e priznavanje \u269?oljudsko stanje, kao svagda\u353?nje\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 me on\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 za\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 idea-\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 u\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 .\par\par \ul0\nosupersub\cf62\f63\fs20 X X\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Time \u353?to posti\u382?e svoju krajnju i bezuslovnu si \par gurnost, volja za mo\u263? \u8212? shva\u263?ena kao ono \u353?to sve obezbe\u273?uje \u8212? jeste jedino sveva\u382?e\u263?e merilo, dakle: ona je ono ispravno. Ispravnost volje za volju je bezuslovno i potpuno obezbe\u273?enje same volje za volju. Ono \u353?to odgovara htenju volje za volju jeste ispravno i u redu, jer sama ostaje jedini poredak. U toj samosigurnosti volje za volju izgubila se po\u269?etna su\u353?tina istine. Ispravnost volje za volju je ono \u353?to je prosto-naprosto ne-istinito. Ispravnost ne-istinitog ima u sferi volje za volju sopstvenu neodoljivost. Ali ispravnost ne-istinitog, koje\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 kao takvo\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ostaje skriveno, u isti mah je ono najstra\u353?nije \u353?to mo\u382?e da se dogodi u iskrivlja vanju su\u353?tine istine. Ispravno gospodari nad istini tim i odstranjuje istinu. Tek volja za bezuslovno obezbe\u273?enje obelodanjuje svestranu nesigurnost.\par\par XXI\par\par Volja je u sebi ve\u263? ispunjavanje te\u382?nje, odnosno \par ostvarivanje cilja. Pri tom je cilj su\u353?tinski, na ekspli cirao nameran i svestan na\u269?in, postavljen u pojmu, a \u353?to zna\u269?i: on je postavljen kao ne\u353?to \u353?to je na uop\u353?ten \par\pard\par\pard\ql na\u269?in predstavljeno. Volji pripada svest. Volja za \par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 28\par\par \ul0\nosupersub\cf17\f18\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 volju je najvi\u353?a i bezuslovna svest ra\u269?unskog samoobezbe\u273?enja ra\u269?una (upor.\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Volja za mo\u263?,\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 br. 458). \par Zato njoj pripada svestrano, stalno, bezuslovno istra\u382?ivanje sredstava, razloga, prepreka; pripada joj izra\u269?unato menjanje ciljeva i igranje njima; obmana i manevar; inkvizitornost shodno kojoj je volja za volju prema sebi samoj jo\u353? nepoverljiva i uzdr\u382?ana i ni na \u353?ta drugo ne misli nego na obezbedenje sebe kao same mo\u263?i. \par Bez-ciljnost \u8212? i to su\u353?tinska bez-ciljnost bezuslovne volje za volju \u8212? jeste dovr\u353?enje su\u353?tine volje, su\u353?tine koja je sebe nagovestila u Kantovom pojmu prakti\u269?nog uma kao \u269?iste volje. \u268?ista volja ho\u263?e samu sebe i jeste, kao volja, bi\u263?e. Zato su, sa stanovi\u353?ta sadr\u382?aja, \u269?ista volja i njen zakon ne\u353?to formalno. \u268?ista volja je samoj sebi jedini sadr\u382?aj kao forma.\par\par \ul0\nosupersub\cf63\f64\fs23 XXII \par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Zato \u353?to je volja ponekad otelotvorena u poje dina\u269?nim ljudima volje, \u269?ini se kao da je volja za volju isijavanje iz tih osoba. Javlja se mi\u353?ljenje da je ljudska volja izvor volje za volju, dok \u8212? u stvari \u8212? volja za volju ho\u263?e \u269?oveka, a da on ipak ne doku\u269?uje su\u353?tinu tog htenja. \par Ukoliko je \u269?ovek ne\u353?to \u353?to se na taj na\u269?in ho\u263?e i \u353?to je ve\u263? postavljeno u volji za volju, utoliko u samoj njegovoj su\u353?tini volja neminovno biva tako\u273?e oslovljena i oslobo\u273?ena kao instanca istine. Svuda se na me\u263?e pitanje da li pojedinac i zajednice jesu zahvalju ju\u263?i toj volji, ili \u8212? da li oni s njom, ili \u269?ak protiv nje, jo\u353? pregovaraju i cenjkaju se, ne znaju\u263?i da ih je ona \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE\par\par \ul0\nosupersub\cf64\f65\fs18 29 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 ve\u263? nadigrala. Jedinstvenost bi\u263?a pokazuje se i u volji za volju, koja dopu\u353?ta samo jedan pravac mo gu\u263?eg htenja. Otuda poti\u269?e jednoobraznost sveta volje za volju, jednoobraznost koja je od jednostavnosti po\u269?etaka podjednako udaljena kao i nesu\u353?tina od su\u353?tine, iako prva pripada potonjoj.\par\par \ul0\nosupersub\cf65\f66\fs22 XXIII\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Volja za volju opovrgava svaki cilj po sebi i ci \par ljeve dopu\u353?ta samo kao sredstva koja joj omogu\u263?uju da namerno samu sebe savla\u273?uje u igri i da za tu igru priprema odgovaraju\u263?e polje. Ali volja za volju \u8212? ukoliko treba da se smesti u bivstvuju\u263?em \u8212? ipak ne srne da se pojavi kao ono \u353?to ona zapravo jeste, odnosno: kao anarhija katastrofa. S tog razloga, njoj su neophodna i druga uzakonjenja. I upravo tu volja za volju dolazi na pomisao da govori o nalogu. Ovaj nalog nije zami\u353?ljen s obzirom na ne\u353?to po \u269?etno i na \u269?uvanje tog po\u269?etnog, ve\u263? kao cilj koji je odre\u273?en sa stanovi\u353?ta sudbine i koji na taj na\u269?in opravdava volju za volju.\par\par \ul0\nosupersub\cf66\f67\fs23 XXIV\par\par \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Borba izme\u273?u onih koji poseduju mo\u263? i onih koji \par ho\u263?e da do nje do\u273?u: na obe strane odvija se borba za mo\u263?. Sama mo\u263? je svuda ono \u353?to sve drugo odre \u273?uje. Preko borbe za mo\u263?, obe strane postavljaju su\u353?tinu mo\u263?i kao su\u353?tinu svoje sopstvene, bezuslovne vladavine. Istovremeno, me\u273?utim, tu je skriveno jo\u353? \par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf67\f68\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 ne\u353?to: naime, to da je ta borba u slu\u382?bi mo\u263?i i da nju mo\u263? ho\u263?e. Njome je mo\u263? unapred ovladala. Jedino volja za volju opunomo\u263?uje takve borbe. Ali mo\u263? ovladava ljudskim postupcima, oduzimaju\u263?i u isti vanja mah ljudima mogu\u263?nost da takvim putevima ikada iskora\u269?e iz zaborava bi\u263?a. Ta borba neminovno ima planetarni karakter i kao takva jeste, po svojoj su\u353?ti ni, nere\u353?ljiva jer nema \u353?ta da re\u353?ava, budu\u263?i da ostaje isklju\u269?ena iz svakog razlikovanja, iz razlike (izme\u273?u bi\u263?a i bivstvuju\u263?eg), a time i iz istine; ona se sopstvenom snagom tiska u ono \u353?to je li\u353?eno sudbine: u na\par\par XXV \par Bol, koji se mora najpre iskusiti i podneti do kraja, jeste uvid i znanje da je nemanje nevolje najgora i vrednovanja. najskrivenija nevolja \u353?to po\u269?inje da deluje tek onda kad dolazi sa najve\u263?e daljine. Nemanje nevolje se sastoji u verovanju da imamo u ruci ono \u353?to je stvarno i stvarnost i da znamo \u353?ta je to \u353?to je istinito, nemaju\u263?i, me\u273?utim, potrebe da znamo gde\ul0\nosupersub\cf69\f70\fs22 prebiva\ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 sama istina. \par Su\u353?tina nihilizma, posmatrana sa stanovi\u353?ta istorije bi\u263?a, jeste napu\u353?tenost bi\u263?a \u8212? ukoliko se u napu\u353?tenosti doga\u273?a to da se bi\u263?e upu\u353?ta u smicalice. Takvo upu\u353?tanje uzima \u269?oveka u bezuslovnu slu\u382?bu. Ona ni u kom slu\u269?aju nije pad, a ni ne\u353?to negativno\par\par liko ono, u stvari, besciljnost ima kao svoj cilj kori\u353?\u263?enje je iskori\u353?\u263?avanje. \par Zato i nije svako \u269?ove\u269?anstvo podesno za istorijsku realizaciju bezuslovnog nihilizma. Zato je \u269?ak neop hodna i borba u kojoj se odlu\u269?uje koje je \u269?ove\u269?anstvo \ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE 31 \ul0\nosupersub\cf70\f71\fs24 XXVI \par \ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 Znaci poslednje napu\u353?tenosti bi\u263?a jesu progla\u353?a ideja i vrednosti, slepo lutanje proklama \par cije o \u269?inu i o neophodnosti duha. Sve je to ve\u263? upregnuto u mehanizam priprema za proces sre\u273?i vanja. Sam ovaj proces odre\u273?en je prazninom na pu\u353?tenosti bi\u263?a, prazninom unutar koje tro\u353?enje biv stvuju\u263?eg za \u269?injenje svojstveno tehnici kojoj pripada i kultura jeste jedini put kojim \u269?ovek, lakom na samog sebe, jo\u353? mo\u382?e da spase svoju subjektivnost, unose\u263?i je u nat\u269?ove\u269?anstvo. Pot\u269?ove\u269?anstvo i nat\u269?ove\u269?anstvo su jedno te isto; ona pripadaju jedno drugom, kao \u353?to su u metafizi\u269?kom\ul0\nosupersub\cf69\f70\fs22 animal rationale\ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 dole \u382?ivotinjstva i gore\ul0\nosupersub\cf69\f70\fs22 ratio-a\ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 neraskidivo vezani u korespon denciju. Pot\u269?ove\u269?anstvo i nat\u269?ove\u269?anstvo valja ovde uzimati u metafizi\u269?kom smislu, a ne kao moralna\par\par Tro\u353?enje bivstvuju\u263?eg \u8212? kao takvo i u svom toku \u8212? odre\u273?eno je pripremanjem shva\u263?enim u meta fizi\u269?kom smislu re\u269?i, pripremanjem kojim \u269?ovek sebe \u269?ini gospodarem onog \u353?to je elementarno. Tro \u353?enje uklju\u269?uje u sebe pode\u353?avanu upotrebu bivstvu ju\u263?eg koje postaje prilika i gradivo za dela i njihovo \u353?irenje. Ova upotreba se koristi zarad samog pripre manja. Ukoliko se, me\u273?utim, ovo pripremanje zavr \u353?ava bezuslovno\u353?\u263?u \u353?irenja i samoobezbe\u273?enja i uko\par\par \u8212? \par Svetski ratovi i njihova totalnost ve\u263? su posledice napu\u353?tenosti bi\u263?a. Oni te\u382?e obezbe\u273?enju sta bilnosti stalne forme iskori\u353?\u263?avanja. U taj proces uklju\u269?en je i \u269?ovek koji vi\u353?e ne krije da je i sam naj\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf37\f38\fs18 32\par\par MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 va\u382?nija sirovina. \u268?ovek je najva\u382?nija sirovina zato \u353?to on ostaje subjekt sveg iskori\u353?\u263?avanja, i to tako \u353?to dopu\u353?ta da mu se volja bezuslovno izjedna\u269?i s tim procesom i \u353?to time u isti mah postaje objekt napu\u353?tenosti bi\u263?a. Svetski ratovi su prethodna forma uklanjanja razlike izme\u273?u rata i mira, koje je potrebno, budu\u263?i da je svet postao nesvet usled toga \u353?to je istina bi\u263?a napustila bivstvuju\u263?e. Jer svet, shva\u263?en u smislu istorije bi\u263?a (upor.\ul0\nosupersub\cf19\f20\fs23 Sein und Zeit),\ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 zna\u269?i nepredmetnu prisutnost istine bi\u263?a za \u269?oveka, uko liko je on \u8212? \u269?ovek \u8212? su\u353?tinski dat bi\u263?u. U epohi, u kojoj isklju\u269?iva mo\u263? jeste sama mo\u263?, \u353?to zna\u269?i: u kojoj bivstvuju\u263?e bezuslovno te\u382?i ka tro\u353?enju u iskori\u353?\u263?avanju, svet postaje nesvet; dodu\u353?e, bi\u263?e je pri sutno i u tom nesvetu, ali bez sopstvenog vladanja. Kao ono \u353?to je realno, bivstvuju\u263?e je realno. Svuda imamo samo dejstvo, a nigde svetovanje sveta. Pa ipak, tu je i bi\u263?e, iako zaboravljeno. S one strane rata i mira jeste puka bludnja, u kojoj iskori\u353?\u263?avanje bivstvuju\u263?eg obezbe\u273?uje sebe u svojim sre\u273?uju\u263?im postup cima na osnovu praznine napu\u353?tenosti bi\u263?a. Rat i mir su, preina\u269?eni u svoju nesu\u353?tinu, primljeni u pomenutu bludnju, izgubiv\u353?i svaku razliku, oni su i\u353?\u269?ezli u puki tok razrastaju\u263?eg \u269?injenja onog \u353?to se mo\u382?e \u269?initi. Na pitanje: kada \u263?e nastupiti mir, ne mo\u382?emo da odgovorimo ne zato \u353?to nismo kadri da sagledamo trajanje rata, ve\u263? zato \u353?to i samo pitanje doti\u269?e ne\u353?to \u353?to vi\u353?e ne postoji, budu\u263?i da ve\u263? ni rat nije vi\u353?e ne\u353?to \u353?to bi se moglo okon\u269?ati nekakvim mirom. Rat je postao izmetnuta vrsta iskori\u353?\u263?avanja bivstvuju\u263?eg, koja postoji i u vreme mira. Ra\u269?unanje s dugim ratom samo je ve\u263? zastarela forma u kojoj se priznaje ono novo \u353?to donosi epoha iskori\u353?\u263?avanja. \ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE 33 \ul0\nosupersub\cf18\f19\fs23 Takav dug rat u svojoj dugotrajnosti polako prelazi ne u tradicionalni mir, ve\u263? u stanje u kojem se sve \u353?to je u vezi s ratom vi\u353?e ne do\u382?ivljava kao takvo, a sve \u353?to je u vezi s mirom postaje besmisleno i li\u353?eno sadr\u382?aja. Bludnja ne poznaje istinu bi\u263?a, ali zauzvrat u svakoj oblasti razvija skroz pripremljeno sre\u273?ivanje i obezbe\u273?ivanje svakog planiranja. U krugu takvih oblasti posebna podru\u269?ja ljudskog pripremanja ne minovno postaju sektori; sektor poezije, sektor kulture tako\u273?e su samo planski obezbe\u273?ene oblasti svagda\u353?njeg vo\u273?enja koje ima svoje mesto me\u273?u ostalim vo\u273?enjima. Moralna gnu\u353?anja onih koji jo\u353? ne znaju \u353?ta je posredi \u269?esto su uperena na samo volju i vladala\u269?ke pretenzije vo\u273?a \u8212? to je najfatalnija forma u kojoj im se ukazuje stalna po\u269?ast. Vo\u273?ima ostavimo onaj gnev koji ih goni da slede negodovanje \u353?to samo na izgled izaziva njihova delatnost, po\u353?to oni zapravo i ne delaju. Veruje se da su vo\u273?i, zaslepljeni besomu\u269?nom sebi\u269?no\u353?\u263?u, na svoju ruku uzurpirali sva prava i sve sredili po svojoj volji. U stvari, nji hova delatnost je nu\u382?na posledica \u269?injenice da je bivstvuju\u263?e pre\u353?lo u stanje bludnje, u kojem se \u353?iri praznina koja zahteva jedan jedini poredak i obezbe\u273?enje bivstvuju\u263?eg. Otuda i nu\u382?nost vo\u273?enja, od nosno prora\u269?unavanja koje planski obezbe\u273?uje celinu bivstvuju\u263?eg. U tom smislu treba organizovati i pri premiti takve ljude koji \u263?e slu\u382?iti vo\u273?enju. Vo\u273?i su merodavni radnici pripremanja, koji nadgledaju sve sektore obezbe\u273?enja iskori\u353?\u263?avanja bivstvuju\u263?eg, jer razumeju celinu svih sektora i tako gospodare bludnjom \u8212? u onoj meri u kojoj se ona da izra\u269?unati. Na\u269?in razumevanja je sposobnost izra\u269?unavanja, koja se unapred sasvim pot\u269?inila zahtevima stalno na\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf29\f30\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 rastaju\u263?eg obezbe\u273?ivanja poredaka zarad najbli\u382?ih mogu\u263?nosti sre\u273?ivanja. Ono \u353?to sva mogu\u263?a stremlje nja podre\u273?uje celini planiranja i obezbe\u273?ivanja naziva se instinktom. Ta re\u269? ovde ozna\u269?ava intelekt koji literature u sektoru prevazilazi uske me\u273?e razuma \u353?to ra\u269?una polaze\u263?i usmeravanje ve\u353?ta\u269?kog oplo\u273?ivanja. jedino od onog \u353?to mu je najbli\u382?e; intelektualizmu takvog intelekta ne izmi\u269?e ni\u353?ta \u353?to kao \u269?inilac mo\par\par sektora. Instinkt je prekomerno pove\u263?an intelekt koji odgovara nat\u269?ove\u269?anstvu i koji nastoji da sve obuhvati bezuslovnim ra\u269?unom. Po\u353?to takav ra\u269?un prosto gospo dari voljom, \u269?ini se da pored nje ne postoji ni\u353?ta drugo sem sigurnosti pukog nagona za ra\u269?unanjem, za koji\par\par potrebni karton.) In stinkt se dosad smatrao svojstvom \u382?ivotinje koja u rovinu zvanu svojoj \u382?ivotnoj okolini tra\u382?i i sledi ono \u353?to joj je ko risno i \u353?tetno \u8212? i ni\u269?em drugom ne te\u382?i. Sigurnost \u382?ivotinjskog instinkta odgovara slepoj zapletenosti u njegovoj oblasti kori\u353?\u263?enja. Bezuslovnom opunomo\u263?enju nat\u269?ove\u269?anstva odgovara potpuno oslobo \u273?enje pot\u269?ove\u269?anstva. \u381?ivotinjski nagon i ljudski\par\par \u268?injenica da se za nat\u269?ove\u269?anstvo instinkt zahteva kao karakter zna\u269?i da pot\u269?ove\u269?anstvo \u8212? shva\u263?eno metafizi\u269?ki \u8212? pripada nat\u269?ove\u269?anstvu, ali tako \u353?to se upravo ono \u382?ivotinjsko u svakoj od svojih formi\par\par (vo\u273?enje zdravstvene politike, kontrola ra\u273?anja). Kako je \u269?ovek najva\u382?nija sirovina, mo\u382?e li se ra\u269?unati s tim da \u263?e se jednog dana na temelju savremenih hemijskih vine. A, u stvari, istra\u382?ivanja podi\u263?i fabrike u kojima \u263?e se ve\u353?ta\u269?ki proizvoditi ljudski materijal. Istra\u382?iva\u269?ki radovi hemi\u269?ara Kuna, koji je ove godine (1951) dobio Gelju, \ul0\nosupersub\cf21\f22\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf68\f69\fs22 35 teovu nagradu grada Frankfurta, ve\u263? otvaraju mo gu\u263?nost da se planski i po potrebi upravlja proizvod njom mu\u353?kih i \u382?enskih organizama. Usmeravanju\par\par kulture savr\u353?eno odgovara (Nemojmo da zbog zastarelog prenemaganja tra\u382?imo uto\u269?i\u353?te u razlikama koje vi\u353?e ne postoje. Potreba za ljudskim materijalom podle\u382?e istom regulisanju pripremnog sre\u273?ivanja kao i potreba za lakim knjigama i pesmama, za \u269?iju proizvodnju pesnik nije nimalo va\u382?niji od u\u269?enika-knjigovesca koji poma\u382?e da se pesme pove\u382?u za kakvu biblioteku, donose\u263?i iz magacina, na primer,\par\par Iskori\u353?\u263?avanje svih materijala, uklju\u269?uju\u263?i i si\par\par \u269?ovek, za tehni\u269?ko stvaranje bezuslovne mogu\u263?nosti proizvo\u273?enja svega odre\u273?eno je, na skriven na\u269?in, potpunom prazninom u kojoj se nalazi bivstvuju\u263?e \u8212? materijali onog \u353?to je stvarno. Ta praznina mora da se ispuni. Ali, po\u353?to se praznina bi\u263?a, pogotovo kada se ona ne mo\u382?e iskusiti kao takva, nikad ne da ispuniti puno\u263?om bivstvuju\u263?eg, jedini na\u269?in da joj se umakne jeste: neprekidno organizovanje bivstvuju\u263?eg u stalnu mogu\u263?nost sre\u273?ivanja kao forme obezbe\u273?enja besciljnog delanja. Posmatrana s tog stanovi\u353?ta, tehnika je organizacija nedostatka, po\u353?to se uprkos svom znanju odnosi na prazninu bi\u263?a. Svuda gde je premalo bivstvuju\u263?eg \u8212? a sve ve\u263?oj volji za volju svuda je i uvek svega premalo \u8212? mora da prisko\u269?i tehnika, stvaraju\u263?i zamenu i tro\u353?e\u263?i siro\par\par zamena i masovna proizvodnja stvari za zamenu nije privremeno sredstvo za nevo lju, ve\u263? je jedino mogu\u263?a forma u kojoj volja za vo \par potpuno obezbe\u273?enje poretka sre\u273?ivanja, na\par\pard\landscape\ul0\nosupersub\cf72\f73\fs18 MARTIN HAJDEGER \ul0\nosupersub\cf73\f74\fs23 stavlja da deluje i tako sama mo\u382?e da postoji kao subjekt svega. Planski se naro\u269?ito vodi ra\u269?una o prira\u353?taju stanovni\u353?tva, kako se ne bi propustila pri lika da se za goleme mase ljudi zai\u353?tu ve\u263?i \u382?ivotni prostori koji opet svojom veli\u269?inom, a da bi se nji ma zagospodarilo, iziskuju ve\u263?e mase ljudi. To kru\u382?no kretanje iskori\u353?\u263?avanja, koje se odvija radi tro\u353?enja, jeste jedini proces kojim se odlikuje istorija jednog\par\par Zapovedni\u269?ke prirode su te koje, oslanjaju\u263?i se na sigurnost svog instinkta, sebi dopu\u353?taju da se stave u slu\u382?bu tog procesa kao njegovi upravlja\u269?ki organi. One su prvi name\u353?tenici unutar toka poslova, svojstvenog bezuslovnom iskori\u353?\u263?avanju bivstvuju\u263?eg, u slu\u382?bi obezbe\u273?enja prazni ne napu\u353?tenosti bi\u263?a. Taj tok poslova, svojstven iskori\u353?\u263?avanju bivstvuju\u263?eg na osnovu nesvesne odbrane neisku\u353?enog bi\u263?a, unapred isklju\u269?uje razlike izme\u273?u naroda i zemalja kao jo\u353? bitne i odre\u273?uju\u263?e \u269?inioce. Kao \u353?to je razlika izme\u273?u rata i mira postala neodr\u382?i va, isto tako se gubi i razlika izme\u273?u nacionalnog \par internacionalnog. Ko danas misli evropski, sebi vi\u353?e ne dopu\u353?ta da bude izlo\u382?en prigovoru kako \par internacionalist. Ali on tako\u273?e nije vi\u353?e\par\par na nacija ne misli ni\u353?ta manje nego \u353?to misli na dobrobit svoje sopstvene. \par Isto tako, jednoobraznost toka istorija sada\u353?njeg razdoblja ne po\u269?iva na naknadnom ujedna\u269?avanju starijih politi\u269?kih sistema sa najnovijim. Ona nije posledica, ve\u263? je razlog za ratna razra\u269?unavanja me\u273?u pojedina\u269?nim pretenzijama na merodavno vo\u273?enje \ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE \ul0\nosupersub\cf74\f75\fs18 37 \ul0\nosupersub\cf73\f74\fs23 sredi samo izra\u269?unljiva sigurnost njegovog poretka koji ga pot\u269?injava volji za volju \u8212? svuda tako\u273?e uslovljava jednoobraznost vodstva, koja prevazilazi sve nacionalne razlike i za koju su sve dr\u382?avne forme samo jo\u353? jedan instrument vo\u273?enja me\u273?u ostalim instru mentima. Po\u353?to stvarnost po\u269?iva na jednoobraznosti ra\u269?una koji podle\u382?e planiranju, i \u269?ovek mora da u\u273?e u jednoobraznost ako ho\u263?e da se nosi s onim \u353?to je stvarno. Ve\u263? danas \u269?ovek bez uni-forme odaje utisak ne\u269?eg nestvarnog, ne\u269?eg \u353?to je neobi\u269?no i \u353?to ne pri pada ovoj stvarnosti. Bivstvuju\u263?e, dopu\u353?teno jedino u okvirima volje za volju, \u353?iri se stvaraju\u263?i polje li\u353?eno razlika, kojim mo\u382?e da se gospodari jo\u353? samo uz po mo\u263? organizovanog postupka, podre\u273?enog na\u269?elu u\u269?inka. \u268?ini se da to na\u269?elo povla\u269?i za sobom hije rarhijski poredak; u stvari, ono za osnov svojih odre \u273?ivanja ima pomanjkanje svake hijerarhije, po\u353?to je svuda cilj proizvodnje samo jednoli\u269?na praznina u kojoj se odvija iskori\u353?\u263?avanje svakog rada kao delatnosti koja obezbe\u273?uje sre\u273?ivanje. Nerazlikovanje, koje je o\u269?igledno posledica pomenutog na\u269?ela, ni najmanje se ne poklapa sa pukom nivelizacijom koja se temelji samo na rasturanju dosada\u353?njih hijerarhija. Nerazlikovanje, svojstveno totalnom iskori\u353?\u263?avanju, ima svoje korene u pozitivnom nedopu\u353?tanju hije rarhijske strukture zasnovane na premo\u263?i praznine svakog postavljanja cilja. Ovo nerazlikovanje svedo\u269?i o ve\u263? obezbe\u273?enoj postojanosti nesveta napu\u353?tenosti bi\u263?a. Zemlja se pojavljuje kao nesvet bludnje. Sa stanovi\u353?ta istorije bi\u263?a, ona je zvezda lutalica. \par\pard\par\pardu okvirima iskori\u353?\u263?avanja bivstvuju\u263?eg za obezbe\u273?e\par nje poretka. Jednoobraznost bivstvuju\u263?eg \u8212? koja poti\u269?e iz praznine napu\u353?tenosti bi\u263?a i u kojoj je po\par\pard\landscape\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf75\f76\fs22 38}\cell{\ul0\nosupersub\cf72\f73\fs18 MARTIN HAJDEGER}\cell{\ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 PREVLADAVANJE METAFIZIKE}\cell{\ul0\nosupersub\cf39\f40\fs18 39}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{}\cell{\ul0\nosupersub\cf75\f76\fs22 XXVII}\cell{\ul0\nosupersub\cf75\f76\fs22 primati njen blagoslov i sku\u263?ivati se u zakonu ovog}\cell{}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx2160\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx4320\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx6480\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql primanja, da bi se \u269?uvala tajna bi\u263?a i bdilo nad ne\par\pard Pastiri, daleko od na\u353?ih o\u269?iju, stanuju van pusto poljina opusto\u353?ene zemlje koja ima da slu\u382?i jo\u353? samo obezbe\u273?enju dominacije \u269?oveka \u269?ije se delanje ogra ni\u269?ava na procenjivanje da li je ne\u353?to va\u382?no ili nije va\u382?no za \u382?ivot, \u382?ivot \u353?to kao volja za volju unapred zahteva da se svako znanje kre\u263?e u krugu obezbe\u273?uju\u263?eg ra\u269?unanja i vrednovanja. \par Neprimetan zakon zemlje \u269?uva je u umerenosti koja se zadovoljava pojavljivanjem i nestajanjem svih stvari u za njih odmerenom krugu mogu\u263?eg, krugu kojem se svako pot\u269?injava, a ipak ga niko ne pozna je. Breza nikad ne prekora\u269?uje svoju mogu\u263?nost. P\u269?ele stanuju u svojoj mogu\u263?nosti. Tek volja, svuda se organizuju\u263?i u tehniku, razdire zemlju i napada je zajedno sa neprirodno\u353?\u263?u, iznurivanjem, iskori\u353?\u263?avanjem i promenom.